Racunovodstvo Za Menadzere Knjiga

UNIVERZITET UNION

FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT

Beograd

doc. dr Dragana Trnavac

RAČUNOVODSTVO

Beograd, 2013.

SADRŽAJ

UVOD 5 1. OSNOVE I PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA 8

1.1 Računovodstvena načela 12 1.2 Principi urednog knjigovodstva 14

1.3 Međunarodni računovodstveni standardi 15 1.4 Greške u knjigovodstvu 24 1.5 Raščlanjavanje bilansa na račune 25

1.5.1 Računi bilansa stanja 27 1.5.2 Korektivni računi 29 1.6 Zaključak računa i sastavljanje bilansa iz računa 32 1.7 Pretpostavke za izradu kontnog plana 34

1.8 Knjigovodstvena dokumentacija 35 1.8.1 Knjigovotstveni mehanizam 37

1.9 Knjigovotstveni računi – kamen temeljac knjigovotsvenog mehanizma

40

1.10 Proces knjiženja poslovne knjige i knjigovotstvene isprave 42 1.11 Probni bilansns 43

1.12 Bilans stanja imovine, pojam, karakteristike i principi svrstavanja bilansnih pozicija

46

1.13 Bilans uspeha, pojam, karakteristike i znacaj 48 2. PRIBAVLJANJE SREDSTAVA PREDUZEĆA 49

2.1.1 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod inokosnih preduzeća

49

2.1.2 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod društava lica (ortačkih preduzeća)

50

2.1.3 Formiranje i promene sopstvenog kapitala u društvima kapitala

51

2.2 Pozajmljeni kapital preduzeća 55 3. OSNOVNA SREDSTVA 58

3.1 Kupovina osnovnih sredstava 59 3.1.1 Kupovina novih osnovnih sredstava 59 3.1.2 Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava 60

3.2 Izgradnja osnovnih sredstava 61 3.2.1 Izgradnja osnovnih sredstava od strane izvođača radova 61 3.2.2 Izgradnja osnovnih sredstava u sopstvenoj režiji 62

3.3 Prijem osnovnih sredstava bez naknade 63 4. MATERIJAL 64

4.1 Knjigovodstvena evidencija materijala 65 4.2 Knjiženje materijala u skladu sa propisanim kontnim okvirom 66 4.3 Nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti 69 4.4 Nabavka materijala po kombinovanoj nabavnoj vrednosti 70

4.5 Nabavka materijala po planskoj nabavnoj vrednosti 71 4.6 Nefakturisani materijal 73 4.7 Materijal na putu 75 4.8 Materijal na obradi i doradi 76

5. TROŠKOVI I RASHODI 78 5.1 Otpis osnovnih sredstava 78

5.2 Troškovi materijala, sitnog inventara i ambalaže 81 5.3 Troskovi proizvodnih usluga-pojam, vrste i knjizenje 87 5.4 Troskovi neproizvodnih usluga-pojam vrste i knjizenje 88 5.5 Troskovi licnih dohodaka (zarada-pojam,vrste i knjizenje) 89 5.6 Vremensko razgraničavanje unapred plaćenih troškova (AVR) 90

5.7 Vremensko razgraničenje obračunatih troškova 92 5.8 Finansijski rashodi 92 5.9 Ostali rashodi 93

6. PRIHODI 95 6.1 Finansijski prihodi 95

6.2 Ostali prihodi 96 6.3 Vanredni prihodi 97 7. ROBA 98

7.1 Knjiženje robe prema kontnom okviru 102 7.2 Nabavka robe 107

7.2.1 Obuhvatanje nabavke robe po prodajnim cenama 108 7.2.2 Obuhvatanje nabavke robe po nabavnoj vrednosti 109

7.2.3 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po nabavnoj ceni

110

7.2.4 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po prodajnoj ceni

111

8. UTVRDJIVANJE I RASPODELA PERIODICNOG REZULTATA 113 8.1 Osnovne karakteristike metode ukupnih troskova u bilansiranju uspeha

113

8.2 Osnovne karakteristike metode prodatih ucinaka u bilansiranju uspeha

114

8.3 Predzakljucna knjizenja u knjigovodstvu 114 8.4 Zakljucni list i formalni zakljucak knjiga 115

8.5 Zavrsni racun-sustina i komponente 116 9. ZADACI ZA VEŽBANJE 117 Prilog 153 Literatura 167

RAČUNOVODSTVO

5

UVOD

Prvi naučnik menadžmenta bio je onaj davno zaboravljeni Italijan koji je, još na samom

početku Renesanse, izumeo dvojno knjigovodstvo. Nijedno drugo sredstvo menadžmenta

pronađeno otad nije mu ravno po jednostavnosti, istančanosti i korisnosti. Dvojno

knjigovodstvo i svi njegovi izdanci i varijacije su još uvek jedna univerzalna ’’nauka o

menadžmentu’’, i jedino sredstvo sistemske analize koje iz dana u dan primenjuje svako

preduzeće pa i svaka institucija.

Piter F. Drucker, New York, 1974.g.

Vaš um treba da bude neprestano otvoren prema promenama. Postavite se tako da vam

promene budu dobrodošle i da idu vama u korist.

Dale Carnegie

Preduzeće – definicija

Preduzeće je samostalna, ekonomsko pravna i organizaciona celina, osnovana radi

obavljanja privredne delatnosti sa osnovnim zadatkom da ostvari pozitivan rezultat u

obavljanju te delatnosti

U zavisnosti od delatnosti preduzeća mogu biti:

- proizvodna,

- trgovinska,

- uslužna.

Preduzeća se mogu podeliti i (u zavisnosti od broja zaposlenih i veličini imovine i prihoda) na

- mala,

- srednja i

- velika

Računovodstvo izučava ekonomsku problematiku preduzeća, privredne pojave u preduzeću

(samo one koje se mogu kvantitativno izraziti. Računovodstvo utvrđuje vrednosni odnos

doc.dr Dragana Trnavac

6

između uloženih sredstava u delatnosti kojom se bavi preduzeće i postignutih rezultata.

Računovodstvo se uključuje u ekonomsku problematiku preduzeća, u okviru koje ima svoju

specifične metode i posebne zadatke. Računovodstvo predstavlja naučni metod kojim se

obuhvataju i kvantitativno izražavaju sve poslovne (ekonomske) promene u preduzeću.

Računovodstvo obuhvata posmatranja (kontrolu i analizu) imovine preduzeća i poslovnog

rezultata. Računovodstvo u suštini predstavlja funkciju upravljanja, ono daje ključne

informacije prilikom donošenja .

Slika 1. Predmet računovodstvenog obuhvatanja

Slika 2. Računovodstvo u informacionom sistemu poslovnog odlučivanja

Korisnici računovodstvenih informacija

1. Interni

- Poslovodstvo

- Vlasnici I preduzetnici

- Zaposleni

Predmet Računovodstvenog

obuhvatanja

Imovina Obaveze Rezultat

POSLOVNE AKTIVNOSTIDELATNOSTI RACUNOVODSTVO

PRIKUPLJANJE I FORMIRANJE

KNJIGOVODSVENE DOKUMENTACIJE

IZVEŠTAVANJE I SASTAVLJANJE RACUNOVODS.

IZVEŠTAJA

KLASIFIKOVANJE I REGISTVOVANJE UPOSLOVNE KNJIGE

POSLOVNE ODLUKE

PODACI

AKTIVNOSTI

RAČUNOVODSTVO

7

2. Eksterni

- Akcionari

- Kreditori

- Poreski organ

- Državni organ

- Ostali poverioci.

Knjigovodstvo predstavlja osnovni deo računovodstva ili njegovu računsku osnovu. Osnovni

cilj knjigovodstva je utvrđivanje imovine i rezultata. Da bi se ovaj cilj ostvario zadatak

knjigovodstva je da skupi, klasifikuje registruje i izveštava o nastalim promenama u imovini

preduzeća.

Postoje dve metode vođenja knjigovodstva: prosto i dvojno knjigovodstvo.

Prosto knjigovodstvo je nezaokružen sistem u kome se vode evidencije o pojedinim delovima

imovine, kao što su:

- gotovina,

- roba,

- dužnici,

- poverioci i sl.

Mane prostog knjigovodstva su što se iz prostog knjigovodstva ne može utvrditi ukupna

vrednost imovine i obaveza, a ni ostvareni rezultati poslovanja.

Dvojno knjigovodstvo je zaokružen sistem evidencije u koji su uključeni svi delovi

imovine, obaveze i kapital kao i promene u njima, što omogućava da se na osnovu

knjigovodsvenih podataka utvrdi ukupna vrednost imovine, obaveza i rezultat poslovanja

preduzeća.

Procesi u preduzeću

� Proces pribavljanja novčanih i materijalnih sredstava od vlasnika i kreditora

� Proces trošenja sredstava u vršenju proizvodnje i obavljanju usluga

� Proces prodaje proizvednih proizvoda i usluga i pribavljanja robe

� Proces naplate od kupaca i plaćanje obaveza prema poveriocima


8

1. OSNOVE I PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG

KNJIGOVODSTVA

Mnogi autori pod pojmom računovodstvo obuhvataju sve postupke čiji je zadatak

količinsko i vrednosno, obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i učinaka koji nastanu u

preduzeću, koji su pre svega, ali ne isključivo, izazvani proizvodnjom i prodajom učinaka.

Računovodstvo je proces prikupljanja, klasifikovanja, evidentiranja, sumiranja i

pružanja informacija za potrebe odlučivanja.

Računovodstvo ima interne i eksterne zadatke. Interni zadaci su dokumentovanost i

kontrola, pružanje upravi preduzeća osnova za planiranje stanja imovine i rentabiliteta.

Eksterni zadaci računovodstva su u vezani za polaganje računa i informisanje. Računovodstvo

obuhvata:

1. knjigovodstvo sa bilansom,

2. obračun troškova i rezultata,

3. računovodstvenu analizu i planiranje i

4. računovodstveni nadzor.

Ciljevi knjigovodstva si izvode iz ciljeva preduzeća jer, samo za sebe – bez preduzeća

– knjigovodstvo ne postoji. Osnovni ciljevi knjigovodstva označavaju:

1. utvrđivanje rezultata poslovanja (dobitka ili gubitka) u određenom vremenskom

periodu i

2. utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan.

Predmet knjigovodstvenog obuhvatanja su samo oni poslovni događaji koji imaju za

posledicu promenu visine i/li strukture imovine i kapitala preduzeća. Predmet knjigovodstva

je zapravo imovina preduzeća odnosno promene koje se na njoj događaju.

Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koja preduzeće koristi radi

ostvarenja svojih ciljeva. Ovako definisana imovina označava se kao ukupna ili bruto imovina

preduzeća.

Imovinu jednog preduzeća mogu činiti prava, stvari i novac, što predstavlja aktivu

preduzeća. Prema tome u koje svrhe se koristi imovina preduzeća si može podeliti na

RAČUNOVODSTVO

9

poslovnu i neposlovnu. Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnim procesu deli

na stalnu i obrtnu imovinu. Stalna imovina može se javiti u materijalnom, imaterijalnom i

finansijskom obliku. Obtnu imovinu čine zalihe, potraživanja i gotovina.

Prema kriterijumu načina transformacije, obrta i pojedinačne vrednosti sredstava se dele na:

a) stalna sredstva ili dugoročna sredstva (stalna imovina) i

b) tekuća ili kratkoročna sredstva (obrtna imovina)

a) Stalna sredstva se sastoje iz osnovni sredstava i dugoročnih finansijskih uloga (plasmana).

Osnovna sredstva su ona sredstva koja se koriste duži vremenski period i koja tokom veka

korišćenja, uglavnom, ne menjaju svoj izgled, a svoju vrednost postepeno prenose na

proizvode. U osnovna sredstva spadaju: zemljište, zgrade, mašine, postrojenja, i dr.

Dugoročni plasmani su finansijska ulaganja sredstava u drugo pravno lice s rokom

povraćanja dužim od jedne godine.

b) Tekuća (kratkoročna) sredstva čine ona sredstava koja se koriste kraći vremenski period

(obično jedan proces reprodukcije) ili ako se koristi duži vremenski period, imaju malu

vrednost.

U obrtna sredstva spadaju: novac u blagajni i na tekućem računu, potraživanja, sirovine,

materijal, sitan inventar, rezervni delovi, auto gume, poluproizvodi, gotovi proizvodi, roba i

dr.

Kada imovinu posmatramo prema vlasništvu, odnosno izvorima iz kojih potiču tada

govorimo o pasivi. Imovina može poticati od vlasnika ili od poverilaca. Izvori imovine

odnosno kapital mogu biti sopstveni i pozajmljeni.

Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzeću stoji na raspolaganju trajno. Sopstveni

kapital preduzeća predstavlja garantnu supstancu za pokriće gubitka.

Sopstveni kapital čini:

- osnovni kapital: državni kapital, društveni kapital, akcijski kapital, udeli, ulozi i dr.izvori,

- rezerve: kapitalne premije (emisione premije) revalorizacione rezerve, zakonske rezerve i

druge rezerve,

- neraspoređena dobit.

Dugoročna rezervisanja predstavljaju "obaveze" za pokriće troškova i rizika proisteklih iz

prethodnog poslovanja koji će se pojaviti u narednim godinama odnose se na:


10

- rezervisanja za troškove u garantnom roku,

- rezervisanja za troškove investicionog održavanja i

- rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava i dr.

Pozajmeljeni kapital, odnosno kapital poverilaca, ima unapred utvrđen rok dospeća, po

čijem isteku mora biti vraćen, on predstavlja za preduzeće obavezu. Po osnovu ovog kapitala

preduzeće plaća naknadu poveriocima u vidu kamate, čija je visina unapred utvrđena,

nezavisno od rezultata poslovanja preduzeća.

Pozajmljene izvore čine obaveze po kreditima, prema dobavljačima, za poreze, zarade.

Prema rokovima vraćanja pozajmljeni izvori se dele na:

- dugoročne obaveze (rok vraćanja je duži od jedne godine): dugoročni krediti, dugoročne

obaveze prema povezanim pravnim licima, obaveze za dugoročno oročene uloge, obaveze za

prodate obveznice,

- kratkoročne obaveze (rok vraćanja je kraći od jedne godine): kratkoročni krediti,

kratkoročne obaveze uzrokovane nabavkom faktora procesa rada od dobavljača na robno-

novčani kredit ili trošenjem i prodajom odgovarajućih sredstava, pri čemu nastaju obaveze za

poreze i dr. obaveze na koje se ne plaća kamata.

S obzirom da aktiva i pasiva predstavljaju dva aspekta posmatranja jedne te iste

imovine preduzeća onda je razumljivo da između ukupne aktive i pasive mora postojati

kvantitativna jednakost. Bruto imovinu predstavlja zbir aktive odnosno pasive. Pod neto

imovinom preduzeća podrazumeva se imovina finansirana iz sopstvenog kapitala. To znači da

se visina neto imovine preduzeća može utvrditi kao razlika između bruto (ukupne) imovine

preduzeća i njegovih obaveza.

RAČUNOVODSTVO

11

Slika 1. Imovina preduzeća

Finansijski izveštaj u kome se prikazuje imovina preduzeća na određeni dan sa aspekta

oblika i izvora označava se kao bilans.

Bez obaveza na formu svrstavanja pozicija u bilansu, bilansna jednačina nije nikada

poremećena.

AKTIVA = OBAVEZE + VLASNIČKI KAPITAL (A=O+K)

AKTIVA = VLASNIČKI KAPITAL + OBAVEZE (A=K+O)

AKTIVA – OBAVEZE = VLASNIČKI KAPITAL (A-O=K)

AKTIVA – VLASNIČKI KAPITAL = OBAVEZE (A-K=O)

Bilans stanja pruža pouzdanu sliku finansijskog položaja nekog entiteta. U praksi, ne

tako retko, obaveze prevazilaze vlasnički kapital.

Prema tome bilans stanja predstavlja formu izražavanja finansijskog položaja koji ima svoj

kvalitativni i kvantitativni aspekt; prvi se odnosi na celishodno rasčlanjivanje aktive, obaveze

i kapitala i pravilnoj klasifikaciji pozicija, a drugi na vrednosno kvantifikovanje, tj.

procenjivanje pojedinih bilansnih pozicija.

Podela bilansnih pozicija aktive može se izvršiti na više načina. Sa gledišta namene,

sredstva (aktiva) se mogu grupisati u dve grupe: a) poslovna sredstva (koriste se u vršenju

Poslovna imovina

AKTIVA PASIVA

Stalna sredstva Obrtna sredstva

Sopstveni kapital Pozajmljeni kapital


12

delatnosti entiteta) i b) neposlovna sredstva (služe povećanju standarda i za rekreaciju

zaposlenih).

Poslovna sredstva se dalje mogu podeliti, prema oblicima u kojima se pojavljuju, na

materijalne vrednosti (stvari) i monetarna sredstva (novčane vrednosti i potraživanja, prava na

novac).

Za knjigovodstvo je značajna podela sredstava prema koeficijentu obrta. Po ovom

kriterijumu razlikuju se:

- osnovna sredstva i dugoročni finansijski plasmani (sredstva koja su imobilizovana,

kontinuirano angažovana i koja se koriste više od jedne godine, tj. čiji je koeficijent obrta

manji od jedan) i,

- obrtna sredstva (sredstva koja menjaju svoj oblik u jednom procesu, čije je vreme

angažovanja kraće od jedne godine, a koeficijent obrta veći od jedan). Osnovna i obrtna sredstva uzeta zajedno obrazuju poslovnu moć ili kapacitet preduzeća.

Drugim rečima, poslovnu aktivu čini:

1.stalna,

2.obrtna imovina i

3.aktivna vremenska razgraničenja (AVR).

1.1 Računovodstvena načela

Računovodstvena načela predstavljaju pravila razvijena od strane računovodstvene

teorije i prakse sračunata da jasno definišu računovodstvene kategorije. Računovodstvene

kategorije obuhvataju imovinu, obaveze, kapital, rashode i prihode.

Računovodstvene kategorije obuhvataju imovinu, obaveze, kapital, rashode i prihode. U

osnovna računovodstvena načela ubrajaju se:

1. načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena

2. načelo poslovne jedinice

3. načelo kontinuiteta poslovanja

4. načelo novčanog merila

5. načelo istorijskog troška

RAČUNOVODSTVO

13

6. načelo uzročnosti

7. načelo opreznosti.

• Načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena; Svaka ekonomska promena

tangira dva osamostaljena imovinska dela i stoga se dva puta beleži. Zbog ove dualnosti u

obuhvatanju ekonomskih promena knjigovodstvo u kome se ona uvažava poznato je kao

"dvojno knjigovodstvo".

• Načelo poslovne jedinice; To je zahtev da se imovina izložena u poslovanje

obuhvata odvojeno od ostale imovine vlasnika i poverilaca i da se uspešnost upravljanja tom

imovinom kontroliše putem rezultata. Često je poslovna jedinica istovremeno i

računovodstvena celina.

• Načelo kontinuiteta poslovanja; Za računovodstveno su od interesa one poslovne

jedinice koje se osnivaju s ciljem kontinuiranog poslovanja. Kontinuirano poslovanje u

literaturi se još označava poslovanje na bazi going cencern principa.

• Načelo novčanog merila ili načelo vrednosnog izražavanja; To je zahtev da se sve

računovodstvene kategorije i promene na njima izražavaju u novcu.

• Načelo istorijskog troška ili načelo stvarnog troška; Ono nalaže da se delovi

imovine preduzeća vrednuju u visini za njih uloženih, odnosno primljenih vrednosti. To

istovremeno znači da knjigovodstvo radi sa istorijskim podacima.

• Načelo uzročnosti; Ono zahteva da obračunskom periodu za koji se utvrđuje

rezultat, budu zaračunati prihodi i rashodi koji su u njemu nastali, nezavisno od toga da li i

kada su prihodi naplaćeni, a rashodi isplaćeni.

• Načelo opreznosti; To je zahtev da se imovina preduzeća i obračunati periodični

rezultat oprezno odmere. Da bi se obezbedilo oprezno odmeravanje imovine preduzeća,

princip opreznosti određuje sledeća pravila:

- aktiva se može procenjivati najviše po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja,

- pasiva se mora procenjivati najmanje u visini nabavne vrednosti.

Precenjivanje periodičnog rezultata treba onemogućiti:

- princip realizacije,

- princip impariteta.


14

1.2 Principi urednog knjigovodstva

U najvažnije principe urednog knjigovodstva spadaju:

• Princip potpunosti; Ovaj princip zahteva da knjigovodstveno budu obuhvaćene sve

računovodstvene kategorije i sve promene koje se tokom poslovanja na njima događaju.

• Princip ažurnosti; Sve nastale ekonomske promene (u skladu sa ovim principom)

treba da budu u knjigovodstvu obuhvaćene u najkraćem roku, kako se to često određuje

najduži rok do koga se knjiženje nastalih ekonomskih promena mora izvršiti.

• Princip hronološkog reda; Upotrebljivost informacija koje knjigovodstvo pruža

obezbeđuje se hronološkim beleženjem nastalih ekonomskih promena. Dva su razloga za to:

• Prvo, hronološkim obeležjem se obezbeđuju informacije o razvoju poslova

preduzeća, jer se upoređivanjem promena u nizu sukcesivnih vremenskih perioda dobijaju

podaci o stagnaciji, napredovanju ili nazadovanju preduzeća.

• Drugo, kontrola materijalnih ispravnosti izvršenih knjiženja bila bi gotovo nemoguća

u beleškama koje bi bile hronološki ispreturane.

• Princip mogućnosti provere; Knjigovodstvo mora biti organizovano tako da se

tačnost svakog podatka koje knjigovodstvo daje može naknadno proveriti. Mogućnost provere

se stvara međusobnim povezivanjem knjigovodstvenih instrumenata.

• Princip jasnosti; Ovaj zahtev se u knjigovodstvu realizuje putem odgovarajućih

raščlanjivanja računovodstvenih kategorija, adekvatnim obeležavanjem delova kategorije

dobijenih raščlanjivanja upotrebom bruto principa (u punim iznosima, bez ikakvog saldiranja)

i zabranom mešanja računovodstvenih kategorija.

• Princip materijalne ispravnosti; Da bi se obezbedila istinitost odnosno materijalna

ispravnost podataka koje knjigovodstvo pruža, nužno je da se u knjigovodstvu obuhvataju sve

i samo one ekonomske promene koje su stvarno nastale.

• Princip ekonomičnosti; To je zahtev (uopšte u ekonomiji) da korist od bilo koje

aktivnosti preduzeća bude veća od sredstava koja se za tu aktivnost utroše.

RAČUNOVODSTVO

15

1.3 Međunarodni računovodstveni standardi

Međunarodni računovodstveni standardi (u daljem tekstu MRS)

predstavljaju računovodstvene standarde uvedene da bi se postigla transparentnost i

jednoobraznost finansijskih izveštaja bilo kog ekonomskog subjekta bez obzira

na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i

boljeg razumevanja finansijskih izveštaja uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za

uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje

rezultira bržem protoku robe i kapitala. MRS u stvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije

različitih računovodstvenih regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih

izveštaja koji služe kao osnova za donošenje ekonomskih odluka. Standardi kao pojam su u

primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije, prirodnim naukama i drugim oblastima.

Njih propisuju nadležni stručni državni organi. Što se tiče MRS oni su uglavnom u obliku

normi ponašanja i postupaka u profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o

poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane

korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne

etike Računovođa.

MRS u svom osnovnom značenju podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju,

priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki računovodstvenih iskaza

ekonomskog subjekta. Osnovni elementi finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata

su: Bilans stanja, na kraju poslovne godine, Bilans uspeha za poslovnu godinu na čijem se

kraju sastavlja bilans stanja, Gotovinski tok za isti period za koji se sastavlja Bilans uspeha i

Promene na kapitalu.

Pored ovog ekonomski subjekti sastavljaju Aneks – dodatni računovodstveni izveštaj kao i

Izveštaj o poslovanju. Takođe obelodanjuju primenjene računovodstvene politike u gore

pomenutim finansijskim izveštajima. Osnovna svrha Bilans stanja je da obezbedi podatke o

finansijskoj poziciji ekonomskog subjekta, Bilans uspeha daje informacije o rentabilnosti ili

zarađivačkoj sposobnosti, a informacije o promenama u finansijskoj poziciji daje Bilans

tokova gotovine. Delovi finansijskih izveštaja su u suštini međusobno isprepletani i

odražavaju različite aspekte istih poslovnih transakcija i događaja i svi zajedno mogu da pruže

adekvatnu informaciju o nekom ekonomskom subjektu.


16

Da bi pripremio Finansijske izveštaje računovođa mora da izvrši priznavanje određenih

kategorija koje čine sastavni deo nekog finansijskog izveštaja, odnosno ekonomskih

transakcija ili događaja koji su grupisani prema svojim ekonomskim karakteristikama. Ako je

u pitanju Bilans stanja jasno moraju da se razgraniče kategorije koje predstavljaju imovinu –

Aktivu tog bilansa (kao što su: novčana sredstva, osnovna sredstva, potraživanja od kupaca,

ulozi i drugi plasmani kod drugih i sl.). Pasivu čine: kapital, rezerve, obaveze prema

dobavljačima, obaveze prema kreditorima i sl. Gore pomenuti elementi Bilansa stanja se

direktno odnose na odmeravanje finansijske pozicije ekonomskog subjekta.

U Bilansu uspeha radi se o posebno razvrstanim i iskazanim prihodima i rashodima i oblicima

rezultata po istim. Na primer: poslovni prihodi, poslovni rashodi i rezultat dobitak ili gubitak

iz poslovne aktivnosti, zatim finansijski prihodi i rashodi i rezultat finansiranja i neposlovni i

vanredni prihodi i rashodi i njihov rezultat. Svi zajedno daju konačni rezultat ekonomskog

subjekta. U Izveštaju o novčanim tokovima takođe se identifikuju posebni tokovi naplate –

priliva ili isplate – odliva gotovine koji se odnose direktno na poslovne aktivnosti, aktivnosti

finansiranja i investicione aktivnosti ekonomskog subjekta.

Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja je proces unošenja u Bilans stanja ili Bilans

uspeha neke pozicije koja zadovoljava definiciju elemenata i kriterijuma za priznavanje, a to

su:

� Verovatnoća da će se buduće ekonomske koristi u vezi sa tom pozicijom slivati ili odlivati

iz ekomomskog subjekta

� Da bilansna pozicija ima nabavnu cenu ili vrednost koja se može pouzdano izmeriti.

Verovatnoća nastanka budućih ekonomskih koristi se procenjuje na osnovu činjenica koje su

raspoložive u trenutku pripremanja finansijskih izveštaja. Na primer, kada je verovatno da će

biti naplaćeno potraživanje koje pripada preduzeću, onda je, u nedostatku suprotnih dokaza,

opravdano da se to potraživanje prizna kao deo imovine preduzeća.

Međutim, za određeni deo potraživanja postoji verovatnoća da on uopšte neće biti naplaćen,

pa se taj deo, čija se vrednost utvrđuje procenom svih relevantnih okolnosti, priznaje kao

elemenat rashoda. Vrednovanje ili odmeravanje identifikovanih iznosa imovine i obaveza kao

i prihoda i rashoda radi realnog prikazivanja u finansijskim izveštajima je utvrđivanje od

RAČUNOVODSTVO

17

strane računovođe da li će neka pozicija biti uključena u Bilans uspeha ili preneta u naredni

period odnosno uneta u Bilans stanja.

Postoje četiri osnove za vrednovanje neke pozicije finansijskih izveštaja, a to su: istorijski

trošak (nabavna vrednost), tekući trošak (reprodukciona vrednost), moguća tržišna vrednost i

sadašnja vrednost.

Najčešće se primenjuje kao osnovica istorijski trošak kombinovan sa ostalim osnovicama za

vrednovanje koji jedino u inflatornim uslovima nije realan pa se umesto njega koristi metod

reprodukcione vrednosti – tzv. cena zamene

Cilj primene Međunarodnih računovodstvenih standarda, kratak istorijat i primena u

našoj računovodstvenoj praksi

Cilj računovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i objektivnu

tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena računovodstvenih standarda

omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog ekonomskog

subjekta kao i prikaz njegove zarađivačke sposobnosti, za šta su zainteresovani potencijalni

korisnici finansijskih informacija kao što su: akcionari, menadžment, zaposleni, investitori,

banke kreditori i drugi. Pre nego što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti oni

podležu preispitivanju od strane nezavisnih ovlašćenih stručnjaka kao što su revizori. Njihovo

mišljenje na finansijske izveštaje računovođe nekog ekonomskog subjekta je merodavno u

smislu toga da li su ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu.

Suština je u tome da se dobije pouzdana potvrda o doslednoj primeni računovodstvenih

standarda u svim segmentima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijski

izveštaji prikazuju takođe, koliko je rukovodstvo dobro upravljalo resursima koje su mu

akcionari poverili na upravljanje. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis primenjenih

računovodstvenih politika koje treba da su konzistentne da bi podaci bili uporedivi. Za

pravilnost i tačnost prezentiranja finansijskih izveštaja primarna odgovornost leži na

rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko izveštavanje postoji konceptualni okvir koji treba da

prate računovodstveni standardi kao opšte prihvaćeni teorijski principi u oblasti

računovodstva. Konceptualni okvir koji je računovodstvena profesija razvila u različitim

zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da budu korisni onima kojima su

namenjeni.


18

Računovodstveno informisanje na bazi MRS dobija svoj potpuni uticaj i značaj otvaranjem

privreda u celom svetu i globalizacijom tržišta svih vrsta.

Samim tim državni monopol u ovoj oblasti gubi svoj značaj, a sa njim i nacionalni standardi

koje one propisuju za primenu na svojoj teritoriji, a koji mogu da se razlikuju od prihvaćenih

međunarodnih računovodstvenih standarda.

Osnovni preduslov za to je međusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata širom

sveta bez obzira na državno uređenje, razvijenost privrede i slično.

1973. godine 16 profesionalnih računovodstvenih asocijacija je osnovalo Komitet za

međunarodne računovodstvene standarde IASC (International Accounting Standards

Commitee), sa sedištem u Londonu.

1975. godine Komitet izdaje Predgovor Saopštenjima Međunarodnih Računovodstvenih

standarda. Od tada do danas ova saopštenja stalno trpe izmene i usavršavanja.

Tokom perioda Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde je

pristupio Međunarodnoj federaciji računovođa (The International Federation of Accountants -

IFAC), koja je osnovana 1977. godine kao nezavisna i samostalna organizacija.

Komitet za međunarodne računovodstvene standarde ima konsultativne grupe koje čine

ugledne međunarodne profesionalne i poslovne institucije.

Svi oni nastoje da dođe do maksimalnog usaglašavanja nacionalnih računovodstvenih

standarda sa međunarodnim računovodstvenim standardima, a u daljoj budućnosti verovatno

će doći na globalnom planu i do primene ovako ujednačenih standarda kao vid normativnog

regulisanja računovodstva sa ciljem unapređenja i lakšeg pristupa računovodstvenim

informacijama koje bi bile razumljive, pouzdane, istinite i objektivne za sve zainteresovane

korisnike tih informacija.

Danas Asocijacija nosi naziv Odbor za međunarodne računovodstvene standarde koji broji

156 članica, a među njima je i naša zemlja od 1997. godine. Od 1981. godine počinje snažan

proces izgradnje profesionalne regulative kada se donosi i Kodeks profesionalne etike

računovođa. Izmenama i dopunama 1993. godine, Kodeks profesionalne etike je usaglašen sa

IFAC-ovim kodeksom.

RAČUNOVODSTVO

19

Istovremeno je otpočeo rad na ustanovljavanju računovodstvenih i finansijskih načela,

usvojenih i proglašenih 1989. godine, a potom se pristupilo i izradi jugoslovenskih

računovodstvenih standarda.

Njihovo donošenje, usvajanje i proglašavanje je završeno 1991/92. godine, kada su i

objavljeni, a 1993. godine donet je jugoslovenski računovodstveni standard 31 – Stručna

osposobljenost za samostalno vođenje računovodstva (u saradnji sa ACCA –Association of

Chartered Certified Accountants, danas vodeća međunarodno priznata profesionalna

organizacija). Jugoslovenski računovodstveni standardi – ukupno 33 su uglavnom bili

usklađeni sa MRS, ali su imali i jugoslovenske specifičnosti.

Značajne razlike su postojale u odnosu na MRS a odnose se na tretman korekcija za

efekte hiperinflacije i vanrednih pozicija, kao i druge manje značajne razlike, posebno u vezi

sa obračunom amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja. Savez računovođa i

revizora Srbije, kao profesionalna organizacija je nastojao da se oblast računovodstva

profesionalizuje i zakonski reguliše po uzoru na razvijene zemlje sveta što u krajnjem

doprinosi da finansijski izveštaji dobiju novi kvalitet i transparentnost tj. postanu razumljivi

za širok krug korisnika tih informacija. Izvršen je prevod postojećih MRS. U cilju edukacije

računovođa i cele te struke organizovani su brojni seminari, simpozijumi, savetovanja i sl.

Savezna skupština je usvojila Zakon o reviziji i računovodstvu na sednici Veća građana 26.

decembra 2002. godine i na sednici Veća republika 17. decembra 2002. godine. Ovim

zakonom uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija,

dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i uslovi i način vršenja revizije

finansijskih izveštaja.

Odredbe ovog zakona odnose se na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske

organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica,

zatimfizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka –

preduzetnici koji utvrđuju dobit u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje porez na prihod od

samostalne delatnosti, osim preduzetnika koji porez plaćaju u paušalnom iznosu.

Odredbe ovog zakona odnose se i na preduzeća i druge oblike organozovanja koje je pravno

lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza

vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izveštaja. Odredbe ovog zakona

ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava osim ako posebnim propisima nije


20

drugačije određeno. Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga,

sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa

zakonom, profesionalnom i internom regulativom. Pod zakonskom regulativom

podrazumevaju se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog

zakona.

Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne

računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije

(MSR), nacionalni standardi koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i

sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni

standardi doneseni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela Međunarodne federacije

računovođa (IFAC).

Pod internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela,

uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje,

dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u

skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. Član 19 ovog zakona predviđa da su

pravna lica i preduzetnici dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju

finansijskih izveštaja vrše u skladu sa računovodstvenim načelima definisanim u okviru MRS.

Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja primenjuju se

MRS.

Prevod, objavljivanje i usklađivanje MRS i MSR u skladu sa preporukama Međunarodne

federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i

Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg

organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje.

Prevodi tekstova MRS su ozvaničeni od strane Ministra finansija i ekonomije 30. decembra

2003. godine.

MRS 1 – Prezentacije finansijskih izveštaja

MRS 2 - Zalihe

MRS 3 - Konsolidovani finansijski izveštaji (zamenjen sa MRS 27 i 28)

MRS 4 - Obračun amortizacije

MRS 5 - Informacije koje treba da budu otkrivene u finansijskim izveštajima (zamenjen sa

MRS 1)

RAČUNOVODSTVO

21

MRS 6 – Računovodstveni odgovori na promene cena (zamenjen sa MRS 15)

MRS 7 – Izveštaji o toku gotovine

MRS 8 – neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene u

računovodstvenim politikama

MRS 9 – Troškovi istraživanja i razvoja

MRS 10 – Eventualnosti i događaji koji nastaju posle datuma Bilnsa stanja

MRS 11 – Ugovori o dugoročnoj izgradnji

MRS 12 – Porezi na dohodak

MRS 13 – Prezentacija obrtne imovine i tekućih obaveza (zamenjen sa MRS 1)

MRS 14 – Izveštavanje po segmentu

MRS 15 – Iformacija koja odražava uticaje promene cena

MRS 16 – Nepokretna imovina, postrojenja i oprema

MRS 17 – Lizinzi

MRS 18 – Prihodi

MRS 19 – Beneficije zaposlenih

MRS 20 – Računovodstveno obuhvatanje državnih dotacija i otkrića državne pomoći

MRS 21 – Uticaji promena kurseva stranih valuta

MRS 22 – Poslovna kombinovanja (pripajanja, spajanja)

MRS 23 – Troškovi zajmova

MRS 24 – Otkrića o povezanoj stavki

MRS 25 – Računovodstveno obuhvatanje ulaganja

MRS 26 – Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje na osnovu planova penzionih

beneficija

MRS 27 – Konsolidovani finansijski izveštaji i računovodstveno obuhvatanje ulaganja u

preduzeća kćeri

MRS 28 – Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća

MRS 29 – Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

MRS 30 – Otkrića u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija

MRS 31 – Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim ulaganjima

MRS 32 – Finansijski instrumenti (otkriće i prezentiranje)

MRS 33 – Zarade po akciji

MRS 34 – Međubilansi


22

MRS 35 – Prihod poslovanja

MRS 36 – Smajenje poslovanja

MRS 37 – Pokrića, neizvesne obaveze i nepredvidena sredstva

MRS 38 – Materijalna aktiva

MRS 39 – Nematerijalna sredstva

MRS 40 – Ulaganja u nekretine

MRS 41 – Poljoprivreda

Poslovne promene su vrednosno samerljive promene na imovini

preduzeća. To su mnogobrojni događaji koji nastaju odvijanjem procesa rada i koji su

obuhvaćeni knjigovodstvenom evidencijom. Većina poslovnih promena se svakodnevno

ponavlja (npr. kupovina materijala, prodaja gotovih proizvoda, izdavanje materijala u

proizvodnju itd.), neke se ponavljaju mesečno (npr. isplata zarada, obračun amortizacije itd.),

a neke nastaju jedanput godišnje (npr. isplata regresa). No bez obzira na raznovrsnost i

mnogobrojnost, sve poslovne promene mogu uticati na bilans i menjati njegovu sliku na četiri

različita načina.

Ekonomske promene su oni poslovni događaji koji utiču na imovinu preduzeća, bilo

da menjaju njenu visinu i sastav ili samo sastav. Ukoliko se posmatra delovanje ekonomskih

promena na celinu imovine preduzeća tada se mogu utvrditi četiri osnovne grupe ekonomskih

promena. To su:

1. promene koje povećavaju aktivu i pasivu za isti iznos,

2. promene koje smanjuju aktivu i pasivu za isti iznos,

3. promene koje menjaju sastav aktive, a pasivu ostavljaju nepromenjenom,

4. promene koje menjaju sastav pasive, dok aktiva njima nije tangirana.

Grafička ilustracija osnovnih bilansnih promena izgleda ovako:

A Bilansna promena br. 3. P A Bilansna promena br. 4. P

Promena strukture

- povećanje

- smanjenje

Promena strukture

- povećanje

- smanjenje

RAČUNOVODSTVO

23

A Bilansna promena br. 1. P A Bilansna promena br. 2. P

Povećanje Povećanje Smanjenje Smanjenje

Kod bilansnih promena br. 3 i br. 4 zbir bilansa ostaje nepromenjen, dok kod bilansnih

promena br. 1 i br. 2 dolazi do povećanja (br. 1) odnosno smanjenja (br. 2) zbira bilansa.

Pod prihodima se podrazumevaju sva povećanja imovine (aktive) proistekla iz

poslovanja bez obaveze vraćanja. To znači da prihodi pored povećanja aktive povećavaju i

sopstveni kapital preduzeća. Najveći deo prihoda preduzeće ostvaruje prodajom proizvoda,

robe ili usluga. Prihodi povećavaju bruto i neto imovinu preduzeća.

Rashodima se označavaju sva smanjenja aktive proistekle iz poslovanja bez

mogućnosti naknade. Rashodi pored smanjenja aktive smanjuju sopstveni kapital u pasivi.

Najveći deo rashoda kao i prihoda nastaje po sonovu prodaje roba, proizvoda i usluga. Pri

prodaji gotovih proizvoda rashode predstavljaju ona ulaganja koja je preduzeće moralo

izvršiti da bi proizvelo i prodalo gotove proizvode. Rashodi smanjuju bruto i neto imovinu.

Ekonomske promene se klasifikuju prema njihovom delovanju na aktivu, kapital i

obaveze. Za te potrebe se bilansna jednakost A=P raščlanjava tako da glasi A=SK+O. Pasiva

se dakle raščlanjava na sopstveni kapital i obaveze, odnosno pozajmljeni kapital. Polazeći od

navedenog kriterijuma moguće je identifikovati dvanaest tipova ekonomskih promena.


24

R.b. Ekonomske promene A= SK + O

1. Povećanje uloga osnivača + +

2. Smanjenje uloga osnivača - -

3. Zaduženje kod poverilaca + +

4. Razduženje kod poverilaca - -

5. Izmene u sastavu aktive �

6. Izmene u sastavu pasive � �

7. Prihodi od prodaje + +

8. Rashodi od prodaje - -

9. Vanredni prihodi + +

10 Vanredni rashodi - -

11. Smanjenje obaveza usled prihoda + -

12. Povećanje obaveza usled rashoda - +

1.4 Greške u knjigovodstvu

U zavisnosti od toga kako se održavaju na ispravnost knjigovodstvene evidencije

greške možemo podeliti na:

• Formalne greške - to su one greške koje se ustanovljavaju automatskom kontrolom

samog sistema dvojnog knjigovodstva,

• Materijalne greške - to su one greške koje se pojavljuju onda kad je poslovna

promena izostavljena, kada je poslovna promena dvaput proknjižena ili kada je

poslovna promena netačno proknjižena (pogrešna konta).

Greške mogu nastati:

- u fazi pripreme i kontiranja dokumentacije,

- u fazi knjiženja,

- u fazi pravljenja iskaza i izveštaja.

Pronalaženje knjigovodstvenih grešaka je veoma naporan i složen posao. U literaturi se

najčešće pominju dve metode iznalaženja grešaka:

• Metodа najkraće linije; Po ovoj metodi treba uvek poći od najmanjeg posla, pa ići ka

većem. To znači da treba prvo pogledati da nije greška nastala u zbiru ili prenosu i tek

onda ići ka većim poslovima - kontroli pojedinih knjiženja.

RAČUNOVODSTVO

25

• Metoda izolacije; Ovom metodom treba nastojati da se polje grešaka suzi, bilo po

vremenu, bilo po knjigama. To znači da grešku treba tražiti u onom vremenskom

intervalu kad je i nastala, a to se postiže pojedinim sravnjenjima pojedinih evidencija:

sintetičkih sa analitičkim, dnevnika, izradom probnog bilansa i sl.

Greške u knjigovodstvu se ispravljaju uglavnom na dva načina:

- precrtavanjem,

- storniranjem (crveni i crni storno).

1.5 Raščlavanje bilansa na račune

Račun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje se

odnose na jednu bilansnu poziciju i to tako da se povećanja obuhvataju odvojeno od

smanjenja. Leva strana računa se označava kao strana duguje, a desna strana kao strana

potražuje.

Raščlanjavanje bilansa na račune vrši se pretvaranjem svake bilansne pozicije u jedan

račun. Da bi se povezao bilans sa računima i da bi se stvorila mogućnost kontrole tačnosti

izvršenog otvaranja računa na osnovu početnog bilansa pri raščlanjavanju bilansa koristi se

Račun otvaranja.

BILANS STANJA

Aktivni računi Pasivni računi

AKTIVA PASIVA


26

Računi koji nastaju raščljanjavanje aktive označavaju se kao aktivni računi. Otvaranje

aktivnih računa vrši se tako što se za svaku poziciju aktive otvori poseban račun i na njegovu

levu stranu prenese iznos na koji data pozicija glasi, taj iznos se označava kao početno stanje.

Isti iznos unosi se na desnu stranu – Računa otvaranja.

Računi pasive, budući da se pasiva nalazi na desnoj strani bilansa, iznos na koji

pozicija za koju se otvaraju knjiži na desnu tj potražnu stranu, a isti iznos na Računu otvaranja

knjiži se na levu tj dugovnu stranu. Grafički opisana knjiženja se mogu predstaviti:

Pasivni računi Račun otvaranja Aktivni računi

Ps (2) (1) P

(1) otvaranje aktivnih računa

(2) otvaranje pasivnih računa.

Aktivni i pasivni računi nazivaju se računima stanja, stalnim računima ili realnim

računima.

Izbor računa zavisi od sadržine promene, a pravila za knjiženje glasi:

� na aktivnim računima se na levoj strani – strani duguje – pored početnog stanja

obuhvataju sva povećanja, dok se smanjenja datog dela imovine obuhvataju na

suprotnoj potražnoj strani

� na pasivnim računima se na desnoj strani – strani potražuje- obuhvataju pored

početnog stanja sva povećanja, dok se smanjenja sopstvenog kapitala ili obaveza

obuhvataju na strani duguje.

Aktivni računi Pasivni računi

Početno stanje Smanjenje Smanjenja Početna stanje

Povećanja Povećanja

RAČUNOVODSTVO

27

1.5.1 Računi bilansa stanja

Računi aktive - sredstava

� Neuplaćeni udeli u osnovnom kapitalu

� Neuplaćeni delovi osnovnog kapitala/akcija

� Izdvojena novčana sredstva za investicije

� Udružena novčana sredstva za investicije

� Zemljište

� Građevinski objekti

� Oprema

� Poslovni inventar

� Osnovno stado

� Osnovna sredstva u pripremi (investicije u toku)

� Avansi za osnovna sredstva

� Razna prava: koncesije, patenti, licence

� Učešća u kapitalu

� Odobreni dugoročni krediti

� Dugoročne hartije od vrednosti

� Otkupljene sopstvene akcije

� Avansi za obrtna sredstva

� Rezervni delovi

� Materijal

� Nedovršena proizvodnja

� Gotovi proizvodi

� Roba

� Sitan inventar na zalihama

� Kupci

� Dobavljači - dužnici

� Menična potraživanja (menice primljene od kupaca)

� Odobreni kratkoročnu krediti

� Lični račun vlasnika (ortaka)

� Akreditivi (u domaćoj i stranoj valuti)


28

� Žiro - račun/tekući račun

� Blagajna

� Devizni račun

� Nepokriveni gubitak ranijih godina

� Nepokriveni gubitak tekuće godine

� Komitenti iz komisione prodaje

� Komisionari iz komisione nabavke

� Novčana sredstva rezervi

� Razni računi "obračuna" kao npr. obračun komisione nabavke, komisione prodaje,

konsignacione prodaje, obračun nabavke materijala itd.

� Razgraničenja troškova zakupnine

� Razgraničenja rashoda po osnovu menice

� Razgraničenje troškova reklame

� Ostala aktivna vremenska razgraničenja

� Ostala potraživanja

� Sredstva zajedničke potrošnje (Neposlovna sredstva)

� Ostala aktiva

� Razni dugoročni ili kratkoročni plasmani (ulaganja)

Računi pasive - izvori sredstava

� Akcijski kapital po osnovu običnih akcija

� Akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija

� Udeli u osnovnom kapitalu

� Ulozi

� Inokosni kapital

� Ortački kapital

� Društveni kapital

� Državni kapital

� Emisiona premija (Ažio)

� Rezerve (zakonske, statutarne, slobodne)

� Revalorizacione rezerve

RAČUNOVODSTVO

29

� Dugoročna rezervisanja

� Neraspoređena dobit ranijih godina

� Dobitak tekuće godine

� Dugoročni krediti (primljeni)

� Kratkoročni krediti (primljeni)

� Menične obaveze (Menice date dobavljačima)

� Obaveze za dugoročna ili kratkoročna udružena sredstva

� Obaveze po osnovu obveznica

� Dobavljači

� Kupci - poverioci

� Obaveze po osnovu zarada

� Obaveze za porez na promet

� Ostale obaveze

� Komisionari iz komisione prodaje

� Komitenti iz komisione nabavke

� Razgraničenja troškova kamata

� Razgraničenje troškova investicionog održavanja

� Razgraničenje troškova popravki u garantnom roku

� Razgraničenje prihoda po osnovu menice

� Ostala pasivna vremenska razgraničenja

� Fond zajedničke potrošnje (Izvor neposlovnih sredstava)

� Ostala pasiva

� (Svi fondovi)

1.5.2 Korektivni računi

1. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

2. Ispravka vrednosti meničnih potraživanja

3. Ispravka vrednosti meničnih obaveza

4. Ispravka vrednosti sumnjivih potraživanja

5. Ispravka vrednosti spornih potraživanja

6. Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi


30

7. Ispravka vrednosti ambalaže u upotrebi

8. Ispravka vrednosti auto guma u upotrebi

9. Ispravka vrednosti robe tj. Razlika u ceni robe tj. Odstupanje od planske prodajne

vrednosti robe

10. Ispravka vrednosti materijala tj. Odstupanje od planskih nabavnih cena

11. Ispravka vrednosti gotovih proizvoda tj. Odstupanje od planske cene koštanja

gotovih proizvoda.

Korektivne račune (račune ispravke vrednosti) nikada ne treba posmatrati izolovano,

već uvek u vezi sa bilansnim računom koji koriguju. Razlikuju se dve grupe korektivnih

računa:

a) Korektivni računi koji ispravljaju imovinske delove isključivo na niže i to su računi

Ispravke vrednosti od rednog broja 1 do rednog broja 9.

b) Korektivni računi koji ispravljaju imovinske delove na više ili na niže a to su sledeći

računi:

Odstupanje od PNC materijala

D+ (Ispravka vrednosti materijala) -P

� SNC > PNC

Prekoračenje tj.

negativno odstupanje

� SNC < PNC

Sniženje tj. pozitivno

odstupanje

Odstupanje od PCK gotovih proizvoda

D+ Ispravka vrednosti gotovih proizvoda -P

� SCK > PCK

Prekoračenje tj.

negativno odstupanje

� SCK < PCK

Sniženje tj. pozitivno

odstupanje

Pored računa stanja u knjigovodstvu se vode i računi uspeha, tačnije računi prihoda i

računi rashoda. Ovi računi ne nastaju rasčlanjavanjem bilansa, već se otvaraju onda kada se u

jednom obračunskom periodu pojave prihodi i rashodi. Oni su namenjeni utvrđivanju rezultata

RAČUNOVODSTVO

31

poslovanja i stoga se uvek vezuju za određeni obračunski period po čijem se isteku gase. Ovi

računi nemaju početno stanje. Računi uspeha se upravo zbog ovoga označavaju kao

obračunski ili nominalni računi.

Na računima rashoda nastanak rashoda se obuhvataju na levoj strani (strani duguje),

dok eventualno smanjenje rashoda mogu biti obuhvatana na strani potražuje. Nastanak

prihoda se na računima prihoda obuhvata na strani potražuje, a smanjenje prihoda na strani

duguje.

Računi rashoda Računi prihoda

Povećanje Smanjenje Smanjenje Povećanje

Prihodi kao sastavni deo bilansa uspeha razvrstani su u četiri grupe i to:

- Poslovni prihodi nastaju od prodaje trgovinske robe, proizvoda i usluga, prihodi od

subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i sl.

- Finansijski prihodi čine uglavnom prihodi od kamata i dividendi.

- Neposlovni i vanredni prihodi nastaju po osnovi prodaje hartija od vrednosti,

osnovnih sredstava, materijala, viškovi, smanjenja obaveza prema komitentima i državnim

organima.

- Revalorizacioni prihodi nastaju po osnovu revalorizacije sledećih delova aktive:

osnovna sredstva, neuplaćeni a upisani kapital, finansijski plasmani, povećanje potraživanja i

sl.

Rashodi mogu biti:

- Poslovni rashodi: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada,

troškovi proizvodnih usluga, troškovi amortizacije, nematerijalni troškovi.

- Finansijski rashodi: rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike itd.

- Neposlovni i vanredni rashodi: rashodi koji nastaju kao posledica nepredviđenih

poslovnih događaja na koje preduzeće ne može da utiče (manjkovi sredstava, kazne i sl.),

- Revalorizacioni rashodi: rashodi koji nastaju po osnovu revalorizacije kapitala.

Razlika prihoda i rashoda predstavlja finansijski rezultat.


32

Sl. 2. Šema formiranja finansijskog rezultata

1.6 Zaključak računa i sastavljanje bilansa iz računa

Saldo računa je razlika koja se može pojaviti između prometa leve i desne strane

računa. Saldo pokazuje trenutno stanje one pozicije za koju se račun vodi.

Formalno zaključiti račun znači izravnati promet njegove leve i desne strane unošenjem salda

za izravnanje na onu stranu računa na kojoj ima manji promet. To znači da će kod aktivnih

računa i računa rashoda, budući da oni imaju dugovni saldo, saldo za izravnanje – po iznosu

jednak saldu na računu – biti unet na stranu potražuje da bi se izjednačio promet obe strane

računa. Kod računa pasive i računa prihoda, a radi izravnanja prometa njihov saldo za

izravnanje mora biti unet na stranu duguje na kojoj je promet niži.

Pri formalnom zaključku računa zaključuju se najpre računi uspeha, a potom računi

stanja. Zaključak računa prihoda i rashoda vrši se preko Računa dobitka ili gubitka.

Račun dobitka ili gubitka sadrži na strani duguje sve rashode nastale u jednom

periodu, a na strani potražuje sve prihode, potražni saldo ovog računa predstavlja dobitak, a

ukoliko je saldo dugovni tada je preduzeće ostvarilo gubitak.

Grafički predstavljen zaključak računa uspeha izgleda:

Računi rashoda Račun dobitka ili gubitka Računi prihoda

(1) (2)

(1) zaključak računa rashoda

(2) zaključak računa prihoda

a) Poslovni prihodi b) Finansijski prihodi c) Nepos. i vanred. prihodi d) Revalorizacioni prihodi

a) Poslovni rashodi b) Finansijski rashodi c) Nepos. i vanred. rashodi d) Revalorizacioni rashodi

Finansijski rezultat Dobitak (P>R) ili

Gubitak (R>P)

RAČUNOVODSTVO

33

Zaključenje računa stanja vrši se preko Računa izravnjanja. Zaključak aktivnih računa

vrši se tako što se njihov saldo za izravnanje unese na stranu potražuje datih računa i na strani

duguje Računa izravnanja. Pri zaključku pasivnih računa saldo za izravnjanje se unosi na

njihovu stranu duguje i na potražnu stranu Računa izravnjanja. Opisano knjiženje grafički

izgleda:

Aktivni računi Račun izravnjanja Pasivni računi

(1) (2)

(1) zaključak aktivnih računa

(2) zaključak pasivnih računa.

Račun izravnjanja na levoj strani sadrži ssalda svih aktivnih računa, a na desnoj strani

salda svih pasivnih računa tako da predstavlja bilans stanja na kraju godine. Saldo ovog

računa mora biti jednak saldu Računa dobitka ili gubitka. Ukoliko je dugovni, što znači da je

aktiva veća od pasive saldo predstavlja dobitak, a ako je pasiva veća od aktive, tada saldo

predstavlja gubitak.

Račun dobitka ili gubitka, budući da sadrži salda svih prihoda i rashoda, svojim

saldom pokazuje rezultat poslovanja preduzeća i predstavlja u suštini bilans uspeha.

U slučaju dobitka, prilikom zaključenja, Račun dobitka ili gubitka duguje, a Račun

izravnjanja potražuje. U slučaju gubitka dugovni saldo Računa dobitka i gubitka će biti unet

na njegovu potražnu stranu i prenet na stranu duguje Računa izravnjanja. Opisana knjiženja

mogu se grafički prikazati:

U slučaju kada je preduzeće ostvarilo dobitak

Račun izravnjanja Račun dobitka ili gubitka

Aktiva � Pasiva Rashodi Prihodi

dobitak


34

U slučaju kada je preduzeće ostvarilo gubitak

Račun dobitka ili gubitka Račun izravnjanja

Rashodi � Prihodi Aktiva � Pasiva

gubitak

1.7 Pretpostavke za izradu kontnog plana

Kontni okvir mozemo definisati kao spisak svih računa koji mogu biti otvoreni u

knjigovodstvu preduzeća, a koji su izabrani i klasifikovani prema unapred utvrđenim

načinima-i propisan je zakonom. Omogućava jednoobrazno vođenje poslovnih knjiga

preduzeća. U preduzeću u kontnom okviru otvaramo one račune koji su nam potrebni, tako da

spisak računa otvorenih u jednom prduzeću predstavlja u stvari njegov kontni plan. Kontni

plan može biti osnovni (propisani) ili individualni (analiticki), a može biti izrađen po

bilansnom principu i po funkcionalnom principu. Računima pored naziva dodajemo i

određene šifre da bi ubrzali i olakšali evidentiranje promena i pronalaženje eventualnih

grešaka. Tu koristimo dekadni način klasifikovanja brojevima od 0 do 9 da bi razvrstali na

klase. Klase delimo u grupe, brojevima od 0-99, a svaku grupu možemo dalje podeliti na

račune koji se obeležavaju brojevima od 000-999.

Kontni plan po bilansnom principu

Karakteristike ovog principa su da se vrši raščlanjivanje grupa analogno sadržini

bilansa stanja i bilansa uspeha; bilansiranje uspeha se vrši po metodi ukupnih troškova; i

postojanje dva međusobno povezana knjigovodstva (finansijsko i pogonsko). Kontni okvir po

klasama po ovom principu je:

klasa 0-neuplaćeni upisani kapital i stalna sredstva

klasa 1-zalihe

klasa 2-kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina

klasa 3-kapital

RAČUNOVODSTVO

35

klasa 4-dugoročna rezervisanja i obaveze

klasa 5-rashodi

klasa 6-prihodi

klasa 7-otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha

klasa 8-vanbilansna evidencija

klasa 9-obračun troškova i učinaka

Kontni okvir (plan) po funkcionalnom principu

Karakteristike ovog principa su da su u ovom slučaju finasijsko i pogonsko knjigovodstvo

jedinstveni; bilansiranje uspeha se radi po metodi prodatih učinaka; klase se razvrstavaju

prema kružnom toku kretanja kapitala kroz preduzeće po formuli N-R-P-R1-N1. Kontni okvir

po klasama po ovom principu je:

klasa 0-stalna poslovna i vanposlovna sredstva i gubitak

klasa 1-novčana sredstva, kratkoročna potraživanja i aktivna obračunska konta

klasa 2-kratkoročne obaveze i pasivna obračunska konta

klasa 3-materijal,rezervni delovi i sitan inventar

klasa 4-troškovi

klasa 5-slobodna (pogonski obracun)

klasa 6-proizvodnja, proizvodi i roba

klasa 7-rashodi i prihodi

klasa 8-rezultat poslovanja

klasa 9-trajni i dugoročni izvori poslovnih i vanposlovnih sredstava i vanbilansna evidencija

1.8 Knjigovodstvena dokumentacija

Za knjigovodstvo se kaže da je “strogo dokumentovana evidencija”. To znači da se

ni jedna poslovna promena ili knjigovodstvena operacija ne može evidentirati ako predhodno

nije ispostavljen odgovarajući knjigovodstveni dokumenat.

U današnjoj praksi pravilo je, pa i neophodnost, da se na izvorištu poslovnog događaja

sačinjava dokument kojim će se uvek potvrditi da je odnosni događaj zaista i nastao. Za

knjigovodstveni dokument možemo reći da je pismena isprava kojom se dokazuje da je

nastala neka poslovna promena, odnosno promena na sredstvima ili njihovim izvorima.


36

Ova definicija je prihvatljiva u uslovima tradicionalnog načina vođenja knjigovodstva,

u manuelnoj tehnici ili one niže mehanizacije. Međutim, u savremenom informacionom

sistemu gde imamo integralnu obradu podataka sa visokim nivoom organizacije i korišćenja

najsavremenijih tehničkih sredstava informatike (elektronskih računara) "stroga

dokumentovanost" knjigovodstvene evidencije morala bi da dobije drugačije objašnjenje.

Knjigovodstvena dokumentacija se deli na internu, ulaznu i izlaznu knjigovodstvenu

dokumentaciju.

Interna knjigovodstvena dokumenta čine:

� popisne liste,

� knjigovodstveni nalozi za knjiženje poslovnih promena, prijemnice materijala ili robe,

� radni nalozi,

� reversi,

� blagajnički nalozi za uplate i isplate preko blagajne, trebovanje materijala, sitnog

inventara i alata,

� razne vrste reklamacionih zapisnika (o prijemu robe, materijala i sl.), nisplatna lista

zarada.

Ulazna knjigovodstvena dokumenta čine:

� primljene fakture od dobavljača,

� primljeni čekovi,

� primljene menice i drugi vrednosni papiri,

� izveštaji banke o stanju na računu, obračunatoj kamati, proviziji i sl. ndostavnice

dobavljača o popustima, prihvaćenim reklamacijama, izveštaji poslovnih partnera.

Izlazna knjigovodstvena dokumenta čine:

� izdate fakture kupcima za prodat materijal, robu ili izvršene usluge,

� tovarni listovi i druga slična dokumenta,

� izdate menice,

� izdati čekovi,

� otpremnice materijala ili robe,

� izdati nalozi za plaćanje sa računa kod banke,

� izdata odobrenja kupcima za date rabate, priznate popuste, vraćenu neispravnu robu i

sl.

RAČUNOVODSTVO

37

� obračunske situacije.Za knjigovodstveni dokument možemo reći da je pismena isprava

kojom se dokazuje da je nastala neka poslovna promena, odnosno promena na sredstvima ili

njihovim izvorima.

Ova definicija je prihvatljiva u uslovima tradicionalnog načina vođenja knjigovodstva,

u manuelnoj tehnici ili one niže mehanizacije. Međutim, u savremenom informacionom

sistemu gde imamo integralnu obradu podataka sa visokim nivoom organizacije i korišćenja

najsavremenijih tehničkih sredstava informatike (elektronskih računara) "stroga

dokumentovanost" knjigovodstvene evidencije morala bi da dobije drugačije objašnjenje.

1.8.1 Knjigovotstveni mehanizam

Knjigovodstveni mehanizam sačinjavaju razne knjige, kartoteke, tabele, pregledi i sl.,

što čini ovaj mehanizam složenim i prilično razuđenim ali i sposobnim da odgovori zadacima

koji mu se postavljaju.

To je moguće obezbediti samo dobro organizovanom, sveobuhvatnom i efikasnom

evidencijom kakva je knjigovodstvo. Složenost knjigovodstvenog mehanizma potiče upravo

iz složenosti procesa rada koji knjigovodstvo treba da prati.

Na početku poslovanja, odmah nakon osnivanja preduzeća, popisuje se celokupna

imovina i sačinjava inventar - prva knjiga u nizu drugih koje se vode u okviru

knjigovodstvene evidencije.

Inventar, predstavlja prikaz celokupne imovine preduzeća i njihovih izvora sastavljenih na

osnovu popisa. U ovakvom trneutku inventar čini osnov za sastavljanje početnog bilansa i

dvostranog prikazivanja svih raspoloživih sredstava i izvora.

Bilans kao rekapitularni inventar, uz odgovarajuće sistematizovanje i klasifikovanje, na vrlo

pregledan način prikazuje sredstva i izvore sredstava čije je stanje dobijeno inventarisanjem.

Ova statistička slika, međutim, započinjanjem funkcionisanja preduzeća mora dobiti kroz

knjigovodstveni mehanizam pogodne oblike kako bi se omogućilo praćenje kretanja sredstava

i njihovih izvora u toku odvijanja procesa rada. Knjigovodstvo ovu neophodnost obezbeđuje

otvaranjem i vođenjem drugih poslovnih knjiga - dnevnika i glavne knjige.

Na osnovu početnog bilansa, naime otvara se glavna knjiga knjigovodstveni računi ali

preko dnevnika. Time se stiču uslovi da se putem dnevnika ili dnevne knjige svakodnevnim

beleženjem poslovnih događaja obezbedi njihova hronologija preko koje se može videti kako


38

se poslovni proces u svom kontinuitetu odvija i pulsira. Istovremeno, knjigovodstveni računi

koji sačinjavaju glavnu knjigu, predstavljaju posebne preglede za svaku vrstu sredstava i

izvora sredstava, rashoda i prihoda i preko njih se može ne samo utvrditi stanje, već i pratiti

kretanje po kategorijama sredstava i izvora posebno.

Na osnovu početnog bilansa, naime otvara se glavna knjiga knjigovodstveni računi ali

preko dnevnika.Time se stiču uslovi da se putem dnevnika ili dnevne knjige svakodnevnim

beleženjem poslovnih događaja obezbedi njihova hronologija preko koje se može videti kako

se poslovni proces u svom kontinuitetu odvija i pulsira. Istovremeno, knjigovodstveni računi

koji sačinjavaju glavnu knjigu, predstavljaju posebne preglede za svaku vrstu sredstava i

izvora sredstava, rashoda i prihoda i preko njih se može ne samo utvrditi stanje, već i pratiti

kretanje po kategorijama sredstava i izvora posebno.

Osnovne faze knjigovodstvenog ciklusa

1.Bilans stanja (probni bilans i saldo računa glavne knjigena na kraju

izveštajnog perioda

2. Analiza promena i njihovo knjiženje kroz dnevnik onako kako nastaju

3. Prenos knjiženja iz dnevnika na odgovarajuće račune u glavnoj knjizi

4. Sastavljanje nekorigovanog probnog bilansa ( ili zaključnog lista)

5. Analiza knjiženja predzaključnih stavova kroz dnevnik i prenos

u glavnu knjigu

6. Sastavljanje korigovanog probnog bilansa i sastavljanje formalnih

finansijskih izveštaja

7. Zaključak knjiga. Krajnja salda u bilansu stanja postaju početna

salda za naredni period

RAČUNOVODSTVO

39

Prilikom osnivanja i početka rada jednog preduzeća, od prvorazredne važnosti je da se izvrši

popis imovine i sastavi jedan pregled kojim se utvrđuje početno stanje sredstava i njihovih

izvora i pokazuje imovinska situacija određenog preduzeća. Postupak popisivanja naziva se

inventarisanje, a kao posledica inventarisanja javlja se inventar - deo knjigovodstvene

evidencije.

Inventar možemo definisati kao pojedinačan prikaz po količini i vrednosti svih sredstava

i njihovih izvora u jednom trenutku, na dan popisa.

Na osnovu ovog početnog inventara, sastavlja se početni bilans preduzeća, zatim se otvaraju

poslovne knjige i počinje vođenje knjigovodstvene evidencije.

Redovno inventarisanje smatra se ono koje se obavlja krajem godine ili jednom tokom

godine, u vreme koje je određeno odgovarajućim normativnim aktom preduzeća. Redovno

inventarisanje podrazumeva popisivanje celokupne imovine preduzeća i svih njihovih izvora i

one je, kako smo već rekli, obavezno i zakonom propisano.

Vanredno inventarisanje obavlja se uvek kada se ukaže potreba. Razloga može biti više

sniženje ili povećanje cena, sumnja u ispravnost rukovanja imovinom, posledice elemenamih

nepogoda i požara, primopredaja dužnosti lica koje rukuje imovinom itd. Vanredno

inventarisanje može obuhvatiti celokupnu imovinu preduzeća, a može i samo pojedine delove,

recimo samo jednu prodavnicu.

Potpuno inventarisanje podrazumeva popisivanje svih imovinskih delova kojima preduzeće

raspolaže. Redovno inventarisanje je uvek potpuno a to može biti i vanredno. Delimično

inventarisanje obuhvata popisivanje samo pojedinih kategorija sredstava i uvek je vanredno.

Organi upravljanja najpre određuju broj i sastav popisnih komisija, koje zatim pristupaju

pripremama za popis.

U zadatke popisne komisije spadaju:

- određivanje dana početka popisa,

- priprema popisnog materijala,

- priprema popisnog mesta,

- popisivanje i

- podnošenje izvestaja o popisu.


40

1.9 Knjigovotstveni računi – kamen temeljac knjigovotsvenog mehanizma

Nije bitno da knjigovodstveni račun bude dvostrani pregled, već da obuhvati sve "jedinice

vrednosti" koje su vezane za jednu tačku gledišta, za jedan kriterij. Na primer, ako vodimo

račun blagajne, na njemu će se naći sve one vrednosti koje predstavljaju naplate i isplate u

gotovom novcu i to je onaj kriterijum, odnosno tačka gledišta za koju se te vrednosti vezuju.

Isto važi i za račun zaliha robe, račun kredita, itd. Prema tome, forma u kojoj će se

knjigovodstveni račun javiti nije bitna za njegovu sadržinu i suštinu, te zato ga i ne treba

posmatrati samo kao uobičajeni dvostrani pregled. Najvažniji oblici knjigovodstvenih računa

su:

a) stepenasti

b) folio

c) paginarni

d) kombinovani

e) slovo T

a)Stepenasti oblik računa karakterističan je po tome što se nakon knjiženja svake poslovne

promene obračunava razlika između gotovine i potražne strane, odnosno saldo.

Stepenasti knjigovodstveni račun svojom formom ne pokazuje dvostranost, ali je i ne

isključuje. Poseduje kolone za datume, opis, znak i jednu kolonu za iznos. Kolona za znak

daje evidentiranim sumama u koloni za “iznos” karakteristiku “duguje” ili “potražuje”,

odnosno pokazuje da li je došlo do povećanja ili smanjenja predhodnog stanja.

Osnovna karakteristika stepenastog računa ogleda se u tome što se prilikom svakog knjiženja

raniji saldo uvećava ili smanjuje za vrednost obavljene operacije, tako da se na njemu uvek

nalazi novo stanje.

RAČUNOVODSTVO

41

b) Folio oblik računa

Ima dve naspramne strane: levu „duguje" i desnu „potražuje". Obe strane imaju jednake

kolone: datum, opis i iznos. Naziv folio potiče od italijanske reči foglio što znači list. Ovaj

oblik konta je vrlo pregledan, jer se na dve naspramne strane odvijaju promene koje imaju za

posledicu povećanje, odnosno smanjenje stanja. Male su mogućnosti greške, ali je konto retko

u upogrebi, jer je neekonomičan (dve strane su potrebne zajedan konto).

Šematski prikaz folio oblika računa:

Duguje Račun… Potražuje

Datum Opis Iznos Datum Opis Iznos

c) Paginarni oblik računa

Ima jednu stranu na kojoj su sledeće kolone: datum, opis i dve kolone za iznos. od kojih je

jedna, „duguje", a druga „potražuje". Ovaj oblik konta se često koristn u praksi, jer je

najekonomičniji. Reč pagina je italijanskog porekla i znači strana. Vrlo često ima i kolonu

„saldo", pa onda konto po pagini ima nešto drugačiji oblik.

Datum

Opis

Saldo

Duguje

Potražuje

d) Kombinovani oblik računa

Promet Saldo

Datum Opis Duguje Potražuje Duguje Potražuje


42

e) Račun u obliku slova T

Zbog uštede u vremenu knjiženja obavljaju na kontima u obliku slova „T’’ koja se u praksi ne

upotrebljavaju. Ova konta su dvostrana (kao konto po foliju) i imaju levu i desnu stranu, tj.

stranu „duguje" i stranu „potražuje" za evidenciju povećanja i smanjenja stanja. Na ovim

kontima knjiže se samo iznosi, bez opisa nastalih promena.

Duguje Potražuje

1.10 Proces knjiženja poslovne knjige i knjigovotstvene isprave

1. Dnevnik je osnovna knjiga u koju se hronološkim redom knjiže sve poslovne promene.

Može se voditi kao jedna knjiga ili kao više knjiga, specijalizirane za pojedine skupine

pozicija imovine, kapitala, obaveza, rashoda i prihoda. Dnevnikom se obuhvataju svi oni

poslovni događaji koji su predmet bilansnih i izvanbilansnih knjigovodstvenih propisa.

Osnovne funkcije dnevnika mogu se izraziti kao:

•sredstva automatske kontrole pravilnosti proknjiženih poslovnih događaja u glavnoj knjizi;

•sredstvo uz pomoć kojeg se vrši sintetiziranje analitičkih konta;

•sredstvo uz pomoć kojeg se mogu rekonstruirati knjiženja na kontima koja su izgubljena;

•sredstvo za lakše pronalaženje grešaka prilikom knjiženja.

2. Glavna knjiga

Glavnu knjigu, celovito posmatrano, čine svi računi koji su otvoreni u knjigovodstvu,

bilo po osnovu inicijalnog, tj. početnog bilansa, bilo u toku poslovne godine (tj. oni koji,

dakle, nisu figurirali u početnom bilansu).

Termin "knjiga" koristi se još iz vremena kada su se u dvojnom knjigovodstvu vodili

individualni računi u vidu povezanih knjiga. Kako je privrednim razvojem broj računa

postajao sve brojniji, obuhvatanje poslovnih promena u povezanim knjigama praktično je

RAČUNOVODSTVO

43

postalo nemoguće. Prema tome, računi se vode u vidu posebnih listova, tj. kartica, a termin

"knjiga" koristi se i danas.

U preduzeću se vode dve glavne knjige, i to: glavna knjiga prvog stepena i glavna knjiga

drugog stepena. Glavnu knjigu prvog stepena sačinjavaju sintetički računi stanja (otvoreni

na osnovu inicijalnog bilnsa stanja, ili u toku poslovnog perioda), kao i uspešni računi (do

kojih dovode neekvivalentne poslovne promene, otvoreni, takođe, u toku poslovne godine).

Analitički računi, kao delovi odgovarajućih sintetičkih računa, vode se u tzv. pomoćnim

knjigama, i čine glavnu knjigu drugog stepena. Sva knjiženja poslovnih promena u ove dve

glavne knjige moraju biti međusobno usaglašena. Drugim rečima, zbir svih pojedinačnih

knjiženja na analitičkim računima treba da je identičan (i po prometu i po saldu), knjiženju na

odgovarajućim predstavničkom, tj. sintetičkom računu.

Kontrola ispravnosti ovih knjiženja vrši se međusobnim upoređivanjem leve i desne strane

svih analitičkih računa, sa levom i desnom njihovog sintetičkog računa. Ukoliko se pojave

odstupanja radi se o očiglednim greškama prilikom knjiženja, koja se moraju otkloniti.

3. Pomoćne knjige su one koje se organizuju u cilju rasčlanjivanja nekog računa (konta)

glavne knjige ili koje podacima dopunjuju pojedine račune sintetičke evidencije. Prema tome

razlikujemo ove pomoćne knjige:

- analitičke evidencije i

- druge pomoćne knjige.

1.11 Probni bilans

Probni bilans predstavlja popis svih knjigovodstvenih računa glavne knjige I stepena,

ostvarenih u knjigovodstvenoj evidenciji na kojima se nalazi promet. On ima izgled jedne

table sa kolonama za redni broj, naziv konta i dva para kolona za iznos, i to bruto bilans, sa

kolonama duguje i potražuje, i kolonu za saldo bilans sa istim kolonama.

Bruto bilans obuhvata izvršena knjiženja svih obavljenih poslova, kao i potrebnim

knjiženjima pre sprovođenja zaključka knjiga.Pod bruto bilansom (probnim) podrazumeva se

popis svih računa glavne knjige, sa ukupnim zbirovima levih i desnih strana.

Ukupan zbir svih levih (dugovnih) strana mora biti jednak ukupnom zbiru svih desnih strana,

a ovi istovremeno moraju biti jednaki sa ukupnim zbirovima leve i desne kolone dnevnika.


44

Samo u tom slučaju su svi prenosi (kao i pojedinačni ukupni zbirovi) tačni. Pre nego što se

postignu slaganja pomenutih iznosa, ne može se pristupiti daljem radu.

Ukoliko bi se desilo da se zbir leve (dugovne) strane ne složi sa zbirom desne (potražne)

strane, potrebno je prvenstveno proveriti da li se jedan od zbirova slaže sa zbirom u dnevniku.

Na taj način saznaje se koji zbir u bruto bilansu nije tačan. Normalno je, da se desila greška,

samo u zbiru te strane. Ako su zbirovi netačni, i na strani duguje ili na strani potražuje, grešku

treba tražiti u prenošenju pojedinih iznosa iz dnevnika u glavnu knjigu.

Saldo bilans predstavlja prečišćeno stanje na kontima i utvrđena razlika (saldo) između leve i

desne strane, i ponovo složiti ukupan zbir svih dugovnih i potražnih salda. Pojedinačni saldo

ima karakter one strane računa koja ima veći zbir, tj. ako je zbir leve strane veći, na primer

3.000, a desne 2.000, saldo će biti dugovni od 1.000 dinara itd., i obratno kod pasivnih računa.

Tek kada se saldo bilans složi, dolazi do definitivnih podataka za sastavljanje zaključnog

bilansa i pregleda bilansa uspeha sa podacima gubitka i dobitka.

Saldo bilans sadrži na levoj strani iznose koji pokazuju stanje po knjigama pojedinih delova

aktive, a istovremeno i iznose koji pokazuju i visinu pojedinih rashoda (gubitak). Desna strana

salda bilansa sadrži, međutim, i salda računa pasive i računa prihoda (dobitak).

Probni bilans se može sastaviti u svakom trenutku ako su postojeći računi ažurni. On

ima dvostruki cilj:

1. da omogući kontrolu tačnosti knjiženja (proverom da li se ukupna dugovanja slažu sa

ukupnim potraživanjima, odnosno dugovna salda sa potražnim) i

2. da obezbedi pripremu formalnih i finansijskih izveštaja.

Probni bilans predstavlja interni izveštaj koji ukazuje računovođama na moguće greške u

knjiženju, koje se odmah ispravljaju. Učestalost njegovog sastavljanja vezana je za pozitivne

zakonske propise, koji zahtevaju da se on sastavlja četiri puta godišnje.

Za potrebe internih korisnika računovodstvenih informacija bilo bi neophodno sastavljati ga u

mnogo kraćim vremenskim intervalima (mesečno, pa čak i dnevno), zato što bi to omogućilo

blagovremeno otkrivanje i, po logici stvari, ispravljanje formalno-računskih grešaka.

Ključni nedostatak probnog bilansa, s gledišta informisanja, odnosi se na to da se na osnovu

njega ne omogućava kontrola materijalne ispravnosti knjiženja. Ako se na probni bilans

dodaju još dva para kolona (bilans stanja i bilans uspeha) dobija se zaključni list, koji se

sastavlja jednom godišnje, krajem poslovne godine.

Postupak vezan za sastavljanje probnog bilansa sastoji se u sledećem:

RAČUNOVODSTVO

45

1. Najpre je potrebno proveriti da li su sve poslovne promene proknjižene kroz dnevnik, a

potom i da li su prenešene na račune glavne knjige.

2. Na svakom računu glavne knjige, ponaosob, sabrati sve iznose proknjižene na levoj i

desnoj strani, odnosno ustanoviti ukupan promet svakog pojedinačnog računa.

3. Ukupne promete pojedinih računa uneti u prvi par kolona probnog bilansa (tzv. promet)

istim redom kojim su računi otvoreni u glavnoj knjizi.

4. U koloni promet probnog bilansa vrši se sabiranjem dugovne i potražne kolone, a oba zbira

moraju biti identični međusobno. Pored toga, zbir kolone promet, mora da bude identičan

ukupnom zbiru dnevnika.

5. Sledeći korak u izradi probnog bilansa je saldiranje, tj. izračunavanje salda svih računa

unesenih u probni bilans. Saldo može biti dugovnog i potražnog karaktera. Kod onih računa

kod kojih je strana duguje, kolone prometa, veća od strane potražuje, saldo će biti dugovnog

karaktera, dok će saldo biti potražnog karaktera kod onih računa kod kojih je strana potražuje,

kolone prometa, veća od strane duguje.

6. Sva salda dugovnog karaktera upisuju se na stranu duguje u kolonu saldo, a sva salda

potražnog karaktera unose se na stranu potražuje, kolone saldo probnog bilansa.

7. Nakon saldiranja vrši se sabiranje strana duguje i potražuje, kolone saldo. Zbir obe kolone

saldo mora biti, po prirodi stvari, isti, zato što su i zbirovi dugovne i potražne strane kolone

promet, takođe, usaglašeni.

8. Sledeća faza u izradi probnog bilansa odnosi se na odvajanje salda računa stanja od salda

računa uspeha. Na osnovu njih sačinjavaju se bilansni agregati, odnosno bilans stanja i bilans

uspeha. Primenom posebnih postupaka finansijske analize, na odnosne bilansne agregate,

dolazi se do relevantnih informacija o imovinskoj situaciji preduzeća.

9. Nakon unošenja pomenutih salda u bilans stanja i bilans uspeha, vrši se sabiranje leve i

desne strane pomenutih bilansnih agregata. Razlika koja se bude javila između aktive i pasive

bilansa stanja, mora biti identična razlici koja se bude pojavila između rashoda i prihoda

bilansa uspeha.

10. Formalno uravnoteženje bilansnih agregata obaviće se unošenjem pomenute razlike na

manju stranu, zbog izravnanja. Dobitak, odnosno pozitivna razlika (koja se javlja u slučaju

ako je aktiva veća od pasive, a prihodi veći od rashoda) će se uneti na stranu pasive blansa

stanja, odnosno na stranu rashoda bilansa uspeha. U obrnutom slučaju javlja se negativna


46

razlika, tj. gubitak, koja se unosi na stranu aktive bilansa stanja, odnosno na stranu prihoda

bilansa uspeha.

1.12 Bilans stanja imovine, pojam, karakteristike i principi svrstavanja

bilansnih pozicija

Bilans stanja predstavlja finansijski izvestaj sa iskazanom imovinom preduzeca na odredjeni

dan po obliku i izvorima, razvrstane na aktivu i pasivu. U bilansu stanja je iskazana imovina

preduzeca isto kao i u inventaru imovine. U inventaru imovina se prikazuje pojedinacno po

vrsti, kolicini, ceni i vrednosti dok se u bilansu iskazuje po grupama i po vrednosti. Bilans

stanja moze biti uradjen u dvostranoj (konta) i u jednostranoj (lista) formi. Bilansne pozicije

mozemo svrstavati prema funkcionalnom principu, principu likvidnosti i principu sigurnosti.

Bilansne promene koje se javlju prilikom poslovnih promena su:povecanje aktive i povecanje

pasive; smanjenje aktive i smanjenje pasive; istovremeno povecanje i smanjenje aktive; i

istovremeno povecanje i smanjenje pasive.

RAČUNOVODSTVO

47

Aktiva Bilans stanja Pasiva

S T A L N A I

M O V I N A

A) Neuplaćeni upisani kapital B) Stalna imovina

I Nematerijalna ulaganja II Osnovna sredstva III Dugoročni finansijski plasmani

A) KAPITAL I Osnovni kapital II Rezerve III Neraspoređeni dobitak

S O P S T V E N I

K A P I T A L

O B R T N A I

M O V I N A

C) OBRTNA IMOVINA I Zalihe II Kratkoročna potraživanja i Plasmani III Gotovina i gotovinski Ekvivalentni

B)DUGOROČNA REZERVISANJA T

U Đ I

K A P I T A L

C) OBAVEZE I Dugoročne II Kratkoročne

AVR Gubitak PVR


48

1.13 Bilans uspeha, pojam, karakteristike i značaj

Bilans uspeha predstavlja pregled rashoda i prihoda preduzeća za određeni obračunski

period koji su izbalansirani razlikom u obliku dobitka ili gubitka. On ima veliki značaj jer ga

možemo koristiti kao kontrolni instrument za utvrđivanje rezultata (uspeha) preduzeća. Može

biti dvostran i jednostran. Bilansne pozicije svrstavamo: u aktivi (poslovni rashodi, rashodi

finansiranja, vanredni rashodi i dobitak); u pasivi (poslovni prihodi, prihodi od finansiranja,

vanredni prihodi i gubitak).

Bilans uspeha vrednosno iskazuje ukupo povećanje sopstvenog kapitala (prihodi) i ukupno

smanjenje sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obračunskog perioda kao i finansijski rezultat

kao razliku ukupnog povećanja i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala.

Propisani sadržaj bilansa uspeha sastoji se iz tri podbilansa uspeha:

� podbilans poslovnih prihoda i poslovnih rashoda i poslovnog finansijskog rezultata

finansiranja

� podbilans finansijsklih prihoda i finansijskih rashoda i finansijskog rezultata

finansiranja

� podbilans ostalih prihoda i ostalih rashoda i ostalog finansijskog rezultata.

RAČUNOVODSTVO

49

2. PRIBAVLJANJE SREDSTAVA PREDUZEĆA

Prema načinu pribavljanja sopstvenih sredstava, preduzeća imaju različitu pravnu formu:

inokosna preduzeća, društva lica (preduzeća sa ortacima-ortakluk-ili komanditno društvo bez

akcija), i društva kapitala (društva sa ogranicenom odgovornošću i akcionarska društva).

Inokosna preduzeća (sopstveni kapital je kapital vlasnika preduzeća) i društva lica (kapital su

ulozi članova društva) su po pravilu privatna svojina, dok društva kapitala (kapital se stiče

emitovanjem i prodavanjem akcija) mogu biti privatna, državna, zadružna ili mešovita.

Inokosno preduzeće se formira kada vlasnik uplati novac na tekući račun preduzeća i tada

imamo dva konta: tekući račun i inokosni kapital. Vlasnik može smanjiti osnivački ulog

prebacivanjem novca sa tekućeg računa ili blagajne na lični račun vlasnika a zatim se lični

račun vlasnika gasi prenošenjem iznosa na dugovnu stranu inokosnog kapitala.

2.1.1 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod inokosnih preduzeća

Primer:

1. Vlasnik preduzeća je osnivački ulog od 700.000 dinara uplatio na tekući račun

preduzeća.

2. Na ime pokrića ličnih rashoda vlasnika preduzeća u toku obračunskog perioda

izvršenensu sledeće isplate: sa tekućeg računa isplaćeno je nalogom za isplatu 3.000

din, sa blagajne 500 dinara

3. Zaključiti lični račun vlasnika


50

R.B. Opis Poziv Duguje Potražuje

1.

2.

2a.

3.

Tekući račun

Inokosni kapital

Uplata osnivačkog uloga

Lični račun vlasnika

Tekući račun

Pokriće ličnih rashoda


Blagajna

Pokriće ličnih rashoda

Inokosni kapital


Zaključen lični račun vlasnika

1

2

3

1

3

4

2

3

700.000.,00

1.000,00

500,00

1.500,00

700.000,00

1.000,00

500,00

1.500,00

2.1.2 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod društava lica (ortačkih

preduzeća)

Primer:

1. Na osnovu ugovora o ortakluku, na tekući račun društva sa ograničenom

odgovornošću uplaćeno je 1.200.000, din od strane ortaka A, dok je ortak B uneo u

društvo opremu čija je tržišna vrednost 800.000 dinara

2. Isplatom sa tekućeg računa ortaku A vraćen je deo uloga u visini od 200.000 dinara

3. Na ime pokrića ličnih rashoda ortaka B isplaćeno je sa tekućeg računa 1.500 dinara

RAČUNOVODSTVO

51

DNEVNIK strana 1,

R.B. OPIS POZIV DUGUJE POTRAŽUJE

1. Tekući račun 1 1.200.000,00

Osnovna sredstva 2 800.000,00

Kapital ortaka A 3 1.200.000,00

Kapital ortaka B 4 800.000,00

Na osnovu ugovora

2. Kapital ortaka A 3 200.000,00

Tekući račun 1 200.000,00

Povlačenje uloga ortaka

3. Lični račun vlasnika 5 1.500,00

Tekući račun 1 1.500,00

Isplata na ime ličnih rashoda

2.1.3 Formiranje i promene sopstvenog kapitala u društvima kapitala

Društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o)

Primer. 1. prema ugovoru o osnivanju d. o.o ukupan kapital društva iznosi 500.000 dinara

a sastoji se od 5 udela po 100.000 din. U času osnivanja uplaćeno je 25% udela u gotovu.

1. članovima društva isplaćeno je sa tekućeg računa 10.000 din na ime smanjenja

nominalne vrednosti udela.


52

Akcionarsko društvo

Primer. 1. Akcionarsko društvo X emitovalo je i prodalo celokupnu emisiju redovnih akcija

od 1000 komada po nominalnoj vrednosti od 2.000 dinara

D Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija P

1) 2.000.000,00

Primer.

1. Akcionarsko društvo X prodalo je za gotovu celokupnu emisiju redovnih akcija od

1000 komada čija je nominalna vrednost 2000 din po kursu od 110%

D Neuplaćeni upisani osnovni kapital P

1) 375.000,00

Duguje Blagajna Potražuje

1) 125.000,00

D Tekući račun P

2) 10.000,00

Duguje Udeli u sonovnom kapitalu Potražuje

2) 10.000,00 1) 500.000,00

Duguje Tekući račun Potražuje

1) 2.000.000,00

RAČUNOVODSTVO

53

D AŽIO P

1) 200.000,00

Primer.

1. Akcionarsko društvo X osniva se sa osnovnim kapitalom od 500.000 dinara. Emituje se 400

redovnih i 100 prioritetnih akcija. Nominalna vrednost akcije je 1000 dinara. Emisioni kurs je

110% za redovne i 125% za prioritetne. Upisana je celokupna emisija. Akcionari su po pozivu

na tekući račun uplatili 25% od nominalne vrednosti upisanih akcija i iznos AŽIA (emisiona

premija) u celini.

D Neuplaćeni upisani osnovni kapital P

1) 375.000,00

D Akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija P

1) 100.000,00


1) 2.000.000,00

D Blagajna P

1) 2.200.000,00


1) 400.000,00

D Tekući račun P

1) 125.000,00

1a) 65.000,00


54

D AŽIO P

1a) 65.000,00

Smanjenje osnovnog kapitala

Primer. Na osnovu odluke glavne skupštine akcionara izvršena je zamena 500 redovnih akcija

nominalne vrednosti 1.000 dinara za redovne akcije nominalne vrednosti od 800 dinara radi

smanjenja osnovnog kapitala čime je osnovni kapital smanjen sa 500.000 na 400.000 dinara.

Razlika je isplaćena akcionarima u gotovu.

D Blagajna P

1) 100.000,00

Primer.

1. Akcionarsko društvo ''N'' otkupilo je 50 komada redovnih sopstvenih akcija po kursu

80%. Nominalna vrednost akcije je 1000 dinara.

2. Akcije su poništene.

D Blagajna P

1) 40.000,00

Otkup sopstvenih akcija

2) 40.000,00


1) 100.000,00

D Otkupljene sopstvene akcije P

1) 40.000,00

Račun povlačenja akcija

2) 40.000,00 2a) 50.000,00

2b) 10.000,00

RAČUNOVODSTVO

55

Rezerve

2b) 10.000,00

2.2 Pozajmljeni kapital preduzeća

Preduzeće nekada ne može da pokrije potrebe iz sopstvenih izvora pa zato koristi

pozajmljene izvore za čije se korišćenje plaća kamata. Osnovni pozajmljeni izvori mogu biti

krediti od banaka i drugih finansijskih institucija a isto i emitovanje kreditnih hartija od

vrednosti-obveznice. Dugoročni krediti su sa obavezom vraćanja iznad godinu dana, a

odobreni iznos se ne uplaćuje na tekući račun tražioca kredita već banka preuzima obavezu za

isplaćivanje obaveza prema dobavljačima za nabavljeno osnovno sredstvo. Samo odobravanje

kredita od strane banke ne predstavlja obavezu prema banci već ona nastaje kada banka izvrši

isplatu dobavljačima. Kratkoročni krediti su krediti sa rokom vraćanja ispod godinu dana, a

njima finansiramo samo povremene i privremene potrebe za obrtnim sredstvima. I ovde se

kao kreditori isto mogu javiti banke i preduzeca (nefinansijske institucije) koja mogu pored

finansijskih odobravati i robne kredite.

Dugoročni krediti Primer.

1. Dobavljačima za osnovna sredstva isplaćeno je 50.000 dinara iz odobrenog dugoročnog

kreditaza osnovna sredstva.

2. Na ime otplate kredita za osnovna sredstva isplaćeno je sa tekućeg računa 15.000 din

3. Na osnovu odobrenog dugoročnog kredita za obrtna sredstva banka je uplatila na tekući

račun 150.000 dinara

Dugoročni krediti

2) 15.000,00 1) 50.000,00

3) 150.000,00

Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija

2a) 50.000,00

Dobavljači za osnovna sredstva

1) 50.000,00


56

Tekući račun

3) 150.000,00 2) 15.000,00

Kratkoročni krediti

Primer. Prema izvodu banke uplaćeno je na tekući račun 200.000 dinara po osnovu odobrenog

kratkoročnog kredita od strane banke

Kratkoročni krediti

1) 200.000,00

Emitovanje obveznica

Ulaganjem u hartije od vrednosti možemo ostvariti prihod od kamate na uložena slobodna

novčana sredstva na kraći ili duži rok. Hartije od vrednosti (kao sto su obveznice, akcije,

blagajnički zapisi...) imaju svoju prometnu vrednost i mogu se u slučaju potrebe pretvoriti u

likvidna sredstva. Preduzeće da bi došlo do novčanih sredstava može da emituje hartije od

vrednosti a nakon datuma dospelosti da plati određenu kamatu za korišćenje tuđih novčanih

sredstava. Kupovina hartija od vrednosti ima za posledicu smanjenje gotovine i povećanje

aktive-povećava se stanje na računu Hartije od vrednosti. Prodajna cena je različita od

nabavne, tako da se prodajom može ostvariti kako dobitak tako i gubitak. Obveznica je hartija

od vrednosti koja vlasniku daje pravo da po dospeću od izdavaoca naplati iznos naznačen na

obveznici, kao i pravo na naplatu pripadajuće kamate. Obveznice se sastoje iz plašta

obveznice i talona (može biti kamatni i anuitetni)

Tekući račun

1) 200.000,00

RAČUNOVODSTVO

57

Primer. 1. Preduzeće X emitovalo je 5000 obveznica čija je nominalna vrednost 1.000 dinara

po obveznici. Rok vraćanja duga je 5 godina uz kamatu 5% godišnje. Prodato je 3500

obveznica po nominalnoj vrednosti. Gotovina je uplaćena na tekući račun

2. Isplaćeno je sa tekućeg računa na ime izmirenja obaveza po osnovu obveznica 500.000

dinara

Obaveze po osnovu obveznica

2) 500.000,00 1) 3,500.000,00

Tekući račun

1) 3,500.000,00 2) 500.000,00


58

3. OSNOVNA SREDSTVA

Osnovna sredstva su sva sredstva koja ulaze u proces proizvodnje, ali se pri jednom

poslovnom ciklusu ne troše u celosti već se njihova vrednost smanjuje postepeno usled

fizičkog i moralnog rabaćenja sa zadržavanjem prvobitnog oblika. Sitan inventar ne ubrajamo

u osnovna sredstva zbog relativno kratkog veka trajanja. Osnovna sredstva možemo podeliti

na:

� osnovna sredstva u pripremi,

� osnovna sredstva u funkciji i

� osnovna sredstva van funkcije.

Osnovna sredstva u pripremi su ona sredstva čija izgradnja ili instalacija još nije završena i

koja zbog toga nisu spremna za uključivanje u poslovnu aktivnost. Osnovna sredstva u

funkciji su sva osnovna sredstva koja se koriste za obavljanje delatnosti kojom se preduzeće

bavi. Osnovna sredstva van funkcije su obustavljene investicije i osnovna sredstva koja se ne

mogu više koristiti zbog svoje fizičke porabaćenosti ili je njihovo korišćenje neisplativo zato

što su moralno zastarela ili izgubila upotrebnu vrednost.

Preduzeća su obavezna da organizuju evidenciju o osnovnim sredstvima tako da su u svakom

trenutku može sagledati ne samo nabavna, otpisana i sadašnja vrednost osnovnih sredstava u

celini, već i svakog osnovnog sredstva pojedinačno. Evidencija o stanju i kretanju Osnovnih

sredstava se vodi kroz glavnu knjigu, knjigu inventara i analitičke kartice osnovnih sredstava.

U glavnoj knjizi se vodi sintetička evidencija po grupama osnovnih sredstava (npr.zemljišta,

oprema). Preko ovih računa prati se stanje i kretanje osnovnih sredstava samo po vrednosti.

Analitička evidencija o osnovnim sredstvima vodi se na slobodnim listovima-karticama. Za

svaku stvar iz osnovnih sredstava otvara se posebna kartica.

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Proces ulaganja u osnovna sredstva odvija se kroz dve odvojene faze. Prva faza obuhvata

kupovinu i prijem materijalnih vrednosti a druga faza isplatu obaveza po osnovu nabavljenih

sredstava. Preduzeća mogu stvari i prava, koja čine osnovna sredstva, pribavljati: kupovinom,

RAČUNOVODSTVO

59

izgradnjom i na druge načine. Isplata se može vršiti sa tekućeg računa, iz odobrenih kredita

ili kombinovano iz prethodnih izvora.

3.1 Kupovina osnovnih sredstava

3.1.1 Kupovina novih osnovnih sredstava

Primer.

1. Prema fakturi 18. preduzeće ''Rad'' kupljen je kompresor za 1.500.000 dinara

2. Isplata obaveza prema dobavljačima izvršena je iz odobrenog dugoročnog kredita.


2) 1,500.000,00 1) 1,500.000,00

Dugoročni krediti za osnovna sredstva

2) 1,500.000,00

Primer

1. Od preduzeća '' Univerzal'' kupljena je prema fakturi 21. mašina čija je fakturna

vrednost 1,800.000 dinara

2. Od dobavljača primljena je faktura br. 100 na ime prevoza mašine na 20.000 dinara

3. Na ime troškova montaže od preduzeća '' Montaža'' primljena je faktura br. 203 na

80.000 dinara

4. Mašina je po odobrenju stručne komisije stavljena u upotrebu.

5. Obaveze prema dobavljačima izmirene su sa tekućeg računa

Osnovna sredstva

1) 1,500.000,00


60


5) 1,900.000,00 1) 1,800.000,00

2) 20.000,00

3) 80.000,00

Tekući račun

5) 1,900.000,00

3.1.2 Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava

Primer. Od preduzeća '' Omni'' kupljen je korišćen računar marke '' Dell'' čija je kupovna cena

25.000 dinara, prema knjigovodstvenim podacima nabavna vrednost je 75.000 dinara.

Primer. 1. Od preduzeća '' Sloga'' kupljen je prema ugovoru jedan strug čija je nabavna

vrednost 1.450.000 dinara, otpisana vrednost 1,200.000 dinara uz preuzimanje obaveze

otplate dugoročnog kredita u visini od 250.000 dinara

Osnovna sredstva u pripremi

1) 1,800.000,00 4) 1,900.000,00

2) 20.000,00

3) 80.000,00

Osnovna sredstva

4) 1,900.000,00

Osnovna sredstva

1) 75.000,00

Dobavljači

1) 25.000,00

IVOS

1) 50.000,00

RAČUNOVODSTVO

61

3.2 Izgradnja osnovnih sredstava

3.2.1 Izgradnja osnovnih sredstava od strane izvođača radova

Primer

1. Preduzeće '' FMP'' Beograd sklopilo je sa građevinskim preduzećem '' Rad'' ugovor o

izgradnji magacinskog zgrade. Finansiranje zgrade vrši se delom iz sopstvenih

sredstava, a delom iz odobrenog dugoročnog kredita za osnovna sredstva. U skladu sa

odredbama ugovora, izvođaču radova je isplaćeno sa tekućeg računa na ime avansa

3.000.000 dinara.

2. Od izvođača radova primljena je prva privremena situacija koja glasi na 2,800.000

dinara

3. Obaveze prema izvođaču radova po prvoj privremenoj situaciji izmiren je iz

odobrenog dugoročnog kredita za osnovna sredstva po odbitku polovine isplaćenog

avansa.

4. prema drugoj privremenoj situaciji koja je primljena od izvođača radova vrednost do

sada izvršenih radova na objektu u izgradnji 4,700.000 dinara

5. Dobavljaču za osnovna sredstva isplaćena je obaveza iz odobrenog dugoročnog

kredita za osnovna sredstva po odbitku preostalog iznosa avansa od 1,500.000 dinara

Osnovna sredstva

4) 1,450.000,00

IVOS

1) 1.200.000,00

Dugoročni krediti

1) 250.000,00


62

6. prema definitivnoj situaciji vrednost završenog građenvinskog objekta je 5,400.000

dinara. Komisija je izvršila prijem objekta čime je objekat stavljen u upotrebu.

7. Obaveza prema izvođaču radova po definitivnoj situaciji izmirena je iz odobrenog

dugoročnog kredita za osnovna sredstva.

3.2.2 Izgradnja osnovnih sredstava u sopstvenoj režiji

Primer 1. Na osnovu odluke organa upravljanja preduzeće je pristupilo izgradnji magacinske

zgrade čija je predračunska vrednost 1.360.000 dinara. Finansiranje izgradnje vrši se iz

sopstvenih sredstava. Prema prvoj privremenoj situaciji vrednost izvršenih radova je 590.000

dinara

2. Konačna situacija za izgradnju objekta glasi na 1.250.000 dinara

3. Sredstvo je stavljeno u upotrebu.

Aktivirani sopstveni učinci

1) 590.000,00

2) 660.000,00

Avansi za osnovna sredstva

1) 3,000.000,00 3) 1,500.000,00

5) 1,500.000,00


2) 2,800.000,00 6a) 5,400.000,00

4) 1,900.000,00

6) 700.000,00

Dugoročni krediti za osnovna sredstva

3) 1,300.000,00

5) 400.000,00

7) 700.000,00

Tekući račun

1) 3.000.000,00


3) 2,800.000,00 2) 2,800.000,00

5) 1,900.000,00 4) 1,900.000,00

7) 700.000,00 6) 700.000,00


1) 590.000,00 3) 1,250.000,00

2) 660.000,00

RAČUNOVODSTVO

63

Osnovna sredstva

3) 1.250.000,00

3.3 Prijem osnovnih sredstava bez naknade

Primer 1. Prema ugovoru primili smo kompjuter na poklon od preduzeća '' Rad'' Beograd.

Vrednost osnovnih sredstava je 80.000 dinara a otpisana vrednost je 50.000 dinara.

Vanredni prihod

1) 30.000,00

Osnovna sredstva

1) 80.000,00

Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

1) 50.000,00


64

4. MATERIJAL

Da bi detaljnije objasnili knjigovodstveno evidentiranje troškova materijala neophodno je

prvo objasniti šta ovaj termin predstavlja u menadžmentu računovodstva. Materijal u

knjigovodstvenoj terminologiji označava stvar koja se u procesu proizvodnje troši kao

predmet rada. U najširem smislu pod materijalom se pored sirovina , osnovnog i pomoćnog

materijala tj. predmeta rada podrazumevaju i pomoćni neproizvodni materijal, gorivo i

mazivo, sitan inventar, ambalaža , auto gume i otpaci.

SIROVINE – su proizvodi primarne proizvodnje koji u promet dolaze u ne prerađenom

stanju ( npr. ruda, nafta, poljoprivredni proizvodi kao što su vuna, šecerna repa ... ).

OSNOVNI MATERIJAL – su proizvodi prerađivačke industrije koji zajedno sa sirovinama

čine osnovnu sadržinu nekog proizvoda.

POMOĆNI PROIZVODNI MATERIJAL – ulazi u sastav novog proizvoda , ali ne čini

njegovu osnovnu sadržinu. U ovu vrstu materijala možemo kao primer navesti boju, lepak, lak

...

POMOĆNI NEPROIZVODNI MATERIJAL – su materijali koji ne ulaze u sastav novog

proizvoda ali omogućavaju normalno odvijanje procesa proizvodnje i poslovne aktivnosti u

celini.

GORIVO – takođe ubrajamo u materijal koji je shvaćen u širem smislu definicije i koji može

biti tehnološko, energetsko i gorivo za ogrev.

SITAN INVENTAR – čine sva ona sredstva za rad čiji je vek trajanja kraći od jedne godine

ili im je pojedinačna nabavna vrednost manja od propisanog limita.

AMBALAŽA – predstavlja materijal ali i stvari koje služe za pakovanje proizvoda radi

očuvanja njihovog kvaliteta i kvantiteta kako pri skladištenju tako i pri transportu. Sa gledišta

funkcije može se podeliti na: ambalažu koja ima karakter osnovnog sredstva i ambalažu koja

ima karakter obrtnog sredstva.

RAČUNOVODSTVO

65

U svakom preduzeću postoje komisije za kvalitativan i kvantitativan prijem materijala. Pored

članova komisije koju obicno cine 2-3 člana prisustvuje i magacioner koji prima materijal na

skladištenje. Ako je pošiljka ispravna sastavlja se prijemnica materijala u 3 primerka: jedna

ostaje magacioneru radi magacinske evidencije (kartoteke) , druga se daje nabavnoj službi za

praćenje izvršenja ugovora a treća se pripaja uz ulaznu fakturu dobavljača kao dokaz da je po

fakturi preuzet materijal i da se može knjižiti i isplatiti.

Po obavljenom kvalitativnom i kvantitativnom prijemu materijala i usaglašavanja isporuke sa

otpremnicom pristupa se knjigovodstvenom obuhvatanju nabavke materijala.

4.1 Knjigovodstvena evidencija materijala

Evidencija o materijalu, sitnom inventaru, ambalaži i auto gumama vodi se u finansijskom,

materijalnom i magacinskom knjigovodstvu. U finansijskom knjigovodstvu vodi se sintetička

evidencija po vrednosti. To znači da račun Materijal pokazuje svojim prometom i saldom

stanje ali i kretanje ukupnih zaliha materijala. Pored sintetičke vodi se i analitička evidencija

materijala, sitnog inventara , ambalaže i auto guma po vrsti, količini i vrednosti. Takvu

analitičku evidenciju nazivamo materijalno knjigovodstvo. U njemu se pojavljuje onoliko

računa koliko se vrsta materijala koristi u datom preduzeću , a račun pokazuje ne samo

vrednosno već pokazuje količinsko stanje i kretanje zaliha konkretne vrste materijala.

Magacinska evidencija je takođe analitička evidencija , ali se od materijalnog knjigovodstva

razlikuje po tome što se u njoj iskazuju promene i stanje pojedinih vrsta zaliha samo u vidu

naturalnih pokazatelja. Takav tip evidencije vodi se samo po vrsti i količini a ne i po

vrednosti.

Evidencija materijala, sitnog inventara, ambalaže i auto guma može se voditi po: stvarnim

nabavnim vrednostima, kombinovanim nabavnim vrednostima, planskim (obračunskim)

nabavnim vrednostima, što ima veliki uticaj na knjigovodstveno obuhvatanje ulaganja

finansijskih sredstava u pomenute oblike obrtnih sredstava.


66

4.2 Knjiženje materijala u skladu sa propisanim kontnim okvirom

Kontni okvir predstavlja spisak svih racuna koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu

preduzeća, izabranih i klasifikovanih prema unapred utvrdenim ciljevima knjigovodstva.

Kontni okvir preduzeća primenjuju otvarajući račune koji su im potrebni. U našoj zemlji kao i

mnogim drugim propisan je jedan jedinstveni kontni okvir za sva preduzeća i zadruge, i on je

obavezan da se primenjuje. Što se tiče materijala u nastavku teksta objasnićemo koji su to

računi u okviru kontnog okvira propisani za knjiženje materijala.

GRUPA RACUNA 51 – TROŠKOVI MATERIJALA

Način knjiženja na računima ove grupe zavisi od toga da li se evidencija o stanju, nabavci i

troškovima materijala vodi na računima grupe 10 – Materijal u okviru finansijskog

knjigovodstva , ili na računima 910 – Materijal u okviru klase 9. Ako se knjiže na racunima

grupe 10 troškovi materijala se knjiže zaduživanjem racuna 511 , 512 , 513 , 573.

Svako preduzeće samo odlučuje da li će voditi posebnu evidenciju o stanju, nabavci i

troškovima materijala i u knjigovodstvu za obračun troškova i učinaka ili će ove podatke

iskazivati samo u finansijskom knjigovodstvu. U okviru grupe 51 – troškovi materijala

predviđeni su sledeći računi :

510 – nabavka materijala;

511 – troškovi materijala za izradu;

512 – troškovi ostalog materijala ( režijskog );

513 – troškovi goriva i energije.

RAČUN 510 –Nabavka materijala

Na racunu 510 iskazuje se nabavka materijala u korist računa grupe 43 – obaveze iz

poslovanja, kada se podaci o stanju, nabavci i troškovima materijala vode na računu 910 –

Materijal, u okviru obračuna troškova i učinaka. U tom slučaju na kraju obračunskog perioda

odobrava se račun 510 uz zaduženje svih računa iz grupe 51 za isnos troškova i zaduženja , ili

RAČUNOVODSTVO

67

se odobrava račun grupe 10 – Zalihe materijala za promenu vrednosti zaliha na kraju

obračunskog perioda.

Za knjiženje na ovom računu najneposrednije bi se mogli primenjivati sledeći međunarodni

standardi finansijskog izveštavanja :

MRS 2 – Zalihe, koji reguliše priznavanje, vrednovanje i obelodanjivanje u vezi sa robom.

MRS 3 – Troškovi pozajmljivanja koji se primenjuje u slučaju da se preduzeće opredelilo za

dopušteni alternativni postupak za kapitalizovanje troškova pozajmljivanja.

RAČUN 511 – Troškovi materijala za izradu

Prema propisanom kontnom okviru na ovom računu iskazuju se troškovi materijala za izradu

u korist računa 510 – Nabavka materijala, u kom slučaju se podaci o stanju, nabavci i

troškovima materijala vode na računu 910 – Materijal u okviru obračuna troškova i učinak.

Ako se podaci o početnom stanju, nabavci i troškovima materijala vode na računima grupe 10

– Zalihe materijala u finansijskom knjigovodstvu troškovi materijala za izradu knjiže se

zaduženjem ovog računa u korist računa 101. Za knjiženje na ovom računu pored gore

pomenutog MRS 2 – Zalihe može se primenjivati i MRS 23 – Troškovi pozajmljivanja.

RACUN 512 –Troškovi ostalog materijala ( režijskog )

Na ovom računu iskazuju se troškovi ostalog materijala u korist računa 510 u kom slučaju se

podaci o stanju, vrednosti, nabavci i troškovima materijala vode na računu 910 – Materijal u

okviru obračuna troškova i učinaka. Ako se podaci o stanju, nabavci i troškovima materijala

vode na računi 101 – Materijal u finansijskom knjigovodstvu troškovi režijskog materijala

knjiže se zaduženjem ovog računa u korist računa grupe 10 – Zalihe materijala. Na ovom

računu iskazuje se trošak u visini nabavne vrednosti utošenog režijskog materijala koji može

biti :

- potrošni materijal koji se montira na mašine ( brusne ploce , burgije , igle )

- maziva

- rezervni delovi


68

- sitni inventar koji se tretira kao zaliha

- auto gume

- kancelarijski materijal

- sredstva za održavanje čistoće .

Troškovi ostalog materijala su troškovi koji se mogu uključiti u cenu koštanja proizvoda i

usluga. Izlaz sa zaliha navedenih materijala obračunava se prema jednom od dozvoljenih

metoda :

- FIFO metod

- metod prosečnih ponderisanih cena

- metod specifične identifikacije

- maloprodajni metod.

Zakonom o porezu na dobit preduzeća u poreskom bilansu se priznaju troškovi ostalog

(režijskog) materijala u visini iskazanoj prema FIFO metodu i metodu prosečnih ponderisanih

cena.

RACUN 513- Troškovi goriva i energije

Na ovoj grupi računa iskazuju se troškovi goriva i energije u visini nabavne vrednosti

utrošenog goriva. Te troškove čini vrednost utrošenog goriva kao što su naftni derivati, gas,

ugalj, drva, utrošena električna energija, para i drugo. Gorivo koje se ne skladišti već se

direktno utroši knjiži se na osnovu fakture dobavljača na ovom računu, a na isti način knjiže

se i troškovi električne energije.

Troškove goriva i energije čine troškovi koji se mogu uključiti u cenu koštanja proizvoda i

usluga pod uslovom da su nastali u nabavci, upravi ili prodaji i da nije u pitanju prekomerno

trošenje. Izlaz za zalihe goriva se obračunava jednom od dozvoljenih metoda :

- FIFO metod

- LIFO metod

- metod prosečnih ponderisanih cena

- metod specifične identifikacije

- maloprodajni metod.

RAČUNOVODSTVO

69

Na osnovu člana 29, stav 1 tačka 1 Zakona o Porezu na dodatu vrednost u utrošak goriva i

energije utrošene za putničke automobile, motocikle, plovne objekte kao i vazduhoplove

uključuje se PDV iskazan na ulaznoj fakturi dobavljača pri nabavci ovih energenata.

Materijal predstavlja stvar koja se u procesu proizvodnje troši kao predmet rada. Tu spadaju

sirovine, osnovni (šećer, pamučno predivo i slično) i pomoćni (boja,lak,lepak...) proizvodni

materijal, pomoćni neproizvodni materijal (materijali za održavanje osnovnih sredstava i

čistoću), gorivo (tehnološko, energetsko i gorivo za ogrev) i mazivo, sitan inventor (sredstva

čiji je vek trajanja kraći od 1god), ambalaža ( materijali koji služe za pakovanje radi očuvanja

kvaliteta), auto gume i otpaci. Pomoćni proizvodni materijal kao osnovni, ulazi u sastav

novog proizvoda ali ne čini njegovu osnovnu sadržinu. Pomoćni neproizvodni materijal ne

ulazi u sastav novog proizvoda ali omogućava normalno odvijanje procesa proizvodnje i

poslovne aktivnosti u celini.

4.3 Nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti

Stvarna nabavna vrednost = fakturna vrednost + stvarni ZTN

-Nabavka materijala predstavlja povećanje zaliha materijala sa jedne strane i smanjenje

novčanih sredstava sa druge strane odnosno pretvaranje dela obrtnih sredstava iz novčanog u

robni oblik. Svi izdaci oko nabavke materijala (prevoz, utovar, istovar ...) ulaze u sastav

nabavne vrednosti materijala zajedno sa cenom nabavke materijala,što znači da se obuhvataju

na dugovnoj strani računa Materijal, a odobrava se račun Dobavljači ako je primljena faktura

za izvršenu uslugu, ili računima Blagajna ili Tekući račun ukoliko je plaćanje izvršeno u

gotovu ili nalogom za naplatu..

Primer 1. Prema prijemnici materijala broj 16. i fakturi dobavljača 28 kupljen je i primljen

materijal u vrednosti od 340.000 dinara. Troškovi prevoza železnicom prema tovarnom listu 101


70

iznose 24.000 dinara. Obaveze po tovarnom listu isplaćena je sa tekućeg računa. Troškovi utovara

i prevoza materijala od železničke stanice do magacina iznose 4.000 dinara a plaćeni su u gotovu.

2. Prema izvodu banke, dobavljačima je isplaćeno 340.000 dinara na ime izmirenja obaveza po

fakturi br. 28.

Dobavljači

2) 340.000,00 1) 340.000,00

Blagajna

1) 4.000,00

4.4 Nabavka materijala po kombinovanoj nabavnoj vrednosti

Nabavna cena koja se sastoji iz fakturne cene i planiranih zavisnih troškova nabavke (ZTN)

označava se kao kombinovana nabavna cena. Planirani zavisni troškovi nabavke se pri

knjiženju nabavke obuhvataju na potražnoj strani računa Razgraničenje zavisnih troškova

nabavke.

Ovaj račun predstavlja segment vremenskog razgraničenja i na njemu se u toku poslovne

godine na potražnoj strani knjiže Planirani zavisni troškovi nabavke i na taj način omogućava

utvrđivanje tačnih periodičnih ( mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih) rezultata.

Po prijemu faktura za ZTN vrši se njihovo knjiženje na dugovnoj strani konta Razgraničenje

ZTN. Obuhvatanje razlike između stvarne i kombinovane vrednosti zaliha materijala, vrši se

preko računa Ostali prihodi, odnosno rashoda. Račun Ostali rashodi duguje kada su stvarni

troškovi viši od obračunatih, a račun Ostali prihodi potražuje ako su stvarni troškovi niži od

obračunatih.

Materijal

1) 368.000,00

Tekući račun

1) 24.000,00

2) 340.000,00

RAČUNOVODSTVO

71

Primer 1. Prema prijemnici br. 16 i fakturi 28 kupljeno je i primljeno materijala u vrednosti od

340.000 dinara. Na ime zavisnih troškova nabavke obračunava se 6 dinara po kilogramu (

3500 kg)

2. Izdat je nalog za prenos koji glasi na 24.000 dinara na ime plaćanja troškova prevoza, a

prema priznanici br. 10 isplaćeno je u gotovu 4.000 dinara na ime istovara i prevoza

3. Zaključiti račun Razgraničenje ZTN

Dobavljači

1) 340.000,00

Tekući račun

2) 24.000,00

Ostali rashodi

3) 7.000,00

4.5 Nabavka materijala po planskoj nabavnoj vrednosti

-Planska nabavna cena se sastoji iz planske fakturne cene i planiranih zavisnih troskova

nabavke. Uvođenjem planskih nabavnih cena omogućava se kontrola nabavne službe i

Materijal

1) 361.000,00

Razgraničenje ZTN

2) 28.000,00 1) 21.000,00

3) 7.000,00

Blagajna

2) 4.000,00


72

ubrzavanje knjiženja nabavke i utroška materijala jer se eleminiše potreba čekanja

dokumenata sa stvarnom nabavnom cenom.

Knjiženje nabavke materijala se vrši zaduživanjem računa Materijal za plansku vrednost

nabavljenog materijala, a odobrava račun Dobavljači za stvarnu vrednost i za stvarne zavisne

troškove nabavke ukoliko nisu plaćeni, odnosno Blagajna ili Tekuci račun za izvršeno

plaćanje zavisnih troškova nabavke. Razlika između planske i stvarne nabavne vrednosti se

obuhvata na računu Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala. Planski zavisni troškovi

nabavke se knjiže na računu Razgraničenje ZTN, a odstupanje od stvarne vrednosti nabavke

se knjiži kroz Vanredne prihode ili rashode.

Primer 1. Prema prijemnici br. 16. primljeno je materijala po planskoj nabavnoj ceni od

371.000 dinara. Od dobavljača je primljena faktura br. 28 za kupljeni materijal na 340.000

dinara. Na ime troškova prevoza primljena je faktura broj 101 na 24.000 dinara a iz blagajne

je prema priznanici broj 10 isplaćeno 4.000 dinara na ime istovara i prevoza od železničke

stanice.

2. Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza prema dobavljaču po fakturi br. 28.

Dobavljači

2) 340.000,00 1) 364.000,00

Tekući račun

2) 340.000,00

Odstupanje od planskih nabavnih cena

materijala

1) 3.000,00

Materijal

1) 371.000,00

Blagajna

1) 4.000,00

RAČUNOVODSTVO

73

Primer

1. Prema prijemnici br. 16. i fakturi 28. primljeno je materijala za 340.000 dinara. Planirani

ZTN iznose 21.000 dina. Planska nabavna vrednost kupljenog materijala je 371.000

dinara.

2. Na ime prevoza kupljenog materijala primljena je faktura br. 101 na 24.000 dinara za

istovar i prevoz od železničke stanice prema priznanici br. 10 isplaćeno je 4.000 dinara

3. Zaključiti račun Razgraničenje ZTN

Dobavljači za nefakturisani materijal

1a) 371.000,00 1) 371.000,00

Razgraničenje ZTN

2) 28.000,00 1a) 21.000,00

3) 7.000,00

Blagajna

2) 4.000,00

4.6 Nefakturisani materijal

Materijal može biti kupljen i primljen u magacin a da faktura od dobavljača još nije stigla.

Tada govorimo o nefakturisanom materijalu. Prijem materijala dovodi do povećanja zaliha

materijala , pa iako faktura od dobavljača nije primljena stiču se uslovi za knjiženje nabavke

materijala po osnovu prijemnice materijala. Mnoga preduzeća ne knjiže primljeni materijal

Materijal

1) 371.000,00

Dobavljači

1a) 340.000,00

2) 24.000,00

Odstupanje od planskih nabavnih cena

materijala

3) 7.000,00 1a) 10.000,00


74

sve dok od dobavljača ne prime fakturu. Takav postupak je suprotan načelima ažurnosti i

potpunosti knjiga i bilansa.

Bez obzira što je obaveza prema dobavljaču nastala ona se sve do prijema obuhvata na računu

Dobavljači za nefakturisani materijal. Pri knjiženju fakture od dobavljača knjiže se i

evidentirane visine obaveza prema dobavljačima i iznosa na koji ta faktura glasi. Grafički

prikaz ovog knjiženja izgleda :

1) prijem materijala za koji nije primljena faktura;

2) prijem fakture od dobavljača za ranije primljeni materijal;

3) knjiženje razlike izmedu nižeg iznosa fakture i više evidentirane obaveze;

4) knjiženje razlike izmedu višeg iznosa fakture i niže evidentirane obaveze

-U slučaju da je dobavljač po našem nalogu isporučio materijal, pri čemu dolazi do povećanja

zaliha materijala ali nije stigao odgovarajući dokument (faktura) koji je neophodan za

knjiženje tada taj materijal privremeno knjižimo na računu Dobavljači za nefakturisani

materijal. Nakon prijema fakture taj račun gasimo i knjižimo u Dobavljače. U slučaju da nam

je stigao dokument (faktura) kojim treba da izvršimo knjiženje ali nismo sigurni o stvarnoj

količini materijala koji tek treba da stigne tada ga privremeno knjižimo u stavci Materijal na

putu. Na dugovnoj strani računa Materijal na putu knjiži se fakturna vrednost materijala, a za

isti odobrava račun Dobavljači. Pri prispeću materijala i njegovom prijemu u magacin

prenosi se fakturna vrednost materijala sa računa Materijal na putu na račun Materijal.

Primer

1. Od dobavljača '' Duga'' Beograd primljen je materijal čija je vrednost 35.000 dinara.

Mesto isporuke je magacin kupca. Faktura nije primljena.

2. Primljena je faktura 86 koja glasi na 35.500 dinara od dobavljača '' Duga'' za ranije

primljen materijal.

Dobavljači za nefakturisani materijal

2) 35.000,00 1) 35.000,00

Materijal

1) 35.000,00

RAČUNOVODSTVO

75

Dobavljači

2) 35.500,00

4.7 Materijal na putu

Mesto isporuke koje se ugovorom utvrđuje izmedu prodavca i kupca može biti bilo koje

mesto koje se nalazi na putu od prodavca do kupca. Kada se preuzimanje tj. isporuka vrši van

magacina kupca može se dogoditi da faktura stigne pre nego što stigne materijal. Kako je

materijal preuzet od dobavljača svojina je kupca i putuje na njegov rizik i kao takav može se

evidentirati kao Materijal na putu. Na dugovnoj strani računa Materijal na putu knjiži se

fakturna vrednost materijala , a za isti iznos odobrava račun Dobavljači (jer je obaveza prema

dobavljačima nastala već pri preuzimanju materijala na mestu isporuke). Po prispeću

materijala i njegovom prijemu u magacin prenosi se fakturna vrednost materijala sa računa

Materijal na putu na račun Materijal.

Primer

1. Od dobavljača '' Mina'' Kragujevac primljena je faktura 21. koja glasi na 38.000dinara,

za materijal koji je utovaren u vagon

2. Materijal je prema prijemnici broj 45 primljen u magacin. Na ime troškova prevoza

primljen je tovarni list na 5.000 dinara

Dobavljači

1) 38.000,00

2) 5.000,00

Materijal

2) 43.000,00

Troškovi materijal

2) 500,00

Materijal na putu

1) 38.000,00 2) 38.000,00


76

4.8 Materijal na obradi i doradi

Materijal koji je kupljen od dobavljača i primljen u magacin upućuje se ponekad pre nego što se

izda u proizvodnju drugim preduzećima na obradu i doradu. Troškovi obrade i dorade smatraju se

elementom nabavne vrednosti materijala. Ovakav materijal izaziva smanjenje zaliha materijala i

pojavu novog oblika aktive. Po završenoj obradi i doradi materijal se vraća na zalihe.

Račun Materijal se zadužuje kako se vrednost materijala vraćenog sa obrade ili dorade

tako i za troškove koje je ona izazvala. U ove troškove pored naknada za izvršene usluge

ubrajaju se i ostali troškovi izazvani slanjem materijala na obradu i doradu ( npr. troškovi

prevoza ). Pri tome odobrava se račun Materijal na obradi i doradi koji je bio predmet obrade

a račun Dobavljači za isnos fakture za te usluge tj. sve ostale troškove izazvane obradom ili

doradom.

-Materijal se nekada mora dodatno obraditi da bi se mogao koristiti u proizvodnm

procesu. Troškovi obrade i dorade smatraju se sastavnim, bitnim elementom nabavne

vrednosti materijala. Pri slanju materijala na obradu privremeno se smanjuje zaliha materijala

a on se knjiži u novoj stavci (zaduživanjem) Materijal na obradi i doradi i odobrenjem računa

Dobavljači. Pri povratku sa obrade taj račun se gasi (zadužuje Materijal za svoju vrednost u

koju se uključuju i troškovi obrade i transporta a odobrava račun Materijal na obaradi i doradi

za istu vrednost), povećavaju se zalihe i plus obaveze prema dobavljačima koji su izvršili

obradu. Za troškove obrade i dorade zadužuje se račun Dobavljači ako je od njih primljena

faktura, a odobrava račun Blagajna-za plaćanja u gotovom ili Tekući račun. Popusti i snizenja

(rabat, kasa skonto i sl) koja su data naknadno knjiže se na potražnoj strani računa Troškovi

materijala i Razlika u ceni (RUC) za trgovinsko preduzeće, uz istovremeno zaduženje računa

Dobavljači čime se smanjuju troškovi i obaveze prema dobavljačima.

Primer kada se zalihe materijala vode po stvarnoj nabanoj ceni

1. Preduzeće ''Metalac'' Milanovac, poslalp je materijal na doradu za 250.000 dinara

2. Materijal je vraćen sa dorade. Od dobavljača primljene su fakture 118 koja glasi na

20.000 dinara za troškove prevoza i faktura 39 koja glasi na 110.000 dinara za

troškove dorade.

RAČUNOVODSTVO

77

Materijal

2) 380.000,00 1) 250.000,00

Dobavljači

2) 130.000,00

Primer kada se evidencija materijala vodi po planskim nabavnim cenama

Saldo na računu Materijala je 540.000 dinara, a na računu Odstupanje od planske nabavne

cene materijala 40.000 dinara (sniženje)

1. Na doradu je poslat materijal za 270.000 dinara

2. Primljen je materijal sa dorad. Na ime troškova prevoza primljena je faktura br. 45

koja glasi na 30.000 dinara, a troškovi dorade prema fakturi 29 iznose 60.000 dinara.

Planska nabavna vrednost primljenog materijala iznosi 380.000 dinara.

Materijal

S o 540.000,00 1) 270.000,00

2) 380.000,00

Odstupanje od planske nabavne cene materijala

S o 40.000,00

2) 20.000,00

Materijal na obradi I doradi

1) 250.000,00 2) 250.000,00

Materijal na obradi I doradi

1) 270.000,00 2) 270.000,00

Dobavljači

2) 60.000,00


78

5. TROŠKOVI I RASHODI

Troškovi predstavljaju vrednost utrošenog rada u novcu kao i svih sredstava i dobara koja su u

preduzeću utrošena u cilju proizvodnje noih proizvoda ili ostvarenja novih učinaka. Tu

spadaju i troškovi proizvodne pripremljenosti koji zavise od kapaciteta preduzeća. Troškove

možemo podeliti prema poreklu (troškovi materijala, troškovi otpisa osnovnih sredstava,

troškovi proizvodnih usluga, troškovi ličnih dohodaka i troškovi neproizvodnih usluga),

prema funkcionalnim područjima (troškovi nabavke, proizvodnje, prodaje, upravljanja i

finansiranja), prema načinu ukalkulisavanja u cenu koštanja gotovih proizvoda i usluga

(direktni-pojedinačni i indirektni-opšti troškovi), i prema načinu reagovanja na promene

obima proizvodnje ( fiksni i varijabilni). Prema redovnosti javljanja rashodi se dele na:

redovne ( vezani za poslovnu aktivnos preduzeća i tu ubrajamo: poslovne, finansijske i ostale

rashode) i vanredne (su posledica slučajnih okolnosti).

Broj vrsta troškova i rashoda koji se sreću u praksi je veliki, ali oni će za potrebe ovog

predmeta biti grupisani i knjiženi preko sledećih računa vrsta troškova i rashoda:

1. Troškovi otpisa osnovnih sredstava ( Troškovi amortizacije)

2. Troškovi materijala

3. Troškovi proizvodnih usluga

4. Troškovi ličnih dohodaka (Troškovi zarada)

5. Troškovi neproizvodnih usluga

6. Nabavna vrednost realizovane robe

7. Finansijski rashodi

8. Ostali rashodi

9. Vanredni rashodi

5.1 Otpis osnovnih sredstava

-Osnovni zadatak obračunavanja visine otpisa osnovnih sredstava je da se kroz pravilnu

alokaciju troškova osnovnih sredstava na obračunske periode obezbedi ispravno

obračunjavanje periodičnog rezultata. Osnovnim sredstvima se može smanjiti vrednost zbog:

RAČUNOVODSTVO

79

trošenja, prirodnog habanja, oštećenja, zastarevanja zbog pronalazaka, promene mode,

opadanja, prestanka ili promene upotrebe, isteka roka korišćenja itd. Visinu otpisa možemo

računati po metodi vremenskog otpisivanja (nabavna vrednost OS se raspodeli na ceo vek

njegovog korišćenja) i metod funkcionalnog otpisivanja.

Kod metode vremenskog otpisivanja visina depresijacije (otpisa) vrednosti osnovnih sredstava

može da se obračuna korišćenjem sledećih postupaka:

1. linearnog konstantnog otpisisvanja

2. degresivnog otpisisvanja

3.

Metoda linearnog otpisa

Visina godišnjeg otpisaodinamaaiskazanugvektrajanjprocenjeni

anogsredstvdnostosnovnabavnavre�

nOsa �

Primer. Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160.000 dinara. Procenjeni ekonomski vek

trajanja je 5 godina.

000.325000.160

��a

Amortizaciona kvota može da se iskaže i procentualno u odnosu na nabavnu vrednost. Visina

procentne stope izračunava se stavljanjem u odnos broja 100 sa procenjenim vekom trajanja

osnovnog sredstva. U ovom primeru:

5100

�p = 20%

Visina otpisa računa se po formuli

100pOsa �

�

a – visina godišnjeg otpisa

Os – nabavna vrednost osnovnog sredstva


80

P – stopa otpisa

U navedenom primeru:

dinaraa 000.32100

20000.160�

��

Metod degresivnog otpisa

)1(2�

�nnOsD

D iznos degresije

Os nabavna vrednost osnovnih sredstava

N broj godina prosečnog veka trajanja osnovnih sredstava

Primer. Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160.000 dinara. Procenjeni ekonomski vek

trajanja je 5 godina.

)15(5000.1602

��

�D =10.667

Otpis osnovnih sredstava knjiže se na sledeći način

Troškovi amortizacije


RAČUNOVODSTVO

81

5.2 Troškovi materijala, sitnog inventara i ambalaže

Obračun i knjiženje troškova materijala obračunatih po stvarnim nabavnim

cenama

Obracun i knjizenje troskova materijala po metodu prosecnih stvarnih cena

-Prilikom izdavanja materijala u proizvodnju smanjuju se zalihe a samim tim se podrazumeva

da je materijal utrošen pa se javlja stavka troškovi materijala. Po ovoj metodi troškovi

materijala se utvrđuju množenjem utrošenih količina sa prosečnim nabavnim cenama koji se

izračunavaju deljenjem ukupne vrednosti zaliha sa ukupnom količinom materijala na zalihi.

Svaka nabavka ili svako izdavanje menja prosečnu nabavnu cenu tako da se ona mora opet

utvrđivati posle svakog ciklusa.

Prosečna nabavna vrenost = ��

količolivrednost

Primer

Početne zalihe šećera u kristalu iznosile su 2000 kg po ceni od 42 dinara za kg. U toku

obračunskog perioda nabavljeno je 1000 kg šećera po nabavnoj ceni od 44 din za kilogram, i

3000 kg šećera po ceni od 46 dinara po kilogramu.

Šećer u kristalu

S 2.000x42 = 84.000

1. 1.000x44 = 44.000

2. 3.000x46 = 138.000

6.000 266.000

1. Po trebovanju 7 izdato je u proizvodnju 1300 kg šećera. Prema prosečnoj nabavnoj ceni,

troškovi materijala iznose


82

PNC= 33.44000.6000.266

�

1.300kg x 44.33 = 57.630 dinara

Materijal

S 266.000,00 1) 57.630,00

FIFO metod u obračunu i knjizenje troškova materijala

-First in first out metoda podrazumeva da prioritet pri izdavanju materijala ima najstarija

uneta količina koja se troši sa najstarijom cenom. Tek po utrošku cele količine po jednoj ceni

pristupa se izdavanju sledeće količine određenog materijala po njenoj sopstvenoj ceni.

Na osnovu prethodnog primera

1300 x 42 = 54.600 dinara

LIFO metod u obracunu i knjizenje troskova materijala

-Last in firt out metoda podrazumeva da prioritet pri izdavanju materijala ima najranjije uneta

kolicina koja se trosi sa najranijom cenom. Tek po utrosku cele kolicine po jednoj ceni

pristupa se izdavanju sledece kolicine odredjenog materijala po njenoj sopstvenoj ceni.

Na osnovu prethodnog primera

1300 x 46 = 59.800 dinara

Grafički prikaz ovih knjiženja izgleda kako sledi:

Troškovi materijala

1) 57.630,00

RAČUNOVODSTVO

83


Obračun i knjiženje troškova materijala obračunatih po planskim nabavnim cenama

-Pošto su planske nabavne cene ustvari stalne cene jer se u toku poslovne godine ne menjaju

visina troškova materijala se utvrđuje množenjem utrošene količine sa planskom nabavnom

cenom po jedinici i time se dobija planska vrednost utrošenog materijala, a razlika između

planskih i stvarnh vrednosti se obuhvata na računu Odstupanje planskih nabavnih cena

materijala. Srazmerni deo odstupanja se izračunava proporcijom: Zaliha materijala prema

Odstupanje od planskih nabavnih cena da je jednako utrošeni materijal prema Srazmerni deo

odstupanja. Svođenje planske na stvarnu nabavnu vrednost utrošenog materijal vrši se tako što

se planska nabavna vrednost koriguje (poveća ili smanji) za srazmeran deo odstupanja od

planskih nabavnih cena materijala.

KNJIŽIMO: Trošak materijala (zadužujemo za stvarnu vrednost utrošenog materijala),

odobravamo (potražuje) račun Materijal za plansku vrednost utrošenog materijala; dok račun

Odstupanje od planske nabavne vrednosti duguje ili potražuje za srazmeran deo odstupanja u

zavisnosti da li je u pitanju sniženje ili prekoračenje planske vrednosti.

Srazmerni deo odstupanja = SOSMUM

�

UM = vrednost utošenog materijala po planskim nabavnim cenama

SM = saldo računa materijal po planskoj nabavnoj vrednosti

SO = saldo računa Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala

Planska nabavna vrednost utrošenog materijala

+ srazmerni deo negativnog odstupanja od planskih nabavnih cena materijala

= stvarna nabavna vrednost utrošenog materijala

Materijal

S


84

Planska nabavna vrednost utrošenog materijala

- srazmerni deo pozitivnog odstupanja od planskih nabavnih cena materijala

= stvarna nabavna vrednost utrošenog materijala

Primer.

1. Zalihe materijala obračunate po stvarnim nabavnim cenama imaju vrednost od 266.000

dinara a na zalihi se nalazi 6.000 kg šećera. Planska nabavna cena je 49 din po kilogramu tada

je vrednost zaliha po planskim nabavnim cenama 6.000 x 49 = 294.000 dinara. Kako je

stvarna nabavna vrednost 266.000 din razlika od 28.000 dinara predstavlja sniženje.

Prevođenje evidencije sa stvarne na plansku nabavnu vrednost pretpostavlja knjiženje razlike

na sledeći način:

Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala

1) 28.000,00

2. Prema trebovanju broj 8. izdato je u proizvodnju 1.300 kg šećera. Obračunati i proknjižiti

srazmerni deo odstupanja od planskih nabavnih cena materijala

planska nabavna vrednost utrošenog materijala 1.300 x 49 = 63.700 dinara

Srazmerni deo odstupanja = 067.6000.28000.294

700.63��

planska nabavna vrednost utrošenog materijala 63.700

- Srazmerni deo odstupanja od planskih nabavnih cena materijala 6.067

= stvarna nabavna vrednost utrošenog materijala 57.633

Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala

2) 6.067,00 1) 28.000,00

Materijal

S 266.000,00

1) 28.000,00

Materijal

S 266.000,00 2) 63.700,00

1) 28.000,00

RAČUNOVODSTVO

85


2) 57.633,00

Troškovi materijala koji se ne skladišti

Materijal čije skladištenje nije moguće ili se ne praktikuje, kao što su voda, gas, struja...

Primer. Primljena je faktura za utrošenu vodu na 4.500 dinara

Dobavljači

1) 4.500,00

Obračun i knjiženje troškova sitnog inventara i ambalaže

Obračun i knjiženje troškova sitnog materijala se razlikuje od obračuna i knjiženja potrošnje

materijala zbog različitog trajanja ovih oblika obrtnih sredstava. Za razliku od materijala koji

uglavnom uvek nakon izdavanja bude i utrošen, sitni inventar se troši u jednom obračunskom

periodu tako da se njegov obračun i knjiženje troškova može vršiti otpisivanjem sitnog

inventara i ambalaže u potpunosti ili kalkulativnim otpisom sitnog inventara i ambalaže.

Trošenje sitnog inventara i ambalaže sa dužim vekom trajanja obračunava se i knjiži metodom

kalkulativnog otpisa gde se celokupna vrednost izdatog mterijala knjiži na računu sitan

inventar (ambalaža) u upotrebi. Mesečni troskovi (mt) se utvrđuju stavljanjem u odnos

vrednosti izdatog sitnog inventara (ambalaže) u upotrebi i procenjenim vekom trajanja (po

broju meseci). Mesečni iznos se knjiži na teret računa Troškovi materijala a u korist

korektivnog racuna Ispravke vrednosti… a rashodovanje zaduzivanjem Ispravke vrednosti i

odobravanjem računa Sitan inventar u upotrebi.


1) 4.500,00


86

Mt = avektrajanjprocenjeni

uupotrebiambalažearatnoginventvrednostsi )(

Primer otpisivanje sitnog inventara u potpunosti

Na računu Sitan inventar na zalihi stanje je 25.500 din

1. Na osnovu trebovanja sitnog inventara br. 11 izdato je u upotrebu sitnog inventara koji se

troši u toku obračunskog perioda u vrednosti 13.500 dinara


1) 13.500,00

Primer za kalkulativni otpis

Stanje na relevantnim računima glavne knjige

Sitan inventar na zalihi 315.000,00

Sitan inventar u upotrebi 90.000,00

IV sitnog inventara u upotrebi 40.000,00

Troškovi materijala 130.000,00

1. Na osnovu trebovanja br. 10 izdato je u upotrebu sitnog inventara u vrednosti od

12.000 dinara. Procenjeni vek trajanja izdatog inventara je 10 meseci.

2. Knjižiti mesečni iznos troškova sitnog inventara u upotrebu od 1.200 din (12.000:10),

ili mesečni otpis je 10%

3. Rashodovan je sitan inventar u upotrebi 10.000 dinara

Sitan inventar u upotrebi

S 90.000,00 3) 10.000,00

Sitan inventar, ambalaža na zalihi

S 25.500,00 1) 13.500,00

Sitan inventar na zalihi

S 315.000,00 1) 12.000,00

RAČUNOVODSTVO

87


S 120.000,00

2) 1.200,00

5.3 Troškovi proizvodnih usluga-pojam, vrste i knjiženje

Troškovi proizvodnih usluga predstavljaju trošak usluga sa karakterom materijalnih troškova

i tu uglavnom spadaju, transport, ptt usluge, zanatske usluge, komunalne usluge, usluge na

održavanju osnovnih sredstava, usluge sajmova i td. Preduzeće koristi usluge dobavljača u

ovom slučaju samo kada ne može da ih obavi samo jer ne raspolaže potrebnim sredstvima ili

kadrovima ili u slučajevima kada dobavljač može to da obavi brže, kvalitetnije i jeftinije.

Knjigovodstveno se obuhvataju preko sintetičkog računa Troškovi proizvodnih usluga,

plaćanje usluga može biti u gotovu, nalogom za uplatu i nalogom za prenos- gde potražuje

blagajna; za knjiženje obavljenih i fakturisanih usluga potražuju blagajna ili tekući račun a za

ispostavljenu fakturu potražuje račun Dobavljači.

Primer.

1. Iz blagajne je isplaćeno 1.300 dinara na ime troškova osiguranja.

2. Primljena je faktura br. 62 na ime troškova održavanja lifta, koja glasi na 1.500 dinara

3. Preko tekućeg računa su plaćene restoranske usluge u visini od 960 dinara

Blagajna

1) 1.300,00

IV sitnog inventara u upotrebi

3) 10.000,00 S 40.000,00

2) 1.200,00

Troškovi proizvodnih usluga

1) 1.300,00

2) 1.500,00

3) 960,00


88

Tekući račun

3) 960,00

5.4 Troskovi neproizvodnih usluga-pojam vrste i knjizenje

Troškovi neproizvodnih usluga predstavljaju nematerijalne troškove a tu spadaju dnevnice,

autorski honorari, kirija i zakupnina, porezi doprinosi čija visina ne zavisi od utvrđenog

poslovnog rezultata, advokatske usluge, bankarske usluge itd. Ovi troškovi ne zavise od

ostvraenog poslovnog rezultata što znači da nije reč o elementima raspodele rezultata, već o

plaćanju usluga i davanjima uslovljenim zakonskim propisima. Knjigovodstveno se

obuhvataju zaduženjem računa Troškovi neproizvodnih usluga, a odobravanjem (potražuje)

računa Dobavljači u slučaju da je primljena faktura, Blagajna ako je plaćeno u gotovom i

Računom Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga za obračunate poreze i doprinose. Pri

isplati obaveza po osnovu neproizvodnih usluga taj račun se gasi (duguje) a odobrava

(potražuje) se Tekuci račun sa kog se vrši plaćanje.

Primer

1. Prema obračunu porez na korišćenje gradskog zemljišta za ovaj mesec iznosi 7.300

din

2. Prema blagajničkom nalogu za isplatu na ime autorskih honorara isplaćeno je iz

blagajne 1.000 dinara

3. Sa tekućeg računa prema izvodu banke isplaćen je obračunati porez za ovaj mesec

Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga

3) 7.300,00 1) 7.300,00

Dobavljači

2) 1.500,00

Troškovi neproizvodnih usluga

1) 7.300,00

2) 1.000,00

RAČUNOVODSTVO

89

Tekući račun

3) 7.300,00

5.5 Troškovi ličnih dohodaka (zarada-pojam,vrste i knjiženje)

Troškovi zarada obuhvataju bruto zarade po osnovu tekućeg rada, dodatke zarada (za noćni

rad, za prekovremeni rad, za rad za vreme praznika i td.) i naknade zarada (godišnji odmor,

bolovanje, nagradno odsustvo i td). Bruto zarade, dodaci zarada i naknade se sastoje iz: neto

zarada za tekući rad, dodatak na neto zarade, naknada na neto zarade, akontacioni porez iz

zarada i doprinosa iz zarada. Knjiženje se vrši zaduživanjem računa Troškovi zarada za iznos

bruto zarada i odobravanjem (potražuje) računa Obaveze po osnovu zarada. Obaveze gasimo

pri isplati zarada i tada potražuje račun Tekući račun, a takođe se može javiti račun Ostale

obaveze preko koga se obuhvataju sve obaveze po osnovu zarada sa (potražuje) Tekućeg

računa.

Primer

1. Prema platnom spisku obračunate zarade za ovaj mesec iznose u bruto iznosu 154.128

dinara

2. Sa tekućeg računa isplaćeni porezi i doprinosi iz zarade u iznosu od 62.361 dinar.

Podignuto je u gotovu dinara 91.767.

3. Iz blagajne su isplaćene neto zarade u iznosu od 91.767 dinara ( 154.128–62.361) po

odbitku 5.000 din u gotovu korisnicima administrativnih zabrana

Obaveze po osnovu zarada

2) 62.361,00 1) 154.128,00

3) 91.767,00

Blagajna

2) 1.000,00

Troškovi zarada

1) 154.128,00


90

Blagajna

2a) 91.767,00 3) 86.767,00

4) 5.000,00

Ostale obaveze

4) 5.000,00 3) 5.000,00

5.6 Vremensko razgraničavanje unapred plaćenih troškova (AVR)

Vremensko razgraničenje troškova se vrši kada trošak i novčani izdatak ne nastaju u istom

obračunskom periodu i ima zadatak da omogući kompletiranje troškova obračunskog perioda.

To je zbog toga što se samo tako može kompletirati cena koštanja ostvarene proizvodnje. Ono

može biti vremensko razgraničenje unapred plaćenih troškova (kada plaćamo za ceo obračunski

period i kada isplata prethodi nastanku troška) i vremensko razgraničenje obračunatih troškova

(za obračunjavanje troškova u nekom obračunskom periodu, a za koje će izdaci nastati kasnije) i

vremensko razgraničenje stvarnih troškova (za razgraničenje troškova uglavnom između

poslovnih godina). To su na primer troškovi osiguranja, pretplate, reklame i sl.

Unapred plaćeni troškovi knjiže se preko:

� Razgraničenje troškova premije osiguranja

� Razgraničenje troškova pretplate na časopise

� Razgraničenje troškova reklame i

� Ostala AVR

Primer.

Stanje gotovine na tekućem računu je 1.395.000,00

1.Sa tekućeg računa isplaćeno je 120.000 dinara na ime godišnjih troškova reklame.

Tekući račun

2) 62.361,00

2a) 91.767,00

RAČUNOVODSTVO

91

2.Pregledom izvršenih knjiženja na računu Troškovi proizvodnih usluga konstatovano je da se

od knjiženih troškova reklame na ovaj mesec odnosi 10.000 dinara (120.000:12 = 10.000) dok

se preostali deo troškova odnosi na buduće obračunske periode. Knjižiti vremensko

razgraničavanje troškova

3.Ugasiti račun vremenskih razgraničenja na početku novog obračunskog perioda, jer se on u

toku obračunskog perioda ne vodi.


1) 120.000,00 2) 110.000,00

3) 110.000,00

Razgraničenje troškova reklame

2) 110.000,00 3) 110.000,00

Primer.

1. Sa tekućeg računa isplaćeno je 120.000 dinara na ime godišnjih troškova reklame.

2. Obračunati i proknjižiti alokativni deo troškova reklame za ovaj mesec.

Tekući račun

1) 120.000,00


2) 10.000,00

Tekući račun

S 1.395.000,00 1) 120.000,00

Razgraničenje troškova reklame

1) 120.000,00 2) 10.000,00


92

5.7 Vremensko razgraničenje obračunatih troškova

Pod obračunatim troškovima podrazumevaju se troškovi koji su nastali u datom obračunskom

periodu, ali će izdatak koji oni izazivaju nastati u nekom od budućih obračunskih perioda. U

ove troškove se ubrajaju troškovi električne energije, troškovi vode, troškovi zakupnine,

troškovi kamata, troškovi popravki osnovnih sredstava i sl.

Za vremensko razgraničenje ovih troškova koriste se sledeći račune:

� Razgraničenje troškova kamata

� Ostala pasivna vremenska razgraničenja

Primer: 1. Obračunati troškovi električne energije za ovaj mesec iznose 150 dinara.

2. Primljena je faktura za električnu energiju utrošenu u prethodnom mesecu na 150 din.

Ostala PVR

2) 150,00 1) 150,00

Dobavljači

2) 150,00

5.8 Finansijski rashodi

Finansijski rashodi nastaju po osnovu korišćenja pozajmljenih izvora, plaćanja kupaca pre roka

dospeća potraživanja, kursnih razlika po osnovu obaveza i potrazivanje u stranoj valuti i po

osnovu zateznih kamata. Finansijski rashod može nastati i pri korišćenju sredstava dobavljača,

naplati potraživanja od kupaca (kasa-skonto).Većina preduzeća pri svom poslovanju pored

sopstvenih sredstava angažuju i sredstva iz pozajmljenih izvora a to su krediti. Pri korišćenju ovih


1) 150,00

RAČUNOVODSTVO

93

sredstava plaća se naknada u vidu kamate koja se za dugoročne kredite plaća u vidu pripadajuće

kamate na teret računa Finansijski rashodi.

Primer:

1. Dug prema ino dobavljaču iznosi 1000 EUR tj. 110.000 dinara obračunate po kursu na

dan nastanka obaveza. Na dan isplate obaveza kurs EUR iznosi 115 dinara. Obračunati

negativnu kursnu razliku.

2. Prema izvodu sa deviznog računa isplaćeno je 95.000 dinara tj. 1000 EUR obračunato

po kursu 115 dinara

Obračun negativne kursne razlike

01.12. 1000 x 110 = 110.000,00

15.12. 1000 x 115 = 115.000,00

Negativna kursna razlika 5.000,00

Dobavljači u inostranstvu

2) 115.000,00 1) 5.000,00

Devizni račun

2) 115.000,00

5.9 Ostali rashodi Primer:

Stanje na analitičkom materijalu X je

Materijal X

300x500=150.000,00

400x600=240.000,00

Finansijski rashodi

1) 5.000,00


94

1.Prodato je na kredit 600 kg materijala X za 300.000 dinara. Obračunati i proknjižiti nabavnu

vrednost prodatog materijala koristeći FIFO metodu

Obračun nabavne vrednosti prodatog materijala

300 x 500 = 150.000

300 x 600 = 180.000

300.000

Prodajna vrednost materijala je 330.000 dinara dok je gubitak na prodaji materijala 30.000

dinara

Gubitak na prodaji materijala

1) 30.000,00

Materijal

1) 330.000,00

Kupci

1) 300.000,00

RAČUNOVODSTVO

95

6. PRIHODI

Prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih

učinaka, finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za koje ne postoji obaveza vraćanja. Pri

obračunu totalnog (ukupnog) rezultata preduzeća, između prihoda i naplata, i rashoda i isplata

postoji vremenska i kvantitativna podudarnost, jer totalni rezultat može biti obračunat kao

razlika između naplata i isplata. Klasifikacija prihoda: po redovnosti javljanja prihode

delimo na: redovne i vanredne. Unutar redovnih vrši se podvajanje na prihode koji nastaju

po osnovu obavljanja osnovne delatnosti preduzeca (poslovni prihodi); prihode koji su

posledica upravljanja novčanim sredstvima preduzeća (finansijski prihodi); i ostali prihodi

(ostvaruju se pri prodaji imovine preduzeća itd.). Vanredni prihodi se javljaju naknadno i nisu

povezani sa obavljanjem osnovne aktivnosti preduzeća (ubrajaju se primljeni pokloni).

Vrednovanje prihoda: najčešći ekonomski događaji za koje se vezuje pojava prihoda su:

� prihvatanje isporuke i fakture od strane kupaca;

� naplata isporučenih proizvoda;

� proizvodnja učinaka.

Samo prihodi ostvareni unutar preduzeća utvrđuju se u visinu cene koštanja. Popusti utiču na

smanjenje prihoda od prodaje ( rabat) dok kasa skonto kao popust izaziva povećanje

finansijskih rashoda. Prihodi i rashodi se za potrebe obračunavanja periodičnog rezultata

mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu……

6.1 Finansijski prihodi Primer:

1.Od kupca koji duguje 10.000 dinara primljena je menica sa rokom dospeća od 90 dana i

godišnjom kamatnom stopom od 40%.

2.Na tekući račun uplaćeno je 11.000 dinara na ime naplate meničnog potraživanja

Kupci

1) 10.000,00

Menična potraživanja

1) 11.000,00 2) 11.000,00


96

Tekući račun

2) 11.000,00

Finansijski prihod

2a) 1.000,00

Primer:

Kupac iz Nemačke duguje po osnovu isporučene robe 15.000 EUR što prema kursu u trenutku

nastanka dužničko poverilačkog odnosa iznosi 975.000 dinara. Prema izvodu sa deviznog

računa kupac je uplatio 15.000 EUR što obračunavamo po kursu na dan uplate iznosi

1.050.000 dinara, jer je u međuvremenu promenjen kurs dinara u odnosu na evro. Razlika od

75.000 dinara predstavlja pozitivnu kursnu razliku.

Kupci u inostranstvu

1) 975.000,00

Finansijski prihodi

1) 75.000,00

6.2 Ostali prihodi Primer:

1. Prema fakturi i otpremnici kupacima je prodato 100 kg materijala ''X'' za 1.400 dinara. Na

analitičkom računu materijl X bio je sledeći promet Materijal X

100 x 10 = 1.000 50 x 10 = 500

200 x 12 = 2.400

IV meničnih potraživanja

2a) 1.000,00 1) 1.000,00

Devizni račun

1) 1,050.000,00

RAČUNOVODSTVO

97

Obračunati nabavnu vrednost prodatog materijala ako se primenjuje LIFO metoda i proknjižiti

prodaju.

Nabavna vrednost prodatog materijala 100 x 12 = 1.200

Materijal

1) 1.200,00

Dobitak na prodaji materijala

1) 200,00

6.3 Vanredni prihodi

Primer:

1. Primljeno je na poklon materijala čija je vrednost 1.000 dinara.

Vanredni prihodi

1) 1.000,00

Kupci

1) 1.400,00

Materijal

1) 1.000,00


98

7. ROBA

Svi proizvodi ljudskog rada koji su namenjeni prodaji nazivaju se roba. Roba se prodaje i

kupuje na tržištu posredstvom novca. Proces te razmene vrši se prema formuli R-N-R. Roba

se pretvara u novac, što predstavlja, a novac u robu, što predstavlja kupovinu.

Da bi knjigovodstveno mogao da se obuhvati proces nabavke, kao i proces njene prodaje,

potrebno je znati koje cene robe se javljaju u robnom prometu. To su:

- Fakturna ili kupovna cena (predstavlja cenu koja je naznačena u fakturi dobavljača od

kojeg je kupljena roba),

- Nabavna cena (predstavlja fakturnu cenu koja je uvećana za zavisne troškove nabavke

robe),

- Prodajna cena (cena po kojoj se roba prodaje).

Dokumenta u vezi sa evidencijom nabavke materijala

1. Prilikom nabavke robe javljaju se sledeća dokumenta:

- Zaključnica (document kojim se dokazuje da je posao kupoprodaje zaključen),

- Otpremnica (document koji se dobija zajedno sa robom),

- Račun ili faktura (document koji prodavac šalje kupcu zajedno sa robom).

2. Dokumenta koja se javljaju pri prodaji robe na veliko:

- Ugovor ili zaključnica sa kupcem,

- Nalog za isporuku ili izdavanje robe,

- Otpremnica itd.

3. Dokumenta koja se javljaju pri prodaji robe na malo:

- Trebovanje robe,

- Interna dostavnica,

- Potvrda robe,

- Priznanica o uplati dnevnog pazara itd.

RAČUNOVODSTVO

99

Evidencija robe vodi se u knigovodstvu analitički i sintetički.

Nabavka pokriva i kontroliše kompletan ciklus – počev od plana nabavke, zahteva za

nabavku, dodele zahteva referentima nabavke, preko formiranja upita (zahteva) za ponudu

dobavljaču, evidentiranja ponuda i izbora dobavljača, zaključno sa ugovaranjem, odnosno

formiranjem porudžbenice nabavke.

Zahtevi za nabavku mogu biti formirani u bilo kom delu kompanije preko

odgovarajuće aplikacije ili automatski generisani od strane podsistema planiranja potrebnog

materijala. Na osnovu plana nabavke ili formiranih zahteva za nabavku korisnik lako generiše

upite za ponudu prema odabranim dobavljacima.

Evidentirani ugovori ili prihvaćene ponude dobavljača lako se konvertuju u jednu ili

više stvarnih porudžbenica dobavljacu. Potpuno integrisan sa ostalim podsistemima ovaj

sistem obezbeduje kontrolu i pracenje svih poslova nabavke zaključno sa prijemom materijala

i evidentiranjem dokumentacije (fakture dobavljača, fakture špeditera, troškovi carine, i sl.)

Podsistem nabavka objedinjuje sve procese u ovoj komercijalnoj funkciji, počev od

planiranja nabavke, preko poručivanja, evidencije prispeća, fakturisanja, pa do reklamacija

ispručene robe i usluga.

Svi dokumenti u modulu nabavka mogu se povezivati na dva načina: po generičkoj

vezi koja se definiše u okviru poslovnih pravila, i po komercijalno-finansijskoj vezi koja se

definiše preko pravila zatvaranja. Poslovna pravila definišu odnose i veze između dokumenata

tipa nadređen/podređen, gde je nadređeni dokument istovremeno i kontrolnik za sve

podređene dokumente. Pravila zatvaranja određuju veze između dokumenata koje nisu tipa

nadređen/podređen, jer se po njima mogu povezivati i dokumenti koji nisu u direktnoj

generičkoj vezi, ali se koriste za regulisanje određenih poslovnih procesa.

Planiranje nabavke – omogućuje unos različitih vrsta planova za nabavku materijala ,

robe i usluga. Planovi se mogu unositi direktno ili automatski iz drugih modula: Prodaje,

Proizvodnje, ili Zaliha po kriterijumu nedostajuće zalihe itd. Omogućen je unos i pojedinačnih

zahteva za nabavku, zahteva za kooperaciju kao i zahteva za doradu/obradu proizvoda.


100

Materijalni bilans čini osnovu za planiranje nabavke. Izradjuje ga operativna priprema

proizvodnje(OPP) na osnovu godišnjeg plana proizvodnje(komercijani sektor).

Planiranje nabavke obuhvata:

• prikupljanje ponuda od potencijalnih dobavljača i

• plan godišnjih ugovora.

Elemente za izradu godišnjih ugovora daje rukovodilac nabavke. Za zaključivanje

godišnjih ugovora odgovoran je direktor komercijalnog sektora. U preispitivanju ugovora

učestvuje tehnička priprema za definisanje kvaliteta i tehničkih uslova prijema i opšti sektor

(pravna služba) za elemente pravne i zakonske regulative.

Poručivanje – omogućuje automatsko formiranje porudžbenice po planovima ili

zahtevima za nabavku. Moguće je i pojedinačno formiranje porudžbenice dobavljaču kako za

nabavku proizvoda tako i za nabavku usluga. Posebno je rešeno formiranje porudžbenice za

kooperaciju uz mogucnost evidencije potrebnog materijala za formiranje otpremnica i slanje

kooperantu. Takode je omogućeno i formiranje posebnih isporuka po organizacionim

jedinicama na osnovu porudžbenice.

Ugovorom o nabavci mora biti tačno definisan kvalitet. Za materijale za koje postoje

propisani standardi, isti moraju biti i precizno uneti u ugovor. Ugovorom takođe moraju biti

obuhvaćeni i posebni zahtevi koje materijali moraju da imaju da bi se koristili u proizvodnji.

U zavisnosti od vrste materijala, ugovorom mora biti predviđeno obavezno dostavljanje

sertifikata (atesta) o kvalitetu materijala. U slučajevima kada je već izvršen izbor i postoji

godišnji ugovor sa izabranim dobavljačem, nije potrebno pribavljati za svaku pojedinačnu

porudžbinu nove ponude, već materijale poručivati sa pozivom na potpisani ugovor. Pomoćni

materijali i rezervni delovi, koji se sa stanovišta učestalosti godišnjih nabavki, nabavljaju

retko i u malim količinama mogu se nabavljati i od firmi sa kojima ne postoji zaključen

godišnji ugovor. U tim slučajevima referent nabavke će za svaku pojedinačnu nabavku

ugovarati uslove nabavke i iste potvrditi, odnosno upisati u porudžbenicu sa izjavom koju

prezentira dobavljaču u momentu poručivanja materijala. Ugovoreni rok isporuke materijala i

RAČUNOVODSTVO

101

rezervnih delova mora odgovarati vremenu nabavke materijala navedenim u specifikaciji

nabavke materijala.

U toku nabavke materijala referent nabavke vrši praćenje otvorenih narudžbi. Ukoliko neki

materijal nije stigao u roku predviđenom porudžbinom ili postoji osnovana sumlja da će

materijal kasniti, referent nabavke je dužan da o tome pismenim putem obavesti rukovodioca

operativne pripreme proizvodnje.

Prijem – počinje evidencijom dostavnice dobavljača za robu ili usluge, po

porudžbenici ili bez nje.Na osnovu dostavnice formiraju se nalozi za prijem u skladište,

povratnice robe dobavljaču, reklamacije ili zahtev za kontrolu kvaliteta. Posebno se obraduje

zapisnik o prijemu izvršene usluge. Dostavnicom se mogu zatvarati i pojedinač ni zahtevi za

nabavkom kao i poručene isporuke za organizacione jedinice.

Evidencija faktura - obezbeduje unos i evidenciju prispelih faktura , računa, knjižnih pisama

od dobavljača ili kooperanta. Zatvaranjem sa fakturama obezbeduje se formiranje kolekcije

dokumenata za obracun nabavke kao i kalkulaciju jedinične cene nabavke.

Reklamacije – omogućuju povrat i reklamaciju prispele robe dobavljaču ili kooperantu,

reklamaciju izvršenih usluga kao i formiranje knjižnog pisma po prispeloj fakturi.

Baza podataka - kao uređeni skup podataka omogućuje nam lakše pretraživanje i praćenje

procesa nabavke. Analize koje obezbeđuje ovaj modul u potpunosti zadovoljavaju aktivnost

nabavne i komercijalne službe. Nad ovako rešenoj funkciji nabavke moguće je praviti razne

analize i izveštaje kao što su: predviđanje potrebnih sredstava za plaćanje koje se zasniva na

očekivanim isporukama, kašnjenja u isporuci za analize boniteta dobavljača, analize

fakturisane i nefakturisane robe i razni drugi izveštaji koji se mogu definisati prilikom

implementacije kod korisnika.


102

7.1 Knjiženje robe prema kontnom okviru

Osnovni instrument knjigovodstva je svakako kontni okvir koji predstavlja spisak svih računa

koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu svakog preduzeća, i moraju biti klasifikovani prema

ciljevima unapred planiranih od strane menadžmenta računovodstva. Kontni okvir propisan je

od strane države u kojoj se dato preduzeće nalazi i zakonski svako preduzeće je obavezno da

ga primenjuje. Jedan kontni okvir važi za svako preduzeće i zadrugu koji se nalaze u nekoj

državi. Pošto se naša tema tiče knjigovodstvenog obuhvatanja robe onda ćemo u nastavku

teksta obratiti pažnju na obuhvatanje robe na računima kontnog okvira.

GRUPA 13 – ROBA

Za praćenje vrednosnog stanja i promena na trgovinskoj robi predvidena je grupa 13 –roba.

Prema članu 11, stav 1-3 na računima grupe 13 – roba, iskazuju se zalihe robe u magacinu,

prodajnim objektima na veliko ( skladišta i stovarišta ) i prodajnim objektima na malo (

stovarišta , prodavnice i drugi podajni objekti ), roba u obradi , doradi i manipulaciji, roba u

tranzitu, roba na putu, kalkulisani porez na promet i razlika u ceni robe.

Priznavanje i vrednovanje zaliha robe vrši se u skladu sa određenim međunarodnim

računovodstvenim standardima a najrelevantniji za robu je MRS 2 – zalihe.

Obračun nabavke zaliha robe obuhvata nabavnu cenu, uvozne dažbine i druge takse (osim

onih koje ce preduzeće nabaviti od poreskog organa ) kao i transport, manipulativne i druge

troškove koji se direktno mogu pripisati pribavljanju robe. Trgovacki popusti , rabati , marže i

druge slične stavke oduzimaju se pri određivanju troškova nabavke.

U okviru ove grupe racuna 13 predvideni su sledeći računi :

130 – obračun nabavke robe;

131 – roba u magacinu;

132 – roba u prometu na veliko;

133 – roba u stovarištu, skladištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica ;

134 – roba u prometu na malo;

135 – roba u doradi, obradi i manipulaciji;

RAČUNOVODSTVO

103

136 – roba u tranzitu;

137 – roba na putu ;

139 – ispravka vrednosti robe.

Zbog postojanja različitih oblika trgovine, različitih vrednosti , razlike u ceni, ukalkulisanog

poreza i dr. neophodno je pomenute račune dalje raščlanjavati. O daljem raščlanjavanju

govoricemo u nastavku rada pri obradi svakog od navedenih računa iz grupe 13.

RAČUN 130 – obračun nabavke robe

Prema pravilniku , član 11 stav 42, na ovom računu iskazuje se vrednost na obračunu

dobavljača i zavisni troškovi nabavke u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim

standardom (MRS) u korist ovog računa knjiži se nabavna vrednost robe na teret

odgovarajućih računa grupe 13.

Iz navedenih odredbi Pravilnika proizilazi da je obavezna upotreba računa 130 – obračun

nabavke robe. Za knjiženje na ovom računu najneposrednije bi se primenjivali sledeći

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja :

MRS 2 – ZALIHE reguliše priznavanje , vrednovanje kao i obelodanjivanje u vezi sa robom.

MRS 23 – TROŠKOVI POZAJMLJIVANJA primenjuje se u slucaju da se preduzece opredeli

za dopušteni alternativni postupak za kapitalizovanje troškova pozajmljivanja.

Ovaj račun je organizaciono – tehničke prirode i njegov zadatak formiranje nabavne vrednosti

nabavljene robe. Razlog korišćenja ovog računa u okviru kontnog plana je namera da se na

jednom knjigovodstvenom računu obezbede podaci o ukupnim nabavkama robe u odradenom

vremenskom roku.

RAČUN 131 – roba u magacinu

Prema pravilniku o primeni kontnog okvira , član 11 stav 6 , na računu 131 – roba u magacinu

iskazuje se vrednost zaliha robe u magacinu pre stavljanja robe u promet. Za knjiženje ovog


104

računa takođe cemo se pridržavati MRS 2 i MRS 23 o kojima ce detaljnije u nastavku teksta

biti reči.

Kada govorimo o robi u magacinu mislimo pre svega na robu koja se nalazi pre svega u

objektu preduzeća iz koga se ne vrši prodaja robe već snabdevanje prodajnih objekata

preduzeća. Evidencija ovakve robe vrši se i u analitičkom knjigovodstvu po vrsti, ceni i

količini robe u magacinu. Roba u magacinu se evidentira u toku godine po nabavnoj

vrednosti, a na datum bilansa po nabavnoj vrednosti ili neto prodajnoj vrednosti ako je ona

niža. Moguće je u toku godine robu u magacinu evidentirati i po prodajnoj vrednosti, ali takva

evidencija se ne preporučuje jer je dosta komplikovanija.

Kada govorimo o robi u magacinu moramo pomenuti još neke pojmove čije je poznavanje

neophodno za precizno knjiženje robe :

KALO – je gubitak na težini robe uslovljen isparavanjem vode ili neke druge tečnosti koja

čini sastavni deo njene supstance.

RASTUR – je rasipanje robe koja se uglavnom nalazi u rasutom stanju, kao što su šljunak,

pesak, ugalj ...

KVAR – je oštećenje robe koje dovodi do njene neispravnosti (fizičke, hemijske, biološke i

sl.)

LOM – je fizičko oštećenje robe pri kojem se ona razdvojila na delove ili je od nje otkinut

neki deo ili je pak došlo do naprsnuća.

Uredbom o količini rashoda ( kalo , rastur , kvar i lom ) na koji se ne plaća porez na dodatu

vrednost ( Službeni Glasnik RS ) bliže je uredeno pitanje poreskog obračunavanja kala,

rastura, kvara i loma.

RAČUN 132 –roba u prometu na veliko

Na računu 132 prema pravilniku ( član 11 , stav 7 – 8 ) iskazuje se vrednost zaliha robe u

prodajnim objektima na veliko. Na ovom računu iskazuje se i kod davaoca lizinga oprema

koja se daje u finansijski lizing. Trgovinsko preduzeće na veliko robu nabavlja direktno od

RAČUNOVODSTVO

105

proizvođača, drugih veletrgovaca ili uvozi. Promet robe na veliko regulisan je Zakonom o

trgovini i Zakonom o uslovima za obavljanje prometa , vršenja usluga u prometu robe i

inspekcijskom nadzoru ( Službeni Glasnik RS ).

U prometu robe na veliko prodavac je dužan da kupcu izda fakturu u koju se obavezno unose:

naziv prodavca, naziv kupca, vrsta robe, količina , cena i vrednost bez poreza na promet kao i

iznos poreza na promet ukoliko se on računa. Računovodstvene evidencije robe u prometu na

veliko su: glavna knjiga i dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva i analitička

evidencija robe u trgovini na veliko. Pored ovih preduzeće je dužno da vodi još neke

evidencije putem zakonom propisanih obrazaca : KEPU , KR , KR – 1 i DPI.

Na ovom računu treba napomenuti da se na njemu evidentira prodajna vrednost robe. U

slučaju da preduzeće ima više prodajnih objekata ovaj račun bi dalje mogao biti raščlanjen na

četvorocifrene, petocifrene ... račune.

RAČUN 133 – roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama drugih pravnih lica

Na ovom racunu iskazuje se vrednost zaliha robe koja je data na skladištenje, komisionu i

konsignacionu prodaju. Ovde govorimo o robi preduzeća koja se nalazi kod drugih pravnih ili

fizičkih lica na čuvanju u njihovim skladištima, stovarištima, silosima , hladnjačama i

maloprodajnim objektima. Razlog zbog koga se nalazi kod njih je čuvanje ili prodaja. Vlasnik

ove robe i dalje je preduzeće. U slučaju kada se roba nalazi kod drugih lica radi prodaje koju

obavljaju za račun preduzeća govorimo o komisionoj ili konsignacionoj prodaji.

SKLADIŠTENJE ROBE – razlozi da neko preduzece skladišti svoju robu kod drugih lica je

nedostatak sopstvenog skladišnog prostora i težnja da se teritorijalno približi kupcu. Uslovi

skladištenja moraju se regulisati ugovorom a na usluge skladištenja obračunava se i plaća

PDV.

KOMISIONI POSLOVI- su poslovi ( usluge ) prodaje pokretnih stvari u svoje ime a za

račun komintenta ( preduzeća , preduzetnika ili fizičkog lica). Ovakav način poslovanja strogo

je pravno regulisan zakonom o trgovini i zakonom o obligacionim pravima.

KONSIGNACIONA PRODAJA – je vid prometa u kojem preduzeće iz jedne zemlje

(konsignator) preuzima od lica iz druge zemlje ( konsignant) njegovu robu na čuvanje i


106

prodaju. Tu robu ono prodaje na tuđe ime i za tuđ račun. Domaće trgovinsko preduzeće preko

stranog pravnog lica (konsignatora) prodaje u inostranstvu svoju robu. Izvoz robe ima tretman

(kod ovakve prodaje) privremenog izvoza s tim što se prodaje te robe vrši konačno izvozno

carinjenje. Ugovori o ovakvom načinu prodaje evidentiraju se u Ministarstvu za ekonomske

odnose sa inostranstvom.

RAČUN 134 –roba u prometu na malo

Na ovom računu iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na malo. Ovde

govorimo o trgovačkoj robi koja se nalazi u maloprodajnim objektima i koja se u toku godine

evidentira po prodajnoj vrednosti sa ukalkulisanim PDV-om. Evidentiranje robe vrši se u :

1) glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva ;

2) trgovačkoj knjizi ;

3) evidencijama uvedenih propisa koji uređuju evidentiranje na malo preko kasa sa fiskalnom

memorijom.

Popis robe u maloprodajnom objektu podrazumeva utvrđivanje prodajne vrednosti robe koja

se nalazi na dan popisa u njemu (količina robe pomnožena prodajnom cenom) i iznosom

gotovine tj. nepredatog pazara. Zbir ove dve vrednosti predstavlja stvarno stanje zaduženosti

maloprodajnog objekta. I ovde je bitno pomenuti mogućnost javljanja manjka, kala, rastura,

kvara i loma.

RAČUN 135 – roba u obradi, doradi i manipulaciji

Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja je data na pakovanje i druge oblike obrade i

dorade. Roba se na doradu i obradu šalje iz više razloga : 1) pojedine vrste robe zahtevaju

periodično manipulisanje sa njima, prepakivanje, odstranjivanje vlage ... ; 2) zbog zahteva

kupaca kao i zbog lakše prodaje. Najčešce se roba prepakuje u sitnija pakovanja a vrlo su

česte i potrebe za farbanjem , cinkovanjem i sl. Troškovi robe za obradu i doradu uključuju se

u nabavnu vrednost vraćene robe. Ukoliko se roba mnogo razlikuje posle dorade potrebno je

evidentirati je kao potpuno novu vrstu robe.

RAČUNOVODSTVO

107

RAČUN 136 –roba u tranzitu. Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu

kupca neposredno isporučuje bez prethodnog skladištenja. Ovakva vrsta trgovine robom

naziva se tranzitni robni promet i u potpunosti je regulisan zakonom.

RAČUN 137-roba na putu. Ovaj račun iskazuje vrednost robe isporučene kupcu , a kada

kupac potvrdi prijem robe zadužuje se kupac po fakturi u korist prihoda od prodaje uz

istovremeno knjiženje na teret racuna 501, u korist ovog računa. Ovde govorimo o robi koja je

otpremljena kupcu s tim što ona putuje na teret i rizik prodavca. U slucaju potrebe za

otpisivanjem zbog obezvređivanja koristi se korektivni racun 139 – ispravka vrednosti robe.

7.2 Nabavka robe

Zadatak trgovinskih preduzeća sastoji se u posredovnju izmedu proizvodača i potrošača. Ovaj

zadatak ispunjava kupovinom robe koju po pravilu prodaje u nepromenjenom obliku.

Evidencija o zalihama robe pored sintetičke evidencije u finansijskom knjigovodstvu vodi i

dva oblika analitičke evidencije u robnom knjigovodstvu i magacinu. Zalihe robe se mogu

voditi po nabavnoj vrednosti i po prodajnoj vrednosti, što svakako ima uticaj na

knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe.

a) Nabavka robe po nabavnoj vrednosti

Kod knjiženja robe po nabavnoj vrednosti Račun – Roba na zalihama zadužuje se za nabavnu

vrednost kupljene robe, a odobrava račun Dobavljači ili Dobavljači za nefakturisanu robu, za

fakturnu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura primljena ili ne. Za ostale nastale

zavisne troškove odobrava se račun Dobavljači , Blagajna ili Tekući račun ( u zavisnosti kako

su isplaćeni). Ovakva evidencija najčešće se koristi u trgovinskim preduzećima koja se bave

prodajom na veliko i magacinima robe trgovine na malo.

b) Nabavka robe po prodajnim cenama

Ovakvu evidenciju nabavke robe vode sva trgovinska preduzeća koja se bave prometom robe

na malo. Za obračun prodajne vrednosti robe koristimo cenu sledeće strukture :


108

Fakturna cena

+

zavisni troškovi nabavke

_____________________

nabavna cena

+

razlika u ceni

____________________

PRODAJNA CENA

Razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak trgovinskog preduzeća koja prelazi iz

potencijalne u ostvarenu dobit kroz realizaciju robe. Ostvarenom razlikom u ceni pokrivaju se

troškovi poslovanja tog preduzeća, a eventualna razlika predstavlja finansijski rezultat koji

može biti pozitivan ili negativan. Razlika u ceni može se pojaviti kao marža, rabat ili

slobodno obračunata razlika u ceni, koja se javlja kod onih roba čije se cene slobodno

formiraju pod uticajem zakona ponude i tražnje.

MARŽA – se pojavljuje kod roba čija je proizvođačka i veleprodajna cena limitirana tj.

određena od strane ovlašćenog državnog organa i iskazuje se procentualno u odnosu na

nabavnu vrednost robe.

RABAT – se utvrduje procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe i javlja se kod roba

čiju cenu utvrđuje proizvođač.

7.2.1 Obuhvatanje nabavke robe po prodajnim cenama

Fakturna cena

+ZTN

nabavna cena

+ RUC

Prodajna cena

RAČUNOVODSTVO

109

Primer: Od dobavljača X kupljeno je 3.000 metara svile po fakturnoj ceni od 500 dinara za

metar. Na ime prevoza plaćeno je nalogom za naplatu 6.000 dinara. Prodajna cena kupljene

robe je 700 dinara po metru.

Dobavljači

1) 1.500.000,00

Tekući račun

1) 6.000,00

7.2.2 Obuhvatanje nabavke robe po nabavnoj vrednosti

Knjiženje nabavke robe, kada se evidencija o zalihama robe vodi po nabavnoj

vrednosti u svemu je jednako knjiženju nabavke materijala. Račun Roba na zalihama zadužuje

se za nabavnu vrednost kupljene robe, a odobrava se račun Dobaljači ili račun Dobavljači za

nefakturisanu robu, za fakturnu – ugovorenu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura

primljena ili ne, dok se za ostale ZTN odobrava račun Dobavljači, Blagajna ili Tekući račun

već prema tome da li i kako su plaćeni.

Primer: Knjiženje popusta od dobavljača kada se zalihe evidentiraju po stvarnim nabavnim

cenama

1. Dobavljač Ozren kome dugujemo 150.000 dinara po fakturi 23. obaveštava nas knjižnim

pismom da je naknadno odobrilo sezonski rabat u iznosu od 10.000 dinara. Troškovi materijala

1) 10.000,00

Roba na zalihama

1) 2.100.000,00

RUC

1) 594.000,00

Dobavljači

1) 10.000,00


110

Primer: Knjiženje popusta od dobavljača kada se zalihe evidentiraju po planskim nabavnim

cenama

1. Dobavljač Ozren kome dugujemo 150.000 dinara po fakturi 23. obaveštava nas knjižnim

pismom da je naknadno odobrilo sezonski rabat u iznosu od 10.000 dinara. Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala

1) 10.000,00

Primer: Kasa skonto

1. Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza prema dobavljaču Ozren po fakturi br. 23 koja glasi

na 140.000 dinara po odbitku 3% kase skonto.

Tekući račun

1) 135.800,00

Finansijski prihod

1) 4.200,00

7.2.3 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po

nabavnoj ceni

Pored troškova poslovanja u trgovinskim preduzećima kao redovni rashod javlja i nabavna

vrednost prodate robe, jer je prodaja robe njihova osnovna delatnost. Ona kupuje robu radi

njene dalje prodaje.

Dobavljači

1) 10.000,00

Dobavljači

1) 140.000,00

RAČUNOVODSTVO

111

Primer.

Otpremnicom br. 14 isporučeno je 1.100 komada robe X. Stanje zaliha robe X dato je na

analitičkom računu.

Roba X

1.000x1.000=1,000.000

500x1.100= 550.000

Vrednost ukupnih zaliha robe iznosi 1,550.000 dinara. Obračunati i proknjižiti nabavnu

vrednost prodate robe uz pomoć LIFO metoda.

500 x 1100 = 550.000

600 x 1000 = 600.000

1.150.000

Roba

1) 1.150.000,00

7.2.4 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po

prodajnoj ceni

Vrednost robe

- srazmerni deo RUC

= Nabavna vrednost prodate robe

Nabavna vednost prodate robe

1) 1.150.000,00


112

Primer. Promet na računima glavne knjige

Duguje Potražuje

Roba 600.000,00 300.000,00

RUC 150.000,00 300.000,00

1. Prodata je polovina zaliha robe po osnovu čega je izvršeno fakturisanje. Obračunati i

proknjižiti nabavnu vrednost prodate robe.

Srazmerni RUC = 000.75000.300

000.150000.150�

Saldo računa Roba po prodajnoj ceni = 300.000 (600.000-300.000)

Vrednost prodate robe po prodajnoj ceni= 150.000

Saldo računa RUC = 150.000(300.000-150.000)

Vrednost prodate robe po prodajnoj ceni 150.000

- srazmerni deo RUC 75.000

= Nabavna vrednost prodate robe 75.000 Razlika u ceni

150.000,00 300.000,00

1) 75.000,00

Nabavna vrednost prodate robe

1) 75.000,00

Roba

600.000,00 300.000,00

1) 150.000,00

RAČUNOVODSTVO

113

8. UTVRĐIVANJE I RASPODELA PERIODIČNOG

REZULTATA

Postoje dve metode za utvrdjivanje periodicnog rezultata:

� metoda ukupnih troškova i

� metoda troškova prodatih učinaka.

Ove metode se razlikuju po strukturi i visini rashoda i prihoda perioda. Metoda

troškova prodatih učinaka u prvi plan stavlja prihode ostvarene prodajom i traži njima

odgovarajuće rashode, dok metoda ukupnih troškova u prvi plan stavlja troškove nastale u

datom obračunskom periodu i traži njima pripadajuće prihode. Metoda ukupnih troškova se

zasniva na tome da se poslovni rezultat jednog obračunskog perioda obracuna kao razlika

izmedju ukupnih ulaganja izvršenih u datom obračunskom periodu i efekata koji su iz tih

ulaganja proistekli. Metoda troškova ukupnih učinaka u zavisnosti od uključenih zaliha mogu

se podeliti na metodu obračuna potpunih troškova ukupnih učinaka (uzima u obzir sve zalihe

materijala, robe, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) i metodu obračuna nepotpunih

troškova ukupnih učinaka (obuhvata samo zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih

proizvoda).

8.1 Osnovne karakteristike metode ukupnih troškova u bilansiranju uspeha

Postoje dve metode za utvrđivanje periodičnog rezultata: metoda ukupnih troškova i

metoda troškova prodatih učinaka. Ove metode se razlikuju po strukturi i visini rashoda i

prihoda perioda. Metoda ukupnih troškova u prvi plan stavlja troškove nastale u datom

obračunskom periodu i traži njima pripadajuće prihode. Metoda ukupnih troškova se zasniva

na tome da se poslovni rezultat jednog obračunskog perioda obračuna kao razlika između

ukupnih ulaganja izvršenih u datom obračunskom periodu i efekata koji su iz tih ulaganja

proistekli. Metoda troškova ukupnih učinaka u zavisnosti od uključenih zaliha mogu se

podeliti na metodu obračuna potpunih troškova ukupnih učinaka (uzima u obzir sve zalihe

materijala, robe, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) i metodu obračuna nepotpunih


114

troškova ukupnih učinaka (obuhvata samo zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih

proizvoda). Prema tome koji se podaci o zalihama unose u bilans uspeha razlikuju se:

metoda troškova ukupnih učinaka po bruto principu (unose se podaci o početnim i krajnjim

zalihama), metoda troškova ukupnih učinaka po neto principu (vidi se samo razlika između

krajnjih i početnih zaliha).

8.2 Osnovne karakteristike metode prodatih učinaka u bilansiranju uspeha

Metoda troškova prodatih učinaka u prvi plan stavlja prihode ostvarene prodajom i

traži njima odgovarajuće rashode, dok metoda ukupnih troškova u prvi plan stavlja troškove

nastale u datom obračunskom periodu i traži njima pripadajuće prihode. Suštinu metode

troškova prodatih učinaka čini zahtev da se prihodima od prodaje ostvarenim u jednom

obračunskom periodu suprotstave njima korespodentni rashodi, izraženi u formi troškova

prodatih proizvoda, usluga odnosno nabavne vrednosti prodate robe. U proizvodnim

preduzećima ovi rashodi se ispoljavaju u formi cene koštanja prodatih proizvoda i usluga,

koju čine: troškovi prodaje gotovih proizvoda i usluga; troškovi uprave; troškovi prodaje;

cena koštanja prodaje. Ovo upravo upućuje na to da se ovi troškovi obuhvataju po mestima i

nosiocima troškova. Metoda ukupnih troškova se zasniva na tome da se poslovni rezultat

jednog obračunskog perioda obračuna kao razlika između ukupnih ulaganja izvršenih u datom

obračunskom periodu i efekata koji su iz tih ulaganja proistekli. Metoda troškova ukupnih

učinaka u zavisnosti od uključenih zaliha mogu se podeliti na metodu obračuna potpunih

troškova ukupnih učinaka (uzima u obzir sve zalihe materijala, robe, nedovršene proizvodnje i

gotovih proizvoda) i metodu obračuna nepotpunih troškova ukupnih učinaka (obuhvata samo

zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda).

8.3 Predzaključna knjiženja u knjigovodstvu

Predzaključna knjiženja predstavljaju postupke konvertovanja knjigovodstvenog na

stvarno stanje radi dobijanja tačnih i istinitih podataka koje koristimo pri izradi bilansa stanja,

bilansa uspeha i završnog računa. U knjigovodstvu se vrši evidentiranje samo onih poslovnih

RAČUNOVODSTVO

115

promena koje su dokumentovane, tako da promene koje su se desile a nisu dokumentovane

menjaju stvarno stanje. Predzaključnim knjiženjima korigujemo knjigovodstvene podatke na

stvarno stanje utvrdjeno popisom. Razlozi koji uglavno dovode do neslaganja

knjigovodstvenog i stvarnog stanja su: pogrešna knjiženja, neproknjižene promene, nerealne

vrednosti na nekim računima i nedozvoljeno kompenziranje salda na sintetickim aktivno -

pasivnim računima. Postupci konvertovanja knjigovodstvenog (dokumentovanog) u stvarno

(invertarno) stanje su:

1) Korekcija salda računa stanja

2) Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa

3) Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda, i

4) Rashodovanje osnovnih sredstava

8.4 Zaključni list i formalni zaključak knjiga

Zaključni list predstavlja spisak svih računa glavne knjige sa podacima o njihovom

prometu i saldu koji su zatim uneti u bilans stanja i bilans uspeha, a često ga definisemo kao

prošireni probni list jer se od probnog lista razlikuje samo po tome što sadrži bilans stanja i

bilans uspeha. Formalan zaključak knjiga se vrši na kraju svake poslovne godine s ciljem da

se izvrši odvajanje poslovanja izmedju dve poslovne godine i da se računi oslobode prometa

koji se knjiženjem prometa na njima akumulira, a i da bi se pružili podaci potrebni za

računovodstvenu analizu jer je period od godinu dana dovoljno dug da bi se mogli izvući

zaključci o razvoju preduzeća na osnovu kretanja računovodstvenih kategorija. Formalno

zaključiti račun znači da uneti saldo ze izravnanje u manju stranu računa i time izjednačiti

promet leve i desne strane računa. Zaključak računa uspeha vrši se preko računa dobitka ili

gubitka, dok se računi stanja zaključuju preko računa za izravnanje.


116

8.5 Završni račun-suština i komponente

Na kraju poslovne godine uprava preduzeća putem obračuna polaže račun pred

vlasnicima, zaposlenima, državom, poveriocima o tome s kakvim uspehom je vodila

preduzeće. Da bi informacije o preduzeću bile potpune godišnji obračun obuhvata: bilans

stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na sopstvenom

kapitalu i napomene.

Iz bilansa stanja korisnici mogu sagledati imovinski i finansijski položaj preduzeća.

Prinosni položaj može se sagledati iz bilansa uspeha. Izveštaj o novčanim tokovima sadrži

podatke o tome koji su prilivi gotovine ostvareni i kako je gotovina korišćena. Izveštaj o

promenama na sopstvenom kapitalu je namenjen vlasnicima preduzeća i u njemu su date

informacije o tome koje su ekonomske promene uticale na povećanje i na smanjenje

sopstvenog kapitala u toku poslovne godine. U napomenama uz finansijske izveštaje biće

navedene metode procenjivanja koje su korišćene pri utvrdjivanju vrednosti pojedinih delova

imovine i obaveza. Pored tog u napomenama se mogu naći informacije kojih u bilansu nema,

kao sto su informacije o osiguranim obavezama i potraživanjima.

RAČUNOVODSTVO

117

9. ZADACI ZA VEŽBANJE

Zadatak I

Trgovinsko preduzeće "Morava" iz Kraljeva imalo je na dan 01.01. t.g. sledeće

bilansne pozicije:

Osnovna sredstva 900.000 din., Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 125.000 din., Žiro račun

186.000 din., Blagajna 94.000 din., Dugoročni plasmani 175.000 din., Obaveze za

nefakturisanu robu 75.000 din., Roba 75.000 din., Roba data u komisionu prodaju 40.000 din..

Razgraničenje

troškova kamate 30.000 din., Obračun konsignacione prodaje robe 80.000 din., Obaveze prema

konsignantu 80.000 din., Razgraničenje troškova popravki u garantnom roku 35.000 din.,

Obaveze po osnovu zarada 84.000 din., Kupci poverioci 19.000 din., Kupci 55.000 din.,

Ostale obaveze 40.000 din., Kratkoročni krediti 150.000 din.. Sitan inventar u upotrebi

(100%) 50.000 din., Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi 500 din., Dobavljači

10.000 din., ostatak je Ortački kapital.

Na osnovu datih podataka sačiniti početni bilans, otvoriti Dnevnik i Glavnu knjigu

prvog stepena.

Obračun rezultata vrši se po metodi ukupnih troškova.

1. Nabavljena je roba fakturne vrednosti 90.000 din. Zavisni troškovi nabavke plaćeni

čekom

iznose 500 din.

2. Isplatom 100.000 din. sa žiro računa vraćen je ulog jednog ortaka koji je prestao da bude

član ortačkog društva. Primljena je faktura za robu kupljenu u prošloj godini na iznos od

75.000 din.

3. Prema odluci organa upravljanja rashodovana je stara zgrada nabavne vrednosti 69.000

din., otpisane vrednosti 80%, troškovi demontaže plaćeni čekom 13.500 din., a vrednost

procenjenog likvidacionog ostatka iznosi 10.000 din.

4. Komisionar nas obaveštava daje prodao 85% robe u komisionu za 48.000 din.


118

Komisionaru pripada 5.160 din. na ime provizije.

5. Prodata je polovina robe iz konsignacije uplatom na devizni račun. Po osnovu

odnosne prodaje uplaćeno je na žiro račun 2.000 din. na ime carina, 1.000 din. na

ime poreza na promet i 900 din. na ime provizije od konsignacione prodaje. Sa deviznog

računa isplaćena je obaveza prema konsignantu po odbitku 10% na ime provizije.

6. Prodato je 70% robe za 100.000 din. na kredit i 50.000 din. na čekove. Proknjižiti interni

stav.

7. Radniku je data akontacija po službenom poslu od 3.700 din. Kupcu zaračunavamo 5%

na ime zatezne kamate (veza stav 6).

8. Banka je u skladu sa nalogom preduzeća otvorila neopozivi dokumentarni akreditiv u

iznosu od 45.000 din. isplatom sa žiro računa.

9. Radnik se vratio sa službenog puta i podneo obračun na iznos od 3.000 din., od čega su

2.000 din. troškovi reprezentacije, dok su 1.000 din. troškovi dnevnica. Razlika je

vraćena u blagajnu.

10. Na osnovu izveštaja banke dobavljač je iskoristio dokumentarni akreditiv (naplatio

svoja potraživanja).

11. Prebrojavanjem gotovine u kasi ustanovljeno je stvarno stanje od 88.000 din.

12. Jedan kupac nije u mogućnosti da plati potraživanje od 55.000 din., pa šalje menicu koja

glasi na 60.000 din. Otpisano je zastarelo potraživanje u iznosu od 10.000 din.

13. U toku meseca nastali su i sledeći troškovi:

a) amortizacija po trostrukoj linearnoj stopi (vek trajanja 10 godina; metod

otpisivanja

knjigovodstvene vrednosti),

b) otpis sitnog inventara po kalkulativnoj stopi od 12% godišnje,

c) troškovi vode i električne energije po fakturi od 20.000 din. i

d) obračunate bankarske usluge u iznosu od 3.440 din.

14. Prema izvodu sa žiro računa izvršene su sledeće isplate:

a) 20.000 din. na ime godišnje premije osiguranika,

RAČUNOVODSTVO

119

b) 3.440 din za bankarske usluge (veza stav 13) i

c) 84.000 din. za zarade (videti početni bilans).

15. Naknadnom proverom utvrdjeno je da je manjak u blagajni od 2.500 din. nastao

bog neproknjižene isplate dobavljačima. Ostatak manjka knjižiti na teret ukupnog

prihoda.

16. Obračunati i proknjižiti periodični rezultat po navedenoj metodi.

POČETNI BILANS TRGOVINSKOG PREDUZECA "MORAVA", KRALJEVO

NA DAN 01. 01. T.G.

Aktiva Pasiva

Red.

br. Opis Pomoćna

kolona

Glavna

kolona

Red.

br. Opis Kolona

1. Osnovna sredstva 900.000 775.000 1. Ortački kapital 1.006.500 Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 125.000 2 Kratkoročni krediti 150.000

2. Dugoročni plasmani 175.000 3. Obaveze prema konsignantu 80.000 3. Sitan inventar u

upotrebi 100% 50.000 49.500 4. Dobavljači 10.000 Ispravka vrednosti sitnog inventara u 5. Kupci poverioci 19.000 upotrebi 500 4. Roba 75.000 6. Obaveze za

nefakturisanu robu 75.0005. Roba data u komisionu

prodaju 40.000 7. Obaveze po osnovu zarada 84.000

6. Obračun konsigna - cione prodaje robe 80.000 8. Ostale obaveze 40.000 9. Razgraničenje troškova

7. Kupci 55.000 kamate 30.000 10. Razgraničenje troškova

8. Žiro račun 186.000 popravki u garantnom 35.000 9. Blagajna 94.000

1.529.500 1.529.500


120

Red. P o z i v I z n o s br. Opis D P Duguje Potražuje

PS Osnovna sredstva 1 900.000 Dugoročni plasmani 2 175.000 Sitan inventar u upotrebi (100%) 3 50.000 Roba 4 75.000 Roba data u komisionu prodaju 5 40.000 Obračun konsignacione prodaje robe 6 80.000 Kupci 7 55.000 Žiro račun 8 186.000 Blagajna 9 94.000 Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 10 125.000 Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi 11 500 Račun otvaranja 12 1.529.500 Za početnu aktivu PSa Račun otvaranja 12 1.529.500 Ortački kapital 13 1.006.500 Kratkoročni krediti 14 150.000 Obaveze prema konsignantu 15 80.000 Dobavljači 16 10.000 Kupci poverioci 17 19.000 Obaveze za nefakturisanu robu 18 75.000 Obaveze po osnovu zarada 19 84.000 Ostale obaveze 20 40.000 Razgraničenje troškova kamate 21 30.000 Razgraničenje troškova popravki u garantnom 22 35.000 Za početnu pasivu 0. Kupci-poverioci 17 19.000 Kupci 7 19.000 Za zaključak računa kupci-poverioci 1. Roba 4 95.000 Dobavljači 16 90.000 Žiro račun 8 5.000 Za nabavku robe po fakturi 2. Ortački kapital 13 100.000 Žiro račun 8 100.000 Za smanjenje uloga ortaka 2a. Obaveze za nefakturisanu robu 18 75.000 Dobavljači 16 75.000 Za fakturu Prenos na str. 2 3.473.500 3.473.500

RAČUNOVODSTVO

121

Red.

brO p i s

P o z i v I z n o s D P Duguje Potražuje

3.

4.

4a.

5.

5a.

5b.

5c.

6.

Donos sa strane 1


Otpaci

Vanredni rashodi

Osnovna sredstva

Žiro račun

Za rashodovano osnovno sredstvo po odluci organa

upravljanja

10

23

24

25

27

28

8

15

15

7

8

1

8

26

5

6

29

30

31

31

28

26

3.473.500

55.200

10.000

17.300

42.840

32.000

40.000

3.900

4.000

36.000

100.000

50.000

3.473.500

69.000

13.500

42.840

32.000

40.000

2.000

1.000

900

4.000

36.000

Komisionari iz komisione prodaje robe

Realizacija robe

Nabavna vrednost realizovane robe

Roba data u komisionu prodaju

Devizni račun

Obračun konsignacione prodaje robe

Žiro račun

Obaveze za carine

Obaveze za poreze

Provizija od konsignacione prodajeObaveze prema konsignantu

Provizija od konsignacione prodaje

Obaveze prema konsignantu

Devizni račun

Kupci

Žiro račun

Realizacija robe Nabavna vrednost realizovane robe

Roba

Ostala potraživanja

Blagajna

Kupci

Finansijski prihodi

Prenos na stranu 3 3.992.440 3.992.440


122

str. 3

Red.

br.O p i s


8.

9.

10.

11.

12.

12a.

13a.

13b.

13c.

Donos sa strane 2

Otvoreni akreditivi

Žiro račun

34

35

36

9

16

32

37

24

39

40

40

8

32

34

9

7

38

7

10

11

3.992.440

45.000

2.000

1.000

700

45.000

3.000

60.000

10.000

19.375

500

3.992.440

45.000

3.700

45.000

3.000

55.000

5.000

10.000

19.375

500



Blagajna

Ostala potraživanjaDobavljači

Otvoreni akreditivi

Ostala potraživanja

Blagajna

Menična potraživanja

Kupci

Ispravka vrednosti meničnih potraživanja Vanredni rashodi

Kupci

Troškovi amortizacije



Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi


Dobavljači



Razgraničenje premije osiguranja

Žiro račun


Žiro račun

Po izvodu Prenos na str. 4 4.225.895 4.225.895

RAČUNOVODSTVO

123

str. 4

Red. P o z i v I z n o s br. O p i s D P Duguje Potražuje

Donos sa strane 3 4.225.895 4.225.895 14c. Obaveze po osnovu zarada 19 84.000 Žiro račun 8 84.000 Po izvodu 15. Dobavljači 16 2.500 Vanredni rashodi 24 500 Ostala potraživanja 32 3.000 Za utvrdjeni uzrok manjka 16. Realizacija robe 26 192.840 Provizija od konsignacione prodaje 31 4.900 Finansijski prihodi 33 5.000 Račun gubitka - dobitka 43 202.740 Za zaključenje prihoda 16a. Račun gubitka-dobitka 43 225.115 Troškovi materijala 40 20.500 Troškovi proizvodnih usluga 35 2.000 Troškovi neproizvodnih usluga 36 4.440 Troškovi amortizacije 39 19.375 Nabavna vrednost realizovane robe 27 151.000 Vanredni rashodi 24 27.800 Za zaključenje rashoda 16b. Gubitak tekuće godine 44 22.375 Račun gubitka-dobitka 43 22.375 Za utvrdjeni gubitak U k u p n o 4.763.125 4.763.125


124

GLAVNA KNJIGA PREDUZEĆA "MORAVA" - KRALJEVO

3. Sitan inventar u

1. Osnovna sredstva 2. Dugoročni plasmani upotrebi 100%

5. Roba data u komisionu 6. Obračun konsignacione

4. Roba prodaju prodaje robe

7. Kupci 8. Žiro račun 9. Blagajna

PS) 900.000 3) 69.000

PS) 175.000

PS) 50.000

PS) 75.000 6a) 119.000

1) 95.000

PS) 40.000 4a) 32.000

PS) 80.000 5) 40.000

PS) 55.000 0) 19.000

6) 100.000 12) 55.000

7a) 5.000 12a) 10.000

PS) 186.000 1) 5.000

5a) 3.900 2) 100.000

6) 50.000 3) 13.500

8) 45.000

14a) 20.000

14b) 3.440

14c) 84.000

PS) 94.000 7) 3.700

9) 700 11) 3.000

RAČUNOVODSTVO

125

10. IVOS 11. IV sitnog inventara u

upotrebi 12. Račun otvaranja

15. Obaveze prema

13. Ortački kapital 14. Kratkoročni krediti konsignantu

18. Obaveze za

16. Dobavljači 17. Kupci poverioci nefakturisanu robu

19. Obaveze po osnovu 21. Razgraničenje

zarada 20. Ostale obaveze troškova kamate

3) 55.200 PS) 125.000

13a) 19.375

PS) 500

13b) 500

PSa)1.529.500 PS)1.529.500

2) 100.000 PSa)1.006.500

PSa) 150.000

5b) 4.000 PSa) 80.000

5c) 36.000

10) 45.000 PSa) 10.000

15) 2.500 1) 90.000

2a) 75.000

13c) 20.000

0) 19.000 PSa) 19.000

2a) 75.000 PSa) 75.000

14c) 84.000 PSa) 84.000

PSa) 4.000

PSa) 30.000


126

22. Razgraničenje

toškova popravki u

garantnom roku 23. Otpaci 24. Vnredni rashodi

25. Komisionari iz

komisione prodaje 27 Nabavna vrednost

robe 26. Realizacija robe realizovane robe

28. Devizni račun 29. Obaveze za carine 30. Obaveze za prevoz

PSa) 35.000

3) 10.000

3) 17.300 16a) 27.800

12a) 10.000

15) 500

27.800 27.800

4) 42.840

16) 192.840 4) 42.840

6) 150.000

192.840 192.840

4a) 32.000 16a) 151.000

6a) 119.000

151.000 151.000

5) 40.000 5c) 36.000

5a) 2.000

5a) 1.000

RAČUNOVODSTVO

127

31. Provizija od

konsignacije prodaje 32. Ostala potraživanja 33. Finansijski prihodi

35. Troškovi proizvodnih 36. Troškovi

34. Otvoreni akreditivi usluga neproiz usluga

38. Ispravka vrednosti

37. Menična potraživanja meničnih potraživanja 39. Troškovi amortizacije

41. Obaveze po osnovu 42. Razgraničenje

40. Troškovi materijala neproizvodnih usluga premije osiguranja

16) 4.900 5a) 900

5b) 4.000

4.900 4.900

7) 3.700 9) 3.700

11) 3.000 15) 3.000

16) 5.000 7a) 5.000

5.000 5.000

8) 45.000 10) 45.000

9) 2.000 16a) 2.000

2.000 2.000

9) 1.000 16a) 4.400

13d) 3.440

4.440 4.440

12) 60.000

12) 5.000

13a) 19.375 16a) 19.375

19.375 19.375

13b) 500 16a) 20.500

13c) 20.000

20.500 20.500

14b) 3.440 13d) 3.440

14a) 20.000


128

43. Račun gubitka - dobitka 44. Gubitak tekuće godine

16a) 225.115 16) 202.740

16b) 22.375

225.115 225.115

16b) 22.375

RAČUNOVODSTVO

129

Zadatak II

Proizvodno preduzeće "Merima" iz Kruševca imalo je na dan 01. 01. t.g. sledeće

stanje sredstava i izvora sredstava: Potraživanja za neuplaćene akcije 100.000 din,, Osnovna

sredstva 330.000 din., Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 50.000 din., Akcijski kapital po

osnovu običnih akcija 250.000 din., Akcijski kapital po osnovu preferencijalnih akcija

150.000 din., Blagajna 3.200 din., Žiro račun 74.700 din., Dobavljači 30.000 din., Menične

obaveze 20.000din., Ispravka vrednosti meničnih obaveza 3.100 din., Kupci 12.000 din.,

Gotovi proizvodi100.000 din., Odstupanje od P.C.K gotovih proizvoda (negativno

odstupanje) 20.000 din.,Nedovršena proizvodnja 40.000 din., Sitan inventar na zalihama

10.000 din., Nerasporedjeni dobitak 17.500din., Rezerve 60.000 din, Ažio 90.000 din.,

Materijal 56.500 din.,Odstupanje od P.N.C. materijala 7.000 din. (S.N.V > P.N.V),

Obaveze za dugoročno udružena sredstva 89.000 din.

Na osnovu datih podataka sastaviti početni bilans, otvoriti Dnevnik i Glavnu

knjigu prvog stepena, a zatim hronološki i sistematski proknjižiti date poslovne promene

imajući u vidu sledeće pretpostavke:

a) obračun rezultata vrši se po metodu troškova prodatih učinaka i

b) evidencija o kupcima vodi se i analitički; stanje na analitičkim računima kupaca je

sledeće:

1. Kupac"X" 2. Kupac"Y"

PS) 2.000 PS) 10.000

l . Preduzeće je donelo odluku da se materijal ubuduće vodi po stvarnoj nabavnoj ceni.

Izvršiti potrebno knjiženje.

2. Primljene su sledeće fakture:

a) za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava koji se razgraničavaju na

14.000 din.,

b) za tekuće troškove zakupnine na 12.000 din. i


130

c) za materijal poslat na naš teret i rizik na 70.000 din.

3. Nerasporedjeni dobitak raspodeliti na sledeći način: 70% izdvojiti za dividende, a

ostatak dodeliti rezervama.

4. Isplaćena je menična obaveza po bilansu sa žiro računa.

5. Komisionar nam je poslao sitan inventar fakturne vrednosti 3.000 din.,

komisionareva provizija iznosi 500 din., a obračunati zavisni troškovi nabavke iznose 150

din. Otkupljeno je sopstvenih običnih akcija za 2.500 din. isplatom iz blagajne. Otkupljene

akcije su poništene.Nominalna vrednost otkupljenih akcija iznosi 2.000 din.

6. Kupljeno je korišćeno osnovno sredstvo za 30.000 din. (tržišna cena). Nabavna

vrednost odnosnog sredstva iznosi 60.000 din., a otpisano je sa 39,5%. Beobanka nas

obaveštava da nam je odobrila dugoročni kredit za osnovna sredstva u iznosu od 100.000

din.Isplaćen je dobavljač za osnovna sredstva iz odobrenog dugoročnog kredita.

7. U toku meseca nastali su sledeći troškovi: amortizacija 40.000 din., obračunata kamata

2.900 din., obračunat doprinos za korišćenje gradskog zemljišta 1.800 din., osnovni i

pomoćni materijal 10.000 din., ukalkulisane bruto zarade 85.000 din., električna energija

po fakturi Elektrodistribucije 15.000 din.

8. Na osnovu odobrenog dugoročnog kredita za obrtna sredstva Invest banka uplatila je na

žiro račun 99.000 din. Od dobavljača su primljene fakture za kupljenu licencu na iznos od

84.000 din. i za zakup eksploatacije šuma na iznos od 105.000 din.

9. Podignuto je, prema izvodu banke u gotovu 70.000 din. sa žiro računa za isplate neto

zarada; kupci su uplatili na žiro račun 6.000 din od čega je kupac "X" uplatio celokupnu

obavezu, dok je kupac "Y" izmirio svega 40% obaveze.

10. Izvršiti alokaciju nealociranih troškova na sledeći način: troškovi proizvodnje 70%,

troškovi uprave 15%, troškovi prodaje 15%. Završeno je 40% proizvodnje i gotovi

proizvodi su uskladišteni u magacin po planskoj ceni koštanja od 50.000 din.

11. Prema odluci organa upravljanja rashodovano je neotpisano osnovno sredstvo

nabavne vrednosti 90.000 din., otpisane vrednosti 80.000 din. Vrednost likvidacionog

ostatka prema proceni iznosi 5.000 din. Isplaćeni su porezi i doprinosi na zarade sa žiro

RAČUNOVODSTVO

131

računa u iznosu od 10.000 din. Blagajna je neto zarade (veza stav 9) isplatila u gotovu po

odbitku 5.000 din. naime obustava po osnovu sudskih i administrativnih zabrana.

12. Prodato je na kredit 35% gotovih proizvoda za 80.000 din. Proknjižiti interni stav

prodaje (rashode) kao i srazmerni deo odstupanja od planske cene koštanja gotovih proizvoda.

13. Kupljen je korišćen poslovni inventar za 60.000 din. Prema knjigovodstvenim

podacima nabavna vrednost ovog poslovnog inventara iznosi 80.000 din, a otpisan je sa 20%.

14. Primljena je faktura za obračunate zavisne troškove nabavke sitnog inventara na iznos od

200 din. Zaključiti račun razgraničenja zavisnih troškova nabavke, kao i račune vrsta

troškova.

15. Obračunati i proknjižiti periodični rezultat.

16. Nastali gubitak pokriti iz rezervi

BILANS PROIZVODNOG PREDUZECA "MERIMA", KRUŠEVAC NA DAN 01.01. T.G.

Aktiva Pasiva

1 Potraživanje za 1 Akcijski kapital po neuplaćene akcije 100.000 osnovu običnih akcija 250.000 2. Osnovna sredstva 330.000 280.000 2. Akcijski kapital po Ispravka vrednosti osnovu preferancijalnih osnovnih sredstava 50.000 akcija 150.000 3. Materijal 56.500 63.500 3. Ažio 90.000 Odstupanje od P.N.C materijala 7.000 4. Sitan inventar na 10.000 4. Rezerve 60.000 zalihama 5. Nedovršena 40.000 5. Nerasporedjeni dobitak 17.500 proizvodnja 6. Gotovi proizvodi 100.000 120.000 6. Obaveze za dugoročno Odstupanje od udružena sredstva 89.000 P.C.K gotovih proizvoda 20.000 7. Kupci 12.000 7. Menične obaveze 20.000 16.900 Ispravka vrednosti meničn ih obaveza 3.100 8. Žiro račun 74.700 8. Dobavljači 30.000 9. Blagajna 3.200 703.400 703.400


132

DNEVNIK PREDUZECA "MERIMA" - KRUŠEVAC

str. 1.

Red. br. O p i s


PS Potraživanja za neuplaćene akcije 1 100.000 Osnovna sredstva 2 330.000 Materijal 3 56.500 Odstupanje od P.N.C materijala 4 7.000 Sitan inventar na zalihama 5 10.000 Nedovršena proizvodnja 6 40.000 Gotovi proizvodi 7 100.000 Odstupanje od P.C.K gotovih proizvoda 8 20.000 Kupci 9 12.000 Žiro račun 10 74.700 Blagajna 11 3.200 Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 12 50.000 Račun otvaranja 13 703.400 Za početnu aktivu PSa Račun otvaranja 13 703.400 Ispravka vrednosti meničnih obaveza 14 3.100 Akcijski kapital po osnovu običnih akcija 15 250.000 Akcijski kapital po osnovu preferencijalnih akcija 16 150.000 Ažio 17 90.000 Rezerve 18 60.000 Nerasporedjeni dobitak 19 17.500 Obaveze za dugoročno udružena sredstva 20 89.000 Menične obaveze 21 20.000 Dobavljači 22 30.000 Za početnu pasivu 0. Troškovi proizvodnje 23 40.000 Nedovršena proizvodnja 6 40.000 Za zaključak računa nedovršena proizvodnja 1. Materijal 3 7.000 Odstupanje od P.N.C. materijala 4 7.000 Za prelazak na stvarne nabavne cene 2. Razgraničenje troškova investicionog održavanja 24 14.000 Troškovi neproizvodnih usluga 25 12.000 Materijal na putu 26 70.000 Dobavljači 22 96.000 Za primljene fakture 1.602900 1.602900

RAČUNOVODSTVO

133

str. 2

Red. br. O p i s


3. 4. 5. 5a. 5b. 5c. 5d. 6. 6a. 7.

7a. 7b.

Donos sa str. 1 Nerasporedjeni dobitak Obaveze za dividende Rezerve Za raspodelu dobitka

19

21 28

5

31

32

15

18

2

22

34

28

25 37

37

27 18

10 14

29 30

11

31

32

32

22 12

33

12

35

36 3

1 .602900 17.500

20.000 3.100

3.650

2.500

2.500

2.000

500

60.000

30.000

40.000

2.900

1.800 10.000

10.000

1.602900

12.250 5.250

20.000 3.100

3.500 150

2.500

2.500

2.000

500

30.000 30.000

30.000

40.000

2.900

1.800 10.000

Menične obaveze Finansijski rashodi Žiro račun Ispravka vrednosti meničnih obaveza Za isplatu meničnih obaveza Sitan inventar na zalihama Komisionari iz komisione nabavke Razgraničenje zavisnih troškova nabavke Za nabavku sitnog inventara Otkupljene sopstvene obične akcije Blagajna Po blagajničkom izveštaju Račun povlačenja otkupljenih običnih akcija Otkupljene sopstvene obične akcije Za povučene akcije Akcijski kapital po osnovu običnih akcija Račun povlačenja otkupljenih običnih akcija Za poništenje akcija Rezerve Račun povlačenja otkupljenih običnih akcija Za smanjenje rezervi Osnovna sredstva Dobavljači Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Za kupljeno korišćeno osnovno sredstvo Dobavljači Dugoročni krediti za osnovna sredstva Za isplatu dobavljača Troškovi amortizacije Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Za otpis osnovnih sredstava Finansijski rashodi Razgraničenje troškova kamata Za obračunate kamate Troškovi neproizvodnih usluga Troškovi materijala Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga Materijal Za troškove

Prenos na stranu 3 1.799.350 1.799.350


134

str. 3

Red. P o z i v I z n o s br. O p i s D P Duguje Potražuje

7c. Donos sa str. 2 Troškovi zarada Obaveze po osnovu zarada Za obračunate zarade

38

39

1.799.350 85.000

1.799.350

85.000

7d. Troškovi materijala Dobavljači Po fakturi

37 22

15.000 15.000

8. Žiro račun Dugoročni krediti za obrtna sredstva Po izvodu banke

10 40

99.000 99.000

8a. Licence Koncesije Dobavljači Za primljene fakture

41 42

22

84.000 105.000

189.000

9. Blagajna Žiro račun Po izvodu

11 10

70.000 70.000

9a. Žiro račun Kupci Po izvodu

10 9

6.000 6.000

10. Troškovi proizvodnje Troškovi uprave Troškovi prodaje Raspored troškova Za raspored troškova

23 43 44

45

114.660 24.570 24.570

163.800

l0.a. Gotovi proizvodi Odstupanje od P.C.K gotovih proizvoda Troškovi proizvodnje Po predajnicama gotovih proizvoda

7 8

23

50.000 11.864

61.864

11. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Otpaci Vanredni rashodi Osnovna sredstva Prema odluci organa upravljanja

12 46 47

2

80.000 5.000 5.000

90.000

l la. Obaveze po osnovi zarada Žiro račun Za isplatu poreza i doprinosa na zarade

39 10

10.000 10.000

l lb. Obaveze po osnovi zarada Ostale obaveze Blagajna Za isplatu neto zarada

39 48 11

75.000 5.000

70.000

Prenos na str. 4 2.664.014 2.664.014

RAČUNOVODSTVO

135

str. 4

Red. br. O p i s


12. 12a. 12b. 13. 14. 14a. 14b. 15. 15a. 16.

Donos sa str. 3 Kupci Realizacija gotovih proizvoda Za prihode od prodaje

9

50

50

2

30

47

45

49

51

18

49

7

8

22 12

22

30

37 25 38 34

51

50 43 44 28 47

51

2.664.014 80.000

52.500

11.152

80.000

200

50

163.800

80.000

123.842

43.842

2.664.014

80.000

52.500

11.152

60.000 20.000

200

50

25.000 13.800 85.000 40.000

80.000

63.652 24.570 24.570 6.000 5.050

43.842

Cena koštanja prodatih proizvoda Gotovi proizvodi Za rashode od prodaje - interni stav Cena koštanja prodatih proizvoda Odstupanje od P.C.K. gotovih proizvoda Za alikvotni deo odstupanja od P.C.K gotovih proizvoda Osnovna sredstva Dobavljači Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Za kupljen korišćen poslovni inventar Razgraničenje zavisnih troškova nabavke Dobavljači Za stvarne troškove Vanredni rashodi Razgraničenje zavisnih troškova nabavke Za zaključak računa razgraničenja Raspored troškova Troškovi materijala Troškovi neproizvodnih usluga Troškovi zarada Troškovi amortizacije Za zaključak računa vrsta troškova Realizacija gotovih proizvoda Račun gubitka-dobitka Za zaključak računa prihoda Račun gubitka-dobitka Cena koštanja prodatih proizvoda Troškovi uprave Troškovi prodaje Finansijski rashodi Vanredni rashodi Za zaključak računa rashoda Rezerve Račun gubitka-dobitka Za pokriće gubitka Svega: 3.299.400 3.299.400


136

GLAVNA KNJIGA PREDUZEĆA "MERIMA" - KRUŠEVAC

1. Potraživanja za

neuplaćene akcije 2. Osnovna sredstva 3. Materijal

4. Odstupanja od P.N.C. 5. Sitan inventar na

materijala zalihama 6. Nedovršena proizvodnja

8. Odstupanja od P.C.K.

7. Gotovi proizvodi gotovih proizvoda 9. Kupci


10. Žiro račun 11. Blagajna osnovnih sredstava

PS) 100.000

PS) 330.000 11) 90.000

6) 60.000

13) 80.000

PS) 56.5000 7b) 10.000

1) 7.000

PS) 7.000 1) 7.000

PS) 10.000

5) 3.650

PS) 40.000 0) 40.000

PS) 100.000 12a) 52.500

10a) 50.000

PS) 20.000 12b) 11.152

10a) 11.864

PS) 12.000 9a) 6.000

12) 80.000

PS) 74.700 4) 20.000

8) 99.000 9) 70.000

9a) 6.000 11a) 10.000

PS) 3.200 5a) 2.500

9) 70.000 11b) 70.000

11) 80.000 PS) 50.000

6) 30.000

7) 40.000

13) 20.000

RAČUNOVODSTVO

137

14. Ispravka vrednosti 15. Akcijski kapital po

13. Račun otvaranja meničnih obaveza osnovu običnih akcija

16. Akcija kapitala po

osnovu prefercijalnih

akcija 17. Ažio 18. Rezerve

20. Obaveze za dugoročno

19. Nersporedjeni dobitak udružena sredstva 21. Menične obaveze

24. Razgraničenje

troškova investicionog

22. Dobavljači 23. Troškovi proizvodnje održavanja

PSa) 703.400 PS) 703.400

PSa) 3.100 4) 3.100

5c) 2.000 PSa) 250.000

PSa) 150.000

PSa) 90.000

5d) 500 PSa) 60.000

16) 43.842 3) 5.250

3) 17.500 PSa) 17.500

PSa) 89.000

4) 20.000 PSa) 20.000

6a) 30.000 PS) 30.000

2) 96.000

6) 30.000

7d) 15.000

8a) 189.000

13) 60.000

14) 200

0) 40.000 10a) 61.864

10) 114.660

2) 14.000


138

25. Troškovi neproizvodnih 27. Obaveze za

usluga 26. Materijal na putu dividende

29. Komisionari iz 30. Razgraničenje

28. Finansijski rashodi komisione nabavke zavisnih troškova nabavke

31. Otkupljene sopstvene 32. Račun povlačenja 33. Dugoročni krediti za

obične akcije otkupljenih običnih akcija osnovna sredstva

35. Razgraničenje troškova 36. Obaveze po osnovu

34. Troškovi amortizacije kamata neproizvodnih usluga

2) 12.000 14b) 13.800

7b) 1.800

13.800 13.800

2) 70.000

3) 12.250

4) 3.100 15a) 6.000

7a) 2.900

6.000 6.000

5) 3.500

14) 200 5) 150

14a) 50

200 200

5a) 2.500 5b) 2.500

5b) 2.500 5c) 2.000

5d) 500

6a) 30.000

7) 40.000 14b) 40.000

40.000 40.000

7a) 2.900

7b) 1.800

RAČUNOVODSTVO

139

39. Obaveze po osnovu

37. Troškovi materijala 38. Troškovi zarade zarada

40. Dugoročni krediti za

obrtna sredtva 41. Licence 42. Koncesija

43. Troškovi uprave 44. Troškovi prodaje 45. Raspored troškova

46. Otpaci 47. Vanredni rashodi 48. Ostale obaveze

7b) 10.000 14b) 25.000

7d) 15.000

25.000 25.000

7c) 85.000 14b) 85.000

85.000 85.000

11a) 10.000 7c) 85.000

11b) 75.000

8) 99.000

8a) 84.000

8a) 105.000

10) 24.570 15a) 24.570

24.570 24.570

10) 24.570 15a) 24.570

24.570 24.750

14b)163.800 10) 163.800

163.800 163.800

11) 5.000

11) 5.000 15a) 5.050

14a) 50

5.050 5.050

11b) 5.000


140

49. Realizacija gotovih 50. Cena koštanja prodatih 51. Račun

proizvoda proizvoda gubitak-dobitak

ANALITIČKA EVIDENCIJA KUPCA

1. Roba ''X'' 2. Roba ''Y''

PS) 2.000 9a) 2.000 PS) 10.000 9a) 4.000

15) 80.000 12) 80.000

80.000 80.000

12a) 52.500 63.652

12b) 11.152

63.652 63.652

15a)123.842 15) 80.000

16) 43.842

123.842 123.842

RAČUNOVODSTVO

141

Zadatak III

Trgovinsko preduzeće "Grading" iz Beograda imalo je na računima Glavne knjige

30.11. t.g. sledeći promet:

Duguje Potrazuje 1. Osnovna sredstva 650.000 60.000 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 12.000 73.000 3. Žiro račun 469.500 120.000 4. Blagajna 80.000 70.000 5. Avansi za osnovna sredstva 45.000 6. Roba 150.000 80.000 7. Roba na putu 115.000 8. Sitan inventar na zalihama 40.000 9. Kupci 90.000 55.000 10. Realizacija robe 130.000 11. Finansijski prihodi 14.000 12. Nabavna vrednost realizovane robe 89.000 13. Finansijski rashodi 4.500 14. Dobavljači 150.000 360.000 15. Dugoročni krediti 15.000 170.000 16. Razgraničenje troškova reklame 9.000 17. Razgraničenje troškova rizika zaliha robe 2.000 18. Društveni kapital 705.000 19. Rezerve 62.000

Svega: 1.910.000 1.910.000

Dati promet preuzeti u dnevnik i na račune glavne knjige, a zatim hronološki i sistematski proknjižiti date poslovne promene imajući u vidu sledeće pretpostavke:

a) obračun rezultata vrši se po metodu troškova prodatih učinaka i

b) evidencija robe vodi se i analitički, za obračun nabavne vrednosti realizovane robe koristi se lifo metod, a stanje na analitičkim računima robe bilo je sledeće:

1. Roba "A" 2. Roba "B"

100 x 300 =30.000 50 x 300 = 15.000 200 x 100 = 20.000 120 x 100 = 12.000


142

1. Prema prijemnici prispela je roba sa puta. Primljeno je 200 komada robe A po ceni od 400 dinara za komad i 100 komada robe B po ceni od 350 dinara za komad. Na ime troškovanabavke primljene su fakture na din 22.000. Troškove podeliti prema broju komada.

. 2. Od dobavljača su primljene sledeće fakture:

a) na din 25.000 za petomesečnu pretplatu na časopis i b) na din 1.500 za tekuće troškove popravki osnovnih sredstava.

3. Primljena je prva privremena situacija za objekat u izgradnji na iznos od 150.000 din.

Obaveza po ovoj privremenoj situaciji izmirena je iz dugoročnog kredita po odbitku avansa.

4. Na osnovu odluke organa upravljanja prodato je osnovno sredstvo za din. 12.000. Nabavna vrednost odnosnog sredstva je din. 37.000, a otpisano je 50%.

5. Blagajna je isplatila din. 2.800 na ime akontacije za sluzbeni put i din. 4.900 na ime

tekućih troškova poštarine.

6. Kupcima je prema fakturama i otpremnicama isporučeno 220 komada robe "A" i 150 komada robe "B" za din 210.000. Obračunati i proknjižiti rashode u vezi sa ovom prodajom.

7. Obračunati godišnju amortizaciju primenom metoda otpisivanja knjigovodstvene

vrednosti uz korišćenje dvostruke linearne stope otpisa ako je procenjeni vek trajanja osnovnih sredstava 10 godina. Proknjižiti mesečne troškove amortizacije.

8. U toku meseca nastali su sledeći troškovi: zarade 24.000 din., električna energija po

fakturi 7.000 din., obračunati PTT troškovi 4.000 din., obračunata kamata 6.500 din., obračunati troškovi vode 2.200 din., troškovi sajma po fakturi 1.000 din.

9. Kupci iz stava 6 uplatili su iznos duga na žiro račun po odbitku 10% kasa skonta.

10. Izdato je u upotrebu sitnog inventara čiji je procenjeni vek trajanja 5 meseci, a

vrednost 15.000 din. Sa žiro računa isplaćeno je 2.500 din. na ime kazne izrečene od strane sanitarnog inspektora.

11. Po povratku sa službenog puta radnik je podneo obračun na din. 3.400. Blagajna mu je

isplatila razliku u gotovu. Primljena je faktura za PTT troškove na iznos od 4.500 dinara.

12. Popisom je utvrdjen stvarni rizik zaliha robe od 7 komada robe "A" i 9 komada robe "B". Izravnati, a potom i formalno zaključiti odgovarajuće račune vremenskih razgraničenja troškova. Izvrsiti raspored troškova.

13. Detaljnim pregledom elemenata uspeha utvrdjeno je da nisu proknjiženi troškovi

zatezne kamate u iznosu od 2.300 dinara; formalno zaključiti račune troškova.

14. Proknjižiti finansijski rezultat preduzeća i formalno zaključiti račune uspeha.

15. Formalno zaključiti račune glavne knjige prvog stepena, a potom i račun Gubitak-dobitak.

RAČUNOVODSTVO

143

A) DNEVNIK TRGOVINSKOG PREDUZEĆA "GRADING", BEOGRAD, ZA T.G.

str.1

Red. br. O p is Poziv I z n o s

D P Duguje Potrazuje 1. 2a. 2b. 3. 3a. 4. 5. 5a. 6. 6a. 7.

Promet Roba

Roba na putu Dobavljači

Za prispelu robu sa puta

6

20

21

22

14

9 2

23

24

21

9

12

25

7 14

14

14

14

5 15

1

4

4

10

6

2

1.910.000 137.000

25.000

1.500

150.000

150.000

12.000 18.500 6.500

2.800

4.900

210.000

148.000

8.817

1.910.000

115.000 22.000

25.000

1.500

150.000

45.000 105.000

37.000

2.800

4.900

210.000

148.000

8.817

Razgraničenje troškova pretplate Dobavljači

Po fakturi dobavljača Troškovi proizvodnih usluga

Dobavljači Za primljenu fakturu Investicije u toku

Dobavljači Za privremenu situaciju Dobavljači Avansi za osnovna sredstva Dugoročni krediti Za izmirenje obaveze po privremenoj situaciji Kupci Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Vanredni rashodi Osnovna sredstva Za prodaju osnovnih sredstava Ostala potraživanja

Blagajna Za isplatu akontacije Troškovi proizvodnih usluga

Blagajna Za isplatu troškova poštarine Kupci Realizacija robe Za prihode od predate robe Nabavna vrednost realizovane robe Roba Za rashode od predate robe Troškovi amortizacije Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Za mesečni trošak amortizacije

Prenos na str. 2 2.785.017 2.785.017


144

str. 2

Red. br. O p i s Poziv I z n o s

D P Duguje Potrazuje 8. 8a. 8b. 8c. 8d. 8e. 9. 10. 10a. 11. lla. 12.

Donos sa strane 1 Troškovi zarada Obaveze po osnovu zarada Za obračunate zarade

26

28

21

13

28

21

3 13

32

23

21

29

17

27

14

29

30

31

14

9

8

3

24 4

14

6

2.785.017 24.000

7.000

4.000

6.500

2.200

1.000

189.000 21.000

15.000

2.500

3.400

4.500

3.000

2.785.017

24.000

7.000

4.000

6.500

2.200

1.000

210.000

15.000

2.500

2.800 600

4.500

3.000

Troškovi materijala Dobavljači Za energiju po fakturi Troškovi proizvodnih usluga Razgraničenje PTT troškova Za PTT troškove Finansijski rashodi Razgraničenje troškova kamata Za troškove kamata Troškovi materijala Ostala PVR Za troškove vode Troškovi proizvodnih usluga Dobavljači Za troskove sajma po fakturi Žiro račun Finansijski rashodi Kupci Za naplatu preko žiro računa Sitan inventar u upotrebi (100%) Sitan inventar na zalihama Za sitan inventar izdat u upotrebu Vanredni rashodi Žiro račun Za isplaćene kazne Troškovi proizvodnih usluga Ostala potraživanja Blagajna Za troškove službenog puta Razgraničenje PTT troškova Dobavljači Za PTT troškove Razgraničenje troškova rizika zaliha robe Roba Za utvrdjen stvarni rizik

Prenos na str. 3 3.068.117 3.068.117

RAČUNOVODSTVO

145

str. 3

Red. br. O p i s Poziv I z n o s

D P Duguje Potrazuje Donos sa strane 2 3.068.117 3.068.117 12a. Vanredni rashodi 23 1.500 Razgraničenje troškova rizika zaliha robe 17 1.000 Razgraničenje PTT troškova 29 500 Za zaključak računa razgraničenja 12b. Troškovi trgovine 34 56.817 Raspored troškova 33 56.817 Za raspored troškova 13. Finansijski rashodi 13 2.300 Ostala PVR 31 2.300 Za vremensko razgraničenje rashoda 13a. Raspored troškova 33 56.817 Troškovi materijala 28 9.200 Troškovi proizvodnih usluga 21 14.800 Troškovi amortizacije 25 8.817 Troskovi zarada 26 24.000 Za zaključak računa troškova 14. Realizacija robe 10 340.000 Finansijski prihodi 11 14.000 Gubitak-dobitak 35 354.000 Za krajnje prihode 14a. Gubitak-dobitak 35 338.617 Troškovi trgovine 34 56.817 Nabavna vrednost realizovane robe 12 237.000 Finansijski rashodi 13 34.300 Vanredni rashodi 23 10.500 Za krajnje rashode 15. Racčun izravnanja 36 1.357.383 Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 2 51.317 Osnovna sredstva 1 553.000 Žiro račun 3 536.000 Blagajna 4 1.700 Roba 6 56.000 Sitan inventar na zalihama 8 25.000 Kupci 9 47.000 Razgraničenje troškova pretplate 20 25.000 Investicije u toku 22 150.000 Sitan inventar u upotrebi (100%) 32 15.000 Za krajnju aktivu i korektivne račune Prenos na str. 4 5.286.868 5.286.868


146

str. 4

Red. br.

Opis

Poziv I z n o s

D P Duguje Potrazuje Donos sa strane 3 5.286.868 5.286.868

15a. Dobavljači 14 271.000 Dugoročni krediti 15 260.000 Razgraničenje troškova reklame 16 9.000 Društveni kapital 18 705.000 Rezerve 19 62.000 Obaveze po osnovu zarada 27 24.000 Razgraničenje troškova kamata 30 6.500 Ostala PVR 31 4.500 Račun izravnanja 36 1.342.000 Za krajnju pasivu

15b. Gubitak-dobitak 35 15.383 Račun izravnanja 36 15.383 Za ostvareni rezultat S v e g a: 6.644.251 6.644.251

RAČUNOVODSTVO

147

B) GLAVNA KNJIGA FINANSIJSKOG KNJIGOVODSTVA

(GLAVNA KNJIGA PRVOG SPETENA)


1. Osnovna sredstva osnovnih sredstva 3. Žiro račun

4. Blagajna 5. Avans za osnovna sredstva 6. Roba

7. Roba na putu 8. Sitan inventar na zalihama 9. Kupci

12. Nabavna vrednost

10. Ralizacija robe 11. Finansisjki prihodi realizovane robe

650.000 60.000

4) 37.000

15) 553.000

650.000 650.000

12.000 73.000

4) 18.500 7) 8.817

15) 51.317

81.817 81.7817

469.500 120.000

9) 189.000 10a) 2.500

15) 536.000

658.500 658.500

45.000 45.000

45.000 45.000

150.000 80.000

1) 137.000 6a) 148.000

12) 3.000

15) 56.000

287.000 287.000

80.000 70.000

5) 2.800

5a) 4.900

11) 600

15) 1.700

80.000 80.000

115.000 115.000

40.000 10) 15.000

15) 25.000

40.000 40.000

90.000 55.000

4) 12.000 9) 210.000

6) 210.000 15) 47.000

312.000 312.000 115.000 115.000

14) 340.000 130.000

6) 210.000

340.000 340.000

14) 14.000 14.000

14.000 14.000

89.000 14a) 237.000

6a) 148.000

237.000 237.000


148

13. Finansisjki rashodi 14. Dobavljači 15. Dugoročni krediti

16. Razgraničenje troškova 17. Razgraničenje troškova 18. Društveni

reklame razlika zaliha robe kapital

20. Razgraničenje troškova 21. Troškovi

19. Rezerve pretplate proizvodnih usluga

150.000 360.000

3a) 150.000 1) 22.000

15a) 271.000 2a) 25.000

2b) 1.500

3) 150.000

8a) 7.000

8e) 1.000

11a) 4.500

571.000 571.000

15.000 170.000

15a) 260.000 3a) 105.000

275.000 275.000

4.500 14a) 34.300

8c) 6.500

9) 21.000

13) 2.300

34.300 34.300

15a) 9.000 9.000

9.000 9.000

12) 3.000 2.000

12a) 1.000

3.000 3.000

15a) 705.000 705.000

705.000 705.000

2b) 1.500 13a) 14.800

5a) 4.900

8b) 4.900

8e) 4.000

11) 3.400

14.800 14.800

15a) 62.000 62.000

62.000 62.000

2a) 25.000 15)

25.000 25.000

RAČUNOVODSTVO

149

22. Investicije u toku 23. Vanredni rashodi 24. Ostala

potraživanja

27. Obaveze

25. Troškovi amortizacije 26. Troškovi zarada po osnovu zarada

29. Razgraničenje PTT 30. Razgraničenje

28. Troškovi materijala troškova troškova kamata

32. Sitan inventar u

31. Ostala PVR upotrebi 33. Raspored troškova

34. Troškovi trgovine 35. Gubitak – dobitak 36. Račun izravnjanja

3) 150.000 15) 150.000

150.000 150.000

4) 6.500 14a) 10.5000

10a) 2.500

12a) 1.500

10.500 10.500

5) 2.800 11) 2.800

2.800 2.800

7) 8.817 13a) 8.817

8.817 8.817

8) 24.000 13a) 24.000

24.000 24.000

15a) 24.000 8) 24.000

24.000 24.000

8a) 7.000 13a) 9.200

8d) 2.200

9.200 9.200

11a) 4.500 8b) 4.000

12a) 500

4.500 4.500

15a) 6.500 8c) 6.500

6.500 6.500

15a) 4.500 8d) 2.200

13) 2.300

4.500 4.500

10) 15.000 15) 15.000

15.000 15.000

13a) 56.817 12b) 56.817

56.817 56.817

12b) 56.817 14a) 56.817

56.817 56.817

14a) 338.617 14) 354.000

15b) 15.383

354.000 354.000

15) 1.357.383 15a) 1.342.000

15b) 15.383

1.357.383 1.357.383


150

ANALITIČKA EVIDENCIJA ROBE

1. Roba ''A''

100x300=30.000 50x300=15.000

1) 200x473,335=94.667 6a) 200x473,335 100.667

20x300

12) 7x300=2.100

2. Roba ''B''

200x100=20.000 120x100=12.000

1) 200x423,335=42.333 6a) 100x423,335

50x100 47.333

12) 9x100=900

doc.

dr D

raga

na T

rnav

ac

151

ZAK

LJU

ČN

I LIS

T TR

GO

VIN

SKO

G P

RED

UZE

ĆA

"G

RA

DIN

G"

SAST

AV

LJEN

NA

DA

N 3

1.12

. T.G

Br.

rač.

N

AZ

IV

KO

NT

A

Bru

to b

ilans

Sa

ldo

bila

ns

KR

AJN

I B

ILA

NSI

B

ilans

sta

nja

B

ilan

s us

peha

D

uguj

e Po

traž

uje

D

uguj

e

Potr

ažuj

e

Akt

iva

Pa

siva

R

asho

di

Prih

odi

1.

Osn

ovna

sred

stva

65

0.00

0 97

.000

55

3.000

55

3.000

2.

Is

prav

ka v

redn

osti

osno

vnih

30

.500

81

.817

51

.317

51

.317

3.

Žiro

raču

n

658.

500

122.

500

536.0

00

536.0

00

4.

Bla

gajn

a

80.0

00

78.3

00

1.700

1.7

00

5.

Ava

nsi z

a os

novn

a sr

edst

va

45.0

00

45.0

00

6.

Ro

ba

287.

000

231.

000

56.0

00

56.00

0

7.

Rob

a na

put

u

115.

000

115.

000

8.

Sita

n in

vent

ar n

a za

liham

a

40.0

00

15.0

00

25.0

00

25.0

00

9.

Kup

ci

312.

000

265.

000

47.0

00

47.0

00

10.

Rea

lizac

ija ro

be

34

0.00

0

340.

000

34

0.00

0

11.

Fina

nsijs

ki p

rihod

i

14.0

00

14.0

00

14.0

00

12.

Nab

avna

vre

dnos

t rea

lizov

ane r

obe

237.

000

23

7.00

0

237.

000

13

. Fi

nans

ijski

rash

odi

34.3

00

34.3

00

34.3

00

14.

Dob

avlja

či

300.

000

571.

000

27

1.00

0

271.

000

15.

Dug

oroč

ni k

redi

ti

15.0

00

275.

000

26

0.00

0

260.

000

16.

Razg

rani

čenj

e tro

škov

a rek

lam

e

9.00

0

9.00

0

9.00

0

17

. R

azgr

anič

enje

troš

kova

rizi

ka

3.00

0 3.

000

18.

Dru

štve

ni k

apita

l

705.

000

70

5.00

0

705.

000

19.

Rez

erve

62.0

00

62.0

00

62.0

00

20

. Ra

zgra

niče

nje t

rošk

ova p

retp

late

25

.000

25

.000

25

.000

21

. Tr

oško

vi p

roiz

vodn

ih u

slug

a

14.8

00

14.8

00

doc.

dr D

raga

na T

rnav

ac

152

22.

Inve

stici

je u

toku

15

0.00

0

150.

000

15

0.00

0

23.

Van

redn

i ras

hodi

10

.500

10

.500

10

.500

24

. O

stala

pot

raži

vanj

a

2.80

0 2.

800

25.

Troš

kovi

amor

tizac

ije

8.81

7 8.

817

26.

Troš

kovi

zara

da

24.0

00

24.0

00

27

. O

bave

ze p

o os

novu

zara

da

24

.000

24

.000

24

.000

28.

Troš

kovi

mat

erija

la

9.20

0 9.

200

29.

Razg

rani

čenj

e PTT

troš

kova

4.

500

4.50

0

30

. Ra

zgra

niče

nje t

rošk

ova k

amat

a

6.

500

6.

500

6.

500

31.

Osta

la P

VR

4.50

0

4.50

0.

4.50

0

32

. Si

tan

inve

ntar

u u

potre

bi (1

00%

) 15

.000

15

.000

15

.000

33

. Ra

spor

ed tr

oško

va

56.8

17

56.8

17

34

. Tr

oško

vi tr

govi

ne

56.8

17

56.8

17

56.8

17

ZB

1R I

3.

185.

551

3.1

85.5

51

1.74

7.31

7 1.

747.

317

1.40

8.70

0 1.

393.

317

338.

617

354.

000

35

. Ra

čun

gubi

tka-

dobi

tka

15

.383

15

.383

ZBIR

II

1.40

8.70

0 1.

408.

700

354.

000

354.

000

PRILOG

Popuwava pravno lice – preduzetnik

Mati~ni broj [ifra delatnosti P I B

Popuwava Narodna banka Srbije

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26Vrstaposla

Naziv: _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Sedi{te: __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

BILANS STAWAna dan ____.____. 20 ___. godine

– u hiqadama dinara –

Grupa ra~una,ra~un POZICIJA AOP Napo-

menabroj

Iznos

Teku}a godina Prethodna godina

1 2 3 4 5 6

AKTIVA

A. STALNA IMOVINA (002 + 003 + 004 + 005 + 009) 001

00 I. NEUPLA]ENI UPISANI KAPITAL 002

012 II. GOODWILL 003

01 bez 012 III. NEMATERIJALNA ULAGAWA 004

IV. NEKRETNINE, POSTROJEWA, OPREMA IBIOLO[KA SREDSTVA (006 + 007 + 008)

005

020, 022, 023, 026,027 (deo), 028

(deo), 029

1. Nekretnine, postrojewa i oprema 006

024, 027 (deo),028(deo)

2. Investicione nekretnine 007

021, 025, 027(deo) i 028(deo)

3. Biolo{ka sredstva 008

V. DUGORO^NI FINANSIJSKI PLASMANI(010+011)

009

030 do 032, 039(deo)

1. U~e{}a u kapitalu 010

033 do 038, 039(deo) minus 037

2. Ostali dugoro~ni finansijski plasmani 011

B. OBRTNA IMOVINA (013 + 014 + 015 + 021) 012

10 do 13, 15 I. ZALIHE 013

14 II. STALNA SREDSTVA NAMEWENA PRODAJI ISREDSTVA POSLOVAWA KOJE SE OBUSTAVQA

014

III. KRATKORO^NA POTRA@IVAWA, PLASMANI IGOTOVINA (016 + 017 + 018 + 019 + 020)

015

20, 21 i 22, osim223

1 . Potra‘ivawa 016

223 2. Potra‘ivawa za vi{e pla}en porez na dobitak 017

23 minus 237 3. Kratkoro~ni finansijski plasmani 018

24 5. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 019

27 i 28 osim 288 4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenskarazgrani~ewa

020

288 IV. ODLO@ENA PORESKA SREDSTVA 021

V. POSLOVNA IMOVINA (001 + 012) 022

29 G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 023

D. UKUPNA AKTIVA (022 +023) 024

88 \. VANBILANSNA AKTIVA 025

Grupara~una,ra~un

P O Z I C I J A AOPNapo-menabroj

Iznos


1 2 3 4 5 6

PASIVA

A. KAPITAL (102+103+104+105+106 –107–108) 101

30 I. OSNOVNI KAPITAL 102

31 II. NEUPLA]ENI UPISANI KAPITAL 103

32 III. REZERVE 104

33 IV. REVALORIZACIONE REZERVE 105

34 V. NERASPORE\ENI DOBITAK 106

35 VI. GUBITAK 107

037 i 237 VII. OTKUPQENE SOPSTVENE AKCIJE 108

B. DUGORO^NA REZERVISAWA I OBAVEZE(110 + 111 +114 + 121)

109

40 I. DUGORO^NA REZERVISAWA 110

41 II. DUGORO^NE OBAVEZE (112 + 113) 111

414, 415 1. Dugoro~ni krediti 112

41 bez 414 i 415 2. Ostale dugoro~ne obaveze 113

III. KRATKORO^NE OBAVEZE(115 + 116 + 117 + 118 + 119 + 120)

114

42, osim 427 1. Kratkoro~ne finansijske obaveze 115

427 2. Obaveze po osnovu sredstava namewenih prodajii sredstava poslovawa koje se obustavqa

116

43 i 44 3. Obaveze iz poslovawa 117

45, 46 i 49osim 498

4. Ostale kratkoro~ne obaveze i pasivnavremenska razgrani~ewa

118

47 i 48, osim 481 5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednosti ostalih javnih prihoda

119

481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 120

498 IV. ODLO@ENE PORESKE OBAVEZE 121

V. UKUPNA PASIVA (101 + 109) 122

89 G. VANBILANSNA PASIVA 123

U _________________________

Dana _____._____.200___.godine

Lice odgovorno za sastavqawefinansijskog izve{taja

________________________________

Zakonski zastupnik

_________________________________

Overa prijema NBS

M.P.

Popuwava pravno lice – preduzetnik

Mati~ni broj [ifra delatnosti P I B

Popuwava NBS – Odeqewe za registar

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26Vrsta posla

Naziv: _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Sedi{te: __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

BILANS USPEHAu periodu od ____.____. do ____.____. _______. godine – u hiqadama dinara –

Grupa ra~una,ra~un POZICIJA AOP

Napo-menabroj

Iznos


1 2 3 4 5 6

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVAWA

I. POSLOVNI PRIHODI(202 + 203 + 204 – 205 + 206)

201

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 202

62 2. Prihodi od aktivirawa u~inaka i robe 203

630 3. Pove}awe vrednosti zaliha u~inaka 204

631 4. Smawewe vrednosti zaliha u~inaka 205

64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi 206

II. POSLOVNI RASHODI(208 do 212)

207

50 1. Nabavna vrednost prodate robe 208

51 2. Tro{kovi materijala 209

52 3. Tro{kovi zarada, naknada zarada iostali li~ni rashodi

210

54 4. Tro{kovi amortizacije i rezervisawa 211

53 i 55 5. Ostali poslovni rashodi 212

III. POSLOVNI DOBITAK(201 – 207)

213

IV. POSLOVNI GUBITAK(207 – 201)

214

66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 215

56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 216

67, 68 VII. OSTALI PRIHODI 217

57, 58 VIII. OSTALI RASHODI 218

IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVAWA PREOPOREZIVAWA (213 – 214 + 215 – 216 + 217 – 218)

219

X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVAWA PREOPOREZIVAWA (214 – 213 – 215 + 216 – 217 + 218)

220

69 – 59 XI. NETO DOBITAK POSLOVAWA KOJE SE OBUSTAVQA 221

59 – 69 XII. NETO GUBITAK POSLOVAWA KOJE SE OBUSTAVQA 222

Grupa ra~una,ra~un POZICIJA AOP

Napo-menabroj

Iznos


1 2 3 4 5 6

B. DOBITAK PRE OPOREZIVAWA (219 – 220 + 221 – 222)

223

V. GUBITAK PRE OPOREZIVAWA(220 – 219 + 222 – 221)

224

G. POREZ NA DOBITAK

721 1. Poreski rashod perioda 225

722 2. Odlo‘eni poreski rashodi perioda 226

722 3. Odlo‘eni poreski prihodi perioda 227

723 D. ISPLA}ENA LI^NA PRIMAWA POSLODAVCU 228

\. NETO DOBITAK(223 – 224 – 225 – 226 + 227– 228)

229

E. NETO GUBITAK (224 – 223 + 225 + 226 – 227 + 228)

230

@. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MAWINSKIMULAGAÎMA

231

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMAMATI^NOG PRAVNOG LICA

232

I. ZARADA PO AKCIJI

1. Osnovna zarada po akciji 233

2. Umawena (razvodwena ) zarada po akciji 234

U _________________________

Dana _____._____.200___.godine

Lice odgovorno za sastavqawefinansijskog izve{taja

______________________________

Zakonski zastupnik

_________________________________

Overa prijema NBS

M.P.

Popunjava pravno lice

Maticni broj Sifra delatnost PIBPopunjava Narodna banka Srbije

1 2 3 19 20 21 22 23 24 25 26Vrsta posla

Naziv :Sediste ( mesto; ulica i broj ) :

IZVESTAJ O PROMENAMA NA KAPITALUu periodu od __________ do __________ 20______ godine

- u hiljadama dinara

Red.br.

Ostali kapital (racun309) AOP Neuplaceni upisani

kapital (grupa 31) AOP Emisiona premija(racun 320)

Osnovni kapital (grupa 30 bez 309) AOPO P I S AOP

4011 Stanje na dan 01.01. prethodne godine _______ 414 427 440

1 2 3 4 5

2 402 415 428 441

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - povecanje

3

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - smanjenje

403 416 429 442

4Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. prethodne godine _______ (red.br. 1+2-3)

404 417 430 443

5 Ukupna povecanja u prethodnoj godini 405 418 431 444

6 Ukupna smanjenja u prethodnoj godini 406 419 432 445

7Stanje na dan 31.12. prethodne godine ______ (red.br. 4+5-6) 407 420 433 446

8Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - povecanje

408 421 434 447

9Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - smanjenje

409 422 435 448

10Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. tekuce godine _________ (red.br. 7+8-9)

410 423 436 449

11 Ukupna povecanja u tekucoj godini 411 424 437 450

12 Ukupna smanjenja u tekucoj godini 412 425 438 451

13 Stanje na dan 31.12. tekuce godine ______ (red.br. 10+11-12) 413 426 439 452


Red.br. O P I S AOP

Rezerve (racun321, 322) AOP

Revalorizacionerezerve (grupa 33) AOP

Nerasporedjenidobitak (grupa 34) AOP

Gubitak do visinekapitala (grupa 35)

1 6 7 8 9

1 Stanje na dan 01.01. prethodne godine _______ 453 466 479 492

2

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - povecanje

454 467 480 493

3

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - smanjenje

455 468 481 494

4Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. prethodne godine _______ (red.br. 1+2-3)

456 469 482 495

5 Ukupna povecanja u prethodnoj godini 457 470 483 496

6 Ukupna smanjenja u prethodnoj godini 458 471 484 497

7Stanje na dan 31.12. prethodne godine ______ (red.br. 4+5-6) 459 472 485 498

8Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - povecanje

460 473 486 499

9Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - smanjenje

461 474 487 500

10Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. tekuce godine _________ (red.br. 7+8-9)

462 475 488 501

11 Ukupna povecanja u tekucoj godini 463 476 489 502

12 Ukupna smanjenja u tekuceoj godini 464 477 490 503

13 Stanje na dan 31.12. tekuce godine ______ (red.br. 10+11-12) 465 478 491 504


Red.br. O P I S AOPAOP

Otkupljene sopstveneakcije i udeli (racun

037,237)

Ukupno(kol.2+3+4+5+ 6+7+8-

9-10)

Gubitak iznad visinekapitala (grupa 29)

505 5181

1

Stanje na dan 01.01. prethodne godine _______

11 12

AOP

10

2Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - povecanje

506 519

531

532

3Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - smanjenje

507 520 533

4 508 521

5 509 522

Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. prethodne godine _______ (red.br. 1+2-3) 534

6 510 523

Ukupna povecanja u prethodnoj godini 535

7 511 524

Ukupna smanjenja u prethodnoj godini 536

8 512 525

Stanje na dan 31.12. prethodne godine ______ (red.br. 4+5-6) 537

9 513 526

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - povecanje

10 514 527

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - smanjenje

Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. tekuce godine _________ (red.br. 7+8-9)

538

11 515 528

539

540

12 516 529

Ukupna povecanja u tekuceoj godini

Ukupna smanjenja u tekucoj godini

13 517 530Stanje na dan 31.12. tekuce godine ______ (red.br. 10+11-12)

541

542

543

dana _____________.200_____. godineU

Lice odgovorno zasastavljanje finansijskog

izvestaja

Overa prijema NBS M.P. Zakonski zastupnik

Obrazac propisan Pravilnikom o sadrzini i formi obrazaca finansijskih izvestaja za privredna drustva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ( "Sluzbeni glasnik RS", br.114/06 i _____)

Popunjava pravno lice

Maticni broj Sifra delatnost PIBPopunjava Narodna banka Srbije

1 2 3 19 20 21 22 23 24 25 26Vrsta posla

Naziv :Sediste ( mesto; ulica i broj ) :

IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINEu periodu od ______________ do ______________ 20____ . godine - u hiljadama dinara

P O Z I C I J AI z n o s

1Tekuca godina Prethodna godina

3 4

AOP

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI2

1. Prodaja i primljeni avansi 302I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3) 301

2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja

303

II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti ( 1 do 5)304

1. Isplate dobavljacima i dati avansi

305

2. Zarade, naknade zarada i ostali licni rashodi

306

3. Placene kamate

307

4. Porez na dobitak

308

5. Placanja po osnovu ostalih javnih prihoda

309

III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ( I-II )310311

B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

312IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ( II -I)

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja ( 1 do 5 )1. Prodaja akcija i udela ( neto prilivi )

313

2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava

314

3. Ostali finansijski plasmani ( neto prilivi )

315

4. Primljene kamate iz aktivnosti investiranja

316

5. Primljene dividende

317

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja ( 1 do 3 )

318

1. Kupovina akcija i udela ( neto odlivi )

319

2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava

320

3. Ostali finansijski plasmani ( neto odlivi )

321

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( I - II )

322

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( II - I )

323

V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

324

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3)

1. Uvecanje osnovnog kapitala

325

2. Dugorocni i kratkorocni krediti ( neto prilivi )

326

3. Ostale dugorocne i kratkorocne obaveze

327

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 1 do 4 )

328

1. Otkup sopstvenih akcija i udela

329

330


P O Z I C I J A AOPI z n o s

Tekuca godina Prethodna godina

2. Dugorocni i kratkorocni krediti i ostale obaveze (neto odlivi)

1 2 3 4331

3. Finansijski lizing 332

4. Isplacene dividende 333

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( II - I ) 335

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( I - II ) 334

G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (301+313+325) 336

D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (305+319+329) 337

Dj. NETO PRILIVI GOTOVINE (336-337) 338

E. NETO ODLIV GOTOVINE ( 337-336 ) 339

Ž. GOTOVINA NA POCETKU OBRACUNSKOG PERIODA 340Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERACUNA GOTOVINE 341

I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERACUNA GOTOVINE 342

J. GOTOVINA NA KRAJU OBRACUNSKOG PERIODA (338-339+340+341-342) 343

dana _____________.200_____. godineU

Lice odgovorno zasastavljanje finansijskog

izvestaja

Overa prijema NBS M.P. Zakonski zastupnik

Obrazac propisan Pravilnikom o sadrzini i formi obrazaca finansijskih izvestaja za privredna drustva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ( "Sluzbeni glasnik RS", br.114/06 i _____)

Ob

raz

ac O

A

OB

RA

Û

N A

MO

RT

IZ

AC

IJE

ST

AL

NI

H S

RE

DS

TA

VA

za p

eri

od

___

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Bro

jgr

upe

Po~

etni

sal

do

grup

eP

rib

avq

ena

sred

stva

koj

ase

sta

vqaj

u u

upot

reb

uO

tu|e

na s

red

stva

toko

m g

odin

eN

eotp

isan

a vr

edno

st(2

+ 3

– 4

)S

topa

%A

mor

tiza

cij

a(5

6

)

Neo

tpis

ana

vred

nost

na k

raju

god

ine

(5 –

7)

12

34

56

78

II III IV V

[ef

ra~

unov

odst

vaD

I R

E K

T O

R

Izdava~: SRRS, "RAÛNOVODSTVO" d.o.o., Beograd, Oznaka za poruxbinu "OA 01/06"

(Firma poreskog obveznika)

(Sedi{te)

(Oblik stalne poslovne jedinice)1)

PORESKI BILANSZA VREME OD ___________________________ DO ______________________ 200___. GODINE

iznos u dinarima bez para

Red.br.

Pozicija Dinara

1 2 31. Prihodi stalne poslovne jedinice

2. Dozna~ena sredstva

3. Prihodi po osnovu transfernih cena

4. Obra~unati prihodi po cenama "van dohvata ruke"

5. Razlika obra~unatih prihoda (red. br. 4 – 3 > 0)

6. Ukupni prihodi (red. br. 1 + 2 + 5)

7. Zarade zaposlenih u stalnoj poslovnoj jedinici

8. Ukupni tro{kovi zakupqenog poslovnog prostora

9. Ostali tro{kovi stalne poslovne jedinice

10. Rashodi po osnovu transfernih cena

11. Obra~unati rashodi po cenama "van dohvata ruke"

12. Razlika obra~unatih rashoda (red. br. 10 – 11 > 0)

13. Rashodi kamata i pripadaju}ih tro{kova

14. Rashodi naknada po osnovu autorskih prava i prava industrijske svojine

15. Ukupni rashodi (red. br. 7 + 8 + 9 – 12 – 13 – 14)

16. Vi{ak prihoda nad rashodima – poreska osnovica (red. br. 6 – 15 > 0)

17. Obra~unati porez (20% od rednog broja 16)

1) ~lan 4. Zakona.

U ________________________________________ ,

Dana ____________________________________ god. MP

LICE ODGOVORNOZA SASTAVQAWE BILANSA

_______________________________

Obrazac propisan: Pravilnikom o na~inu iskazivawa prihoda i rashoda radi utvr|ivawa dobiti koju stalna poslovna jedinicanerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001)

Obrazac PBPJ

IZDAVA^: SRRS, RAÛNOVODSTVO" d.o.o., Beograd, Wego{eva 19,Oznaka za poruxbinu "PBPJ 099/106"

RAČUNOVODSTVO

167

Literatura

1. Lukić R., Računovodstvo trgovinskih preduzeća kroz primere, CID ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd 2011.godine

2. Malinić S., Računovodstvo za menadžere u trgovini, Fakultet za trgovinu I bankarstvo, Unioverzitet Brača Karić, Beograd 2006. godine

3. Novićević B., Krstić B., Bilansiranje I računovodstveni standardi, ALFA univerzitet, Beograd 2010.godine

4. Ranković J., Teorija bilansa, CID ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd 2010.godine

5. Škarić K., Radovanovič R., Finansijsko računovodstvo, CID ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd 2005.godine

6. Slović D., Upravljačko računovodstvo, Viša poslovna škola, Beograd 2002. Godine

Documents

Racunovodstvo Za Menadzere Knjiga