Racionalno Koriscenje Energije - E Format

1

Aktivnosti na dravnom nivou u vezi sa energetskom efikasnou i energetskim menadmentom u gradovima i optinama u Srbiji

Racionalno korienje energijeu funkciji razvoja lokalnih zajednicaZbirka dobre prakse

2

Racionalno korienje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica

Racionalno korienje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Zbirka dobre prakse Izdava PALGO centar Za izdavaa Duan Damjanovi Kneginje Ljubice 14, Beograd Tel: + 381 11 30 25 813, faks: + 381 11 30 25 842 [email protected], www.palgo.org Urednici Duan Damjanovi, Miodrag Gluevi, Marija Gruji Recenzija Prof. Dr Milo Banjac, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu Doc. Aleksandru Vuja, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu Prevod priloga na str. 55 i 75 Sandra Milojevi Lektura i korektura Irena Popovi Dizajn korica Vesna Mila oli-Damjanovi Prelom i dizajn Tijana Dini Tira 400 tampa Standard 2, Beograd Partneri projekta: Ministarstvo rudarstva i energetike Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije Privredna komora Srbije Stalna konferencija gradova i optina

REPUBLIC OF SERBIA ENEGRY EFFICIENCY AGENCY

Projekat podrali: Ambasada Sjedinjenih Amerikih Drava Fond za otvoreno drutvo Think Tank Fund, Budapest KfW Projekat kreditne podrke optinskoj infrastrukturi Socit Gnrale Banka Srbija

Copyright PALGO centar, Beograd, Srbija

3


Racionalno korienje energijeu funkciji razvoja lokalnih zajednicaZbirka dobre prakse

PALGOCENTER

Beograd, 2010.

4


SADRAJ 5 9 Predgovor Aktivnosti na dravnom nivou u vezi sa energetskom efikasnou i energetskim mendmentom u gradovima i optinama u Srbiji Bojan Kovai Uvod u energetski menadment na lokalnom nivou Miodrag Gluevi Strateki urbani marketing Energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica Duan Damjanovi Saradnja tri sektora u promociji i razvoju energetskog menadmenta Marija Gruji Strategije i mree nulte emisije na primeru Nemake i Srbije Dragana Oberst, Peter Heck Dobra praksa evropskih gradova: Evropska politika energetske efikasnosti Branislava Lepoti-Kovaevi, Aleksandar Kovaevi Energetsko planiranje kao sastavni deo politika lokalne samouprave: sluaj Barselone Aleksandar Ivani Ugovaranje uinka Berlinsko partnerstvo za utedu energije Maja Mateji Grad budunosti Energetski odriva stambena naselja u Malmeu Vesna Mila oli-Damjanovi Gssing Energetska efikasnost kao klju regionalnog razvoja Gabriele Haselsberger Stanje energetskog menadmenta u regionu i primeri dobre prakse: Pregled institucionalno-pravnog okvira u oblasti energetike u zemljama u okruenju Miodrag Gluevi Energetski menadment u optini Velenje Botjan Krajnc Dobra edukacija donosi milijunske utede Goran Pichler Banja Luka na putu energetski odrivog razvoja Akcioni plan energetski odrivog razvoja Aleksandra Stanivukovi Optina Varvarin u svetlu energetske efikasnosti Slaana Jevremovi Mogunosti korienja solarne energije u mikroklimatskim uslovima grada aka Velimir Mitrovi Finansiranje projekata racionalnog korienja energije Primer KfW Projekta kreditne podrke razvoju optinske infrastrukture Valentina Miloevi

15 23

31 37 45 47 55 61 67 75 83 85 89 97 101 109 115 123

5


PREDGOVORPromiljanju grada, odnosno njegove odrive budunosti, mora se pristupati organski, holistiki i ekoloki, a kroz kompleksne multidisciplinarne cikluse. Ukoliko grad posmatramo kao proizvod na tritu, taj proizvod u smislu trajnog kvaliteta i energetske efikasnosti moe opstati jedino ukoliko postoji neka sutinska i verodostojna ideja vodilja, koja nee samo zadovoljavati funkciju, ve e teiti stalnoj koristi za sve aktere. Odrive gradove karakterie sposobnost kreativnog preobraaja. U otvorenoj kompeticiji gradova i optina za pozicioniranje na globalnom tritu, postoji oigledna potreba za prepoznatljivou spram drugih konkurentnih lokalnih zajednica. Jedan od smerova za koji se gradovi i optine mogu odluiti, jeste njihova promocija i osnaivanje lokalne zajednice kao brenda, kroz primenu mera energetske efikasnosti. Cilj ove zbirke dobre prakse je da ponudi razloge i objasni koristi od uvoenja sistema energetskog menadmenta na lokalnom nivou i racionalnog i odrivog upravljanja energijom. Prikazom optih postulata i principa energetske efikasnosti i energetskog menadmenta, ali i uvodom u filozofiju promocije lokalnih zajednica, odnosno kombinovanjem ovih oblasti, kao i pregledom ovakvih primera iz regiona i Evrope, autori publikacije uestvuju u podizanju svesti predstavnika javnih vlasti o ovim temama, podravaju napore organizacija civilnog drutva, ali i ohrabruju lokalnu administraciju u Srbiji da se odlui za uvoenje lokalnog energetskog menadmenta. Duan Damjanovi

Zbirka dobre prakse Racionalno korienje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica je nastala u sklopu priprema za istoimeni regionalni skup, posveen temama racionalnog korienja energije i lokalnog razvoja, u novembru 2010. u organizaciji PALGO centra, Stalne konferencije gradova i optina i Privredne komore Srbije. Podrku objavljivanju ove publikacije i odravanju regionalnog skupa pruilo je Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za energetsku efikasnost RS, Ambasada SAD u Beogradu, Fond za otvoreno drutvo, Think Tank Fund iz Budimpete, KfW Projekat kreditne podrke optinskoj infrastrukturi i Socit Gnrale Banka Srbija.

6


7


8


9


AKTIVNOSTI NA DRAVNOM NIVOU U VEZI SA ENERGETSKOM EFIKASNOU I ENERGETSKIM MENADMENTOM U GRADOVIMA I OPTINAMA U SRBIJIBojan Kovai, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike SrbijePolitiki, ekonomski i ekoloki razlozi, kao i rast potrebe za sve intenzivnijim korienjem postojeih energetskih resursa koje bi pratilo ubrzaniji industrijsku razvoj, nalau da Srbija razvija nove izvore energije i energetsku efikasnost. Za ostvarivanje energetske stabilnosti jedne drave i njen odrivi razvoj treba unaprediti energetsku efikasnost, kako proizvodnje, tako i svih sektora potronje: industrije, komunalne energetike, zgradarstva i transporta. Odrivi razvoj Srbije zavisi od spremnosti svakog pojedinca da prihvati neophodnost promena, ali i od spremnosti drave da usvajanjem zakonske regulative i podsticajnih mera sprovede reformu energetskog sektora i stvori uslove za poboljanje energetske efikasnosti u svim sektorima potronje. Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine bila je prva strategija usvojena u parlamentu, 2005. godine. Nju sprovodi drava putem svojih organa Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku, Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije (AEE) i drugih. U Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine energetska efikasnost i ire korienje obnovljivih izvora energije svrstani su meu prioritete. Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine utvreni su uslovi, nain i dinamika ostvarivanja Strategije za sve oblasti energetskog sektora. Poseban modul (deo) Programa jeste energetska efikasnost. Postojei pravni okvir nije dovoljno obavezujui kada je re o poveanju energetske efikasnosti u sektorima potronje energije. Stoga, osim dalje podrke radu Agencije za energetsku efikasnost, drava u narednom periodu mora da donese zakon kojim se ureuje racionalna upotreba energije kako bi omoguila realizaciju utvrenih prioritetnih tehnikih mera. Izrada ovog zakona, koji imaju gotovo sve tzv. zemlje u tranziciji, pod ingerencijom je Ministarstva rudarstva i energetike, koje je nedavno pokrenulo i konkretne korake za okonanje nacrta ovog zakona, u ijoj izradi je Agencija za energetsku efikasnost dala svoj puni doprinos. Poveanje energetske efikasnosti mora biti trajan proces u svim sektorima potronje energije, kao to je to sluaj u svim prosperitetnim zemljama. Sa tim ciljem, zakon e preciznije definisati obaveze svih energetskih subjekata iz razliitih sektora u odnosu na energetsku efikasnost i sadrati kvalitativno nova reenja. U pogledu ispunjavanja Direktive Evropske unije o energetskoj efikasnosti na strani potronje (2006/32/EC), a u saradnji sa Energetskom zajednicom jugoistone Evrope, polovinom 2010. Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan energetske efikasnosti, sa definisanim ciljevima, merama i dinamikom. Znaajan segment jeste i fond za energetsku efikasnost, koji bi trebalo da bude osnovan radi podsticanja i sufinansiranja aktivnosti definisanih Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2012. godine, iji je cilj poboljanje energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potronje energije, kao i poveanje korienja obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji. Cilj osnivanja i rada tog fonda jeste poboljanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim zgradama intervencijama na omotau zgrade, izmenama, modernizacijom i zamenom kotlova i toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutranjeg osvetljenja, kao i poboljanjem energetske efikasnosti i korienjem obnovljivih izvora energije u industrijskim preduzeima i komunalnim sistemima, kao i sufinansiranjem istraivakih i razvojnih programa, projekata i studija iz oblasti energetske efikasnosti. Takoe se oekuje da fond obezbedi i sufinansiranje obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovanja strunjaka u oblastima energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije, obuku lokalnih samouprava za izradu energetskog bilansa i planova energetskog razvoja uz uvoenje sistema energetske statistike, kao i obuku i edukaciju menadmenta industrijskih preduzea i operatora za mainama. Potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistone Evrope, Srbija je potvrdila svoju spremnost za sprovoenje reformi i u energetskom sektoru. Osim toga, Srbija je potpisala ugovor o energetskoj povelji, ime je ispunila sve neophodne uslove da postane punopravni lan Konferencije energetske povelje. Ovaj ugovor predstavlja multilateralni sporazum koji daje smernice za kreiranje ireg evropskog energetskog trita i jaanje njegovog efikasnijeg funkcionisanja, koji, osim trgovine i zatite investicija, obuhvata i energetsku efikasnost.

10


Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije pokrenula je niz inicijativa i, uz finansijsku podrku Evropske unije, do sada ostvarila 29 demonstracionih investicionih projekata u gradovima i optinama, koji podstiu i promoviu energetsku efikasnost u sektoru potronje energije. Edukacija vie od 600 inenjera i drugih strunjaka za gazdovanje i planiranje potronje energije u industriji i optinama, organizacija strunih programa na meunarodnim sajmovima energetike, ukljuujui i prvu Nacionalnu konferenciju o energetskoj efikasnosti sa meunarodnim ueem, kao i mnogobrojnih strunih skupova i seminara, informativno-komunikaciona i medijska kampanja, prikaz demonstracionih projekata i izrada studija opravdanosti, samo su neke od aktivnosti koje Agencija sprovodi sa ciljem podizanja svesti o tehno-ekonomskim, ekolokim i socijalnim aspektima primene mera energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i njihovom znaaju za ekonomsku budunost i odrivi razvoj Srbije. Ministarstvo rudarstva i energetike i AEE realizovali su projekat Norveka pomo Srbiji za sprovoenje politike energetske efikasnosti, izradu energetskog bilansa na lokalnom nivou i primenu Kjoto protokola. Taj projekat je pruio znaajnu pomo Regionalnim centrima za energetsku efikasnost (u Beogradu, Novom Sadu, Niu, Kragujevcu i Kraljevu) i Mrei za energetsku efikasnost u industriji Srbije, kao i za pripremu CDM strategije i projekata. AEE je dala svoj doprinos i u realizaciji programa TAM (TurnAround Management) i BAS (Business Advisory Program), iji je cilj poveanje konkurentnosti srpskih preduzea, kao i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i regionalnim privrednim komorama. AEE je realizovala projekat izrade energetskih bilansa i planova energetskog razvoja za tri grada (Sombor, Jagodina i Kraljevo) kao pokazni primer i za druge gradove u Srbiji. Takoe, Agencija za energetsku efikasnost je 2005. godine realizovala projekat obuke za optinske administracije za gazdovanje energijom i pripremila softver za praktinu implementaciju ove obuke. Ministarstvo rudarstva i energetike, uz podrku Nemake organizacije za meunarodnu tehniku saradnju (GTZ) i, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i optina i Agencijom za energetsku efikasnost, nastavilo je ove aktivnosti, sa ciljem da se uspostavi energetsko planiranje na lokalnom nivou. U okviru ovih aktivnosti razvijena je metodologija i Uputstvo za pripremu energetskog bilansa na lokalnom nivou, kao i metodologija i Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Takoe su sprovedene i obuke za primenu pomenutih metodologija u kojima je uestvovao jedan broj optina. Na nivou vlada Srbije i Nemake dogovoren je i 2009. godine pokrenut projekat GTZ-a pod optim nazivom Jaanje lokalne samouprave. Osnovna svrha projekta je da se bavi planiranjem odrive optinske infrastrukture na podruju otpada, vodosnabdevanja i energetske efikasnosti. U oktobru 2010. oformljena je Mrea nulte emisije kao operativna mrea ravnopravnih partnera na lokalnom nivou sa zadatkom da izrade, realizuju i promoviu projekte nulte emisije. Meu ciljevima ove Mree su poveanje energetske efikasnosti na lokalnom nivou i pristup obnovljivim izvorima energije i njihova efikasna primena. U okviru evropskog programa TEMPUS iz oblasti zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti, grad Kragujevac, Mainski fakultet u Kragujevcu, poljski grad Bidgo i Univerzitet u Bidgou, u saradnji sa AEE i Agencijom za zatitu ivotne sredine, realizovali su obuku za optinske administracije umadijskog regiona u oblasti energetske efikasnosti i zatite ivotne sredine tokom 2008. i 2009. godine. Od 2009. godine sprovodi se projekat Razvoj i realizacija pilot projekata ugovaranja uinka u javnom sektoru u Srbiji, na kome, osim GTZ-a i Berlinske agencije za energiju, uestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za energetsku efikasnost i drugi relevantni dravni organi i institucije. Cilj projekta je razvijanje standardizovanog modela realizacije projekata energetske efikasnosti koji se mogu finansirati iz uteda, odnosno tzv. ESCO modela. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije i Stalna konferencija gradova i optina (SKGO) su krajem 2007. godine potpisali Memorandum o saradnji, kojim se postavio okvir za zajednike aktivnosti. U okviru Odbora za energetsku efikasnost SKGO-a oformljene su tri radne grupe: za zgradarstvo, komunalnu energetiku i obnovljive izvore energije. AEE je potpisala i memorandume o saradnji u oblasti energetske efikasnosti i sa optinom Varvarin i gradovima Kragujevcem, Niom i Novim Sadom.

11


AEE je u okviru projekta podrke nevladinom sektoru od 2007. do 2009. godine ostvarila projekte iji je cilj bilo podizanje svesti graana u mnogim gradovima i optinama (Pirot, Novi Sad, Subotica, Majdanpek, Knjaevac, Valjevo, Beograd, Kragujevac, Kraljevo itd.). Od sredine 2009. godine sprovodi se veoma vaan projekat Studija za uvoenje energetskog menadmenta u sektorima potronje energije u Republici Srbiji, u kome uestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost, a uz podrku Japanske organizacije za meunarodnu saradnju (JICA). Konsultant na projektu sa japanske strane je Tokyo Electric Power Co. (TEPCO), najvea elektroenergetska kompanija u Japanu, kojoj je ovo prvi projekat u istonoj Evropi. Studijom e biti definisan sistemski model energetskog menadmenta koji bi trebalo primeniti u Srbiji, i to u sektoru zgrada, kompanija i jedinica lokalne samouprave (optina i gradova). Modelom e biti predvieno uvoenje pozicije energetskog menadera, koji e dobiti veoma vanu ulogu, kako na nivou kompanija, tako i na nivou optina. Modelom e, takoe, biti definisani nivoi potronje pojedinih sektora, obaveze u odnosu na poboljanje energetske efikasnosti, kao i permanentna obuka i podsticaji. U septembru 2009. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji, kojim je predvieno obavezno posedovanje energetskog sertifikata objekta pre dobijanja upotrebne dozvole. Trenutno se radi podzakonska regulativa koja e omoguiti praktinu implementaciju zakonskih reenja. Na inicijativu Agencije za energetsku efikasnost, uz podrku JKP Beogradske elektrane i Drutva za klimatizaciju, grejanje i hlaenje, poetkom 2010. godine usvojen je predlog usaglaavanja nacionalnih standarda, kojim e se promeniti spoljne projektne temperature za podruje Beograda i ostalih gradova Srbije, u zimskom periodu (na primer, za Beograd sa 18C na 12C). Imajui u vidu da smo i sami svedoci sve toplijih zima, a da su projektovane temperature za grejanje do sada bile jedan od faktora, uslovno reeno, energetskog rasipnitva u Srbiji, dugorono posmatrano, ova mera e doprineti smanjenju potronje energije za grejanje. Nove spoljne projektne zimske temperature bie unete u srpske standarde posle revizije nacionalnog standarda SRPS U.J5.600:1998 i njegovog usklaivanja sa evropskim standardima i drugim regulatornim dokumentima u oblasti energetske efikasnosti objekata. Nakon ratifikacije u parlamentu, nastavio je da se realizuje do sada veoma uspean projekat Poveanje energetske efikasnosti u Srbiji, koji se finansira iz sredstava Republike Srbije iz kredita Svetske banke, a koji obuhvata energetsku rehabilitaciju kola, bolnica i ustanova socijalne namene. Ciljevi projekta, koji operativno sprovodi Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, jesu: unapreenje energetske efikasnosti u javnim objektima socijalne namene (kole, bolnice, domovi starih, domovi za siroad) primenom mera na graevinskom omotau, sistemu grejanja i unutranjem osvetljenju; poveanje subjektivnog oseaja komfora kod krajnjih korisnika i podizanje nivoa svesti krajnjih korisnika o energetskoj efikasnosti, potrebi za racionalnim korienjem energije i utedama koje se mogu postii.

Prva faza ovog projekta, vredna 25 miliona dolara, trajala je od 2005. do 2008. godine, i u tom periodu su, u skladu sa procedurama Svetske banke, energetski rehabilitovani Kliniki centar Srbije i 28 kola i bolnica. Rezultati prve faze projekta pokazali su utedu od oko 40% u energiji i emisiji ugljen-dioksida. Projekat je dobio nagradu na svetskom nivou Green Award za 2007. godinu, kao najbolji od svih projekata Svetske banke koji se bave problematikom energetske efikasnosti i zatite ivotne sredine, pa je i to jedan od razloga to su odobrena nova, jo vea sredstva (30 miliona dolara) za novu fazu. Rok povraaja investicija na osnovu uteda u prvoj fazi projekta je za sve objekte 7,5 godina, to je manje od grejs perioda otplate. U drugoj fazi energetski e biti rehabilitovani Kliniki centar Ni, kao i oko 70 kola, bolnica i ustanova socijalne namene irom Srbije. Projekat jaanja kapaciteta za izradu nacionalnih akcija mitigacije predstavlja jednu od aktivnosti u oblasti klimatskih promena, koja, izmeu ostalog, treba da doprinese ostvarenju ciljeva Okvirne konvencije UN o promeni klime i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bate na globalnom nivou. Protokol o saradnji na realizaciji projekta izmeu Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije i Vlade Japana/Japanske agencije za meunarodnu saradnju potpisan je 20. avgusta 2010. godine. Osposobljavanje ne-Aneks I lanica Konvencije za izradu i sama izrada nacionalnih akcija mitigacije spadaju meu kljune zahteve proistekle iz Konferencije u Kopenhagenu.Izrada nacionalnih akcija mitigacije potvruje podrku Kopenhagenkom sporazumu, ali i opredeljenost drave da, u skladu sa svojim mogunostima, ograniava

12


emisije i razvija svoju ekonomiju prema principima odrivog razvoja. Projekat e poeti u novembru 2010. godine i trajae dve godine i etiri meseca. Predmetni projekat realizuje se uz finansijsku pomo Vlade Japana i podrazumeva utvrivanje akcija sa ciljem smanjenja/ogranienja emisija gasova sa efektom staklene bate, kao i proraun finansijskih potreba i vremenskog okvira za njihovu realizaciju. S obzirom da razliiti sektori i podsektori daju mogunost potencijalnog smanjenja ili ogranienja emisija, cilj je da projekat ukljui one sektore i akcije koji najefikasnije i za najkrae vreme mogu doprineti ogranienju emisija na nacionalnom nivou. Iz tog razloga e projektne aktivnosti obuhvatiti oblast energetske efikasnosti. Od 1. januara 2010. stupio je na snagu paket podsticajnih mera za ire korienje obnovljivih izvora energije. Usvojene su podsticajne otkupne cene za elektrinu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora i kogenerativnih postrojenja, prema modelu feed-in tariff, kao i pratee uredbe, u zavisnosti od vrste obnovljivih izvora energije. Na primer, podsticajna otkupna cena za elektrinu energiju iz vetra iznosi 9,5 c, a korienjem solarne energije 23 c. Definisan je model ugovora o otkupu, u trajanju od 12 godina, koji podrazumeva obavezu drave da otkupi celokupnu ponuenu elektrinu energiju iz obnovljivih izvora. Poetkom 2010. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog razvoja definisalo je predlog za oslobaanje od carina opreme koja ima za cilj primenu obnovljivih izvora energije. U martu 2010. izraen je Nacionalni akcioni plan za korienje biomase u energetske svrhe, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 29. jula 2010. godine. U proteklom periodu Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj finansiralo je veliki broj projekata naunog karaktera, koji se odnose na energetsku efikasnost. Takoe, energetska efikasnost je definisana kao jedan od prioriteta nove Startegije razvoja nauke. Nacionalna strategija odrivog razvoja (u daljem tekstu: Strategija) jeste krovna strategija kojom su objedinjene sve sektorske politike radi uspostavljanja ravnotee izmeu ekonomskog razvoja, socijalne pravde i ouvanja ivotne sredine i racionalnog korienja prirodnih resursa. Usvajanjem ove Strategije definisan je okvir za razvoj zemlje do 2017. godine. Sprovoenje Strategije koordinira Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije. Akcionim planom (AP) za sprovoenje Strategije definisane su aktivnosti i mere za ostvarivanje ciljeva utvrenih Strategijom, nadlene i partnerske institucije, kao i rokovi za sprovoenje tih aktivnosti. Za sprovoenje aktivnosti i mera iz AP nadleno je 38 institucija i sve lokalne samouprave. U njegovom sprovoenju uestvuje i veliki broj partnera kao to su civilni sektor, mediji, privredni subjekti, banke, institucije AP Vojvodine, razne druge institucije i posebne organizacije, mnogobrojna udruenja i drugi. Kao podrka sprovoenju Strategije tokom 2009. godine realizovan je i projekat u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru meudravne saradnje Kraljevine Holandije i Republike Srbije. Posebnu panju treba posvetiti najmlaem narataju, generacijama koje dolaze, a i najlake je njih obrazovati tokom njihovog procesa odrastanja i kolovanja. Agencija za energetsku efikasnost uestvuje u unapreenju obrazovnog procesa u Srbiji. Konkretno, prvi korak je uvoenje predmeta OIE u srednje elektrotehnike kole. Pokrenuta je slina inicijativa i za grupaciju graevinsko-arhitektonskih kola, a nadamo se da e se i ostale srednje kole i gimnazije prikljuiti ovoj inicijativi. Takoe, uestvovali smo u izradi lekcija iz EE i OIE za 6, 7. i 8. razred osnovne kole u okviru predmeta fizika. AEE je dobitnik i Specijalnog priznanja za 2007. godinu Managenergy internet portala Evropske komisije Generalnog direktorata za energiju i transport za doprinos u oblasti edukacije. Takoe, od 2007. godine, AEE je i zvanini srpski partner kampanje Odriva energija u Evropi. Putem informativno-komunikacione kampanje uvajmo energiju. Budimo pametni. AEE motivie i podstie sve drutvene ciljne grupe da pozitivno utiu na svoje radno, drutveno i prirodno okruenje i da ue da pametno koriste energiju. Vano je uticati i na promenu uverenja, navika i ponaanja potroaa energije, stvarati nove obrasce i rutine, imajui u vidu dosadanju drutveno neodgovornu praksu rasipanja energije, uvesti koncept drutveno odgovornog ponaanja i racionalnog odnosa prema energiji i energetskim izvorima. Sprovodei svoju misiju, AEE e se i dalje truditi da pobolja ambijentalne uslove za ulaganja u energetsku efikasnost, da doprinese transferu znanja i aktuelne najbolje prakse i povea zainteresovanost svih potroaa energije boljom informisanou. AEE je do sada organizovala i uestvovala na velikom broju skupova u zemlji i inostranstvu. Imajui navedeno u vidu, Agencija za energetsku efikasnost predlae da se zakonski uvede, odnosno predvidi obaveza uvoenja energetskih menadera u optinama. U tom smislu, treba definisati da se u svakoj jedinici lokalne samouprave (gradu ili optini) koja ima vie od 30 hiljada stanovnika, utvrde poslovi energetskog menadera. Ti poslovi su: prikupljanje podataka za izradu i izrada planova razvoja energetike jedinice lokalne samouprave; prikupljanje i

13


praenje podataka potronje energije u objektima javne potronje u nadlenosti jedinice lokalne samouprave; predlaganje, priprema i sprovoenje mera za poboljanje energetske efikasnosti objekata javne potronje u nadlenosti jedinice lokalne samouprave i drugi poslovi utvreni zakonom, odnosno aktima jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave koje imaju manje od 30 hiljada stanovnika mogu, takoe, imenovati energetskog menadera ili se meusobno sporazumeti o organizovanju rada jednog energetskog menadera, koji e obavljati poslove za vie jedinica lokalne samouprave. Unapreenje energetske efikasnosti jeste kontinuirani proces koji zahteva organizovan, sistemski i sistematski pristup relevantnih dravnih institucija i drutvenih organizacija, lokalnih samouprava, kompanija i pojedinaca. Jedan od najvanijih preduslova za to je dalje jaanje kapaciteta strunih dravnih institucija na svim nivoima. Energetska efikasnost nije samo jedna od mnogih sektorskih politika, ve je to socio-ekonomski projekat i koncept sa izrazito pozitivnim ciljem jaanje konkurentnosti srpske privrede i, samim tim, poboljanje ivotnog standarda graana Srbije.

14


15

Uvod u energetski menadment na lokalnom nivou

UVOD U ENERGETSKI MENADMENT NA LOKALNOM NIVOUMiodrag Gluevi, ef Odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma i ivotne sredine, Stalna konferencija gradova i optinaUVOD Jedinice lokalne samouprave su dinamini, sloeni i vitalni sistemi u sektoru javne uprave. Lokalna samouprava nije izolovana od svog okruenja, koje ine graani, drava, region ili regionalna autonomija, javna uprava, civilno drutvo, privreda, ve se sa njim nalazi u odnosu ive meuzavisnosti. Osim to je dinamian sistem, lokalna samouprava je i veoma sloen sistem jer ima sopstvene zakonom propisane nadlenosti, svoje organe i slube, imovinu i finansije, specifine politike institucije, procese odluivanja, propise i izvrni aparat. Konano, vitalnost lokalne samouprave kao sistema ogleda se u njenoj sposobnosti da u reavanju lokalnih problema ispolji veu fleksibilnost, prilagodljivost i efikasnost od drugih viih nivoa javne uprave. To je zbog toga to ona detaljno poznaje prirodu problema na lokalnom nivou, blia je graanima i njihovim interesima i omoguava im uee u reavanju lokalnih problema. U lokalnoj zajednici se neposredno izvrava najvei broj zakona, pruaju najvanije usluge graanima i ostvaruju procesi participacije graana u politikom ivotu, to joj sve zajedno daje obeleja sistema koji je ne samo sloen, ve i ivotan i neposredan za lokalno stanovnitvo. Ovakva predstava gradova i optina kao sloenih sistema mora se uzeti u obzir pri razmatranju energetskih pitanja i uvoenja energetskog menadmenta na lokalnom nivou. Jedinice lokalne samouprave su pravno-stratekim okvirom oznaene kao jedan od kljunih subjekata obavljanja energetskih delatnosti. Zakonom o energetici1 Republike Srbije definisano je da se energetska politika na lokalnom nivou sprovodi kroz redovnu izradu lokalnih planova razvoja energetike kojima se utvruju potrebe za energijom, kao i uslovi i nain obezbeivanja neophodnih energetskih kapaciteta. Programom ostvarenja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine2, jasno je definisano da jedinice lokalne samouprave treba da promoviu i sprovode mere energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Poveanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korienju energije od krajnjih korisnika energetskih usluga jedan je od pet osnovnih prioriteta navedenih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine3, a aktivnosti u ovoj oblasti se navode kao prioritet i u strategiji kojom se ureuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zatite ivotne sredine4. U sprovoenju energetske politike lokalna administracija, kao najblia graanima, idealno je pozicionirana da razume njihove potrebe i ima mogunosti i mehanizme usaglaavanja javnih i drugih interesa. Lokalna administracija je ta koja bi potrebe graana trebalo da pretoi u jasno definisane ciljeve razvoja lokalne zajednice, a da pri tome u njih integrie i odrivi razvoj energetike na lokalnom nivou. Zbog toga je neophodno da lokalna administracija ima vodeu ulogu u primeni politike odrivog energetskog razvoja i u tom smislu je uvoenje sistema energetskog menadmenta u potronji energije na lokalnom nivou od presudnog znaaja. Drugim reima, energetski menadment na lokalnom nivou je vrlo znaajan segment sveobuhvatnog sistema lokalne samouprave, odnosno voenja lokalnih poslova i upravljanja lokalnom administracijom. Energetska pitanja postaju sve aktuelnija iz dana u dan, a energetske strategije dobijaju sve vei znaaj i predstavljaju bitan segment politike svake zemlje. Trend porasta cena energenata, poveanje potronje svih vidova energije, iscrpljivanje rezervi fosilnih goriva, emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bate i uticaj na svetsku klimu i stanje ivotne sredine uopte, problemi u snabdevanju i nedavna gasna kriza samo su neke od injenica koje govore u prilog ovakvim tvrdnjama. Prevedeno u lokalni kontekst, to znai da se gradovi i optine susreu, a u budunosti i sve vie, sa problemima stabilnog snabdevanja toplotnom energijom lokalnog stanovnitva i privrede, kao i dodatnim pritiskom na ionako ograniene lokalne budete iz kojih se pokrivaju trokovi za energiju javne uprave i komunalnih sistema. S druge strane, polazei od nadlenosti jedinica lokalne samouprave koje proizilaze iz zakonskog okvira, formulisanje i sprovoenje lokalnih energetskih politika moe imati viestruko korisne efekte u lokalnoj sredini, i to na usluge koje optine pruaju svojim graanima i utede koje mogu biti ostvarene u lokalnim budetima. Dinamian razvoj gradova i naseljenih mesta kao specifinih urbanih prostornih jedinica stvara sve vee zahteve za energijom u industriji, uslunim delatnostima, poljoprivredi, transportu ljudi i dobara, odnosno uopteno govorei za zadovoljavanje svih neophodnih potreba u svakodnevnom ivotu. Porast potronje gotovo svih vrsta energenata vidljiv je i u energetskim bilansu Republike Srbije. Zbog toga, kada se govori o razvoju energetike u gradovima, mora se imati u

16


vidu da su gradovi najznaajniji i najvei potroai energije. Preko polovine ukupne emisije gasova sa efektom staklene bate ostvari se u gradovima. Oko 80% populacije danas ivi i radi u urbanim sredinama gde se i troi do 80% ukupne energije. Pri tome, energija se najveim delom troi za potrebe grejanja, a to dovodi do ekolokih problema na lokalnom nivou, kao i do problema dovoza i obezbeenja goriva i njihovog racionalnog korienja. Osim korienja energije za zadovoljenje toplotnih potreba, industrijska energetika obuhvata i specifinu potronju u konkretnim tehnolokim procesima. Industrijska energetska potronja je u tesnoj vezi sa lokalnom sredinom, jer utie na radna mesta i dohodak koji obezbeuje stanovnicima lokalne zajednice, ali vrlo esto ima i negativan ekoloki efekat. Iz svega navedenog je jasno da pravilan razvoj energetskog sektora moe da ima presudan znaaj za odrivi razvoj lokalnih zajednica. Primena mera energetske efikasnosti, korienje obnovljivih izvora energije i energetski menadment sa svim svojim elementima u svetu su prepoznati kao najefikasniji i najisplativiji nain postizanja ciljeva odrivog razvoja. Neki od efekata koji se mogu postii primenom energetskog menadmenta su smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu koji proizvodi energetski sektor, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate, poveanje sigurnosti snabdevanja energijom, prekidanje povezanosti izmeu ekonomskog rasta i poveanja potranje za energijom, doprinos poveanju konkurentnosti nacionalne privrede. Stoga bi uvoenje sistema energetskog menadmenta u potronji energije u svim segmentima drutvenog delovanja trebalo da ima kljunu ulogu u optoj nacionalnoj energetskoj politici. Konano, ako o jedinicama lokalne samouprave govorimo kao o kompleksnim sistemima koji nisu izolovani, ve se nalaze u sloenoj meuzavisnosti sa svojim okruenjem, koje meu ostalim subjektima ine i privreda i druge lokalne sredine, onda moramo imati u vidu primetan trend borbe gradova i optina za pozicioniranje na globalnom tritu investicija i njihovu tendenciju da se to bolje pozicioniraju i budu prepoznatljiviji od drugih konkurentnih lokalnih zajednica. Danas se napredni gradovi i optine obino prepoznaju po brzoj i dobroj administraciji, kratkim i transparentnim procedurama, dobroj komunalnoj, socijalnoj i ekonomskoj infrastrukturi, drutveno i ekoloko odgovornoj politici. U pogledu prepoznatljivosti, uvoenje sistema energetskog menadmenta na lokalnom nivou i racionalno i odrivo upravljanje energijom, svakako moe da bude jedna od nia koja do sada nije prepoznata ni u Srbiji ni u regionu niti je dovoljno istraena i iskoriena. Jedan od smerova za koji se gradovi i optine mogu odluiti u borbi za prepoznatljivost i konkurentnost u privlaenju investicija jeste njihova promocija i osnaivanje lokalne zajednice kao brenda, voenjem energetski odgovorne politike i uvoenjem sistema energetskog menadmenta. O NADLENOSTIMA GRADOVA I OPTINA U DOMENU ENERGETSKE POLITIKE I FUNKCIJAMA KOJE MOGU DA OBAVLJAJU U primeni odredaba Zakona o energetici lokalna samouprava ima vano mesto jer se njime neposredno odreuje vie nadlenosti gradovima i optinama. Pre svega, jedinice lokalne samouprave donose planove razvoja energetike i uslove i nain obezbeivanja neophodnih energetskih kapaciteta na svojoj teritoriji, zatim one, na zahtev Ministarstva rudarstva i energetike, dostavljaju podatke za izradu Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike i podatke za izradu Energetskog bilansa Republike. Osim toga, lokalne samouprave imaju velika ovlaenja na tritu toplotne energije jer izdaju energetske dozvole za objekte za proizvodnju toplotne energije, donose tarifne sisteme za obraun isporuene toplotne energije, propisuju uslove, kriterijume za procenu ispunjenosti uslova i postupak za sticanje statusa povlaenog proizvoaa toplotne energije i vode registar povlaenih proizvoaa toplotne energije. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, odnosno Programom ostvarivanja Strategije za period do 2012. godine, predvieno je da jedinice lokalne samouprave pripremaju planove i programe za korienje obnovljivih vidova energije, promoviu i sprovode mere energetske efikasnosti, kao i da uspostavljaju energetski menadment, kao neophodan instrument za sprovoenje energetske politike na lokalnom nivou. Prema Programu, uspostavljanje sistema energetskog menadmenta u potronji energije treba da bude prioritet gradova i optina, a to podrazumeva i uvoenje funkcije energetskog menadera. Ti slubenici bi, u okviru lokalne administracije, trebalo da budu glavni pokretai i nosioci aktivnosti u oblasti energetike na nivou lokalne samouprave. Treba istai i injenicu da se na nivou Ministarstva rudarstva i energetike radi na pripremi Nacrta zakona o racionalnom korienju energije, koji bi trebalo da bude kljuni pravni akt za uvoenje sistema energetskog menadmenta na lokalnom nivou, jer se njime predvia da su obveznici primene energetskog menadmenta, izmeu ostalih, i sve jedinice lokalne samouprave sa vie od 20.000 stanovnika. Pomenutim Nacrtom pretpostavlja se uvoenje energetskog menadmenta po fazama, a uspostavljanje funkcije lokalnog energetskog menadera ostavlja se samim gradovima i optinama jer nije mogue oekivati uspostavljanje ovako sloenog sistema istovremeno na svim nivoima.

17


Svakako ne treba zaboraviti ni injenicu da je Srbija 2001. godine pristupila Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, odnosno da je Kjoto protokol ratifikovan 2007, a stupio na snagu poetkom 2008. godine. Osim toga, krajem 2009. godine, na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Vlada Republike Srbije donela je tri veoma znaajne uredbe u domenu energetske politike, a to su Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine5, Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije6 i Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije7. Konano, novim Zakonom o planiranju i izgradnji8 u oblast planiranja prostora i izgradnje objekata uvode se principi energetske efikasnosti i racionalnog gazdovanja energijom, a takoe daje osnov za donoenje i primenu najnovijih standarda u oblasti graevinarstva. Ukoliko sagledamo zakonske pretpostavke za obavljanje energetske delatnosti, jedinice lokalne samouprave igraju viestruku ulogu, i to kao proizvoai i isporuioci energije i usluga (sistemi daljinskog grejanja, javno osvetljenje), kao potroai energije (javne zgrade, komunalne usluge i drugi javni servisi), kao regulatori trita (toplotna energija, javni transport), planeri i donosioci stratekih dokumenata i odluka, ali i kao motivatori i promoteri modela ponaanja. Drugim reima, njihova je pozicija u energetskom sektoru izuzetno vana i sloena. One imaju veoma velike nadlenosti u domenu proizvodnje, distribucije i regulacije toplotne energije. Znaajan je broj javnih objekata i sistema za ije su tekue i investiciono odravanje nadlene, a kod kojih je pokrivanje trokova za utroenu energiju znaajna stavka. One sprovode lokalnu ekonomsku i socijalnu politiku, donose prostorne i urbanistike planove, staraju se o zatiti ivotne sredine na svojoj teritoriji, donose lokalne propise i odluuju o investicionom ulaganju u optinsku infrastrukturu, propisuju uslove, izdaju razliite dozvole za gradnju objekata, kao i za obavljanje privrednih delatnosti. Tome treba dodati jo i neposredan uticaj na stanovnitvo putem promovisanja, edukacije, motivacije i iniciranja drutvenih akcija. Ipak, uprkos svojoj mnogostrukoj ulozi, jedinice lokalne samouprave nemaju nadlenost nad svim energetskim tokovima na svojoj teritoriji, te se zbog toga energetska politika na lokalnom nivou i njeni ciljevi, u najveoj meri, zasnivaju na proizvodnji i distribuciji toplotne energije, kao i potronji drugih vidova finalne energije. Lokalne zajednice imaju vrlo znaajnu ulogu u energetskom sektoru. Polazei od njihovih nadlenosti koje proizilaze iz zakonskog okvira u naoj zemlji, gradovi i optine mogu formulisanjem i sprovoenjem lokalnih politika proizvesti viestruko korisne efekte u lokalnoj sredini, i to u pogledu usluga koje pruaju svojim graanima i uteda koje mogu biti ostvarene u lokalnim budetima. Meutim, postojee stanje nije zadovoljavajue, bez obzira na ve dugo prisutno strateko opredeljenje na nacionalnom nivou, jer je jo uvek veoma mali broj jedinica lokalne samouprave koje su u svoje strateke prioritete uvrstile i pitanja kao to su korienje obnovljivih izvora, racionalna potronja energije i uvoenje sistema energetskog menadmenta. KREIRANJE ENERGETSKE POLITIKE NA LOKALNOM NIVOU Promene u okruenju u kome jedinice lokalne samouprave funkcioniu, kao to su ekonomska kriza, smanjenje iznosa transfera sa centralnog nivoa, poskupljenje energenata, prevashodno prirodnog gasa, ija cena dominantno utie na trokove proizvodnje toplotne energije, neminovno e uticati na redefinisanje prioriteta lokalnih zajednica. U tom smislu, lokalne energetske politike e igrati vanu ulogu u postizanju odrivosti sistema na lokalnom nivou. Optine e u budunosti morati da menjaju svoje ponaanje u pogledu gazdovanja energijom, a porast svesti da pitanja u vezi sa energetikom imaju strateki znaaj dovee i do definisanja ciljeva politike u ovoj oblasti. Kreiranju energetske politike na lokalnom nivou i definisanju ciljeva te politike treba pristupiti sistematino. To znai da treba sagledati postojee stanje energetike, energetskih tokova, potencijala i potronje u optini, kao i drutveno-ekonomske trendove na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, i ukljuiti to iru drutvenu zajednicu i sve zainteresovane subjekte u raspravu o ciljevima politike. Rezultat ovih aktivnosti treba da bude unoenje energetske politike u lokalne strateke dokumente. Drugim reima, energetska politika i njeni ciljevi treba da budu precizno definisani, jasno postavljeni i vidljivi u okviru optinskih planova razvoja. Iako je proces definisanja jedne politike uvek sloen i zahteva konsultacije u okviru ire drutvene zajednice uz uvaavanje lokalnih prilika, u tom postupku je mogue voditi se nekim univerzalnim principima i optim ciljevima kao to su: - obezbeivanje optimalnog i sigurnog snabdevanja energentima i energijom; - smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu; - smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bate;

18


-

smanjenje potronje energije, pa time i trokova za energiju koji se podmiruju iz lokalnih budeta; poveanje komfora u javnim objektima; unapreenje nivoa usluga koje optine pruaju svojim graanima; smanjenje potronje energije u privatnom i komercijalnom sektoru; smanjenje potronje energije, odnosno trokova za energiju u javnim komunalnim preduzeima; upotreba obnovljivih izvora energije; proirenje obima i kvaliteta komunalnih usluga.

Naravno, mogue je proklamovati i druge vie specifine ciljeve energetske politike u zavisnosti od konkretnih problema, uslova i resursa kojima optine raspolau. Kada su jednom definisani, ciljeve treba rangirati po prioritetu, a zatim je za njih neophodno dobiti i politiku podrku, odnosno oni moraju biti verifikovani adekvatnom odlukom lokalne skuptine. Iz ovako definisane politike treba da proizae uvoenje funkcije energetskog menadera i izrada akcionog plana, kojim bi bile definisane aktivnosti u vremenskom okviru, zatim raspoloivi resursi, odnosno budet, odgovorni pojedinci ili organizacione jedinice u lokalnoj administraciji, merljivi rezultati i nain praenja njihovog ostvarivanja. Po usvajanju akcionog plana nastupa faza njegove implementacije, a nakon definisanog vremenskog perioda i evaluacije ostvarenih rezultata sledi i redefinisanje ciljeva energetske politike. Takav sled koraka, prikazan u kratkim crtama, karakteristian je za proces upravljanja i predstavlja osnov savremenog energetskog menadmenta na lokalnom nivou. Sistem energetskog menadmenta moe da bude mono sredstvo u realizaciji energetske politike jedne jedinice lokalne samouprave. Meutim, u Srbiji on jo uvek nije zaiveo u punoj meri, iako nadlene institucije, pre svih Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost, uz podrku razliitih programa bilateralne pomoi, a putem obuka i pripreme uputstava, ulau znaajne napore za njegovu institucionalizaciju. Kada imamo u vidu da je Srbija na dobrom putu da svoj strateko-pravni okvir, koji regulie energetiku, energetsku efikasnost i korienje obnovljivih izvora energije, u bliskoj budunosti zaokrui i uskladi sa evropskim tekovinama, a da finansijski instrumenti za realizaciju lokalnih energetskih politika ne bi trebalo da predstavljaju problem, jer aktivnosti i projekti iz ove oblasti po pravilu donose znaajne utede u potronji energije, pa tako i u budetima, onda se moe zakljuiti da su glavne prepreke za masovnije uvoenje sistema energetskog menadmenta zapravo kapaciteti jedinica lokalne samouprave i nivo svesti donosilaca odluka na lokalnom nivou. O ENERGETSKOM MENADMENTU Jedna od krajnje uproenih definicija menadmenta je da je to zapravo vetina upravljanja sistemom, procesima i resursima, koja se zasniva na naunim disciplinama i metodama. Svrha menadmenta je da se u odreenom sistemu na najproduktivniji nain, uz racionalno korienje ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa, ostvare zadati ciljevi. Najoptije, proces menadmenta ili upravljanja sastoji se od etiri osnovne faze, a to su: planiranje, organizovanje, upravljanje i kontrola. Principi menadmenta se mogu primeniti na svaki sistem, pa tako i na lokalnu administraciju i energetske funkcije koje obavlja. Imajui pomenuto u vidu, moemo doi i do sledee definicije energetskog menadmenta: to je upravljanje tokovima energije u definisanom sistemu, od faze nabavke i proizvodnje, preko transformacije primarne u sekundarnu energiju, do korienja, odnosno konane potronje energije. Jednice lokalne samouprave predstavljaju jedan takav sistem definisan nadlenostima, koje proizilaze iz ustavnopravnog okvira, teritorijom i resursima sa kojima raspolau. Gradovi i optine imaju znaajne nadlenosti u sprovienju energetske politike, ali i u: upravljanju zemljitem, organizovanju i pruanju komunalnih usluga, zatiti i unapreenju ivotne sredine, lokalnom ekonomskom razvoju, regionalnoj saradnji, staranju o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zatite, deje zatite, sporta i fizike kulture. Sve navedene nadlenosti su u veoj ili manjoj meri u vezi sa energetskim tokovima, to se posebno odnosi na potronju energije u javnim objektima i sistemima. Kada je re o prostornoj rasprostranjenosti, sistem lokalnog energetskog menadmenta je ogranien teritorijom optine. Ovaj aspekt nije zanemarljiv kada se ima u vidu da sistem treba da obuhvati sve energetske tokove u okviru granica jedne optine, a da se one mogu znaajno razlikovati prema veliini, tipu, broju naseljenih mesta i drugim karakteristikama.

19


U budetsko-raunovodstvenom smislu, okvir sistema lokalnog energetskog menadmenta je definisan energetskim tokovima za koje je jedinica lokalne samouprave u finansijskom pogledu odgovorna i nad kojima ima potpunu ili deliminu kontrolu, odnosno na koje moe u odreenoj meri ili potpuno da utie. Tako je, na primer, proizvodnja, distribucija i regulacija elektrine energije u celini pod ingerencijom institucija centralnog nivoa vlasti, ali zato lokalna administracija ima kljunu ulogu u potronji struje u javnim objektima i sistemima na svojoj teritoriji. Ova tri okvira ne moraju obavezno da se poklape, zbog ega, pri koncipiranju sistema lokalnog energetskog menadmenta, treba voditi rauna o njegovim granicama, uz uvaavanje injenice da je nekim energetskim tokovima mogue samo delimino upravljati. Osim toga, optine imaju ingerenciju samo nad objektima i sistemima javne potronje, ali to ne znai da privatni i privredni objekti treba da ostanu potpuno izvan sistema. Obuhvatanjem nejavnih subjekata lokalnim energetskim menadmentom moe se uticati na ukupnu potronju energije, a nije redak sluaj da su neka industrijska preduzea proizvoai i isporuioci toplotne enregije. Iako bi uspostavljanje sistema lokalnog energetskog menadmenta trebalo da bude utemeljeno u stratekim opredeljenjima gradova i optina, jer moe da doprinese ostvarivanju ciljeva lokalnih politika, proizvede utede u budetu i omogui laki pristup finansiranju projekata energetske efikasnosti, korienja obnovljivih izvora energije i zatite ivotne sredine, vrlo esto je podstaknuto nekim drugim razlozima, kao to su uvoenje zakonske obaveze izvetavanja, tekoe u snabdevanju nekim vidovima energije, veliki trokovi za energiju koje optina plaa iz sopstvenog budeta, ekoloki problemi ili tekoe u funkcionisanju nekih komunalnih sistema. Vrlo je est sluaj da jedinice lokalne samouprave ve poseduju neki vid menadmenta energetike, ali sa ogranienim dometi jer se zasniva na zastarelim principima i procedurama, a gotovo uvek je ogranien na operativni nivo komunalnih preduzea. Takve sisteme treba transformisati, odnosno unaprediti i prilagoditi aktuelnom stanju i ciljevima lokalnih politika. S obzirom da ovoga asa najvei broj jedinica lokalne samouprave nema definisanu jasnu energetsku politiku ni ciljeve u tom domenu, vrlo je verovatno da optinska rukovodstva nisu u mogunosti da razviju potpuno jasnu viziju kako sistem energetskog menadmenta treba da izgleda u budunosti. Meutim, ta god da je razlog zbog koga se uvodi ili transformie sistem energetskog menadmenta, kljuni znaaj za ovaj proces ima politika podrka rukovodeih struktura u gradu ili optini. Sledei vrlo bitan aspekt energetskog menadmenta na lokalnom nivou jeste definisanje struktura sistema, to e zavisiti od veliine optine, broja i vrste javnih komunalnih preduzea, kao i od intenziteta privrednih aktivnosti na njenoj teritoriji. Nijedan od ovih kriterijuma ne sme biti dominantan pri koncipiranju strukture sistema, ve se meu njima mora uspostaviti pravilan odnos. Tako, optine sa slinim brojem stanovnika mogu imati sasvim razliite potrebe u pogledu energetskog menadmenta jer se znatno razlikuju po broju javnih zgrada ili po komunalnim uslugama koje pruaju na svojoj teritoriji. Slino vai i za optine koje se, na primer, nalaze u istom regionu i koje po veliini, broju stanovnika i tipu mogu biti sline, ali jedna na svojoj teritoriji prua vrlo sloenu energetsku komunalnu uslugu daljinskog grejanja, dok druga to ne ini. Imajui u vidu da je energetski menadment sredstvo za realizciju energetske politike, optine treba da sagledaju svoje obaveze, potrebe, ciljeve i kapacitete, pa da na osnovu tih inilaca koncipiraju strukturu sopstvenog sistema energetskog menadmenta. Kao to je ve istaknuto, politika podrka u procesu uvoenju sistema energetskog menadmenta je jedan od presudnih faktora, a treba da se ogleda najpre u donoenju odgovarajuih stratekih dokumenta, a onda i u usvajanju odgovarajuih optinskih odluka, kojima bi se uspostavila struktura neposredno zaduena i odgovorna za ostvarivanje ciljeva energetske politike, odnosno uveo sistem energetskog menadmenta. Takva odluka treba da bude jasno obrazloena, a javnost redovno i iscrpno obavetavana o naporima koje jedinica lokalne samouprave ini u sprovoenju lokalne energetske politike. Okosnicu strukture energetskog menadmenta treba da ini energetski menader sa jasno definisanim zaduenjima i opisom posla. Osoba angaovana na ovoj poziciji treba da poseduje odgovarajue kvalifikacije i proe obuku za energetskog menadera na kojoj treba da se upozna sa metodologijom prikupljanja podataka i izrade lokalnog energetskog bilansa. Za uspeno funkcionisanje energetskog menadmenta treba obezbediti i adekvatne uslove za rad energetskog menadera, odnosno punu saradnju i kvalitetnu komunikaciju sa drugim slubama u lokalnoj administraciji, javnim komunalnim preduzeima, javnim ustanovama i javnim zgradama i drugim relevantnim subjektima u ovoj oblasti. To podrazumeva da su procedure za prikupljanje podataka i izvetavanje energetskog menadera jasno definisane, a uloge svih uesnika u ovom procesu poznate.

20


Osim menadera, strukturu sistema energetskog menadmenta na lokalnom nivou trebalo bi da ini i tim koji bi u idealnoj situaciji mogao da se sastoji bar od jednog predstavnika optinskog ili gradskog rukovodstva, vie strunih lica koja se u lokalnoj upravi bave pravnim, ekonomskim i tehnikim pitanjima, kao i predstavnika javnih komunalnih preduzea. Tako formiran energetski tim trebalo bi da se sastaje u redovnim vremenskim intervalima, prati i analizira najnovije podatke o potronji energije u objektima javne potronje, priprema periodine izvetaje i priprema predloge lokalne energetske politike. Kako meu jedinicama lokalne samouprave postoje znaajne razlike u pogledu veliine, tipa, broja stanovnika, broja naseljenih mesta, broja javnih komunalnih preduzea, tako e se i sistem energetskog menadmenta koji uspostavljaju razlikovati od optine do optine i od grada do grada. U optinama srednje veliine bie dovoljno da se poslovima energetskog menadmenta bavi samo energetski menader i neko iz rukovodstva optine, a u sluaju malih optina obavljanje tih poslova bi moglo zajedniki da organizuje vie jedinica lokalne samouprave. Struktura energetskog menadmenta u gradovima mora da bude sloenija jer se na njihovim teritorijama nalazi vei broj javnih objekata i sistema, a neki od njih, kao to su velika javna komunalna preduzea, bolnice ili sportski objekti, ve sami po sebi mogu da budu sloeni sistemi u energetskom smislu. Aktivnosti u sistemu energetskog menadmenta mogu se svrstati u nekoliko osnovnih kategorija, kao to su: prikupljanje podataka i izrada baze o snabdevanju i potronji energije u objektima javne potronje, izrada lokalnog energetskog bilansa, utvrivanje mogunosti i potencijala za utedu energije, priprema periodinih izvetaja koji sadre analizu potronje energije i trokova u javnim objektima i sistemima, priprema i realizacija projekata energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije, izrada energetskog plana optine, kao i informisanje, organizovanje promotivnih akcija i priprema i realizacija obuka. ENERGETSKI MENADER Kada se razmatra angaovanje energetskog menadera, u situaciji kada ova funkcija nije obavezna, treba obuhvatiti sve zakonom propisane naine, a preduslov za radno angaovanje po bilo kom osnovu mora da bude opis posla, odnosno spisak radnih obaveza koje pripadaju lokalnom energetskom menaderu, kao i minimalne potrebne kvalifikacije. Jedinice lokalne samouprave mogu angaovati optinskog energetskog menadera na vie naina. Prva opcija je moda najpogodnija kada optina nije velika i nema veliki broj objekata javne potronje, a ima odgovarajue strune kadrove; tada poslove optinskog energetskog menadera moe da obavlja pomonik predsednika optine za ovu oblast. To moe biti i nain kako energetski menader moe brzo da pone da funkcionie i da pri tome dobije odgovarajuu politiku teinu, ali nije trajno reenje i zbog toga nije najpogodnije. Budui da lokalni energetski menader, osim rada na projektima racionalnog korienja energije, treba da obavlja i sloene poslove energetskog menadmenta trajnog karaktera, politika funkcija je privremeno reenje. Poslove energetskog menadera moe da obavlja i struno lice na osnovu ugovora o delu. To je reenje u situaciji kada jedinica lokalne samouprave nema odgovarajue kapacitete u svojoj administraciji, a zainteresovana je za energetski menadment. Elementi takvog ugovora, kao to su opis posla, obim posla, predvieno vreme izvrenja, nain izvetavanja, osnovica za obraun naknade, nadzor nad izvrenjem obaveza i druga bitna pitanja treba odrediti prema konkretnim prilikama u svakoj optini. Konano, ako postoje mogunosti, optina ili grad mogu da otvore posebno radno mesto za energetsgkog menadera sa punim radnim vremenom koje se popunjava na osnovu ugovora o radu. Postupak uvoenja novog radnog mesta u lokalnu upravu je strogo formalan i zahteva izmenu akta o organizaciji optinske, odnosno gradske uprave i sistematizaciji radnih mesta, to je posao predsednika optine ili gradonaelnika i naelnika uprave. Sutinski najvaniji deo ovog postupka jeste odluka o tome koliko je izvrilaca poslova energetskog menadmenta potrebno, zatim procena obima posla i, u skladu sa njom, opis poslova, emu sledi odluka o unutranjoj organizaciji. Za zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme i za radni odnos na neodreeno vreme postupak je potpuno isti, pri emu je, zbog trajnosti i vitalnosti samog sistema, bolje da se radni odnos zasnuje na neodreen rok. U bilo kojem sluaju angaovanja energetskog menadera, jedinica lokalne samouprave e morati da povea predvieni obim sredstava namenjen za isplate po osnovu ugovora o delu ili za zarade zaposlenih u upravi, odnosno organizacionoj jedinici uprave u koju je rasporeen novi izvrilac ili izvrioci poslova energetskog menadmenta, a to podrazumeva izmene u budetu jedinice lokalne samouprave. Meutim, angaman energetskog menadera moe znaajno da doprinese sprovoenju projekata racionalnog korienja energije, tako da ovo radno mesto moe doneti

21


odreene prihode zahvaljujui realizaciji projekata i utedama u budetu na osnovu smanjenih trokova za energiju u objektima javne potronje. Opis posla lokalnog energetskog menadera zavisie od strukture sistema, odnosno od veliine i tipa optine, kao i broja javnih objekata obuhvaenih sistemom energetskog menadmenta. Opis posla lokalnog energetskog menadera sa maksimalnim obimom radnih obaveza mogao bi da obuhvati sledee aktivnosti: - prikupljanje, praenje i analizu podataka koji se odnose na nabavku, transformaciju i potronju energije u javnim komunalnim preduzeima, javnim zagradama, ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potronje, kao i u ostalim objektima na strani potronje energije; - prikupljanje, praenje i analizu ostalih informacija relevantnih za proizvodnju, transformaciju ili potronju energije; - redovno periodino izvetavanje nadlenog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno skuptine o prikupljenim podacima, uz prikaz potronje energije i trokova, kao i ostalih relevantnih podataka; - neposrednu saradnju sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave u pripremi izvetaja za rukovodstvo optine i vie dravne instance, predlaganju mera i pripremi projekata; - izradu energetskog bilansa optine u skladu sa propisanom metodologijom; - pripremu energetskog plana optine u skladu sa preporuenom ili propisanom metodologijom; - utvrivanje tehnikih mogunosti za utedu energije u javnim komunalnim preduzeima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potronje, kao i u ostalim objektima na strani potronje energije; - utvrivanje mogunosti korienja obnovljivih izvora energije na teritoriji optine, a posebno u javnim komunalnim preduzeima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potronje; - priprema projekata za utedu energije ili korienje obnovljivih izvora energije, kao i izrada potrebnih tehnikih i ekonomskih analiza; - utvrivanje i predlaganje naina finansiranja projekata za utedu energije ili korienje obnovljivih izvora energije (budetski transferi, donacije, krediti, ugovaranje uinka i sl.); - pripremu i/ili praenje realizacije javnih nabavki energenata za javna komunalna preduzea, javne zgrade i ostale sisteme koji se ubrajaju u objekte javne potronje; - pripremu i/ili praenje realizacije javnih nabavki relevantne opreme i radova za tekue i investiciono odravanje javnih komunalnih preduzea, javnih zgrada i ostalih sistema koji se ubrajaju u objekte javne potronje; - pripremu javnih nabavki u realizaciji projekata za utedu energije ili korienje obnovljivih izvora energije; - praenje realizacije projekata za utedu energije ili korienje obnovljivih izvora energije; - odravanje komunikacije sa zaposlenima u javnim komunalnim preduzeima i javnim zgradama u vezi sa pitanjima energije; - informisanje javnosti na lokalnom nivou o pitanjima iz oblasti energetike, pripremu i uee na strunim skupovima; - utvrivanje potreba za obuku u vezi sa energetskim menadmentom zaposlenih u javnim komunalnim preduzeima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potronje. Oblast delovanja energetskog menadera u okviru unutranje organizacije lokalne uprave je najsrodnija sa komunalnom potronjom i komunalnim poslovima, koji najee obuhvataju objekte javne potronje za koje je nadlena optina, odnosno grad. Moda je najbolje reenje da lokalni energetski menader bude deo lokalne uprave jer su njegova zaduenja, po pravilu, u vezi sa obavezama jedinice lokalne samouprave i obuhvataju obeleja vrenja vlasti. To podrazumeva obavezno dostavljanje traenih podataka subjekata obuhvaenih energetskim menadmentom lokalnom energetskom menaderu, obradu podataka po propisanoj metodologiji, izradu izvetaja za Ministarstvo, pripremu izvetaja i predloga planova za potrebe skuptine i drugih organa jedinice lokalne samouprave i drugo. Zbog svega toga moe se zakljuiti da je mnogo svrsishodnije da lokalni energetski menader bude u optinskoj upravi nego izvan nje. ZAVRNA RAZMATRANJA Nadlenosti jedinica lokalne samouprave u sprovoenju energetske politike su znaajna, a funkcije koje u tom smislu mogu da ostvare su jo ire, pa su tako one proizvoai i isporuioci energije i energetskih usluga, potroai energije, regulatori lokalnog trita energije, planeri i donosioci stratekih dokumenata i odluka, ali i motivatori i promoteri modela ponaanja. Uzimajui u obzir, s jedne strane, nabrojane nadlenosti i funkcije i osnovne principe mena dmenta, s druge strane, moemo doi do definicije prema kojoj energetski menadment predstavlja upravljanje tokovima energije u definisanom sistemu, kao to su to jedinice lokalne samouprave, od faze nabavke i proizvodnje, preko transformacije, pa do konane potronje energije.

22


Posmatrajui jedinicu lokalne samouprave kao kompleksan sistem koji se nalazi u odnosu sloene meuzavisnosti sa razliitim akterima i iniocima na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou, a u situaciji kada ekonomska kriza, smanjenje iznosa transfera sa centralnog nivoa i poskupljenje energenata sve vie pritiskaju ve optereene lokalne budete i dovode u pitanje kvalitet i nivo usluga koje optine i gradovi pruaju svojim graanima, moe se zakljuiti da je energetski menadment na lokalnom nivou vrlo znaajan segment sveobuhvatnog sistema lokalne samouprave, odnosno voenja lokalnih poslova i upravljanja lokalnom administracijom. U tom smislu, lokalne energetske politike e igrati vanu ulogu u postizanju odrivosti sistema na lokalnom nivou, a gradovi i optine e u budunosti morati da menjaju svoje ponaanje u gazdovanju energijom. Kada se sistem energetskog menadmenta posmatra u irem kontekstu nacionalne politike i globalnih ekonomskih, energetskih i trendova u pogledu zatite ivotne okoline, moe se stei jasna slika o znaaju i potencijalima koji lee u njegovoj primeni na lokalnom nivou. Uspostavljanje sistema energetskog menadmenta na lokalnom nivou bi trebalo da bude podstaknuto oiglednim prednostima koje takav sistem donosi jednoj lokalnoj zajednici, kao to su ostvarivanje ciljeva lokalnih politika, unapreenje stanja ivotne sredine i utede u lokalnim budetima. Meutim, u Srbiji ovaj proces tee sporo i sporadino, a znaajniji pomaci mogli bi da se oekuju tek sa izmenama i dopunama Zakona o energetici i donoenjem zakona o racionalnom korienju energije. S obzirom na to da je Srbija na dobrom putu da svoj strateko-pravni okvir, koji regulie energetiku, energetsku efikasnost i korienje obnovljivih izvora energije, u bliskoj budunosti zaokrui i uskladi sa evropskim tekovinama, a da finansijski instrumenti za realizaciju lokalnih energetskih politika ne bi trebalo da predstavljaju problem, jer aktivnosti i projekti iz ove oblasti po pravilu donose znaajne utede u potronji energije, pa tako i u budetima, moe se zakljuiti da su glavne prepreke za masovnije uvoenje sistema energetskog menadmenta zapravo kapaciteti jedinica lokalne samouprave i nivo svesti donosilaca odluka na lokalnom nivou. Za uspenu implementaciju sistema energetskog menadmenta vano je pravilno sagledati lokalne okolnosti i energetske tokove, ali je za ceo proces moda presudna politika podrka. Ona bi trebalo da se ogleda u definisanju energetske politike i njenom unoenju u strateko-planske dokumente na lokalnom nivou, nakon ega bi trebalo da usledi i donoenje odgovarajuih optinskih odluka kojima bi se sistem energetskog menadmenta institucionalizovao uvoenjem funkcije lokalnog energetskog menadera i formiranjem energetskog tima. Kada je sistem jednom uspostavljen, za njegovo funkcionisanje je posebno znaajno da postoji dobra i redovna komunikacija energetskog menadera i nadlenih u javnim objektima i komunalnim preduzeima. Uvoenje sistema energetskog menadmenta, odnosno racionalnog upravljanja potronjom energije na lokalnom nivou, moe znaajno i viestruko doprineti, s jedne strane, razvoju lokalnih zajednica i njihovoj promociji i pozicioniranju, pa samim tim i prosperitetu u ekonomskom smislu, a s druge strane moe imati pozitivne efekte na lokalne budete i stanje ivotne sredine. U tom smislu, na svim nivoima treba uloiti dodatne napore da jedinice lokalne samouprave u Srbiji ne bi proputale anse koje se ukazuju primenom energetskog menadmenta.

1 2 3 4 5 6 7 8

Slubeni glasnik RS, br. 84/04 Slubeni glasnik RS, br. 17/07, 73/07 i 99/09 Slubeni glasnik RS, br. 44/05 Slubeni glasnik RS, br. 12/10 Slubeni glasnik RS, br. 99/09 Slubeni glasnik RS, br. 72/09 Slubeni glasnik RS, br. 72/09 Slubeni glasnik RS, br. 72/09

Bibliografija: Gluevi, M. Racionalno gazdovanje energijom u funkciji razvoja lokalnih zajednica, Agenda, asopis za javnu upravu i lokalnu samoupravu, broj 1, PALGO centar, Beograd, 2010. Grupa autora, Save Energy, Save Climate, Save Money, Guide for Local and Regional Governments, CEMR, Brussels, 2006. Ivezi, D. Analiza stanja u oblasti energetske efikasnosti na lokalnom nivou, Stalna konferencija gradova i optina, Beograd, 2009. Karamarkovi, V. et al. Uputstvo za izradu energetskog bilansa u optinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd, 2007. Markovi, P. Predlog modela angaovanja optinskog/gradskog energetskog menadera, SKGO, 2010. Milosavljevi, B. Sistem lokalne samouprave u Srbiji, Stalna konferencija gradova i optina, Beograd, 2009.

23

Strateki urbani marketing energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica

STRATEKI URBANI MARKETING ENERGETSKA EFIKASNOST KAO PRILIKA ZA STVARANJE NOVOG BRENDA LOKALNIH ZAJEDNICADuan Damjanovi, izvrni direktor PALGO centraURBANI MARKETING I BRENDIRANJE GRADOVA emu slui urbani marketing? Na imidu odreenog grada se moe raditi, on se moe vremenom menjati, na njega se moe uticati. Prisetimo se slogana i logoa I NY, koji je nastao kao deo turistike marketinke kampanje drave Njujork 1977. godine, a koji se danas nepogreivo vezuje za sm grad Njujork. Logo koji je stvorio grafiki umetnik Milton Glaser doiveo je svetsku slavu, a reenje u kome srce simbolizuje re voleti imitirano je u mnogo prilika. Logo je nastao u periodu finansijske krize, poveane stope kriminala, loe percepcije grada, izgubljenog glamura i oslabljenog turizma. Drava je pozvala u pomo profesionalnu agenciju i dobila logo za promociju turizma koji je ubrzo postao najprepoznatljiviji logo grada u svetu. I danas je u opticaju. Iako je posle ruenja kula bliznakinja 2001. autor ovog slogana ponudio aktuelizovan moto Volim Njujork vie nego ikada (I love NY more than ever) i simbolino grafiko reenje na kome je srce bilo suptilno oprljeno u donjem levom uglu, to odgovara geografskom poloaju bliznakinja na Menhetnu, gradske i dravne vlasti odluile su da zadre stari slogan, u neizmenjenom obliku i nepromenjenog sadraja. Eric Swartz (Tagline Guru) sproveo je 2005. u Americi vrlo obimnu anketu meu stotinak profesionalaca u oblasti brendiranja, marketinga i reklamiranja, koja je obuhvatila vie stotina slogana amerikih gradova. Najbolje je rangiran slogan Las Vegasa What Happens Here, Stays Here, zatim So Very Virginia (Charlottesville), pa Always Turned On (Atlantic City, NJ), Cleveland Rocks! (Cleveland) i The Sweetest Place on Earth (Hershey, PA).1 Kriterijumi za rangiranje gradskih slogana kojima su se rukovodili marketinki profesionalci bili su sledei: da slogan izraava posebni karakter grada, afinitet, stil, osobenost; da je njegova poruka inteligentna, zabavna i pamtljiva; da je poruka unikatna i originalna; da slogan inspirie na turistiku posetu ili ak na trajno nastanjivanje u tom gradu. Osim osmiljenih slogana, ameriki gradovi imaju i nadimke, a najpoznatiji je opet njujorki Velika jabuka (The Big Apple), zatim Grad greha (Sin City) Las Vegas, a uven je i nadimak za ikago, Vetroviti grad (The Windy City). Neto blie nama, u Evropi, vrlo popularan slogan I amsterdam predstavlja zatien znak (trademark) u vlasnitvu grada Amsterdama, a vidljiv je i na zvaninom sajtu grada. Ovi slogani, naravno, ne bi nita znaili da nisu deo mnogo kompleksnijih marketinkih procesa koji se primenjuju u svim razvijenim gradovima sveta. Pojam urbanog marketinga predstavlja proces stratekog pozicioniranja grada u kome se marketinke tehnike primenjuju radi njegove valorizacije i promocije. Urbanim marketingom se ohrabruju odreene aktivnosti koje menjaju spoljnu percepciju grada sa ciljem podrke turizmu, privlaenja stanovnika i biznisa. Posebna karakteristika urbanog marketinga jeste razvijanje novog obeleja ili belega (landmark, flagship). Razvijanje gradova kao robe za veliko globalno trite treba razumeti u kontekstu sve oiglednije kompeticije izmeu gradova i borbe za strana i domaa ulaganja. Ovo je najoiglednije u naporima gradova da privuku sportske dogaaje od meunarodnog znaaja (na primer, Olimpijske igre). To rivalstvo meu gradovima postoji kako na regionalnom i nacionalnom, tako i na meunarodnom nivou, a moe se tumaiti pomou fenomena metropolizacije, ali i globalizacije. Motivi za kompeticiju su oigledni i sadrani su u potrebi ovih gradova da svoj razvoj osiguraju privlaenjem ljudi i kapitala. Principom singulariteta do sopstvenog brenda2 Brendiranje gradova je disciplina u razvoju, ija su teorijska promiljanja zaivela u praksi tek poslednjih godina. Iako je struna literatura sa dobrim primerima i nauenim lekcijama ogranienog obima, sa pravom se moe oekivati da e proces brendiranja biti na dnevnom redu veine gradova u bliskoj budunosti.

24


Gradovi irom sveta se sve oiglednije i agresivnije bore za ekonomski primat, investicije, turiste, kupce, dogaaje, manifestacije itd. Zahvaljujui ubrzanoj i intenzivnoj globalizaciji, rivalstvo se vie ne zaustavlja na gradu ili gradovima u neposrednom okruenju, ve se odnosi na gradove sa potpuno drugih meridijana. Ovde ne mislimo samo na velike gradove koji su sedita multinacionalnih kompanija, tela Ujedinjenih nacija ili domaini planetarnih sportskih dogaaja, ve i na srednje i male gradove koji, usled neverovatnih tehnolokih mogunosti i deregulacije trita, svoje rivale mogu imati na drugom kraju planete. Francuski grad Bordo (Bordeaux) se, tako, ne utrkuje samo sa neposrednim vinarskim okruenjem u Francuskoj, ve je u otroj trinoj utakmici sa junom Australijom i Junom Afrikom. U poslednjih pedeset godina, ekonomska baza se preokrenula od proizvodnje ka potronji, odnosno esto je prelazila iz sveta racionalnosti u carstvo elja, iz objektivnog u subjektivno... Velike svetske korporacije danas polau manje na tradicionalne teme smanjenja trokova proizvodnje i poveanja profita, jer one vie ne predstavljaju jedinu garanciju uspeha na tritu, a vie energije ulau u potpuno nove tokove prihoda zasnovane na novim idejama to podrazumeva izgradnju solidnijih veza, ak partnerskog odnosa, izmeu korporacija i potroaa. Ovaj novi vid komunikacije se naziva i brendingom i njegov cilj je da istakne osnov za diferencijaciju jednog proizvoda od mnotva drugih u ponudi. Nekada sutinske razlike nema, ve sve zavisi od nae percepcije samog proizvoda. Uspeni brending program zasniva se na principu singulariteta, i to tako da se u svesti potroaa stvori percepcija da na tritu ne postoji nijedan slian proizvod, da je on jedinstven i da ga kao takvog treba zapamtiti. esto se u marketingu koristi moto uvenog nemako-amerikog arhitekte Miesa van der Rohea: Manje je vie (Less is more), u ijoj se osnovi nalazi ideja da se do dobrog dizajna dolazi kreiranjem jasnih i pojednostavljenih formi. U marketingu to znai da se preporuuje izbegavanje kontradikcija i pojednostavljivanje poruke da bi se postigao trajniji utisak kod onih kojima je namenjena. Posebne i autentine vrednosti lokalne sredine U savremenoj ekonomiji, dobra pozicija vredi vie od gotovo svih drugih inilaca u poslovanju. Smatra se da je vrednost brenda Coca-Cola oko osamdeset milijardi dolara, i to samo imena, ne ukljuujui sve ostalo to sainjava ovu multinacionalnu kompaniju. Koncept brendiranja gradova lii na brendiranje kakvo je opisano u kontekstu privatnog sektora, a brojni uspeni primeri pokazuju da gradovi mogu da stvaraju sopstveni imid. Da bi grad ili optina imala uspean brend, neophodno je da donosioci odluka uzmu u obzir sve prednosti i mane koje karakteriu tu sredinu. Kako je teko zamislivo da lokalne vlasti mogu efikasno ukloniti sve negativne aspekte i pojave u svom okrilju, s druge strane je mogue zamisliti potenciranje onih dobrih i pozitivnih sadraja. Brending grada nije samo u njegovom logu, ve u brojnim meuuslovljenim sadrajima od istih ulica do ponosnih graana koji predstavljaju ambasadore brenda sopstvenog grada. Uprave koje su najblie graanima trude se ne samo da ispune oekivanja svojih sugraana, ve i da ih premae. Svakako da proces brendiranja grada/optine treba da bude zasnovan na injenicama, a ne na fikciji. Ukoliko se vlasti odlue da ponude brend pre nego to stvore realan ambijent za njegovu promociju, ta inicijativa e svakako propasti. Veina zaista velikih gradova je svoje brendove razvila prirodno, na organski nain, bilo da se radi o gradu svetlosti (Pariz) ili o gradu trgovine (Hong Kong). Za mnoge gradove, s druge strane, nemogue je ponuditi tako jasan i nedvosmislen brend, ti gradovi su viedimenzionalni i u stalnim promenama. Zato moemo zakljuiti da se ne treba uputati u avanturu pravljenja brenda na vetakim pretpostavkama i da lokalne vlasti treba najpre da obezbede normalno funkcionisanje grada, pa da se tek onda pozabave stvaranjem brenda. U Beogradu je, pre poetka Univerzijade 2009. godine, promovisana maskota 25. letnjih studentskih igara vrabac. O kvalitetu promotivne kampanje najbolje govori injenica da je ta maskota pala u zaborav posle svega godinu dana, to se sigurno ne moe rei za neke druge maskote sa ovih prostora, poput Zagija (Univerzijada u Zagrebu 1987) ili Vuka (Sarajevo, ZOI, 1984). Da li danas znamo kako izgleda zvanini brend beogradskog turizma? ta je zvanini simbol, a ta prepoznatljivi suvenir Beograda? Zato Pobednik, kao najvie reprodukovan, iako neproklamovan, simbol Beograda, ne dobije takav status, bar kao ljubljanski Zmaj?

25


Proces brendiranja moe doprineti stvaranju pozitivne predstave o odreenom gradu. U Evropi postoje gradovi koji imaju mnoge eljene atribute, ali su, ipak, nedovoljno aktivni u prenoenju poruke o svojim glavnim vrednostima (prema nekim studijama, u tu kategoriju bismo mogli da smestimo Antverpen ili Lisabon). Neki gradovi imaju ta da ponude, ali ih na regionalnom ili meunarodnom nivou prati loa reputacija (na primer, Sofija). Da li spori protok meunarodnog saobraaja preko jednog mosta, kroz sam centar glavnog grada Srbije, stvara negativnu predstavu putnika o celom gradu Beogradu? Koliko napora treba uloiti da bi se jednom steena loa impresija promenila u svoju suprotnost? Tako dolazimo do sledee poruke: ukoliko grad ne izgradi autentian i uverljiv brend, u svesti ljudi e se stvoriti odreena predstava o tom gradu, koja se samo sluajno moe podudarati sa pozitivnim naporima gradske vlasti. Treba sveobuhvatno promisliti o sadanjoj i buduoj ponudi grada. Kako stvoriti vrednost koja je imanentna odreenom gradu i koja e obezbediti da u njemu ostanu preduzea, organizacije, stanovnici, odnosno koja e privui nove investitore, posetioce i talente koji e pohvalno govoriti o tom gradu i tako uticati na dalje pozitivne trendove? Brendiranje grada podrazumeva svesno i priljeno stvaranje i negovanje te posebne vrednosti, uz neizostavno oslanjanje na planove, programe, sve vidove komunikacije sa javnou i dr. Brendiranje grada/optine ne moe biti iskljuivo zadatak lokalne samouprave ili nekog njenog sekretarijata, agencije, odeljenja... U definisanje i stvaranje brenda treba da se ukljue svi lokalni akteri kako bi svet dobio jasnu i nedvosmislenu poruku o tom gradu ili optini. URBANI MARKETING U FUNKCIJI LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA Racionalna uporita za globalnu utakmicu Kakva je odrivost lokalnih mera koje se tiu posebnih oblika kreditiranja, pozajmica, pogodnosti pri kupovini zemljita, poreskih olakica i finansijskih stimulacija? Da li je predstavljanje na televiziji CNN ili slanje ekonomskih misija u inostranstvo racionalno u finansijskom smislu? Da li e neki novi komercijalni, industrijski ili kulturni kompleks uspeti da istakne komparativnu prednost odreene sredine? Danas se gradovi meusobno takmie u privlaenju talentovanih ljudi, kompanija i resursa. U mnogim aspektima, to utrkivanje podraava logiku trgovine po kojoj se kupcima u ovom sluaju investitorima, posetiocima i kreativnim industrijama nude uspeni i dinamini brendovi, orijentisani ka budunosti. Svaki moderan grad mora dobro da promisli o svojoj ulozi i svrsi na meunarodnoj sceni i da uini napor u pravcu stvaranja prepoznatljivog brenda po kome se lako razlikuje od svojih rivala. Nije dovoljno oslanjati se samo na staru slavu uspene kompanije i mladi talenti danas se ne optereuju mislima o rodnom mestu i ne rukovode tom vrstom emocija. Ono to e privui ljude i kompanije jesu svakako ekonomske performanse, kulturni ivot, stanje ivotne sredine i stil ivota koji grad nudi. Identitet grada se, neizbeno, gradi na temeljima minulih vremena, pa se ini razumnim da se iskoriste svi kvaliteti koje prolost moe da ponudi. I gradovi koji obiluju impozantnim istorijskim spomenicima i koje karakteriu vievekovni obiaji, mogu uspeno da izgrade novi identitet upravo na tim, starim vrednostima. Kada neki grad poseduje toliko mnogo kulturnih vrednosti, kao na primer Rim, to moe samo da predstavlja veliku komparativnu prednost. U sluaju Rima, ogromnom arhitektonskom nasleu treba dodati i injenicu da je Rim due od dva milenijuma uticao na drutveni, kulturni i politiki razvoj sveta. Njegovo naslee privlai posetioce iz celog sveta, samo uvrujui njegovu reputaciju Venog grada. Koloseum godinje obie 4 miliona turista, muzeje Vatikana ak 4,2 miliona. U Parizu, Ajfelov toranj godinje poseti 6,2 miliona turista, Muzej Luvr 5,7 miliona, a Centar Pompidu 5,5 miliona posetilaca. Ovakvi rezultati u turistikim posetama se ne moraju temeljiti iskljuivo na hiljadugodinjoj istoriji i bogatom kulturnom nasleu. Kao ilustraciju takve tvrdnje, naveemo primer festivala zabave Oktoberfesta u Minhenu, koji svake godine poseti preko 5 miliona ljudi. Koliko puta se moe postii efekat Bilbao? Los Aneles je poznat po Holivudu, Toyota po brendu japanske, a Wolfsburg po brendu nemake automobilske industrije (Volkswagen). Fenomen kompanija koje su nastale na jednom lokalitetu, ili koje su uticale na formiranje naselja (kao to je mesto Hershey u SAD) moemo nazvati monobrendiranjem.

26


Poznat je i trend da vodee meunarodne firme vode sopstvene strategije urbanog marketinga, a najbolji primer za to je sportska marka Nike, koja je u ak 18 svetskih gradova otvorila sportske prodavnice kolosalnih razmera, tzv. Niketowns3. Prvi evropski Niketown je otvoren 1999. u Berlinu, potom u Londonu. Na prvi pogled, Niketown izgleda kao radnja u kojoj se prodaju iskljuivo Nike proizvodi. Zapravo, kompleks se sastoji od vie paviljona, a svaki paviljon je tematski. U njima se nalazi sportska oprema koju su nosili sportski asovi, a te postavke su dopunjene prigodnim sportskim video-projekcijama. U njujorkom Niketown, 50% prostora je ustupljeno izlobenom delu, u kome se mogu videti patike, reketi i odea koju su nosili svetski poznati sportisti. Da bi privukli mlau populaciju, Niketowns koriste metode marketinke gerile koja se, u ovom prostoru, poistoveuje sa urbanom gerilom (slogani nose poruku o potrebi prevazilaenja drutvenih normi i pruanja otpora urbanoj represiji). Niketowns imaju dvostruki znaaj jer ih ne opsedaju samo sportski entuzijasti, ve i brojni turisti. U svakom gradu u kome postoji, ova radnja se nalazi na samom vrhu spiska turistikih atrakcija. Uspeh takvih repernih i prestinih radnji je toliki da i drugi svetski gradovi (angaj, Sidnej...) prieljkuju da ponesu epitet Niketown i na taj nain prisvoje neto od popularnosti i imida ove sportske marke. Grad Bilbao, u panskoj Baskiji, u drugoj polovini 20. veka obeleila je propast industrije elika i brodogradnje. Strategiji transformacije ovog grada u centar turizma i moderne industrije doprinela je na prvom mestu odluka Fondacije Guggenheim da u njemu izgradi svoj novi muzej (pored muzeja u Njujorku, Veneciji, Las Vegasu i Berlinu), a zatim i odluka da renomirani ameriki arhitekta Frank Gehry projektuje to zdanje s ciljem da ono bude najznaajniji gradski reper. Uspeh i amblematinost tog zdanja (otvorenog 1997. godine) postali su sinonim za takozvani efekat Bilbao koji se danas odnosi na ciljano unapreenje gradskog pejzaa spektakularnom i jedinstvenom arhitekturom. Iz neto drugaijeg ugla posmatrano, moemo rei i da je Fondacija Guggenheim imala sreu da sarauje sa tako posveenim i progresivnim gradskim vlastima. Sa dovoljnom vremenskom distancom (od deset godina) uraena je procena uticaja muzeja na proces reaktiviranja lokalne ekonomije. Muzej godinje privue oko 800.000 nebaskijskih posetilaca u Bilbao (u poreenju sa manje od 100.000 posetilaca pre inauguracije muzeja), to je izuzetan uspeh po broju stanovnika, metropolitensko podruje Bilbaa je peto u paniji. Uprkos pokuajima da se drugde u svetu ponovi uspeh muzeja u Bilbau, vrlo je mali broj novih muzeja i galerija lociranih van glavnog grada, koji mogu da pariraju po broju posetilaca.4 Grad Bilbao nije uestvovao u izgradnji muzeja samo da bi mogao da se podii spektakularnim arhitektonskim ostvarenjem, ve da bi odgovorio na mnoge izazove: 25% nezaposlenih graana, prevaziena industrija, veliki saobraajni problemi u neposrednoj blizini rene luke, procesi urbane deterioracije, zagaenje i lo sistem javnog prevoza. Nakon osamdesetih, Bilbao je doneo odluku da otpone proces preobraaja od industrijskog grada u grad uslunih delatnosti. Tako se u Bilbau danas nalazi sedite brojnih kompanija od nacionalnog, ali i meunarodnog znaaja (od kojih se dve nalaze na listi 150 najveih svetskih kompanija, po listi Forbes magazina, BBVA i Iberdrola). BDP grada Bilbaa je znaajno iznad panskog proseka, a najsnaniji su sektori graevinarstva, trgovine i turizma. Kljuni rezultat opisanog preobraaja je, ipak, unapreenje kvaliteta ivota u ovom gradu. Od izgradnje muzeja, vie od 10 miliona ljudi je posetilo Bilbao. Muzej je, u pravom smislu, probudio nadu kod graana i gradskih vlasti, ujedinio politike partije, sindikate i organizacije civilnog drutva u procesu spektakularne urbane obnove, koja jo uvek traje. U tom smislu, urbani marketing je zaista neodvojiv element strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Najvei izazov urbanog marketinga predstavljaju promene u strukturi i dinamici trita koje prevazilaze kapacitete grada da adekvatno reaguje i prilagodi se. Strateki urbani marketing predstavlja prilagodljiv i konstruktivan pristup reavanju problema zajednice. Urbani marketing se ne bavi samo tehnikim problemima i marketinkim porukama, ve realno pomae u definisanju lokalnog razvoja u smislu tumaenja sistema vrednosti zajednice. Unapreenje vizuelnog identiteta grada Savremeni grad nedvosmisleno predstavlja motor privrednog i kulturnog razvoja, mesto modernizma, inovacija i novih tehnologija. Iz perspektive grada, nastojanje da se razvije i istakne vlastiti brend zapravo omoguava privlaenje ili zadravanje odreenih struktura graana, osiguranje sadanjeg i budueg ekonomskog razvoja, garanciju drutvenog i kulturnog prosperiteta grada. U dananje vreme, ogromna veina naprednih regiona/gradova/optina razmilja o strategiji razvoja sopstvenog brenda.

27


Ovo sjajno ilustruje primer grada Liona, u centralnoj Francuskoj, koji je na originalan nain izgradio sopstveni imid i tako izbegao da ostane u senci Pariza, s kojim se, sigurno, nije lako takmiiti. Lion je jo 1989. pokrenuo Plan osvetljavanja (Plan Lumire), koji je podrazumevao vetaku iluminaciju vie od 200 zgrada i javnih prostora, ime je grad obojen novom, svetlosnom estetikom. Ovaj tehnoloki zahtevan praznik svetla se, ipak, oslanjao na tradiciju verskog praznika (svakog 8. decembra, graani Liona su na prozore svojih domova postavljali svee, u znak zahvalnosti Bogorodici), tzv. Fte des lumires. Prepoznat kao unikatan dogaaj u Evropi, lionski praznik je produen na etiri dana i svake godine privue vie od etiri miliona posetilaca. Svi gradski kvartovi su animirani inovativnim svetlosnim scenografijama, a kao podloga slue kako klasini kulturni spomenici, tako i sasvim neoekivane lokacije.

Slika 1. Lion, Francuska

Izgradnjom i unapreenjem vizuelnog identiteta grada definie se i jaa ukupan urbani identitet, poboljava i dopunjuje turistika i kulturna ponuda, ali i postie unapreenje rada gradskih slubi u komunikaciji sa graanima. U kontekstu domaih prilika, i iz perspektive lokalne samouprave, rad na poboljanju vizuelnog identiteta (unapreenje komunikativnosti, preglednosti i vizuelne prepoznatljivosti) moe se odvijati, u elementima grafikog i urbanog dizajna, na nekoliko nivoa: 1. Unapreenje autentinog i prepoznatljivog, turistiki i kulturno konkurentnog i prestinog identiteta lokalne zajednice afirmacijom vizuelnih atrakcija i specifinosti (znaajni kulturni i istorijski spomenici, pojedinani objekti, kompleksi i ambijentalne celine i drugi turistiki potencija 2. Generisanje i nadogradnja novih kvaliteta u svakodnevnom ivotu i javnom prostoru odreenim intervencijama u vizuelnom identitetu (kao, na primer, brojni neiskorieni elementi urbane memorije koji se mogu istai jednostavnim vizuelnim i dizajnerskim intervencijama u prostoru, a koji promoviu odreene pozitivne vrednosti zajednice); 3. Uspostavljanje vizuelno-komunikativne i pregledne matrice obeleavanja administrativnih objekata, prostora, uputstava, dokumenata i slinog materijala (da bi se postigle zadovoljavajua itljivost i komunikativnost slubenih prostorija i dokumenata, koje e graanima omoguiti da se jednostavnije i efikasnije snalaze u optinskim i prostorima mesnih zajednica, kao i da bolje razumeju procedure i nain rada optinskih tela). Programi intervencija u javnom prostoru nekog grada ne mogu se odvojiti od teme identiteta, tj. oseaja pripadnosti graana teritoriji na kojoj ive. Viedimenzionalne, kompleksne gradove karakterie postojanje referentnih taaka, horizontalnih i vertikalnih belega u javnom prostoru, vizuelnih repera: kulturno-istorijskih, simbolikih, arhitektonsko-fizikih i umetnikih repera. Dok je u sluaju Pariza neprikosnoveni reper ve pomenuti Ajfelov toranj, teritorijalni i mnemoniki beleg (landmark) grada Beograda moe biti jedino Beogradska tvrava sa Pobednikom, sagledana sa Dunavskog keja, Donjeg grada ili

28


sa reka. Ako se vizuelni reperi i pripadajue urbane zone poveu itinererima (putanjama), mogue je pretpostaviti da bi, u tom sluaju, markantne take grada, odnosno javni prostori na kojima se one nalaze, inili mnogo povezanije i interesantnije logike celine. ENERGETSKA EFIKASNOST KAO PRILIKA ZA STVARANJE NOVOG BRENDA LOKALNIH ZAJEDNICA Graani i biznis zajednice danas od svojih gradova oekuju prosveene strategije razvoja, kojima se odgovara na brojne izazove dananjice u svetlu klimatskih promena i pripremaju odriv razvoj i bolja budunost za generacije koje dolaze. Brojni autori i strunjaci za klimatske promene uglavnom se slau u sledeem razmera i brzina globalnog zagrevanja se ne mogu sa sigurnou odrediti; konsekvence za drutvo i privredu su takoe nedovoljno jasne; fenomen je kompleksan, sa raznorodnim uzrocima, efektima i mehanizmima prevencije; najvei broj predloenih reenja je u suprotnosti sa onim to pojedinci doivljavaju kao svoj individualni interes, dakle u raskoraku sa onim to su spremni da urade i za ta su spremni da glasaju;

Documents

Racionalno Koriscenje Energije - E Format