r. h. [Richard Henry] Toni Religija i Uspon Kapitalizma

R. H. TONI

RELIGIJA . I USPON KAPITALIZMA

ISTORIJSKA STUDIJA

PROSVETA — BEOGRAD

s a d r Z a j

I POGLAVLJE

SREDNJOVEKOVNO ZALEDE _ _ _ _ _ _ _ j-

I Drustveni organizam — — — — — — — — — 16:II Greh gramzivosti — — — — — — — — — 39

III Ideal i stvarnost — — — •—■ — — — — — — 64

II PO GLAVLJE

REFORMATORI NA KONTINENTU _ _ _ _ _ _ 71

I Privredna revolucija — — — — — — —■ — — 72;

II Luter — — — — — — — — — — •—• — — 83

III K alvin — — —■ — — — .— — — — — — 104

III POGLAVLJE

A N G L IK A N S K A C R K V A — — — i 3 r

I Zem ljisno pitan je — — — — — — — — — — 133

II Teorija relig ije i drustvena praksa — — — — — 145.

I l l Sirenje individualizm a — — — — — — — — 168.

IV POGLAVLJE

J ’ U R I T A N S K I P O K R E T — — — i 8 >,

I Puritanizam i drustvo — — — — — — — — 186II Bozanska disciplina nasuprot religiji trgovine — — — 199

III Trijumf privrednih vrlina — — — — — — — 216IV Novi lek za siromastvo — — — — — — — — 241

V POGLAVLJE

Z A K L J U C A K — — — — 261POGOVOR — — — — — 271

POGLAVLJE I

SR E D N JO V E K O V N O ZA LE D E

Ova izlaganja moram poceti jednim izvinjenjem. Njihov predmet je istorijski: stav religijske misli u Engleskoj prema drustvenom ustrojstvu i privrednim problemima u periodu koji je neposredno prethodio reformaciji i u toku dva stoleca posle nje. Kanonikus Skot Holand bio je istovremeno i prorok i teolog. Bilo bi najprikladnije da ono sto gradimo njemu u spomen otpocnemo ili ispitivanjem problema duha sto su skriveni iza privrednog mehanizma naseg drustva ili filozof- skom raspravom o tome koliko religija moze doprineti njilio- vom resavanju. Medutim, uzdrzanost sprecava upucenoga kako da na-dahnjuje akciju, tako i da razvija sistem, da se paca u ove uzvisene stvari. Ja sam stoga izabrao skromniji zadatak — da izlozim istoriju misljenja za vreme jednog kritickog perioda. No, cineci tako, svestan sam da je ovakav izbor nastao manje zato sto bi ta tema bila posebno prikladna, a vise zbog moje nemoci da se prihvatim neke druge.

Medutim, ne bih hteo da izbor objasnjavam samo sopstvenom nemoci da odgovorim zahtevima sto ih postavlja neki aktuelniji predmet. Zahvaljujuci u velikoj meri Kanonikusu Skotu Holandu i onima koji su radili s njim, shvatanje o dosegu i sadrzaju hriScanske etike, koje je u 19. veku bilo prihvaceno gotovo bez izuzetka, danas pocinje da se menja; sve vecu ulogu u formiranju novog stava ima i imace iskustvo covecanstva •— a to je istorija. Bilo je perioda u kojima je precutni sporazum — prihvacen u praksi, ako vec nije bio utvrden u teoriji — iskljucivao mogucnost da se privredne delatnosti i drustvene institucije ispituju ili kritikuju u svetlosti religije. Kazu da je u ranom 19. veku jedan drzavnik, koji je svoja shvatanja o odnosu izmedu crkve i drzave

7

oblikovao, izgleda, prema nazorima gospodina Kolinsa i ledi Katarine de Bur, ucutkao crkvenog reformatora ovakvim protestom: »Stvari zlo stoje kad religija pocne da se mesa u licni zivot«; a jedan drzavnik nasih dana govorio je o tome kakva katastrofa mora nastupiti ako crkva prede RubiKon koji deli zabacene pokrajine duha od svetovne prestonice javnih poslova.1

Kakva god bila zasluga ovih aforizama, ocigledno je da se linija sto deli podrucje religije od podrucja svetovnih poslova— linija koju su nasi aforizmi smatrali po sebi razumljivom— danas pomera. Jednodusnom odlukom, dogovor o razdva- janju je propao i granice su opet pokretljive. Epoha o kojoj je Frud (Froude, James Anthony, 1818— 1894. engleski istoricar —■ p.p.) — koji nije bio obozavalac crkvenih pretenzija — mogao, sa donekle preteranom ostrinom, pisati da su predstavnici religije »prepustili savremeni svet trgovcima i davolu«,2 pokazuje izvesne znake odumiranja. Na srecu ili na nesrecu, mudro ili u oprecnosti sa mudroscu, danas se ne samo u Engleskoj vec i u Evropi i Americi, ne samo u jednoj veroispovesti vec medu katolicima, anglikancima i nekonfor- mistima cini pokusaj da se iznova odrede prakticne implikacije drustvene etike hriscanstva i da se stvori dovoljno slozeno merilo prema kome ce moci da se sudi o zajednickim delat- nostima i institucijama covecanstva, kako u oblasti medunarodne politike, tako i u podrucju drustvenog ustrojstva. Taj pokusaj preduzima se danas. Preduziman je i u proslosti. Nasa generacija nece doziveti da vidi hoce li iz njega nastati neka nova sinteza, hoce li ljudi jednog dana, nasavsi se u grubom svetu prakticnih poslova, reci:

OVDE POClNJE GRANlCNA OBLAST PRIRODE I HAOS SE POVLACl s a

NJENIH NAJISTURENIJIH BASTIONA KAO PORA2EN NEPRIJATELJ

Izvesrjo je jedino da sporna pitanja — kao sto je slucaj sa odnosom izmedu crkve i drzave — za koja se dugo mislilo da ih je pokrio zaborav stoleca, danas pokazuju da nisu mrtva

1 Lloyd George at Portmadoc (Times, 16. jun 1921).2 J. A. Froude, Revival of Romanism, u Short studies on

Great Subjects, 3. serija, 1877. str. 108.

8

vec samo usnula. Ispitati oblike u koje su se pretocila i faze Kroz koje su prosla, pa makar samo na uskoj teritoriji jedne zemlje i u ogranicenom vremenskom periodu — to je nesto vise od pukog antikvarijanizma. To nije pokusaj ga se do- zivaju mrtvi vec da se probude zivi i da se iz novog ugla sagledaju problemi naseg sopstvenog vremena tako sto ce se prosiriti iskustvo koje se uzima u obzir.

Za takvo ispitivanje, 16. i 17. vek ocigledno predstavljaju presudan period. Dr Figis3 je sekularizaciju politicke teorije opisao kao najznacajniju medu intelektualnim promenama koje su oznacile pocetak modernog doba- To sto su se njeni rezultati ocitovali tek postepeno, tako da je seme, posejano pre reformacije, donelo plod tek posle gradanskog rata, nije je ucinilo manje revolucionarnom. Politicki aspeKti te promene su poznati. Teoloski kalup koji je oblikovao politicku teoriju od srednjeg veka do 17. stoleca razbijen je; politika postaje nauka, u krajnjoj liniji grupa nauka, a teologija je, u najboljem slucaju, samo jedna od njih. Razum zamenjuje otkrovenje, a politicke institucije za svoj kriterijum uzimaju korisnost, odbacujuci autoritet crkve. Posto vise ne predstavlja glavni interes ljudskog roda, religija se svodi na oblast zivota cije je granice neprikladno prekoracivati.

Na njeno mesto stupa jedna nova institucija, naoruzana novom doktrinom. A ko je srednjovekovna crkva bila neka vrsta drzave, tjudorska drzava imala je neke osobine crkve; i upravo cinjenica da u ono vreme niko, izuzev sacice sektasa, nije sebi mogao predstaviti drustveni poredak u kome bi religija bila shvatana kao nesto sto je, doduse, zivotno vezano za pojedinca, ali je u javnom pogledu bez znacaja, onemoguci- la je izmirenje spora izmedu puritanizma i monarhije. Masa koju je potpaljivao gradanski rat mogla se u takvoj situaciji lakse raspasti na svoje sastavne delove. Krajem 17. veka svetovna drzava, nezavisna od crkava Koje su joj sad bile podredene, odbacila je teoriju koja je i jednu i drugu smatrala dvama vidovima jedinstvenog drustva. Drzava se zadovoljava time da se ponizno pokloni pred crkvom; crkva se ne mesa u spoljasnju strukturu drustvenog i politickog sistema, koji spada u delokrug drzave. Epoha religijskih borbi zavrsava se Vestfalskim mirom 1648. godine. Epoha privrednih i

3 J. N. Figgis, From Gerson to Grotius, 1916, str. 21 seqq.

9

nacionalnih ratova pocinje ratom izmedu Engleske i Holandi- je za vreme engleske republike i Carlsa II. Najpre u Engle- skoj, zatim u Francuskoj i Americi, drzavu vise ne ozakonjuje religija, vec se ona tumaCi kao nesto prirodno, sto je zasnova- no na ugovoru i povezano potrebom za uzajamhom zastitom i koriscu od uzajamnog pomaganja. Drzava vise ne ispunjava nikaKav natprirodni nalog, nego postoji da bi zastitila pojedinca koji uziva ona apsolutna prava sto su mu ih dali neizmenljivi zakoni prirode. »Veliki i osnovni cilj ljudi Sto su ujedinjeni u drzave i potcinjavaju se jednoj vlasti je zastita njihove svojine.«4

Politicki znacaj ovog razvoja cesto je opisivan, ali je malo govoreno o analognim promenama u misli o drustvu i o privredi. Te promene su, medutim, krupne i zasluzuju da budu razmotrene. Pojava jedne objektivne i nepristrasne privredne nauke odigrala se sporije no sto je to bio slucaj u teoriji drzave jer su sporna pitanja manje obuzimala duhove, a s druge strane i zato sto se rasprava o teoriji drzave vodila pod punom svetloscu otvorene pozornice, dok se rasprava o privredi sunjala po sporednom stepenistu. Tek jedan vek kasnije, posto je Makjaveli odvojio drzavu od crkve, svet trgovine shvacen je kao samostalan i samozakonit; cak je i u Engleskoj ranog 17. veka, rasprava o pitanjima privrednog ustrojstva, koja se svodila iskljucivo na pojmove novcanog

dobitka i gubitka, jos uvek smatrana ne sasvim pristojnim cinizmom. Na pocetku 16. stoleca nije samo teorija o politici, vec je i teorija o drustvu bila prozeta ucenjima sto su izvedena iz oblasti etike i religije, a privredni fenomeni izrazavani su pojmovima licnog zivljenja isto onako prirodno i neminovno kao sto ih je 19. vek izrazavao pojmovima mehanicizma.

Kad je rec o teorijama o drustvu, vazno je povuci bitnu razliku izmedu onih koje svet covekovih poslova posmatraju kao samostalan, i drugih koje za njega traze neku natprirod- nu svrhu. Moderna teorija o drustvu kao i moderna teorija o politici razvile su se tek kada je dato prirodnjacko, a ne religijsko objasnjenje drustva, a za uspon obeju u velikoj

4 Locke, Tv>o Treatises of Government, knj. II, poglavlje IX, ■§ 124.

10

aneri treba zahvaliti okolnosti sto su se shvatanja o prirodi i funkciji crkve promenila. Kljucni periodi su 16- i 17. vek. Pozomica najvaznijih zbivanja (ako se zanemari Holandija) je Engleska jer se u njoj najranije, najbrze i najpotpunije odigrala promena drustvenog ustrojstva; kao entrepQt izmedu Evrope i Amerike, Engleska je stekla poseban geografski znaCaj i, dva veka pre FrancusKe, a jedan pre Nemacke, dostigla unutarnje privredno jedinstvo; njena revolucija bila je od konstitucionalnog znacaja; u zemlji je postojala mocna burzoazija bankara, brodovlasnika i trgovaca. Sustinu ove promene cini sekularizacija filozofije drustva i privrede. Sin- teza se razresuje u svoje elemente — politiku, poslove i poboznost; svaki od tih elemenata vodi odvojen i nezavisan zivot i upravlja se prema sopstvenim zakonima. Drustvene funkcije Sto su sazrevale u okviru crkve i dugo bile poistove- civane s njom, prenesene su na drzavu, te je sad ona slavlje- na kao donosilac napretka i cuvar kulture. Teoriju o hijerarhiji vrednosti, koja sve ljudske interese i delatnosti okuplja u sistem na cijem vrhu se nalazi religija, zamenila je zamisao o odvojenim i paralelnim oblastima medu kojima vlada odgova- rajuda ravnoteza, ali koje medusobno nisu zivotno povezane.

Ovo kretanje duha je, naravno, veoma postupno i praceno je kako zaostajanjima, tako i preuranjenostima koje kao da porifiu njegov osnovni karakter. Predznake nastupajuce filozofije lako je uoCiti vec u poznom srednjem veku, kao sto je i na kraju 17. stoleca lako otkriti vracanje nekadasnjim nacinima misljenja. Oresme u 14. veku anticipira monetarnu teoriju koja se, inace, povezuje sa Gresamovim (Thomas Gresham, 1519— 1579., engleski ekonomista — p.p), imenom; vec u 15. veku Laurentuis de Rudolfis razlikuje robnu od novCane razmene, a sveti Antonio opisuje znacaj kapitala; nasuprot tome, Bakster (Richard Baxter, 1615— 1691, engleski puritanski duhovnik — p.p), 1673. godine pise Knjigu uputsta- va za hriscane (putokaz za hriscansku poboznost) u stilu srednjovekovne Summae, a Bunjen (John Bunyan, 1628— 1688., ■engleski duhovnik — p. p., 1680. godine analizira privredne besramnosti gospodina Bedmana, koji je siromahe maltretirao visokim cenama i zelenastvom, na nacin svojstven nekom srednjovekovnom propovedniku.5 Pa ipak je u toku dva stole-

* Nicholas Oresme, c. 1320—82, biskup Lisjea od 1377. godine.

11

ca, izmedu 1500- i 1700. godine, preden ogroman put. Oka 1500. tipicni privredni sistemi su sholasticarski, izuzev u Itali- ji, gde je privredni racionalizam otisao vrlo daleko; tipican oblik popularnog poucavanja je propoved, ili prirucnici kakav je Dives et Pauper; kada su u pitanju problemi savesti,. pomoc se trazi u Bibliji, kod svetih otaca, u kanonskom pravu i kod njegovih tumaca; vodi se tipicna rasprava o problemima morala i religije i ona predstavlja pravilo i neminovnost kakvo je dva veka kasnije predstavljala rasprava o privrednoj probitacnosti.

Nije neophodno da isticemo kako doba Henrija VIII iTomasa Kromvela ne bi imalo sta da nauci od 20. veka outancanostima politickih intriga ili o vodenju trgovine. Ali cinicna bezobzirnost na visokim mestima uopste nije neusa- glasljiva sa opstim verovanjem u punovaznost moralnih nacela kojima ova bezobzirnost protivreci. Svako ko cita rasprave0 tri goruca problema — o rastu cena, o kapitalu i kamatama1 o zemljisnom pitanju u Engleskoj — sto su vodene izmedu1500. i 1550. godine — primetice da je povodom novih igorucih dnevnih privrednih interesa neprestano trazena pomoc od tradicionalnog hriscanskog morala koji je u ustrojstvu drustva, kao i u odnosima izmedu pojedinaca, jos uveK bio vrhunski autoritet. I upravo stoga sto je smatran vrhunskim

Njegov Tractatus dc origine, natura, jure et mutationibus m one- tarum napisan je verovatno oko 1360. Latinski i francuski tekst izdao je Volovski (Paris, 1864). a odlomke je preveo E. A. Monroe, Early Economic Thought, 1924., str. 81—102. O njegovom znacaju kratko raspravlja Cunningham, Growth o f English Industry and Commerce. Early and Middle Ages (4. izdanje, 1905, str. 354—9), i u svome uvodu pise Volovski. Datum dela De Usuris od Lauren- tisa de Rudolfisa bio je 1403. godine: kratak prikaz njegovih teorija o razmeni moze se naci u delu E. Schreibera: Die volkswirt- schaftlichen Anschauungen der Scholastik seit Thomas von Aquin, 1913, str. 211—17. Najvaznija dela svetog Antonija (1389— 1459, firentinski nadbiskup, 1446) su Summa Theologica, Summa Con- fessionalis i De Usuris. Prikaz njegovog ucenja dali su Carl Ilgner, Die volkswirthschaftlichen Anschauungen Antonis von Fiorenz, 1904, Schreiber, op. cit. str. 217—23; i Bede Jarrett, St. Antonino and Mediaeval Economics, 1914. Pun naslov Baxterovog dela glasi: A Christian Directory: a Summ of Practical Theologie and' Cases of Conscience.

12

.autoritetom, sluzbenici crkve su zahtevali da se u pitanjima drustvene politike cuje njihov glas; bez obzira koliko su se razlikovala ucenja i ustrojstvo crkvene vlasti kod katolika, anglikanaca, luteranaca ili kalvinista, svi oni — Luter i Kalvin, Latimer i Lod, Dzon Noks i oci hodocpsnici (Pilgrim Fathers — pripadnik engleskih puritanaca koji su osnovali plimutsku koloniju 1620) — slagali su se da drustveni moral

:spada u delokrug crkve i bili su spremni kako da ga propo- vedaju, tako i da obezbeduju njegovo sprovodenje, ako je potrebno — cak i odgovarajucom disciplinom.

Sredinom 17. veka sve se to promenilo. Posle restoracije javlja se novi nacin misljenja o privredi i politici. Zahtev sto ga je postavljala religija — da se u stvarima privrede postuju pravila ciste savesti — konacno je nestao kada je propao Lodov (Wiliam Laud, 1573— 1645, kanterberijski nadbiskup — p.p) eksperiment sa drzavom vernika, a rad vestminsterske skupstine pokazao se uzaludan. Posle gradanskog rata u privrednoj etici vise nije bilo moguce zastupati neko hriscansko nacelo, ne samo zbog otpora sto su ga pruzali svetovnjaci vec i zato sto je rascep crkve pokazao da nema tog opsteg nacela koje bi crkva mogla nametnuti. Ucenje privrednih teoreticara reformacije6 da trgovina cveta tamo gde postoji tolerancija — sto je dokazalo i holandsko iskustvo — naslo je svoju prakticnu potvrdu u cinjenici da se nijedna ni druga nisu mogle razvijati bez krupnih ustupaka individualizmu.

Na mesto hriscanskih moralista stupili su smesta teoreticari drugoga kova. Buducnost dvaju narednih stoleca nece se sastojati u pokusaju da se uz duzno postovanje izmenjenih okolnosti u privredne transakcije ponovo unese moralno nacelo obavezno za sve hriscane, vec ce pobedu odneti nova nauka, politicKa aritmetika, koja, najpre uzdrzano, a zatim sve sigurnije, tvrdi da osim slova zakona ne postoji nikakvo drugo moralno pravilo- Na metod ove nauke uticao je savremeni napredak matematike i fizike, te se ona privrednim pojavama nije bavila onako kako je to cinila kazuistika — hoteci da razluci pravedno od nepravednog — vec naucno, primenjujuci novi proracun na bezlicne privredne moci. Pret-

postavke, metod i karakter ove nauke prihvatili su svi obra-

6 Vidi IV poglavlje, str. 185.

13

zovani ljudi, ukljucujuci svestenstvo, premda se o nekima cxfi njenih pojedinacnih zakljucaka jos dugo raspravljalo. Njen najveci predstavnik u Engleskoj pre Adama Smita bio je dr Tuker, velecasnik Glostera.

O nekim posebnim fazama ovog prelaznog perioda ra- spravljacemo kasnije. Ne moze se poreci da je prelazni period postojao i da je duhovna i moralna promena, koja je za njim usledila, bila isto onoliko znacajna kao i neke slavnije revolucije u oblasti duha. Postojanje tog prelaznog perioda ne moze se poreci ni tvrdnjom da su privredni motivi i privredne potrebe stari koliko i istorija, ili da okretanje religiji Cesto sluzi samo da se trijum f materijalizma postavi u efektan dekor. Izlazuci kanonski zakon o zelenasenju, jedan srednjovekovni cinik je primetio: »Onaj koji ga prihvata odlazi u pakao, a onaj koji ga odbacuje — u sirotiste.«7 Kolton nas s pravom podseca da je cak i u stolecu vere vrlo lako moguce- sjediniti visokoparno nacelo sa vrlo niskom praksom. Nije- nuzno da se u raspravi ciji je predmet misao o drustvu, a ne- istorija privrede, opsirno obrazlaze ova opste poznata istina. Jedino ce lakoverni ili razocarani protivstavljati istorijske- epohe kao svetlost tami ili tamu svetlosti, ili ce podledi romanticarskom iskusenju da uzornom smatraju svaku epohu, izuzev sopstvene. Vrednovanje razlicitih teorija o ustrojstvn drustva prepusticemo onima koji veruju da za to posedujut pouzdana merila. Ono sto mi ovde pokusavamo je da bar razumemO' neke od njih.

Jer, na kraju krajeva, iz cinjenice da se ucenje i ponasanje razilaze ne proizlazi da je besmisleno podvrgauti ucenje proveri. Covekov nacin misljenja ponekad je podjednako znacajan kao i nacin na koji on dela, i taj znaSaj ne- potire se usled nesklada izmedu misli i dela. Mozda je istina da »teorija predstavlja kritiku zivota samo u onom smislu ui kome dobar covek predstavlja kritiku rdavog«. A li kad teoreticar posebno naglasava izvesne vidove i vrednosti, on to ne fiini proizvoljno, vec njegov izbor ima odredeno znafienje, te

7 Benvenuto da Imola, Comentum super Dantis Comoediam (ed. Lacaita), tom I, str. 579: »Qui facit usuram vadit ad infor- num; qui non facit vadit ad inopiam« (navedeno prema: G. G- Coulton, Social Life in Britain from the Conquest to the Reformation, 1919, str. 342).

14

cak i kad njegova shvatanja ne nailaze na opste odobravanjer sama pitanja sto ih on postavlja pruzaju obavestenje o osno- vama na kojima pociva njegovo doba- Bilo bi paradoksalno odbaciti Makjavelija, Loka, Smita i Bentama kao nevazne za politicku praksu njihovog doba samo zato sto ljudski rod jos uvek nije dobio idealnog vladara, liberala, idealistu ili utilita- ristu. Nista manje paradoksalno ne bi bilo odbaciti one Sto su stvorili srednjovekovne politicke i socijalne teorije samo zato sto iza kanonskog prava i summae i propovedi, iza dobrih. propisa koje su donosile varosi i gilde, iza pravilnika, pro- klamacija i duhovnjackih sudova vrebaju vecno isti prohtevi homo ekonomikusa.

'K ao sto postoji evolucija organizma, tako postoji i evolucija ideja; vrednost jedne kulture — to nam je ubedljivo dokazao profesor Valas — zavisi manje od prenosenja fizifikih svojstava, a vise od predavanja slozene strukture obicaja, znanja i verovanja; ako bi oni bili unisteni, godinu dana posle njih nestala bi polovina ljudske vrste. Ako se osnovni okvir nasledenih karakternih crta, s kojima se svaki coveK rada, neznatno promenio u toku istorije, interesi i vrednosti sto sacinjavaju njegov svet pretrpeli su niz revolucija. Konvenci- onalna tvrdnja da se ljudska priroda ne menja, prihvatljiva je jedino ako imamo u vidu one njene aspekte koji najmanje odreduju oho ljudsko. Vuk je danas isti kao sto je bio kada ga je lovio Nimrod. Ali, iako je covek roden sa mnogim vuCjim osobinama, on je pripitomljeni vuk; vestinu kojom je pripitomljen prenosi i usavrsava on sam. Covek z at ice odredeno drustveno naslede kome svaka generacija daje sopstveni doprinos u dobru i u zlu, pre no sto ga zavesta potomstvu.

Pored materijalnog, i moralni i religijski milije ostavljaju pecat na pojedincu, cak i kada on toga nije svestan. A kada n ovom milijeu nastanu promene, njihovo delovanje je vrlo snazno. Privredne kategorije modernog drustva, kakve su svojina, slobodna trgovina i slobodna konkurencija, u jednakoj meri pripadaju njegovom duhovnom gospodarstvu kao i njegove politicke ideje; zajedno sa religijom one su, mozda, najsnaznije delovale na uoblicavanje njegove prirode. Izmedu shvatanja da je drustvo zajednica nejednakih klasa, koje imaju razliCite funkcije i ujedinjene su nekim zajednickim ciljem, i shvatanja koje drustvo posmatra kao mehanizam £ije se funkcionisanje zasniva na delovanju privrednih motiva da

15

bi se zadovoljile privredne potrebe; izmedu predstave da •covek ne sme iskoriscavati nevolje svoga bliznjega, i ucenja da »Bog coveku nalaze da voli samoga sebe«; izmedu stava koji privredne prohteve suzbija religioznim nacelima i onoga koji korisnost uzdize do najviseg principa — izmedu svih ovih shvatanja zjapi ponor koji ne moze premostiti nijedna teorija o postojanosti i sveprisutnosti privrednih interesa, ponor koji bar zasluzuje da ga ispitamo. Istraziti kako se potonje shvatanje razvilo iz prethodnog; kako se misljenje prema kome privredna delatnost predstavlja jedan od vidova moralnog zivota preobratilo u shvatanje o njegovoj zavisnosti od bezlicnih i gotovo automatskih sila; pratiti borbu individualizma, suzbijanu od strane crkve u ime religije i od strane drzave u ime opsteg dobra, najpre napadanog, zatim prikrivanog, i najzad s trijumfom opravdanog u ime privredne slobode; posmatrati kako crkva nastoji da sacuva svoj uticaj na privredu i kako konacno mora toga da se odrekne — ciniti sve to, ne znaci davati maha tastoj ljubopitljivosti, nego stajati na izvoru onog potocica koji je danas narastao u reku. Je li religijsko misljenje u proslosti smatralo da su pitanja drustvenog ustrojstva i privredne etike nevazna za zivot duha, ili je nastojalo ne samo da hriscanizuje pojedinca vec i da izgradi hriscansku kulturu? Moze li religija pristati na postojanje ostre suprotnosti izmedu licne moralnosti i sumnjive prakse u poslovima? Da li pojam crkve podrazumeva prihvatanje neke posebne vrste drustvene etike i, ako podrazumeva, treba li crkva da nastoji da je svojim pripadnicima nametne kao obavezu? To su neka od pitanja sto ih ljudi danas postavljaju; njih moze osvetliti — makar i posrednom i nestalnom svetloscu — jedno merodavnije proucavanje istorije no sto se ja mogu nadati da cu ga ovde dati.

(I)

D RU STV E N I O R G A N IZ A M

Ta pitanja postavljamo danas. Ljudi su ih, premda na razlicitim jezicima, postavljali i u toku 16. veka. Opste je poznato da istorija moderne privrede pocinje nizom revolucionarnih promena u oblasti ustrojstva trgovine i upravljanja

16

njome, u oblasti finansija, cena i poloprivrede. Covek je u novu privrednu situaciju usao opremljen doktrinom, zakonom i tradicijom sto su iskovani tokom prethodna tri stoleca. PoSto su nove snage zbunjivale, a cesto i sokirale konzervativnu svest, propovednici morala i ucitelji religije pokusali su da s njima izadu nakraj tako sto su obnovili tradicionalne dok trine; na taj nacin je, cinilo se, bilo moguce suzbijati neume- renosti novoga i ispraviti njegove zloupotrebe. Kada je izme- njena situacija prestala da bude novina i postala utvrdena cinjenica, ove doktrine morale su se preinaciti. U toku reformacije, razlicite crkve razvijale su razlicita misljenja o drustvu i medu njima su postojale karakteristicne razlike.

X li to su bile tek kasnije etape razvoja i one su se postepeno ocitovale. Novi svet privrede nametnuo se borbom. Osim nekoliko radikalnih umova, prva generacija reformatora jedva je unela neke novine u probleme teorije o drustvu; ona je navodila stavove crkvenih otaca i koncila, autora dekreta i crkvenih pravniKa, savrseno nesvesna da menjanje crkvene doktrine i crkvenih vlasti podrazumeva kidanje sa onim sto je ona naucila da smatra moralnom tradicijom hriScanstva. Otuda 16. stolece dozivljava sukob ne samo izmedu razlicitih skola religijskog misljenja vec i izmedu izmenjene privredne situacije i vazece teorije o drustvu. Da bi to razumeo, covek se mora preneti u onu tacku u kojoj je taj sukob zapoceo. Mora, makar sazeto, ispitati istorijsko zalede.

To zalede sastojalo se od skupa formulisanih ili implicit- nih teorija o drustvu, koje su predstavljale zavestanje srednjeg veka. Formalno ucenje izvodeno je iz Biblije, iz dela crkvenih otaca i sholasticara, iz kanonskog prava i njegovih tumadenja, a sireno je putem propovedi i religijskih prirucnika. Njegove implicitne pretpostavke bile su sadrzane u pravu, obicajima i dru§tvenim institucijama. Obe strane ufienja bile su slozene; smatrati ga jedinstvenim, znacilo bi zrtvovati istinu da bi se problem lakse resio. Mozda hronicar politicke istorije ispravno postupa kada jednom frazom pokriva pet ili vise vekova, kojima je tradicija dala ime srednji vek. No onaj koji proucava ekonomske uslove mora, pre svega, razbiti tu predstavu o njihovom toboznjem jedinstvu.

Svet srednjovekovne privrede odista je imao izvesna zajednicka obelezja: on je na zapadu bio zatvoren sistem, na severu je imao onoliko prostora, koliko su mu dopuStali

17

Baltik i reke sto su uticale u njega, a na istOKU, gde je bio otvoren, prilazi su bili nanizani duz srazmerno kratke obalne linije, od Aleksandrije do Crnog mora, tako da je njima lako mogla ovladati svaka pomorska sila koja dominira Sredozem- ljem, kao sto ih je lako mogla odseci svaka vojna sila koja bi se isprecila ispred trgovinskih puteva pre no sto oni stignu do mora. Medutim, iako su ove elementarne cinjeniee odredile pravac dvaju glavnih trgovinskih tokova — sa istoka na zap'ad i sa severa na jug — i uslovile da se najnapredniji ekonomsKi zivot razvije u oblastima iz kojih ovi tokovi polaze ili u kojima se ukrstaju, u ovom opstem ekonomskom okviru postojala je najveca moguca raznolikost odnosa i razvoja. Obrisi ekonomske civilizacije razlikovali su se od onih u potonjim stolecima, ali kontrast izmedu planine i ravnice bio je podjednako izrazen. Bez obzira sto je teritorija na kojoj je nikla slozena privredna struktura bila veoma udaljena od teritorija potonjih generacija, privreda se razvijala tamo gde su uslovi bili najpovoljniji. Uprkos tome sto su feudalni posedi i gilde postojali svuda, izmedu zivota u sredistu kapitalisticke proizvodnje, kao sto je bila Flandrija 15. veka, ili u sredistu kapitalistickih novcanih poslova, kao sto je bila Fi- renca 15. veka, s jedne strane, i poljoprivrednog drustva koje je izvozilo sirovu gradu i male kolicine hrane, kao sto je bila srednjovekovna Engleska, s druge strane, postojala je ista razlika kao izmedu modernog Lankastra ili Londona i moderne Danske. Izvlaciti zakljucak na osnovu uslova u Engleskoj da citav svet u privrednom pogledu tapka u mestu ili da se greje na suncu privredne neukosti, bilo bi podjednako besmisleno kao i stvarati sliku o privrednom zivotu Evrope u 20. veku na osnovu proucavanja Setlandskih ostrva ili Ukrajine. Elementi teorije o drustvu u srednjem veku bili su isto toliko raznoliki i promenljivi. Cak ako se istrazivac ogranici na doktrinu koja je tesno povezana sa religijom, i uzme kao tipican primer sholasticarske Summae, on ce i tu uociti neprestani proces promene. Ucenje o privredi svetog Antonija u 15. veku, na primer, bilo je mnogo slozenije i realisticnije od ucenja svetog Tome u 13. veku; sve do kraja srednjeg veka najcvrsci i najkarakteristicniji delovi sistema — recimo, teorija o cenama i o zelenasenju — bili su daleko od svake postojanosti i neprestano su preinacivani i razradivani.

18

Moglo bi se reci da postoje cetiri glavna stava religijskog m isljenja o svetu drustvenih institucija i privrednih odnosa. S jedne strane postoji asketsko stajanje po strani; to je stav koji podrazumeva da svetovni poslovi pripadaju oblasti su- stinske bezboznosti kojoj se ljudi mogu odupreti — kojoj de se sigurno odupreti ako slusaju svoju dusu — ali koju mogu pobediti jedino tako sto ce od nje uteci. Drugo shvatanje je ono koje svetovne poslove smatra neminovnim i ignorise ih kao nesto za sta ga nije briga, jer takve stvari pripadaju svetu koji s religijom nema nikakve veze; smelo suocavanje s problemima i nastavljanje svojim putem u svim vremenima imalo je vrednost samo po sebi, te ne zahteva posebno oprav- darije. Treda mogucnost je aktivisticka: to je zalaganje za neki poseban preobrazaj, za uklanjanje nekih izrazitih nepravdi, za konacnu revoluciju, koja ce na Zem lji uspostaviti carstvo pravednosti. Cetvrto stanoviste istovremeno prihvata i kritikuje, podnosi i popravlja; grubi svet ljudskih prohteva ono smatra prljavim temeljom od kojeg se religija mora uzdici, ali istice da i on predstavlja gradu od koje je nacinje- no kraljevstvo bozje. Ovakvo shvatanje smatra sve delatnosti koje ne ulaze u okvir religije brutalnim ili mrtvim, ali nijednu od njih ne proglasava odvec zlom da bi bila ispod, ili odvec uzvisenom da bi bila iznad religije, jer je sve njih, u razlicitom stepenu, dotakao onaj duh koji sve prozima. Ovo stanoviste nalazi svoj najuzviseniji izraz u recima Pikarde: »Raj je svuda, ali milost najviseg dobra nije svuda prosuta u jednakoj meri.«

Svaki od ovih stavova srecemo danas. Srecemo ih i u razlicitim oblicima srednjovekovne misli, zavisno od perioda, mesta, ekonomskog stanja i licne nastrojenosti autora. U ranom srednjem veku preovladivao je asketizam. Autor Elu- cidariuma, recimo, koji u privrednom zivotu ne vidi nista osim vucje kavge oko strvine, misli da ljudi biznisa tesko mogu postidi spasenje jer zive od varanja i nedopustenog bogacenja.8 Par excellence religijski zivot je zivot monaha

8 Elucidarium, knj. II, str. 18 (u Lanfranci Opera, ed. J. A. Giles). Zbog cega smatram da je Honorius Augsburski, a ne Lan- franc, kao sto stoji u m ojim ranijim izdanjima, bio autor Eluci- dariuma objaSnjava delo J. A. Endres-a, Honorius Augustodu- nensis. Beitrag zur Geschichte des geistiger Lebens u 12: Jahr-

19

koji preziru blaga i iskuSenja ovoga sveta- Ako je jedna epoha prihvatila blagostanje i bogatstvo, u drugoj se javljala teznja da se obnovi primitivna uzdrzljivost, i vracanje evangelijskom siromaStvu sto ga je propovedao sveti Franja — iako su ga mnoge njegove pristalice odbacivale — obelezavalo je vecinu reformatorskih pokreta. Sto se tice ravnodusnosti prema svetovnim poslovima — sta je drugo, kraj sve svoje komunisticke obojenosti, V iklifovo ucenje da je »pravednik vec gospodar svega« i da »u ovom svetu Bog mora sluziti davolu«, do anticipacija ucenja o nebeskoj sredi koja nadoknaduje zemaljsku bedu? Tu bedu je Hobs na svoj cinican nacin obesmrtio recima da »progonjeni ne treba da se bune, vec da oSekuju obestecenje na nebu«; gospodin i gospoda Hamond proglasili su ovu maksimu opijumom koji jedako otupljuje i bol i propagandu industrijske revolucije. Ako su mracnjacke sekte poput siromaha iz Liona bile odvec nepravoverne, a da bismo ih ovde navodili, to nije bio slucaj sa monasima-prosja- cima; Langland i onaj feudalni publicista Froasar nisu bili jedini koji su ih optuzili — formulacija ima dugacku istoriju — za podbadanje klasne mrznje.

Iz ovako bezmernog mora ideja o drustvu i religiji oda- brati samo ono sto se uklapa u nas sopstveni krug predstava i to oznaciti imenom »srednjovekovna misao«, znacilo bi izvr- dati sva pitanja. Ideje imaju pedigre koji bi, ako bi izasao na vedelo, cesto dovelo u zabunu njihove zagovornike. Odavno je pro§lo doba kada se moglo tvrditi da samo polovina modernog hrisdanstva ima koren u srednjovekovnoj religiji. Pored srednjovekovnog katolicanstva postoje i srednjovekovni puritanizam i racionalizam. U svojoj izvrsnoj knjizi9 Maning je istakao da su pravi naslednici Gregora VII i Bonifacija VIII na polju crkvene teorije bili Kalvin i Noks. A ono sto vazi za religijsku i politicku misao, vazi i za ucenja o privredi i drustvu. Sve teorije o druStvu, §to su ih zastupali Luter i Latimer, Bucer i Bulinger, anabaptisti 16. veka i uravnjivaci

hundert, 1906, str. 22—26. Tu ispravku dugujem profesoru F. M. Powicke-u. Vidi takode Vita Sancti Guidonis (Bollandists’ Acta Sanctorum, septembar, tom IV, str. 43): »Mercatura raro aut nunquam ab aliquo diu sine crimine exerceri potuit.«

• B. L. Manning, The People’s Faith in the time of Wyclif, 1919, str. 186.

20

17. veka, puritanci poput Bakstera, anglikanci poput Loda, baptisti kao Bunjen, kvekeri kao Belers, bile su deca srednjovekovne misli. Kao i danasnja crkva u krajevima koji jo§ nisu izisli iz faze divljastva, crkva srednjeg veka ulagala je ogroman misionarski napor u kome su — posto je morala da se bori sa varvarizmom oko sebe — pokrstavanje i izgradnja drustva bili gotovo nerazlucivi. Zahvaljujudi prirodi svoga zadatka i namerama svojih vladara, ona je postala najveda politicka institucija. Bez obzira je li to bilo dobro ili rdavo, ona nije nastojala da bude sekta, vec civilizacija i kada je u toku reformacije njeno jedinstvo bilo razoreno, razlicite crkve koje su iz nje proizisle, trudile su se da shodno svojim mogucnostima nastave istu tradiciju. Stav odricanja ili aske- ze, kvietizma ili nezainteresovanosti, fanatizam gneva, sklonost ka spajanju spoljasnjeg poretka i religije duha — sve to, u ovom ili onom obliku, predstavljeno je u religijskoj misli i praksi srednjeg veka.

Sve to predstavljeno je u njoj, ali nju sve ne predstavlja u istoj meri. Od cetiri stava sto smo ih napred naveli, poslednji je najkarakteristicniji- Prva, temeljna pretpostavka koju je preuzelo 16. stolece je pretpostavka da religija predstavlja krajnje merilo ljudskih institucija i dela. Arhitektoni- ku sistema razradile su sholasticarske Summae. U ostroj suprotnosti prema savrmenom misljenju koje nije toliko u- smereno ka cilju, vec dovoljno zadovoljstvo nalazi u samom kretanju, srednjovekovno religijsko misljenje — ne bez proiz- voljnosti — gura svaki interes i svaku delatnost u sluzbu jedne jedinstvene ideje. Granice ove ideje su krivudave, a kako je svrha univerzalna i sveobuhvatna, bar teorijski nema prostora za nastrana tela koja se krecu po sopstvenoj orbiti. Svrhu odreduje bozanski zakon univerzuma. »Savrseno blazenstvo covekovo ne moze biti drugo do vizija bozanske sustine bica.«10

Tako sve delatnosti ulaze u okvir jedinstvenog sistema jer su sve — premda u razlicitom stepenu — povezane sa jedinstvenim ciljem koji im daje znacenje. Crkva je, u sirem smislu, hriscanska drzava, u okviru koje ovaj cilj mora da se realizuje; u uzem smislu, ona je hijerarhija, od boga ovlasce- na da tumaci taj cilj; i u jednom i u drugom smislu, ona

10 Aquinas, Summa Theologica, 2a 2ae, div. I, Q. Ill, art. VIII.

2i

obuhvata sav zivot i njen autoritet je vrhunski. Premda praksa neprestano protivreci teoriji, nema apsolutne razlike izmedu unutarnjeg i licnog zivota, koji predstavlja »oblast religije«, i prakticnih interesa, spoljasnjeg poretka, bezlicnog mehanizma, za koji je religija — ako se moze verovati nekim modernim uciteljima — bez znacaja.

Nema apsolutne razlike, ali ima razlike u stepenu. Posto- je — da upotrebimo jednu modernu frazu — stepeni realno- sti. Osobena crta srednjovekovnog misljenja sastoji se u tome sto ono suprotnosti koje ce docnije izgledati kao nepo- m irljive antiteze shvata kao razlicite jedinstvene velike celine i sto drustveno ustrojstvo — premda je izraslo iz fizickih potreba — neprimetno pretvara u svet duha. Covek — bas kao i zivotinja — tezi cuvanju i razvijanju sopstvene vrste; pored toga, buduci prirodno bice, on poseduje jedno osobeno obelezje — sklonost ka intelektualnom i drustvenom zivotu; on zeli da »spozna Boga i da zivi u zajednici«.11 Ove delatnosti, koje u skladu sa zakonima prirode oblikuju njegov zivot, mogu se posmatrati, a ponekad se i posmatraju, kao nesto Sto je ravnodusno ili neprijateljski raspolozeno prema zivotu duha. A li karakteristicno mi§ljenje je drugacije. Ono podrazumeva sintezu.

Suprotnost izmedu prirode i milosti, izmedu covekovih prohteva i interesa, sa jedne, i religije, s druge strane, nije apsolutna nego relativna. To je suprotnost izmedu materije i duha koji tu materiju nadahnjuje, suprotnost razlicitih stepena razvoja — pripreme i zrenja. Milost deluje na gresnu covekovu prirodu ne da bi je razorila, vec da bi je preobrazila. A ono sto vazi za pojedinca, vazi i za drustvo. Pokusalo se da se drustvu da novo znacenje tako sto je povezano sa svrhom ljudskog zivota, koju propoveda otkrovenje. Recima cuvenog (ili izvikanog) Bula: »Zadatak religije je da nize stvari vodi visima preko onih u sredini. Prema zakonu neba, sve stvari nisu podjednako i neposredno uvrscene u poredak; vec je najniza uvrscena preko one u sredini, a ta u sredini preko one iznad n je.«12 Na taj nacin, drustvene institucije dobijaju odlike koje bi se gotovo mogle nazvati svetim, jer predstavljaju spoljasnji i nesavrsen izraz duhovne stvamosti.

11 Aquinas, Summa Theologica, Ia 2ae, div. I, Q. XCIV, art. II.12 Dekret Unam Sanctam od Bonifacija VIII.

22

Idealno shvaceno, drustvo je stepenast organizam, a ljudske delatnosti obrazuju neku vrstu hijerarhije funkcija koje se razlikuju po vrsti i znacaju, ali je svaka od njih vredna u sopstvnom polju, pod pretpostavkom da njome upravlja, bez obzira na udaljenost, onaj cilj koji je svima zajednicki. Nalik nebeskom poretku, ciji je slab odsjaj, drustvo je stabilno, jer stremi uvis:

Anzi e form ale ad esto beato esseTenersi dentro alia divina voglia,Per ch ’ una fansi nostre voglie stesse.

(Stqvise, pravilo je za ovo blazeno bice da ostane unutar bozanske volje i zahvaljujuci njoj sve se ujedinjuje.)

Gotovo da nema potrebe reci da metafizika, koliko god bila uzvisena, nije predstavljala svakodnevnu hranu srednjovekovlja nista vise no sto je to danas slucaj. Petnaesto stolece dozivelo je procvat trgovinske delatnosti i ekonomske spekulacije, a sredinom stoleca sva ova ucenja pocela su da zastare- vaju. Nema potrebe reci ni to da se opste ideje ne mogu cuvati pod kljucem i da je ubedenje srednjovekovnih mislilaca da zivot ima bozansku svrhu bojilo i tumacenje svakod- nevnih prilika, kao sto ga je u 18. veku bojila fizika, a u 19. veku teorija evolucije. Ako je prvo zavestanje srednjeg veka 16. stolecu bila zamisao o religiji kao sili koja u sebi sazima sve vidove ljudskog zivota, drugo i trece zavestanje prirodno su proistekli iz razrade ove ideje u oblasti onovremene privrede. Prvo se moze nazvati funkcionalnim shvatanjem klasnog ustrojstva, a drugo ucenjem o privrednoj etici.

Od 12. do 16. stoleca, od rasprava Beketovog sekretara 1159. godine do dela kapelana Henrija VIII 1537. godine, ljudsko drustvo je prikazivano uz pomoc uvek istog poredenja koje je, koliko god fundamentalno, bilo i opste mesto.13 Navo- deno u svakoj privrednoj krizi kako bi uzvisenom doktrinom o drustvenoj solidarnosti ukorilo otimanje i glozenje, ovo

18 John o f Salisbury, Polycraticus (ed. C. C. I. Webb) knj. V, pogl. II (»Est autem res publica, sicut Plutarco placet, corpus quoddam quod divini muneris beneficio animatur;;), i knj. VI, pogl. X , gde je analogija razradena do detalja. O kapelanu Henrija VIII vidi: Starkey, A Dialogue between Cardinal Pole and Thomas Lupset (E. E. T. S., Extra Ser., no. XXX II, 1878).

23

poredenje nije bilo konacno odbaceno sve do uspona teorijskog individualizma u Engleskoj u 17. veku. To je poredenje sa ljudskim telom. Grube cinjenice drustvenog poretka prihvacene su u svoj svojoj okrutnosti i svireposti. Prihvacene su sa zapanjujucom poslusnoscu i, izuzev u retkim prilikama, nema govora o novom poretku. Pri tom nije rec o sitnicama. U pitanju je nista manje nego citavo zdanje feudalnog drustva — staleske povlastice, stalesko tlacenje, izrabljivanje, sebarstvo. Ali te stvari — smatralo se — ne mogu se smatrati jednostavno tuctim religiji, jer je religija sveobuhvatna. One moraju dobiti neko eticko znacenje, mora se pokazati da su izraz nekog obimnijeg plana. Znacenje koje im je dato, jed nostavno je. Staleski polozaj i nejednakost bili su u srednjem veku objasnjavani uz pomoc funkcionalne teorije o drustvu, kao sto je konkurencija u 18. veku objasnjavana uz pomoc teorije o privrednoj ravnotezi; prva teorija je bila jednako ocarana razmisljanjem o otkrivanju moraine svrhe u drustvenom ustrojstvu, kao sto je potonja uzivala u dokazivanju da je za neobicni mehanizam ljudskog drustva moralna svrha izlisna, pa cak predstavlja i smetnju. Drustvo je, kao i ljudsko telo, organizam sastavljen od razlicitih clanova. Svaki clan ima sopstvenu funkciju — da moli ili da brani, da trguje ili obraduje zemlju. Svako treba da prima sredstva sto odgovaraju njegovom polozaju i da ne trazi vise- Unutar staleza mora postojati jednakost; ako jedan covek prisvoji izdrzavanje za dvojicu, njegov bliznji ostace kratkih rukava. Izmedu staleza mora postojati nejednakost; inace stalez ne bi mogao ispuniti svoj zadatak ili — cudna misao za nas — ne bi mogao uzivati svoj a prava. Seljaci se ne smeju gurati medu one sto su iznad njih. Gospodari ne smeju pljackati seljake. Zanatlije i trgovci moraju primati ono sto im omogucuje njihov poziv, i nikako vise.

Kao pravilo drustvene politike, ovo ucenje je istovremeno gusilo i stitilo. »Jedan stalez stoji iznad drugog, kako i prilici, i pravo je da ljudi u okviru njega vrse svoje duznosti. A li tlacenje, iznudivanje novca i preziranje podredenih zasluzuju prokletstvo.«14 Kao filozofija drustva, ono je pokusalo da oduhovi zemaljsku gradu prisajedinjujuci je bozanskom univer- zumu koji treba da je primi i preobrazi. Zivot sto se sastoji

14 Chaucer, The Persone’s Tale, § 66.

24

samo u ostvarivanju dobiti opire se ovom procesu preobraza- vanja, te na njega pada ljaga. Jer uprkos ingenioznosti teoreticara, finansije i trgovinu, ciju sustinu nije cinilo sluzenje, vec puki appetitus divitiarium infinitus, (bezgranican prohtev za bogatstvom), nije bilo lako tumaciti pomocu pojmova druStve- nih funkcija. Te delatnosti bile su srazmerno zakasneli uljezi u jedan svet sto je izgraden u predtrgovinskoj eposi, te se stoga nikako nisu harmonicno uklapale u srednjovekovne sinteze, a kada su konacno dostigle svoj puni razvoj, uticale su da se ta sinteza razbije. Ali, nasuprot tome, posedi feudalnih gospodara, rad seljaka ili zanatlija, pa cak i divljastva ratnika, nisu vazili za nesto sto je neprijateljsko duhovnom zivotu ili Sto mu ne pripada. Posto su dotaknuti Iturijelovom strelom (Iturijel ■— hebrejski; bozanska nadmoc; u Miltonovom Izgubljenom raju andeo koji je satani vratio njegov pravi oblik — p.p.). oni su morali steci uzviseniji status i postati sluzba, poziv i viteska vrlina, a ritual koji ih je okruzivao bio je smisljen da pokaze kako su iz ruku religije primili novo posvecenje. Sa blagoslovom crkve, moc i povlastice postale su duznost i obaveza-

Da je ovo izmirenje bilo povrsno i da je crkva, nastojeci da ga postigne, cesto unizavala sebe ne uzdizuci svet zema- Ijskog, podjednako je neporecivo kao i cinjenica da je cilj tog izmirenja bilo velicanje materijalnih interesa, i to tako sto im je dat pecat univerzalnog. Gospodari su udarili visoke poreze i ugnjetavali siromahe; no i tu je postojalo nesto sto im je predocavalo da je njihov pravi zadatak »odbrana bozjeg zakona pomocu zemaljske sile«.15 Zanatlije su — to je bio refren mnogih propovedi — radile necasno; no mozda nije- sasvim beznacajno sto su, makar prividno, svojim idealom proglasavale takvo rukovodenje trgovinom, u kome nema varanja obicnih ljudi. Zar nije imalo smisla da se na sukob izmedu gospodara i seljaka, trgovca i zanatlije, varosanina i zitelja sela odgovori mislju o univerzalnoj solidarnosti pred kojom moraju ustuknuti i ekonomska korist i ekonomska mod? »Zdravlje citave zajednice bide osigurano i snazno ako- se visi clanovi budu obazirali na nize, a nizi u istom duhu

15 On the Seven Deadly Sins, pogl. X IX (Select English. Works of John Wyclif, izd. T. Arnold, tom III, 1871, str. 145).

25

budu sretali vise, tako da je svaki naizmenicno clan svakog drugog.«16

Ako je srednjovekovni moralista cesto bio odvec naivan i ocekivao da iz uzvisenih principa smesta usledi zdrava praksa, on je bar bio lisen one — danas prilicno moderne — lakovernosti koja smatra da ce zdrava praksa nastati i bez tih principa ili cak njima za inat. Reci da su ljudi kojima je bilo upuceno to ucenje krenuli u pljacku i obmanjivanje isto je sto i kazati da su oni bili prosto ljudi. Malo je verovatno da bi bili posteniji i da im je — kao nekim njihovim potomcima — receno kako je konkurencija delo providenja, stvoreno da automatski pruzi zamenu za cestitost. Drustvo je, ukratko, bilo tumaceno ne kao izraz pojedinacnih privrednih interesa, vec kao zajednica koju objedinjuje sistem uzajamnih, premda razlicitih obaveza. Drustvena dobrobit, smatralo se, postoji u onoj meri u kojoj svaki stalez obavlja svoje funkcije i uziva u pravima koja su mu data. »Crkva je podeljena na tri dela: na svestenike, ratnike i . . . radnike . . . Posto je ona nasa majka, ona je telo, a zdravlje tog tela zavisi od spremnosti njegovih delova da skupno deluju, kao sto je odredio Hrist . . . Ruka dobrog coveka pomaze njegovoj glavi, njegove oci pomazu njegovom stopalu, a njegovo stopalo pomaze njegovom telu . . . tako treba da bude i medu delovima crkve . . . Kao sto bi razliciti delovi covekovog tela nevaljano sluzili coveku ako bi poceli da preuzimaju funkcije drugih i da zbog toga zanemaruju sopstvene, tako je prava duznost razlicitih delova crkve da sluze Bogu; te ako bi jedan deo napustio onaj posao sto mu ga je namenio Bog i uzeo posao namenjen nekom drugom, u crkvi bi nastupila gresna pom etnja... Crkva sigurno nece ozdraviti pre no sto taj nebeski lekar i covekova vestina u lecenju ponovo ne uspostave pravi odnos medu njenim delovima.«17

16 John of Salisbury, op. cit., knj. VI, pogl. X : »Tunc autem totius rei publicae salus incolumis praeclaraque erit, si superiora membra se impendant inferioribus et inferiora superioribus pari jure respondeant, ut singula sint quasi aliorum ad invicem membra.«

17 Wyclif, op. cit., pogl. IX, X , XI, XVII, passim (Works of W yclif, ed. T. Arnold, tom III, str. 130, 131, 132, 134, 143).

26

Spekulacija se ne razvija in vacuo. Ma kako radikalna bila, ona odslikava utvrden poredak. Razume se, ova patrd- jarhalna doktrina je nesto bledi odraz feudalnog zemljisnog sistema. Razume se, takode, da je crkvena doktrina privredne etike izraz uslova sto su vladali u srednjovekovnoj proizvod- n ji. Filozofija religije ne moze prihvatiti doktrinu da je svet poslova i privatnih odnosa samodovoljan i nezavisan od etike i religije, sem ukoliko devet desetina ljudskih delatnosti

n e pripise silama mraka. No unositi moral u cinjenice moze da bude tesko, a moze biti i relativno lako, vec prema prilici. U velikom delu Evrope, u poznijem srednjem veku, privrednom situaoijom bilo je lakse ovladati no sto je to bio slucaj za vreme carstva ili sto je danas. U velikim trgovinskim centri- :ma ponekad je, odista, vladao najnehumaniji kapitalizam sto ga je svet igda video, a, s vremena na vreme, izbijali su ljuti ratovi izmedu zanatlija i trgovaca.18 A li izvan njih trgovina, proizvodnja, novcano trziste — sve ono sto zovemo privrednim sistemom — nije predstavljalo sistem, nego gomilu pojedinacnih trgovinskih akcija i pojedinacnih poslova. Novcane razmene bile su potpuno podredene naturalnoj privredi. Po- kretljivost i konkurencija jedva da su postojale. Krupnih poduhvata gotovo nije ni bilo. Osim nekoliko vaznih izuzetaka, kao sto su, recimo, bili neprestani ustanci tekstilnih .radnika u Flandriji i Italiji u 14. veku, srednjovekovni zanatlija, posebno u zaostalim zemljama poput Engleske, bio je sitan proizvodac. Privremena udruzenja ili »skupstine« nadnicara koje su u Londonu postojale jos pre kraja 13. veka,19 i

18 Vidi, na primer, A. Doren, Studien aus der Florentiner Wirthschaftsgeschichte, 1901, tom I, poglavlja V, VII. Njegov ko- nafini sud (str. 458) glasi: »Moze se mirno reci da ni u jednom periodu svetske istorije prirodna nadmoc kapitala nije vladala zanatlijama bez poseda i kapitala toliko bezobzimo, toliko slobodno od svake eticke i pravne primisli, toliko naivno u svojoj samo- razumljivoj doslednosti, niti je dovedena do kranjih posledica kao u doba procvata firentinskog suknarstva.« Slika koju o tekstilnoj industriji u Flandriji daje Pirenne (Belgian Democracy, its early History, prev. J. V. Saunders, 1915, str. 128— 134), uglavnom je slifina.

19 U januaru 1298/9. odrzan je »zbor tesara u Majlhendu, na ikome su se esnafskom zakletvom obavezali da ne postuju izvesnu naredbu ili odredbu, koju je u vezi s njihovim zanatom doneo

27

rast udruzenja najamnika u poznom srednjem veku dokazuju. da uslovi sto su ih stvorili moderni sindikati nisu bili nepoznati. A li dak i u gradu kakav je bio Pariz, 128 gildi sto su postojale krajem 13. veka ukljucivale su, izgleda, 500 majstora koji nisu uposljavali viSe od 6 do 7 000 kalfi. Procenjuje se da u Frankfurtu na Majni 1387. godine, u sluzbi kod 1 554 majstora nije bilo vise od 750 do 800 kalfi.20

U takvim gradovima, koji su uzivali slobodu i srazmeran rnir, i posedovali snazno osecanje zajednistva, koji su bili dovoljno veliki da se u njima steknu mnoga udruzenja i dovoljno mali da svaki covek poznaje svoga suseda, etika: uzajamne pomoci nije bila potpuno nemoguca, te vecinu srednjovekovnih proizvodnih institucija treba tumaciti u svetlosti ovih uslova. Bilo bi preterano tvrditi da su bezmalo svi srednjovekovni radnici pripadali nekoj zanatskoj gildi. U Engleskoj su, u svakom slucaju, devet desetina stanovnistva. cinili seljaci, medu kojima nije bilo govora o zanatskim organizacijama, premda su prijateljska udruzenja, koja su zvali gilde, bila uobicajena. Pitanje je nije li cak i u gradu postojala prilicna populaoija radnika-nadnicara — setimo se' samo koliko su neizucenih radnika morale uzimati zanatlije

gradonacelnik i opstinski odbornik«, a sledeceg marta obrazovan je »zbor kovaca«, koji je imao zajednicku blagajnu (Calendar o f Early Mayor’s Court Rolls of the City o f London, 1298— 1307, izd. A. H. Thomas, 1924, str. 25, 33-^).

20 Brojevi za Pariz dati su prema proceni Martina Sen Leona (Histoire des Corporations de Metiers, 3. izd., 1922, str. 219—20, 224,. 226; podatke o Frankfurtu daje Bucher (Die Bevdlkerung von Frankfurt am Main im X IV und X V Jahrhundert, 1886, str. 103,. 146, 605). Oni ne ukljufiuju segrte i ne smeju se uzimati doslovno. Martin Saint-Leon zakljucuje: »I1 est certain qu’ua moyen age (abstraction faite des villes de Flandre) in n’existait pas encore- un proletariat, le nombre des ouvriers ne depassant guere ou n’atteignant meme pas celui des maitres« (op. cit., str. 227 n.). Flandrijskim gradovima treba; kao izuzetak, dodati italijanske gradove; no, u svakom slucaju, ova tvrdnja ne vazi u potpunosti za pozni srednji vek, kada je i u Nemackoj postojao nadnicarski proletarijat (vidi: Lampreeht, Zum Verstdndnis der wirtschaft- lichen und sozialen Wandlungen in Deutschland vom 14. zum 16. Jahrhundert, u Zeitschrift fur Sozial- und Wirthschaftsgeschichter tom I, 1893, str. 191—263). pa cak, u manjem, obimu i u Engleskoj.

28

prilikom gradnje katedrala u vreme dok se jo§ nije znalo za mehanicki kran — a oni su retko bili organizovani u neka stalna udruzenja. Nista manje neumesno ne bi bilo pripisivati zanatskim gildama preveliku privrednu velikodusnost. One su, na prvom mestu, bale monopolisti; njihovi interesi pocesto s u se sukobljavali sa interesima potrosaca. Viklif, koji je, na gotovo moderan nacin zastupao zamisao o jedinstvenom druStvu koje radi zajednickog dobra nadilazi pojedinacne interese, imao je, razume se, predrasude prema esnafima, jer j e smatrao da oni razaraju jedinstvo drustva posto unose tsektaSku gramzivost i gresne ambicije; ali, s vremena na vrem e, okolnosti su potvrdivale njegovu optuzbu da »sva nova bratstva ili gilde otvoreno podlezu toj anatemi (protivno pritvorenim konspitratorima)«, jer se »zaklinju da ce jedni druge podrzavati cak i kad nisu u pravu i da de snagom i dovitljivoscu suzbijati prava drugih ljudi«.21 Znacajno je sto

41 The Grete Sentence of Curs Expouned, pogl. XXVIII (Select English Works of Wyclif, izd. T. Arnold, tom III, str. 333). Odlom ak sadrzi opseznu osudu svih vrsta udruzivanja, a pogotovu gildi, osudu zanatlija, kao Sto su slobodni zidari i drugi« 1 »trgovaca, piljara i . . . « koji se »dogovaraju da nijedan od njih ne kupuje po ceni visoj od utvrdene, premda roba moze vredeti m nogo vi5e« (ibid., str. 333, 334).

Viklifov argument je veoma zanimljiv i znacajan. Njime sa tvrdi (1) da su takva udruzenja za uzajamnu pomoc izlisna. Nije potrebna nikakva posebna institucija za potpomaganje bratstva je r su, sasvim nezavisno od takvih institucija, svi Clanovi zajedni- c e obavezni da pomazu jedan drugome: »Svaku pomoc koju treba d a pruze takve gilde obavezan je po bozjoj zapovesti da pruza svaki Clan hriscanske zajednice.« (2) Da udruzenja predstavljaju zaveru protiv javnosti. Oba tvrdenja su prilozi suverenosti uni- tam e drzave i oba ce imati veliku ulogu u potonjoj istoriji. Kori- stili su ih drzavnici aspolutisti u 16. veku kao argument u prilog drzavnoj kontroli nad industrijom, a protiv ometajuce neaktiv- nosti gildi i varoSi, dok su individualistima u 18. veku sluzila kao argument za slobodnu konkurenciju. Razmisljanje o odnosu m alih saveza i drzave traje od Viklifa do Tirgota, Rusoa, Adama Smita, Dekreta Zakonodavne skupStine iz 1792. godine, kojim se zabranjuju udruzenja radnika (»Les citoyens de m ane etat ou profession, les ouvriers et compagnons d’un art quelconque ne pourront . . . former des reglements sur leurs pretendus interets communs.« — Gradani koji pripadaju istom stalezu ili se bave

29

je najpodsticajniji plan za politicku i drustvenu obnovu, stvoren u Nemackoj pre reformacije, predlagao da se gilde sasvim ukinu, jer su nepodnosljivo pokvarene i tiranske.22

No ni svi monopolisti nisu isti. Iako zivimo u stolecu u kome udruzenja vise ne zele da imaju nikakve veze sa religijom, treba da se setimo da se, u krajnjoj liniji, obelezje srednjovekovne gilde sastojalo u tome sto je ona uvek temla da ekonomske potrebe iz kojih je proizisla potcini drustvenim interesima kako su ih shvatali ljudi za koje su drustveno i duhovno bili nerazmrsivo prepleteni. »Tout ce petit monde antique«, pise istoricar francuskih gildi, »etait fortement imbu des idees chretiennes sur le juste salaire et le juste prix; sans doute il y avait alors, comme aujourd’hui, des cupidites et des convoitises; mais une regie puissante s’imposait a tous et d ’une maniere generale exigeait pour chacun le pain quotidien promis par rEvangile«.23 (Citav taj mali svet bio je snazno prozet hriscanskim idejama o pravednoj plati i pravednoj ceni; nema sumnje, i iada je, kao sto je i danas slucaj, bilo koristoljublja i pohlepe; ali svima se nametalo jedno mocno pravilo koje je zahtevalo da svako ima svagdasnji hleb koji obecava jevandelje.)

istim poslom, radnici i kalfe u struci koja ne propada. . . stvaraju pravilnike kojima pretenduju na zajednicke interese), i engleskog Dekreta o udruzivanju.

22 Kayser Sigmunds Reformation aller Stiinden des Heiligen Romischen Reichs, objavio Goldast, Collectio Constitutionum Im - periallum, 1713, tom VI, str. 170—200. Verovatan datum nastanka je otprilike 1437. godina. O tome kratko raspravlja J. S. Schapiro, Social Reform and the Reformation, 1909, str. 93—9.

23 Martin Saint-Leon, op. cit., str. 187. Autorova primedba se odnosi na pravila iz 1270. godine, koja utvrduju minimalne platne stope za radnike u Parizu. No cini se da je neopravdano optimisticna. Cinjenica da su za tekstilne radnike utvrdene minimalne platne stope ne govori da je ta praksa bila opste prihvacena, jer su u Engleskoj, a verovatno i u Francuskoj tekstilna udruzenja imala poseban polozaj i za njih su utvrdivane minimalne platne stope, dok su maksimalne platne stope utvrdivane za druge, mnogo brojnije, grupe radnika. Pravo stanje stvari je takvo da se u srednjem veku pretpostavljalo kako je moguce uskladiti nadnice i cene prema nekom objektivnom merilu jednakosti, koje nije pokazivalo puku igru privrednih sila.

30

Sacuvati pribliznu jednakost medu »posvecenicima jed - nog zanata«, suzbijati privredni egoizam tako sto ce svaki od brace deliti svoju dobru srecu s drugim i priticati u pom oc svome bliznjem, pruzati otpor besavesnoj snazi novca, cuvati profesionalna merila za ucenje i obavljanje zanata, st»ogom zajednickom disciplinom gusiti prirodan prohtev za prisvaja- njem posebnih privilegija na racun ostalih — da li takav pokusaj moze da nadjaca zla konzervativnog metoda i esnafske iskljucivosti, pitanje je na koje ce svaki proucavalac odgovoriti shodno sopstvenim sklonostima. No u najmanju ruku je jasno da su i pravila bratstava i crkveno ucenje o privredi izrastali iz problema postojece privredne situacije. Privredno saobracanje, koje je danas mehanicko, bilo je onda licno, prisno i neposredno, te nije bilo mesta nijednoj organizaciji koja bi obimom prevazilazila okvire sto vaze za pojedince, ni ucenju koje sve obzire i primedbe ucutkuje ukazi- vanjem na privrednu probitacnost.

Takvo stanje kad su u privredi vladali licni odnosi, bilo je prilicno povoljno za razvoj sistema drustvene etike. A crkva, koja je sebi postavila ambiciozan zadatak da posreduje cak i izmedu najskromnijih delatnosti i bozanske svrhe, prihvatila se da odrzi to ucenje. Ono je, istina, u praksi skrna- vljeno — i to zestoko — na samom mestu svoga nastanka, u srcu hriscanstva. Savremenici veka vere nisu imali nikakvih iluzija o razlozima koji pokrecu privredu. Trebalo je samo da upru oci u Rim. Pocev od sredine 13. veka neprestano su se cule jadikovke zbog nepravicnosti crkve, a njihov refren bi se mogao sazeti u jednu rec — »gramzivost«. U Rimu — sve je na prodaju. Ljudi se ne pridrzavaju jevandelja po Marku, vec po srebrnoj marki.24

Cum ad papam veneris, habe pro constanti,Non est locus pauperi, soli favet danti.

Papa, si rem tangimus, nomen habet a re,Quicquid habent alii, solus vult papare;Vel, si verbum gallicum vis apocopare,Payez, prayez dit le mot, si vis impetrare.25

24 »The Cardinals Gospels, prevedeno iz Carmina Burana (preveo G. G. Coulton), u: A Mediaeval Garner, 1910, str. 347.

25 Iz Carmina Burana, izd. S. Gaselee, An Anthology .o f Medieval Latin, 1925, str. 58— 59.

31

(Kad izideS pred papu, upamti jedno:Tu je rado viden samo darodavac, siromah ne.

Papa dolazi od »papare« i znaci: sve pojesti sam.Tako je papa kadar da prozdere citavu imovinu neciju. Ili, kao sto bi se reklo na francuskom:»Plati, plati«, kaze pop, »ako hoceS da dobijes«.)

Papstvo je moglo zigosati zelenase, ali po§to je predsta- •vljalo visokoorganizovan administrativni sistem i primalo menicne posiljke iz citave Evrope u vreme kad su se prihodi ostalih vlasti jos uvek sastojali od licnih usluga i placanja u naturi, ono bez zelenasa nije moglo izaci nakraj. Dante je zajmodavce dz Kahorza smestio u pakao, ali ih je papa nazvao »neobicnim sinovima rimske crkve«.26 G rostete je osudivala lombardijske bankare, londonski biskup ih je prognao, ali ih je papska zastita ponovo vratila.27 Nekoliko godina kasnije, nadbiskup Pekam morao je da moli papu Nikolu III da povuce pretnju ekskomunikacijom, koja je trebalo da natera nadbiskupa da plati zelenasku kamatu italijanskim zajmodavcima, premda bi, kako je nadbiskup s pravom primetio »prema posebnom nalogu Vase svetosti moja duznost morala biti da preduzmem najstroze mere protiv takvih zajmodavaca«.28 Papstvo je, u izvesnom pogledu, bilo najveca finansijska

institucija srednjovekovlja; a kada se njegov poreski sistem razvio, stvari su postale samo jos gore. Korupcije koje su u

26 Inocentije IV dao im je 1248. godine naslov »Romanae ■ecclesiae filii speciales« (Ehrenberg, Das Zeitalter der Fugger, 1896, tom II, str. 66).

27 O Grosstete vidi: Matthew Paris, Chronica Majora, tom V, str. 404— 5 (gde se izvestava da je on osudio kahorzince, »koje su u nase vreme sveti oci i uCitelji prognali iz Francuske, ali koje je papa podrzavao i stitio u Engleskoj, koja nije patila od ove napasti«), i F. S. Stevenson, Robert Grossteste, Bishop of Lincoln, 1899, str. 101— 4. O biskupu Londona i o kahorzincima vidi: Matthew Paris, Chron. Maj., tom III, str. 331— 2. Korisnu zbirku koja ■obavestava o celom ovom predmetu daje Erenberg, op. cit., tom II, str. 64— 8.

“ Registrum Epistolarum J. Peckham, tom I, str. 18, jul 1279 (prev. Coulton, Social Life in Britain from the Conquest to the Reformation, str. 345.

:32

13. veku bile kao kapljica, u 15. veku su postale bujica. No premda su gresi Rima bili posebno teski, oni ni u kom slucaju nisu bili jedinstveni. S vremena na vreme cule su se zalbe da se svestenici upustaju u trgovinu i uzimaju zelenaske kamate.29 Uprava katedrala pozajmljivala je novae uz visoku kamatu. Svestenstvo je bilo duzno da dobit od zelenasenja kao god i onu od simonije (trgovina svetim stvarima — p.p.) odbacuje jer je mrska Bogu; ali kada je jedan zelenas pitao pariskog biskupa kakvi su izgledi za spas njegove duse, biskup mu je, umesto da zahteva hitan povracaj nepravedno stecenih dobara, savetovao da ih ulozi u izgradnju katedrale Notr Dam.30 »Tako«, uzviknuo je sveti Bernard »bogatstvo uvecava bo- gatsivo, a novae donosi novae . . . O, tastino nad tastinama, nezdrava si koliko i tasta! Zidovi crkve blistaju, dok njeni siromasi zive u bedi. Ona svoj kamen zaodeva u zlato, a pusta da njeni sinovi idu goli.«31

Ta slika je uzasna i covek mora biti zahvalan naucnicima kakvi su bili Liser i Kolton (Luchaire; Coulton) sto su razru- sili iluziju. Ali zigosanje poroka podrazumeva da je njihovo zlo shvaceno; ne osuditi ih, bilo bi isti sto i prikrivati njihovo postojanje; a posto je praksa izgubila oreol, preostaje da se pitamo koja su nacela ljudi postovali i kakva su merila postavljali? Ucenja o privredi sto su razvijena u sholasticar- skim Summae, gde je na ovo pitanje dat najsistematskiji odgovor, neretko su odbacivana kao zanesenjacka neobuzda- nost autora koji su, zbog svog bolesnog bavljenja svetom buducnosti, izgubili sposobnost da objasne stvari ovog sveta. U stvarnosti, medutim, povod i cilj sholasticarskih spekulacija o privrednim pitanjima bili su prvenstveno prakticni, ma sto

29 O zelenastvu medu svestenstvom vidi: Selden Society, tom V, 1891, Leet Jurisdiction in the City of Norwich, izd. W. Hudson, str. 35; Hist. MSS. Com., MSS. of the Marquis of Lothian, 1905, str. 26; i Th. Bonnin, Regestrum Visitationum Odonis Riga ldi, 1852, str. 35. Vidi takode napomenu 86.

30 Kanonici katedrale Notrdam pozajmljiivali su novae pod kamatu gradanima Pariza (A. Luchaire, Social France at the time of Philip Augustus, prev. E. B. Krehbiel, 1912, str. 130). O bisku- povom savetu zelenasima vidi ibid., str. 166.

81 Iz pisma St. Bemarda c. 1125, objavio Coulton, A Mediaeval Garner, str. 68—73.

33

god mi mislili o njihovim zakljuCcima. Ono Sto je pokretalo sholastiCarsku miSao bio je razvoj trgovine, gradskog zivota i privrede zasnovane na trgovini u jednom svetu, Ciji je drustveni poredak jos uvek podrazumevao samodovoljnost sela i feudalnu hijerarhiju. Autori ucenja o privredi zeleli su da rese probleme sto su proizilazili iz tog razvoja. Trebalo je izmiriti nove, ugovorom utvrdene odnose, do kojih je do§lo zahvaljujuci poletu privrede, sa nasledenom etikom koju je propovedala crkva. Potomstvo je ove autore smatralo nazad- njacima koji su nove privredne tokove zaustavljali jalovim pozivanjem na Bibliju i crkvene oce, ali su oni u sopstvenoj epohi bili pioniri slobodne misli. Time sto su se uopste bavili tim pitanjima, oni su u okamenjenom zdanju crkvenog autoriteta oslobodili prostor za nove i zive privredne interese i na taj nacin intelektualno opravdali razvoj koji bi ranije generacije osudile.

Merkantilisticka misao potonjih stoleca mnogo je dugovala sholastickoj raspravi o novcu, cenama i kamatama. A li speci- fican doprinos srednjovekovnih autora tehnickim stranama privredne teorije bio je manje znacajan negoli njihove premise. Oni su polazili od dveju osnovnih pretpostavki koje su utisnule duboki trag na misao o drustvu u 16. i 17. stolecu: prva je bila da su privredni interesi podredteni stvarnom zivotnom zadatku— spasenju duse, a druga — da je privredna etika jedan od vidova licne etike te je, stoga, kao i svi drugi delovi, potcinjena pravilima morala. Materijalna bogatstva su neophodna; njihov znacaj je drugorazredan, jer bez njih covek ne bi mogao da izdrzava sebe ni. da pomogne drugima; mudar vladar, rekao je sveti Toma,32 pri osnivanju svoje drzave imace u vidu prirodne izvore bogatstava. Medu- tim, sumnjivi su privredni motivi. Posto podrazumevaju snazne prohteve, covek ih se plasi, ali, istovremeno, nije toliko sitan da bi im prosto aplaudirao. Njima je, smatralo se, kao i svim drugim snaznim strastima, potrebno nesto sto ce ih suzbijati, a ne nesto sto ce im davati odresene ruke. U srednjovekovnoj teoriji privrede nije bilo mesta za privredne delatnosti koje nisu bile povezane sa moralnim ciljem; zasno- vati nauku o drustvu na pretpostavci da je prohtev za pri-

52 Aquinas, De Regimine Principium, knj. II, pogl. I—VII, gde se raspravlja o privrednim temeljima drzave. ,

34

vrednom dobiti nepromenljiva m erljiva sila koju treba prihvatiti kao sto se prihvataju druge prirodne sile — naime, kao neizbeznu i ociglednu iinjenicu — izgledalo bi srednjovekovnom misliocu jednako nerazumno ili nemoralno koliko i uzeti za pretpostavku filozofije drustVa neobuz.dano ispolja- vanje takvih nuzno ljudskih odlicja kakva su ratobornost ili seksualni nagon. Spoljasnje postoji radi unutarnjeg; privredna dobra su pomocna sredstva — sicut quoedam adminicula, quibvs adjuvamur ad tendendum in beatitudinem (poput nekih potpora kojima se pomazemo tezeci ka blazenstvu). »Dopuste- no je zeleti prolaznu srecu — ali ne tako sto cemo je staviti na prvo mesto i time se zadovoljiti, vec sto cemo je smatrati putem ka blazenstvu — samo utoliko sto ona potpomaze nas telesni zivot i sluzi kao pomocno sredstvo u postizanju vrline.«33 Bogatstva, reka oje sveti Antonije, postoj radi coveka, a ne covek radi njih.

Tako na svakom koraku postoje ogranicenja, zabrane, upozorenja, koja ne dopustaju da se privredni interesi mesaju u ozbiljne stvari. Covek treba da tezi bogatstvu koje mu je potrebno da obezbedi prihod saobrazan njegovom stalezu. Zeleti vise nije preduzimljivost, vec gramzivost, a gramzivost je smrtni greh. Trgovina je zakonita; razliciti izvori u razlicitim zemljama pokazuju da je ona volja providenja. No ona je i opasan posao. Covek mora biti siguran da je obavlja zbog opsteg dobra i da dobit koju uzima nije veca od plate za njegov rad. Licna svojina je nuzna institucija, bar u palom svetu; ljudi vise rade, a manje raspravljaju kada su dobra licna, a ne zajednicka. Ali ona se mora trpeti kao ustupak covekovoj gresnosti, umesto da se prihvata kao nesto sto je samo po sebi pozeljno; ideal je — samo ako se ljudska priroda moze uzvinuti do njega — zajednistvo dobara. »Communis enim«, pisao je Grasijan u svome Dekretumu, »usus omnium, quessunt in hoc mundo, omnibus hominibus esse debuit.«34 (Upotreba svih dobara sto postoje na ovom svetu mora biti zajednicka za sve ljude.) U najboljem slucaju,

as Aquinas, Summa Theol., 2a 2ae, Q. LXXXIII, art. VI. O za- pazanjima sv. Antonina o istom pr.edmetu.yidi: Jarrett, St. An- tonino and Mediaeval Economics, str. 59. ,

34 Gratian, Decretum, pt. II, causa XII, Q. i, c. II, § I.

35

posed mora ispunjavati niz uslova. Do njega se mora do<5i zakonitim putem. On mora pripadati najvecem mogucem broju ljudi. Mora davati sredstva za pomoc siromasnima. Nje- govo koriscenje mora, u granicama prakticnog, biti zajednicko. Njegovi vlasnici moraju biti spremni da ga podele sa onima koji nemaju, cak i ako ovi nisu u potpunoj nemastini. Takvi su bili uslovi za koje je jedan nadbiskup smatrao da ih treba postaviti u srediste poslova u Evropi 15. veka.35 U nekim drugim vremenima oni ne bi bili opisani kao opravdanje svojine, vec kao revolucionarni napad na nju. Jer braniti svojinu seljaka i sitnih sopstvenika nuzno znaci napa- dati svojinu monopolista i zelenasa, koja raste od toga sto prozdire onu prvu.

Citava ova doktrina pocivala je na jednostavnoj pretpostavci: da opasnost od privrednih interesa raste uporedo sa sve vecom moci novcanih motiva sto su s njima povezani. Rad — zajednicka sudbina Covecanstva — je neophodan i dostojan postovanja; trgovina je nuzna, ali je opasna po dusu; finansije mozda i nisu nemoralne, ali su, u najboljem slucaju, pogan i ozloglasen posao. Ovo cudnovato shvatanje drustvenih vrednosti, sasvim suprotno nazorima prosvecenijih stoleca, naj- vidljivije je u srednjovekovnim raspravama o trgovinskoj etici. Strogo ogranicena tolerancija u odnosu na trgovca bila je delimicno, nema sumnje, konvencija izvedena iz klasicnih modela; bilo je prirodno da Toma Akvinski uznosi drzavu kojoj gotovo i nisu bili potrebni trgovci, jer je svoje potrebe mogla zadovoljiti proizvodnjom sa sopstvenog tla; nije li sam Aristotel hvalio autarkeia? A li ta se konvencija poklapala sa jednim zivotnim elementom srednjovekovne teorije o drustvu i odgovarala je velikom delu srednjovekovnog drustva. Nije, naravno, bilo sporno da je trgovina neizbezna; trgovac uspostavlja ravnotezu izmedu manjaka u jednoj zemlji i obilja u drugoj. Kad privatni trgovci ne bi postojali, obrazlagao je Duns Skotus, vladalac bi ih morao izmisliti. Stoga su njihovi profiti zakoniti i oni mogu ukljucivati ne samo zivotni prihod

35 Vredan prikaz teorije o svojini sv. Antonina daje Ilgner, Die Volkswirthschaftlichen Anschauungen Antonins von Florenz, pogl. X.

36

gaobrazan trgovcevom polozaju vec i platu za njegov rad, vestinu i rizik.36

Ako je i bila primerena, ova odbrana donekle zbunjuje. Jer cemu uopste odbrana? Nastojanje da trgovina nije gresna nagovestava da bi trgovinska praksa mogla, u najmanju ruku, biti sumnjive ispravnosti. A u ocima vecine srednjovekovnih mislilaca, ona to i jeste. Summa periculosa est venditionis et emptionis negotiation (Vrhunac opasnosti je bavljenje kupovi- nom i prodajom.) Objasnjenje ovog stava lezi delimicno u cinjenicama savremenog privrednog ustrojstva. Privreda srednjovekovne varosi — pomislimo samo na resavanje pitanja prehj-ane i cena — bila je takva da je potrosnja u ocima javnog mnenja (kome je u stvarima privrede uvek pripadala poslednja rec) imala isto prvenstvo kakvo je u 19. veku imao profit. Premda je bio neophodan kruni, za koju je sakupljao poreze i kojoj je omogucavao pozajmice, a i krupnim predu- zetnicima, kakvi su bili manastiri ciju je vunu kupovao na veliko, obican trgovac je uzivao dvostruku nepopularnost — smatran je strancem i parazitom. Najrecitiji praktican komentar mlake trpeljivosti sto su je teoreticari gajili prema trgovcu predstavljaju mreza ogranicenja kojima su vlasti okruzile njegovu delatnost, ucestani izlivi javnog negodovan- nja protiv njega i bezobzirnost s kojom su varosi sputavale posrednika izmedu potrosaca i proizvodaca.

Medutim, nezavisno od boje kojom ju je bojila njena okolina, srednjovekovna teorija o drustvu imala je i sopstvene razloge sto je smatrala da trgovina, za razliku od rada, trazi posebno opravdanje. Nepoverljivost prema privrednim motivima bila je jedan od najranijih cinilaca crkvenog ucenja o drustvu i ona je ustrajavala sve dok kalvinizam nije pruzio privrednom zivotu novo posvecenje. Asketsku tradiciju u

36 »Sed si esset bonus legislator in partia indigente, deberet locare pro pretio magno huiusmodi mercatores . . . et non tantum eis et familiae sustentationem necessarium invenire, sed etiam industriam, peritiam, et pericula omnia locare; ergo etiam hoc possunt ipsi in vendendo« (navodi Schreiber, Die volkswirthschaftlichen Anschauungen der Scholastik seit Thomas v. Aquin, str. 154). .

37 Henry of Ghent, Aurea Quodlibeta, str. 42b (navodi Schreiber, op. c it , str. 135).

37

srednjovekovnoj filozofiji, koja je svu trgovinu proklela kao bezboznu, ublazilo je, ali ne i potpuno izbrisalo, poimanje prakticnih potreba; a tamo gde se nije zurilo sa osudom, podizan je prst upozorenja. Jer je trgovina, po svojoj sustini, izvrsno pogodovala zudnji za sticanjem, a prema tim prohtevima je srednjovekovni teoreticar, za razliku od vecine m o- dernih mislilaca koji ih smatraju jedinom sigurnom pokretac- kom snagom, imao stav onoga koji obuzdava prozdrljive. Zanatlija radi da bi ziveo; on trazi onoliko, koliko mu je dovoljno za izdrzavanje, ne vise. Trgovci nemaju u vidu samo prihod za zivot vec i dobit. Tradicionalnu razliku izrekao je Grasijan: »K o god kupuje neku stvar ne zato da bi je takvu i nepromenjenu prodao, nego da bi je iskoristio za nesto drugo, taj nije trgovac. Ali covek koji je kupuje da bi stekao dobtt prodajuci je opet neizmenjenu i onakvu kakvu je kupio, taj Covek je jedan od onih trgovaca i cenjkala koji su isterani iz bozjeg hrama«.88

Posto je po samoj definiciji covek koji »kupuje kako bi mogao prodati po skupljoj ceni«, trgovca pokrece samo ne- humana smesa njegovih sopstvenih interesa, u kojoj nema ni traga opstem dobru ili milosrdu. On sredstvo pretvara u cilj, te je njegovo delovanje »s pravom osudeno, jer, posmatrano kao takvo, sluzi zadovoljstvu u dobiti«.39

Kolika je bila teskoca sto je lezala u ogranicavanju jedne delatnosti, opasne za spasenje duse, a korisne za drustvo, najjasnije se ispoljilo u najcesce predlaganom resenju. Profit je trebalo smatrati posebnim vidom plate, s tim da dobit koja prelazi granice razumne nagrade za trgovcev rad nije, doduse, ilegalna, ali kao turpe lucrum (sramotna zarada) podleze osudi. Trgovac ce biti osloboden jedino ako »ne zeli dobit nje same radi, vec kao platu za svoj rad«.40 lako je bila teorijski pogodna, ovu doktrinu je bilo tesko primeniti jer je ocigledno, kako je kasnije sa smirenom ironijom primetio Adam Smit,

38 Gratian, Decretum, pt. I, dist. LXXXVIII, pogl. XI.S9 Aquinas, Summa Theol., 2a 2ae, Q. LXXVII, art. IV.40 Ibid. Trgovini se nema sta prigovoriti, »cum aliquis nego

tiation! intendit propter publicam utilitatem, ne scilicet res neces- sariae ad vitam patriae desint, et lucrum expetit, non quasi finem, sed quasi stipendium laboris«.

38

jpodrazumevala »jedan stav koji nije mnogo uobicajen medu trgovcima«. No razlozi koji su doveli do stvaranja ove teorije bili su karakteristicni. Srednjovekovni teoreticar je osudio kao gresan upravo onaj napor da se postigne neprestano i neograniceno povecanje materijalnog bogatstva,.-koji moderna drustva pozdravljaju kao pohvalan; a proroci koje je naj- strasnije napadao spadace, u jednom potonjem vremenu, medu plemenitije i finije vrline. »Onaj koji ima dovoljno da zadovolji svoje potrebe«, pisao je jedan sholasticar u 14, veku, »a ipak bez prestanka radi da bi stekao bogatstvo, bilo zato da bi se domogao viseg drustvenog polozaja, ili da bi vrem e- non; nakupio toliko da ne mora da radi, ili da bi njegovi sinovi postal! bogati i uticajni ljudi — takvoga je podbola gramzivost koja se mora osuditi, culna zudnja ili oholost.41 Dva i po stoleca kasnije, usred privrednog i duhovnog prevrata, Luter ce reci to isto, cak neumerenijim recima.42 Sustina argumenta sastoji se u tome da naplatu s pravom mogu zahtevati zanatlija koji je napravio robu i trgovac koji je prenosi, jer obojica vrse svoj poziv i sluze zajednickom dobru. Neoprostivi greh cine spekulanti ili prekupci, koji grabe licnu dobit koristeci opste potrebe. Pravi potomak ucenja Tome Akvinskog je teorija o vrednosti rada. Poslednji sholasticar bio je Karl, Marks.

(II)

GREH GRAMZIVOSTI

Ako zelimo da ove ideje budu nesto vise od pukih ap- strakcija, moramo ih prevesti u pojm ove pojedinacne razmene kroz koju se sprovodi trgovina i stice bogatstvo. Njihov praktican izraz bila je privredna kazuistika, ciji su najpozna- tiji elementi ucenje o pravednoj ceni i zabrana zelenasenja. Ove doktrine proizisle su koliko iz opste svesti o prostim Cinjenicama privredne situacije, toliko i iz misaonih riznica teoreticara koji su ih izlagali. Bolje negoli juristicka mudro- vanja, ovu temu osvetljavaju mnoge price o zelenasu koji je

41 Henry o f Langenstein, Tractatus bipartitus de contractibus emptionis et venditionis, I, 12 (navodi Schreiber, op. cit., str. 197).

* Vidi pogl. II, § II.

39

pre vremena otisao u pakao, ili mu se novae u kasi pretvorio u sasuseno lisce, ili se (kako obavestava savestan analiticar) »negde 1240. godine«, kada je stupio u crkvu da se venca, na njega srusila kamena statua iz predvorja za koju se, po bozjoj volji, pokazalo da predstavlja statuu jednog drugog zelenasa koga, zajedno sa njegovim kesama novca, odnosi davo.43

O ovim stvarima propovedala je crkva svojim preobrace- nicima; to pokazuje praksa po varosima, feudalnim dobrima i u nacionalnoj vlasti; stoga privrednu etiku crkve ne treba prosto otpisivati kao poboznu retoriku profesionalnih moralista, pogotovu kad se zna da su te ideje vazile i u krugovima koji se u stvarima bogacenja nisu mnogo prenemagali. Naj- bolji komentar crkvenih doktrina o zelenasenju i cenama predstavlja svetovno zakonodavstvo koje se odnosilo na slicne probleme; jer, bar do sredine 16. stoleca, u njemu su se ogledale misli crkve. Obican covek mogao je proklinjati smicalice crkvenih advokata, a gilde i varosi mogle su braniti svojim clanovnima da se obracaju crkvenim sudovima; ali pravila sto su ih oni sami propisivali za vodenje poslova bila su u prilicnoj meri obojena crkvenim pravom. Firenca je bila finansijska prestonica srednjovekovne Evrope, ali cak i u njoj su svetovne vlasti sredinom 14. veka globile bankare zbog zelenasenja; pedeset godina kasnije, one su prvi put u potpunosti zabranile kreditne transakcije i dovele Jevreje da vode poslove koji su hriscanima bili zabranjeni 44 Keln je bio jedno od najvecih trgovinskih sredista; ali kada bi nekom njegovom zitelju koji se uspesno bavio trgovinom dosao cas da sacini testament, on bi se setio da je trgovina opasna po dusu, a gramzivost da je smrtni greh i pokusao bi da se pokaje tako sto bi svoje sinove navodio da vrate nepravedno stecena dobra i izaberu neki manje opasan poziv no sto je poziv trgovca.45

43 Primere ovih slucajeva objavio je Coulton, A Mediaeval Garner, 1910, str. 212— 15, 298, i Social Life in England from the Conquest to the Reformation, 1919, str. 346.

44 Cinjenice daje Arturo Segre, Storia del Commercio, tom I, str. 223. Potpuniji prikaz kreditiranja i pozajmljivanja novca u Firenci daje Doren, Studien aus der Florentiner Wirthschaftsge- schichte, tom I, str. 173— 209.

45 Bruno Kuske, Quellen zur Geschichte des Kolner Handels und Verkehrs im Mittelalter, tom III, 1923, str. 197—8.

40

C-jradani Koventrija su se bezmalo sto godina prepirali sa prvosvestenikom povodom jednog problema svetovnog prava; ali Court Leet (policijski sud koji se bavio problemima feudalnih odnosa — p.p.) ovog naprednog poslovnog grada izjed- nacio je zelenastvo sa preljubom i bludom i, odredio da nijedan zelenas ne moze postati gradonacelnik, gradski vecnik, ili predsednik gilde.46 Stvar nije bila u tome sto su svetovnjaci bili prekomerno ispravni; ni u tome sto je crkva bila svemocna, iako je njeno ucenje kroz stotinu kanala ulivano ljudima u svest, gde je zivelo jos dugo, posto bi naredba prestala da vazi. Stvar je bila u tome sto su se cinjenice privredne situacije nezaustavljivo nametale i crkvi i svetovnjacima. U stvarnosti nije postojao ostar sukob izmedu crkvene doktrine i javne politike u svetu trgovine — individua l s praksa bila je, naravno, druga stvar — jer je i jednu i drugu oblikovala ista situacija, jer su i jedna i druga polazile od istih pretpostavki o tome sta je drustveno korisno.

Privredno zalede svega ovoga bilo je vrlo jednostavno. Srednjovekovni potrosac — koga danas razumemo bolje negoli 1914 — lici na putnika osudenog da zivot provede po stanicnim hotelima. On zivi u kuci pod monopolom i prepusten je na milost i nemilost mesnom pekaru i pivaru. Monopol je neizbezan. Odista, veliki deo srednjovekovne proizvodnje predstavlja sistem organizovanih monopola koji su javno priznati i cija se delatnost mora ljubomorno pratiti kako ne bi zloupotrebili svoju moc. To je drustvo sitnih zanatlija i seljaka. Nadnice nisu goruci problem jer je — izuzev u velikim industrijskim centrima kakvi su bili Italija i Flandri- ja — broj stalnih nadnicara bio mali. Stvari su sa zelenastvom stajale onako kako danas stoje sa slicnim odnosima. Jer nadnice su u velikoj meri postojale zbog potrosnje, a ne zbog proizvodnje. Seljak cija je zetva propala ili cija je stoka pomrla, ili zantalija koji je izgubio novae — obojica moraju uzeti kredit; njihovo seme za zitarice, stoka, materijal za rad i njihova beda otvaraju mogucnosti zajmodavcima. Naravno, narod se strasno bunio protiv trgovaca na veliko, koji drze grad u svojoj vlasti, protiv monopolista koji zivotne prihode mnogih drze u jednoj ruci, protiv zajmodavaca koji koriste

46 E.E.T.S., The Coventry Leet Book, izd. M. D. Harris, 1907— 13, str. 554.

41

nevolju svojih bliznjih da bi stekli pravo zakupa na njihovu zemlju i da bi je onda, obznanivsi stecaj, uzeli za sebe. »Zelenas nece koristiti ova dobra da bi pomogao svom bliznjem, izuzev ako se nada dobitku koji voli vise od milosrda. Postoje mnogi drugi gresi pored zelenasenja, ali zbog ovoga ga ljudi proklinju i mrze vise od svih ostalih.«47

Niko ko se bavi ovim slucajevima sto su u poznom srednjem veku odista iznoseni na sud nece smatrati cudnim ovo ogorcenje; jer oni sumornom svetloSdu osvetljavaju mogud- nost trgovinskog nemorala.48 Medu seljacima I sitnim zanatlijama koji su cinili vecinu stanovnistva srednjovekovne Engle- ske, davanje na zajam i uzimanje zajma bilo je veoma raSireno i tradicionalni stav prema zajmodavcima iskristalisao se na osnovu njihovih sitnih transakcija, a ne na osnovu velikih finansijskih poslova. Bilo je prirodno da se na »Bzuetu, [koja je] zelenasica i obezbeduje sebi prihod prodajuci po skupljoj ceni« i na Dzona Ceplena, qui est usurarius maximus,49 gleda kao na ljude koji su istovremeno i odvec sramni da bi ih okolina mogla tolerisati, i odvec potrebni, da bi mogli biti potupno istisnuti. Crkva je prihvatala ovaj stav naroda, davala mu je religiozni znacaj i iskristalisala ga u sistem u kome je privredni moral propovedan sa predikaonice, istican u ispovedaonici i, najzad, sudski podrzavan.

Filozofsku osnovu ovog shvatanja cini prirodni zakon. »Svaki zakon sto ga je stvorio covek ima karakter zakona tacno do one granice do koje je izveden iz prirodnog zakona. A li ako se u bilo kojoj tacki kosi sa zakonom prirode, on smesta prestaje da bude zakon i postaje puko izopadenje zakona.«50 U to vreme jos nije bila stvorena prihvatljiva doktrina o obestecenju, o faktoru vremena, o mehanizmu koji se sam ispravlja. Ideja o prirodnom zakonu, o prirodnoj

47 Wyclif, On the Seven Deadly Sins, pogl. X X IV (Works of Wyclif, izd. T. Arnold, tom III, str. 154—5). Refi za »zajam« (»loan«) u tekstu je »leeve« [? leene].

48 Primere takvih slucajeva vidi u: Early Chancery Proceedings, Bdle. LXIV, br. 291 i 1089; Bdle. XLVI, br. 38; Bdle. XLVI, br. 307. Ja sam o njima detaljnije raspravljao u uvodu za: Thomas Wilson, Discourse upon Usury, 1925, str. 28—9.

49 Hist. MSS. Com., MSS. of Marquis of Lothian, str. 27; Sel- den Soc., Leet Jurisdiction in the City of Norwich, str. 35.

59 Aquinas, Summa Theol., Ia 2ac, Q. XCV, art. II.

42

jpravdi koja treba da nade izraz u pozitivnom zakonu, ali ne i 4a se iscrpe u njemu — pruza idealnu normu za merenje pra- vifinosti pojedinadnih odnosa. Najvaznija razlika izmedu srednjovekovne i moderne misli o privredi sastoji se, zapravo, u Cinjenici da moderna misao prilikom opravdavanja neke pojedinacne delatnosti, nacela trgovanja ili sistema organizacije, obifino uzima u obzir privrednu probitacnost kako god da se ona tumaci, dok srednjovekovna misao polazi od pretpostavke da postoji moralni autoritet kome se razmatranje privredne pro- bitaCnosti mora podrediti. Prakticna primena ove zamisli predstavlja pokusaj da se svaka transakcija meri merilom pravicnosti koje je umnogome, premda ne u potpunosti, nezavisno od slucajnih spojeva odnosa u privredi. Niko ne sme traziti vise od cene koju su utvrdile bilo javne vlasti, bilo — ako to nije slucaj — opsta procena. Istina, cene ce se cak i pod istim uslovima menjati kad nastupi oskudica; jer uz svu svoju strogost, teolozi nisu toliko nerazumni da zanemare uticaj sto ga vrsi promenljivost ponude. No one se nece menjati u zavisnosti od licnih potreba i samovlje. Nevaljalac je onaj covek koji koristi ili cak izaziva privremenu nestasicu, covek koji zarafluje na promenama trzista, covek koji, kako kaze Viklif, mora biti pokvaren, inace se ne bi mogao preko noci obogatiti.51

Formalna teorija o pravednim cenama se vremenom u velikoj meri razvijala. Autori kasnijih vremena ublazili su glavnu teoriju Tome Akvinskog — da cene, iako ce se menjati u zavisnosti od promenljivih uslova na razlicitim trzistima, treba da odgovaraju proizvodacevom radu i troskovima, posto one cine pravu osnovu za communis estimatio, koja predstavlja zastitu od iznudivanja novca. Neki sholastici iz 14. veka isticali su subjektivni cinilac u zajednickom odredivanju cena, naglasavali da sustinu vrednosti predstavlja korisnost i izvla- Cili zakljucak da ce pravedne cene najpre biti dostignute ako postoji sloboda ugovora, jer prosta cinjenica da je razmena izvrsena dokazuje da su obe strane zadovoljne.52 U 15. veku je

51 On the Seven Deadly Sins, pogl. X X IV (Works a / Wyclif, izd. T. Arnold, tom III, str. 153).

** Na primer, Algidius Lessinus, De Usuris, pogl. IX, pt. I: xTantum res estimatur juste, quantum ad utilitatem possidentis refertur, et tantum juste valet, quantum sine fraude vendi potest

43

sveti Antonio, koji je pred ocima imao visokorazvijenu privrednu civilizaciju, pokusao da ostvari jednu sintezu u kojoj je hteo da sacuva nacela tradicionalne doktrine, ali i da ostavi prostora za pokretacke snage privrede. Posle istancane analize uslova koji uticu na vrednost, zakljucio je da pravednost cena u najboljem slucaju moze biti stvar »verovatnoce i nagadanja«, jer ce se cene menjati u zavisnosti od mesta, vremena i licnosti. N jegov praktican doprinos sastojao se u tome sto je citavu zamisao ucinio elasticnijom, uspostavljajuci tri stepena cena — gradus pins, discretus i rigidus. Prodavac koji poveca cenu za vise od pedeset procenata bio je obavezan, tumacio je sveti Antonije, da vrati visak; cak i manja odstupanja od ovoga zahtevaju, ako su proizvoljna, pokajanje u obliku davanja milostinje. Ali slucajne greske su oprostive; postoji odreflena marza u okviru koje se cene mogu kretati bez opasnosti od greha.53

Zakljucak — priznavanje bezlicnih sila koje odreduju trziste — predstavljao je prirodan ishod intenzivne privredne delatnosti u poznom srednjem veku i ocigledno je sadrzavao seme duhovnog prevrata. Cinjenica da se taj prevrat mogao naslutiti jos sredinom 14. veka podseda da je sholasti- carska misao o privredi sadrzavala mnogo raznolikije i m o- dernije elemente no sto se ponekad smatra. A li karakteristicna doktrina je ipak nesto drugo. Ona proklamuje da praved-

. . . Omnis translatio facta libera voluntate dominorum juste fit* ; Johannes Buridanus, Quaestiones super decem libros Ethicorum Aristotelis, V, 23: »Si igitur rem suam sic alienat, ipse secundum suam estimationem non damnificatur, sed lucratur; igitur non injustum patitur.« O oba autora raspravlja Schreiber (op. cit., str. 161—71 i 177— 91). Buridanusova teorija je izuzetno modema; ali on vodi racuna da naglasi kako cene treba da budu utvrdene »secundum utilitatem et necessitatem totius communitatis«, a ne »penes necessitatem ementis vel vendentis«.

53 St. Antonino, Summa Theologica, pars II, tit. I, pogl. VIII, § I, i pogl. XVI, § III. Prikaz st. Antoninove teorije o cenama daju Ilgner, Die volkswirthschaftlichen Anschauungen Antonins von Florenz, pogl. IV; Jarret, St. Antonino and Mediaeval Economics; i Schreiber, op. cit., str. 217—23. Zanimljivost te teorije sastoji se u pokusaju da stvori princip pravednih cena, uzimajuci u obzir prakticne potrebe.

44

na cena sluzi kao zastita od zelenasenja. »Prepustiti cenu robe volji prodavca, znaci dati gramzivosti odresene ruke, a ona gotovo sve prodavce podstice da traze preveliku dobit.« Cene moraju biti takve — i nikako drugacije — da coveku omoguce »prihod saobrazan njegovom stalezu«. Najpozeljnije bi bilo da cene utvrde javne vlasti, posto ispitaju ponudu i procene zahteve razlicitih slojeva prodavaca. Ako to nije slucaj, pojedinac mora sam utvrditi cene, rukovodeci se »onim sto mu je neophodno da odrzi svoj polozaj i da se u postavljenim mu okvirima dostojno prehrani, kao i razumnom procenom svojih troskova i rada«.54 Ako je druga preporuka pretpostavljala jedno idealno stanje, prva je bila gotovo plitkoumnost — ona nije podrazumevala nista vise do ono sto bi neki energican gradonacelnik sredio pre dorucka.

Zatim, niko ne sme davati novae pod kamatu. Covek, naravno, sme da izvuce profit iz partnerstva, pod pretpostavkom da je ucestvovao u partnerovom riziku. On moze kupiti pravo na zakup; jer plodove zemlje daje priroda, oni se ne uzimaju od drugog coveka. Sme traziti obestecenje— interes- se — ako mu se novae ne vrati u dogovoreno vreme. Sme traziti da mu se plati za nastalu stetu ili za dobit koja mu je umakla. Sme da kupi godisnju rentu, jer je placanje nepred- videno i slucajno, a ne izvesno. Nije rec o zelenasenju kada se Dzon Devenis, koji je pozajmio 19 funti i 16 silinga, obaveze da ce platiti kaznu od 40 funti u slucaju da ne vrati novae, jer je to naknada za pretrpljeni gubitak; ili kada Dzefri d ’Eston garantuje Vilijemu de Burvodu tri marke u srebru za godisnju rentu od sest silinga, jer je tu rec o kupovini prava na zakup, a ne o pozajmici; ili kada Dzems Le Rev iz Londona da 100 funti predujma Robertu de Breu, trgovcu iz Dablina, sa kojim ce dve godine trgovati u Irskoj, jer je to partnerstvo; ili kada manastiri iz Vorcestera prodaju godisnju rentu za gotov novae.55 Na kraju se nedopustenim

54 Henry of Langenstein, Tractatus bipartitus de contractibus emptionis et venditionis, I, II, 12 (navodi Schreiber, op. cit., str. 198—200).

55 O ovim primerima vidi Cal. of Early Mayor’s Court Rolls of the City of London, izd. A. H. Thomas, str. 259—60; Records of the City of Norwich, izd. W. Hudson i J. C. Tingey, tom I, 1906, str. 227;

45

smatralo samo ono sto moderni privredni prirucnici nazivaju »cistom kamatom« — kamatom u vidu unapred utvrdene- naplate za pozajmicu u novcu ili u robi, koja ne podrazumeva zajmodavcev rizik. »Usura est ex mutuo lucrum pacto debi- tum vel exactum . . . quidquid sorti accedit, subaudi per pactum vel exactionem, usura est, quodcunque nomen sibi im po- nat.«66

Naglasak je lezao na re£i -pactum. SuStina zelenastva sastojala se u tome Sto je ono bilo zajemceno i sto je zelenas uzimao svoju funtu mesa bez obzira je li covek koji je od njega pozajmio nesto dobio ili je izgubio. Srednjovekovno misljenje koje nije imalo primedaba na rente i profite pod pretpostavkom da su razumni — jer: nije li svako pomalo profiter? — bilo je nemilosrdno prema imaocu obveznica. Njegov zlocin sastojao se u tome sto uzima utvrdenu i zajem - cenu naplatu za novae, a ta naplata je zelenasenje.

Ta doktrina je, razume se, slozenija i istancanija no sto pokazuje ovaj sazet i ogoljeni prikaz. Kako se sve vise ucvrscivao obicaj da se kapital ulaze, da trziste zavisi od kapitala, i kako su se razvijali novi oblici privrednih delatnosti, kakvi su osiguranje i berzanske transakcije, teorija je dobijala sve razradeniji oblik, a skole su se sve vise delile. Jednu spornu tacku predstavljala je trpeljivost prema kupo- vanju prava na zakup, drugu — trgovina sa inostranstvom, a trecu — razvoj Monts Piete. jos pre kraja 14. stoleca postojali su autori koji su pisali da kamata predstavlja nagradu za usluge koje cini zajmodavac i isticali (premda otuda ocigledno nisu izvlacili savremene zakljucke) da su postojeca

Cal. o f Early Mayor’s Court Rolls, str. 132; J. M. Wilson, The W orcester Liber Albus. 1920 str. 199—200, 212— 13. Pitanje zakonitosti renti i profita u partnerstvu u potpunosti su raspravljali Max Neumann, Geschichte des Wuchers in Deutschland (1865) i Ashley Economic History. Vidi takode G. O’Brien, An Essay on Mediaeval Economic Teaching (1920), i G. G. Coulton, An Episode in Canon Law (u: History, jul 1921), gde se raspravlja o slozenom pitanju sto ga je postavio dekret Naviganti. ,

ss Bernardi Papiensis Summa Decretaliwn (izd. E.A.D. Las- peyres, 1860), knj. V, tit. XV.: £ ; '

46

dobra vrednija od buducih.57 No, teolosko misljenje, bez obzi- r£ je li bilo liberalno ili konzervativno, izreklo je jedinstvenu osudu naplatama samog cina pozajmljivanja, a savremeni tumac58 koji u trpeljivosti prema kamatama hoce da vidi odobravanje kamata izazvao bi skandal medu teolozima u svakoj epohi pre Kalvina. Zelenasiti znaci delati protiv Biblije, protiv Aristotela, protiv prirode, jer zalenasenje om ogucfva zivot bez rada; zelenasiti znaci prodavati vreme koje pripaaa Gospodu, u korist pokvarenih ljudi; znaci opljackati one koji koriste pozajmljeni novae i kojima pripada profit, jer su taj novae ucinili unosnim; zelenasenje je samo po sebi nepravedno jer dobit koju onaj sto je uzeo novae na zajam izvuce iz pozajmice ne moze premasiti vrednost pozajmljenog kapitala; ono je protivno zdravim pravnim nacelima jer kada se daje pozajmica u novcu, svojina nastala iz te pozajmice pripada onom koji je uzeo zajam i zasto bi kreditor zahtevao naplatu od coveka koji prosto koristi ono sto je sada njegovo sop- stverio?

Uloga koju u svemu tome igraju vlasti jasna je. Postojala su mesta u Eksodusu i Levitikusu; zatim mesto u Jevandelju po Luci, VI, 35 — ocigledno pogresan prevod; postojao je zatim odlomak iz Aristotelove Politike, za koji poneki danas kazu da je takode pogresno preveden.59 No prakticna razmatranja ponekad su pruzala veci doprinos doktrini nego sto se to pretpostavlja. Doktrina je stvorena u vreme kad vecina pozajmica nije cinila kreditni sistem nego jedno korisno sredstvo i kada se moglo reci da je »onaj koji uzima na zajam uvek nuzdom nateran da to ucini«. Kada bi zelenastvo bilo sveopste, receno je, »ljudi ne bi pomisljali da obraduju svoju zemlju, izuzev ako ne bi imali sta drugo da rade, te bi nastala takva oskudica da bi svi siromasi pomrli od gladi: jer cak kad

57 Na primer, Aegidius Lessinus, De Usuris, pogl. IX, pt. II: »Etiam res futurae per tempora non sunt tantae estimationis, sicut eaedem collectae in instanti, nec tantam utilitatem inferunt possi- dentibus, propter quod oportet, quod sint minoris estimationis secundum justitiam,« . ,

• 68 O’Brien, (op. cit.) zastupa — ukoliko ga ne shvatam pogres n o — ovo shvatanje.

59 Politics, I, III, ad. fin. 1258b. Vidi: Who,said xBarren Metal«? od E. Cannan-a, W. D. Ross-a, etc., Economica, jun 1922, str. 105—7.

47

bi dobili zemlju na obrafiivanje, oni ne bi mogli da dobiju zivotinje i oruda za obradivanje, posto ih sami ne bi imali, a bogati bi, koliko zbog novca, toliko zbog sigurnosti, davali svoj novae pre u zelenasenje, negoli u manja i rizicnija ulaganja«.60 Covek koji je upotrebio ove argumente nije bio neki akademski sanjar nego Inocentije IV, savrsen poslovan covek, uveren — cak do krajnosti — u Realpolitik i jedan od najsposobnijih drzavnika svoga vremena.

Crkva, naravno, nije mogla proci bez gresnih trgovinskih rabota na najvisim mestima. One su bile odvec udobne. Vek vere je podjednako kao i 20. vek znao razliku izmedu davanja zajma uz zalogu, koje je bilo ozloglaseno, i visokih finansija, koje su vazile za izuzetno casne; zato se o srednjevekovnoj osudi zelenasenja ne moze razumno suditi sve dok nemamo na umu da je veliki deo finansijskih poslova gotovo u potpunosti izbegao tu osudu. Ona nije izricana kada su bile u pitanju obimne transakcije sto su ih obavljali kraljevi, feudalni magnati, biskupi i opati. Podanici jednog Edvarda III ili grofa od Sampanje mogli su gundati i buniti se ako bi bili pritisnuti da vrate dug stranim zajmodavcima; ali ako bi se u rukama finansijera nasli sam Edvard III, ili grof od Sampanje, ko onda da pozove bilo duznika, bilo kreditora na odgovornost? Progon zelenasenja jos je rede pogadao papstvo; pape su se redovno sluzile uslugama medunarodnih bankarskih kuca toga vremena, savrseno zanemarujudi njihov poslovni moral, zbog cega su se cesto cule zalbe; uzimali su ih posebno u zastitu i ponekad su, preteci ekskomunikacijom, naterivali duznike da vrate dug. Uprkos povremenim grizama savesti, zabrana zelenasenja nije zahvatala medunarodno novcano trziste. U 14. veku u Italiji je vrvelo od bankarskih kuca koje su obavljale razmenu sa inostranstvom u svakom trgovinskom centru, od Carigrada do Londona, a za vreme velikih sajmova, kao sto je bio onaj u Sampanji, uvek je postojalo odredeno vreme, namenjeno pozajmljivanju i poravnanju dugova.61

80 Inocentije IV, Apparatus, knj. V, De Usuris.61 Za Italiju vidi: Arturo Segre, Storia del Commerico, tom I,

str. 179—91, a za Francusku P. Boissonade. Le Travail dans I Europe chretienne au Moyen Age, 1921, str. 206—9. 212— 13. I jedno i drugo delo naglasavaju finansijske veze papstva.

48

^N ije rec o tome da je transakcijama ovoga tipa davano neko posebno mesto; naprotiv, svaka od njih je s vremena ha vreme izazivala negodovanje moralista. Takode nema smisla optuzivati za hipokriziju one autore koji su nastavljali da pisu u smislu tradicionalne doktrine, iako su znali da ni trgovina ni vlada ne mogu opstati bez kredita. Zabrana zelenasenja nastala je iz citavog niza duhovnih pretpostavki i prakticnih interesa iza kojih je stajao sasvim drugaciji poredak privrednih delatnosti no sto je bio onaj koji se ocitovao u pozajmicama sto su ih velike bankarske kuce davale trgovcima i vladarima koji su bili njihovi klijenti. Predmet zabrane zelenasenja bio je jednostavan i neposredan — da se imuc- nim zajmodavcima uskrati mogucnost da iskoriscavaju nevolju seljaka ili zanatlija; kategorije kojima se zabrana sluzila i koje su sasvim odgovarale ovom tipu transakcije bile su kategorije licnog morala. Upravo je u ovim svakodnevnim poslovima medu malim ljudima izrabljivanje bilo najlakse, a njegovi rezultati najzalosniji. Upravo je zbog malih ljudi i izradena crkvena shema privredne etike; bez obzira sto su je zapostavljali na najvisim mestima, ona je zadrzala vazenje kada su bili u pitanju poslovi tih malih ljudi i predstavljala je deo hriscanskog milosrda.

Ovu privrednu etiku podrzavale su delimicno svetovne vlasti, a delimicno •— koliko je to dopustalo suparniStvo svetovnih vlasti — masinerija crkvene discipline. Crkveno zakonodavstvo koje se odnosilo na zelenasenje analizovano je toliko cesto da se ovde na njega treba samo podsetiti. Koncili su jos veoma rano zabranili svestenstvu da se bavi zelenastvom.62 Koncili u 12. i 13. veku zabranili su zelenasenje i svestenstvu i svetovnjacima i postavili su pravila za kaznja- vanje prestupnika. Svestenici koji pozajmljuju novae ljudima kojima je potreban, uzimajuci u zalogu njihovu imovinu, i dobijaju profit koji prelazi pozajmljenu sumu, gube svoj polozaj. 63 Javnim, neprikrivenim zelenasima uskracuje se pricesce i hriscanski pogreb; njihove zrtve ne mogu se prihvatiti; svestenici koji ne kaznjavaju zelenase moraju biti privre-

82 Na primer, Council o f Arles, 314; Nicaea, 325; Laodicea, 372; i mnogi drugi.

83 Corpus Juris Canonici, Decretal. Greg. IX, knj. V, tit. X IX, pogl. I.

49

meno udaljeni dok ne pruze zadovoljenje svome biskupu.64 Najostriji crkveni napad na zelenastvo verovatno je ostvaren u zakonima Lionskog (1274) i Beckog (1312) koncila. Prvi je oziveo mere sto ih je utvrdio III lateranski koncil (1175) i dodao im pravila koja su zajmodavca stavljala van zakona. Ni pojedinac ni grupa, pod pretnjom ekskomunikacije ili inter- dikta, ne smeju iznajmiti kucu zelenasima, a ako je do toga vec doslo, moraju ih izbaciti u roku od tri meseca. Zelenasima se uskracuju ispovest, oprostaj i hriscanski pogreb dok ne vrate nepravedno stecena dobra; njihov testament ne vazi.65 Zakon Beckog koncila bio je jos drasticniji. Objavljujuci da je sa uzasom primetio da postoje zajednice koje, nasuprot Ijud- skom i bozanskom zakonu, priznaju zelenasenje i primoravaju duznike da postuju zelenaske ugovore, Koncil je objavio da svi vladari i zvanicnici koji svesno podrzavaju ove zakone moraju biti ekskomunicirani; koncil je pored toga zahtevao da se takvi zakoni ukinu u roku od tri meseca. Posto se prava priroda zelenaskih transkacija krije iza razlicitih lukavstava, crkvene vlasti moraju prisiliti zajmodavce da daju na uvid svoje knjigovodstvo. Svaka licnost koja uporno tvrdi da zelenasenje nije greh mora biti kaznjena kao jeretik, a inkvizitori moraju prema njoj postupiti tanquam contra diffamatos vel suspectos de hoeresi06 (kao protiv onih sto su osumnjiceni za jeres).

Ne bi bilo lako naci drasticniji primer koji govori o premoci crkve i o pokusaju da se superiornost moralnog zakona nametne ekonomskoj probitacnosti, od zahteva — izri- canog pod pretnjom ekskomunikacije — da se svi svetovni zakoni koji priznaju zelenastvo moraju ukinuti. A li da bismo razumeli nacin na koji je bilo predvideno da sistem funkcionise, moramo reci da odredbe koncila verovatno manje govore o problemu, negoli prepiska izmedu papske kurije i podredenih crkvenih vlasti, sto je voflena povodom pojedinacnih slucajeva i problema tumacenja. Jesu li naslednici onih koji su se obogatili zelenasenjem obavezni da vracaju nepravedno stecena dobra? Da, na naslednike se primenjuje ista kazna

64 Ibid., pogl. III.65 Ibid., Sexti Decretal, knj. V, tit. V, pogl. I, II.66 Ibid., Cleraentinarum, knj. V, tit. V, pogl. I.

50

kao i na prave prestupnike. Pozajmica koja ima pobozan cilj * — iskupljenje zatvorenika — ne sme podlegati kazni. Coveka

treba optuziti za zelenasenje ne samo ako naplacuje kamatu vec i ako, prodajuci na kredit, uzima u obzir i vremenski cinilac, pa prodaje po skupljoj ceni. Cak i ako su se duznici zakleli da protiv zelenasa nece podizati optuzbu, crkvene vlasti moraju naterati zelenasa da vrati ono sto je oduzeo; ako se svedoci ne usuduju da svedoce jer se plase mocnika koji stite zelenase, kazna se moze izvrsiti i bez njihovog iskaza, ukoliko je prekrsaj opste poznata stvar. Jedan kenterberijski nadbiskup opomenut je da je zelenasenje opasno za sve ljude, a ne samo za svestenstvo, i upozoren da mora sprovoditi crkvenu osudu kako bi osigurao povracaj zalozene imovine bez odbijanja kamate. Zelenasi, kaze se u papskom pismu nadbiskupu Salerna, odbijaju da vrate zadobijeno ili kazu da za to nemaju sredstava; nadbiskup mora svakoga naterati na povracaj — bilo onima od kojih je kamata uzeta, bilo njihovim naslednicima; kada ni jedno ni drugo nije moguce, oni to moraju dati sirotinji; je r kao sto kaze sveti Avgustin, non remittitur peccatum, nisi rest tuitur ablatum (greska se ublazava jedm o ako se ono sto je upropasceno obnovi). Papa je cuo da u Denovi vlada praksa da se po isteku datog vremena za robu placa cena visa od one koja je vazila u trenutku prodavanja. Ovakvi ugovori ne moraju uvek predstavljati zelenasenje; ipak, oni nisu gresni jedino ako postoji verovatnoca da ce vrednost robe porasti u vreme kada placanju stigne rok; »stoga ce se vasi sugradani mudro pobrinuti za spas svoje duse ako prestanu da sklapaju ugovore ove vrste, jer se covekove misli ne mogu sakriti pred svemocnim Bogom«.67

Broj spornih slucajeva cije je resavanje prepusteno Rimu jasno pokazuje da nije bilo lako primeniti zakon sto se odnosio na zelenasenje. Ocigledno, cinjeni su napori da se pruzi putokaz za resavanje teskih i tehnickih problema. U knjizi obrazaca, sacinjenoj u 13. veku da posluzi kao putokaz papskim ispovednicima u resavanju teskih slucajeva, dati su

67 Odlomci koje ovde imamo u vidu su: Corp. Jur. Can., Decretal. Greg. IX, knj. V, tit. XIX, cap. IX, IV, X, XIII, XV, II, V, VI.

51

primeri kako treba postupati sa zelenasima.68 Otprilike u isto vreme pojavio se spis svetog Rejmonda o duznostima jednog arhidakona. Spis je sadrzavao dug spisak pitanja koja je trebalo postavljati prilikom istraznog procesa; ona su doticala svaku zamislivu vrstu iznudivanja novca i trebalo je da razotkriju one lazne ugovore — fiktivna partnerstva, pozajmice pod maskom prodaje, previsoke zaloge davane za pozaj- m i c u — koji su prikrivali prekrsaj.69 Podjednako podrobno je formulisan i postupak kojeg se morao pridrzavati ispovednik. Ispovednik, utvrduju mnogi sinodski statuti, »mora postavljati pitanja o trgovanju i drugim stvarima koje su povezane sa gramzivoscu i pohlepam«. Od barona i vitezova mora se zahtevati da poloze racun o tome jesu li izdavali naredbe suprotne onome sto dopusta crkva, jesu li odbili nekoga ko trazi pravdu, jesu li svoje potcinjene tlacili prekomernim

68 A Formulary of the Papal Penitentiary in the Thirtheenth Century, izd. H. C. Lea, 1892, Nos. XCII, CLXXVIII (2), CLXXIX.

69 Raimundi de Penna-forti Summa Pastoralis (Revaisson, Catalogue General des MSS. des Bibliotheques publiqu.es des Departe- ments, 1849, tom I, str. 592 seqq.). Arhidjakon mora proveriti; »Da li [svestenik] brine o svom stadu, pomazuci onima koji su u nevolji, a narocito bolesnima. Arhidjakon takode treba da podstice na milosrdna dela, kojima ce svestenik pomoci svojoj pastvi. Ako ill on ne moze u potpunosti podmiriti iz sopstvenih izvora, treba da shodno svojoj moci iskoristi svoj uticaj da sredstva dobije na drugoj strani. . . Provere koje se odnose na parohijane treba da vrse i paroh i drugi verodostojni ljudi koji, ako je potrebno, u tu svrhu treba da se sakupe i obaveste arhidjakona, a to treba da cine i susedi, u stvarima gde je potrebna ispravka. Najpre treba proveriti postoje li okoreli zelenaSi ili ljudi koje bije takav glas, i kakvu vrstu zelenasenja oni obavljaju, da li neko pozajmljuje novae ili sto d ru go. . . pod uslovom da prima nesto preko glavnice, ili drzi ikakvu zalogu i uzima profit ve6i od glavnice, ili prima zaloge i koristi ih u meduvremenu za sticanje d ob iti;. . . da li u zalogu uzima konje i na raCun njihove ishrane zaraounava vise no Sto oni mogu pojesti;. . . da li neko kupuje po mnogo nizoj ceni no sto roba vredi, pod uslovom da prodavac moze posle odredenog vremena uzeti robu natrag placajudi cenu, premda kupac zna da on (prodavac) nece imati novca za to; ili da li neko kupuje neku robu po nizoj ceni no Sto roba vredi, jer placa pre no sto roba stigne, na primer, stajace zito; ili da li neko prema obiSaju, a bez izricitog ugovora, hoce da uzme vise od glavnice, kao Sto Sine ka-

52

Anametima, porezima i prinudnom sluzbom. »Varosane, trgovce i sluzbenike (ministrales) svestenik ce pitati o pljacki, o zelenasenju, o zalogama sto su stecene zelenasenjem, o laznim i obmanljivim prodajama, krivotvorenim merama i tezinama, o krivokletstvu, laganju i obmani. Poljoprivrediiicima (agricolas) 6e postavljati pitanja o kradi i zadrzavanju tude svojine, pogotovu s obzirom na desetke.. . kao i o pomeranju ka- menova medasa i zaposedanju tude zemlje . . . Kad je rec o gramzivosti, pitanja se moraju postavljati na ovaj nacin: jesi li kriy za simoniju . . . jesi li nepraVicno sudio . . . jesi li lopov, razbojnik, krivokletnik, svetogrdnik, kockar, pomeras li me- dase u poljima . . . obmanjujes li u trgovini, izrabljujes li bilo koga, a, pre svega, udovice, maloletnike i druge bednike kako bi postigao nepravednu i lakomu dobit?« Gramzivci moraju oka- javati svoje grehe cineci velika milosrda, posto naCelo glasi

horzinci. Dalje, treba proveriti da li neki zelenasi pod maskom partnerstva nomine societas palliatam), kao kad neko pozajmi novae trgovcu pod uslovom da ucestvuje u dobiti, ali ne i u gubitku . . . Dalje, da li neko zelenasi prikrivajuci to pod maskom penala, to jest, da li mu je namera da odredujuci penale [za neplacanje po isteku roka] dobije viSe, a ne brze. Dalje, da li neki bogatas prakti- kuje zelenastvo tako sto pozajmivsi novae siromahu nece uzeti vise od glavnice, ali trazi da ovaj dva dana radi u njegovom vino- gradu ili sto slifino. Dalje, vrsi li zelenasenje preko trece osobe, kao kad covek ne pozajmljuje sam, nego ima prijatelja koga navede da pozajmi. Kada se utvrdi koliko se ljudi u parohiji bavi zelenaStvom te vrste, njihova imena se moraju pobeleziti i arhidjakon mora protiv njih pokrenuti postupak, nalazuci im da se pojave pred njegovim sudom odredenog dana, bilo pred njim samim ili pred njegovim opunomocenim sluzbenikom, cak i ako ne postoji tuzilac, vec su imenovani optuzeni opstim izvestajem. Ako se pokaze da su krivi, bilo sto je njihovo ogresenje ocigledno, ili sto sami priznaju, ili preko svedoka, on ih mora kazniti kako smatra da je na jbolje . . . Ako se ne moze direktno dokazati njihova krivica, zahvaljujuci njihovim marifetlucima i lukavstvima, ipak se njihov rdav glas zelenasa moze lako utvrditi. . . Ako arhidakon pazljivo i oprezno postupa protiv njihovih zlodela, oni nece biti kadri da ga opovrgnu ili da izbegnu kaznu — naime, ako ih on . . . obaspe nevoljama i troskovima, ponizi ih neprestano navodeci njihova imena i odredujuci razlicite datume za sudenje, tako da oni nevoljom, troskovima i gubitkom vremena i svim mogucim nacinima zbunji- vanja budu prisiljeni da se pokaju i potcine disciplini crkve.«

53

»klin se klinom izbija«. Ali postoje neki gresi koje nije moguce pravo okajati sve dok se ne vrate nepravo stecena dobra. Jedan od njih je zelenasenje; a zelenasenje — to moramo istaci — ne podrazumeva samo ono sto bismo danas zvali kamatom, vec greh onoga koji, uracunavajuci prolazenje vremena, kupuje jeftinije, a prodaje skuplje. Ako je povracaj iz prakticnih razloga nemoguc, prekrsilac mora obavezati svoje naslednike da ga izvrse, a ako se osteceni vise ne mogu pronaei, novae se mora potrositi »na pobozna dela, a pogotovu na siromahe«.70 Ako je iznos visok, namenu ce odrediti biskup, a ako je nizi — svestenik.

Popularnije ucenje o ovom predmetu ilustruju prirucnici za ispovedaonicu i knjige sa uputstvima za pobozan zivot. U njima je veliki prostor dat trgovinskoj etici. U 15. veku biskup Pekok je optuzbe lolarda (clanovi grupe politickih i verskih reformatora iz 14. i 15. veka, koji su sledili Dzona Viklifa, cije su doktrine anticipirale mnoge elemente protestantske reformacije — p.p.) da se od bezbrojnih tumacenja vise ne moze dopreti do same Biblije obesnazio pozivajuci se na knjige napisane o recnici: »Pozajmljujte, ne trazeci nista zauzvrat« i obrazlazuci da su sva ucenja o zelenasenju nedo- voljna »da odgovore . . . na sve teske, skrupulozne sumnje i pitanja sto se moraju resavati pri svakodnevnoj trgovini i pogadanju«.71 Jedno stolece kasnije jos uvek su postojale

70 E. Martene i U. Durand, Thesaurus novus Anecdotorum, 1717, tom IV, str. 696 seqq.

71 Pecock, The Repression of over-much blaming of the Clergy, izd. C. Babington, 1860, pt. I, pogl. I ll , str. 15— 16. Njegove reci otkrivaju i teskoce s kojima se sukobilo crkveno ucenje, i poku- saje da se one prevazidu, »Molini vas . . . recite mi gde je u Bibliji dat stoti deo ucenja o braku, o kome govori knjiga sto je napisana o Matrimonie i prvi deo knjige Christen religioun . . . Recite mi takode gde je u Bibliji dat stoti deo ucenja o zelenasenju kakvo je izneto u trecem delu knjige The filing of the X X X I tables; a ipak svekoliko ucenje o zelenasenju u pomenutoj knjizi dovoljno je malo ili premalo da se nauci, zna i primeni u ponasanju, u ver- nom sluzenju Bogu i u postovanju zakona ono sto treba znati o zelenasenju. Je li u Novom zavetu napisano ista vise osim reci u Jevandelju po Luci, VI, ,Dajte u zajam ne nadajuci se nicemu’, a sve sto je u Starom zavetu napisano o zelenasenju pre ga brani negoli napada. Moze li iko reci da je u Bibliji dovoljno receno o

54

oblgsti u kojima je ovo ucenje propovedano sa starom stro- goscu. Ali katehizam biskupa iz Sv. Endrua, koji je sastavljen 1552. godine — dakle, samo osam godina pre pocetka skotske reformacije — ne pokazuje nikakvu spremnost da tolerise privrednu gresnost svojih zemljaka. On zigose zelenase, m aj- store koji ne isplacuju nadnice, gramzive trgovce koji prodaju krivotvorenu robu, gramzive zemljoposednike koji deru kozu svojim zakupcima i uopste uzev — optuzba je sadrzajna i neprijatna — »sav onaj olos sto se bogati preko noci« i sve one »koji svoje bliznje mogu spasti od bede i nesrece, a ipak to ne cine«.72

zelenasenju ili o vrlini koja mu je suprotna? Kako tako kratka recenica iz Jevandelja po Luci moze biti dovoljan odgovor i resenje za sve skrupulozne sumnje i pitanja sto ih svakodnevno treba resavati u nagodbama i cenkanjima? Svaki covek koji se time bavio vidi da Biblija ova pitanja osvetljava veoma slabom ili nikakvom svetloscu. Jer sve sto Biblija kaze jeste da je zelenasenje zabranjeno, a to znaci jedino da je nezakonito; ali, premda ja verujem da je zelenasenje nezakonito, kako cu znati sta je zelenasenje da bih umeo da ga izbegnem, kako cu ga prepoznati u nagodbi u kojoj ga prividno nema i znati da ga nema tamo gde se cini da postoji? «

Pekokova odbrana neophodnosti da se daju komentari za ucenje iz Biblije bila je pravi odgovor na Luterovo tvrdenje da je recenica »Voli svoga bliznjeg kao sebe sama« dovoljan putovoda za delovanje (vidi pogl. II, str. 99). Primeri ucenja o zelenasenju sto je sadrzano u knjigama koje Pekok ima na umu mogu se naci u Mirkovim (Myrc) Instructions for Parish Priests (E.E.T.S., izd. E. Peacock i F. J. Furnivall, ] 902), Pupilla Oculi i Dan Michel’s Ayenbite of Inwyt (E.E.T.S., izd. R. Morris, 1866).

72 The Catehism of John Hamilton, Archbishop of St. Andrews, 1552, izd. T.G. Law, 1884, str. 97—9. Sedam zapovescu osudeni su: »Peto, svi koji varaju ili grabe zajednicku imovinu, steteci opstem dobru, a ostvarujuci licnu korist. Sesto, svi zelenasi ogresuju se o ovu Hristovu zapovest ako ne pozajmljuju slobodno. Sedmo, svi koji izrabljuju svoje sluge ili radnike i ne placaju im nadnicu prema ugovoru ili zasluzi pocinjavaju greh koji, kako kaze sveti Dzems, trazi osvetu pred Bogom. Osmo, svi koji kuju novae od laznog metala, cime nanose stetu opstem dobru. Deveto, svi trgovci koji prodaju pokvarenu robu kao dobru, svi koji u kupovini ili prodaji obmanjuju, krivotvore ili lazu na stetu svojih bliznjih, pocinjavaju veliki greh protiv ove zapovesti.

55

O kljucnom pitanju — kako su crkveni sudovi u praksi resavali ove probleme — znamo vrlo malo. To je jos uvek gotovo neobradeno polje. Na kontinentu mozemo da uocimo povremene racije. Biskupi su objavljivali rat izvikanim zelenasima, ali su time samo izazivali odmazde svetovnih vlasti koje su imale suvise koristi od zajmodavaca da bi dopustile da ih kaznjava bilo ko drugi do one same.73 Krajem 13. veka nadbiskup Burza je na jednom zasedanju naterao oko trideset zelenasa da vrate nepravedno stecena dobra,74 a sedamdeset godina kasnije, jedan firentinski inkvizitor je u toku dve godine sakupio 7 000 florina od zelenasa i bogohulni- ka.75 U Engleskoj je trgovinski moral bio oblast prepirki — crkvene i svetovne vlasti su se s vremena na vreme sporile oko prava na sudenje. Crkveni sudovi polagali su pravo na slucajeve krsenja ugovora uopste, obrazlazuci da je tu u pitanju laesio fidei (vredanje vere), kao i na pojedinacne slucajeve zelenasenja jer oni predstavljaju ogresenje o moral,

73 Vidi, na primer, Matt. Paris, Chron. Maj., tom III, str. 191—2, povodom slucaja jednog svestenika koga je, posto je jednom eksko- municiranom zelenasu uskratio hriscanski pogreb, Britansko tuzi- lastvo (Count of Brittany) osudilo da bude ziv sahranjen pored mrtvog zelenasa. Vidi takode Materials for the History of Thomas Becket, tom V, str. 38.

74 Harduin, Acta Conciliorum, tom VII, str. 1017—20: »Anno praedicto [1485], diebus Mercurii et Jovis praedictis, scilicet ante Ramos Palmarum, ibidem apud Vicanum, in claustro ecclesiae de Vicano; coram domino archiepiscopo, et mandato suo, personae in- frascriptae, parochiani de Guorgonio, qui super usuraria pravitate erant quam plurimum diffamati; coram domino propter hoc vocati abjuraverunt: et per mandatum domini summas infrascriptas, quas se confessi fuerunt habuisse per usurariam pravitatem, per jura- mentum suum restituere promiserunt, et stare juri super his coram eo. Bertrandus de Faveriis abjuratus usuras, ut praemittitur, pro- misit restituere centum solidos monetae antiquae: quos, prout ipse confessus est, habuerat per usurariam pravitatem .. .« Jos trideset sest slufajeva tretirano je na taj nacin.

75 Villani, Cronica, knjiga XII, pogl. LVIII (izd. 1823, tom VI, str. 142; Vilani se zali na ponasanje inkvizitora: »Ma per attignere dctnari, d’ogni piccola parola oziosa che alcuno dicesse per iniquitta contra Iddio, o dicesse che usura non fosse peccato mortale, o simili parole, condannava in grossa somma di dinari, secondo che l’uomo era ricco.«

56

^sto crkveni zakon izricito brani. Kruna i municipalna tela osporavali su oba ova prava. Na osnovu Klarendonovog usta- va,78 kruna je slucajeve duznistva otvoreno zadrzavala za kraljevske sudove, a to pravilo je i u sledecem stolecu potvr- deno vise nego jedanput. Varosi su zabranjivale gradanima da vode parnice pred crkvenim sudovima i kaznjavale su globom sve one koji su se oglusivali o zabranu.77 Uprkos ponavljanim negodovanjima od strane crkve,78 i kruna i varosi sprovodile su svoje namere da u svetovnim sudovima sude zelenaskim ugovorima; ali nisu uspele da crkvi oduzmu pravo na jurisdikciju. Nije bilo sporno pitanje treba li zelenas da bude kaznjen — o tome je postojalo samo jedno misljenje — vec kome treba da pripadne unosan posao kaznjavanja; tako je u praksi zelenas morao proci kroz svemoguce sibe. Lokalne vlasti, pocev od grada Londona do najskromnijeg vlastelin- skog suda, donosile su odredbe protiv »nezakonitih pozajmica* i protiv takvih prekrsilaca.79 Donji dom je trazio da se lombardski trgovci prognaju i da odredbe sto ih grad London donese u vezi stim budu opstevazece.80 Putujuce sudije pri-

76 Klarendonovi zakoni, pogl. 15: »Placita de debitis, quae fide interposita debentur, vel absque interpositione fidei, sint in justitia regis.« O predmetu u celini vidi: Pollock i Maitland, History of English Law, 2. izd., 1898, tom II, str. 197—202, i: F. Makower, Constitutional History of the Church of England, 1895, § 60.

77 Cal. of Early M ayor’s Court Rolls of the City o f London, izd. A. H. Thomas, str, 44, 88, 156, 235; Selden Soc., Borough Customs, izd. M. Bateson, tom II, 1906., str. 161 (London) i 209— 10 (Dublin); Records of Leicester, izd. M. Bateson, tom II, 1901, str. 49. O slicnim zabranama koje su izricali vlastelinski sudovi vidi: Hist. MSS. Com., MSS. of Marquis of Lothian, str. 28, i G. P. Scrope, History of the Manor and Barony of Castle Combe, 1852, str. 238.

78 Annales de Burton, str. 256; Wilkins, Concilia, tom II, str.115; Rot. Pari., tom II, str. 129b.

79 Cal. o f Letter Books of the City of London, izd. R. R. Sharpe,tom H, str. 23—4, 24—5, 27, 28, 200, 206—7, 261—2, 365; Liber Albus, knj. Ill, deo. II str. 77, 315, 394—401, 683; Selden Soc., Leet Jurisdiction in the City of Norwich, str. 35; Hist. MSS. Com., MSS. of Marquis of Lothian, str. 26, 27.

80 Rot. Pari., tom II, str. 332a, 350b.

57

kupljale se optuzbe protiv zelenasa,81 a sud lor da kancelara (Court of Chancery) razmatrao je molbe onih koji ne mogu dobiti obestecenje preko Common law (obicajnog prava).82 A sveta crkva nastavljala je da se na svoj nacin bavi zelenasima, iako se cini da postoji samo jedan slucaj zakonodavnog mesanja engleskog crkvenog koncila83 u ove probleme.

Jer, uprkos osporavanoj jurisdikciji, sve vecem otporu prema metodima sto su ih primenjivali crkveni advokati i ekspanziji kapitalizma u poznom srednjem veku, trgovinski procesi su, bar povremeno, ipak stizali pred hriscanski sud. Od druge polovine 14. veka, svetovne vlasti im cak vise nisu ni osporavale pravo da se bave slucajevima zelenasenja. Jedan zakon iz 1341. godine odredivao je da (kao sto je vec dugo bilo utvrdeno) kralj treba da resava slucaj eve umrlih, a crkva slucajeve zivih zelenasa. Da ovo pravo pripada crkvi, bilo je ponovljeno i kada je, stolece kasnije, za vlade Henrija VII, to pitanje ponovo pokrenuto; kao jedna zastarela forma, ono se odrzalo sve do stoleca krepkog kapitalizma pod Eliza- betom i Dzemsom I.84

Malo je verovatno da su crkvene vlasti imale priliku da primenjuju kanonsko pravo u slucajevima novcanih pozajmica. Slucajevi te vrste najcesce su se, naravno, pojavljivali u trgovinskim gradovima, a gradovi nisu s odobravanjem gledali na mesanje duhovnjaka u poslovne stvari. U ranom 13. veku u Londonu je cesto dolazilo do sukoba izmedu suda duhovnika, gradonacelnika i kralj a. Ljudi su, izgleda, otpoci- njali parnice pred sudom duhovnika kada su zeleli da odluka bude brzo donesena, ili kada su smatrali da svetovni sud nece

81 R. H. Morris, Chester in the Plantagenet and Tudor Reigns, 1894 (?), str. 190.

82 Early Chancery Proceedings, Tom XI, no. 307; tom X X IX , br. 193—5; tom X X X I, br. 96—100, 527; Tom XL, br. 20; tom XLIV, br. 1G89. Vidi takode Year Books and Plea Rolls as Sources of Historical Information od H. G. Richardsona, u Trans. R. H. S., 4. serija, tom V, 1922, str. 47—8.

83 Izd. Gibson, Codex Juris Ecclesiastici Anglicani, 2. izd., 1761, str. 1026.

84 15. Ed. Ill, str. 1, c. 5; Hen. VII, c. 5; 11 Hen. VII, c. 8; 13. Eliz. c 8; 21 Jac. I, c. 17.

58

s IjJagonaklonoscu gledati na njihov predmet. Tako su zanatlije — da navedemo samo jedan od mnogih primera — ocigledno koriste hriscanske sudove da bi sprovele u delo svoje esnafske odredbe, koje bi gradonacelnik ili gradsko vece pre kaznili no sto bi ih podrzali; oni su jednostavno zahtevali zakletvu i protiv onih koji bi postupili suprotno; podizali bi parnicu zbog krsenja vere. Kovaci su se, na primer, udruzili u »konfederaciju« i zakletvom se obavezali da — kako su govorili — ukinu nocnu smenu, a mozda i zato da bi — kako je receno na sudu — sprecili da u trgovini ucestvuje ijedan covek koji ne pripada njihovom udruzenju; one koji bi se o to ogresili, pozivali su pred crkveni sud. Mamuzari su zabranjivali da se radi izmedu zalaska i izlaska sunca; jednog kalfu koji se ogresio o ovu odredbu doveli su pred arhidakona — ishod je bio takav da je »receni Ricard, posto je tri puta javno opomenut, ekskomuniciran dok se ne zakune da ce postovati propis«.85

Cak i letimicni pogledi na delatnost crkvene jurisdikcije u potonjem periodu dovoljni su da nam pokazu da nije bilo reci o mrtvom slovu na papiru. Svestenike optuzene za zelenasenje kaznjavali su njihovi biskupi.86 Molitelji se obracaju

85 Cal. of Early Mayor’ s Court Rolls of City of London, izd. A. H. Thomas, str. 1, 12, 28—9, 33—4, 44, 52, 88, 141, 156, 226, 235, 251. Slucajevi kovaca i mamuzara pojavljuju se na str. 33— 4 i 52. U 15. veku gilde su jos uvek povremeno pokusavale da nametnu svoj a pravila putem procesa na crkvenom sudu (vidi Wm. H. Hale, A Series of Precedents and Proceedings in Criminal Causes, 1847, br. X X X V I i LXVIII, gde su licnosti koje bi prekrsile pravilo gilde pozivane pred Commissary’s court (Izaslanicki sud).

86 Canterbury and York Soc., Registrum Thome Spofford, izd. A. T. Bannister, 1919, str. 52 (1424): i Surtees Society, tom CXXXVIII, The Register of Thomas of Corbridge, Lord Archbishop of York, izd. Wm. Brown, 1925, tom I, str. 187—8: »6 kal. Maii, 1303. Wilton. Littera testimonialis super purgacione domini Johannis de Multhorp, vicarii ecclesie de Garton, de usura sibi imposita. Universis Christi fidelibus, addquos presentes littere pervenerint, pateat per easdem quod, cum dominus Johannes de Multhorp, vicarius ecclesie de Garton, nostre diocesis, coram nobis Thoma, Dei gracia, etc., in v i- sitacione nostra super usura fuisset notatus, videlicet, quod mutua- vit cuidam Jollano de Briddale, ut dicebatur, X X X IIJ s. IIIJ d., eo pacto quod idem vicaruis ab eo reciperet per X aannos annis sin

59

sudu lorda kancelara jer nisu uspeli da isteraju svoja prava na biskupskim i arhidakonskim sudovima, gde postupci u slucajevima dugovanja i zelenasenja zavise od »duhovnjaka«.87 lako su ponekad trgovinska pitanja odbacivana s obrazlozenjem da pripadaju svetovnim sudovima, arhive crkvenih sudova pokazuju da su oni nastavljali da se bave problemima krsenja ugovora i zelenasenja.88 Crkveni sud iz Veilija kaznio je prema zasluzi zloglasnu porodicu Markroft — otac Vilijem bio je zelenas, kcer Alisa pekla je hleb na praznik Trojice, a

gulis X s. pro eisdem, de quibus eciam dictum fuit quod prefatus Jollanus dicto vicario pro octo annis ex pacto satisfecit et solvit- predicto; eundem vicarium super hoc vocari fecimus coram nobis et ei objecimus supradicta, que ipse inficians constancius atque negans se optulit in forma juris super hiis legitime purgaturum. Nos autem eidem vicario purgacionem suam cum sua sexta manu vicariorum et aliorum presbiteriorum sui ordinis indiximus facien- dam, quam die Veneris proxima ante festum apostolorum Philippi et Jacobi (26. April), anno gracie m°ccc° tercio, ad hoc sibi prefixo, in manerio nostro de Wilton super articulo recipimus supradicto, idemque vicarius unacum dominis Johanne, rectore ecclesie B. M. juxta portam castri de Eboraco, Johanna et Johanne de Wharrum et de Wyverthorp ecclesiarum vicariis ac Roberto, Johanne, Alano, Stepheno et Willelmo, de Nafferton, Driffeld, Wetewang, Foston et Wintringham ecclesiarium presbiteris parochialibus fidedignis, de memorato articulo legitime se purgavit; propter quod ipsum vicarium sic purgatum pronunciamus et inmunem sentencialiter de- claramus, restituentes eundem ad suam pristinam bonam famam. In cujus rei testimonium sigillum nostrum presentibus est ap- pensum.«

87 Early Chancery Proceedings, sveska XVIII, br. 137; sveska X IX, br. 2155; sveska XXIV, br. 255; sveska X X X I, br. 348. Vidi takode A. Abram, Social England in the Fifteenth Century, 1909, str. 215— 17. U svetlosti ovih primera izgleda nam da bi temeljnija analiza Early Chancery Proceedings pokazala da je, cak i u 15. veku, jurisdikcija crkvenih sudova u pitanjima ugovora i zelenasenja bila od vece prakticne vaznosti no sto je katkad pretpo- stavljano.

88 Surtees Soc., tom LXIV, 1875 (Acts of Chapter of the Collegiate Church of Ripon) sadrzi vise od 100 slucajeva u kojima se sud bavi pitanjima ugovora, dugovanja itd. Slucaj koji je odbijen »propter civilitatem causae« javlja se 1532 (Surtees Soc., tom X XI, 1845, Ecclesiastical Proceedings from the Courts of Durham, str. 49).

60

sinÊdvard sio je kosulju na dan Svih svetih.89 U Riponu je zelenasu i njegovoj zrtvi savetovano da se poravnaju m ir- nim putem.90 Londonski komesarijat pozvao je Tomasa Hola super crimine usurariae pravitatis (optuzivsi ga za zlocin zelenasenja), s obrazlozenjem da je, posto je Tom^su Fosteru pozajmio cetiri silinga, uz pojas uzet u zalogu zahtevao jos 12 penija; Hoi se nije pojavio na sudu i bio je suspendovan.81 Procese o zelenasenju su i posle reformacije vodili crkveni sudovi. To se dogadalo i u Elizabetino vreme; cak i za vlade Dzemsa I, u velikim trgovinskim centrima kakav je bio London, biskupski komesarijat je sudio trgovcima »sto su zarad visoke dobiti pozajmljivali novae uz zalogu«.92

Medutim, legalne kazne nisu bile jedini pokusaj da se stane na put preterivanjima zajmodavaca. Veoma se rano stvorio jedan pravac misljenja prema kojem su neposredne zabrane imale neznatno dejstvo, jer se zelenastvo umelo veoma dobro prerusiti; on je lek od zelenasenja video u stvaranju javnih. institucija koje bi pozajmljivale novae pod razum- nijim uslovima no sto je slucaj sa zelenasima. Odista, crkva je pokusala da doskoci zelenasima tako sto je ustanovila institucije gde su siromasi jeftino mogli podici kapital. Parohije, religiozna bratstva, gilde, bolnice, a mozda i manastiri pozajm ljivali su zito, stoku i novae.93 U Engleskoj, biskupi uz odobrenje papstva organizuju ovakve pozajmice vec sredinom

89 Chetham Soc., tom XLIV, 1901, Act Book of the Ecclesiastical Court of Whalley, str. 15—16.

90 Surtees Soc., tom LXIV, 1875, Acts of Chapter of the Collegiate Church of Ripon, str. 26.

91 Hale, op. cit., (napomena 85), br. CCXXXVIII.92 Vidi pogl. Ill, str. 131.93 Povodom parohija vidi: S. O. Addy, Church and Manor, 1913,

pogl. XV, gde su dati mnogi primeri. O gildi koja je delovala kao banka vidi: Hist. MSS. Com., Ilth Report, 1887, Appx., deo III, str. 228 (MSS. of the Borough of King’s Lynn), a o drugim primerima pozajmica: H. F. Westlake, The Parish Gilds of Mediaeval England, 1919, str. 61— 3, Records of the City of Oxford, izd. Wm. H. Turner, 1880, str. 8, Statutes of Lincoln Cathedral, izd. C. Wordsworth, deo II, 1897, str. 616— 17, i Unwin, The Gilds and Companies of London, 1908, str. 121. O sirotiStu vidi: Hist. MSS. Com., 14th Report, Appx., deo VIII, 1895, str. 129 (MSS of the Corporation of Bury St. Ed

61

13. veka,94 a dva stoleca kasnije, oko 1462. godine, franciskanci stoje na £elu pokreta za osnivanje Monts de Piete, koji je zapoceo u Italiji, da bi se u prvoj polovini 16. veka prosirio na Francusku, Nemacku i Holandiju; pokret u Engleskoj nije imao pristalica jer je u meduvremenu nastala reformacija, ali su engleski autori cesto komentarisali o njemu ili su ga hvalili.95 Kanonsko pravo koje se odnosilo na pozajmljivanje novca neprestano se menjalo — bar do Lateranskog koncila 1515. godine — jer se moralo prilagodavati sve vecoj slozeno- sti poslovne organizacije. Ostroumlje kojim su pravnici istan- cali spise samo je po sebi dokazivalo da je i tu bilo reci o poslovima — i doprinosima — jer pravnici ne sluze Bogu uzaman. Kanonisti, koji su u ocima laika uzivali rdav ugled, u plemenitoj vestini poslovanja nisu se, blago receno, mogli podiciti nista vecom nevinoscu negoli ostali pravnici. Isticali su se narocito Italijani, sto je bilo normalno, s obzirom da je Italija bila finansijsko srediste Evrope; italijanski kanonisti briljirali su cudesnom dovitljivoscu. U Engleskoj su stvari stajale drugacije; ili su Englezi bili sasvim neuobicajeno puni vrlina, ili se, kako je zlobno primetio jedan stranac, »nisu plasili da sklapaju zelenaske ugovore«,96 ili je — sto je najverovatnije — poslovni zivot u Engleskoj jos bio staromodan i sporohodan, tek engleski kanonicar Lindvud se zadovoljava

munds), gde je 20 penija pozajmljeno (ili dato) nekom siromahu da kupi seme za zemlju. Izvestaj (nacinjen posle raspustanja) o ma- nastirskim pozajmicama navodi F. A. Gasquet, Henry VIII and English Monasteries, 7. izd., 1920, str. 463; posebni primeri nisu mi poznati.

94 W. H. Bliss, Cal. o f Papal Letters, tom I, str. 267—8.93 O ranoj istoriji Monts de Piete vidi; Holzapfel, Die Anfange

der Montes Pietatis (1903), a o njihovom razvoju u zemljama Nizo- zemske: A. Henne, Histoire du Regne de Charlesquint en Belgique, 1859, tom V, str. 220—3. O uslovima njihovog ustanovljenja u Engleskoj vidi: S.P.D. Eliz., tom CX, br. 57 (objavljeno u: Tawney and Power, Tudor Economic Documents, tom III, deo III, br. 6) i moj uvod za: Thomas Wilson, Discourse upon Usury. 1925, str. 125—7.

96 Camden Soc., A Relation of the Island of England about the year 1500 (prevedeno sa italijanskog), 1847, str. 23.

62

*da navede jednu jedinu presudu — koju je doneo neki nadbiskup u 13. veku — i dalje od toga ne ide.97

Ali koliko god pravnici produbljivali i istancavali, osnovne cinjenice su proste. Kupovina i prodaja, davanje na zajam i uzimanje zajma predstavljaju, po shvatanju crkve, moralno, odnosno nemoralno ponasanje. Premda su racionalisti, kakav je bio biskup Pekok, tvrdili da bogati kao takvi nisu mrski Bogu,98 crkva je gajila tradicionalnu predrasudu prema nacinu na koji ljudi — ili bar svetovnjaci — sticu bogatstvo i bila je spremna da svaki takav nacin obelezi ruznim imenom gramzivost. Trgovce koji se povezuju u lanac i zajmodavce koji deru kozu siromasima, crkva ne posmatra kao poslovne stratege nego kao nefandae belluqe (bezbozne zveri), — cudovista nepravde. Bakali i trgovci prehrambenim proizvodima »koji se medu sobom zavere da nijedan nece prodavati jeftinije od drugog« i spekulanti »koji na veliko kupuju zito, meso i vino . . . kako bi nagomilali novae na racun drugih nisu, po misljenju crkve, nista drugo do obicni krim inalck. 99 Kad bi, dakle, skocila cena hlebu, ili kad bi se londonski trgovci vocem, na muku i nevolju kupaca, udruzili posto ih je neki drznik, hrabar duh, ubedio da su »svi usled svoje prostote siromasi i kukavice, a mogli bi se obogatiti i steci moc samo

97 Lyndowood, Provincials, podnaslov Usura, i Gibson, Codex Jur. Eccl. Angl., tom II, str. 1026.

08 Pecock, The Repressor of over-m uch blaming of the Clergy, dedo III, pogl. IV, str. 296—7: »I Hrist je ovde rekao da je ,kod Boga’ moguce da bogatas ude u carstvo nebesko; to znaci, miloscu koju Bog d a je . . . premda ovaj zadrzava bogatstvo i premda je bez takve milosti bogatasu vise nego tesko da ude. Iz ovoga jasno sledi da Bog nikome ne brani da bude bogat; jer da je tako, nijedan bogatas nikada ne bi dospeo na nebo . . . A ako nikome nije zabranjeno da se bogati, znaci da je zakonito biti bogat; sem ukoliko se zarekao da ce postupati suprotno ili iz iskustva zna da je nesklon bogatstvu, jer u tom slucaju obavezan je da ostane siromasan.« Neprijatno ogranicenje na kraju — koje sugerise pitanje: ko se onda usuduje da bude bogat? — jos je podsticajnije zbog zdravo- razumskog racionalizma u preostalom delu odlomka.

99 Trithemius, koga navodi J. Jannsen, History of the German People at the close of the Middle Ages, tom II, 1896, str. 102.

63

ako bi sledili njegov savet«,100 varosani i seljaci se nisu tesili nadom da zakoni ponude i potraznje opet mogu dovesti do pada cena. Uz odobravanje svih dobrih hriscana, oni su vodenicara vezivali za stub srama, a sa vocarskim trgovcima su se raspravljali pred gradonacelnikom. Parohijski svestenik odrzao je propoved o Sestoj zapovesti birajuci za temu reci iz knjige poslovica: »Ne daj mi ni bogatstvo ni siromastvo, vec onoliko koliko mi je dovoljno za odrzanje.«

(III)

IDEAL I STVARNOST

Takvo je, u kratkim crtama, bilo zalede ekonomske misli koju je 16. stolece nasledilo i s kojom je stajalo pred izvan- rednim privrednim razvojem sto se ogledao u novom nacinu zakupljivanja zemlje, novim cenama, novom trgovinskom i finansijskom ustrojstvu. Bilo je jasno da je ta filozofija veoma konzervativna. U njoj nije bilo ni reci o progresu, a jos manje o nekoj obnovi drustva. Mnogi jereticki pokreti u srednjem veku cesto su povezivali drustvene teznje sa kritikom luksuza i pompe u crkvenoj hijerarhiji. Crkva, koja nije podnosila slobodno misljenje, bez obzira da li se ono bavilo vecnim spasenjem duse ili prolaznim blagostanjem, gledala je krajnje nerado na ove spekulacije i ponekad ih je suzbijala sa istom svireposcu koju je u modernoj istoriji beli teror pokazao u jednom od najvelicanstvenijih ustanaka.

Sa intelektualnog stanovista posmatrano, religijsko misljenje je u potpunosti zastupalo staticno shvatanje, shodno kome je drustveni poredak nepromenljiv — on se mora prihvatati, a ne menjati. Izuzev u retkim prilikama, branioci tog shvatanja su ponavljali konvencionalnu doktrinu da su stopala rodena da rade, ruke da se bore, a glava da vlada. Stoga je bilo prirodno sto su osudivali nemire, poput masov- nog pokreta,101 ciji je cilj bio da preokrenu prirodni poredak,

100 Cal. of Early Mayor’s Court Rolls of the City of London, izd. A. H. Thomas, str. 157—8.

101 Vidi: A. Luchaire, Social France at the time o f Philip Augustus (prev. E. B. Krehbiel), str. 391—2, gde se navodi reCita optuzba Zaka de Vitrija.

64

p^gmda je uspon slobodnih gradova predstavljao veliku slavu srednjovekovne Evrope i jezgro gotovo sveg potonjeg napretka civilizacije. Crkva se bavila pitanjima privredne etike ne da bi uvela promene, vec da bi ocuvala tradicionalna nacela licnog morala ciji je vazan deo cinila privredna etika.

Crkva je prakticno bila snazan koncern interesa, u potpunosti ukljucen u privredu, narocito u poljoprivredu i zakup zemlje. Kako je sama bila jedan od najvecih zemljoposednika, nije imalo smisla da se spori sa feudalnim strukturama, kao sto ni Ecclesiastical Comission, koja upravlja osnovnim dobrima anglikanske crkve i raspolaze najvecim mineralnim blagotn danas, ne moze ustati protiv kraljevske vlasti. Pro- ganjanje spiritualnih franciskanaca koji su se usudili da se suprotstave buli Dzona XXII pozivajuci se na ucenje svetog Franje o evangelijskom siromastvu, ukazuje da su doktrine sto su napadale svetost bogatstva odvec licile na Hristovo ucenje, a da bi ih mogli prihvatiti vladari hriscanske crkve.

Osnov celokupnog srednjovekovnog privrednog sistema u koine se, izuzev u Italiji i Flandriji, vise od devet desetina stanovnistva bavilo poljoprivredom, predstavljalo je sebarstvo ili kmetstvo. Kada su se konzervativni reformatori u 16. veku suocili sa zlom konkurentske privrede, sa ceznjom su se okrenuli drustvenoj harmoniji jednog minulog veka, koje je »zemljoposednike i zakupce povezivalo takvim nitima uzajamnog prijateljstva da su gospodari zakupce gledali kao sopstvenu decu, a zakupci su, opet, voleli i slusali gospodare kao deca svog oca«.102 Njihova idealizacija proslosti na karakteristican nacin osvetljava njihovo sopstveno doba, ali daje pogresne podatke o uslovima sto su vladali u prethodnim stolecima. Kada je rec o potcinjenim zakupcima koji su cinili glavninu srednjovekovnih poljoprivrednika, zlatno doba se- Ijackog blagostanja predstavlja, u stvari, izuzev mestimicno, romanticnu bajku koja nikoga ne bi vise iznenadila, negoli same seljake. Sustinu feudalne svojine cinilo je izrabljivanje u svom najogoljenijem i najbestidnijem obliku; ona je podrazumevala prinudni rad, dodatno sluzenje u trenucima kada bi seljak morao najvise raditi na sopstvenom imanju, bezbrojne

102 Topographer and Genealogist, tom I, 1846, str. 35. (Autor je nadzomik, neki Hamberstoun).

65

dazbine i naknade, obavezu da se zito melje u gospodarevoj vodenici i da se hleb pece u gospodarevoj pekari, kao i privatnu vlastelinsku sudsku vlast. Ostricu ovog sistema otu- pili su obicajno pravo na feudalnim dobrima, nedostatak radne snage, a u Engleskoj i sve veca prevlast kraljevskih sudova, tako da je u Engleskoj u 15. veku napredno slobodno seljastvo raslo na rusevinama sistema. Ali bezmalo tokom citavog srednjeg veka, tlacenje seljackog staleza ipak je bilo ogromno. Oni koji su ziveli pod njim nisu imali nikakvih iluzija o njegovoj okrutnosti. Prvi korak svakog seljaka koji je ustedeo nesto novca bio je da se otkupom oslobodi obaveze da radi na gospodarevom imanju. Seljacki ustanak u Engleskoj, Jacquerie u Francuskoj i stalne pobune nemackih seljaka otkrivaju kolika je bila drustvena ozlojedenost; malo koji potonji pokret ju je u tome prevazisao.

Sada je prirodno da se upitamo (premda to neki autori spisa o srednjovekovnoj privredi ne cine) kakav je stav prema sebarstvu imalo religijsko m isljenje? A na to pitanje nije moguce odgovoriti drugacije nego da religijsko misljenje, izuzev u retkim slucajevima, nije obracalo paznju na sebarstvo. Crkva je, istina, osudivala proizvoljne dazbine i zahteva- la da se sa sebrima postupa humano. Preporucivala je, istina, oslobadanje sebara kao cin milosrcta, slican davanju milostinje siromasima. Jer sebri nisu »zive igracke« nego ljudi; u bozjim ocima svi su ljudi sebri, conservi, i u carstvu nebeskom Lazar je ispred bogatasa.103 Istina je i to da je kmetstvo bilo zakonska, a ne privredna kategorija; u Engleskoj su u 14. veku postojali sebri koji su bili bogati ljudi. A li osloboditi pojedinca ne znaci osuditi instituciju. »Ludi svestenici« su mogli govoriti sta su hteli, ali zvanicna crkva, cije je bogatstvo najvecim delom pocivalo na kmetovima, bila je u ovim pitanjima krajnje oprezna.

Kanonsko pravo je, izgleda, imalo u vidu sebarstvo i smatralo ga opravdanim.104 Samo nekolicina istaknutih duhovnika ustajala je protiv njega. Toma Akvinski je tumacio da je ono proizvod greha, ali ga to nije sprecilo da ga

i°3 vidi, na primer: Chaucer, The Persone’s Tale, §§ 64—6.104 Gratian, Decretum, deo II, causa X, Q. II, C. III. i causa

XII, Q. II, C. X X X IX .

66

qjpravdava sa stanovista privrede.105 Cini se da su ga svi srednjovekovni autori prihvatali ili odobravali. Iako su se sluzili konzervativnijim metodima, crkveni zemljoposednici nisu bili ni bolji ni gori od ostalih zemljoposednika. Rustica gens optima flens, pessima gaudens (rod seljaka najbolje ume da place, najgore da se raduje) — imamo razloga za strah da je to bio stav kojeg su se ponekad drzala deca svetlosti, zainteresovana za rente i profite nista manje negoli feudalna aristokratija s kojom su glavari crkvene hijerarhije bili ne- razlucivo prepleteni. Kada je kucnuo njihov cas, Dzon Bezime- ni, Dzon Vodenicar i Dzon Karter, koji su znali ko je njihov neprijatelj, spalili su kamatne knjige u jednoj opatiji u Sent Olbaniju, odsekli jednom biskupu glavu, opustosili opatiju Kempten — a sve to sa istim odusevljenjem kakvo su pokazivali i prilikom pljackanja svojih svetovnih tlacitelja. Ne crkva, nego su se pobunjeni engleski i nemacki seljaci pozivali na cinjenicu da je »Hrist sve ljude stvorio kao slobodne«,106 ali, bar u Nemackoj, njihovi duhovni gospodari pokazali su prema njima malo milosti. Iscezavanje sebarstva — a ono, na kraju krajeva, u Francuskoj nije iscezlo sve do poznog 18. a u Nemackoj do 19. veka — predstavljalo je deo opsteg privrednog pokreta, s kojim crkva nije imala gotovo nista i kome su se duhovnici, buduci da su bili i zemljoposednici, ponekad opirali. Za iscezavanje sebarstva manje je zasluzno hriscanstvo, a vise humanitarni liberalizam francuske revolucije.

No istina je bila da je crkvu ugusio sam njen trijumf. Crkva iz 3. veka — manjina vernika suprotstavljenih jednoj tudoj civilizaciji — mogla je kritikovati i buniti se. Ali kada

^ Summa Theol., I* 2” , Q. XCIV, art, V, § 3.106 Jedan paragraf programa nemackih seljaka, iz 1525. godine

objavljuje: »Jer zalosno je da nas ljudi smatraju vlastitom svoji- n o m . . . posto nas je Hrist sve oslobodio i iskupio, niske i visoke bez izuzetka, prosipajuci svoju dragocenu krv. Prema tome, u skladu je sa Biblijom da budemo slobodni.« (Program je stampan u: J. S. Schapiro, Social Reform and Reformation, 1909, str. 137— 42.) Pobunjenici pod Ketom su molili: »Da svi robovi budu oslobodeni, jer ih je Bog sve oslobodio prosuvsi svoju dragocenu krv« (objavljeno u: Bland, Brown and Tawney, English Economic History, Select Documents deo II, tom I, br. 8).

67

je testo naraslo, kada je crkva shvacena ne kao neko, vec kao sasvim odredeno drustvo, masa koju je ona primila u sebe morala ju je oslabiti. Rezultat je bio kompromis — kompromis za koji je kriticar mogao reci: »Koliko se nepodnosljivoga ipak prihvata!«, a hvalilac: »Koliko se nepodnosljivoga jos i ublazava!«

I kriticar i hvalilac su u pravu. Jer ako je crkva pred mnogim stvarima zatvarala oci, ona je takode mnogo i trazila; upravo je nacin misljenja koji je srednjovekovnu crkvu ucinio gotovo nemocnom da se bavi pitanjima mnogobrojnih zloupotreba srednjovekovnog zemljisnog sistema bio onaj koji ju je, bar teorijski, ojacao za bavljenje privrednim transakcijama pojedinaca. U ranom srednjem veku ona se zalagala za zastitu m iroljubivog rada, za brigu o siromasnima, nesrecni- ma i tlacenima — za ideal drustvene solidarnosti protiv gole sile nasilja i izrabljivanja. Usloznjavanje privredne civilizacije suocilo ju je sa problemima sa kojima njene tradicionalne kategorije nisu mogle lako izici nakraj. lako su te kategorije primenjivane prilicno proizvoljno, problemi nisu odbacivani i svet privredne etike, koji nas danas zbunjuje, otvorio se jednoj novoj, premda iznenadujucoj mogucnosti. Izmedu teorije i prakse zjapio je — to moramo naglasiti — ponor: ogranicenja su obesnazivala principe, a kazuistika je izopaca- vala dela kanonicara kao i drugih pravnika; pa ipak, nastojanje da se najsvakodnevnija ljudska delatnost i najneukroti- vija od covekovih pozuda uvrsti u sistem sto obuhvata sav svet davalo je celini makar i pomucen sjaj. Ako razlika izmedu onoga sto je dopusteno u privatnom zivotu i onoga sto je dopusteno u poslu pruza pogodnu mogucnost da se izbegne osuda gramzivosti, nije bez znacaja sto je crkva proglasila da je zakon hriscanske ljubavi prema bliznjem jednako obavezan i za poslovni zivot. Ako strogost principa moze da se zaobifle tako sto ce se oni primenjivati samo na one odnose u zivotu u kojima njihovo primenjivanje postavlja manje zahteve, nije bez znacaja prihvatiti se konstruisanja sistema dovoljno zila- vog da izdrzi trgovinske bezobzirnosti, a ipak dovoljno ela- sticnog da prihvati svaku zakonitu transakciju. Ako je ispravno tvrditi da su na visokim mestima preovladivali gramzivost i pohlepa, nije nista manje vazno primetiti da su ljudi ove poroke nazivali njihovim pravim imenima i jos nisu bili

68

sjjgli tako daleko da gramzivost zovu duhom preduzimljivosti, a pohlepu privredom.

Takve antiteze su primamljive i ne treba da nas iznenaduje sto su se njima bavili mnogi autori. Generaciji koja je bila razocarana u konkurentsku privredu i sklona da trazi neki uverljiviji kriterijum drustvene probitacnosti no sto je zakon trzista, ljubomorno i cinicno napadanje ekonomskog egoizma, koje je predstavljalo preovladujuce raspolozenje u srednjem veku, shvatljivije je negoli sangvinicnim optimisti- ma veka razuma, koji — bar kad je rec o njegovoj teoriji drustvene etike — mnogo pre negoli 13. stolece zasluzuje naziv veka vere. U 20. veku, sa njegovim trustovima i kompanijama, sa industrijom koju usmerava biznis, dok i jedno i drugo usmeravaju finansije, s njegovim pokusajima da utvrdi pravedne plate i cene, sa ogranicenjima i kontrolom hrane i tekstila, privredna harmonija je unekoliko izgubila znacaj. Nacin na koji se nas vek bavi pitanjima privrednog ustrojstva ima, cini se, vise slicnosti sa gnevom srednjovekovnih varosa- na zbog nemilosrdne pohlepe zelenasa i trgovaca na veliko, no sa poverenjem sto su ga nasi bezazleni dedovi gajili prema nepogresivom vladanju jedne nevidljive ruke. Medutim, iako je upadljiva, ova slicnost je i povrsna; prenaglasiti je znaci ne biti dovoljno pravedan upravo prema najkarakteristicnijim elementima srednjovekovnog misljenja. Doprinos srednjovekovnog misljenja ne sastoji se u pojedinacnim teorijama o ocenama i kamatama, koje se javljaju u svakom stolecu kad god okolnosti privredne situacije izloze izrabljivanju potrosaca i uzimaoca zajma. Taj doprinos lezi u tvrdnji srednjovekovnih mislilaca da je drustvo duhovni organizam, a ne privredna masina i da privredna delatnost koja predstavlja podreden element u okviru velikog i slozenog jedinstva treba da bude kontrolisana i obuzdavana pozivanjem na moralni cilj za koji pribavlja materijalna sredstva. Toliko je bezdusna tiranija privrednih prohteva, toliko je sklona samovelicanju kraljevina privrednih interesa, da doktrinu koja ih ogranicava na njihove prave oblasti, pokazujuci im da su sluge, a ne gospodari civilizacije, mozemo s razlogom smatrati jednom od najpregnantnijih istina koje cine stalni element svake zdrave filozofije. Danas nam se — kao sto je bio slucaj, pre jednog stoleca — vise ne cini da je neosporni dobitak to sto je pojam privredne korisnosti, koji s takvom lakocom objasnjavaju

69

pojmovima kvantiteta i mase, zamenio shvatanje o jednom nacinu zivota koji se uzdize nad individualnim zeljama i trenutnim potrebama i odgovara onome sto su srednjovekovni teoreticari podrazumevali pod »prirodnim pravom«.

Kada se sve sabere, ostaje cinjenica da je, u datim malim okvirima, problem moralizovanja privrede bio razmatran, a ne odbacivan. Pokusaj je mozda bio unapred osuden na propast, i gotovo je od pocetka bio obezvreden opste poznatom korupcijom crkvenih vlasti koje su propovedale odrica- nje, a davale primer pohlepnosti. A li on je u sebi imao nesto herojsko, a zanemarivati uzvisenost zamisli nije manje ap- surdno negoli idealizovati njene prakticne rezultate. Najbolji dokazi na koji je nacin delovao pokusaj da se privredni interesi podrede religiji jesu odjek ovog pokusaja kod reformatora, za koje je papa bio antihrist, a kanonsko pravo predmet odvratnosti, i uzas pristojnih ljudi kada je slom tog pokusaja u 16. veku postao odvec ocigledan da bi mogao biti osporavan.

*

II POGI*A.VLJE

REFORMATORI NA KONTINENTU

U jednom nezaboravnom odlomku svoga Uvodnog predavanja o proucavanju istorije, Lord Eksn je napisao: »Posle mnogo vekova koji su protekli u ubedenju da covecanstvo strmoglavo pada i da mu predstoji skora propast, posle vekova u kojima su vladali obicaji i volja gospodara sto su vec odavno u grobu, 16. vek je posao napred, naoruzan za neko novo iskustvo i spreman da s nadom gleda na mogucnosti neproracunljive promene.*1 On je pri tome imao na umu novu sliku sveta sto su je stvorili obrazovanje, nauka i otkrica. Ali njegove reci mogu biti i povod za raspravu o promeni u shvatanju odnosa izmedu religije i svetovnih interesa, koja se odigrala u istom periodu. Neminovna posledica ove promene sastojala se u tome sto su posle dugog moralnog i intelektualnog sukoba stvorene nove predstave o tome sta je celishodno za drustvo i odredeni novi pravci u misljenju o privredi.

Ovaj pokret bio je veoma slozen, te formula koja povezuje reformaciju sa usponom privrednog individualizma ne pruza celovito objasnjenje. Prevratu postojecih poredaka obicno prethodi proces okamenjivanja. Tradicionalna filozofija drustva bila je staticna, jer je pretpostavljala postojanje klasnih odnosa koje su obicaji i zakon precizno odredili i na koje plima i oseka privrednih kretanja gotovo nisu uticale. Njena slabost u odnosu na nove snage bila je ocigledna, kao i teskoce koje joj je pricinjavala pobuna protiv korena crkvene jurisdikcije, delimicno obezvredenje kanonskog prava i cr-

1 A Lecture on the Study of History; Lord Aktn ga je odrzao u Kembridzu, 11. juna 1895. godine, str. 9.

71

kvene discipline i razvoj politicise nauke, opremljene antic- kim arsenalom. No kazemo li da nova teorija o drustvu, koju je dalo ovo doba, nije proistekla iz reformacije, znacaj reformacije time necemo umanjiti. Covecanstvo ne razmislja o privrednom i drustvenom ustrojstvu dokle god ga na to ne natera snazan pritisak sto ga vrsi neka prakticna nevolja. Slicno ranom 19. veku, 16. vek je doneo mnostvo novih. ucenja o drustvu jer je bio vek drustvenih poremecaja. Od- govor konzervativnih ucitelja religije na ono stanje duha za koje im se cinilo da predstavlja Mamonovu pobedu (Mamon — bog bogatstva i pohlepe — p.p.) bio je poslednji veliki knjizevni izraz obracanja jednog starijeg drustvenog poretka prosecnoj svesti. Prakticne implikacije srednjovekovne teorije o drustvu iskazane su mnogo jasnije u 16. veku, negoli u vreme svoga zenita, jer su sad iskazivane s naglaskom na jednom ugrozenom verovanju.

(I)

PRIVREDNA REVOLUCIJA

Religijska revolucija ovog veka nastala je u trenutku najzesce ekonomske krize koju je Evropa dozivela posle pada Rima. Umetnost i naucna radoznalost, tehnika, vestina i dr- zavnistvo, ucenost koja je istrazivala proslost i prorocka vizija koja je prozirala buducnost — sve su one polozile svoje blago na raskosan oltar nove civilizacije. Njeni arhitekti bili su lepota i mudrost, ali im se pridruzila i jedna mracnija, no neizbezna prilika. Bio je to onaj demon sto ga je Dante sreo u cetvrtom krugu pakla kako nerazumljivo gunda, dok ga je ser Gijon (iz Spenserove Fairy Queen) sreo tri stoleca kasnije u jednoj spilji na izlazu iz pakla, pocrnelog od dima i sprzenog vatrom. Njegovoj gruboj pomoci duguje Mikelandelo svoj graditeljski kamen; on je taj koji je duboko u glinu Rima postavio temelje zidova koje ce ukrasiti Rafael.

Jer u zoru novog doba, covek je bio gospodar sveta u kome zivi, a to gospodarstvo zadobijeno je i dokazano u naponu rastucih privrednih energija. Kao i vrhovna vlast u feudalnom drustvu, tako su i privredni napori u srednjem veku, izuzev u nekoliko privilegovanih mesta. bili nepotpuni i

72

pepovezani. Sada su rastrkani pljackasi morali da se okupe i disciplinuju; mestimicne i povremene carke stopile su se u veliku bitku na jednom frontu sto se protezao od Baltika do Ganga i od Spas Ajlendsa do Perua. Svaka godina donosila je vesti o novim pobedama. General koji je zapovedao vojskom i upravljao napadom bila je privredna moc.

Privredna moc, koja se u Italiji odavno ucvrstila, sad je kroz hiljade kanala priticala u zapadnu Evropu, jer je ovaj polet bio u punom zamahu sa klimaksom velikih otkrica, dakle, jedan vek ranije. Koliko god da je 15. vek bio jadan u politickom pogledu, konvencionalni sud o njegovoj nistavnosti nije najpravedniji prema njegovom ekonomskom znacaju. Snage kojima je bilo namenjeno da vladaju buducnoscu opro- bale su se u stolecu politicke anarhije. Eri Kolumba i Vaska de Game utro je put strpljivi rad italijanskih kartografa i portugalskih moreplovaca, isto onako kao sto su Komptonovu i Vatovu epohu pripremili nepoznati eksperimenti bezimenih prethodnika.

Gospodar koji je postavio problem cije je resavanje palo u zadatak junacima epohe bila je materijalna nuznost. Kao i svet dvadesetog stoleca, Evropa ranog srednjeg veka predstavljala je zatvoren krug. Ali taj se krug zatvorio ne zbog porasta znanja vec zbog trajnog neznanja; i dok je 20. vek povukao citav svet u jedinstven ekonomski sistem, te vise nema slobodnog prostora za sirenje, u srednjovekovnoj Evropi — ciji je vajkadasnji stozer bio Mediteran — ekspanzija je tek bila pocela. Kljucajuci blago Istoka kroz uske otvore u Levantu, ona je — zbog krutih granica sto su postavljene njenoj trgovinskoj strategiji — licila na diva koga hrane kroz pukotine u zidu.

Kakav je bio opsti okvir, takve su bile pojedinosti. Ne- elasticna u spoljasnjim odnosima, Evropa nije bila elasticnija ni u unutrasnjim. Njena osnovna jedinica bilo je selo; a selo, zajednica poljoprivrednih sopstvenika ciju su mod ucvrstili obicaji, suzbijalo je sa besom jednodusne moralnosti nezako- nite prohteve koji su njegov tradicionalni red ugrozavali zlom cije je ime bilo Promena. Iza sela stajalo je drugo vece, povlascenije selo, zvano varos; braca iz varosi, povezana u gilde, pokazivala su okrutan lik tudem demonu iz pobrda i dolina. I jedno i drugo bilo je natkriljeno nacionalnim duhom koji se polako budio. Nacionalizam je predstavljao privrednu

73

moc jo§ pre no sto je nacionalnost postala politiCka cinjenica: bilo je dovoljno da konkurent bude Firentinac ili podanik Imperije, pa da ga s punim pravom proganjaju. U zidu privredne zatvorenosti probijene su tek neznatne brese: privi- legovana kolonija sa svojim depots, celicana hanzeatske lige, Fondaco Tedesco u juznoj Nemackoj, fabrika engleskih M erchant Adventurers. Trgovina je, kao u modernoj Turskoj i u Kini, bila vezana za kapitulacije.

Ovaj uski okvir trgovine fiinila je domovina. U 15. veku ona je bila kao zatvor. Sve vece snage udarale su o zidove; neumorni prohtevi nagrizali su i izjedali gde god je procep na povrsini davao prostora za eroziju. Znatno pre no sto su Turci u prodoru na jug odsekli poslednji veliki trgovinski put sa Istoka, venecijanski monopol proglagen je nesnosljivim. Znatno pre no sto su opljackani Meksiko i srebro iz Potosija preplavili Evropu blagom, nemacki i tirolski rudnici davali su jos uvek nevelike, ali sve vece kolicine zlata i srebra; to je zudnju za posedovanjem samo uvecalo, a ne umanjilo.2 Nisu veleposednici, nego imucni seljaci bili prvi koji su u Engle- skoj kusali od zajednickih dobara i potkopali vlasteoske obicaje iza kojih su se, kao iza nasipa, gomilale njihove male ustede. Nisu veliki kapitalisti, ved esnaflije-preduzimaci ot- poceli da pretvaraju esnafsku kontrolu u sistem plutokratskog izrabljivanja ili da — kao rani individualisti — napustaju esnafe, varos i zanatstvo kako bi, negde u seoskoj izdvojeno- sti, obezbedili sebi Slobodan razvoj. Nisu tek prva otkrica izazvala snazno pomeranje ekonomske moci sa juga i istoka na sever i zapad. Istorija nemacke i engleske trgovine kazuje da su privredne moci i kultura severne Evrope rasle citav vek pre otkrica3 i da je citav vek posle njih, privredni razvoj Engleske bio tako tesno povezan sa kontinentom kao da Dijaz nikada nije oplovio Rt i kao da Kolumbo nikada nije zahva-

2 W. Sombart (Der moderne Kapitalismus, 1916, tom I, str. 524—6) daje cinjenice i brojeve. Vidi i: J. Strieder, Studien zur Geschichte kapitalistischer Organisationsformen, 1914, poglavlje I, II.

3 E. R. Daenell, Die Blutezeit der Deutschen Hanse, 1905; Schanz., Englische Handelspolitik gegen die Ende des Mittelalters, tom I; N. S. B. Gras, The Early English Customs System, 1918, str. 452—514.

74

Ijivao bogu sto ga je usidrio na obalama Zajtona i Guinsija. Prvobitno zamisljena kao protivteza italijanskim monopoli- stima, a kasnije sve usredsredenija na pruzanje otpora Tur- cima, koji su zatvarali puteve trgovine na istok, otkrica nisu bila ni srecan slucaj ni plod nezainteresovane naucne radoznalosti. Ona su predstavljala vrhunac gotovo jednovekovnog privrednog napora. Motivi na kojima su pocivala bili su isto toliko prakticni kao i parna masina.

Duga priprema nije doprinela da ishod bude manje uz- laudljiv. Novi svet 16. veka — koji je najavila ekonomska revolucija, nista beznacajnija od one sto se zbila tri veka kasnjje — obelezila je plima ekonomske moci u kojoj je roden. Kao i 19. vek, i ovo doba je videlo kako se brzo uvecava bogatstvo i kako se snazno razvija trgovina, kako se kapital sabira u dotle necuvenim razmerama, kako se, posle teskih drustvenih potresa, podizu nove klase, a propadaju stare, i kako, u nista manje ogorcenim bitkama, pobeduju nova kultura i nove ideje.

To je bilo doba ekonomskih i — nista manje — politickih senzacija koje su zabelezene u pismima4 poslovnih ljudi i u vladinim drzavnim spisima. Propadanje Venecije i juznone- mackih gradova koji su odasiljali dobra sto ih je Venecija uvozila i koji su od tada morali ostati izvan novih trgovinskih puteva ili izaci na more, kao sto su neki preko Holandije i ucinili; novi ekonomski imperijalizam Portugalije i Spanije; polet kapitalizma u rudarstvu i tekstilnoj industriji; uspon trgovinskih udruzenja, ne vise lokalnih vec medunarodnih, koja se vise nisu oslanjala na iskljucive povlastice, vec su snagom krupnog kapitala mogla isterati iz igre slabije takma- ce; revolucija cena koja je uzdrmala sve obicajne odnose; propast srednjovekovnog seoskog drustva u vrtlogu seljackih ratova; potcinjavanje srednjovekovnih esnafskih proizvodnih organizacija moci novca; trijumf drzave i — u mnogim ev- ropskim zemljama — njena pobeda nad crkvom: sve se to zbilo u vremenu kracem od dveju generacija. Covek koji je roden dok je jos zasedao Bazelski koncil imao je priliku da, ako dozivi starost, vidi raspustanje engleskih manastira. U vreme odrzavanja Koncila, portugalski istrazivaci jos nisu

4 Na primer, The Fugger News-Letters, 1568—1605, izd. V. von Klarwill, prev. P. de Chary, 1924.

75

presli Sijera Leone; u vreme raspustanja manastira, Portuga- lija je vec gotovo jednu generaciju gospodarila indijskim carstvom. Tokom tri cetvrtine veka, citav kostur evropske civilizacije se izmenio.

U poredenju sa tokovima u Italiji, Nemackoj ili Holandi- ji, privredni zivot u Engleskoj je predstavljao mrtvo more. Ali vihor sa kontinenta i ovde je uzburkao mrtvaju. Kada je Henri VII dosao na presto, privredno ustrojstvo zemlje malo se razlikovalo od onoga iz Viklifovog vremena. Kada je Henri VIII, ostareo i ogrezao u grehe, umro, vec su se — premda nejasno — raspoznavale glavne osobenosti privrednog ustrojstva, kakvo ce vladati sve do pronalaska parne masine. U to vreme jos jedino nije bilo kolonija, ali je kolonijalna ekspanzija zapocela vec cetrdeset godina kasnije.

Savremenike je zaslepljivalo brzo i ocigledno bogacenje najpre Portugalije, a potom i Spanije. Nemeza parazitskog bogatstva jos nije pokazala svoje pravo lice, tako da je tek cinicni racionalizam jednog venecijanskog ambasadora — u poredenju sa njegovom drevnom mudruscu mnogi su pluto- krati sa zapada bili nametljiva deca — mogao primetiti da pravi rudnici spanske imperije ne leze u Americi, nego u vodoplavnom tlu Holandije.5 Ispravnost ove kritike otkrila se kada je Spanija — les privezan uz leda najliberalnije i najprogresivnije zajednice toga doba — dovrsila samouniste- nje opljackavsi riznice iz kojih je, mnogo vise negoli iz Potozija, priticalo njeno bogatstvo. Ali pocetke duge agonije u kojoj ce pokretacka sila evropskog preduzetnistva biti obrva- na paralizom, jos uvek je skrivala buducnost; potonje generacije Spanaca su sa oprostivim preterivanjem gledale na poslednje godine vladavine Karla V kao na zlatni vek privrednog blagostanja. Evropa kao celina, ma koliko bila rastrzana politickim i religijskim borbama, resila je, cinilo se, najpre- snije privredne teskoce koje joj nisu davale mira u poznom srednjem veku. Posle hiljadu godina neumorne borbe sa m o- cvarama, sumama i tresetistima, ona je kolonizovala sopstve-

5 E. Albert, Le Relazione degli Ambasciatori Veneti al Senato, serija I, tom III, 1853, str. 357 (Relazione de Filippo II Re di Spagna da Michele Soriano nel 1559): »Questi sono li tesori del re di Spagna, queste le miniere, queste l’lndie che hanno sostentato l’impresse dell’Imperatore tanti anni.«

76

Mfe teritoriju. A posle ovog, gotovo dovrsenog, izvrsnog postignuca, ona je sebi postavila zadatak da kolonizuje svet. Kako vise nije morala da se brani, usla je u fazu privredne ekspanzije koja ce u toku sledecih sto godina rasti i tek u 20. veku pokazati znake opadanja. Jednom godisnje je primila prilive srebra i zlata iz Amerike, jednom godisnje se bogatila zlatnom zetvom sa Istoka. Posto je prosao period pokusaja i ucvrstile se nove veze, cinilo se da je Evropa postigla privrednu postojanost koja je imala sire osnove no ikada ranije.

Kljuceve riznica Istoka i Zapada drzale su Portugalija i Spanija. A li zetvu onih carstava u koja su krocile — jedna strpljivim trudom, druga zahvaljujuci sreci — nije ubirala ni Portugalija sa svojim malobrojnim stanovnistvom i gospo- darstvom koje se bezmalo svodilo na 10 000 milja dug lanac utvrda i fabrika, ni Spanija, koja je stolecima bila vojna sila, pa je sad stenjala pod odgovornostima sto joj ih je nametalo njeno veliko i rastrkano carstvo, odano fanatizihu i gotovo poslovicno nesposobno za bavljenje privredom. Sakupljajuci plen koji nisu mogle da zadrze i gomilajuci bogatstva koja su im klizila kroz prste, one su sluzile kao politicki posrednik onima koji su bili prepredeniji i bolje se razabirali u stvarima mira. Svaka epoha i svako drustvo imaju neko osobeno srediste, instituciju ili drustvenu klasu u kojoj su otelotvorena svojstva njihovog genija. Tokom rane renesanse, jezgro evropskih kretanja bila je Italija. Za vreme reformacije to je bila Nizozemska. Privredna prestonica nove civilizacije bio je Antverpen. Instituciju koja je na najbolji nacin simbolizovala njenu zivu privrednu energiju predstavljalo je novcano trziste i proizvodacka berza. Najtipicnija pojava — vladarev riznicar — bio je medunarodni finansijer.

Pre no sto je bio zatrovan proganjanjem, revolucijom i ratom, duh Nizozemske nasao je svoje najcistije otelotvorenje u Erazmu, proroku koji nije pustosio i reformatoru koga nije dotakla jara pomame; njegovom kristalnom univerzalnom duhu, drzavne granice su izgledale kao linije iscrtane da zabave detinjastu vladarsku pakost. U ovoj kosmopolitskoj zemlji, kojoj je bilo sudeno da postane pribeziste slobodne misli sto je progone sve druge evropske sile, najkosmopolit- skiji grad bio je Antverpen, »dom svih naroda«. Kao srediste ucenosti, koje se proslavilo zahvaljujuci Plantenovoj stampi, i ziza nizozemskog slikarstva koje bi se gotovo moglo nazvati

77

nacionalnom industrijom, on je istovremeno bio svetili§te, gde su majstori poput Kranaha, Direra i Holbajna dolazili na hodocasce, i pribeziste koje je beguncima iz manje srecnih. zemalja pruzalo raj u kome nije postojala sistematska hajka da se istrebe jeretici. Mislioci i reformatori su u njenonx blistavom duhovnom zivotu i u izobilju njenog materijalnog bogatstva nasli duhovni dom, zemlju srece i snova, u kojoj su okupljene energije novog doba; Mor, koji je poznavao svoju Evropu, odabrao je za pozornicu svoje utopije upravo vrt svoje kuce u Antverpenu.

Za svoju privrednu nadmoc, Antverpen je imao mnogo da zahvali svome industrijskom zaledu, iz kojeg su na njegove dokove neprestano priticale razlicite robe: vuna i kamgarn iz. Valencijena i Turnaia, tepisi iz Brisela i Udenara, gvozde iz Namura, municija iz Crne zemlje (industrijske oblasti oko' Lijeza).6 A li Antverpen je bio pre evropska, negoli flamanska metropola. On se dugo nadmetao sa Brizom oko dveju velikih trgovinskih struja — jedne sa Sredozemlja, druge sa Baltika — koje su se sticale u Nizozemskoj; u poslednjoj cetvrtini veka, Antverpen je nadjacao svoga protivnika. Hanza je im a- la depo u njemu; italijanske banke otvarale su u njemu jednu filijalu za drugom; engleski Merchant Adventurers nasli su tu skladiste kroz koje je englesko platno — zadugo glavno englesko izvozno dobro — odasiljano u severnu Evropu; de- vedesetih godina se trziste bakra premestilo iz Venecije u Antverpen. Onda su dosla velika otkrica. Antverpen, prvi grad koji je uzeo bogatstva sto su stecena plovidbom ne po priobalnim morima, vec po okeanima, stekao je neospornu nadmoc kakva je bila gotovo jedinstvena u dotadasnjoj ev - ropskoj istoriji. Prekomorski putevi na istok i zapad susretali su se i zavrsavali u njegovim lukama. Portugalska vlada osnovala je u njemu 1503. godine depo trgovine zacinima sa Istoka. Od stupanja Karla V na presto, on je bio trgovinska

6 Najbolju onovremenu sliku trgovine Antverpena je dao L. Guicciardini, Descrittione di tutti i Paesi Bassi (1567); jedan njen deo objavljen je u francuskom prevodu knjige Tudor Economic Documents, tom III, str. 149—173, autori Toni i Pauer. Najbolji moderan opis Antverpena daje Pirenne, Histoire de Belgique, tom II, str. 399—403, i tom III, str. 259—72; Ehrenberg, Das Zeitalter der Fugger, tom II, str. 3—68; i J. A. Goris, Etude sur les Colonies Marchandes Meridionales a Anvers de 1488 d. 1567 (1925).

78

Ijrestonica spanske imperije i, uprkos negodovonjima sto plemeniti metali napustaju Spaniju, trziste americkog srebra. Trgovina, koja je trazila lake i jeftine kredite, povukla je za sobom finansije. Trgovinska udruzenja i bankarske kuce ju - zne Nemacke napustile su sve beznacajnije trgovinske puta- nje preko Alpa i u Antverpenu stvorile sediste svojih necu- veno krupnih i slozenih finansijskih operacija.7

U takvoj privrednoj situaciji, nove filozofije drustva i nova verovanja nasli su izvrsno plodno tie. Profesor Piren je uporedio shvatanja srednjovekovne srednje klase, koja je tezila ocuvanju esnafskih i lokalnih privilegija, sa shvatanjima plutokratije 16. stoleca, koja je pustala ogranke na sve strane, cuvala nezavisnost cisto lokalnih interesa, pobedono- sno dokazivala snagu kapitalista da istraju bez vestacke pomoci gilde i varosi i da sami oblikuju svoj razvoj.8 »Niko ne moze poreci«, pisali su strani trgovci Filipu II negodujuci protiv pokusaja da se berzanska sloboda ograriici, »da blagostanje ovog grada omogucuje sloboda kojom raspolazu oni sto u njemu trguju«.9 U zamahu sve vecih poduhvata koji bi 100 godina ranije licili na najsmelije fantazije, obogacena liberalna burzoazija Antverpena je, uprkos svim tradicijama, sledila individualisticka nacela koja bi u svakom drugom gradu izazvala ustanak: postigla je sporazum sa burgundskom monarhijom koja je vrsila ujednacavanja, zbog cega su je konzervativniji susedi napadali; snizila je tarife i ukinula privatne carine; pozdravila je tehnicki napredak koji drugde nisu trpeli; krotila samovoljnu nezavisnost gildi i, stavljajuci simbolicnu posvetu: Ad usum mercatorum cuiusque gentis ac linguae (na upotrebu trgovcima svih narodnosti i jezika), omogucila da nova berza postane pristupacna kako domacima, tako i strancima.

Jer, ako je Antverpen bio mikrokosmos koji je odslikavao duh trgovinske Evrope, srce Antverpena bila je njegova berza. Jedan od razloga sto je finansijski kapitalizam predstavljao

7 Mojtingovi su u Antverpenu otvorili bransu 1479, Hohstete- rovi 1486, Fugerovi 1508, Velzerovi 1509. godine (Pirenne, op. cit., tom III, str. 261).

8 Pirenne, op. cit., tom III, str. 273—6.9 Ehrenberg, op. cit., tom II, str. 7—8.

79

osobenost epohe renesanse — kao sto je industrijski kapitalizam bio obelezje 19. veka ■— cinio je prosto veci trgovinski promet. Bilo je potrebno stalno priticanje kapitala kako bi se finansiralo kretanje proizvoda na svetskom trzistu, recimo, zacina sa Istoka — pre svega, bibera, koji je siromasna portugalska vlada, jos dok je bio u transportu, prodavala na veliko nemackim sindikatima — bakra, gline, plemenitih metala i platna sto su ga brodovima dopremali Merchant A dventurers. Opadanje vrednosti nekovanog zlata i srebra i porast cena stvorili su profit koji je trebalo investirati; rast medunarodnog bankovnog sistema mobilisao je ogromne izvore novcanih sredstava u strateskim tackama; a kako je Antverpen bio srediste evropskog monetarnog trzista, menica na Antverpen bila je-najcesci oblik medunarodne valute. Velike gradove povezala su predstavnistva najmocnijih finansijskih kuca Evrope, koja su se nalazila u svakome od njih, uzimajuci novae koji je priticao iz madarskih i tirolskih rudnika, od trgovine sa Istokom, od poreza sto su uzimani spanskim seljacima, spekulacija sto su ih vrsili bankari i od usteda gradana; Antverpen, Lion, Frankfurt i Venecija, a zatim Ruan, Pariz, Strazbur, Sevilja i London stvorili su sredinom veka niz finansijskih specijalista i finansijsku tehniku koja je u sustini bila istovetna s danasnjom. Svi oni zajedno sacinjavali su delove jednog medunarodnog obracunavalista, gde su racuni mogli biti odmah isplaceni, gde su se mogle dobiti menice za svaki vazan grad i gde su iz ruke u ruku prelazile vrednosne hartije trgovaca gotovo svih narodnosti.10

Hraneci se dobrima mirovne trgovine, finansijski kapitalizam tog doba ziveo je na vladarskim dvorovima podjednako raskosno, ali mozda nesto opasnije. Covek, izgleda, nista ne mrzi vise od sopstvenog blagostanja. Kad se jednom pojavi bogatstvo koje bi moglo umanjiti mukotrpnost njegovog zivota, covek ce pozuriti da opet osiromasi. Iskorisceni za stvar mira, novi izvori kojima je Evropa raspolagala u prvoj polovini 16. stoleca mogli su doprineti da se pobede kuga i glad i da se materijalna osnova kulture podigne do neslucenih visina. Evropski vladaoci, kako svetovni, tako i duhovni, mislili su

10 Kratak opis medunarodnih finansijskih odnosa u 16. vekumoze se naci u mom uvodu za delo Tomasa Vilsona Discourse uponUsury, 1925, str. 60—86.

80

4jugacije. Kada kuga i glad vise nisu dolazile prirodnim putem, oni su se pobrinuli da ih stvore putem politike.

Gat koji su otvorili da isusi svaki novi priliv bogatstva bio je rat. »Od svih ptica«, pisalo je najostrije pero epohe, »jedino je orao, veruju mudri, dostojan da simbolise kraljevstvo — nimalo lep, bez glasa, neukusan za jelo, ali zato mesozder, pohlepan, svima mrzak, svakome kletva, spreman da unisti i voljniji od svih da to i cini.«u Erazmove reci, izgovorene 1517. godine, bile su odvec prorocke. Za tri cetvrtine kako 16. tako i 17. stoleca, Evropa je vodila ratove do iscrpljenja. Vatre duha sto su ih razgorele renesansa i reformacija pogasili su razbojnici, zli i nasilni isto onoliko, koliko su jalovi, krvozedni i nistavni bili generali koji su se prsili i sepurili pred punim mrznje Terzitovim smehom u najocajni- jo j Sekspirovoj tragediji. Sredinom 16. veka, engleska vlada, posle nezaustavljivih devalvacija i konfiskacija, nalazila se pred slomom, a krajem veka bile su upropascene Spanija, juzna Nizozemska ukljucujuci Antverpen i veliki deo Fran- cuske ukljucujuci Lion, koji je bio finansijska prestonica juzne Evrope. Sredinom 17. veka, siroka podrucja Nemacke bila su pusta, a pred kraj veka zapale su francuske finansije u goru konfuziju od one iz koje ih je privremeno izvukao Kolberov genije. Pobedioci su uporectivali svoj polozaj s polozajem porazenih, cestitajuci sebi na otimacini. Retko im se dogaflalo da se upitaju kako bi stvari izgledale da nema ni pobedilaca ni pobeflenih, vec da postoji samo mir.

Reklo bi se da su vlade ljudskom rodu nanele manje stete svojim stecajevima, negoli svojom spremnoscu da podizu kredite i da je mobilizacija ekonomske moci u dotad nepoznatom obimu naoruzala neobuzdani nacionalizam te epohe oruzjem koje je usmrcivalo efikasnije od pusaka i topova. Centra- lizovana drzava koja se razvila u epohi renesanse svuda se suocavala sa ocajnom finansijskom situacijom koja je proizilazila otuda sto su moderni administrativni i vojni metodi povezivani sa srednjovekovnim sistemom finansija. Posao koji je ranije, ako je uopste obavljan, bio prepustan slucajnom zakupu ili gildama i varosima, sada je poveren birokratiji, a sluzbenici su morali primati plate. Zatim, neprestano su vodeni ratovi; a nova ratna tehnika koja je trazila profesional-

11 Erasmus, Adagia; vidi takode The Complaint of Peace.

81

nu vojsku i artiljeriju — koju je, po Rableovim recima, izmislio davo kao protivotrov za tehniku stampanja, a stvorio Bog — uslovila je, kao sto se dogodilo i posle 1870. godine, razvoj visoko kapitalisticke ratne industrije. Vlade su, jedna za drugom, ne plaseci se nevolja sto su, sa malim izuzecima, snalazile njihove susede, posezale za sredstvima od kojih su potonja uvek bila gora od prethodnih. Gomilale su blaga da bi posle toga gledale kako rezerve skrtog Henrija VII ili Frederika II procerdavaju Henri VIII ili Maksimilijan. De- valvirale su novae i tako unistile trgovinu. Prodavale su zvanja ili ucvrscene monopole i smlavile poreske obveznike bremenom indirektnih oporezivanja. Pljackale su crkvu i sa pompom trosile prihod koji je trebalo smatrati kapitalom. Prodavale su nasledne zemlje i na taj nacin ostavile u naslede svojim potomcima neresive probleme.

Ovakav pogodan nacin ispomaganja imao je, medutim, i svoje granice. Kad je on iscrpen, preostalo je jos jedino novcano trziste i njemu su kasnije pribegle sve drzave. N jihova zavisnost od finansijera licila je na zavisnost jednog Ismaila ili Abdula, a njen ishod nije bio manje porazavajuci. Naravno, finansijski krugovi bili su jedan od evropskih m oc- nika. Publicisti su mogli pisati da je novi Mesija vladar, a reformatori da je vladar papa. Ali iza vladara i iza pape, finansirajuci bez razlike Henrija VIII, Edvarda VI i Elizabe- tu, Francisa, Carlsa i Filipa, stajao je, u krajnjoj liniji, mali nemacki bankar koji je u svakoj prestonici Evrope imao svoje filijale, i u svetu finansija igrao istu ulogu kakvu su u ratu imali condottieri, dok je u ekonomskoj sferi zastupao istu moralnost koju je Makijaveli u politici pripisivao vladaru. U poredenju sa ovim finansijskim dinastijama, Habzburzi, Valoa i Tjudori bili su lutke na koncu koji je pokretala moc novca, nezainteresovana za politicke borbe, izuzev ako su omogucava- le dobit.

Finansijerima je placano delimicno gotovim novcem, a delimicno u koncesijama koje su, dalje, stvarale mrezu finansijskih veza, a ove su, opet, Evropu povezivale u jedinstvenu ekonomsku celinu. Raznovrsnost podrucja za koje su nemacke bankarske kuce bile zainteresovane iznenadujuce je velika. Kuca Velzer ulozila je novae u portugalsko puto- vanje u Istocnu Indiju 1505. godine, finansirala je jednu upola trgovinsku, upola vojnu ekspediciju u Venecuelu 1527.

82

gpdine, ukljucila se u trgovinu zacinima izmedu Lisabona, Antverpena i juzne Nemacke, bila jedan od partnera u maj- danima srebra i bakra u Tirolu i Madarskoj i imala svoje ustanove ne samo u Lisabonu i Antverpenu vec i u glavnim gradovima Nemacke, Italije i Svajcarske. Razvoj Hohstetera, Hauga, Mojtinga i Imhofa nije se mnogo razlikovao. Fugeri su, zahvaljujuci razboritim zajmovima sto su ih davali Mak- similijanu, stekli ogromne koncesije za iskoriscavanje ruda, zakupili veliki deo prihoda sto ih je spanska kruna izvlacila iz svojih poseda, drzali majdane srebra i zive u Spaniji i kontrolisali bankarstvo i trgovinu u Italiji, a, pre svega, u Antverpenu. Oni su dali novae da Albreht od Brandenburga postane nadbiskup Majnca; uzvraceno im je tako sto je njihov predstavnik pratio Tecela u njegovom pohodu za ubiranje novca od oprostajnica i uzeo polovinu prihoda; dali su novae kojim je Karlo V kupio krunu, posle jednih izbora sprovede- nih u duhu javne licitacije, u kojima je moral nalikovao kockarskom; kada im dug nije vracen, zastrasili su vladara tonom zajmodavca koji ostro poziva na odgovornost siroma- snog klijenta; i obezbedili novae kojim je Karlo' V 1552. godine poveo svoje trupe na protestante. Covek koji je bio glava firme podigao je u svom rodnom Augsburgu crkvu i osnovao sirotiste. Umro je kao veoma pobozan covek, dobar katolik i sa grofovskom titulom; u poslednjih sesnaest godina njegovog zivota, firma je placala 54°/o.12

(II)

LU TER

Kao i polet velike industrije tri stoleca kasnije, ekonomska revolucija koja je pratila renesansu dala je snazan podstrek razvoju misli. U Nemackoj i Engleskoj humanisti su se ostrom kritikom ustremili na drustvena zla svoga doba. Mer- kantilisticki mislioci ponovo su zaostrili staro privredno oruzje za oruznice svojih knezeva. Rasprave sto su ih prakticari vodili o rastu cena, valuti i finansijskim poslovima sa ino-

12 O Fugerima vidi: Erenberg, op. cit., tom I, str. 85—186, a o drugim pomenutim nemackim firmama ibid., str. 187—269.

83

stranstvom, na novi nacin su podstakle objektivnu privrednu analizu koja je jos bila u zacetku.

Bilo je veoma vazno kakav ce stav prema ovim novim mocima zauzeti crkveni krugovi. Oni su mogli pozdraviti polet privrede gledajuci u njemu mogucnost za bogacenje i raskosan zivot, kao pape koje su pirovale otkrivajuci klasicnu kulturu. Mogli su ga optuziti kao pad u pagansku nemoral- nost, poput otaca koji su se s grozom okrenuli od materijalnih uspeha Rima. Mogli su, takode, pokusati da rastucu privrednu energiju stave u sluzbu sopstvenih zamisli o covekovom duhovnom cilju, kao sholasticari koji su rastegli stare obrasce kako bi ih primenili na nove snage kapitala i trgovine. Ali jedino nisu mogli da prenebregnu ovu novu moc. Jer, i pored Makjavelija, teorija o drustvu tek je pocela da se oslobafla krutih okvira srednjovekovnog misljenja. Problemi privrede jos uvek su najsistematskije obradivani u delima kanonista; jos uvek je svestenstvo o problemima vlasnistva i ugovora sudilo sa jednakim samopouzdanjem kao o problemima teologije.

Bilo je svetovnjaka koji su raspravljali o sadrzaju njihovog ucenja i ustajali protiv njihovih zakljuCaka. A li retko su — ako ikada — osporavali da pitanja privredne etike spadaju u oblast crkvenog prava. Belarmin (Roberto Bellarmino, 1542— 1621., italijanski teolog i kardinal — p.p.) se sa izvesnom ostrinom zalio na nesnosljivu slozenost problema ekonomske kazuistike sto su ih pobozni trgovci iznosili u ispovedaonici. Spanski trgovci na berzi u Antverpenu — soj koji nije odvise pustao na volju skrupulama savesti — bili su dovoljno puni postovanja prema crkvenoj vlasti da su svoje ispovednike poslali u Pariz kako bi se ovi kod teologa sa Univerziteta obavestili o sjedinljivosti berzanskih spekulacija sa kanonskim pravom.13 Kada je Ek, kasnije slavan po tome

13 Vidi: Goris, op. cit., str. 510—45, gde je u celini naveden odgovor pariskih teologa; i: Erenberg, op. cit., tom II, str. 18, 21. O Belarminu vidi; Goris, op. cit., str. 551—2. Zanimljiva ilustracija gledista prema kome je, u poznom 16. veku, u protestantskoj En- gleskoj, bilo neophodno izmiriti privrednu praksu sa crkvenom doktrinom moze se naci S. P. D. Eliz., tom LXXV, br. 54 (objavljeno u: Toni i Pauer, Tudor Economic Documents, tom III, str. 359—70). Autor koji je trazio. opoziv zakona iz 1552. godine, koji

84

Sjto je ukrstio maceve s Luterom, krenuo na put u Italiju da bi od Univerziteta u Bolonji trazio merodavnu potvrdu svoje smele postavke da se u razmenama izmedu trgovaca kamata sme zakonito naplacivati, ovaj pohod, koji je trebalo da razmrsi pitanje jedne tako korisne istine, finansirao je niko drugi nego kuca Fuger.14

Individualisticka, takmicarski raspolozena, nova privredna civilizacija, ciji je razvoj pre podsticalo ogromno sirenje finansija i trgovine, negoli industrija koja je omogucavala da se spekulacijama stekne dotad necuvena dobit, neminovno je otvorila put zestokom sukobu; a posto su prijatelji i neprijatelji -izjednacavali reformaciju s menjanjem drustva, bilo je sasvim prirodno da se kao glavne licnosti tog sukoba pojave oni sto su stajali na celu borbe religijskih shvatanja. U Nemackoj, gde je drustvena revolucija vrila vec pola stoleca, dosao je, cinilo se, njegov cas. Rast cena — zagonetka koja je zbunjivala savremenike dok Bodan (Jean Bodin, 1530— 1596, francuski filozof i ekonomista — P-P-) 1569. godine13 nije objavio svoj cuveni traktat — izazvao je burn negodovanja protiv monopolista. Posle ustanka 1467. godine, 6iji je voda bio Hans Behajm, gotovo ni godina nije prosla bez seljackih pobuna. Zelenas, koji je zanatlijama i seljacima vec dugo bio trn u oku, sad je postao drustvena tema dana. U strahu od masa koje su zahtevale da se zelenasenje suzbije, gradske uprave su se, jedna za drugom, savetovale sa univerzitetima i duhovnicima o zakonitosti kamata, a univerziteti i duhovnici su, kao i obicno, davali glasne, ali nejasne odgovore. Melan- hton (Phillip Melanchton, 1497— 1560, nemacki teolog, voda Luterove reformacije — P-P-), je razvio pobozno ucenje o novcanim pozajmicama i cenama.1® Kalvin je napisao cuveno

zabranjuje sve kamate, navodi Akvinskog i Hostiensisa kako bi dokazao da »kamatu koja odgovara pravom stanju« ne treba osuditi kao zelenasenje.

14 Ashley, Economic History, 1893, tom I, deo II, str. 442—3.15 Bodin, La Response de Jean Bodin aux Paradoxes de Ma-

lestroit touchant l’ench6rissement de toutes choses et le moyen d’y rem&dier.

16 Vidi: Max Neumann, Geschichte des Wuchers in Deutschland, 1865, str. 487 seqq.

85

pismo o zelenasenju i drzao propovedi o njemu.17 Bucer (Martin Butzer, 1491— 1551, nemacki teolog — p.p.) je za jednog hriscanskog kneza napravio nacrt novog drustvenog poretka.18 Bulinger (Heinrich Bullinger, 1504— 1575, svajcarski protestantski teolog — p.p.) je u Dekadama posvecenim Edvardu VI na klasican nacin izlozio drustvenu etiku.19 Luter je protiv zelenasa upucivao molitve i pamflete20 govoreci da je vreme »da se zauzda sveto drustvo Fugera«.21 Cvingli i Ekolampadius (Johannes Hausschein, 1482— 1531, duhovnik, prisan prijatelj Cvinglija — p.p.) smisljali su planove za reorganizaciju brige o siromasnima.22 Veliki ustanak seljaka koji su se na dirljiv nacin pozivali na Jevandelje i njihova uzasna propast nisu samo nagnali Lutera da kaze: »Ko moze, taj udara, davi, b o d e . . . ovo su tako cudovisna vremena da ce pre jedan knez zasluziti carstvo nebesko krvoprolicem, negoli neko drugi m olitvom «;23 to je takode pomoglo da se luteranska crkva gotovo sluzinski osloni na svetovne vlasti. U Engleskoj je bilo manje nasilja, ali je borba misljenja bila isto toliko zestoka i isto se toliko pisalo i propovedalo. Raspravi su doprineli Latimer, Ponet, Krouli, Lever, Bekon, Sandajs i Dzuel — da pomenemo samo najpoznatija imena.24 Kakva god bila dru-

17 O Kalvinovim pogledima vidi: njegove Epistolae et Responsa, 1575, str. 355—7, i Propoved XXVIII u Opera.

18 Bucer, De Regno Christi.19 Third Decade, 1. i 2. propoved, u The Decades of Henry Bul

linger (Parker Society), tom III, 1850.20 Luther, Kleiner Sermon vom Wucher (1519) u Werke (Wei

mar), tom VI, str. 1—8; Grosser Sermon vom Wucher (1520), u ibid., str. 33—60; Von Kaufshandlung und Wucher (1524), u ibid., tom XV, str. 279—322; An die Pfarrherrn wider den Wucher zu predigen, Vermahnung (1540), u ibid., tom LI, str. 325—424.

21 »Hie mtisste man wahrlich auch den Fuckem und der geist- lichen Gesellschaft einen Zaum ins Maul legen« (navodi Erhen- berg, op. cit., tom I, str. 117 n.).

22 Vidi str. 114.23 Luther, Wider die rauberischen und morderischen Rotten der

Bauern (1525), u: Werke, tom XVIII, str. 357—61.24 Latimer, Sermons; Ponet, An Exhortation, or rather a War

ning, to the Lords of Commons; Crowley, The Way to Wealth, i Epigrams (u Select Works of Robert Crowley, izd. J. M. Cowper,

86

^ vena praksa u 16. veku, izvesno je da jo j izjasnjavanja crkvenih otaca o drustvenim problemima nisu nedostajala. Da je svet mogao biti spasen propovedima i pamfletima, u ono doba bi zacelo nastao raj.

To sto su problem! koje je nametnulo b.rzo menjanje privrede izbili u trenutku kada su Evropu razdirale nezapam- cene religijske borbe, mozda nije bas najmanja tragedija u njenoj istoriji. A li teorija o drustvu sto su je zastupali religijski novatori nije imala isti karakter novine; konzervativizam je bio glavno obelezje gotovo svih ucenja kako u Engle- skoj, tako i u Nemackoj. Ljudi cija su imena bila simbol revolucije, u religiji su, gotovo bez izuzetaka, u pitanjima drustvenog morala zauzimali stara stanovista, pozivajuci se na srednjovekovne autoritete i ponavljajuci popularnim jezikom ucenja sholasticara.

Jedno shvatanje o istoriji drustva 16. veka, koje je tu i tamo naislo na prihvatanje, prikazuje reformaciju kao pobedu trgovinskog duha nad tradicionalnom drustvenom etikom hriscanstva. Slicne misli srecu se jos veoma rano. Vec 1540. godine, Kramer je pisao Ozianderu buneci se protiv pometnje koju je kod reformatora u Engleskoj izazvao trpeljiv stav nemackih reformatora prema labavom moralu u stvarima privrednih transakcija i braka.25 U 17. veku ova ukazivanja su se pretvorila u teoriju i argument. Bosue je napadao Kalvina i Bucera da su prvi teolozi koji brane zelenastvo;26 preostalo je jedino da sastavljac pamfleta prilagodi tu optuzbu za masovnu upotrebu, pisuci bez zazora da »i vrapci cvrkucu kako je zelenasa porodila jeres«.27 Ne moze se poreci da se odmetanje od Rima u Engleskoj i u Nemackoj vremenski

E. E. T. S., 1872); Lever, Sermons, 1550 (English Reprints, izd. E. Arber, 1895); Becon, The Jewel of Joy, 1553; Sandys, 2, 10, 11, 12. propoved u Sermons (Parker Society, 1841); Jewel, Works, deo IV, str. 1293—8 (Parker Society, 1850). Navodi iz dela manje pozâtih autora i svestenika mogu se naci u: J. O. W. Haweis, Sketches of the Reformation, 1844.

25 Gairdner, Letters and Papers of Henry VIII, tom XVI, br. 357.26 Bossuet, Traite de I’Usure. O njegovim pogledima vidi: Favre,

Le pret a interet dans I’ancienne France.27 Brief Survey of the Growth of Usury in England with the

Mischiefs attending it, 1673.

87

podudarilo s periodom akutne drustvene krize, niti je potrebno dugo dokazivati kako, nalik na druge revolucije, i ova ima svoje nalicje. Medutim, katkad se ukazuje da nije rec samo o podudarnosti religijskog i privrednog pokreta vec o logickoj povezanosti promena u organizaciji privrede i promena u religijskim ucenjima. Smatra se da je rdava drustvena praksa toga doba bila nuzan izraz religijskih novina i da je, iako reformatori nisu eksplicitno poucavali bezobzirnom individualizmu, on ipak bio prirodan ishod njihovog ucenja. U 18. veku, koji je trgovinska ogranicenja iz epohe monaskog sujeverja voleo podjednako malo kao i politicku teoriju te epohe, ovo shvatanje preraslo je u velicajnu besedu. U nase vrem e tocak je, cini se, postigao pun krug. Ono sto je onda bio povod za cestitanje, sada je cesto prilika za kritiku. Neki autori napadaju reformaciju zato sto je, navodno, predstavljala uvod u epohu bezobzirnog trgovinskog duha koji je, uvera- vaju oni, crkva svojim ucenjem ranije nastojala da zauzda.

Ovi pokusaji da se promene u teoriji o drustvu povezu sa velikim religijskim borbama jedne epohe nisu bez znacaja. Ali obiter dicta (usputne izjave) u jednom ostrom sporu vise osvetljavaju ubedenja ratnika, negoli sustinu njihovog sukoba; stvari su ipak odvec zamrsene da bi se tako ugodno mogle svesti na jednostavne antiteze. Ako kapitalizam znaci da vlasnici kapitala upravljaju proizvodnjom u cilju sopstvene materijalne dobiti i da se izmedu njih i proletarijata, koji zaraduje nadnicu i koji oni kontrolisu, uspostavljaju odredeni drustveni odnosi, onda je kapitalizam postojao u velikom obimu i u srednjovekovnoj Italiji i u srednjovekovnoj Flan- driji. Ako duh kapitalizma oznacava spremnost da se zudnji za profitom zrtvuju svi moralni obziri, njega su onda pozna- vali vec srednjovekovni mudraci i sveci. Ono sto je izazivalo divljenje savremenika sve do vremena Armade bio je ekonomski imperijalizam katolicke Portugalije i Spanije, a ne nesto manje impozantna, premda solidnija postignuca protestantskih snaga. Trgovinske prestonice Evrope bili su prete- zno katolicki gradovi, a njihovi vodeci finansijeri bili su katolicki bankari.

Nije opravdanija ni tvrdnja da je protestantsko mnenje podrzavalo one sto su napadali ogranicavanje ekonomskih preduzeca. Ako je istina da je reformacija oslobodila sile koje su delovale protivno tradicionalnom stavu religijske misli o

88

c^mstvenim i ekonomskim problemima, ona je to cinila bez plana i u oprecnosti s namerama vecine reformatora. Koliko god bile senzacionalne novine sto ih je donela ekonomska praksa koja je pratila sirenje finansijskog kapitalizma u 16. veku, toliko se razvilo i ucenje o privrednoj etici; stoga, sto ga temeljnije ispitujemo, nalazimo sve manje osnova za shvatanje da se ovaj razvoj strovalio u vakuum preko litice religijske revolucije. Reci da je crkva odustala od svog teorijskog prava da odlucuje o pitanjima ekonomskih delatnosti i drustvenih institucija u isto vreme kada se odigralo i njeno odmetanje od Rima, znacilo bi antedatirati pokret koji je bio dovrsen tek kroz jedno i po stolece i koji je promenama u privrednoj i politickoj organizaciji dugovao isto onoliko, koliko i razvoj u religijske misli. Religijski ucitelji razlicitih u- smerenja su tokom 16. veka jos uvek u Bibliji, u spisima crkvenih otaca i Corpus Juris Canonici trazili odgovore na prakticna pitanja drustvenog morala i, sto se tice prve generacije reformatora, ni medtu luterancima, kao ni medu kalvinistima ili anglikancima, nije postojala namera da se olabave pravila ciste savesti, ciji je zadatak bio da kontrolisu ekonomske transakcije i drustvene odnose. Stavise, njihova je teznja bila da ih tumace jos stroze i ozbiljnije, kako bi izrazili protest protiv labavog morala renesanse, a posebno protiv pohlepnosti, za koju se smatralo da je greh svojstven Rimu. Jer strast za obnovom i isciscenjem, koja je predstavljala jednu od osnovnih zamisli reformacije, bila je upravljena protiv iskvarenosti drustva kao i protiv iskvarenosti crkve. Knezevi, plemstvo i trgovci ponasali su se onako kako je bilo uobicajeno za njihov soj i zudno su lovili u mutnim vodama. No cilj religijskih voda bio je da po uzoru na zaboravljenu cistotu primitivnog hriscanstva obnove sve oblasti zivota, a ne samo crkvenu doktrinu i upravu.

Poredenje izopacene savremenosti sa zlatnim dobom is- konske nevinosti naslo je najvatreniji i najprirodniji izraz u spisima nemackih reformatora. Poput vracanja prirodi u 18. veku, i ovo je bio vapaj za duhovnim mirom iz grudi jednog drustva koje se razocaralo u materijalne uspehe odvec slozene civilizacije. Bogatstvo Augsburga, Nirnberga, Regensburga, Ulma i Frankfurta, pa cak i manjih gradova kakvi su bili Rotenburg i Frajburg, dugo je izazivalo divljenje svih po- smatraca. Oni su zauzimali sredisnje polozaje na trgovinskim

89

putevima preko Alpa i niz Rajnu, a izgubili su ih tek kada se trgovina zacinima pomerila ka Antverpenu i Lisabonu; nisu se oporavili sve dok izgradnja zeleznicke mreze nije doprinela da Nemacka ponovo postane entrepot izmedu zapadne Evrope i Rusije, Austrije, Italije i Bliskog istoka. A li sirenje trgovine, koje je, doduse, islo naruku bogatijoj bourgeoisie pratila je pojava jedne drustvene malaise, koja je ostavila trag u knjizevnosti i u narodnom predanju cak i pre no sto su otkrica gurnula Nemacku sa glavnog puta u mrtvaju. Najvaznija stvar u ovom razvoju bilo je nadmocno mesto koje su zauzeli kapital i kredit. U ranom srednjem veku, kapital je bio pomagac i saveznik privatnih zanatlija. U 15. veku u Nemackoj, kao i znatno pre u Italiji, on se od sluge pretvorio u gospodara. Sada je vodio samostalan zivot i prisvojio pravo da — kao nadmocan partner — odlucuje o privrednoj organizaciji u skladu sa sopstvenim neskromnim zahtevima.

Premda su negdasnji oblici privrede formalno prezi- vljavali, njihov duh i nacin delanja izmenili su se pod uda- rom novih snaga. Gilde u velikim gradovima, koje su nekada predstavljale zastitni zid protiv upada kapitaliste, sada su postale sredstvo kojim je on ucvrscivao svoju snagu. Pravila bratstva prikrivala su podeljenost brace na trgovacku pluto- kratiju, zasticenu zidom koji niko osim bogatog zanatlije nije mogao preskociti, i nadnicarskog proletarijata, koji je zavisio od gospodarevog kapitala i kredita i povremeno se dizao u pobunu da bi zatim potonuo u jos veci glib beznadeznog siromastva.28 I seljaci su patili: najpre zbog sirenja trgovinske civilizacije u ruralnim oblastima, a potom i zato sto se stari odnosi poljoprivrednog sluganjstva nisu menjali. Kao i u Engleskoj, nouveaux riches iz gradova ulagali su novae u zemlju, bilo kupujuci je, bilo uzimajuci je u najam; tako su se, zahvaljujuci opstoj traznji, podigle rente i odstete. Ali, dok su u Engleskoj nasledni zakupci stresali tegobne obaveze kmetstva i sa izvesnim uspehom se obracali kraljevskom sudu da zastiti njihov status, njihova braca u juznoj Nemackoj, gde je sebarstvu bilo sudeno da traje sve do polovine 19. veka,

28 O ovim promenama vidi: K. Lamprecht, Zum Verstandnis der wirthschaftlichen und sozialen Wandlungen in Deutschland vom14. zum. 16 Jahrhundert, u: Zeitschrift fur Sozial- und Wirtschaft- geschichte, tom I, 1893, str. 191 seqq.

90

ijftala su manje srece. Corvees (kulucenja) su udvostrucena, novcane isplate povecane, obicajna prava smanjena, a sve to u korist jednog osiromasenog noblesse, koje je, suoceno sa brzim bogacenjem burzoazije, u izrabljivanju seljaka videlo jedino sredstvo da popravi svoj drustveni polozaj, te je pose- zalo za — tada modernim — rimskim pravom kako bi sprovelo svoje najgore zahteve.29

A onda je drustvo, razdirano bolovima rasta, zahvatila trgovinska revolucija. Otkrica su otvorila na izgled bezgra- nicno polje ekonomskih poduhvata, ali su i zaostrila svaki drustveni problem. Kako nisu bile kadre da i nadalje preko Venecije izvlace blago sa Istoka, vodece trgovinske kuce juzne Nemacke su se povukle iz trgovine sto je obavljana preko Alpa, pa su, kao kuce Fuger, specijalizovale bankarstvo i finansije, ili su stvarale udruzenja, i u Lisabonu i Antverpenu obavljale trgovinu koja je bila odvec skupai vezana za daleke krajeve da bi je mogli preduzimati pojedinacni trgovci koji su koristili samo sopstvene izvore. Savremeni svet gledao je kako se u Americi radaju udruzenja koja su snagom nagomilanog kapitala kontrolisala proizvodnju i cene. Slicno udruzivanje odigralo se u Evropi pre reformacije. Njegovo srediste bila je Nemacka; i ono je napadano i branjeno gotovo istim argumentima kao sto su danasnji. Ponasanje saveza i monopola, koji su kupovali na veliko, izbacivali slabije tak- mace iz igre »kao sto velika stuka proguta mnostvo malih riba« i pljackali potrosace, bilo je glavni predmet optuzbi drustvenih reformatora.30 Kompanije su isticale prednosti velike organizacije i branile slobodu privrednih poduhvata. Ovo pitanje je nekoliko puta iznoseno pred Kraljevsku skupstinu. A li stvari su vec uzele neizmenljiv tok; odluke sto su donese- ne uprkos tvrdoglavom protivljenju pogodenih interesenata, nisu, cini se, nista jace delovale od odgovarajucih modernih zakona.

Strasna reakcija protiv kapitalizma, koju su izazvali o- vakvi uslovi, nasla je svoj izraz u mnogim nacrtima za

28 Lamprecht, op. cii., i J. S. Schapiro, Social Reform and theReformation, 1909, str. 40—73.

30 Schapiro, op. cit., str. 20—39, i Strieder, op. cit. (vidi napomenu 2), str. 156—212.

91

obnovu drustva, od takozvane Reform acije imperatora Sigi- smunda iz tridesetih godina 15. veka do Dvanaest clanova sto su ih 1525. godine napisali seljaci.31 U epohi reformacije o tome je pisao Hipler, koji je u Bozanskoj evangelijskoj reform aciji isticao da treba unistiti sva trgovacka drustva kakva su Fugeri, Hohsteteri i Velzeri (nemacke trgovinske kuce); pisao je, zatim, Huten koji je trgovce, zajedno sa vitezo- vima, pravnicima i svestenstvom, smatrao javnim razbojnici- ma; takode i Gajler fon Kajzerberg, prema cijim su recima monopolisti gadniji od Jevreja, te ih treba istrebiti kao vukove; ali, pre svega, pisao je o tome Luter.32

Luterovi iskazi o drustvenom moralu predstavljaju povremene eksplozije jogunastog vulkana sa slabasnom svetloscu medu mlazevima dima i plamena; jalovo bi bilo traziti u njima doslednu i povezanu doktrinu. U poredenju sa lucidnim i prefinjenim racionalizmom svetog Antonija, njegove propovedi i pamfleti o druStvenim pitanjima deluju naivno, kao da ih je napisao silovit, ali slabo obavesten genije, koji mnogo ne mari za logiku i pravo, te svoj sistem drustvene etike izvodi iz uzarenog nadahnuca sopstvene neizopacene svesti.

Ovaj utisak potice delimicno otuda sto su Luterovi spisi bili pieces de circonstance, izbaceni u oluji revolucije, a delimicno i otud sto su mu bile mucne finese prava i logike. Suocen sa slozenostima trgovine sa inostranstvom i sa finansijskom organizacijom ili sa utancanostima privredne analize, on se ponasao kao divljak koji vidi dinamo — ili parnu masinu. Odvec je prestrasen ili ljut da bi mogao biti rado- znao. Razjari se vec pri samom pokusaju da se mehanizam objasni; samo moze da ponavlja kako je u njemu davo i da dobar hriscanin ne treba da ima posla s misterijom nedela. Ali u Luterovoj jarosti ima metoda. Ona nije proizisla iz neznanja, jer je Luter poznavao sholasticku filozofiju, vec iz

31 O takozvanoj reformaciji imperatora Sigismunda vidi poglavlje I, napomenu 22, a o seljackim paragrafima ibid., napomenu 106.

32 O Gajleru fon Kajzerbergu i Hipleru vidi: Schapiro, op cit., str. 30, 126—131. O Hitenu vidi: H. Wiskemann, Darstellung der in Deutschland zur Zeit der Reformation herrschenden Nationaldko- nomischen Ansichten, 1861, str. 13—24.

92

jfldnog shvatanja pred kojim je tradicionalna ucenost izgledala prosta ili stetna.

»Bogatstvo se«, pisao je Kolumbo izricuci jednu opstu istinu, »sastoji u zlatu i onaj koji njega poseduje ima sve sto mu je potrebno na ovome svetu, ukljucujuci spasavanje dusa iz pakla i njihovo odvodenje u raj.«83 Upravo je ovo ucenje da svaka stvar — buduce spasenje kao i sadasnja sreca — ima svoju cenu izazivalo zgrazanje kod ljudi koje niko ne bi m ogao osumnjiciti da nisu odani crkvi; i upravo je ono reformatorima davalo najsnazniji argument. Njihova shvatan ja o drustvu i ona o religiji poklapala su se u tome sto je sustinu i jednog i drugog cinila osuda sopstvene izopacene civilizacije pred velicanstvenim branikom blistave proslosti. Luter, koji je privredni individualizam epohe podjednako m rzeo kao i labav moral crkve, predstavlja izvrstan primer revolucionarnog konzervativizma. On je istom merom odbacivao komercijalizovanje crkve kao i trgovce i bankare koji su nastojali da osvoje drustvo. Posmatrajuci nemacku crkvu, video je kako dazbine, sto su priticale u novi Vavilon, isisava- ju sve iz nje. Posmatrajuci drustveni zivot u Nemackoj, uvideo je da njime vlada besavesna snaga novca, koja — kao sto je, recimo, bio slucaj sa bankom Fugera, s vremena na vreme — daje svoj doprinos pohlepi i pokvarenosti Rima. Stoga su izrabljivanje crkve od strane papstva i izrabljivanje seljaka i zanatlija od strane kapitalista dva roga jedne zivo- tin je koja sedi na sedam bregova. Oba zla su u biti neznabo- zacka i isti je mac koji ce ih poseci. Taj mac je religija Jevandelja. Crkva mora prestati da bude carstvo i mora postati zajednica vernika. Drustvo mora odustati od borbe za dobit, koja unosi bolestinu u srce i pretvoriti se u bratstvo koje strpljivo i s radoscu prihvata svoj dnevni trud — zajednicku sudbinu svih Adamovih potomaka.

Deca duha su kao deca tela. Kada se jednom rode, ona rastu prema zakonima sopstvenog postojanja; kad bi roditelji m ogli da predvide njihov buduci razvoj, to predvidanje bi im katkad slomilo srce. Luter, koji je kao individualist stekao i hvalu i mrznju, uzasnuo bi se da je mogao naslutiti sta de biti izvedeno iz njegovih argumenata. Vamba (dvorska luda u

*» Navodi W. Raleigh, The English Voyages of the Sixteenth Century, 1910, str. 28.

93

Skotovom »Ajvanhu«) primecuje da oprostiti kao hriscanin znaci ne oprostiti uopste, a cinik koji je naglasavao da je hriscanska sloboda kakvu je propovedao Luter nametnula vise drustvenih ogranicenja no sto ih je ukinula, bio bi blizi Luterovoj misli, negoli libertinac koji je u njegovom ucenju video zelju da se problemi upravljanja privredom smatraju nevaznima za carstvo duha. Buneci se protiv autoriteta crkve, Luter nije napadao njegovu strogost, vec njegovu mlitavost i pokvarenost. Njegov individualizam nije bio pohlepa pluto- krate koji zudi da iz slabosti javne vlasti izvuce mogucnost za sopstvenu dobit, vec entuzijazam anarhiste koji bi sve dao za drustvo u kojem bi red i bratstvo vladali bez »dosadnog, prezivelog, mracnog oblika tradicije, zakona i prava«, jer bi u svoj svojoj prirodnoj cistoti tekli iz srca.

Profesor Trelc je ukazao da su protestanti, bas kao i katolici, zastupali ideju o civilizaciji na cijem bi celu stajala crkva i u kojoj bi sve oblasti zivota — drzava i drustvo, obrazovanje i nauka, pravo, trgovina i industrija — imale da se upravljaju prema bozjem zakonu.34 Ova zamisao zauzima najvaznije mesto u svim Luterovim iskazima o drustvenim pitanjima. Daleko od toga da prihvati shvatanje — koje ce docnije preovladati — da je svet privrede zatvorena oblast sa sopstvenim zakonima i da ucitelji religije prekoracuju svoja ovlascenja kad postavljaju pravila za moralno ponasanje u svetovnim poslovima, Luter za ovu jeres nalazi reci gotovo iste ostrine kao one sto ih upucuje Rimu. Njegovo upozorenje uvek glasi: » ( . . . ) sem ako vasa pravednost prevazilazi pravednost pisaca i fariseja«; njegov pojam vrline nije formalan, zakonski, proracunat, vec podrazumeva prirodnu dobrotu koja se ne mora podvrgavati zakonu jer je spontani izraz ljubavi. Obnoviti, znaci razrusiti. Odjek Luterovog odusevljenja za jednostavne hriscanske vrline, svojstvene jednom dobu koje nije znalo za izvestacene smicalice crkvene i svetovne pravne nauke, donela je oluja revolucije. Bila je to seljacka obznana. Seljaci su objavili da »Hristova poruka, poruka obecanog Mesije, rec zivota koja poucava jedino lju bavi, miru, strpljivosti i slozi« nije u skladu sa ropstvom, corvees i isterivanjem sa zemlje.36

34 Troeltsch, Protestantism and Progress, 1912, str. 44—52.35 Schapiro, op. cit., str. 137.

94

Praktican ishod ovakvih premisa bilo je stvaranje jedne teorije o drustvu koja je imala vise srednjovekovnih svojstava, negoli teorije srednjovekovnih mislilaca, jer je odbacila razvoj trgovine u dva poslednja stoleca tumaceci ga kao pad u bezboznistvo. Zasnivala se delimicno na Bibliji, delimicno na neodredenoj zamisli o prirodnoj drzavi u kojoj bogatstvo jos nije iskvarilo ljude, a delimicno na pobunama protiv trgovinske civilizacije, koje su se osecale u vazduhu i koje je Luter, covek iz naroda, primao i reprodukovao sa iznenaduju- com naivnoscu, cak kada je iznosio prakticne mere predvide- ne da tim pobunama omoguce delotvornost. Ceznja za iscezlim dobom seljackog blagostanja, koju su u 16. veku izrazavali protestanti, podseca na izvesne ideje katolickog pokreta u 20. veku. Luterova teorija o drustvu — a Luter je mrzeo kapitalizam i trgovinu — najsrodnija je modernoj teoriji o distribu- tivnoj drzavi, koju su razvili Belok i Cesterton.

Prema nacinima na koje su ljudi gomilali bogatstvo i moc, kao i prema briznom opskrbljivanju za buducnost, Luter je gajio nepoverenje seljaka i monaha. Hriscanin treba da u znoju lica svoga zarafluje svoj hleb, da ne misli na sutrasnji- cu, da se ozeni mlad i da nebu prepusti brigu o svom zivotu. Luter je, kao i Melanhton, mislio da je zivot seljaka najbolji jer je najmanje nagrizen duhom trgovinskog proracuna i navodio je Vergilija da bi naglasio pouku koju je svako bio duzan da izvuce iz primera patrijaraha.36 Zanatlijin rad je castan, jer on u svom pozivu sluzi zajednici; castan kovac ili obucar su sveci. Trgovina je dopustiva pod pretpostavkom da je ogranicena na razmenu onoga sto je neophodno i da prodavac ne zahteva vise no sto je potrebno da nadoknadi svoj rad i rizik. Neoprostivi gresi su lenost i pohlepa, jer razaraju onu jedinstvenu celinu kojoj pripadaju hriscani. Za oba ova greha odgovoran je Rim. Jer, posto je unistio Italiju, naslednik svetog Petra koji zivi u svetovnoj raskosi, po kojoj mu nijedan kralj ili vladalac nije ravan, naostrio je svoje kandze za Nemacku; prosjacki redovi, cije je prakticno ponasanje stetno koliko god i primer koji daju, prekrivaju zemlju hor- dama prosjaka. Hodocasca, praznici svetaca i manastira su

36 Vidi navode kod Viskmena, op. cit., str. 47—8, a o raspravi o Luterovoj teoriji o drustvu: Troeltsch, Die Soziallehren der Christ- lichen Kirchen, 1912, str. 549—93.

95

izgovor za nerad i moraju biti suzbijani. Skitnice moraju biti proterane ili naterane na rad i svaki grad mora voditi brigu o casnim siromasima.37

Luter je prihvatio drustvenu hijerarhiju i njene principe — polozaj i podredenost, ali je odbacio crkvene precage u ovoj lestvici. Spoj religioznog radikalizma i ekonomskog konzervativizma nije neuobicajen; u tradicionalnoj zamisli o drustvu kao o organizmu nejednakih klasa sa razlicitim pravima i funkcijama, otac svih potonjih revolucija nalazio je arsenal argumenata protiv promene i koristio ih gotovo jed - nako gnevno protiv pobunjenih seljaka kao i protiv pohlepnih monopolista. Robovi, koji su jecali pod omrazenom tiranijom, doslovno su prihvatili njegovu odbranu duhovne slobode i njegov otvoren napad na nemacke vladare; a kada je nastupio neizbezni ustanak, Luter se — kao i B jurk (Edmund Burke, 1729— 1979, engleski drzavnik; napao francusku revoluciju — p.p.) u jednom drugom veku — jos gore razgnevio, smatrajuci da seljaci parodiraju istine koje ne samo sto su svete nego i poticu iz njegovih sopstvenih usta. Kako je, kao i svaki srednjovekovni autor, bio ubeden da je ropstvo nuzan temelj drustva, njegov poziv na uzbunu zbog pokusaja da se ono ukine pojacali su politicka teorija koja je isticala apsolutizam svetovnih vlasti i religijsko ucenje koje je povlacilo ostru granicu izmedu spoljasnjeg poretka i zivota duha. Zahtev seljaka da se izrabljivanje okonca zato sto je »Hrist, prosuvsi svoju dragocenu krv, spasao i iskupio sve nas, najnize i najvise bez izuzetka«,38 uzasnuo ga je jednim delom zato sto je najavljivao orgiju anarhije, a zatim i zbog toga sto je — kao sto se i desilo — bilo verovatno da ce ga brkati sa reformacijom i time joj naneti stetu, a delom, opet, zato sto je unizio Jevandelje preokrecuci duhovnu poruku u program za menjanje drustva. »Taj zahtev bi hteo da izjednaci sve ljude i da Hristovo kraljevstvo duha pretvori u svetovno, spoljasnje. Nemoguce! Zemaljsko kraljevstvo ne moze postojati bez nejednakosti. Neki ljudi moraju biti slobodni, drugi moraju robovati, neki moraju biti vladaoci, drugi podanici. Kao sto je

37 Luther, An den christlichen Adel deutscher Nation (1520), u Werke, tom VI, str. 381 seqq.

38 Schapiro, op. cit., str. 139.

96

rejfao sveti Pavle: »Pred Hristom su i gospodar i rob jedna- ki«.39 Posle gotovo cetiri veka, Luterove ideje o prekom nebeskom kraljevstvu izgledaju ipak pomalo preterane.

Drustvo mogu upropastiti i korupcija i nasilje. Tamo gde su seljaci ostro kritikovali, kapitalisti su rovarili; a Luter — ciji je ideal bila patrijarhalna etika jednog sveta koji se, ako je ikad i postojao, sada ocigledno rusio — imao je jednako malo samilosti prema polaganom otrovu trgovine i finansija kao i prema batini pobune. Nema vece suprotnosti od one izmedu njegove teorije i Kalvinovih shvatanja. Kalvin je, uz svu svoju strogost, prihvatio glavne institucije trgovinske civilizacije i pruzio poverenje klasama kojima de pripasti buducnost. Luterove odi pocivale su na proslosti. On u hriscanskom drustvu nije video prostora za one srednje klase sto ih je jedan engleski drzavnik nazvao prirodnim predstavnicima ljudske rase. Cinilo mu se da medunarodna trgovina, bankarstvo i sistem kredita, kapitalisticka industrija, citav sklop ekonomskih moci — koje su, pored njegove sopstvene revolucije, najsnaznije doprinele potiranju srednjovekovnog sveta — pripadaju samom jezgru kraljevstva mraka od kojeg hriscani beze. Napadao je autoritet kanonskog prava samo da bi u sledecem trenutku jos dogmaticnije potvrdio detalje onih pojedinacnih pravila koja je to pravo nametalo. U svojim dugim privrednim raspravama o problemima, recimo u Dugoj propovedi o zelenasenju iz 1520. ili u traktatu O trgovini i zelenasenju iz 1524. godine, on svoje ucenje gradi na najte- snjem tumacenju crkvenog prava, ne umeksavajuci ga ustup- cima koje su cinili i sami kanonici da bi svoju ostrinu prilagodili zahtevima prakticnog zivota.

U pitanjima cena on prosto ponavlja tradicionalna ucenja. »Covek ne sme reci: ,Prodacu svoju robu onoliko skupo koliko mogu ili hocu’ , vec ,prodacu svoju robu po ceni koja je postena i pravedna’. Jer tvoja prodaja ne sme biti delo koje se oslanja samo na tvoju moc i volju, s one strane svakog zakona i ogranicenja, kao da si ti Bog koji nikome nije obavezan. Nego, posto je tvoja prodaja delo koje obavljas zbog svog bliznjeg, ona se mora ograniciti takvim zakonom i diktatom savesti da je mozes sprovoditi bez opasnosti da ces

39 Luther, Ermahnung zum Frieden auf die zwolf Artikel derBauerschaft in Schwaben (1525), u: Werke, tom XVIII, str. 327.

97

bliznjega ostetiti ili ugroziti«.40 Ako javna vlast utvrdi cenu, prodavac se nje mora pridrzavati. Ako je ne utvrdi, on' se mora upravljati prema opstoj proceni vrednosti robe. Ako je sam odreduje, mora to uciniti obracunavajuci svoje zivotne troskove i svoj rad i rizik. Ne sme koristiti oskudicu u nekoj vrSti robe da bi podigao cenu. Ne sme uticati na porast cene kupujuci robu na veliko; ne sme sprovoditi rocnu trgovinu, niti Skuplje prodavati ako prodaje na otplatu.

Govoreci o zelenasu, Luter ide jos dalje nego ortodoksno uienje. Optuzuje ustupke koje kanonici praVe prakticnim potrebama. »Najveca nesreca nemacke nacije je svakako ku- poVina uz kamatu . . . (traffic interest). Nju je izmislio davo, a papa je, priznajuci je, ucinio zlo za kakvo svet jos nije <5uo.«41 Buneci se protiv nastojanja da pozajmljivanje bude besplatno, oti napada isplatu kamata u vidu naknade za gubitak i ulaganje u pravo na zakup — a kanonsko pravo je u njegovo vreme odobravalo i jedno i drugo — i zalaze se da' se zelenasu uskrate sakrament, oprostaj grehova i hriscanski pogreb. Drzeci se ovakvog etickog koda, Luter je, naravno, karakteristican razvoj svoga doba — trgovinu luksuznom robom sa Istokom, medunarodne finansije, berzanske spekulacije, udruzenja i monopole — smatrao preko svake mere neprilicnim. »Morala bi se zabraniti trgovina koja iz Kalkute, iz Indije i slicnih zemalja donosi skupoceno srebro, nakit, zacine . . . i zemlji i ljudima isisava novae . . . O udruzenjima bi odista trebalo da kazem mnogo, ali problem je beskrajan i neiscrpan, sav od pohlepe i greha .. . Ko je tako glup da ne uvida da udruzenja nisu nista drugo do monopoli koje cak i neznabozacki svetovni zakoni — da i ne pominjem bozansko pravo i hriscanski zakon — u celom svetu proklinju kao ocigledno zlo?«42

Od ovako odlucnog neprijatelja razularenosti moglo se ocekivati da bude prvak u pravu. Moglo se pretpostaviti da ce Luter, s obzirom na svoju mrznju prema ekonomskim prohtevima, pozdraviti kao saveznika ona ogranicenja kojima

40 Von Kaufshandlung und Wucher, u: ibid., tom XV, str. 295.41 An den christlichen Adel, u: ibid., tom VI, str. 466 (navodi

R. H. Murray, Erasmus and Luther, 1920, str. 239).42 Von Kaufshandlung und Wucher, u: ibid., tom XV, str. 293—4,

312.

98

bj» se ti prohtevi, bar teorijski,. mogli kontrolisati. U stvarnosti je, naravno, njegov stav. prema mehanizmu crkvenog prava i discipline bio suprotan. To nije bio samo stav nezainteresovanosti vec i odvratnosti. -Prorok koji je bicem isterivao poZudu pojedinaca, skorpionima je kaznjavao ogranicenja koja im je nametnulo drustvo;-t apostol idealne etike hriscanske ljubavi usmerio je rusiteljsku.dijalektiku prema jedinstvenoj organizaciji hriscanske crkve. Tokom vecine stoleca — eto kako tragicnu parodiju' ljudskih nada predstavljaju covekove institucije! — postojalL su pojedinci1 koji su voleli covecanstvo, ali su pri tom mrzeli gotovo sve sto je covek stvorio. Luter, koji je ziveo u doba k a d a .je suprotnost izmedu uzvisene teorije i uzasne prakse vec odavno postala nepodnosljiva, izvrstan je primer za to. On proppveda nesebicno milosrde, ali sa uzasom uzmice od svake institucije koja pokusava da tom milosrdu da odreden izraz. Sadrzaj srednjovekovnog ekonomskog uCenja on ponavlja sa doslovnoscu koja se retko nalazi kod mislilaca poznog srednjeg veka, ali prema pravilima i zapovestima, u kajima je ono naslo pozitivan, premda tuzno nesavrsen izraz, oseca.malo sta osim gnusanja. Bog dusi ne govori posredstvom svestenstva ili drustvenih institucija koje je izgradio covek, negp Solus cum solo, kao glas u srcu, i jedino u srcu. Tako su porueeni mostovi izmedu sveta duha i sveta cula i dusa je izdvojena z drustva ljudi kako bi mogla stupiti u zajednicu sa svojim, Tvorcem. Milost koja joj je dodeljena moze obasjati i svetovne odnose; ali ti odnosi ne mogu dati ni delic duhovne hrane koja bi olaksala primanje milosti. Nalik na prvobitni haps u koji se sunovratio pali andeo u svome sudbinskom zadatku, oni su zbrka grube materije, pustara suvih kostiju, neposvecena pustinja koja nije kadra da doprinese posvecenju. »Izvesno je da nijedna od stvari spoljasnjeg sveta, u sta god je mi ubrojili, nema nikakvog uticaja na stvaranje hriscanske pravde ili slobo- d e . . . Samo jedna jedina stvar je potrebna za zivot, za opravdanje i hriscansku slobodu; to je sveta bozja rec, Hri- stovo jevandelje.«43

Razlika izmedu coveka koji voli bliznjeg, jer na prvom mestu voli Boga, i ljubavi prema Bogu, kojoj nas je naucila

43 Concerning Christian Liberty, U: Wace i Buchheim, Luther’sPrimary Works, 1896, str. 256—7.

99

sve veca ljubav prema bliznjima, mozda na prvi pogled ne izgleda duboka. Luteru je ona izgledala kao ponor i Luter je bio u pravu. Tu je, u izvesnom smislu, pofiinjala reformacija. Jer kada se ovaj argument dovede do logicnog ishodista — a Luter to nije ucinio — postaju izligni ne samo sva dobra dela vec i sakrament i sama crkva. Neka teolozi resavaju kakvog znacaja za religiju ima ovo pomeranje tezista i koliko vredi intelektualni proces kojim je Luter doSao do svojih zakljucaka. Na teoriju o drustvu oni su delovali kao zemljotres. PoSto spasenje daruje jedino milost koja deluje u srcu, citav sklop organizovane religije, koji je posredovao izmedu pojedinacne duse i njenog Tvorca — od Boga postavljena hijerarhija, sistematizovane aktivnosti, slozene institucije — padaju u vodu kao bogohulne trivijalnosti religije dela. Srednjovekov- na zamisao o drustvenom poretku kao povezanom organizmu ciji clanovi u razlicitom stepenu doprinose duhovnom cilju bila je srusena ; tamo gde je ranije postojalo jedinstvo koje je premoscivalo mestimicne razlike, sada je stajala nepomirljiva suprotnost. Milost vise nije bila kruna prirodnoga: bila je njegova antiteza. Dela koja je covek cinio kao Clan drustva vise mu nisu omogucavala pristup u carstvo nebesko: ona su bila njegova negacija. Svetovni interesi izgubili su religijsko znacenje: oni su se mogli takmiCiti s religijom, ali je nisu mogli obogatiti. Pojedinacna pravila vladanja — hriscanska kazuistika — bila su izlisna ili problematicna: dovoljan vodic hriScaninu su Biblija i njegova savest. Razlika izmedu svetovnog i religioznog zivota je, u izvesnom smislu, nestala. Monastvo je, da tako kazemo, sekularizovano; od tada su svi ljudi imali isti polozaj pred Bogom; i taj napredak, koji je sadrzavao jezgro svih potonjih revolucija, bio je tako ogroman da se sve ostalo cinilo beznacajnim. S druge strane, razlika se produbila vise no igda. Jer, premda svaka stvar moze biti posvecena, jedino unutarnji zivot moze ucestvovati u posvecivanju. Svet je bio podeljen na dobro i zlo, svetlost i tamu, duh i materiju. Podela medu njima bila je apsolutna; nikakav ljudski napor nije bio kadar da premosti provaliju.

Dalje posledice promene postale su jasne tek potomcima. Sam Luter nije bio dosledan u misljenju. Verovao je da je moguce sacuvati srednjovekovnu teoriju o drustvu, premda je istovremeno odbacivao njeno prakticno potvrdivanje; sa istom zestinom je tvrdio da su dobra dela plod spasenja, kao sto je

100

p#ricao da ona mogu doprineti spasenju. U njegovim spisima o drustvenim problemima, isticanje hriscanskog morala je povezano sa odbacivanjem njegovog vidljivog institucionalnog okvira; a u tragicnoj borbi izmedu duha i slova, forme i materije, milosti i dela, njegova namera, u krajnjoj liniji, nije bila da odbaci pravila ciste savesti u privrednim pitanjima vec da ih ogromnim naporom uproscavanja razjasni. Kada je, polazeci od faktickih zloupotreba, napadao srednjovekovno milosrde, bratstva, prosjaCke redove, sveCanosti i hodocasca, njegova optuzba je nuzno proizilazila otuda sto nije priznavao da se zasluga moze steci delovanjem neke posebne masinerije s one, strane svesnog ispunjavanja uobiCajenih duznosti svakodnevnog zivota. Njegov zahtev da se odbaci kanonsko pravo bio je prirodna posledica njegovog uverenja da je Biblija savrSeno dovoljan vodic u postupcima. Premda nije u potpunosti odbacivao crkvenu disciplinu, bio je netrpeljiv prema njoj. Hriscaninu, obrazlaze on, nije potreban nikakav razraden mehanizam da sebe poufii svojim duznostima i da se ispravi ako ih zanemaruje. On ima Sveti spis i sopstvenu savest; neka njih sluSa. »Zato u svekolikoj trgovini prolaznim dobrima nema ispravnijeg niti boljeg saveta od onoga koji kaze da svaki Covek koji trguje sa svojim bliznjim treba sebi da postavi sledece zapovesti: ,Ono sto zelis da tebi ucini drugi, ucini i ti njem u’ i ,voli svoga bliznjega kao samog sebe’. Ako bi se ljudi pridrzavali ovoga, poredak bi se stvorio sam od sebe; nikakve knjige zakona, ni sudovi, ni pravni postupci ne bi bili potrebni; sve bi stvari jednostavno i prosto dosle do svoga prava, jer bi svakoga coveka vodili srce i savest.«44

»Poredak bi se stvorio sam od sebe.« Malo ko bi to porekao. Ali sta ako se to ne dogodi? Je li emocija odista primerena zamena za razum, a retorika za zakon? Je li moguce resiti problem koji drustvene duznosti stavljaju pred pojedinca tako Sto ce mu se reci da problema nema? Ako je istina da unutarnji zivot pripada oblasti religije, da li nuzno sledi da je spoljasnji poredak za njega sasvim nevazan? Odbaciti svet institucija i zakona, jer je to nesto sto je strano svetu duha, ne znaci li zanemariti zadatak da se hriscanski moral uCini dominantnim, zadatak za koji su srednjovekovni autori, sa svojim shvatanjima hijerarhije vrednosti uslovljene

44 Grosser Sermon vom Wucher, u: Werke, tom VI, str. 49.

101

opstim krajem, pokusavali — ma koliko neprimereno ■—■ da otkriju formulu? Jedan katolicki racionalist dao je odgovor na to anticipirajuci Luterovo • prezrivo odbacivanje zakona i ucenja; on je tvrdio da je za.crkvu beskorisno da zabranjuje zelenasenje dokle god ne> preduzme intelektualni napor da odredi transakcije na koje se zabrana odnosi.45 Steta je sto Pekokov zdrav razum nije naisao na Luterovo odobravanje. On je napadao pohlepu uopste sluzeci se iznenadujucim bogatstvom pogrda. A li kada su ga zamolili za savet treba li vlasti Danciga da ukinu zelenasenje, povukao se u nebuloze. »Propovednik treba samo da propoveda rec Jevandelja i da svakom coveku prepusti da sledi sopstvenu savest. Onaj koji je kadar da je primi, primice; on ne moze otici dalje no sto Jevandelje vodi voljna srca koja duh Gospodnji nagoni napred.«46 .

Luterova nemoc nije bila slucajna. Proizisla je neposredno iz osnovne zamisli da eksternalizovanje religije u pravila i zapovesti znaci njeno unizenje. Luter je napadao kanonisticku kazuistiku; njegova kritika opravdano- je pogodila mnoge tacke njihovog ucenja. A li lek za rdav zakon je dobar zakon, a ne bezakonje; kazuistika je samb primena opstih nacela na posebne slucajeve i ona postoji u svakom zivom sistemu pravne nauke, bez obzira je li on crkveni ili svetovni. Ako nacela ne treba primenjivati zato sto su odvec uzvisena da bi se smelo dopustiti da se uprljaju u dodiru sa sirovim svetom biznisa i politike — sta od njih ostaje? Optuzbe kakve je Luter bacao na Fugere i seljake; teznja za idilom hriscanskog milosrda i jednostavnosti, kakvu je izlozio u traktatu O trgovini i zelenasenju. Pobozna retorika prosvecuje, ali ona tesko moze biti oruzje sto ga preporucuje sveti Pavle.

»Kako je dusi za zivot i opravdanje potrebna jedino rec, tako nju opravdava jedino vera, a ne bilo kakvo d e l o . . . Stoga prva briga svakog hriscanina mora biti da se prestane oslanjati na dela i da sve vi§e 'jaCa veru.«47 Logika Luterovih

45 Vidi napomenu 71, uz poglavlje I.46 Objavljeno u: Neumann, Geschichte des Wuchers in Deutsch

land. Prilog F, str. 618—619. ,47 Concerning Christian Liberty, u: Wace i Buchheim, op. cit.,

str. 258—9. ;

102

re&gijskih pretpostavki bila je za potomstvo znacajnija negoli njegova privrzenost drustvenoj etici proslosti i dala je sopstvene neumitne zakljucke. Ona je u ogromnoj meri produbila duhovno iskustvo i posejala seme iz kojeg su kasnije iznikle nove slobode, kojih se Luter gnusao. Medutim, ona je u , protestantskoj misli o drustvu ostavila dualizam koji je, kada su se razvile njegove implikacije, lisio religiju drustvenog sadrzaja, a drustvo duse. Izmedu svetlosti i mraka otvorio se veliki bezdan. Kako mu nije data mogucnost da se postupno penje, covek je morao izabrati spasenje ili prokletstvo. Ako ga spopadne ocajanje pri osvajanju surovih visina na kojima zivi istinska vera, nijedna ljudska institucija ne moze mu biti od pomoci. Takva ce, misli Luter, biti sudbina vecine.

I sam je bio svestan da je svet svetovnih delatnosti isuvise prepustio njemu samom. Suocen sa ovom teskocom; on je, s jedne strane, priznavao njenu nesavladivost, kao neko ko u velicanstvenoj nerazumnosti klice misterioznom providenju cija se naredenja ne smeju krsiti, ali se, posto ih cuva samo nekolicina, ne mogu ni postovati; s druge strane, savetovao je drzavi da se pobrine za oblast drustvene etike, za koju njegova filozofija nije mogla naci mesto u crkvi. »Ovde ce n eko, pitati: ',Ko, onda, mo2e biti spasen i gde cemo naci hriscanina? Jer na ovaj nacin sa zemlje ce nestati sva trgovi- n a . . Vidite, nisam li rekao, hriscani su retki na zemlji. Stoga je svetu potreban okrutan svetovni zakon, jer ce inace podivljati, mir ce isceznuti, a trgovina i zajednicki interesi bice unisteni. .. Niko ne treba da misli da se svetom moze vladati bez prolivanja krvi. Svetovni mac mora biti erven i krvav.«48 .

Tako, mesto lomace zauzima sekira, a vlast, prognana sa oltara, nalazi nov i sigurniji dom kraj trona. Ocuvanje, hriscanskog morala mora se preneti sa obespravljenih crkvenih vlasti u ruke drzave. Doba Makjavelija i Henrija VIII mozda vise nije verovalo u jednoroge i dazdevnjake, ali je hranu za svoje verovanje naslo u obozavanju tog retkog cudovista, vladara koji je bio odvratan cak i Bogu.

48 Von Kaufshandlung und Wucher, u: Werke, tom XV, str. 302.

103

(Ill)

KALVIN

Tokom dva stoleca sto su usledila za reformacijom, nijedan oblik protestantizma nije bio osobeniji i uticajniji od onoga koji se razvio iz Kalvinovog ucenja. Za razliku od luteranstva od koga je nastao, kalvinizam je, primajuci razlicite oblike u raznim zemljama, postao medunarodni pokret koji nije doneo mir nego mac i ciji je put bio ispresecan prevratima. Dok je luteranstvo u drustvenom pogledu bilo konzervativno, puno postovanja prema utvrdenim politickim vlastima, predstavnik licne, gotovo kvijetisticke poboznosti, kalvinizam je predstavljao aktivnu i radikalnu silu. Bio je vera koja nije tezila da prosto ocisti pojedinca, vec da izmeni crkvu i drzavu i da obnovi drustvo prozimajuci religijskim uticajem svaku oblast zivota, javnu, koliko i privatnu.

Ovde necemo ulaziti u neizmerne politicke posledice kalvinizma. Kao nacin zivota i teorija o drustvu, on je od pocetka posedovao jednu novu i vaznu osobenost. Razvio se u okviru srazmerno napredne privredne organizacije i na osnovu nje uoblicio svoju drustvenu etiku. U tom pogledu, ucenje puritanskih moralista koji su potekli neposredno od Kalvina izrazito je suprotno kako ucenju srednjovekovnih teologa, tako i Luterovom. Razlika ne lezi samo u izvedenim zakljuficima vec se tice i osnova na kome se rasprava vodi. Zalede vecine srednjovekovnih teorija o drustvu, kao i teorija sto su ih dali Luter i njegovi engleski savremenici, predstavlja tradicionalno slojevito seljacko drustvo. Ono se odlikuje pre naturalnom, negoli novcanom privredom koja se ogleda u sitnoj trgovini seljaka i zanatlija po trzistima malih varosi, gde se ljudi bave zanatstvom kako bi pokrili potrebe domacinstva i gde proizvodnja dobara sledi neposredno za potrosnjom; velika trgovina i finansija ovde su pre povremene sporednosti, negoli sile Sto pokrecu ceo sistem. Kad kritikuju privredne zloupotrebe, njihova kritika usmerena je upravo protiv napustanja tog prirodnog stanja stvari — protiv preduzeca, protiv po- hlepnog profiterstva, neumornog suparnistva koje neobuzda- nim privrednim prohtevima remeti ravnotezu postojeceg poretka.

104

* Ove ideje predstavljale su tradicionalan odgovor na zla bezobzirnog duha trgovine i ostavile su traga u spisima svajcarskih reformatora. Cvingli, na primer, koji se po svojim shvatanjima nalazi na pola puta izmedu Lutera i Kalvina, uporno iznosi cesto ponavljanu tezu da je poreklo licne svojine u grehu; upozorava bogatase da su mali izgledi za njihov ulazak u carstvo nebesko; optuzuje koncile Konstanca i Baze- la — »okupljene, vaistinu, po zapovesti Svetog duha« — sto pokazuju trpeljivost prema zalaganju zemlje pod jemstvom zetve; i, premda istice da se kamata mora placati ako je drzava ozakonjuje, ipak je osuduje kao protivnu bozjem zakonu.49 O pokusajima suzbijanja zelenasenja u Cirihu i Zenevi govoricu kasnije. A li autori ovih ostrih punokrvnih optuzbi kapitalizma nisu imali za cilj da pruze pravila za praktican zivot, jer je duznost svakog pojedinca bila da se povinuje svetovnom zakonodavstvu, koje je dopustalo kamate; cim su izgovorene, ove optuzbe nisu vise predstavljale odluku levog krila reformisanih crkava.

Jer Kalvin, a jos vise njegovi tumaci, pripada vec jednom poznijem stadijumu rasprave. Za razliku od Lutera, koji je privredni zivot gledao ocima seljaka i mistika, oni su mu pristupali kao poslovni ljudi, koji nisu skloni ni da idealizuju patrijarhalne vrline seljackog drustva, ni da sumnjicavo posmatraju puku cinjenicu kapitalistickog preduzeca u trgovini i finansijama. Nalik ranom hriscanstvu i modernom socijali- zmu, kalvinizam je bio u velikoj meri gradski pokret; i njega su — kao i njih — u ranim danima prenosili iz zemlje u zemlju emigranti trgovci i radnici; a podrsku su mu pruzale upravo one drustvene grupe kojima se tradicionalna shema dru§tvene etike, koja je privredne interese smatrala sasvim beznacajnim vidovima ljudskih poslova, morala ciniti neva- znom i vestackom. Kao sto se moglo i ocekivati kad je rec o predstavnicima vere cije je glavarstvo bilo u Zenevi, a njeni najuticajniji pripadnici u velikim poslovnim sredistima, kakva su Antverpen i njegova zanatska okolina, zatim London i

49 Zwingli, Von der gottlichen und menschlichen Gerechtigkeit, oder von deni gottlichen Gesetze und den biirgerlichen Gesetzen, objavljeno u: R. Christoffel, H. Zwingli, Leben und ausgewahlte- Schriften, 1857, deo II, str. 313 seqq. Vidi i: Wiskemann, op. cit., str. 71—4.

105

Amsterdam, njihovi vodi upucivali su svoje ucenje — naravno, ne iskljucivo, ali zato ipak prvenstveno — klasama sto su ;se bavile trgovinom i zanatstvom, najmodernijim i najna- prednijim ciniocima u zivotu stoleca.

Cineci tako, oni su, prirodno, posli od toga sto su iskreno priznali nuznost kapitala, kredita i bankarstva, trgovine i iinansija sirokog obima, i od drugih prakticnih cinjenica poslovnog zivota. Tako su prekinuli tradiciju koja je, smatraju c i nepozeljnom obuzetost privrednim interesima »koja prevazilazi granice onoga sto je neophodno za zivot«, zigosala posrednika kao gotovana, a zelenaSa kao lopova. Dobit od trgovine i finansija, koja je, prema srednjovekovnim spisate- ljima kao i prema Luteru, samo uz velike teskoce izbegla da bude oznacena kao turpe lucrum (sramotna zarada), stekla je kod njih isti ugled kao zarada radnika i rente zemljoposednika. »Zasto«, pisao je Kalvin u jednom pismu, »prihod od posla ne sme biti veci od zemljoposednickog prihoda? Odakle potice trgovceva dobit, ako ne od njegove sopstvene marljivosti i radinosti?«50 Sasvim u skladu sa ovim recima, Bucer je, prem da je optuzivao podvale i pohlepu trgovaca, podsticao englesku vladu da se zauzme za razvoj industrije vune preme merkantilistickim pravilima.51

Posto je u mislima Kalvina i njegovih sledbenika industry ska i trgovacka klasa bila presudna, oni su morali razumeti i njene prakticne potrebe. Nije rec o tome sto, su odustali od zahteva da religija moralizuje privredni zivot; no u zivotu koji su oni zeleli da moralizuju osnovne osobenosti trgovinske civilizacije smatrane su datim i njihovo je ucenje oblikovano prema takvim uslovima. Rani kalvinizam, kao sto cemo videti, imao je sopstveno — i to rigorozno — pravilo za upravljanje privrednom delatnoscu. Ali on vise ne podozreva ■da je citav svet privrede tud duhovnom zivotu i ne gaji nepoverenje prema kapitalisti kao prema coveku koji se nuzno obogatio na racun nesrece svojih bliznjih, niti siromastvo ishvata kao nesto sto je samo po sebi pohvalno; to je, veroyat-

50 »Quid si igitur ex negociatione plus lucri percipi possit quam ex fundi cuiusvis proventu? Unde vero mercatoris lucrum? Ex ipsius inquies, diligentia et industria« (navodi Troeltsch, Die So- ziallehren der Christlichen Kirche, str. 707).

51 Bucer, De Regno Christi.

106

rA, prvo sistematsko religiozno ucenje za koje se moze reci da shvata i pozdravlja privredne vrline. Svojim neprijateljem ono ne smatra sabiranje bogatstava, nego njihovu zloupotrebu u svrhu razmatranja i samozivosti. Njegov ideal je drustvo koje trazi bogatstvo s razboritom ozbiljnoscu lj.udi koji istovremeno umeju da obuzdaju svoju prirodu strpljivim radom i da se posvete sluzbi koju Bog moze prihvatiti.

Kalvinovo ucenje o zelenastvu moze se tumaciti samo u svetlosti ove promenjene drustvene perspektive. Njegov znacaj se nije sastojao u tome sto je obelezilo jednu fazu u tehnici privredne analize, vec u tome sto je zauzelo stav postQvanja prema sve mocnijem i sve vecem telu drustvenih interesa koje je teorija religije, ma koliko ono bilo nezadrzivo u praksi, do tada posmatrala u najboljem slucaju kao sumnjivo, a u najgorem kao istinski nemoralno. Izrazen strogo, cuveni proglas budi kod savremenog citaoca pre svest o rigoroznosti, negoli o trpeljivosti. »Kalvin«, pisao je jedan engleski duhovnik nekoliko decenija posle njegove smrti, »postupa sa zelenastvom kao apotekar s otrovom «.52 Ovaj duhovnik je imao pravo, jer ni Kalvinovo pismo Ekolampadiusu, ni propoved o istom predmetu ne otkrivaju nikakvu pretera- nu trpeljivost prema trgovcima i finansijerima. Kamata je zakonita pod pretpostavkom da ne prelazi zvanicni maksimum; cak i kad je maksimum utvrden, pozajmice siromasima moraju biti gratis; uzimalac zajma mora imati iste prednosti kao i zajmodavac; ne sme se zahtevati preterana sigurnost; postupci koji su oprostivi kao povremena korist zasluzuju pokudu kada se sprovode kao pravilo; niko ne sme sticati privrednu dobit na rafiun svog bliznjeg. Oprost za zelenasenje sto ga pruzaju tako neprijatna ogranicenja nije mogao poboznim zajmodavcima ponuditi nista drugo do mlaku ute-hU. : ! I

U tumacenjima savremenika stoji da je Kalvin smatrao kako je od duznika dolicno traziti da mali deo dobiti ustupi kreditoru, na cijem je kapitalu zaradio dobit; ali da je zahtev za kamatom greSan ako znaci da se »kreditor obogacuje na racun duznikovog znoja« i da »duznik ne zanje nagradu za svoj trud«. Ima epoha koje bi ove doktrine pre smatrale napadom na finansijsko preduzetnistvo, negoli njihovom od-

v Roger Fenton, A Treatise of Usurie, 1612, str. 61.

107

branom. Kalvinovi posebni doprinosi teoriji zelenasenja nisu narocito novatorski. Kao trezveni pravnik, on nije patio od Luterove nedoslednosti ni od njegovog idealizma, a svoju doktrinu je sam, po svoj prilici, shvatao samo kao novi korak u dugom razvoju kroz koji je prosla crkvena pravna nauka baveci se ovim predmetom. U isticanju razlike izmedu kamate koja je iznudena zahvaljujuci nevolji siromaha i kamate koju uspesan trgovac moze zaraditi pozajmljujuci kapital, Kalvinu je prethodio Major; u odobravanju umerene stope na pozajmicu, koju mora placati bogatas, njegov stav je bio isti kao i stav donekle neodlucnog Melanhtona. Uverenje da je Kalvin, fanatik rada i asketa, bio otac slobodnije drustvene etike, pripada legendi. Nalik pokretacu one druge revolucije u teoriji privrede, i on se mogao okrenuti svojim propagatorima s protestom: »Ja nisam kalvinist«.

Medutim, legendama je svojstveno da u jezgru budu istinite onoliko, koliko su neistinite u detalju, te su i kriticari i branitelji bili u pravu sto su Kalvinovo bavljenje kapitalom smatrali kljucnom novinom. Njegova je zasluga Sto je promenio smer rasprave jer etiku novcanih pozajmica vise nije podredivao nekoj posebnoj teoriji zelenasenja, vec ju je shvatao kao poseban slucaj jednog mnogo obuhvatnijeg problema — problema drustvenih odnosa u hriscanskoj zajednici — koji se mora resavati shodno postojecim okolnostima. Znacajno obelezje njegove rasprave o ovom predmetu sastoji se u tome sto Kalvin prihvata da je kredit u zivotu drustva normalan i neizbezan. Cesto navodene odlomke iz Starog zaveta i spisa crkvenih otaca on odbacuje kao nevazece, jer se odnose na uslove koji vise ne postoje, i dokazuje da je placanje kamate za kapital podjednako opravdano kao i placanje zakupnine za zemlju; svaki pojedinac je duzan da uvidi kako ono ne sme prevazilaziti iznos sto ga diktiraju prirodna pravda i zlatno pravilo. Ukratko, on pocinje iz pocetka, tvrdeci kako trajno vazenje ne pripada pravilu »non foenerabis« (ne zelenasi), nego nacelu » l ’equite et la droiture« (privlacnost i cestitost) i sa stanovista hriscanske tradicije obraca se trgovinskom zdravom razumu, optimisticki pretpostavljajuci da je i on hriscanski. Sa ovog stanovista, hriscanin mora izbegavati svako iznudivanje. Ali kapital i kredit su nezaobilazni; finansijer nije parija, vec koristan clan drustva; i pozajmljivanje pod kamatu, pod pretpostavkom da je stopa razumna i da su

108

j(fczajmice za siromaha besplatne, nije per se gresnije od bilo koje druge razmene, bez koje se zivot druStva ne bi mogao nastaviti. Cinjenica da je za ishodiste razmatranja uzeto realno stanje u trgovinskoj praksi bila je od bitne vaznosti. To je znacilo da su se kalvinizam i njegovi ogranci zauzeli za delatnosti, koje ce obeleziti buducnost, i isticali da hriscanin moze i mora ziveti ne tako sto ce ih odbacivati, vec sto ce se neumorno usredsredivati na zadatak da mogucnosti sto ih one pruzaju iskoristi u slavu Boga.

Struktura kalvinistiike drustvene etike izgradena je na prakticnom temelju gradske proizvodnje i trgovinskih poduhvat^. Ulaziti u njeno teolo§ko zalede bilo bi odvec smelo. Ali Cak se i amateru moze dopustiti da ukaze na izvanrednu doslednost s kojom su iz teoloskih pretpostavki izvedeni prakticni zakljucci. »Bog«, pisao je Kalvin, »nije samo predvideo pad prvog covek a . . . vec ga je odlukom sopstvene volje sam pripremio.«58 Izabrao je pojedince koji ce zahvaljujuci »njegovoj bezrazloznoj milosti, sasvim nezavisnoj od svake ljudske zasluge« biti spaseni u vecnosti; ostale je »pravedan i nepo- gresiv, ali ipak neshvatljiv sud« osudio na vecno prokletstvo.54 Ukratko, spasenje nije covekovo delo, jer mu covek nicim ne moze doprineti, vec je delo neke objektivne moci. Ljudski napor, drustvene institucije, svet kulture, u najboljem slucaju su bez znacaja za spasenje, a u najgorem su stetni. Oni coveka odvajaju od istinskog cilja njegovog postojanja i navode ga da se vezuje za prolazne stvari.

Taj cilj nije licno spasenje, vec velicanje Gospoda •— posvecivanje sveta putem napora i truda — i njemu treba teziti ne samo molitvom vec i delom. Jer, iako odbacu'je licne zasluge, kalvinizam je krajnje praktican. Dobra dela nisu nacin da se postigne spasenje, ali su neophodan dokaz da je covek izabranik. Ovaj momenat posebno jasno pokazuje sre- disnju protivrecnost religiozne etike, sadrzanu u tvrdnji da snagu za preokretanje sveta poseduju samo oni koji su ube- deni da je taj preokret u nekom visem smislu vec predodredi- la neka Moc cije su oni ponizno sredstvo. Kalvinist veruje da je svet stvoren zato da bi se obelodanilo velicanstvo bozje, te

53 Calvin, Institutes of the Christian Religion, prev. J. Allen, 1838, tom II, str. 147 (knj. Ill, pogl. XXIII, deo 7).

54 Ibid., tom II, str. 128—9 (knj. Ill, pogl. XXI, deo 7).

109

je duznost hriscanina da zivi za taj cilj. Njegov zadatak je da kroti svoj licni zivot i da stvara sveto drustvo. Crkva, drzava, zajednica u kojoj zivi ne smeju biti puko sredstvo za njegovo lifino spasenje, ili sluga njegovih trenutnih pqtreba. Oni moraju predstavljati »Hristovo kraljevstvo« u kome ljudi ispunjavaju svoje duznosti, svesni da ih »veeito posm atra; oko njihovog velikog Gospodara«; a citavu strukturu od korupcije cuva stroga i sveobuhvatna disciplina.

Podstrek za preinacavanje ili za prevrat u svakoj epohi proizilazi iz saznanja da je spoljaSnji poredak drustva suprotan moralnim nacelima sto ih priznaje svest ili razum pojedinca. Naravno, takva suprotnost najsnaznije se oseca u periodima brzog materijalnog napretka kakvi su bili 16. i 18. vek. Ljudima koji su sproveli reformaciju lebdela je pred ocima zlatna jesen srednjeg veka, koja je — usred korupcije i tiranije epohe —> jos uvek blistala na slikama Nirnberga i Frankfurta od Eneje Silvija Pikolominija i na Direrovim drvorezima. I vec se radala nova zora privrednog napretka; ona je mnogo obecavala; ali nju je pratio cinicni materijalizam koji je, cini se, poricao sve ono sto su podrazumevale hriscanske vrline; bio je utoliko strasniji jer je svoj vrhunac dosegao u prestonici hriscanske crkve. Zapanjeni suprotnoscu izmedu teorije i prakse, ljudi su na razlifiite nacine pokusavali da savladaju raspolucenost koja ih je mucila. Nemacki reformatori propovedali su povratak primitivnoj jednostavnosti. A li ko je mogao ponistiti postignuca dvaju stoleca ili izbrisati nove svetove sto ih je otkrila nauka? Humanisti su krenuli drugim putem koji je zahvaljujuci pobedi razuma nad sujeverjem, brutalnoscu i pohlepom, trebalo da vodi postup- nom preporodu ljudske vrste. No ko je mogao cekati tako dalek cilj? Nije li postojao i treci put? Nije li bilo moguce da upravo ona svojstva sto su uslovljavala privredni uspeh — stedljivost, marljivost, razboritost, umerenost — istovremeno budu i osnovne hriscanske vrline? Nije li se ponor koji je zjapio izmedu sveta raskosi i duhovnog zivota mogao premostiti i tako sto bi materijalni interesi bili upotrebljeni kao sredstvo da se sluzi Bogu, umesto da se od njih bezi kao od davolovog kraljevstva?

Svajcarski reformatori zeleli su da postignu upravo takav obrt u tradicionalnoj skali etickih vrednosti; usmerili su svoj trud na stvaranje novog tipa hriscanskog karaktera. Na srcu

110

i * je lezao moralni preporod, a ne drustvena reforma, te su sposObnostima sto se razvijaju u poslovnom zivotu pripisali. jednu visu svrhu i upotrebili ih kao osnov drustva u kojem je disciplina snaznija od rimske trebalo da ozivotvoruje karakter upravo suprotan onom karakteru sto je proizilazio iz poslu- snosti- Rimu. ’

'•‘ Katolicka crkva, receno je, primerom svojih glaVara podstice luksuz i razmetljivost: clanovi reformisane crkve moraju biti stedljivi i skrOmni. Katolicka crkva odobrava nezakonito milosrde koje se ispoljavalo u davanju iliilostinje bez razlike: pravi hriscanin treba da suzbija prosjacenje i razvija vrline radinosti i cuvarnosti. Katolicka crkva svoje vernike drzi u uverenju da zemaljski zivot mogu iskupiti. praznom formalnoscu pojedinacnih dobrih dela, svedenih na trgovinski sistem, kao da covek sa Tvorcem moze imati racun dugoVanja i potrazivanja. Pravi hriscanin mora sav zivot posvetiti Gospodu. Zelju za sticanjem katolicka crkva osuduje kao bezboznu, premda prima mito od onih.koji su sa uspehom sticali: pravi hriscanin mora voditi svoje poslove sa izuzetnom ozbiljnoscu, jer su i oni neka vrsta religije.

Takvo ufienje — kakve god bile njegove teoloske vrline i mane — bilo je izvrsno zamisljeno da oslobodi privrednu energiju i da burzoaziju u usponu pretvori u disciplinovanu drustvenu silu; burzoazija je bila svesna suprotnosti izmedu sops.tvenih nacela i nacela ostalog sveta, ponosna sto joj je palo u zadatak da bude stegonosa privrednih vrlina i resena da utre put sopstvenom nacinu zivota koristeci svako oruzje, cak i politicku revoluciju i rat, jer njen cilj nije bila puka udobnost, ili licni interes, vec sprovodenje volje Gospodnje. Kalvinizam se, ukratko, zalagao ne samo za novu teolosku doktrinu i crkvenu vlast vec za novu skalu moralnih vrednosti i novi ideal drustvenog upravljanja. Njegova prakticna poruka bila je, moglo bi se reci, la carriere ouverte ne aux: talents, nego au caractere (put otvoren ne talentima, vec karakteru).

Cim je svet udesen kako se njima dopadalo, srednje klase: su sebe ubedile da su zakleti neprijatelji nasilja i poklonici principa reda. Dok nisu izvojevale svoje pobede, one su svuda. bile stegonose revolucije. Necemo se sasvim udaljiti od teme ako kazemo da je Kalvin — u uzem obimu, ali ne manje strasnim sredstvima — ucinio za burzoaziju 16. stoleca ono*

11L

sto je Marks ucinio za proletarijat 19. stoleca, ili, pak, da je ucenje o predodredenosti, dajuci jemstvo da su nadzemaljske sile na strani odabranih, utazilo istu glad koju je, u drugoj epohi, utolila teorija istorijskog materijalizma. Kalvin je vrline tih odabranih ostro suprotstavio porocima utvrdenog poretka, ucio ih je da se osecaju kao izabranici, probudio im svest o znamenitosti njihove sudbine u planovima providenja i ulio im odluSnost da je ostvare. Novi zakon bio je utisnut u zivo meso; ono nije samo primilo novu lekciju vec je i dusi davalo oblik. U poredenju sa svadljivom, samopovladljivom aristokratijom vecine evropskih zemalja, ili sa ekstravagan- tnim i polubankrotiranim monarhijama, srednje klase, medu kojima je kalvinizam najdublje pustio koren, bile su gvozdene rase. Ne iznenaduje nas sto su izvele nekoliko revolucija i sto su svoje predstave o drustvenoj i politickoj probitafinosti utisnule u javni zivot mnogih drzava starog i novog sveta.

Dva glavna elementa ovog ucenja bile su insistiranje na licnoj odgovornosti, disciplini i asketizmu, i teznja da se hriscanski karakter objektivno otelotvori u drustvenim institucijama. Premda logiCki povezana, ova dva elementa cesto su bila u prakticnom neskladu. Uticaj kalvinizma nije bio prost i prostirao se daleko izvan kruga crkava koje su se s pravom mogle nazivati kalvinistickim. Kalvinisticka teologija bila je prihvacena tamo gde je kalvinisticka disciplina odbacivana. Ogorcena bitka izmedu prezbiterijanaca i nezavisnih sto se vodila u Engleskoj nije sprecila ljude kojima je citava ideja religiozne uniformnosti bila u biti mrska da se nadahnu mislju o konkretno hriscanskom drustvu u kome je, kako je rekao jedan od njih, Sveto pismo »trebalo da bude stvarno i materijalno ispunjeno«.56 Iz Kalvinovog ucenja mogli su biti izvedeni i snazan individualizam i surov hriscanski socijalizam. Koja ce se mogucnost prihvatiti, zavisilo je od razlicito- sti politickih sredina i drustvenih klasa. A iznad svega je zavisilo od pitanja jesu li kalvinisti bili u vecini koja svoje ideale moze utisnuti drustvenom poretku, kao u Zenevi ili Skotskoj, ili u manjini koja zivi u stavu odbrane pod sumnji- cavim okom neprijateljske vlade, kao u Engleskoj.

55 Gerrard Winstanley, A New-Yeers Gift for the Parliamentand Armie, 1650 (Thomason Tracts, Brit. Mus., E. 587 (6), str. 42).

112

> U onom vidu kalvinizma, koji je u 17. stolecu naisao na odobravanje pripadnika engleske vise klase, vladajucu filozofiju je, u celini gledano, cinio individualizam u drustvenim poslovima. Jedino su fanatici i pobunjenici sanjali o novom Jerusalimu, koji se uzdize na zelenoj i lepoj engleskoj zemlji, ali su ih Ferfeksovi konjanici brzo naucili pameti. No ako je teologija puritanizma preuzela Kalvinovu teologiju, puritani- sticko shvatanje drustva, razvodnjeno prakticnim nuznostima trgovinskog stoleca, i umeksano, kako bi odgovaralo konvencijama oblasne aristokratije, bilo je potpuno suprotno shvatanju ucitelja koji je utemeljio disciplinu u poredenju s kojom je Lodova disciplina, kako je suvo primetio sam Lod50, predstavljala samo trice i kucine. Sudeci prema Kalvinovom ucenju i prema praksi nekih kalvinistickih zajednica, drustvena etika herojskog stoleca kalvinizma pre je licila na kolektivisticku diktaturu, negoli na individualizam. Po§to je bio izraz revolta protiv srednjovekovnog crkvenog sistema, sam kalvinizam se, gde god su mu okolnosti isle na ruku, zalagao za disciplinu mnogo strozu i obuhvatniju no sto je bila srednjovekovna. Ako je — kao sto su tvrdili neki istori- cari — filozofija laissez faire (popustljivosti) predstavljala ishod sirenja kalvinizma medu pripadnicima srednje klase, do toga je, kao i kad je rec o toleranciji, doslo posrednim putem. Kalvinizam ju je prihvatio ne zbog njenih sopstvenih vrednosti, vec kao kompromis u relativno poznoj fazi svoje istorije, kao ishod sopstvenog menjanja usled pritiska trgovinskih interesa, ili kao izjednacenje snaga sukobljenih autoriteta.

Duh sistema otkriva se u nacinu na koji se on bavio gorucim pitanjima pauperizma. Reforma tradicionalnih vidova staranja o siromasima predstavljala je mnogo raspravljanu temu epohe — Vives je svoju poznatu knjigu napisao 1526. godine57 — i svetovne vlasti u citavoj Evropi, podsticane podjednako i od strane duhovnjaka i od strane humanista, zapocele su borbu sa pojavom koja je, u najboljem slucaju, bila pretnja drustvenom redu, a u najgorem moralni skandal. Pitanje se, naravno, u ogromnoj meri ticalo etickog duha reformacije. Osobenost svajcarskih reformatora, koji su se

56 The Works of William Laud, D. D., izd. Wm. Scott, tom VI, deo I, 1857, str. 213.

57 De Subventione Pauperum.

113

time mnogo bavili, lezala je u tome sto oni situaciju nisu shvatali kao problem odrzavanja javnog reda, kako su to cinili drzavnici, niti kao problem drustvenog ustrojstva, poput umnih humanista, vec su je smatrali pitanjem karaktera. Kalvin je sa odobravanjem navodio reci svetog Pavla: »Ako covek nece da radi, ne treba ni da jede«; jednako zestoko kao i svaki utilitarista osudivao je bezrazlicno davanje milostinje i preporucivao da crkvene vlasti redovno posecuju svaku porodicu kako bi ustanovile jesu li njeni clanovi narednici, pijanice, ili su na neki drugi nacin nepozeljni.58 Ekolampadius je napisao dve rasprave o staranju o siromasima.59 Bulinger je protestovao zbog armije prosjaka sto je nastala zahvaljujuci manastirskom milosrdu, a deo prihoda raspustene opatije sacuvao je za izdrzavanje jedne skole i za pomoc siromasima.60 U nacrtu za reorganizaciju staranja o siromasima, sto ga je nacinio Cvingli 1525. godine, svako prosjacenje bilo je strogo zabranjeno; putnicima je pomagao samo pod uslovom da sledeceg dana napuste grad; stari i bolesni smestani su u posebne ustanove; pomoc nije pruzana nijednom gradaninu koji je nosio ukrase ili luksuznu odecu, koji nije posecivao crkvu, ili je igrao karte, ili je na neki drugi nacin bio necastan. Osnov citavog njegovog nacrta predstavljali su obavezan rad i opasnost od besposlicenja. »Danas«, pisao je Cvingli, »nijedan covek vise nece da se prehranjuje radom . . . a rad je tako koristan i Bogu m i o . . . da cuva krepkost i

58 »Quod ad maiores natu spectat, a nobis quotannis repetitur inspectio cuiusque familiae. Distribuimus inter nos urbis regiones, ut ordine singulas decurias executere liceat. Adest ministro comes unus ex senioribus. Illic novi incolae examinantur. Qui semel recepti sunt, omittuntur; nisi quod requiritur sitne domus pacata et recte composita, num lites cum vicinis, num qua ebrietas, num pigri sint et ignari ad condones frequentendas« (navodi Visikmen, op. cit., str. 80 n.). O njegovoj osudi bezrazlicnog milosrda vidi: ibid., str. 79 n.

59 De non habendo Pauperum Delectu (1523.), i De Erogation Eleemosynarum (1524). Vidi K. R. Hagenbach, Johann Oekolampad und Oswald Myconius, die Reformatoren Basels, 1859, str. 46.

60 Carl Pestallozzi, Heinrich Bullinger, Leben und ausgewahlte Schriften, 1858, str. 50—1, 122—5, 340—2.

114

sj*agu tela i isceljuje bolesti sto ih je stvorila besposlica .... u stvarima ovog zivota, radnik je najslicniji Bogu.«61

Oni koji su napadali paUperizam nisu pravili razliku izmedu morala i privrede. Besposlicenje prosjaka smatrano je i grehom protiv Boga i drustvenim zlom. Preduzimljivost uspesnog trgovca istovremeno je predstavljala i hriscansku vrlinu i dobrobit za zajednicu. Iz istog spoja religitizne revnosti i spretnosti u prakticnim stvarima rodila se osuda kockanja, psovanja, izuzetnog odevanja, prepUstanja jelu i picu. Sustinu sistema nisu cinili propovedanje i propaganda, premda je on obilovao i jednim i drugim, vec pokugaj da se u svakpdnevnom zivotu jedne zajednice obliktije irtoralni ideal koji je objedinjavao i crkvu i drzavu. Posto je monastvo pobedeno, njegov cilj je bio da se svetovni svet pretvori u ogroman manastir i to je, u jednom kratkom periodu, u Zenevi gotovo ostvareno. »Priznajem«, pisao je Noks (John Knox, 1505— 1572, Skotski protestantski svestenik i refOrmator — p.p.) o ovom poboznom gradu, »da se u drugim mestima Hristova rec takode verno prenosi, ali jos nigde nisam naisao na tako ozbiljnu izmenu obicaja i religije kao Ovde.«62 Obicaji i moral bili su regulisani jer je neprijatelj ljudskog roda i kroz minutiae u ponasanju nalazio put do ljudske duse; izdajicu Kraljevstva mogle su otkriti spicaste cipele, ili zlatne minduse, kao sto su 1793. godine jednu drugu vrstu incivisme (odsustvo rodoljublja) odale kratke caksire. Reguli- sanje je znacilo zakonodavstvo, stavise upravnu vlast. Rec kojom je obuhvaceno i jedno i drugo bila je Disciplina.

Kalvin je disciplinu opisao kao srce religije;63 i opste zapazanje je opravdano da joj je davao onaj znacaj sto ga je Luter davao veri. U kalvinistickoj crkvi disciplina je u prvom redu trebalo da stiti sakrament i da nametne nadziravanje morala, te se stoga po opsegu i svrsi razlikovala od kanonskih prava katolicke crkve kao sto se pravila nekog privatnog drustva razlikuju od drzavnog kodeksa. Disciplina kakva se u prvoj polovini 16. veka ucvrstila u Zenevi bila je rezultat

61 Wiskemann, op. cit., str. 70—4.62 Navodi Preserved Smith, The Age of the Reformation, 1921,

str. 174.63 Calvin, Inst., knj. IV, pogl. XII, deo I.

115

gotovo dvadesetogodisnje borbe izmedu Gradskog veca i kon- zistorijuma, sastavljenog od duhovnika i svetovnjaka. Konzi- storijum je tek 1555. godine konacno uspeo da dokaze svoje pravo na ekskomunikaciju i tek je u izdanju Institutes, koje se pojavilo 1559. godine, dat nacrt za crkveno ustrojstvo i disciplinu. Ali dok je konstituisanje one vlasti koja ce sprovoditi disciplinu zavisilo od politickih uslova, te je stoga u razlicitim mestima i periodima bilo razlicito, neophodnost da se nametne pravilo za zivot, koje predstavlja prakticnu stranu discipline, od pocetka je cinila samu sustinu kalvinizma. To je bila tema jednog znamenitog pisma sto ga je Kalvin uputio Somersetu oktobra 1548. godine, u trenutku drustvenih potresa koji su Bucera podstakli da napise knjigu De Regno Christi. On podseca protektora da uzrok nevolja u Engleskoj ne lezi u tome sto nema propovedi, vec sto se ne zivi u skladu s njima. Premda se zlocini nad telom i zivotom kaznjavaju, razvratnicima se ne sudi, a razvratnici su iskljuceni iz carstva bozjeg. Protektoru se stavlja na dusu da se osvedoci da se »les hommes soient tenus en bonne et honneste discipline* (ljudi pridrzavaju valjane i dolicne d is c ip lin e ...) , i da vodi racuna o tome »que celux qui oyent la doctrine de l ’Evangelie s’approuvent estere Chrestiens par sainctite de vie64 (da oni koji se pridrzavaju doktrine jevandelja potvrde da su hriScani svetoscu zivota).

»Dokazite da ste hriscani svetoscu svoga zivota« — te reci su svajcarski reformatori uzeli za moto; njihovi planovi za obnovu drustva govore kako treba razumeti svetost zivota. Cvingli je u tom duhu osnovao u Cirihu jedno telo zaduzeno za moralnu disciplinu, koje se sastojalo od svestenika, predstavnika vlasti i dvojice pripadnika vlastele; istakao je znacaj ekskomunikacije koja se sprovodi kad se pojavi ogresenje o hriscanski moral; sastavio je spisak grehova koji se kaznjavaju ekskomunikacijom i on je, pored ubistva i krade, obuhvatio i razvrat, krivokletstvo i pohlepu, »pogotovu pohlepu koja se ispoljava u zelenasenju i podvali«.65 U tom duhu je Kalvin

64 Objavljeno u; Paul Henry, Das Leben Johann Calvins, tom II, 1838, dodatak, str. 26—41.

65 R. Christoffel, Zwingli, or the Rise of the Reformation in Switzerland, (prev. John Cochran, 1858, str. 159—60).

116

u*Institutes dao protestantsku verziju Summae i prirucnik moraine kazuistike, koji je i najmanji postupak stavljao pod gvozdenu kontrolu univerzalnog pravila. U tom duhu je skici- rao i glavne tacke jednog obuhvatnog plana za gradsku upravu uzimajuci u obzir celokupnu oblast gradanske delatnosti, pocev od pravila za trziste, zanatstvo, gradevinarstvo i prodaju, do kontrole cena, kamata i renti.66 U tom duhu je Zenevu ucinio gradom od stakla, u kojem je svako donia- cinstvo zivelo pod nadzorom duhovne policije; tokom jedne generacije, Konzistorijum i Gradsko vece radili su ruku pod ruku; prvi su isterivali pijance, igrace i one sto su prezirali religiju, a drugi su kaznjavali razvratnike globom i zatvorom, a jeretike smrcu. U uvodu za zapovesti iz 1576. godine, koje obelezavaju doba zrelosti zenevske crkve stoji: »Imajuci u vidu da nam nista ne sme biti prece od cuvanja cistote svetog Jevandelja naseg gospoda Isusa Hrista, da hriscanskom crkvom valjano upravlja i valjanu politiku vodi dostojna uprava i da mladi u buducnosti sticu dobru i vernu pouku, da sirotista budu dobro organizovana: a sve to moze postojati samo ako se utvrdi odredeno zivotno pravilo i poredak zivota, prema kojima ce svaki 6ovek moci da spozna duznosti sto mu ih namece njegov polozaj . . .«67 Sve to zvuci veoma jednostavno. »Da svaki covek spozna duznosti koje mu namece njegov polozaj« — sta bi se moglo pre pozeleti, bilo u Zenevi, bilo gde drugde? Sumnju, medutim, unosi cinjenica da je postiza- vanje ovog tako pohvalnog cilja podrazumevalo sistematsko koriscenje mucenja, da je jedno dete pogubljeno zato sto je udarilo svoje roditelje i da je za sezdeset godina, sto pedeset jeretika naslo smrt na lomaci.68 Tantum religio potuit suadere

66 Objavljeno u: Paul Henry, op. cit., tom II, dodatak, str. 23—5.67 E. Choisy, L’Etat Chretien Calviniste a Geneve au temps de

Theodore de Beze, 1902, str. 145. Zeleo bih da odam priznanje ovoj vrsnoj knjizi za najveci deo materijala sadrzanog u sledecim pa- suslma.

88 Paul Henry, op. cit., str. 70—5. Ostale primere daje Prizervd Smit, op cit., str. 170—4, i F. W. Kampschulte, Johann Calvin, seine Kirche und sein Staat in Genf, 1869. Statisticke procene krvozed- nosti Kalvinovog rezima razlikuju se medu sobom; Smith (str. 171) kaze da je u Zenevi, gradu od 16 000 stanovnika, 58 ljudi pogubljeno, a 76 proterano izmedu 1542. i 1546. godine.

117

malorum (toliko je religija mogla savetovati kad su u pitanju zlodela).

Mucenja i lomace primenjivani su i drugde; primenjivali su ih i vlasti koje nisu bile posebno obuzete zudnjom za ispravnoscu. Osobenost Zeneve, »najsavrsenije skole hriscanstva koja je postojala na Zem lji od vremena apostola«,69 nije bila njena surova netrpeljivost, jer niko sada nije ni sanjao o trpeljivosti. Bio je to pokuSaj da se bozja rec nametne kao vrhovni zakon cak i u onim stvarima kakve su novCani dobitak i gubitak, u stvarima koje su ljudi — sudeci prema istoriji — shvatali ozbiljnije negoli rane i smrt. »Nije- dan clan [hriscanske crkve]«, pisao je Kalvin u svojim Institutes, »ne poseduje svoje darove jedino sebe samog radi i radi sopstvene koristi, vec ih deli sa clanovima svoje zajednice; niti iz njih izvlaci ikakvu drugu korist osim one sto proizilazi iz zajednicke koristi za celinu. Stoga pobozan covek ima da zahvali svojoj braci za sve sto je u njegovoj moci da da.«70 Bilo je prirodno sto ovako nemilosrdan pokusaj da crkva obuhvati sveukupnost ljudskih interesa nije oklevao da se protegne i na privredne prohteve pred kojima je crkva poslednjih generacija morala poloziti oruzje. Pozdravljajuci svet trgovine s dotle nepoznatom revnoScu, kalvinizam se. ponaSao kao osvajac koji opseda novu provinciju, a ne kao ponizni molilac Sto pravi kompromis sa mocnim protivnikom. U Sta- rom zavetu nasao je gotov sistem morala i zakonski kod. Samuilo i Adad, kralj Amilicana, Jona i Niniva, Ahav i Navutej, Ilija i Vaalovi proroci, Miheja sin Jemlin, jedini istinski Gospodov prorok, i Jerovoam, sin Navatov, koji navede Izrailj na greh — sva ta imena uticala su na budnu mastu kalvinista kao sto su imena Bruta i Kasija uticala na ljude iz 1793. godine. Prvih pedeset godina reformisane crkve u Zenevi predstavljale su trajan napor da se stvori ekonomski poredak dostojan Hristovog carstva, pri Cemu su duhovnici igrali ulogu starozavetnih proroka u jednom Izraelu, koji se nije sasvim odvikao od nekadasnje raskosi.

Ako zanemarimo uslovnu popustljivost prema kamatama, kalvinizam je doneo malo novina u pojedinostima dru- Stvenog upravljanja i sadr2aj njegovog programa bio je

69 Knox, navodi Preserved Smith, op. cit., str. 174.,0 Calvin, Inst., knj. Ill, pogl. VII, par. 5.

118

srAlnjovekovan. Nov je bio zar s kojim su se kalvinisti bacili na njegovo ostvarivanje. Administrativno telo pred koje su dovodeni ogresioci bio je Konzistorijum, sastavljen od duhovnika i svetovnika. Osudivani su okrutni poverioci, kaznjavani zelenasi, veletrgovci i monopolisti; ostro je ukorevan ili ka- znjavan novcanom globom trgovac koji podvaljuje svojim rnusterijama, suknar cije je sukno uze za jedan inc, prodavac koji zakida na uglju, mesar koji prodaje meso po ceni viSoj od one koju su propisale vlasti, krojac koji strancima naplacuje vise negoli mestanima, hirurg koji zahteva besramno visok honorar za operaciju.71 Duhovnici su, izgleda, vodili u Konzistorijumu glavnu rec i neprestano su zahtevali vecu strogost. O d Bezinog imenovanja na Kalvinovo mesto 1564, pa do njegove smrti 1605. godine, jedva je prosla i godina dana a da svestenstvo nije trazilo nove zakonske odredbe, da nisu izri- cani novi ukori privrednim gresima, da nije podignut novi protest protiv jednog ili drugog oblika vajkadasnjeg greha — pohlepe. U jednom trenutku, njihov gnev izaziva preterana popustljivost prema duznicima, u drugom, rast cena i renta sto ga uzrokuje priliv sirote brace po veri, gonjene iz Fran- cuske; treci put, nicanje novih krcmi i preterane cene §to ih zahtevaju vinarski trgovci. Neprestano je voden rat protiv dvostrukog zla — zelenaskih kamata i zelenaskih cena.

Pozajmica je u Zenevi predstavljala znacajnu stvar, ne samo iz onog razloga koji je doprineo da ona postane goruce pitanje za sve sitne proizvodace vec zato Sto je — narofiito posle unistenja Liona u hugenotskim ratovima — grad predstavljao prilicno vazno finansijsko srediste. U svakom trenutku mogao je biti ukljucen u rat. Da bi obezbedio neophodne fondove, grad je uzimao velike pozajmice od Bazela i Berna, a gradsko vece je iskoristilo taj kapital za menicne poslove i ulaganja, odredujuci da kamatna stopa bude prvo 10, a potom 12%. Duhovnici, od kojih je trazeno misljenje, nisu imali nista protiv uvodenja banaka; bunili su se protiv ostvarivanja profita putem pozajmica uz visoku stopu kamate privatnim licima, narocito kada su davane raspikucama koji su ih koristili da uniste sebe same. Kada je deset godina kasnije, 1580. godine, Gradsko vece odobrilo plan jedne grupe pokretaca da se ustanovi druga banka u gradu, duhovnici su se usprotivili,

71 Choisy, op. cit., str. 442—3.

119

istiduci opasnost od gramzivosti koja je dovela do moraine propasti finansijske gradove kakvi su bili Pariz, Venecija i Lion, i uspelo je da se plan odbaci. Naravno, stvari koje su se ticale obicnih ljudi bile su jednostavnije. Kapitalista koji je pozajmljivao novae da bi ga ulozio i tako ostvario profit mogao je sam brinuti o sebi i duhovnici su objasnjavali da nemaju sta da primete onima »qui baillent leur argent aux merchands pour emploier en marchandise« (koji pozajmljuju novae trgovcima da ga upotrebe kao robu). Kljucni problem predstavljao je zajmodavac koji je zajmio »simplement a un qui aura besoin (prosto onome kome ce biti potrebno) i na taj nacin iskoriscavao nevolje svojih siromasnijih suseda.72

Protiv ovakvih cudovisnika, duhovnici su grmeli bez u- stezanja. U ime Novog zaveta osudivali su ih sa predikaonice jezikom preuzetim, uglavnom, iz manje uzdrzljivih delova Starog — koristeci redi: larons, brigands, loupes et tigres (lupezi, razbojnici, vukovi i tigrovi), kojima su oznacavali one sto ih treba isterati iz grada i kamenovati na smrt. »Siroti placu, a bogati stavljaju u dzep svoju dobit; ali oni gomilaju, u stvari, bozji gnev . . . jedan je na trznici vikao .prokleti da su oni sto nam donose glad’ . . . Gospod je cuo taj krik . . . a mi se Sad pitamo sta je uzrok cume! Secikese de biti kaznjene, ali Gospod objavljuje kroz usta svoga proroka Amosa . . . ,Glad je snasla moj narod Izrailja, o tesko onima koji satiru siromasne.’ Pretnje sto su tad izgovorene njegov narod je iskusio na svojoj kozi.«73 Duhovnici su zahtevali da zelenas za drugo ogresenje bude ekskomuniciran ili, ako bi ova kazna bila preoStra, da se od njega bar zahteva da se javno pokaje u crkvi, pre no sto mu bude dopusten sakrament. Oni podsecaju svoje sugradane na sudbinu Tira i Sidona; za trenutak odu- staju od neposredne kontrole zajmodavca i smeraju da mu doskode tako sto de ga osloboditi njegovih zrtava uklanjajuci uzroke koji su ih stvorili. Pour tarir les ruisseaux il faut escouper la source (da bi usahli potoci, treba isusiti izvor. Ljudi pozajmljuju jer su »neradni, rasipni i obesni, te moraju da placaju sudske troskove«. Neka se u Zenevi ustariove cenzori kao u republikanskom Rimu, kako bi medu bogata-

72 Ibid., str. 35—37.73 Ibid., str. 189, 117—19.

120

^fma kao i medu siromasima ispitali na koji nacin svako domacinstvo stice svoje prihode, proveravali da li svako dete izmedu 10 i 12 godina poucavaju nekom korisnom zanatu, ukinuli krcme i parnicenja i »zauzdali nezajazljivu pohlepu onih koji su takvi nitkovi da nastoje da se obogate na racun nevolje svojih bliznjih.«74

Venerable Compagnie je iznela svoj program ne uzdajuci se mnogo da ce on biti ostvaren; u zakljucku je, ne bez. ironije, gradskim ocima izrazila poboznu nadu da »medu vasim clanovima nece biti otkriven nijedan koji bi bio upr- ljan takvim porocima«. Njene slutnje bile su opravdane. Gradsko vece Zeneve podnelo je mnogo stosta od strane svojih propovednika dok, nakon Bezine smrti, nije preuzelo komandu. Ali svako strpljenje ima granica i one su najbrze dostignute na polju poslovne etike. Nije vredelo rizikovati dovodeci u pitanje pravo svestenstva da se oglasava povodom privrednih i finansijskih problema. Predikaonica je zamenji- vala i gtampu i javnu tribinu; duhovnici su iza sebe imali javnost i, svesni svoje moci, na kraju bi pretnjom da ce se povuci en masse uspeli da nametnu poslusnost. Strategija Gradskog veca sastojala se u tome da izdasno izrazava naklonost i da pusti da se topovska dulad hriscanskog socijalizma istrose; time se dobijalo u vremenu; njegov prvi odgovor obifino je bio »qu ’on y pense un peu« (da se o tome misli). Za svestenstvo je njegova pasivnost predstavljala novi dokaz povezanosti za Mamonom, te nije oklevalo da sa propovedao- nice objavi svoje negodovanje. Godine 1574. Beza je odrzao propoved u kojoj je optuzio clanove Gradskog veca da su bili u sporazumu sa spekulantima koji su kupili ogromne kolicine psenice kako bi povecali cene. Tokom citave 1577. godine, duhovnici su prigovarali Gradskom vecu zbog lose administracije i najzad su ga optuzili za porast cena hleba i vina. Godine 1579. uputili su mu memorandum iznoseci novu shemu moraine discipline i drustvene reforme.

Bogata burzoazija koja je upravljala Zenevom slagala se sa zabranama sto su se odnosile na odvec raskosnu odecu, kao i sa pozivima da se prisustvuje sluzbi bozjoj i da se deca salju na katehizam. Ali je bez odusevljenja slusala prokazivanje gramzivosti a u dvema stvarima uskratila je poslusnost. Kada

74 Ibid., str. 35, 165—7.

121

su duhovnici, nastojeci da snize cenu vina, hteli da zabrane izvoz vina, bogata burzoazija se tome usprotivila tvrdeci da je izvoz vina potreban za uvoz psenice. I kao sto je bilo prirod- j i o za imucne zajmodavce, nisu hteli ni da cuju da su duznici izlozeni dvostrukom zelenasenju jer su prisiljeni da pozajmice vracaju u skupljoj valuti. Vrednost novca opada kao sto venu ruze, odgovarali su; cak ni Kalvin, koji je odobrio obicaj sto je sada kritikovan, nikada u skrupulama nije isao tako, daleko. Duhovnici su, razume se, negodovali zbog ovih izvrda- vanja. Obavestili su Gradsko vece da su spekulanti utrosili mnogo novca kako bi omeli snabdevanje zitom i zapoceli su borbu nizom prppovedi protiv pohlepe, navodeci odgovarajuce primere. Podjednako prirodno, Gradsko vece je uzvratilo op- tuzujuci Bezu da zamece klasnu mrznju protiv bogatasa.75

Stanje je pogorsao jedan privatan skandal. Neki vecnik, shvativsi da se Bezine opomene odnose na njega, pozurio je da zatrazi saslusanje pred Gradskim vecem. Nadeno je da je kriv, osuden je da plati globu i primoran da vrati pedeset kruna koje je dao na zajam pod kamatu od deset procenata. Ocigledno, u takvim okolnostima se niko, ma koliko ugledan bio, nije osecao sigurnim. Svestenstvo i Gradsko vece vec su se bili sporeckali oko svoga delokruga, a godinu ili dve kasnije cekao ih je nov spor povodom mesne bolnice. Tom prilikom Gradsko vece se pozalilo da se svestenstvo mesa u poslove vecnika i nagovestilo je da bi ono dobro ucinilo ako gleda sopstvena posla.

Tu opaku primedbu — kao da postoji ijedna ljudska delatnost koja nije posao crkve! — duhovnici su opovrgli iznoseci u svoj njegovoj velicanstvenosti celovito uCenje o zemaljskom Jerusalimu. Odbili su da izraze zaljenje sto su pred Konzistorijumom naveli imena onih koji su prodali zito po iznudenoj ceni i sto su jednom od njih uskratili sakrament. Nije li Solomon rekao: »Neka je proklet onaj koji u vreme oskudice svoje zito zadrzava za sebe?« Optuzen da neumereno govori, Sove (Shauvet) je odvratio da Gradsko vece moze mirne duse spaliti prorofike knjige, jer on sam nije uCinio nista vise, sem sto je sledio Osijin primer. »Ako bismo mi cutali«, rekao je Beza, »§ta bi rekao narod? Da smo glupi p s i . . . Sto se tice izazivanja skandala, u poslednje dve godine

75 Ibid., str. 119—21.

122

neprestano se govorilo o zelenasenju, ali, uprkos svemu tome, nije kaznjeno vise od tri— cetiri zelenasa. . . Grad ih je pun a uobicajena stopa je deset procenata ili vise.«78

Vecnici su obnovili svoje prigovore. Oni su ravnodusno gledali kako je jedan preljubnik osuden na vesahje i milostivo su mu ublazili kaznu na sibu i desetogodisnje progonstvo u lancima.77 No njihova humanost se uzbunila kada je iznet pobozan predlog da kapitalista umre Ahanovom smrdu. Ka- zna, rekli su, nije samo surova vec i opasna. U Zenevi »v.edina ljudi su duznici«. Ako se dopusti da kusaju krv, ko zna gde ce zavrsiti njihova pomama. Medutim — takva je snaga izgovorene reci — vecnici nisu rizikovali da otvoreno odbiiu, vec su slali jedno pismo za drugim. Obavestili su duhovnikc da slede primer Davida, koji je, kada ga je Natan ukorio, priznao svoju krivicu. Nije nam poznato jesu li duhovnici odgovorili Natanovim recima.

Skorasnja politifika teorija mnogo je kritikovala svemoc- nu drzavu. Princip na kome je pocivao zenevski kolektivizam moze se opisati kao svemocna crkva.78 Religiozna zajednica obrazovala je strogo organizovano drustvo; prilikom nameta- nja svojih mandata koristila je svetovnu vlast kao nadzornike i nije samo davala pouke o tome kakvu politiku treba sprovoditi, vec je bila i neka vrsta drzave, koja svojim clanovima putem sopstvenog zakonodavstva propisuje merila ponasanja, kaznjava ogresenje o javni poredak i moral, brine o obrazo- vanju omladine i stara se o sirotinji. Cudnovati odnosi izmedu crkvenih i svetovnih vlasti, koji su za kratko vreme omogucili opstanak ovog sistema u Zenevi, mogli su u istom stepenu

76 Ibid., str. 189—94.77 Paul Henry, op. cit., tom II, str. 70 n.78 Vidi opis crkve sto ga daje Kalvin, Inst., knj. IV, pogl. I, par.

4: »Quia nunc de ecclesia visibili disserere propositum est, discamus vel matris elogio, quam utilis sit nobis eius cognitio, immo neces- saria, quando non alius est in vitam ingressus nisi nos ipsa con- cipiat in utero, nisi pariat, nisi nos alat suis uberibus, denique sub custodia et gubematione sua nos tueatur, donee excuti came mor- tali, similes erimus angelis. Neque enim patitur nostra infirmitas a schola nos dimitti, donee toto vitae cursu discipuli fuerimus. Adde quod extra eius gremium nulla est speranda peccatorum remissio nec ulla salus.«

123

postojati samo tamo gde je kalvinizam bio vera jednoga grada, a ne vera manjine u nekoj nacionalnoj drzavi, organi- zovanoj prema drugacijim principima. Dokle god je ova manjina bez vlasti, neizbezne posledice su ustanak, gradanski rat, ili odustajanje od kontrolisanja drustva. No ta poslednja mogucnost realizovala se tek mnogo kasnije. U 16. veku kalvinisticke erkve zahtevaju da se svuda, bez obzira na politicke uslove, sprovodi kolektivna odgovornost za moralno ponaganje u svim vidovima zivota, sve do podrucja privrecl- nih transakeija koje neobicno lukavo navode na nemoral- nost.

Pla§t Kalvinovog sistema najpre je prekrio reformisane erkve u Francuskoj. Na njihovom Prvom sinodu, 1559. godine, u Parizu, na kome je usvojen disciplinski plan, raspravljalo se o nekim slozenim pitanjima privrednog morala, a slicna pitanja nastavila su da privlace paznju i na sinodima u potonjoj polovini veka, dok ■— kako primecuje jedan istoriear francuskog kalvinizma »crkve nisu pocele da olabavljuju ka- jase, odvec popustajuci podlostima vremena«.79 Posto je jed - nom prihvaceno da pripadnost crkvi podrazumeva potcinjavanje crkvenim merilima privrednog morala, problemi tunia- cenja veoma su se umnozili, a religiozna zajedniea se, primenjujuci svoje opste prineipe na razlicite situaeije, u stvari, zauzela za stvaranje neke vrste sistema parnicnog zakona. Preduzeta je razrada tog sistema; ali je ona u 16. veku bila ogranicena kako srazmernom jednostavnoseu privredne strukture, tako i cinjenieom da su se sinodi, izuzev u Zenevi, buduci zainteresovani ne za reformu drustva nego samo za suzbijanje velikih skandala — bavili jedino stvarima u kojima je posebno zahtevano crkveno uputstvo.

Medutim, cak i tako, problema za resavanje nije bilo malo. Kakav je trebalo da bude stav erkve prema onima sto su se obogatili nepravedno steeenim bogatstvom? Smeju li razbojnici i neeasni trgovci primiti pricest? Smeju li braca trgovati s takvim licima ili ucestvuju u grehu kupujuci njihovu robu? Drzavni zakon dopusta umerenu kamatu: kakav treba da bude stav erkve? Kako spreciti zanatliju da

78 Synodicon in Gallia Reformcita: Or the Acts, Decisions, Decrees and Canons of those famous National Councils of the Reformed Churches in France, by John Quick, 1692, tom I, str. 99.

124

v<ra kupca prodajuci mu bezvrednu robu, i trgovca da ga pritiska iznudenim profitima? Je li lutrija dopustena? Je li zakonito ulagati pod kamatu novae zavestan za dobrobit siromasnih? Odgovori sto su ih na ova pitanja dali francuski sinodi otkrivaju stameno uverenje da poslovne transakcije ulaze u delokrug crkve, povezano sa prirodnom zeljom da se izbegne neprakticna ostrina. Sve osobe koje su nepravedno izmamile bogatstvo od drugih moraju izvrsiti povracaj pre no sto budu primljene u zajednicu, a vernici smeju kupovati njihovu robu pod uslovom da je prodaja javna i da su je odobrile gradanske vlasti. Onaj koji proizvodi rdavu robu bice ukoren, a trgovci treba da teze samo »umerenoj dobiti« Misljenja o zelenasenju bila su u francuskoj reformisanoj crkvi podeljena, kao i u engleskoj i holandskoj protestantskoj crkvi istog vremena. Kalvinov savet trazen je i o tom pitanju. Stroza skola nije htela da cuje da zabrana obuhvati samo »preterano i neprilicno« zelenastvo ili da se novae za sirotinju daje pod kamatu. Medutim, u Francuskoj i drugde, vreme te herojske strogosti je proslo i preovladao je zdrav razum. Od brace je trazeno da ne zahtevaju vise no sto dopusta zakon i vise no sto je u skladu sa ljubavlju prema bliznjemu. U ovim granicama kamata nije smatrana kaznjivom.80

O tome kako je engleski puritanizam obradivao ova pitanja reci cemo nesto u potonjem poglavlju. U Skotskoj se shvatanja reformatora u pogledu ekonomske etike nisu sustinski razlikovala od shvatanja crkve pre reformacije i skotska »Knjiga o disciplini« osudivala je pohlepu sa istom zestinom kao sto je to cinilo »mrsko papstvo«, koje je odbaci- vala. Zemljoposednici su se morali zadovoljiti svojim renta- ma, a od crkava je zahtevano da skupljaju proviziju za siromahe. »Onaj koji preteranim zahtevima tlaci siromahe . . . i vara ih tako sto prilikom kupovine ili prodaje odreduje laznu tezinu robe, imace posla s crkvom i bice kaznjen prema bozjem zakonu.«81 O tome kako su ova ogresenja tumacena

80 Ibid., tom I, str. 9 (pirati i neposteni trgovci), str. 25, 34, 38, 79, 140, 149 (kamate i zelenasenje), str. 70 (lazna trgovina i prodaja nosene odece), str. 99 (razumni profiti), str. 162, 204 (ulaganje novca u korist siromaha), str. 194, 213 (lutrije).

81 The Buke of Discipline, u: Works of John Knox, izd. D. Laing, tom II, 1848, str. 227.

125

govori nam kazna koju je jednom zelenasu i jednom duziiiku izrekao Kirk Sessions sv. Andrije.82 Briga o siromasima pro- glasena je 1579. godine statutarnom duznoscu skotskih crkvenih vlasti, a sedam godina pre toga u Engleskoj je potpuno presla u ruke drzave. Uredba prema kojoj je ona u provinciji do 1846. godine imala da pociva na plecima duhovnika, crkvenih staresina i dakona, predstavljala je ostatak iz jednog doba u kome istinsku skotsku drzavu nije zastupao parlament ili Vece, vec crkva Dzona Noksa.

Medu zajednicama koje govore engleskim jezikom, drustvena disciplina kalvinistifike erkve— drzave sprovedena je, do krajnjih granica u puritanskoj teokratiji Nove Engleske. Njena praksa bila je srodnija gvozdenom pravilu Kalvinove Zeneve, negoli individualistickim teznjama savremenog engleskog puritanizma. U tom srecnom Edenu bez biskupa, gde su ljudi imali samo jednu zelju: da postuju Boga »u skladu sa jednostavnoscu Jevandelja i da budu pod vladavinom koja se upravlja prema bozjoj reci«,83 pravim vernicima nisu bili zabranjeni samo »duvan, neskroman nacin zivota i skupe haljine«, kao i »onaj beskorisni obicaj uzajamnog nazdra- vljanja u picu«, vec su puritanski oci u odnosu na ono »opste poznato z l o . . . u koje se vecina ljudi upetljava trgujuci — da se kupi sto je moguce jeftinije, a proda sto je moguce skuplje«84 usvojili stav sa kojim se njihovi danasnji radini potomci ne bi lako slozili. U jednom trenutku rane istorije Masacusetsa, jedan duhovnik je skrenuo paznju na ponovno ozivljavanje starog Adama — »ciji je glavni cilj profit, a ne jacanje religije« — a guverner Bredford je, zlovoljno posmatrajuci kako ljudi gomilaju »spoljasnja dobra«, primetio da ce povecanje materijalnog blagostanja unistiti Novu Engleskn ili bar Boga i crkvu u n joj.86 Ponekad bi providenje udarilo bezboznika. Useljenik koji je pokrenuo prvi americki trust, a

82 Scottish History Soc., St. Andrews Kirk Session Register, izd. D. H. Fleming, 1889—90, tom I, str. 309; tom II, str. 822.

83 W. B. Weeden, Economic and Social History of New England, 1890, tom I, str. 11. ReCi je izrekao guverner Bradford.

84 Winthrop’s Journal »History of New England«, 1630—49, izd. J. K. Hostner, 1908, tom I, str. 134, 325; tom II, str. 20.

85 Weeden, op. cit., tom I, str. 125—58.

126

t# je bio onaj sto je posedovao jedinu kravu muzaru na brodu, te je prodavao mleko po dva penija za cetvrt litra, »oti§ao je kasnije na jednu propoved u kojoj je osudivano izrabljivanje . . . i poludeo cuvsi je« 86 Onaj koji je izbegao sud neba morao se suociti sa gradskim svetovnim ylastima i sa crkvom, sto je u pocecima kolonijalizovanja bilo jedno isto.

Naravno, vlasti su utvrdivale cene, organicavale kamatnu stopu, odredivale maksimalnu nadnicu i sibale nepopravljive neradnike; sve te stvari cinjene su i u zemlji iz koje su pobegli. Ono sto je odlikovalo decu svetlosti bio je pokusaj da se ista drasticna disciplina primeni i na neuhvatljivu katego- riju poslovnog profita. Cenu stoke, odlucile su vlasti u Masa- cusetsu, ne treba odredivati prema potrebama kupaca, vec tako da prodavac ne zgrne prekomernu dobit.87 Na onoga koji trazi vise, srucice se gnev odgovornih, nalik gnevu M ojsija koji je ustao da trazi izabrani narod sto obozava zlatno tele. Ono fnalo emocija sto je preostalo posto je uminuo gnev protiv religijskih sloboda, oni su okretali protiv privredne razuzdanosti. Rodzer Vilijems dotakao je nesto sasvim blisko kada je u svom dirljivom pozivu na toleranciju tvrdio da zelenasenje, premda predstavlja zlo, treba prepustiti osudi svetovnih vlasti.88

Razmotrimo slucaj gospodina Roberta Kina. Po opstoj saglasnosti, njegovo ogresenje bilo je strasno. Drzao je radnju u Bostonu, u kojoj su mu »odredeni proizvodi donosili preko 6 penija po silingu, a drugi preko 8 penija; neki manji proizvodi donosili su preko 1 ili 2 penija po silingu«; a sve to, iako je on bio »stari vernik Jevandelja, valjan covek, imucan, otac samo jednog deteta, iako je ovamo dosao po savesti i po nalogu Jevandelja«. Skandal je bio strasan. Profiteri su bili nepopularni — »veliko je bilo ogorcenje zbog iskoriscavanja« — i ozbiljne staresine smatrale su da ce zao glas pohlepnosti ugroziti mladu zajednicu koju »radoznalo drze na oku sve crkve i svetovne drzave sveta«. Uprkos svemu, vecnici su biii

se winthrop, op. cit., tom II, str. 20.87 J. A. Doyle, The English in America, tom II, 1887, str. 57;

cena stoke »ne sme se odredivati shodno hitnim potrebama, nego shodno razumnom profitu«.

88 Roger Williams, The Bloudy Tenent of Persecution, 1644, pogl. LV.

12T

skloni da popuste. Na snazi nije bio nijedan zakon koji bi ogranicavao profit; bilo je tesko odrediti koji su profiti posteni; greh odredivanja cene prema onome sto trziste moze da podnese nije bio svojstven gospodinu Kinu; i najposle, bozji zakon nije zahtevao vise od dvostruke naknade. Stoga su prema njemu postupili milostivo i kaznili ga novcanom glo- "bom od samo dvesta funti.

Da je bio mudar, gospodin Kin bi pustio da se stvar smiri. A li nalik na neke druge, i on je sebe nepovratno osudio svojim pravdanjima. Izveden pred sud bostonske erkve, on je najpre »u suzama sve priznao i naruzio svoje pokvareno i pohlepno srce«, a onda je pozurio da se upusti u objaSnjava- nje, pravdajuci se da i trgovci moraju da zive, a kako on da zivi ako gubitak na jednom artiklu ne nadoknadi dodatnim profitom na drugom? To je bio nacin misljenja pred kojim nijedan veran pastor nije mogao ostati bez odgovora^ Bo- stonski paroh je, zudno koristeci priliku, sledeceg dana u svom javnom nastupu izneo u cemu lezi greska ovih pogresnih nacela i dao neka pravila za takve slucajeve. Izvesna pogresna nacela bila su:

»1. Da covek sme prodati sto moze skuplje, a kupiti sto moze jeftinije.

2. Ako covek nesrecnim slucajem na moru izgubi deo svoje robe, itd., on sme podici cenu ostaloj robi.

3. Da moze prodati po ceni po kojoj je kupio, premda je ona bila previsoka i premda je vrednost robe u meduvremenu pala.

4. Kao sto covek moze izvuci korist iz sopstvene vestine ili sposobnosti, tako moze iskoristiti i tude neznanje ili nevolju.

5. Ako zajmodavac daje robu na kredit, on od svakoga treba da uzima jednako obestecenje«.

Pravila za trgovinu bila su izlozena podjednako jasno:»1. Covek ne sme prodati po ceni visoj od vazece, to jest,

od one sto je uobicajena u to vreme i na tom mestu i koju bi platio neko (ko zna cenu robe) ako bi bio u prilici; kao sto se vazecim novcem naziva ono sto prihvata svaki covek, itd.

2. Ako covek iz nevicnosti ili zbog kakve druge nevolje izgubi robu, on to mora smatrati sopstvenom greskom i ne sme ocekivati da mu je drugi nadoknade. !

128

* 3. Ako covek pretrpi gubitak usled brodoloma itd., onda je to nesto sto mu je poslalo providenje i on ne sme sebi olaksavati tako sto ce ga prenositi na druge; jer na taj nafiin cinilo bi se da covek hoce da se sacuva od svakog providenja itd., kako nikada ne bi bio na gubitku; ali kada zavlada oskudica u nekoj robi, cene se smeju podici; jer sad na robi lezi ruka Gospodnja, a ne covekova.

4. Za svoju robu covek ne sme traziti vise od prodajne cene, kao sto Efron rece Avramu: ,Zemlja toliko vredi’.«

Efronov primer, na zalost, nisu imali na umu prilikom transakcija koje su se ticale indijanske zemlje; Indijanci bi ga verovatno smatrali posebno prikladnim. Medutim, u pregovo- rima sa ovim davoljim sinovima, sveci Gospodnji smatrali su postupak Izraela prema Gibeonu prikladnijim primerom.

Posle propovedi usledila je u crkvi ziva rasprava. Uz navodenje pasusa iz Korincana, V, II, predlozeno je da gospodin Kin bude ekskomuniciran. Da je dokazano da se njegova gramzivost poklapa sa definicijama u tekstu, bio bi ekskomuniciran — to je nesumnjivo isto koliko i cinjenica da je donedavno na zalostan naCin pokazivao svoju gramzivost. Pitanje je bilo jedino da li je zgreSio iz neznanja i nemara, ili je, pak, radio »protiv svoje savesti ili protiv samog svetlila prirode« — -dakle, da li je njegov greh bio slucajan ili sracunat? Na kraju se covek ipak izvukao s novcanom globom i ukorom.89

Da su jedini sacuvani dokumenti hriscanstva: Novi zavet i arhiva kalvinisticke erkve iz doba reformacije, pokusaj da se medu njima nadu veze prisnije od slucajnih frazeoloskih slicnosti, verovatno bi predstavljao smelu ekstravaganciju. Kalvinov sistem — delo genijalnog pravnika i organizatora, ali sturo, mehanicko, bez maste i ljubavi — bilo je po duhu pre rimsko, negoli hriscansko, a ponajpre cak jevrejsko. To sto je bio tiranskiji od srednjovekovne erkve, kao sto su jakobinci nuzno bili veci tirani negoli ancien regime, bilo je neizbezno. Njegove zamke bile su finije ispredene, njegova revnost i delotvornost vece. A njegovi neprijatelji nisu bili samo dela i pisani tekstovi vec i misli.

88 Winthrop, op. cit., tom I, str. 315—18. Slican skup pravila o ponasanju hriscanina u trgovini daje Bunyan u The Life and Deathof Mr. Badman, izd. 1905, str. 118—22.

129

. Tiraniju koju mu je zamerilo potomstvo, njegovi tadasnji pripadnici smatrali su pohvalnom. U borbi izmedu sloboda i autoriteta, kalvinizam je zrtvovao slobodu, i to ne teska srca, vec sa odusevljenjem. Jer kalvinisticka crkva. predstavljala je armiju koja koraca natrag u Kanaan rukovodeci se naredbama- sto su jednom zasvagda izrecene na Sinaju; cilj njenih voda bilo je osvajanje obecane zemlje, a ne uteha lutalica ili hrabrenje skanjerala. Diktatura je klasicno sredstvo u ratu. Diktatura, svestenstva cinila se vatreninj kalvinistima jednako samorazumljivom i neophodnom kao Kom itet javne bezbed- nosti ljudima iz 1793. ili-,diktatura proletarijata odusevljenom boljseviku. Sto je dostigla vrhunac.tam o gde je prihvacena Kalvinova disciplina, ali ,gde nisu postojali ni Kalvinova kultura ni njegov intelektualni rang — u orgijastickom davo- ljem , kultu kojim su Kotn i Endikot sokirali najzad cak primitivno sujeverje Nove Engleske — takav se,ishod jedino i mogao occkivati. ■ . , . : ,

• , Najveca pohvala sto se moze uputiti drustvenoj teoriji i praksi kalvinizma jeste da su one bile postojane. Vecina tiranija zadovoljavala se mucenjem siromaha. Kalvinizam je imao malo sazaljenja prema sirotinji; ali je malo verovao i bogatstvu, kao sto nije verovao nijednom uticaju koji je skretao sa cilja ili popustao zategnute strune duse; u prvom naletu svoga mladickog asketizma ucinio je sve sto je mogao da bogatasima zivot postane nepodnosljiv. Pred rajska vrata zemaljskog uzivanja on je postavio neumoljive figure Mojsija i Arona s plamenim macevima u rukama.90

i>0 Ovu recenicu dugujem izvrsnoj knjizi T. Adamsa, The Founding of New England.

I ll POGLAVLJE

A N G LIK AN SK A CRKVA

Sporna crkvena i politicka pitanja 16. veka potisnula su u pozadinu sve manje Vazne probleme. No rasprave sto su ih podstakle promene u strukturi drustva i u odnosima klasa bile su zestoke i trajne, i njihov ishod uticao je na buducnost. U Engleskoj, kao i na kontinentu, ndvo privredno stanje doslo je u ostar sukob s nasledenom srednjovekovnom teorijom o drustvu. U prvi mah, tradicionalne doktrine jos jednom su se potvrdile sa gotovo tragicnom snagom emocija, ali su postepeno morale odstupiti pred ndvim zamislima koje su obuhva- tale i privredno ustrojstvo i oblast religije; nekada borbeno ucenje postalo je sada pobozni' muzejski primerak. Duhovnici su ga negovali jos neko vreme, a onda je bilo zbrisano u oluji gradanskog rata. ■ . :

Srednjovekovna Engleska prcdstavljala je pogranicnu privrednu oblast, udaljenu od velikih trgovinskih drumova i zivih finansijskih sredista Italije i Neinacke. Sa trgovinskom revolucijom, koja je usledila za otkricima, nastala je nova epoha. Posle prvog naleta radoznalosti, zanimanje za novoot- krivene oblasti je opalo jer njihova blaga ;ipak nisu stajala nadohvat ruke. Tek posle vise od pedeset godina, kada je srebro Novog sveta zaslepilo citavu Evropu, Englezi su dosli na pomisao da bi ono moglo isto tako dobro biti cuvano u Taueru kao i u Sevilji, te su Amerika i Istok dobili novu privlacnu snagu.

U meduvremenu su se svi ostali vidovi privrednog zivota Engleske brzo menjali. U prvoj polovini 16. veka, trgovina sa inostranstvom se u velikoj meri povecala, a s pojavom manu- fakturne robe, glavni izvozni artikal postalo je sukno, a ne

131

vuna. S razvojem trgovine razvijale su se i finansije, od kojih trgovina zavisi, i engleski kapital poceo je da se uliva u sve vece londonsko novdano trzi§te, kojim su ranije vladali italijanski bankari. Doba mime vladavine Tjudora podstaklo je i trgovinu u zemlji, otvarajuci mogucnosti spekulacijama, kojima se poceo koristiti novi sloj posrednika. U industriji se nametnuo novi tip trgovinskog kapitaliste, koji nastoji da obezbedi punu slobodu razvoja i proizvodnju sredstava kakva mu najvi§e odgovaraju. Sputan odbrambenom masineri- jom gildi, njihovom strogom disciplinom, njihovim organizo- vanim mrtvilom koje ogranicava individualno preduzetni§tvo, on je mirno zaobilazio pravila gildi napustajuci njihove gradove, u kojima je jedino privredna saobraznost mogla biti delotvorna, ili je prihvatao organizaciju gilde, domogao se vlasti u njoj i njenim sredstvima razvio sistem u koine je zanatlija, dak ako je nominalno i bio gospodar, u stvari, sluiio poslodavcu. U poljoprivredi je obidajna organizacija sela pot- kopavana odozdo i razbijana odozgo. Jer imucni seljaci koji su otkupili svoju obavezu na rad kod gospodara — a ona je u Francuskoj i Nemafikoj jos bila pravilo — preduzimali su sada novu podelu zemljista putem razmene ili dogovora, a gospoda, ne vise mali suvereni, nego lukavi poslovni ljudi, iznajmljivali su svoja imanja zemljoradnicima— kapitalisti- ma, kojima se zurilo da zgrabe profit od stocarstva i uklone mrezu komunalnih ogranicenja sto je ometala njegovo sirenje. Revolucija cena, koja je u prvoj trecini veka tekla postepeno, da bi posle 1540. godine dobila snazan zamah, ubrizgala je i trgovini i industriji i poljoprivredi virus dotad neslucene moci koja je istovremeno bila i podsticaj groznicavom preduzetnistvu i kiselina koja razjeda sve obifiajne odnose.

Bilo je to druStvo brze promene, rukovodeno novim ambicijama i obuzeto novim strahovima, u kome su i uspeh i neuspeh dobili drugo znacenje. Cilj velikih zemljoposednika — izuzimajuci nemirni sever — vise nije bio da drze armiju vazala, nego da Sto razloznije iskoriscavaju svoja imanja. Imucan trgovac, nekada zadovoljan osvojenim dostojanstvom i moci u bratstvu ili gradu, sada je zeleo da, bez vestacke pomoei gilde ili varosi, prokrci sebi put do usamljene nadmo- ci. Vajkadasnjem siromastvu seljaka i zanatlija, koji su se neprestano borili sa uvek prisutnom opasnogcu od krajnje bede, i njihovim malim snagama protiv neumoljive prirode

132

]5hdruzio se jos malobrojan proletariat; iscupan iz svoga malenog lezista u selu ili varoSi, on je postao igrafika drustvenih sila koje nije mogao ni razumeti, ni ukrotiti, ni kontrolisati.

(I)

ZEMLJISNO p it a n j e

Engleska iz doba reformacije — kojoj se potomstvo okrece kao zaristu vatrenih rasprava o crkvenoj upravi i doktrinama — bila je za savremenike kazan u kome je vrilo od privrednih nemira i drustvenih strasti. No ono sto je podsticalo nemire gomilalo se tokom triju generacija i medu teSkoca- ma koje su se u vidu eksplozije ispoljile sredinom veka, sa izuzetkom inflacije, nije bilo nijedne koju znatno pre reformacije nije javno napao narod ili osudio neki publicista i koja u bilo kom obliku nije uSla u zakone i propise: ogradivanje, tj. prisvajanje zajednifikog zemljista, pretvaranje njiva u pasnjake, zelenasenje, zloupotrebe gildi, porast cena, tlacenje zanatlija od strane trgovaca, iznudivanje cena od strane nakupaca. Posle prevrata u crkvi, sve ovo se jos jace osetilo. Uticaj prevrata na drugtveno stanje bio je dvostruk. Po§to je proizveo veliku preraspodelu, koju je sprovela bezobzirna manjina sluzeci se nasiljem, zastrasivanjem i prevarom, i za kojom je usledila orgija samozivog upravljanja od strane giavnih vazala, on je pogorsao svaki problem i pojaCao izrabljivanje seljaka i zanatlija. Pored toga, otvorio je put bujici napisa ne samo o religiji vec i o drustvenom ustrojstvu, omogucujuci da kritiku razvoja poslednjih pedeset godina krunisu optuzba novih ekonomskih snaga i ponovna, elokvent- na afirmacija tradicionalne teorije o drustvenim obavezama. U njihovom sredistu stajalo je zemljisno pitanje. Jer otimacina u oblasti poljoprivrede bila je glavni podstrekac pohlepe u toj epohi, a poljoprivredne teskoce bile su osnovni razlog drustvenih nemira.

Zemljisno pitanje predstavljalo je ozbiljan problem za stolede koje je prethodilo reformaciji. Prvi podroban izvestaj o ogradivanju napisao je, ubrzo posle 1460. godine, jedan

133

svestenik iz Vorviksajra,1 Zatim su dosle zakonske odredbe iz 1489, 1515. i 1516, Vulzijeva (Thomas Wolsey, 1475— 1530, engleski drzavnik i duhovnik — p.p.) Kraljevska naredba (Royal Commission) iz 1517. godine i nova odredba iz 1534.2 Renesansni duhovi, kao Mor, Starki i mnostvo manje poznatih autora upozoravali su na rastucu anarhiju u drustvu i istovremeno izrazavali nadu da ce jednom vladaru koji prima savet filozofa uspeti da napravi cudo. No sve ako je zemljisno pitanje predstavljalo problem jos znatno pre konfiskacije manastirskih imanja, cinjenica je takode da ga je pogorsala i otimacina kojoj su Henri i Kromvel otvorili vrata. Poslednje dane monastva ne treba, bez surnnje, gledati u odvec ruzica- stom svetlu. Kaluderi su, najzad, bili poslovni ljudi, a svetovnjaci koje su cesto zaposljavali da upravljaju njihovim imanjima rukovodili su se, naravno, postojecom pdljoprivred- nom praksom. Ustanci nemackih seljaka nigde nisu bili cesci i ogorceniji nego na crkvenim imanjittia.3 Letimican pogled na akta Star Chamber i Court of Request dovoljan je da shvati- mo kako su popovi trazili natrag svoje sebre i samovoljno pretvarali zakupce u podanike, a — zalio se Mor — obradivu zemlju u pasnjake.4 !

Ako hocemo da objasnimo. tesko stanje u poljoprivredhim oblastima, koje su brze promene u vlasnistvu nad zemljom jos vise pogorsale, ne moramo pretpostavljati da su kaluderi

1 J. Rossus, Historia Regum Angliae (izd. T. Haerne).2 4 Hen. VII, c. 19; 6 Hen VIII, c. 5; 7 Hen. VIII, c. I: 25 Hen.

VIII, c. 13. O odboru iz 1517. godine vidi: Leadam, The Domesday of Enclosures.

3 Ako je rec o primerima, vidi: J. S. Schapiro, Social Reform and the Reformation, str. 60—1, 65, 67, 70— 1.

4 More, Utopia, str. 32 (Pitt Press, izd. 1879): »Vise i nize plemstvo, a i neki opati, u svakom slucaju, sveti l ju d i . . . ne ostavljaju ni pedalj zemlje za obradivanje, nego sve pretvaraju u pasnjake.-< O sebrima vidi: Seldoh Society, tom XVI, 1903, Select cases in the Court of Star Chamber, str. C X X lII—GXXIX, lift—29 (Carter v. the Abbot of Malmesbury); o pretvaranju naslednog u obicno za- kupstvo vidi: Selden Society, tom XII, 1898, Select in the Court of Requests, str. L lX —LXV, 64— 101 (Kent i ostali stanovnici Ebots Riptona, odn. Sv. Dzona; tvrdi se da je promena sprovedena 1471). . , ■ ’

134

postupali odvec blago, a novi posednici neobicno ostro. U svirn takvim iznenadnim i krupnim preraspodelama najgore je sto je pojedinac manje-vise prepusten milosti i nemilosti trzista, pa tesko moze da cini bilo sta drugo nego da nastoji da i sam izvuce svoju funtu mesa. Posedi cija je vrednost (u savremenom novcu) iznosila od 15 do 20 miliona funti presli su u druge ruke.6 Imanjima pojedinih opatija, koja su se nasla na trzistu posle 1536. godine, pridruzili su se 1547. i posedi gildi i zavestanja za pokoj duse. Kruni je novae bio isuvise potreban da bi svu tu zemlju mogla zadrzati u svom vlasnistvu ubirajuci rentu Od nje; takav put inace ne bi bio pametan, jer je vladi bila potrebna jedna partija koja bi joj pomogla da prode kroz revoluciju. Stoga je ona odmah prodala najveci deo zemlje i taj novae iskoristila za plate. Oko deset godina zemljom se divlje spekulisalo. Mnoge posede kupili su po smesno niskoj ceni siromasni dvorani. Mnogi su dosli u ruke prepredenim poslovnim ljudima koji su ih koristili onako kao sto ih je naucio finansijski zivot grada; najveci koncesionar pojedinac bio je ser Ricard Gresam. Osta- lo je pripalo posrednicima koji su pokupovali rastrkane parcels zemlje, pricekali da cene skoce i prodavali ih pojedinac- no kad bi dobili povoljnu ponudu; u Londonu su zanatlije — suknari, prodavci koze, krojaci, pivari,-voskari — obrazovali prave sindikate kako bi mogli uspesnije iskoriscavati trîste. Zelenaske zakupnine, proterivanje vlasnika i pretvararije o- bradiVe zemlje u pasnjake bili su prirodne posledice; jer nadzornici su prilikom svakog prenosa imovine knjizili cenu i, u slucaju da poslednji kupac nije oglobio svoje zakupce, trgovina se nije isplatila.6

A.- Savine, English, Monasteries on the Eve of the Dissolution (Oxford Studies in Social and Legal History, izd. P. Vinogradoff,

1909, str. 100), procenjuje neto svetovni prihod engleskih manastira u godini 153-5. na 109,736 funti, a neto prihod od svih izvora na 136,361 funtu. O ve-brojkc moraju se pomnoziti bar 12 puta da bi se dobio iznos u danasnjem novcu. Procena vrednosti kapitala koji one predstavljaju moze se samo nagadati, no ne moze biti manja od 20,000,000 funti (u danasnjem novcu).

s O polozaju i placanju prenesenika vidi brojke sto ih navodi Savin, objavljene u H.A.L. Fisher, The Political History of England, 1485— 1547, dodatak II: niske cene koje su placali perovi posebno su upadljive. Najbolju studiju napisao je S. B. Liljegren.

135

Uostalom, zasto bi veleposednik imao vise obzira od kru- ne? »Zar ne znate«, rekao je koncesionar imanja u Saseksu, koje je nekada pripadalo manastiru Sion, odgovarajuci na protest seljaka zbog prisvajanja zajednicke zemlje, »zar ne znate da su kraljevom miloscu ukinute sve kuce monaha, monaha-prosjaka i monahinja? A sad je kucnuo cas da mi, gospoda, srusimo kuce takvih bednika kakvi ste vi.«7 Ovakvi, doista ne mnogo logicni argumenti nisu bili retki. Protesti savremenika postaju shvatljivi kad imamo u vidu ogorceno rvanje seljastva sa nekim novim zemljoposednicima i setimo se, recimo, slucaja da su Herbertovi ogradili citavo jedno selo kako bi stvorili park Vosern (Washerne), u kome je, prema predanju, blagi Sidni kasnije napisao svoju Arkadiju, ili slucaja ser Dzona Jorka, trecega u nizu spekulanata zemljom opatije Vitbi, ciji su zakupci, kada im je godisnja renta podignuta od 29 na 64 funte, gotovo dvadeset godina molili vladu za pomoc.8 Prica sto je kruzila i u poznom 17. veku — kako su kupci jednog manastirskog imanja izumrli u trecoj generaciji — nije, doduSe, istinita, ali ne treba da iznenaduje: zelja je izazvala misao.

To je bilo doba u kome je narodna mrznja prema ogradi- vacima i nakupcima nasla prirodno utociste u religijskom misljenju sto se zasnovalo u tradiciji koja je poucavala da je pohlepa smrtni greh i da izgovaranje privrednim interesima ne iskupljuje nego samo povecava ogresenje. U Engleskoj je, kao i na kontinentu, doktrinarni radikalizam isao ruku pod ruku sa drustvenim konzervativizmom. Najsnazniji napad na haos u drustvu nije potekao od zastupnika stare religije, nego od duhovnika koji su se nalazili na levom krilu protestantske lige i koji su u privrednom individualizmu videli samo novi izraz raspustenosti i razobrucenosti sto je uprljala cistotu religije, a pod reformacijom razumeli povratak moralnoj strogosti primitivne crkve i ponovno ustanovljenje njene stare

The Fall of the Monasteries and the Social Changes in England up to the Great Revolution (1924); u njoj su iscrpno pokazane delatnosti spekulanata (str. 118—25).

7 Star Chamber Proc., Hen. VIII, tom VI, br. 181, objavljeno u: Tawney and Power, Tudor Economic Documents, tom I, str. 19—29.

8 Selden Society, Select Cases in the Court of Requests, str. LVIII—LXIX, 198—200.

136

upfkve i doktrine. Dirljive reci9 kojima je voda Pilgrimage o f Grace (jednog ustanka iz 1536. goddine — p.p.) predstavio druStvene posledice ukidanja manastira u Jorksiru bile su blage u poredenju sa optuzbama koje su deset godina kasnije izgovorili Latimer, Kroli, Lever, Bekon i Ponet. ...

Njihov bes bio je prirodan. Njihov uzas zbog pada u drustveni nemoral pojacala je gorcina razocaranih nada. Sve je trebalo da bude drugacije! Pokret koji je proizisao iz reformacije bio je Janus ne s dva, nego s nekoliko lica, a iedno od njih se ceznjivo radovalo politickoj i druStvenoj obnovi kao plodu obnove religije.10 U Engleskoj, kao u Ne- mackoj i Svajcarskoj, ljudi su sanjali o tome da reformacija reformiSe drzavu i drustvo, bag kao i crkvu. Pred ocima humanista i idealista lebdela je vizija ociscenja doktrine koliko i morala, razvoja nauke, sirenja obrazovanja, brige za siromasne, vaskrsnuca evangelijske vere, koje ce doneti duhovnu i druStvenu obnovu.

Od ovih nadanja nije se odustajalo bez borbe. Na vrhuncu privredne krize, Bucer, ucitelj Edvarda VI i profesor teologije u Kembridzu, stvorio je program hriscanske renesanse, izlozen u prirucniku za hriscansku praksu, koji je Bucerovom uceniku trebalo da objasni kako da jedan hriscanski vladar ustanovi Hristovo kraljevstvo. Knjiga je svojom neumoljivom logikom i razradenim detaljima otkrivala Kalvinovog ucenika. Crkva treba da ekskomunicira, a drzava da kazni tvrdoglave lenjivce. Vlada, kao pobozni merkantili-

* Navodi F. A. Gasquet, Henry the Eight and the English Monasteries, 1920, str. 227—8.

18 Vidi, na primer, The Obedience of a Christian Man (u: T yn- dale, Doctrinal Treatises, Parker Society, 1848), str. 231, gde se kao primer navodi kako je rana crkva postupala prema siromasima; i Policies to reduce this Realme of Englande unto a Prosperus Wealthe and Estate (1549, objavljeno u: Tawney i Power, Tudor Economic Documents, tom III, str. 311—45): »Kao sto smo mi sami patili jer nismo znali sta je pravo obozavanje Gospoda, tako nam je i Gospod uskratio znanje o tome kako da ispravimo nedace koje su se pred nasim ocima sirile do krajnjeg pustosenja carstva. No posto je sada istinsko obozavanje Gospoda ostvareno . . . tako cisto i ozbiljno, imamo razloga da verujemo da ce Gospod preko kraljevskog velicanstva i vase milosti iskoreniti sve slucajeve reCenog propadanja i pustosenja.«

137

sta, treba da ozivi industriju vune i uvede industriju sufcna i ■da se zalaze da se pasnjaci opet pretvore u obradive povrsine. Trgovacko gradanstvo treba da bude ostro opomenuto. Jer, premda je sama trgovina cesto zanimanje, trgovci su vecinom nitkovi — zapravo »osim pritvornih popova nijedan sloj nije pogubniji po drzavu«; oni se bave zelenasenjem i monopolom, a vladu podmicuju da bi zazmurila i na jedno i na drugo. Na svu srecu, lek je jednostavan. Drzava mora da utvrdi cene — »stvar neophodna, a vrlo prosta«. Jedino »pobozne osobe, koje misle vise na opste dobro negoli na licne interese« Smeju da se bave trgovinom. U svakom selu i gradu treba da se otvori skola koju ce voditi ucitelj koga odlikuju mudrost i pobo- ziiost. »Hriscanski vladari moraju nastojati da bude §to vise ljudi obdarenih vrlinama i da ti ljudi zive u slavu Boga . . . Ni crkva Hristova ni hriscanska zajednica ne smeju trpett'one koji licnii dobit vole vise od opsteg dobra, ili zele da se obogate na racun svojih bliznjih.«n

Hriscanski vladar je dao sve od sebe, ali mu — sifdtom •detetu — uspeh nije bio naklonjen. Upravo oni slojevi cija je pomoc bila potrebna da bi se reformacija sprovela, doprineli su njenom drustvenom porazu. Skorojevicka aristokratija buducnosti vec je zarila zube u telo svoje zrtve i, poSto je osetila krv, nije dopustala da je od njega odvoje pobozne reci. Vlada Edvarda VI, kao i sve tjudorske vlade, pokusala je da utvrdi cene. Ne znamo, ali mOzemo da pretpostavimo sta je ovejani Gresam, njen finansijski savetnik, mislio o predlogu da se trgovanje dopusti samo poboznim osobama. Sto se skola lice, Lie nam je rekao sta je ucinjeno za njih. Sve su zbrisane kako bi se fondovi njima namenjeni mogli podeliti medu dvoranima. Krajem 15. veka u Engleskoj je, srazmerno broju stanovnika, broj skola bio veci nego sredinom 19. veka. »Te fondove konfiskovala je drzava i mnogi od njih jos pune. dzepove potomaka ondasnjih drzavnika.«12 »Osnovne- skole

11 Bucer, De Regno Christi. '12 A. F. Leach, The Schools of Mediaeval England, 1915, str.

331. On kaze: »Podatak da je na 5 625 ljudi postojala jedna osnovna skola, dok je istrazivanje u oblasti skolstva iz 1684. godine pokazalo da je jedna skola postojala na 23 750 l ju d i .. . ne ide naustrb nasim prereformacijskim precima.« O pojedinostima Edvardovog unistavanja vidi English Schools at the Reformation, 1546—8 (1896). od istog autora.

138

krsfifta Edvarda VI« su skole koje kralj Edvard VI nije ukinuo. :

Razocarenje je bilo pogubno. Je li onda bilo cudno sto su se reformatori pitali u sta su se pretvorile one pobozne zamisli o drustvenoj pravdi koju je trebalo da, ostvari bozanska reformacija? Kraj papske crkve, ukidanje crkvenih povlastica, sest novih biskupija, katedre za latinski i grcki, umesto politicki sumnjivog kanonskog prava, reforma doktrine i rituala — uporedo s ovim dobrim stvarima dosle su i manje dobre promene: mnoge obrazovne ustanove su iscezle, ukinuta su milosrdna dela, pljackana je zajednicka imovina, sto je.izazvalo protest cak i u Donjem domu,13 i desetogodi- snji koban zamor koji se ticao ogromnog zemljisnog sindikata uz ciju pomoc su svi bogati, uticajni, ili pokvareni imali da udu u Donji dom. Ljudi koji su u toku reformacije spekulaci- jom sakupili imovinu, nisu hteli da je ponovo izgube i progla- savali su pobunjene seljake komunistima, s misticnim straho- postovanjem prema pravu svojine, karakteristicnim za nouveaux riches u svim epohama.14 Ljudi kojima svojina nije bila religija iznosili su svoja misljenja u polemickitti spisima i sluzbama bozjim, na veliko nezadovoljstvo vrlih slusalaca.

Kroli je napao spekulante u zakupnistvu, pisao da bolesni prose po ulicama jer su bogatasi prisvojili fondove za bolnice, i nije krio naklonost prema seljackom ustanku pod voflstvom Keta (Ket —* severnoengleski pobunjenik, pogubljen 1549 — p.p).15 Bekon je seoskom plemstvu, koje je umelo recito da ruzi poroke beskorisnih monaha, rekao da se od monaha razlikuje jedino po tome sto je jos pohlepnije i beskorisnije, sto prihode jos sebicnije koristi iskljucivo za sebe i pokazuje jos manje samilosti prema siromasnima.16 »Prilikom ukidanja

13 Vidi: Acts of the Privy Council, tom II, Str. 193—5 (1548); na protest pripadnika Lina i Koventrija ovim gradovima je vracena zajednicka zemlja. . . \

14 Crowley, The Way to Wealth, u: Select Works of Robert: Crowley, izd. J. M. Cowper (E. E. T. S., 1872, str. 129— 150).

15 Crowley, op. cit., i Epigrams (u ibid., str. 1—51).16 Becon, The Jewel of Joy, 1553: »Zgrazaju se i pri samom po-

menu monaha, fratara, kaludera, duhovnika i monahinja, ali pohlepno grabe njihova dobra. A tamo gde su manastiri pomagali siromasima, izdavali zemlju po razumnim cenama, podizali skole, vaspitavali omladinu, oni ne cine nista od toga.«

139

opatija, manastira, manastirskih Skola i zaduzbina«, propovedao je Lever u katedrali Sv. Pola, »nas umrli kralj je zeleo — a to zeli i nas danasnji kralj, i uz njega svi oni kojima je stalo do opsteg dobra — da bogatstva sto su sujeverno koriscena za beskorisne ceremonije ili za gojenje dokonih stoma- ka, dodu u kraljeve ruke i posluze mu za olaksanje njegovih velikih teskoca ili, delimicno, u ruke onih koji ce ih upotrebi- ti za pomoc siromasima, za sirenje ucenosti i objavljivanje bozje reci. Medutim, pohlepni sluzbenici tako su preokrenuli stvari da sada cak i ona dobra, namenjena pomoci siromasima, sirenju ucenosti i opstoj dobrobiti zajednice, sluze svetovnim, gresnim i pohlepnim ambicijama.. . Vi, koji ste prisvojili ta dobra da biste ih zlo iskoristili, budite svesni da ste zgresili protiv Boga, da ste prevarili kralj a, opljackali bogate, oteli siromasnima i opste dobro pretvorili u opstu bedu.«17

To znaci govoriti otvoreno. Grupa za drustvenu obnovu, koju su njeni neprijatelji nazivali »Commonwealthmen« (du- sebriznici), na cijem je celu kao vodeca glava stajao Latimer, a kao vodeca snaga Heils, navukla je na sebe optuzbu da podstice klasnu mrznju, a ta je optuzba, inace, podizana protiv svih koji su ukazivali na uzroke klasne mrznje. Nji- hova delatnost dovela je do sazivanja jedne kraljevske komisije koja je trebalo da ustanovi ogresenja o zakon sto je zabranjivao pretvaranje obradive zemlje u pasnjake, da sprovede zakon o obradivanju zemlje i ponovnom podizanju seljackih kuca i da oslobodi optuzbe sve one koji su samoinici- jativno srusili ograde. Seosko plemstvo se razgnevilo. Pedzet, sekretar kraljevskog veca, koji nije imao nista protiv vladavine terora pod uslovom da s terorom otpocne plemstvo, mracno je prorokovao da ce se u Engleskoj ponoviti nemacki seljacki ratovi; vece, ciji su clanovi posedovali gotovo svu manastirsku zemlju je bilo natmureno; a Vorvik, oliceni pljafikas svojine, napao je Heilsa sto je kao predsedavajuci u odboru za depopulaciju za srednju Englesku sproveo duznosti koje mu je odredila vlada. »Gospodine«, pisao je Sesilu jedan seoski plemid u svojoj zalbi, »pod prividom prostote i siro- maStva krije se, to nam mora biti jasno, jedno opasno raspo-

17 Thomas Lever, Sermons, 1550 (English Reprints, izd. E. A r- ber, 1895), str. 32. Ista osuda ponovljena je i u potonjim propovedima.

140

lozenje. Ono je, bojim se, prisutno i kod ljudi koji pripadaju Kom onveltu i kod njihovih pristalica. Da bih vam objasnio polozaj seoskog plemstva (viSeg kao i nizeg), uveravam vas da ono ne zna Sta mu je Ciniti, da se ne usuduje da takne nijednog seljaka, i to ne iz straha, vec stoga iito su neki seljaci dovedeni pred sud, ali su iziSli nekafnjeni, a onaj clan Komonvelta, po imenu Latimer, izradio je amnestiju za ostale.«18

Clan Komonvelta, po imenu Latimer, nije dopustio da ga zaplaSe. Povezujuci osecanje za humor sa zajedljivom recju — sto meflu biskupima nije bio cest dar — on je, uz sav bes zbog tlaCenja, pozdravio davola gromkim smehom kojim je hteo greSnika da izvrgne poru'zi u ovom svetu pre no §to mu drugi svet dodeli prokletstvo. Bio je toliko oduSevljen §to je jednog od svojih sluSalaca izazvao da uzvikne: »Odista je tako, buntovnice!«, da je tu epizodu iskoristio kao duhovit prilog svojoj sledecoj propovedi,1® da bi potom udvostrucio napad na tiransko plemstvo i zelenaSe koji podizu rente. Nije li sam Hrist prokleo gramzivce?

»You thoughte that I would not requyre The bloode of all suche at your hande,But be you sure, eternall fyre Is ready for eache hell fyrebrande.Both for the housynge and the lande That you have taken from the pore Ye shall in hell dwell everm ore.«10»Vi verujete da vas necu pozvati na odgovom ost zbog krvi svih onih ljudi.A li znajte, vecni oganj ceka svakoga koji je podsticao nemire.Uzeli ste zem lju i kucu siromasima, i zato cete se peci u paklu.«

18 F. W. Russel, K ett’s Rebellion in Norfolk, 1859, str. 202. O Somersetovoj politici i o pobuni seoskog plemstva protiv nje vidi: Tawney, The Agrarian Problem in the Sixteenth Century, str. 365— 70.

19 Latimer, Seven Sermons before Edv;ard VI (English Reprints, izd. E. Arber, 1895), str. 84—6.

20 Pleasure and Pain, u: Selected Works of Robert Crowley, izd. J. M. Cowper, str. 116.

141

; ; Savremena istrazivanja, zahvaljujuci Lidamu i profesoru Geju, pokazala su da autori ovakvih pamfleta nisU bili najbolje upoznati sa problemima zenlljisnog pitanja u doba Tju- dora,, Oni nisu slutili i nisu hteli da gftaju da .je pi'euatroja- vanjc poljoprivrede na trgovackoj bazi imalo krupne i nirna- lo licne uzroke;ono sto ih je plasilcr nije bila jedino materijalna beda njihovog vremena, nego i odbacivanje jednog moralnog principa koji je, kako im se cinilo, razlikovao ljudsko drustvood copora vukova. Njihov neprijatelj nisu bili Nortajnberlendovi ili Herbertovi, nego ideja sto je u njima bila otelotvorena i oni nisu ustali da napadnu pljacku ili tiraniju, nego verovanje koje je izazvalo oba ova zla. A sustina tog verovanja je bila da je pojedinac sam sebi apsolutni gospodar i da, u okviru granice sto mu ih postavlja zakon, moze voditi racuna samo o vlastitom novcanom interesu, bez ikakve obaveze da sopstvenu dobit pqtcini dobrobiti svojih bliznjih ili da nekoj visoj vlasti polaze racun o svome delovanju. To je, ukratko, bila teorija svojine, koju ce kasnije prihvatiti sve civilizovane zajednice. ; : : .

Razgranicavanje prava zemljoposednika i seljaka nikada. bar ne poslednjih stoleca, nije se ispoljilo u tako gorucem obliku, jer dOkle god su nasledni zakupci bili deo inventara na gospodskom imanju, gospodarima je, prirodno, islo u racun da ih vezu za zemlju. No sada se sve to promenilo :— bar na jugu i u sredistu zemlje — zahvaljujuci sirenju industrije vune i padu vrednosti novca. Glavarina i miraz su nestali; obavezni rad je iscezavao. Psihologija zemljoposednistva u korenu se izmenila i u toku dveju generacija surovi zemljoposednik, umesto da se koristi svojim gospodarskim pravom i kaznjava ili hapsi odbegle sebre, nastojao je da rascisti nejasne odnose, da podigne kapare za imanja koja menjaju vlasnika, da patrimonijalna prava okrene u svoju korist i, ako je dovoljno drzak, da nasledne zakupce pretvori U obicne unaj- mioce. Javno protivljenje depopulaciji, koje je pocelo 1489. godine i trajalo sve do 1640, razgnevljivalo ga je jer, po njegovom uverenju, predstavljalo je bespravno mesanje u njegova svojinska prava. Napadi na ogranicenja sto su ih odozdo postavljali seoski obicaji a odozgo kruna, ilegalni prkos odredbama koje zabranjuju depopulaciju i jarosni otpor Vulzijevim i Somersetovim pokusajima da se obnovi stari poredak — ti interesi sto su doveli do prevrata u poljoprivre-

142

di $alivali su seme individualistiekog shvatanj a svojine, koje ce, poslfi gradanskog rata povuci ; sve'jzay.sotomiylS.ijtaksMra doktrinom koja je poricala postojanje i nuznost svakog mora- 1 a nije se lako mogla pomiriti nijedria religija manje savitlji- va od one iz 18.; veka. Posto je jednom. prilivacena, od potcinjavanja ju je moglo sacuvati samo precutkivanje drustvenih obaveza. Ako je svojina bezuslovno pravo. onda je nagJasavanje posednikovih drustvenih . obaveza jedva nesto vise nego drazesno razmetanje laskavom, ali bezazlenom metaforom. Jer pravo, neokrnjeno i neponistivo, postoji nezavisno od toga da li se obaveze poricu ili ispunjavaju.

Religijska teorija o drustvu mora sa sumnjom gledati na sve doktrine koje zahtevaju sirok prostor za Slobodan razmah privrednog egoizma. Za ovu potonju, cilj delatnosti predstavlja zadovoljenje zelja, za onu prVu, covekova sreca sastoji se u ispunjenju duznosti sto ih je odredio Bog. Postp.je drustveni poredak nesavrseni odraz bozanskog plaha, ne moze iJiti svejedno kakva sredstva covek koristi da bi sebi potcinio prirodu. Ali, baveci se vise ciljem negdj sredstvima, religijska teorija smatra prolazna dobra, u najboljem slucaju,. sredstvima duhovnog cilj a; to je ono stanoviste od kojeg polazi Bekon kada kaze da napredak znanja sluzi »slavljenju Gospoda i olaksanju coyekovog polozaja«. Shvatanje sto je zivelo od ovakvih ideja moralo je smatrati ne samo necovecnim nego i bezboznim novi razvoj. poljoprivrede koji je selo — zajednicu uzajamne pomoci, saradnje i zastite, »malu drzavu« — zrtvovao novcanim interesima krupnih posednika sto su opusto§ili mesta na kojima je covek radio i molio se. On je bio delo »ljudi koji zive kao da Boga nema, ljudi koji nista ne ostavljaju drugima, ljudi koji bi da sve uzmu za sebe, ljudi koji bi najvise voleli da su sami na svetu, ljudi kojima nikada nije dosta bogatstva.«21 Njegov osnovni cilj bio je da prosiri zakonita prava odbacujuci zakonite i kvazizakonite obaveze. Protiv te idolatrije neodgovornog posednistva, protiv sve snazni- jeg, iako jos ne slavodobitnog kreda, svestenici reformacije prizivali su nebeski oganj.

Njihova doktrina izrasla je iz koncepcije svojine koju su najpodrobnije formulisali sholasticari i koja je, opravdavajuci svojinu iskustvom i korisnoscu, naglasavala da je njeno isko-

21 The Way to Wealth, u: ibid., str. 132.

143

riscavanje uvek ogranifieno pravima zajednice i obavezom xnilosrda. Njena prakticna primena bila je idealizovana verzija feudalnog poretka koji je i&cezavao pred racionalnijim i bezlicnijim oblicima zemljoposednistva i — premda je nekada bio sredstvo izrabljivanja — sada bio pozdravljen kao zaStita slabih od posledica slobodne konkurencije. Drustvo je hijerarhija prava i duznosti. Zakon postoji da nametne druge, koliko i da zastiti prve. Svojina nije prosto skup privrednih privilegija, nego podrazumeva odgovornosti i zadatke. Njen raison d ’etre nije samo sticanje prihoda nego i sluzenje. Ona treba da obezbedi takva sredstva — i nista do takva sredstva — koja ce mu omoguciti da obavlja svoje duznosti, bilo da one obuhvataju obdelavanje zemlje ili rad u vladi, tiakie. ■duznosti svojstvene njegovom polozaju u sistemu. Onaj koji trazi vise, pljacka svoje nadredene, ili svoje podredene, ili i jedne i druge. Onaj koji iskoriscava svoje vlasnistvo misleci jedino o privrednoj probitacnosti, izopacava samu njegovu sustinu i unistava vlastiti moral jer »ima prihode kao svako, a duznosti kao niko«.22

Posednik je punomocnik cija prava proizilaze iz funkcija koje obavlja; prava ce se ugasiti cim on odbaci funkcije. Ona su ogranicena obavezama prema drzavi i, nista manje, pravima koja u odnosu na njega imaju njegovi zakupci. Kao sto seljak ne sme obradivati zemlju na nacin koji je po njegovom uverenju najprobitacniji za njega samog, nego je obavezan da gaji useve koji su potrebni selu i da posle zetve pusti na svoje oranice stoku svojih suseda, tako od gospodara i obifiaj i zakon zahtevaju da se kloni protivdrustvenih dobiti sto ih je moguce ostvariti u poljoprivredi, jer one nanose stetu njegovim bliznjima i slabe drzavu. On ne sme podizati rentu ili traziti visu kaparu (prilikom promene zakupca), jer je selja- kova funkcija vazna koliko i njegova vlastita, premda je drugacija. On, ukratko, nije rentijer, nego sluzbenik, i crkva je duzna da ga ukori ako svoje duznosti zrtvuje svojoj pohlepi. »Od srca te molimo da ulijes svoj sveti duh u srca onih koji poseduju zemlju, pasnjake i boravista u ovom svetu, kako bi, setivsi se da su i sami tvoji izvrsioci, prestali da uvecavaju rente za svoje kuce i zemlju, i da uzimaju nera- zumne prihode, poput pohlepnih stanovnika onog sveta.. . vec

22 Lever, op. cit., str. 130.

144

da*t)i, prilikom iznajmljivanja svojih dobara, zemlje i paSnja- ka, imali na umu da posle ovpg zivota treba da budu primljeni u vecno boraviste.«23 Zato se u Licnom molitveniku (Bobk of Private Prayer), objavljenom 1553. godine, pohlepni sin ovog sveta prepustao dobrima prolaznog ziyota, dok se pobozan vladalac bavio spasom svoje duse.

(II)

TEORIJA RELIGIJE I DRUSTVENA PRAKSA

Da bi filozofija drustva imala uticaja na zivot drustva, ona mora biti podjednako savremena i realisticna kao i snage koje zeli da kontrolise. Slabost onog stava koji se pobunjenim privrednim interesima suprotstavljao idealisuci proslost i pozivajuci se na tradicionalni moral bila je sasvim ocigledna. Uzdrmana, zbunjena, primorana da se beznadezno, mada hrabro i recito, brani od promena koje su zadesile cak i sporohodni svet poljoprivrede, srednjovekovna teorija o drustvli, koju su najveci umovi engleske crkve jos uvek postovali, nasla se u drugoj polovini veka bez tla pod noga- ma, zahvaljujuci brzom razvoju trgovinske civilizacije u koju su se, jedno po jedno, utapala tradicionalna obelezja. Jabuku razdora izmedu novih privrednih pokreta toga vremena i crkvenih shvatanj a privredne etike nije predstavljalo pitanje nadhica, kako to mozda ocekuje savremeni citalac, vec pitanje kredita, pozajmljivanja novca i cena. Srediste rasprave — tajanstveno zlo, kojem je, makar i neopravdano, bilo zgodno pripisati sve manje sablazni — bio je problem koji su savremenici oznacavali recju zelenasenje.

»Blago onda uvecava velicinu«, pisao je Bekon recima karakteristicnim za drustveni ideal toga vremena, »kada je bogatstvo podanika u mnogim rukama, a ne u malo njih.«‘-4 Uprkos sve vecem zgrtanju bogatstva, tjudorska Engleska bila je jos uvek — da upotrebimo pogodan savremeni izraz — distributivna drzava. To je bila zajednica u kojoj svojina nad

23 A Prayer for Landlords, iz A Book of Private Prayer set forth by Order of King Edward VI.

24 Bacon, Of the True Greatness of the Kingdom of Britain.

145

zemljom i nad jednostavnim orudima sto su koriscena gotovo u svakom vidu proizvodnje nije predstavljala obelezje klase, vec svojstvo drustva i u kojoj je tipiCan radnik bio seljak, zemljoradnik, trgovac, ili sitan zanatlija. U ovom svetu sitnih sopstvenika, cijom su se nezavisnoscu i blagostanjem — za razliku od »skucenih prosjaka« u Francuskoj i Nemackoj — hvalili engleski publicisti, nadnicari su predstavljali manjinu, rasutu po meduprostorima izmedu sela i varosi; posto su bili sinovi seljaka, sa izgledima da i sami postanu zemljorad- nici ili, u najgorem slucaju, da se nastane na nekoriscenoj zemlji, oni su cesto imali cvrst polozaj vis-a-vis (nasuprot) svojim poslodavcima.

Posebna privredna slabost jedne epohe je, naravno, nalicje njenih posebnih kvaliteta. Izuzev u izvesnim granama tekstilne industrije, nezadovoljstvo koje je pothranjivalo drustvene nemire, nagonilo na stvaranje programa drustvenih reformi i inspirisalo zakonodavstvo i privrednu aktivnost nije bilo proizvod izrabljivanja nadnicarskog proletarijata od strane poslodavaca, vec posledica odnosa izmedu proizvodaca i zemljoposednika od koga je proizvodac zavisio, trgovca od koga je kupovao i kome je prodavao, i lokalnog kapitaliste, cesto prerusenog u trgovca, kod koga se zaduzivao. Zanatlija mora na kredit da kupi materijal za rad i da uzme pozajmicu pre no sto proda svoju robu. Mlad trgovac mora da skupi izvestan kapital pre nego sto uspe da otvori radnju. Cak i mali zemljoradnik, koji kupuje zito na lokalnoj pijaci, mora uvek da moli prodavca da mu produzi rok za placanje. Tako je svakome u nekom trenutku potreban zajmodavac. A taj zajmodavac je cesto monopolista, »gospodar novca« — proizvodac slada, zitarski trgovac, »bogati svestenik« — jedini kapitalista u zajednici seljaka i zanatlija. I, naravno, svi oni zavise od njega.25

U ovakvim okolnostima ne iznenaduje nas opsta povika protiv zelenasenja. Pobudena prakticnim nevoljama, ona je u ucenju crkve nasla recitog, mada obezoruzanog saveznika. Engleski svestenici su u 16. veku ponavljali ucenje o privrednoj etici sto su ga izlagale srednjovekovne pape, a tuma-

25 O tome kakve je posledice po seljake i sitne sopstvenike imalo davanje kredita vidi moj uvod za Vilsonovo delo Discourse upon Usury, 1925, str. 17—30.

146

ciR srednjovekovni sholastici; oni to nisu cinili da bi izrazili konvencionalno formalno pOstovanje prema mudrosti proslosti, vec zato sto su brze promene u trgovini i poljoprivredi toga vremena, umesto da ublaze, samo jos vise naglasile probleme etike zbog kojih je doktrina i stvorena, Propovedni- ci i moralisti nisu usmeravali svoje strele posebno protiv gramzivog zajmodavca. Sustinu srednjovekovne sheme privredne etike cinilo je njeno nastojanje na pravicnosti pogod- be. Ugovor je pravedan, govorio je sveti Toma, ako obema stranama donosi podjednaku dobit. Zabrana zelenaSenja predstavljala je koren ovih doktrina ne zato sto je dobit zajmodavca bila jedina vrsta iznudivanja novca, vec stoga sto je u ekonomskim uslovima toga vremena to bila najupadljivi- ja vrsta.

U stvari, rec zelenasenje nije u srednjem veku imala ono usko znacenje koje nosi danas. Zelenas je — kao i savremeni profiter — bio toliko nepopularan da su tom recju oznacavane, najnepopularnije licnosti toga doba; prosecan covek prakse podrazumevao je pod zelenasenjem svaku pogodbu koju je smatrao izrabljivackom. Podjednako rastegljivo bilo je i tumacenje sto su ga davale crkvene teorije zelenasenja. Ne samo kamata na pozajmicu, vec i podizanje cena sto ga iznuduje monopolista, spustanje cena do koga mudri poga- dac dovodi cenkanjem, davanje zemlje u najam po ogromnim cenama od strane zemljoposednika, iznajmljivanje zemlje od strane zakupca, a po visoj ceni no sto je sam unajmio, snizavanje nadnica i isplata nadnica u naturi umesto u novcu, uskracivanje popusta odocnelom duzniku, zajmodavcevo nastojanje da se do maksimuma obezbedi, ogromni profiti posrednika — sve ovo je u vrlo prakticnom prirucniku svetog Rejmonda iz 13. veka bilo osudeno kao zelenasenje;26 sve je to spadalo u »nezakonit pazar«, u »prevejanost i prevaru«, kako je o zelenasenju mislio prost covek koji je sedeo u porotama i slusao sluzbu bozju u parohijskim crkvama. Da su ga pitali zasto je zelenasenje rdavo, on bi verovatno odgovorio citatom iz Svetog pisma. Da su mu trazili da definise zelenasenje, zbunio bi se i odgovorio recima jednog clana parlamenta koji je o predlogu zakona, datom 1571. godine, rekao: »Ne mozemo pouzdano reci sta je zelenasenje; nemamo njegovu tacnu

26 Vidi napomenu 69 uz poglavlje I.

147

definiciju.«27 Istina je, zaista, da je svaki pazar u koine je jedna strana ocigledno dobijala vise nego druga, koristeci u potpunosti svoju nadmoc, bio shvatan kao zelenasenje. Opis koji najbolje sazima slicna javna raspolozenja i crkvena ucenja sadrzan je u sazetoj osudi sto su je parohijani izrekli na racun jednog neomiljenog svestenika koji je svaki siling pozajmljivao uz peni interesa — dr Benet je »veliki iskorisci- vaC.«28 Bio je to krik svih siromasnih od postanka sveta.

Upravo je cinjenica da teorija zelenasenja, koju je nasledilo svestenstvo 16. veka, nije predstavljala samo usarnljenu musicu kazuisticke ingenioznosti, vec je cinila jedan Od elemenata u slozenom sistemu filozofije drustva, dala ostrinu raspravi u cijem se sredistu nalazila ova teorija. Vatru strasti koja se hranila prasnjavom dijalektikom te rasprave odrzalo je uverenje da nije rec samo o finesama pravne tehnike. U pitanju je bio citav sklop srednjovekovnog misljenja koje je nastojalo da razmatra privredne probleme kao deo sveobu- hvatne hijerarhije vrednosti, na cijem vrhu je stajala religija. .

Ako je reformacija predstavljala revoluciju, to je bila revolucija koja gotovo nije dotakla ni donje slojeve crkvene organizacije ni tradicionalni nacin razmisljanja o drustvu. Seoski zitelj koji je, odupiruci se iskusenjima pivnice, narodnog plesa, ili kartanja, izmedu 1530. i 1560. godine odlazio u svoju parohijsku crkvu, sigurno je bio iznenaden i zbunjen njenim izmenjenim izgledom i novim oblikom sluzbe bozje. Ali malo sta mu je govorilo da su se promenili drustveni sistem cije je srediste bila crkva i duznosti koje mu je taj sistem nametao. I posle reformacije, kao i pre nje, parohija je ostala zajednica u kojoj su drustvene i verske obaveze ne- razdvojno prepletene; svoj deo drustvenog bremena i zadatke koji su mu pali u deo, seoski zitelj pre je obavljao kao pripadnik parohije, negoli kao podanik svetovne vlasti. Slu- zbenici s kojima je najcesce dolazio u dodir vrseci svoje dnevne poslove bili su crkvenjaci. Mesto na kome se obavljao najveci deo javnih poslova i odakle su mu stizale novosti o dogadajima u velikom svetu bila je parohijska crkva. Dazbine koje je morao davati trazene su mu u ime parohije. Obrazo-

27 D’Ewes, Journals, 1682, str. 173.28 Calendar S. P. D. Eliz., tom CCLXXXVI, br. 19, 20.

148

vl&je, dostupno njegovoj deci, obezbedivao je potparoh ili parohijski ucitelj. Zajednickorq radu ucio se seoski zitelj u poslovima sto ih je preduzimala parohija, koja je posedovala dobra, primala zavestanja, davala u najam ovce i goveda, pozajmljivala novae, postizavala velike dobiti prodajuci crkveno pivo, a ponekad se cak bavila i trgovinom.29 Posto je pripadnost crkvi bila isto sto i pripadnost drzavi, vlast je parohiju koristila za ciljeve kojima je kasnije, kada su religiozni, politicki i privredni vidovi zivota odvojeni jedan od drugog, dato svetovno znacenje. Predikaonica je sluzila da se narodu prenesu zvanicna obavestenja i da mu se nalozi poslusnost, U svojoj borbi sa pauperizmom, drzava se povezaia sa svestenstvom i parohijskom organizacijom, a sakupljace priloga za siromasne su sve do 1597. godine birali crkveni sluzbenici i paroh.

U pitanjima drustvene etike, religijska misao toga vremena nije bila nista manje konzervativna nego njena crkvena organizacija. Ni kad je rec o shvatanju da religija obuhvata sve vidove zivota, ni kad je u pitanju teorija da ona podrazumeva odredene drustvene duznosti, najveci mislioci engleske crkve nisu imali nameru da raskinu sa tradicionalnim doktrinama. Sudeci po ukorenjenoj sumnjicavosti prema privrednim motivima, koja ih je nagnala da svaki novi znak privrednog preduzetnistva odbace kao novi oblik greha gramzivosti, kao i po tvrdenju da se kriterijumi za odnose u privredi i za drustveni red moraju traziti ne u prakticnoj koristi vec u istinama ciji je cuvar i propagator bila crkva, iskazi duhovnika iz doba Elizabetine vladavine, uprkos revoluciji koja se u meduvremenu odigrala, imali su vise srodnosti sa doktrinama skolastika nego sa onim doktrinama koje ce biti u modi posle restoracije.

Izrabljivanje od strane zemljoposednika koji je koristio svoju privrednu nadmoc da nametne nemilosrdnu pogodbu neprestano je bilo predmet osude, sve do gradanskog rata. Lever je ostro napadao preterane zahteve posrednika — »trgovaca pokvarenjaka.. . [koji] svaku stvar prodaju po skupe

29 Brirnere potrazi u: S. O. Addy, Church and Manor, 1913, pogl. XV. Najbolji opis parohijskih poslova i ustrojstva daje S. L. Ware, The Elizabethan Parish in its Ecclesiastical and Financial Aspects, 1908.

149

pare, a zadrzavaju najnize moguce cene za one koji su prisiljeni da prodaju svoja mukom stecena dobra«.®° Nikolas He- ming, cija je rasprava »0 zakonitom koriscenju boga"stva« postala gotovo standardno delo, razvio je teoriju o pravicnoj ceni, a argument koji je branio slobodu ugovora nestrpljivo je odbacio kao izgovor za gramzivost: »Zaogrni svoj prestup u sta god hoces, tvoj greh je prekomeran... Ko naskodi ma i jednom jedinom coveku, dovodi u opasnost spas svoje duse; a sta da se kaze o tebi, koji si oterao u grob citave porodice, ili si barem sukrivac za njihovu strasnu bedu? Lukavstvom ces mozda jos i uspeti da izbegnes kaznu ljudi, ali od suda Gospodnjeg neces uteci.«31 Pojedini cuveni anglikanski svestenici, kao sto su Sendi i Dzuel, uzimali su uCesca u raspravi o zelenasenju. Biskup Solsberija dao je blagoslov Vilsonovoj knjizi protiv zelenasenja; kenterberijski nadbiskup dopustio je da mu Mosez posveti svoju ostru »Optuzbu«; a crkveni pamfletista 17. veka napravio je katalog sa imenima sest biskupe i deset doktora teologije — da ne pominjemo bez- brojno nize svestenstvo — koji su u poslednjem stolecu pisali o razlicitim vidovima zelenasenja u svim njegovim viSestru- kim manifestacijarfia.32 Zelenasenje je jos uvek bilo najomi- ljeniji predmet crkvenih propovedi. Propovednik iz 16. veka nije zazirao od konvencije koja je u potonjim strozim vremenima branila da se u predikaonici govori o neprikladnim problemima pijace. »Kao sto je vlast duzna da kaznjava zelenasa« pisao je Heming, »tako su svestenici duzni da ga kore . . . Svestenici, pre svega, moraju da se obore na nedo- pustene i gresne ugovore . . . Sva javna sagresenja u pogod- bama oni moraju popraviti crkvenom disciplinom. . . A ako ne mogu popraviti svu korupciju na koju nailaze u pogodba-

30 Lever, op. cit., str. 130. Vidi i: Harrison, The Description of Britaine, 1587, knj. II, pogl. XVIII.

31 A Godlie Treatise concerning the Lawful Use of Riches, prev. Thos. Rogers (sa latinskog originala Nikolasa Heminga), 1578, str. 8.

32 Sandys, 2, 10, 11. i 12. propoved iz Sermons (Parker Society, 1841); Jewel, Works, deo IV, str. 1293—8 (Parker Society, 1850); Thos. Wilson, A Discourse upon Usury, 1572; Miles Mosse, The Arraignment and Conviction of Usury, 1595; John Blaxton, The English Usurer, or Usury Condemned by the Most Learned and Famous Divines of the Church of England, 1634.

150

mSr ne treba njome da opterecuju crkvu, vec neka stvar prepuste Bogu . . . Najzad, oni ne smeju zaboraviti da opome- nu bogatase da se uzdrzavaju od svake nadmenosti.«33

»Tako je crkva vise od 500 godina bila sudija bez premca u ovim stvarima«, pisao je jedan anglikanski duhovnik povodom stava crkve prema zelenasenju. »Sirota bezazlena Hristova crkva, koja pre ovog zlatnog veka u kome mi zivimo nije mogla naci nijedan slucaj dopustenog zelenasenja.«34 Onaj koji se danas bavi ovim ucenjem, pre svega uocice koliko je ono vezano za proslost. Tvrdeci da kupovina i prodaja, davanje i uzimanje zajma, iznajmljivanje i unajmljivanje moraju da se vrse u skladu sa moralnim zakonom, ciji je Cuvar crkva, religijsko misljenje posle reformacije nije se razlikovalo od onog pre nje. Sami reformatori ni izdaleka nisu pomisljali da privredu oslobode okova mracnog srednjovekovlja, kako im je pripisivano u 18. veku, niti su, okrecuci se od Rima, odbacili tradicionalni privredni moral hriscanstva, kako tvrde neki autori. Kakvu su predstavu oni imali o vlastitom odnosu prema teoriji drustva koju je zastupala srednjovekovna crkva najbolje se vidi po tome na koje su se autoritete pozivali. »Stoga ja ni u kom slucaju ne mislim«, pisao je dr Tomas Vilson, visoki sudski sluzbenik, a kratko vreme i drzavni sekretar, »da treba da gajimo neprijateljski stav prema kanonskom pravu i da proklinjemo svaki njegov paragraf samo zato sto su ga izmislile pape, kao da iz njihovih ruku ne moze poteci nijedan dobar zakon. . . Ne, ja bez okolisenja hocu da kazem da postoje zakoni koji, iako su ih sacinile pape, u potpunosti odgovaraju bozjoj volji, sto god drugi mislili o njima.«35 Na usnama jednog tjudorskog sluzbenika, ove recenice mozda zvuce primamljivo. Medutim, Vil- sonove reci, koje se pozivaju na tradicionalno ucenje crkve, predstavljaju uobicajenu polaznu tacku u raspravama o drustvenim pitanjima.

Cak i oni kojima su teologija i uprava srednjovekovne crkve bile mrske i dalje su za presudno merilo u pitanjima privredne etike uzimali kako Bibliju, tako i reci crkvenih otaca i sholasticara, papske dekrete, crkvene koncile i komen-

33 Heming, op. cit., str. 16— 17.34 Roger Fenton, A Treatise of Usurie, 1612, str. 59.35 Wilson, op. cit., 1925, str. 281.

151

tare crkvenih zakona. Kako ih je koristio Vilson, otkrivamo cim bacimo pogled na njegovu knjigu. Pisac koji se posle njega, pred kraj veka, najtemeljnije bavi temom zelenadenja dao je u predgovoru svoje knjige, spisak autoriteta u ovoj oblasti iz perioda pre reformacije.30 Autor prakticnog memoranduma o amandmanu zakona koji se odnosio na zajmo- davstvo - - memoranduma koji je, po svemu sudeci, uticao na praksu - - smatrao je neophodnim da svoj spis, u kome se raspravljalo o zlostavljanju od strane finansijera i o smanji- vanju vrednosti sterlinga putem spekulantskih razmena, potkrepi ne samo Melanhtonovim iskazima, vec i iskazima Tome Akvinskog i Hostiensisa37 Cak i moralista koji je poricao svaku vrednost »papskim dekretima« samo je jos jace naglasavao zabranu bezdusnosti u poslovima, kakvu su sadr- zavali »zakoni svetih sinova i govori bozjih otaca koji su strasno zabranjivali zelenasenje«.38 Objektivna ekonomska nauka razvijala se u rukama strucnjaka koji su pisali o poljoprivredi, trgovini i, iznad svega, o novcu u medunarodnoj razmeni. Svestenici ova dela nisu citali ili su u njima gledali najezdu nehriscanskog duha pohlepe, te su sami utiii put intelektualnoj odmazdi koja je njihove vatrene reci obezvre- dila kao znak ustajalog sujeverja. Na jednog ucenjaka koji je ispitivao postojecu privrednu stvarnost dolazila sa desetorica koji su prezvakavali citate iz tomova prezivele privredne kazuistike. Nije bilo kraja sluzbama i raspravama koje su htele da i ljude iz vremena posle reformacije obavezu na postovanje drustvene etike kakvu je propovedala stara, crkva.

: ; Pamfieti i sluzbe bozje nisu se bavili nepocinjenim gresima, niti gresima koje svi cine, i knjizevni podaci ne mogu se odbaciti kao puka religiozna retorika. No knjizevni podaci nisu• izolovane cinjenice. Nije potrebno preuvelicavati ogromne promene koje je reformacija izazvala u politickom i drustvenom polozaju crkve. Crkva je, u stvari, postala pomocno sredstvo u rukama drzave; ekskomunikacija, odavno obezvre- dena zbog zloupotrebe, brzo je gubila ono malo zastrasujuce

36 Miles Mosse, op. cit.37 S. P. D. Eliz., tom LXXV, br. 54 (objavljeno u: Tawney i

Power, Tudor Economic Documents, tom III, str. 359—70).38 Heming, op. cit., str. 11.

152

mfttfi koju je jos imala; zbog ogromnog procerdavanja crkvene svojine, tri cetvrtine svestenstva su bile pod patronatom svetovnjaka, te su izgubile svaku volju za nezavisnim istupanjem. Ali kanonsko pravo je bilo samo nacionalizovano, a ne i ukinuto; u 16. veku vecina duhovnjaka se zalagala za njegovo sprovc- denje; ono je sadrzavalo sva srednjovekovna odredenja u vezi sa pravicnoscu ugovora. Istina, vise ga nije sprovodilo svestenstvo koje bi delovalo u ime Rima, vec svetovnjaci koji su se potcinjavali kruni. Posle zabrane studija kanonskog prava — najpre u Oksfordu — ono je na univerzitetima jedva tavorilo. Za sedam godina, od 1545. do 1552, a potom i posle 1571;_ i to ovog puta zasvagda, parlamentarno zakonodavstvo je otvoreno odobrilo pozajmicu i kamatu, ukoliko nisu prelazile maksimum sto ga je odredivao ustav. Ali reformacija, koja je omogucila da kanonsko pravo prede u druge ruke, nije uticala na opseg njegovog vazenja. Njegova upotrebljivost nije se smanjila zato sto ga je sad nametao kralj, a ne papa.

Maitland je ukazao39 da je u jednom trenutku, oko sredine veka, gradansko pravo tesko pritiskivalo crkveno pravo. Gradansko pravo, tako je uveravao ser Tomas Smit jednog pravnika bez klijentele, nudi lepu karijeru jer se primenjuje i u crkvenim sudovima.40 Ono, istina, nije zabra- njivalo zelenasenje, ali je imalo svoje misljenje o njemu; najrecitije rasprave o ovom pitanju potekle su od jednog doktora gradanskog prava u elizabetanskoj Engleskoj.41 Jedan argument iz moderne rasprave sto je podelila svetovnjacko i crkveno misljenje kaze da labav drzavni zakon ne moze olaksati covekovu savest, jer covek nije samo podanik drzave vec i crkve. »Dopustenje sto ga daje vladar«, receno je, »ne oslobada od potcinjenosti crkvi. Pretpostavimo da zelenasenje nije dozvoljeno . . . no gradanski zakon ga dopusta, a crkva ga zabranjuje. U tom slucaju mora se postovati kanonsko pravo . . . Zakon nikoga ne prisiljava da se bavi zelenasenjem; i stoga svi moraju postovati onu visnju vlast koja vodi njihove duse.«42

39 Maitland, English Law and the Renaissance, 1901.40 Navodi Maitland, op. cit., str. 49—&0.41 Wilson, op. cit.42 Jeremy Taylor, Ductor Dubitantium, 1660, knj. Ill, pogl. I ll,

par. 30.

153

Ovu teoriju zastupali su gotovo svi crkveni pisci koji su se u16. veku bavili privrednom etikom. Izrazen recima pamfletista, njihov stav je glasio: »Zakon anglikanske crkve. . . prosto i jednostavno zabranjuje zelenasenje.«43 Kada je Donji skup- stinski dom (Lower House of Convocation •— jedan od provin- cijskih sinoda u Kenterberiju — p.p.) 1554. godine zahtevao od biskupa da ponovo dobije svoje privilegije, trazio je izmedu ostalog i to da »se zelenasi kaznjavaju prema crkvenom zakonu koji je koriscen u proslosti«.44 U Kranmerovom i Foksovom nacrtu za izmenu crkvenog zakonodavstva, koji nije sproveden u delo, zelenasenje je spadalo medu prestupe za koje sude crkveni sudovi; sudijama je, kako bi se Iakse snalazili u zamrsenijim slucajevima, dato uputstvo da u zelenasenje ne uracunavaju dobit stecenu od onoga sto se razvija prirodnim procesom rasta.45 U ukazu stanovnistvu provincije Jork 1571. godine, nadbiskup Grindal posebno je naglasio obavezu da se nadbiskupskom sudiji (Ordinary) ukaze na one ljude koji pozajmljuju trazeci da im se, u bilo kojoj formi, vrati vise no sto su dali.46 Propisi biskupskih sudova su sve do gradanskog rata zahtevali da se sudu skrene paznja na sve .samozivce i zelenase, pijanice, preljubnike, bogohulnike i vestace.47 I pravila o ekskomunikaciji bestidnika, objavljena1585. godine, i kanoni kenterberijske oblasti iz 1604. godine, i kanoni irske crkve iz 1634. godine predvidali su da se zelenas mora podvrgavati crkvenoj disciplini.48

43 Mosse, op. cit., Dedication, str. 6.44 E. Cardwell, Synodalia, 1842, str. 436.45 Cardwell, The Reformation of the Ecclesiastical Laws, 1850,

str. 206, 323.46 The Remains of Archbishop Grindal, izd. Wm. Nicholson

•(Parker Society, 1843), str. 143.47 Vidi, na primer: W. P. M. Kennedy, Elizabethan Episcopal

Administration, 1924, tom III, str. 180 [Archedeacon Mullins’ Articles for the Archedeaconry o f London (1585): »Item, znate li da li u vasoj parohiji postoji (ili postoje) lice (ili lica) za koje je sigumo, ili za koje se sumnja da se bavi zelenasenjem; ili da se na bilo koji nafiin ogresuje, posredno ili neposredno, u tom smislu.«], i str. 184, 233; Wilkins, Concilia, tom IV, str. 319, 337, 416.

48 Cardwell, Synodalia, tom I, str. 144, 308; Wilkins, Concilia, tom IV, str. 509.

154

• » ■Aktivnost crkvenih sudova nije opala sa reformacijom; u drugoj polovini veka oni su i dalje imali vaznu, premda sve nepopularniju ulogu u masineriji lokalnih vlasti. Pored toga sto su kaznjavali ogresenja o osnovnu drustvenu obavezu — milosrdnost, i sudili onima koji su odbili da ■■ »udele kasi siromaha«, ili su se »pokazali kao osobe bez milosrda, koje ne udeljuju siromasnima i nemocnima« ,49 crkveni sudovi su takode, bar teorijski, imali posla sa svima koji vredaju hriscanski moral cinom iznudivanja novca. Jurisdikcija crkve u ovim stvarima bila je potpuno pravno zagarantovana, a crkveni pravnici su, zaleci se na mesanje svetovnih sudova neprestano tvrdili da odredeni privredni prekrsaji spadaju u njihov delokrug. Da paragrafi o zelenasenju u propisima biskupskih sudova, uprkos sve vecoj opoziciji, nisu bili samo stvar prazne forme, vidi se i iz negodovanja zbog mesanja svestenstva u poslovne stvari i iz pojedinacnih slucajeva ogresenja o privrednu etiku, koji su jos uvek iznoseni pred crkvene sudove. U svakom slucaju, tipican zelenas bio je krajnje nesocijalna spodoba. »Tomas Vilkoks«, glasila je optuzba njegovih sugradana, »je ekskomuniciran; on ometa zajednicu za vreme sluzbe bozje. On je grozan zelenas — zahteva jedan, a ponekad cak i dva penija po silingu nede- ljno. Cak su-ga i rodeni roditelji prokleli. Vec dve godine nije primio svetu prifiest, ali svake nedelje, kad svestenik treba da prede na pricescivanje, on napusta crkvu i odlazi da skuplja nedeljnu kamatu; ni tri puta godisnje ne saceka kraj sluzbe bozje.«60 Nije poznato da li se nadbiskup pozabavio ovim skandalom koji je ocigledno spadao u delokrug crkvene discipline. Ali 1578. godine nadbiskupski sud u Eseksu sudio je jednom slucaju crkvenog zelenasenja.51 Dvadeset godina kasnije, prilikom inspekcije nekih jorksirskih parohija prija- vljen je, uz druge gresnike, i jedan zelenas.52 Cak i 1619.

49 Ware, op. cit. (vidi napomenu 29) navodi nekoliko primera. Vidi i Archaeologia Cantiana, tom XXV , 1902, str. 27, 48 (Visitations ■of the Archdeacon of Canterbury).

60 Hist. MSS. Com., 13. Report, 1892, dodatak, deo IV, str. 333—4 {MSS. of the Borough of Hereford).

51 W. H. Hale, A Series of Precedents and Proceedings in Criminal Causes, 1847, str. 166.

52 Yorkshire Arch. Journal, tom XVIII, 1895, str. 331.

155

godine, dva puta su zajm odavci izvodteni pred biskupski sud u Londonu pod optuzbom da su »kao sto je dokazano, davanjem pozajm ica za zalogu stekli nedozvoljeno visoku dobit«. Jedan od ovih zelenasa je ekskom uniciran, a potom pom ilovan; obojica su ostro opom enuti.53

Ipak, nema razloga da ove slucajeve ne smatramo sasvim izuzetnim a; povrem ena delatnost crkvenih sudova koji su sve vise gubili znacaj ne m oze dovoljno osvetliti prakticnu primenu ideja o drustvenoj etici sto ih je negovalo to doba. Crkvena disciplina u svim vrem enim a navodi na pogresne zakljucke o uticajnosti religijskog m isljenja; retka sudenja na hriscanskim sudovim a tesko m ogu da osvetle praksu jednog vrem ena u kom e je ceo sistem, izuzev V isokog izvrsiteljskog suda (Court o f High Commission), b io u propadanju. A ko hocem o da procenim o u kojo j m eri su svetovnjaci prihvatali ili odbacivali doktrine sto ih je sirilo svestenstvo, m oram o razm otriti podatke o tom e kako su pojedinci, varoske vlasti i vlada resavali pitanja privredne etike.

O bican covek 16. veka bio je u ovim pitanjim a zbunjeniji nego ikad. Pre jedn og veka bavio se zelenasenjem i r6£eno mu je da cini zlo, je r je zelenasenje suprotno bozjem zakonu. A ko se sada upustao u zelenaske transakcije, govoreno m u je

53 Commissary of London Correction Books, 1618— 1625 (H, 184, str. 164, 192). Dugujem zahvalnost gospodinu Fincemu iz Somerset Hauza (gde se knjige cuvaju), sto mi je ljubazno skrenuo paznju na ove slucajeve. Kraci od njih (str. 192) glasi:

Otkrivsi da je jedan zelenas uzimao iznad rate od X n u 100u i iznad

Sancti Botolphi rate od 2 silinga po funti za novaeextra Aldersgate koji je pozajmio na godinu dana, iliThomas Witham vise za ratu koju je pozajmio nana znak Jednoroga krace vreme, ex fama prout in ro-

tula. Quo die comparuit, etc.” .,.9mo Maii 1 620 coram domino officiali principali etc. et in eius camera etc. comparit dictus Witham et ei objecto ut supra alle- gavit” , da je sam retko kod kuce, nego ostavlja ljude da rade u njegovoj radnji te ako se dogodi kakva god greska, kaze da nije kriv on, vec njegovi ljudi i kaze da ce ih kazniti i voditi racuna da se slicno izrabljivanje i ogresenje vise ne dogodi, ponizno moleci sudiju da ga oslobodi »unde dominus monuit eum« da nadalje nece ciniti nista slicno »et cum hac monitione eum dimisit«.

156

da 'ne gresi jer je njegova delatnost u skladu sa prirodnim zakonom. U pogledu ovih, kao i u pogledu drugih, jos znacajnijih stvari, dve generacije sto su zivele posle reforraacije nisu imale pouzdan oslonac. Hodale su u polumraku u kome je sjaj teoloskog dekora: .■

. . . m adeA little gloom ing light, m ost like a shade.(Sirio je slabu, tm urnu svetlost, koja je vise nalicila sen d .)

Odista, posto novi klasni interesi i nove ideje jos nisu u potpunosti potisnuli one sto su im prethodili, u privrednoj etici elizabetanske Engleske mogle su se sresti sve nijanse misljenja, od poboznog gradanina koji je burno negodovao protiv toga da bude bacen u istu vrecu sa zupnikom sto na svaki siling uzima po peni kamate, do slobodoumnog bankara-kosmopolite, za koga je mesanje morala i poslovnosti predstavljalo vulgarnu zabludu.

Sloj sitnih sopstvenika je po svojim shvatanjima drustva bio najblizi svestenstvu; seljastvo i prosto gradanstvo je u odbrani postojecega videlo najbolju garanciju za pravedan poredak; oni su sirenje mocne institucije finansija posmatrali sa istim ljubomornim neprijateljstvom s kojim su se suprot- stavljali privrednom radikalizmu zemljoposednika. To je, u osnovi, bio instinktivan gest samozastite. Slobodna kapitali- stieka konkurencija ugrozavala je nezavisnost sitnog proizvodaca koji je obradivao polja i tkao platno za narod. Put kojim je novcani kapitalista vodio svoju zrtvu moze na prvi poglsd izgledati posut ruzama, ali na njegovom kraju se nalazi •— neverovatnog li kosmara — carstvo kapitalizma koji sve guta: seljak i sitan zanatlija stopice se sa proletary atom koji nema nigde nicega a »bogatstvo grada Londona i, prakticno, celog ovog carstva bice u rukama nekolicine bezdusnih ljudi«.64

Bez vladine pomoci bilo je beskorisno preduzimati bilo sto protiv zemljoposednika koji prisvaja zajednicku zemlju, obradive njive pretvara u pasnjake i naplacuje ogromnu rentu korisnicima svoga zemljista. Nasuprot tome, trgovcu na veliko moglo se doskociti uobicajenim sredstvima: ogranica- vanjem cena i trzisnim propisima, a zelenasu tako sto je

54 S. P. D. Eliz., tom LXXV, br. 54.

157

prijavljivan grofovskom sudu (Quarter Session); bilo je i drugih nacina da se zelenasu stane na put: njegovim zrtvama davan je novae iz zajednicke kase, a povremeno su cak ■— kao vid zastite stanovnistva od okorelih »zelenasa i izrabljivaca« — osnivane javne zalagaonice sa iskljucivim pravorn na pozajmljivanje. Iz slicnih pobuda nastajale su i najuobicajeni- je dobrotvorne ustanove toga vremena — fondovi za davanje beskamatnih kredita trgovcima. Njihov cilj je bio da mladom zanatliji ili bakalinu, omiljenoj zelenasevoj zrtvi, pruze neophodan pofietni kapital.55

Problemi s kojima se sukobljavala vlada bili su, prirodno, slozeniji, pa je i njen stav bio dvosmisleniji. Sve moeniji pritisak trgovinskih interesa, njene sopstvene finansijske nevolje, prosta logika ekonomskog razvoja nisu joj dali — sve ako je i bila tome sklona — da razmislja o sprovodenju rigorozne privredne discipline kakvu je zelelo svestenstvo. S druge strane, tradicija, prirodni konzervativizam, bojazan od javnih nereda, izazvanih oduzimanjem zemljista ili patnjama industrijske populacije, verovanje u sopstvenu misiju cuvara »reda« u trgovini, pomesano s nadom da bi kontrola nad privredom mogla pruziti lepe finansijske plodove — sve to je stvorilo prirodnu podlogu za praksu ciji je cilj bio da sve konce privrednog zivota stavi u ruke paternalisticke monarhije.

U elizabetanskom sistemu drzavna shvatanja o javnoj praksi jedva su se razlikovala od crkvenih shvatanja o drustvenom moralu. Reformacija je gotovo potpuno obrnula nekadasnje odnose izmedu crkve i drzave. Crkva je u srednjem veku bar teorijski predstavljala najvisi autoritet u pitanjima javnog i privatnog morala, a drzava je bila nadziratelj koji je vodio racuna o tome da se crkvene odredbe sprovode u delo. U 16. veku crkva se pretvorila u duhovnjacki sektor drzave, a religija je koriscena da se moralno opravda svetovna drustvena praksa. No religijska revolucija nije razorila koncepciju o jedinstvenom drustvu, prema kojoj su crkva i drzava samo razlicite pojavne forme jedne iste celine; a kada je kanonsko pravo preraslo u »kraljevsko crkveno pravo En- gleske«, jurisdikcije su se neminovno spojile. Primajuci u

55 Opis ovih sredstava mo£e se naci u mom uvodu za Wilsonovo delo Discourse upon Usury, 1925, str. 123—8.

158

seSfe autoritet crkve, Kruna je imala sopstvene politicke razloge da zadrzi tradicionalne norme drustvenog ponasanja; smatrala ih je protivotrovom za ono sto je Sesil zvao »razula- renoscu koja je izrasla iz slobode sto je pruza Jevandelje«. Svestenici su, sa svoje strane, bili javni sluzbenici — za Elizabetine vladavine biskup je obicno bio i mirovni sudija — i oslanjali su se na svetovnu masineriju ne samo da bi obezbedili religijsku saobraznost vec i da bi nametnuli hriscanski moral, jer su i jedno i drugo bili elementi drustva u kome svetovni i duhovni interesi jos nisu bili sasvim raz- dvojeni. »Pod Komonveltom«, pisao je Huker, »mi podrazumevamo drustvo i njegov odnos prema javnim poslovima, isklju- cujuci stvari istinske religije; pod crkvom podrazumevamo isto to drustvo, samo u odnosu na stvari istinske religije, a iskljufiujuci sve ostalo.«56

U privrednom i drustvenom, kao i u crkvenom pogledu, pocetne godine Elizabetine vladavine predstavljale su period konzervativne obnove. Psihologija nacije koja zivi, pre svega, od zemlje u ostroj je suprotnosti sa psihologijom trgovinskog drustva. U ovom drustvu, ako sve ide kako treba, neprestana ekspanzija se smatra po sebi razumljivim pravilom zivota, neprestano se otvaraju novi vidici, a simbol prakse je podsti- canje preduzetnistva. U psihologiji nacije svako ima svoje usko, strogo ograniceno mesto; kretanje znaci remecenje, jer uspon jednoga uzrokuje pad drugoga; a cilj drzavnika nije da podstice pojedinacnu inicijativu, vec da predupredi narusa- vanje drustvene strukture. Tjudorski Krunski saveti (Privy Councils) su se upravo u tom duhu bavili pitanjima drustvene prakse i proizvodnog ustrojstva. Izuzev u prilikama kada bi ih povukli finansijski interesi ili kad bi ih primamili ambici- ozni i najcesce neuspeli privredni projekti, njihov ideal nije bio progres, vec stabilnost. Njihov neprijatelj bili su nered i nezasiti prohtevi, za koje se verovalo da podsticu nered time sto su dovodili do uzajamnog klasnog ugrozavanja. Krunski saveti nisu verovali u slobodnu privredu, i to iz drzavnih razloga, kao sto svestenstvo u nju nije verovalo iz religijskih razloga. Njihov cilj je bio da iskristalisu postojece klasne odnose podvrgavajuci ih — istovremeno i ogranicavajucem i

6S Richard Hooker, The Laws of Ecclesiastical Polity, knj. VIII, pogl. I, deo 5.

159

zastitnickom — pritisku paternalisticke vlade koja je budno pazila na sva kretanja sto su ugrozavala uspostavljeni poredak i bila uvek spremna da ih ugusi:

Sila bi postala pravo; ili, bolje,Pravo i nepravo, nad cijim vecitim Sukobom pravda predsedava, tad bi Izgubili ime, pa i pravda svoje.Sve bi se pretvorilo u silu, a sila U samovolju, a ova u grabez,I grabez bi postao opsti vukSto bi, dvostruko pomognut samovoljomI silom, ceo progutao svetKao plen, pa najzad i samoga sebe.

(Prevod: Zivojin Simic i Sim a Pandurovic)

Uprkos brzom sirenju trgovine pred kraj veka, Ulisove reci jos su dugo izrazavale zvanican stav.

Prakticna primena ovih shvatanja ocitovala se u razrade- nom sistemu »kontrole«, da upotrebimo jedan savremen izraz. Nadnice, smena radne snage, preuzimanje neke trgovine, trgovina zitom i vunom, nacini obradivanja zemlje, nacini proizvodnje, spoljna trgovina, kamatne stope — sve to je kontro- lisano, delimicno zakonom, ali, pre svega, administrativnom delatnoscu Saveta. Teorijski, nista nije toliko malo, niti toliko veliko da bi izbeglo ocima mocne drzave. Koristi li zemljoposednik neznanje seljaka i nedorecenost zakona da bi prisvojio zajednicku zemlju ili izbacio nasledne zakupce? Savet mu ne osporava pravo da svoje zahteve ostvari shodilo obicajnom pravu, ali mora da se umesa u krajnjim slucajevima izrabljivanja, kako bi sprecio da siromasi postanu zrtve pravnih smicalica i zastrasivanja; on pokusava da apeluje na covekov zdrav razum, vrsi pritisak na narusitelja mira i podseca ga da bi mu »bolje bilo da misli o korisnosti za drzavu i o opstoj dobrobiti, negoli da trazi krajnju mogucnost da iz svojih zakupaca izvuce poseban profit«.57 Jesu li zbog lose zetve skocile cene? Savet izdaje svecanu optuzbu protiv gramzivih spekulanata »koji vise lice na vukove negoli na ljude«58 i koji

57 Acts of Privy Council, tom XXVII, 1597, str. 129.58 The Stiffkey Papers (izd. H. W. Saunders, R. H. S., Camden

Third Series, tom XXVI, 1915), str. 140.

160

konste glad i oskudicu da bi se obogatili na rafiun opste nevolje; nareduje trgovcima zitom i prehrambenim namirnicama da prekinu sa izvozom; nalaze sudijama da ispitaju zalihe u ambarima i nateraju farmere da visak zaliha prodaju po utvrdenoj ceni. Da li lose stanje na kontinentalnom trzistu preti poremecajima u oblastima koje se bave proizvodnjom tekstila? Savet ce obavezati suknare da nadu posao za svoje radnike, »posto se vunari, suknari i trgovci moraju rukovoditi nacelom da onaj koji je u dob rim vremenima sticao dobit. . . mora i sad, kada trgovina trpi. . . poneti svoj deo opste nevolje i doprineti da se popravi opste stanje i stanje u trgovini.«59 Je li vrednost sterlinga pala na antver- penskom trzistu? Vece pruza pomoc u poslovima razmene, cak pokusava da nacionalizuje novcanu trgovinu sa inostranstvom zabranjujuci u potpunosti privatne novcane transakcije.60 Da li lokalne vlasti zanemaruju sprovodenje zakona o siromasnima? Vece, koje trazi tacne izvestaje o kaznjavanju skitnica, o pomoci nemocnima i o koracima sto se preduzimaju da bi se zaposlili sposobni, opominje ih da isprave svoje postupke i preti ostrijim merama u slucaju da ne odgovore zadatku. Jesu li trgovci u neprilici? Savet, koji je dobro obavesten o stanju u poslovima, pa zna kada ce teskoce onih sto uzimaju novae na zaj.am prerasti u krizu, nastoji da deluje pomirljivo, kaznjavajuci primera radi neku licnost krivu za bezocno zelenasenje, ili uveravajuci zavadene da prihvate kompromis. Hipotekarnom poveriocu koji je optuzen za »bezocnu i nehri- scansku rabotu« naredeno je da vrati zemlju koju je prigrabio ili se mora pojaviti pred Vecem. Neki drugi zajmodavac koji je bio isto tako »bezocan i besavestan« osuden je na robiju u zatvoru Flit. Sudijama Norfolka nalozeno je da pritisnu zajmodavca koji je »zelenasenjem ostvario vrlo nepravedne i preterane dobiti«. Od ekseterskog biskupa je trazeno da nekog zelenasa iz tog okruga navede da »svojim bliznjima ukaze milosrdniju i hriscanskiju paznju«. Neki plemic oslobodio je dva prestupnika koje je crkveni izvrsni sud zatvorio, jer su »protivno bozjem zakonu i zakonu kraljevine uzimali zele-

59 Navodi E. M. Leonard, The Early History of English PoorB.elief, 1900, str. 148.

60 Opis stava prema razmeni u Elizabetino doba moze se naci kod Vilsona, op. cit.. Introduction, str. 146— 54.

161

nasku kamatu«; naredeno mu je da ih smesta vrati u zatvor. Nijedna vlada ne moze mirno prihvatiti stanje u kome je veliki broj uvazenih trgovaca primoran da bankrotira: U posebno kriticnim vremenima, Savet je toliko cesto nastojao da zaustavi zajmodavceva insistiranja da mu se novae vrati, pa se mogao steci utisak o nekom nezvanicnom moratoriju- mu.“ ■

Vlade Tjudora, a jos vise prvih dvaju Stjuarta, veoma vesto su umele da svoje svakidasnje i ponekad prljave motive zaogrnu blistavim plastom zadivljujucih nacela. Uprkos viso1 koparnim izjavama o nesebicnoj brizi za opstu dobrobit, drustvena praksa monarhije nije bila samo nemarna u izvrsavanju, koliko je bila neumerena u namerama, vec je cesto sprovodila i mere koje su, zahvaljujuci naopakom pritisku sektaskih interesa, koliko i neprestanim zahtevima prazhog trezora, veoma pogadali ciljeve sto ih je sama proklamovala. Medutim, njena osnovna zamisao — filozofija mislilaca i nekolicine drzavnika koji su se uzdigli iznad neposrednih potreba kako bi razmotrili znacaj sistema u celini — bila je po svojoj prirodi srodna ucenjima koja je zastupala crkva. Ono sto ih je povezivalo bila je predstava o drustvu u kome vlada stupnjevit poredak a svaki stalez vrsi funkciju koja mu je dodeljena, dobijajuci onoliko sredstava za zivot, koliko mu je po njegovom polozaju odredeno. »Bog i kralj«, tako je pisao jedan poslenik koji se uz velike opasnosti po sopstvenu dobrobit borio za dobrobit svojih bliznjih, »poslali su nam ta freznatna sredstva za zivot samo zato da bismo sluzili nasim najblizim.«62 Svestenstvo, koje je besnelo zbog nemilosrdne gramzivosti posrednika, zbog pohlepnih zajmodavaca i tiran- skih zemljoposednika, videlo je u merama kojima je vlada pokusavala da ugusi gramzivost pojedinaca ili sukob klasa veoma znacajno sredstvo za ucvrscenje drustvene solidarnosti

61 Povodom toga vidi ibid., str. 164—5; i Les Reportes del Cases in Camera Steltata, 1593—1609, izd. W. P. Baildon, 1894, str. 235— 7. Druga knjiga sadrzi nekoliko podataka o intervenciji koju je sproveo Star Chamber u slucajevima kupovine zita na veliko (str. 71, 76—7, 78—9, 91), ogradivanja i depopulacije (str. 49— 52, 164— 5, 192— 3, 247, 346—7).

** A Discourse of the Common Weal of this Realm of England, izd. E. Lamond, 1893, str. 14.

162

i'dbratilo se sVetovnoj vlasti da udvostruci svoje kazne za ekonomsku razularenost, koja je mrska Bogu. Drzavnici zain-' teresovani za izbegavanje nemira videli su u religiji cuv-ara reda i protivotrov za pohlepu ili ambicije koji su pretili da ga* razdre; oni su pretnju svetovnim kaznama potkrepljivali ar-?'- gumentima kakvi bi bili prikladni i u predikaonici. I za: crkvu i za drzavu religija je predstavljala vise negoli put do licnog spasenja. Ona je sankcionisala drustvene duznosti i, smatrana je duhovnom manifestacijom zajednickog zivota, jednog kopleksnog, a ipak jedinstvenog drustva. I za crkvu, i za drzavu, drzava je predstavljala vise negoli instituciju izraslu iz materijalne nuznosti ili politickih razloga. U njoj su videli svetovni izraz duhovnih duznosti i kariku koja povezuje duse pojedinaca s natprirodnom zajednicom ciji su clanovi svi hriscani. Njen temelj ne cine prakticni razlozi, vec bozja< volja.

Klasican, a istovremeno i najkatolickiji, najrazumniji 1 , najuzviseniji izraz ove filozofije je Hukerovo delo. Kakav je- bio njegov uticaj moze se proceniti po propovedima i delatnosti Loda, koji je bio uskogrudiji, a uz to razdrazljiv, pedan- tan i netrpeljiv, ali je ipak posedovao crtu opore velicinc,. syojstvenu svima onima koji neku ideju vole vise od sopstvenog blagostanja. Lodova intelektualna ogranicenja i prakticnu nespretnost ne treba posebno naglasavati. Ako ga najmocnije sile njegovog doba nisu trpele zbog njegovih mana, ni njegove vrline nisu bile od one vrste koja bi ga preporucivala nekoj. potonjoj epohi, pa istorija prema njemu nije bila gotovo nimalo milosrdnija od njegovih politickih protivnika. Ali snazno verovanje u temelj nu povezanost svih raznolikih elemenata jedne velike zajednice, ogroman smisao za dostojanstvo u izvrsavanju javnih duznosti, strasna mrznja prema sitnicavoj sebicnosti licne pohlepe i prema sektaskim interesima — sve te osobine ne spadaju medu one slabosti kojih ljudska priroda obicnih ljudi mora najvise da se cuva; a upravo je te osobine posedovao Lod, cak u prenaglasenoj, meri. Njegovo postovanje jedinstva prelazilo je u idolatriju, a mrznja prema razjedinjavanju u praznoverje. Crkva i drzava. su jedinstven Jerusalim: »I drzava i crkva su kolektivna tela, koja su od mnostva postala jedinstvo; i obe su toliko blisko* povezane da jedna, crkva, nikada ne bi mogla opstati bez druge, drzave; stavise, toliko su povezane da isti ljudi koji u

163:

svetovnom pogledu cine drzavu, u duhovnom pogledu cine crkvu.«63 Privatni i javni interesi su nerazmrsivo prepleteni. Religija je potvrda tog jedinstva. Osnova jedinstva je pravda: »Bog nece dati blagoslov drzavi ako kraljevi i zvanicnici ne sprovode njegovu pravdu, ako udovice i sirocad imaju razloga da dignu glas protiv ,prestolja pravicnosit.«64

Za ovakvo shvatanje, oliceno u uverenju da je drustvo organizam, sastavljen od razlicitih delova, i da je vladin uzviseni cilj da omoguci njihov skladan zajednicki rad, svaki drustveni pokret ili licni motiv koji jednu grupu protivstavlja drugoj, ili pojedinca sukobljava s pojedincem, mora predstavljati grmljavinu haosa, a ne neukrotivu zivotnu energiju. Prvi vrag koji se mora prognati je grupasenje, jer vlada ne sme »voditi nikakve privatne poslove«, a »grupasenje je uvek izraz licnih ciljeva.«65 Drugi je licni interes koji podstice pojedinca da se bori za bogatstvo i uspeh. »Nema licnih ciljeva koji se pre ili kasriije nece sukobiti sa opstim interesima, a kada se ukaze dobit, pa bilo to i ,pripremanjem Dijaninih oltara’, oni se ne brinu ni za sta drugo, cak ako se i citav Elez zbog toga uzbuni.«66 Za Loda su politicke vrline — pod kojima podrazumeya potcinjavanje, poslusnost, spremnost da se licni interesi zrtvuju za dobro zajednice — u istoj meri deo hriscanske religije koliko i obaveze privatnog zivota; i, za razliku od onih koji danas uzdisu za drustvenim jedinstvom, on je pOdjednako spreman da ostro osudi bogate i mocne koji ometaju dosezanje tog ideala, koliko i da ga propoveda nisci- ma. Licemerno je govoriti o svetosti, a ciniti nepravdu. Covek se rada kao clan drustva, a religija ga upucuje da sluzi svojim bliznjima. Odbacivati ovu obavezu, znaci biti kriv za neku Vrstu politickog ateizma.

»Ako covek misli samo na svoje licne interese, a zapo- stavlja ono sto je zajednicko —■ drzavu, njemu nedostaje poboznost i on uzalud prizeljkuje mir i srecu. Jer svako mora da zivi u zajednici drzave i u zajednici crkve.«67 Onome koji

63 The Works of William Laud, D. D „ izd. Wm. Scott, tom I, 1847, str. 6.

64 Ibid., str. 64.65 Ibid., str. 89, 138.66 Ibid., str. 167.67 Ibid., str. 28—9.

164

veftije u ovo, privredni individualizam je jedva malo manje odvratan od religioznog nekonformizma, a njegovo suzbijanje on smatra ociglednom duznoscu; jer i jedan i drugi su izgle- dali nespojivi sa stabilnoscu drustva u kome su Komonvelt i crkva jedno. Stoga je prirodno sto su Lodove reci i delatnosti u oblasti drustvene prakse isle u prilog kontroli privrednih odnosa, koju vrsi jedna autoritarna drzava sto je svoj zenit dozivela tokom jedanaest godina licne vladavine. To je bilo vreme kada je vlada — delimicno nastavljajuci nasledenu praksu zastite seljaka i obezbedivanja zita, a delom i iz manje plemenitih, finansijskih razloga — aktivnije nego inace gonila zemljoposednike koji su proterivali seljake. Savet je blago- naklono razmatrao zalbe seljaka koji su trazili zastitu ili obestecenje; godine 1630. izdata su uputstva sudijama u pet grofovija da zahtevaju uklanjanje ograda sto su postavljene u poslednjih pet godina, jer je ovo ogradivanje izazvalo depopulaciju i bilo narocito stetno u vreme oskudice. Godine 1632, 1635. i 1636. izabrane su tri komisije i sudijama porotnog suda data su uputstva protiv ogradivanja. U svakom slucaju, u nekim delovima zemlje, travom zasejane povrsine preorane su u skladu s naredbama vlade. Za cetiri godine, od 1635. do 1638, Savetu je podnet spisak od nekih sest stotina prekrsilaca i oni su kaznjeni globom u visini od 50 000 funti.68 Lod je svim srcem bio za ovakvu politiku. Jedno pismo iz njegove privatne korespondencije, u kome izrazava mrznju prema ogradivanju, otkriva raspolozenje koje je izazvalo blagu Kla- rendonovu primedbu da je nadbiskup sam doprineo svom zlom glasu jer »ipak odvise podrzava komisiju koja se bavi depopulacijom.«69 Lod je i sam bio aktivan clan Komisije i

“ Gonner, Common haw and Enclosure, 1912, str. 166—7. O delatnosti vlade izmedu 1629. i 1640. vidi: Tawney, The Agrarian Problem in the Sixteenth Century, str. 376, 391, i E. M. Leonard, The Inelosure of Common Fields in the Seventeenth Century, u Trans. Royal Hist. Soc., N. S., tom XIX, str. 101 seqq.

8* Pismo dr Dzilbertu Seldonu, staresini svih dusa (u Lodovim Works, tom VI, deo II, str. 520): »I jos jednu stvar vam moram reci: premda sam vam ucinio uslugu i odlozio saslusanje do vaseg povratka, takva usluga ne dolazi u obzir kad je re£ o samoj stvari; delimicno zato sto ja ne podnosim depopulaciju ni u kom vidu, jer je ona jedna od velikih nepravdi u ovoj kraljevini i veoma rdav primer koledza i koleskih vazala«, Clarendon, History of the Rebellion, knj. I, par. 204.

165

prezrivo je odbacio pozivanje plemica na obicajno pravo. Na •dan njegovog pada, njegovi neprijatelji su ga podsetili na nepotrebno ostru primedbu kojom je propratio osudu jednog

■ zemljoposednika koji se bavio ogradivanjem.70-. - Mere protiv ogradivanja i depopulacije predstavljale susamo jednu stranu obuhvatnije politike koju je dobronamerna vlada — ne uzbudujuci se zbog onoga Sto je Lod zvao »galamom« parlamentarne rasprave — sprovodila kako bi i

. malima i velikima nametnula drustvene obaveze i sprecila da drustveni interes bude zrtvovan bezobzirnom prohtevu za licnom dobiti. Nastojanja Saveta da izide nakraj s problemom >obezbedivanja odgovarajucih zaliha hrane po povoljnim cenama, s problemom pomoci siromasnima i, u nesto manjoj meri, s pitanjem nadnica opisala je mis Leonard, a njegove napore da zastiti zanatlije od eksploatacije trgovaca — profesor Unvin.71 Savet je 1630— 31. godine izdao proSirenu verziju ■elizabetanske Knjige naredaba, koja je upucivala sudije u njihove duznosti u vezi s nadgledanjem trzista i cena, i izabrao poseban komitet Krunskog saveta za brigu o siromasnima, a kasnije i odvojenu komisiju; najzad je izdao Knjigu naredaba, koja je trebalo da olaksa primenu zakona o siromasnima. Godine 1629. i 1631. i ponovo 1637, Savet je preduzeo mere da se podignu nadnice tekstilnim radnicima u istocnoj Engleskoj i kaznio zatvorom Flit jednog poslodavca poznatog

. po tome sto je nadnice isplacivao u robi umesto u novcu. Kao predsednik Saveta severa (sud u Jorku, koji je ustanovio Henri VIII; bavio se sporovima medu poljoprivrednim sta-

■ novnistvom — p.p.) Ventvort je stitio ljude cije. je bastinjeno

n S. P. D. Chas. I, tom CCCCXCIX, br. 10 (objavljeno u: Taw- ney, The Agrarian Problem in the Sixteenth Century, str. 420— 1); i Lords’ Journals, tom. VI, str. 468b (Mart 13, 1643—4), tekstovi protiv Loda: »Onda je gospodin Talbot pod zakletvom posvedoCio ■da je nadbiskup postupio protivno zakonu u pitanjima ogradivanja i depoulacije; da je, kad je trebalo primeniti zakon u korist zemlje, naredio: ,Idite i pozivajte se na zakon pred nizim sudovima, a ne pred njim’ ; i da ga je nadbiskup za taj postupak kaznio s dve .stotine funti jer je koristio imovinu svoga slobodnog vlasnistva i nije dopustio da se primeni zakon.«

71 Leonard, The Early History of English Poor Relief, str. 150— —-164; Unwin, Industrial Organization in the sixteenth and seventeenth centuries, 1904, str. 142— 7.

166

pitevo ugrozeno isusivanjem Hetfild Ceiza i zahtevao stroze sprovodenje zakona koji je regulisao proizvodnju vune.72

Takva akcija, cak ako je u velikoj meri i bila podstaknu- ta ociglednom zeljom vlade — koja je vec ionako imala dovoljno neprijatelja — da spreci javno nezadovoljstvo, bila je u skladu sa stavom ljudi sto su, kao Lod, bili ravnodusni prema misljenju bogatijih klasa i delili Lodovo verovanje u bozansku misiju Doma Davidovog da pouci pokorni narod xda licne interese zrtvuje opstim«. Stoga nije cudno sto je Lod povodom presude koju je Star Chamber izrekao jednom zitarskom trgovcu dao svoj doprinos rekavsi da je okrivljeni »kriv za najsramniji prestup koji je Prorok veoma ostrim recima nazvao guljenjem koze s lica siromasnih« i da oskudicu nije poslao Bog, nego »surovi ljudi;«73 niti je cudno sto je ucestvovao u radu Krunskog saveta upravo u vreme kada je sudijama nalozeno da primoraju istocnoengleske proizvodacs sukna da podignu nadnice tkacima; ili sto je bio jedan od clanova linkolnsajrskog potkomiteta Komisije za pomoc siromasnima, koji je naimenovan u januaru 1631. godine.74

»Jedan biskup«, primetio je Lod u odgovoru na napad jednog lorda, »moze propovedati jevandelje mnogo otvorenije i uticajnije od drugih svestenika, jer moze da govori u sudu ili u Savetu, gde se sastaju velike licnosti kako bi donele znacajne zakljucke.«75 Crkva je, doduse, odustala od pokusaja da drzavu zadrzi u svojoj vlasti, ali je nasla izvesno zadovoljenje u cinjenici da njeno ucenje ima uticaja na nacela sto ih primenjuje drzava. Individualna sloboda u stvarima privrede razvija se ruku pod ruku sa slobodom u vaznijem, religijskom podrucju. Tumacenje da je religija stvar privatna i individu-

72 R. R. Reid, The King’s Council in the North, 1921, str. 412, 413 n.

73 Camden Soc., N. S., tom X X X IX , 1886, Cases in the Courts of Star Chamber and. High commission, izd. S. R. Gardiner, str. 46. O drugim slucajevima kupovine zita na veliko vidi ibid., str. 82—9.

74 Tawney, The Assessment of Wages in England by the Justices of the Peace, u Vierteljahrschrift fiir Sozial- und Wirthschaftge- schichte, tom XI, 1913, str. 551—4; Leonard, op. cit., str. 157.

75 The Works of William Laud, izd. Wm. Scott, tom VI, 1857. deo I, str. 191 (Odgovor na govor lorda Saja i Sila o zakonu o biskupskim pravima u svetovnim poslovima i u Courts of Judicature.).

167

alna ne javlja se sve do isteka jednog veka n kome je religijska sloboda obicno znacila slobodu drzave da propisuje religiju, a ne slobodu pojedinaca da se moli Bogu kome sam zeli. Tvrdnja da privredna sloboda predstavlja prirodno pravo javlja se pred kraj perioda u kome je natprirodno opravdanje bilo u velikoj meri prisutno u ucenjima zasnovanim na drzavnim razlozima i opstoj koristi; religijska frazeologija i dalje je koriscena, a religijsko tumacenje drustvenih institucija jos uvek je ozbiljno uzimano. »Jerusalem . . . ne oznacava samo grad i drzavu . . . niti samo hram i crkvu, vec i jedno i drugo zajedno.«76 Poistovecujuci odrzanje javnog morala sa skokovitim potezima jedne nesposobne vlade, crkva je svoju kucu izgradila na pesku. Nisu bile potrebne prorocke sposobnosti da bi se predvidelo da ce padu grada uslediti pad hrama.

(HI)

SlRENJE INDIVIDUALIZMA

Iako je jedna svestenicka skola sve do skupa Dugog parlamenta zastupala tradicionalnu privrednu etiku, to je sve vise bio glas proslosti koji se obracao nekoj sebi tudoj generaciji. Kao izraz teorije o drustvu, koja je religiju uzdigla iznad svih zemaljskih poslova, ta etika je nadzivela sintezu ciji je deo bila i, kao arhaican fragment, dozivela je vek rastuceg individualizma, koji nije mogao prihvatiti ni ideju o kolektivnom moralu, ni crkvenu etiku biskupa i arhidakona. Sukob izmedu uobicajene prakse i onoga sto se jos uvei: izdavalo za crkveno ucenje gotovo je najcesca tema spisa o privredi sto su nastali izmedu 1550. i 1640. godine; mnogima od tih spisa on je posluzio kao povod. Sto god da je govorila crkva, ljudi su i u samom zenitu veka vere uzimali kamate na pozajmice i trazili onolike cene, kolike je trziste moglo podneti. Ali, izuzev u velikim trgovinskim centrima i u visokim finansijama papstva i svetovnih vlada, transakcije su bile sitne i pojedinacne — neredovni poduhvati, proizisli iz nuznost ili iz zelje da se iskoristi povoljna prilika. U Engleskoj

76 Ibid., tom I, str. 5— 6.

168

l6*Veka, novina se sastojala u tome sto su nekada sporadicni postupci sada bili utkani u samu potku industrijske i trgovinske civilizacije, koja se razvijala u poznim godinama Elizabetine vladavine i cije je ogromno sirenje kasnije dalo engleskom drustvu osobenost i ton. Pedeset godina kasnije Harington je, u cuvenom pasusu, pisao kako je unistenje feudalnog plemstva, sto su ga Tjudori sproveli posredstvom demokratizovanja svojine nad zemljom, utrlo put burzoaskoj republici.77 Njegovo ukazivanje na ekonomske promene koje su prethodile gradanskom ratu moglo bi se jos prosiriti. Elizabetino doba dozivelo je znacajan razvoj kapitalizma u tekstilnoj industriji i rudarstvu, zivi porast trgovine sa inostranstvom, a u vezi s tim i pojavu akcionarskog preduzetnistva, zatim neku vrstu depozitnog bankarstva kojim su rukovodili berzanski posrednici, i, najzad, stvaranje novcanog trzista u Londonu — sa gotovo modernom tehnikom: spekula- cijom, rocnim poslovima i arbitraznom transakcijom — delimicno podstaknuto padom Antverpena i finansijskim nevoljama engleske vlade. Buducnost je pripadala stalezima koji su se domogli bogatstva i uticaja zahvaljujuci razvitku trgovine u poznim godinama veka i cije su religiozne i politicke namere, dve generacije kasnije, bile usmerene na rusenje monarhije.

Organizovano novcano trziste ima mnogo prednosti. Ali ono nije skola drustvene etike ili politicke odgovornosti. Posto su po svojoj prirodi bezlicne, zavisne od sigurnosti i rizika, finansije su, izmedu ostalog, potpomogle da se potkopa onaj stav — karakteristican za crkveno misljenje i zelju za pristojnim drustvenim odnosima medu susedima — koji je na vestu nagodbu gledao kao na »podvaldzijsku praksu«. Za pedeset godina posle reformacije, kada je vrednost sterlinga na medunarodnom trzistu pala usled opsteg pada vrednosti novca, usled ratova i unistavajucih dugova inostranstvu, problemi medunarodne razmene postali su opsesija publicista i politicara. Pitanja valute i kredita se mnogo vise negoli drugi privredni problemi posmatraju u svetlosti mehanickih uzrocnosti. Za vreme duge rasprave pokrenute povodom porasta cena i uslova razmene, na prvom mestu su odbacene

77 Harrington, Works, 1700, str. 69 (Oceana) i 388—9 (The Art of Law-giving).

169

psiholoske pretpostavke koje su kasniji ekonomisti smatrali ociglednom i univerzalnom vrednoscu.

»Vidimo«, pisao je Malajns, »kako jedna stvar pokrece ili vuce drugu, kao sto u casovniku sa mnogo tockica prvi pokrenuti tockic pokrece onaj do sebe, a ovaj sledeci, i tako redom sve do poslednjeg, koji pokrece instrument sto otkuca- va vreme; ili kao sto u gomili ljudi koja se tiska kroz neki uzan prolaz, prvoga gura onaj sto je iza njega, a ovoga opet onaj koji dolazi za njim.«7® Duh modernog biznisa tesko bi se mogao bolje opisati. Konzervativni autori optuzili &u ga da podrzava bezdusni individualizam, ali su te primedbe bile koliko opravdane, toliko i jalove. Ukazivanje da se »ljudske mahinacije ne mogu sakriti pred svemocnim Bogom« moglo je mozda ostaviti utisak na seoskog trgovca koji je kupovao jeftino a prodavao skupo, ili na zajmodavca na zaloge, koji je za pozajmljenih devedeset uzimao sto kvartova zita. Za krupne tekstilne trgovce ili kapitaliste — kakvi su bili Palavicino, -Spinola ili Gresam, koji su u Antverpenu vodili vladine poslove — ovakva osecanja predstavljala su budalastinu; zelenaske kamate oni nisu smatrali izrazom rdavog morala, vec rdavim poslom. Posto su se kretali u svetu u kome pozajmica nije shvatana kao pomoc nesrecnom susedu koji je zapao u privremene teskoce, nego kao unosan ulog u ime prilicno bezobzirnog poslovnog coveka koji vodi racuna o sebi i od drugih ocekuje to isto, oni nisu mogli imati naklonosti prema teorijama koje su nudile duh medusobne pomoci, prirodan u malom krugu suseda sto su sacinjavali jedno selo ili varos u poljoprivrednoj Engleskoj. .

Stoga je bilo prirodno sto su se oni, ne stvarajuci nikakvu formalnu objavu ili teoriju ekonomskog individualizma, .suprotstavili tradicionalnim ogranicenjima, odbili nastojanja propovednika i popularnih pokreta da doktrine milosrda i dobre savesti primene na bezlicni mehanizam velikih transakcija, i pokusali da drustvenu politiku bolje usklade sa svojom privrednom praksom. Kada se nize plemstvo sebicno pobunilo zbog zakona protiv depopulacije, njegov otpor nije bio usamljen: u poslednjim godinama Elizabetine vlade culi

78 G. Malynes, Lex Mercatoria, 1622. Isto poredenje upotreblje- no je mnogo ranije u A Discourse of the Common Weal of this Realm of England, izd. E. Lamond, str. 98.

170

sft' se u Donjem domu glasovi za slobodnu trgovinu, a poslednji zakon, donet 1597. godine, izricito je dozvoljavao da se obradiva zemlja zaseje travom kako bi se malo »odmorila«.79 U svakom slucaju, napredniji ekonomisti su od sredine veka sumnjicavo gledali na cene sto su ih odredivale varoske vlasti i vlada, a pred kraj stoleca javio se prigovor da je takav nacin odredivanja cena oslabio zelju farmera da uzgajaju zito, te da je njegov ishod suprotan nameravanom.™ Sto se trziste vise sirilo, to je i kontrola posrednika koji su prodavali vunu i zito u praksi sve nepogresivije pokazivala znake propadanja, iako je u teoriji bila snazno zastupljena. Gresam se usprotivio zabrani zelenasenja i trazio da finansijeri koji su se opredelili za njegov predlog o osnivanju javnih pozajmljivc'ikih institucija budu postedeni pravnog gonjenja.81 A drugacije nije ni mogao da ucini, jer je raspolozenje u gradu bilo slicno raspolozenju trgovca u Vilsonovom dijalogu: »Ko je tako lud da badava pozajmljuje svoj novae? Ili, ko ne pokusava da iz svog poseda izvuce sto je vise moguce?«82 Odavde, pa do potpune slobode ugovora nije bilo daleko.

Najznacajnije od svega je bilo sto su se privredni interesi vec obracali politickoj teoriji koja je, kad ju je Lok konacno sistematizovao, trebalo da dokaze da drzava koja se mesa u svojinu i biznis podriva sopstvenu egzistenciju. »Svi slobodni podanici«, objavio je 1604. godine jedan odbor Donjeg doma »s rodenjem dobijaju pravo na zemlju, te, dakle, i pravo na obavljanje delatnosti u onom pozivu koji su odabrali i od koga zive. A posto je trgovina najvisi i najbogatiji od svih poziva, obuhvatniji i vazniji od ostalih, cuvati je samo za manjinu, znaci ogresiti se o prirodnu slobodu i prirodno pravo engleskih gradana.«83 Proces — usled koga je prirodna pravda, nesavrseno otelovljena u pozitivnom pravu, izgubila poziciju izvora autoriteta i bila zamenjena pozitivnim pra-

79 D’Ewes, Journals, str. 674; i 39 Eliz., c. 2.80 O kritici kontrole cena vidi: Tawney i Power, Tudor Econo

mic Documents, tom III, str. 339—41, i tom II, str. 188, i Stiffkey Papers (vidi napomenu 58), str. 130— 40.

81 H. Ellis, Original Letters, 2. serija, tom II, 1827, pismo CL.XXXII, i J. W. Burgon, The Life and Times of Sir Thomas Gresham, 1839, tom II, str. 343.

82 Wilson, op. cit., (vidi napomenu 55), str. 249.83 Commons’ Journals, 21. maj 1604, tom I, str. 218.

171

vom, koje moze, a ne mora, da bude izraz prirodne pravde — imao je svoj pandan u cinjenici da je i teorija o drustvu odbacila citavu zamisao o objektivnom merilu privredne pravde. Prirodno pravo uveli su u opticaj srednjovekovni autori, i to kao moralno ogranicenje ekonomskoj sebicnosti..17. vek doneo je jedan znacajan preokret. »Priroda« vise nije oznacavala bozanski red, vec ljudske prohteve, a individualizam toga veka prizvao je prirodno pravo kao opravdanje sto su licnom interesu date odresene ruke.

Uticaj ovih prakticnih potreba i intelektualnih promena mogao se opaziti i u drugacijoj drzavnoj politici. Zakon iz 1552. godine, koji je svaku kamatu zabranjivao kao »preko svake mere ruzan i odvratan porok, sto se vidi iz razlicitih mesta u Svetom pismu«, povucen je 1571. godine, posle jedne debate u Donjem domu, koja je otkrila gnev obicnog coveka prema teoreticarima sto su trijumfovali pre dvadeset godina i njegovu ubedenost da zakon ne sme nametati poslovanju utopijski moral.84 Uzimanje kamate nije vise smatrano krimi- nalnim prekrsajem, pod pretpostavkom da kamatna stopa ne prede deset procenata; duznik je, naravno — ukoliko je hteo- da sebi zatvori mogucnost daljeg uzimanja kredita — mogao sudskim putem zahtevati povracaj viska koji je platio u odnosu na glavnicu. Ova ogranicena popustljivost drzave prema zelenasenju imala je, naravno, uticaja na religijsko misljenje. Kruna je bila najvisi vladar Hristove crkve i lojalnoj crkvi nije bilo lako da bude stroza od svog poglavara. Umerena kamata, cak i bez pravne zastite, u svakom slucaju nije bila nezakonita; tesko je s uverenjem osuditi- poroke cija je procena zakonom Parlamenta prilagodena kliznoj skali.. Svoju karijeru razbijaca iluzije, objektivna nauka o privredi pocela je razgovorima o porastu cena, o mehanizmu novcanog trzista i o ravnotezi razmene; te razgovore su vodili zainteresovani publicisti i to ne da bi ukazivali na moral, vec da bi ispitali sile koje donose tolike profite onima koji zele da ih iskoriste. Od vremena kada je Kalvin poceo da daje oprostaj- nice za uzimanje kamata, kriticari tradicionalne doktrine mogli su da tvrde da je i sama religija pocela da govori nesigurnim glasom.

84 13 Eliz., c. 8, opozivanje 5 i 6 Ed. VI, c. 20; D’Ewes, Journals,. str. 171—4.

172

’ y fc.*Duhovnici nisu ni pomisljali da u buducnosti prihvate

besavesnu nagodbu, ali se glas kojim su govorili o ponasanju u privredi izmenio jos pre kraja 16. veka i oni se vise nisu izrazavali tako odsecno i nepomirljivo. Bulingerove Dekade, koje su za deset godina posle njegove smrti triput prevedene na engleski jezik i koje je Sinod anglikanskih svestenika iz1586. godine preporucio nizem svestenstvu kao stvar koju treba da postuje i proucava ukazivale su na via media. Poput svih srednjovekovnih autora beskompromisan u svojoj mrznji

prema pohlepi Bulinger sa nekadasnjom strascu osuduje tla- citeljske ugovore koji melju siromahe. No on je popustljiviji prema privrednim motivima, negoli vecina njegovih predhod- nika; kao i Kalvin, i on priznaje da je, pre no sto se kamata osudi kao zelenasenje, neophodno razmotriti kako uslove pozajmljivanja, tako i polozaj zajmodavca i uzimaoca zajma.

Stroza skola religijskog misljenja drzala se tradicionalne teorije sve do gradanskog rata. Konzervativno svestenstvo iskoristilo je onaj deo zakona iz 1571. godine, koji proklamuje da je »svaki oblik zelenasenja od Boga zabranjen kao odvratan greh«, kako bi dokazalo da zakon, u stvari, nista nije izmenio i da je drzava prepustila crkvi da spreci nagodbe koje, iz prakticnih razloga, sama nije htela da zabranjuje, premda ih nije ni podsticala ni nametala. Da su ova stroza shvatanja jos uvek imala moc nad savesnim dusama, pokazuje primer jednog paroha koji nije hteo da preuzme parohiju dok nije bio siguran da ce biti placen od zemljisne rente, a ne od kamata za kapital.85 Ali cak i u tom slucaju ima teskoca. Kingamski paroh zavestava siromasima iz Bjurforda kravu koju »na godinu ili dve treba iznajmiti za cetiri silinga godisnje«, s tim da se novae koristi za pomoc siromasnima. Ali sporazum ima svoje nepogodnosti. Krave su smrtne, a ova zajednicka krava je »gotovo stradala zbog nesrecnog slucaja i nebrige«.86 Zar novae siromasnih ne bi bio sigurniji ako bi se krava prodala za gotovinu? Tako je krava prodata coveku koji ju je ranije unajmljivao, a kamata je podeljena medu siromasnima. Je li ovo zelenasenje? Je li zelenasenje uloziti

85 Ouen i Bleikvej, History of Shrewsbury, 1825, tom II, str. 364 n.), 412.

86 Hist. MSS. Com., Report on MSS. in various Collections, tom I, 1901, str. 46 (MSS. o f Corporation of Burford).

173

novae u posao da bi se obezbedio dohodak onima — recimo, udovicama i sirocicima — koji ne mogu da ga sami ostvaruju? Ako je zakonito kupiti naslednu zakupninu ili ucestvovati u trgovinskom profitu, zasto bi bio prestup kada se pozajmica naplacuje? Zato bi kreditor, koji i sam moze biti siromasan, davao pozajmicu gratis, stavljajuci na taj nacin novae u dzep bogatog kapitaliste koji kredit koristi da otkupi svu vunu i podigne joj cenu, ili da bi spekulisao u razmenama?

Na ova pitanja liberalni teolozi su odgovarali da kljucnu tacku ne cini slovo zakona, koji zabranjuje mnozenje jalovog metala, vec postovanje hriscanskog milosrda u ekonomskim i drugim transakcijama. Njihovi protivnici pozivali su se na Sveto pismo i na zakon crkve tvrdeci da se zelenasenje ne samo u stepenu nego i po vrsti razlikuje od onih isplata koje su,. kao renta i profiti, moralno besprekorne, ukoliko ne prelaze razumne granice; tvrdili su da je zelenasenje sve ono »sto se zahteva preko date sume kapitala«. Literatura o ovoj temi bila je obimna. Ali bila je zastarela gotovo pre no sto je i napisana. Jer, bez obzira jesu li teolozi i moralisti osudivali svaku ili samo neku kamatu kao protivnu hriscanskoj etici, oba ova stanovista pocivala su na pretpostavci da privredm odnosi pripadaju oblasti kojom, u krajnjoj liniji, vlada crkva. Zajednicka osnova svih vidova religijskog misljenja bila su uCenja koja su tvrdila da privredne transakcije predstavljaju jednu sferu etickog ponasanja i da ill treba, kao i svako drugo eticko ponasanje, procenjivati duhovnim merilima; da pripadnistvo hriscanskoj crkvi podrazumeva odreden privredni moral, bez obzira na to kakve ustupke ljudskoj slabosti cini drzava; da je duznost crkvenih vlasti, koje god da su, da ljudima jasno predoce njihove drustvene zadatke. Ali upravo je ovakva teorija o drustvu, koja se zasniva, pre svega, na religiji, sada bila uzdrmana. Dok su crkveni autoriteti jos gromko raspravljali o pravom tumacenju privredne etike, u krugovima svetovnjaka se, sasvim tiho, obrazovalo snazno misljenje koje je ekonomiju i etiku strogo razdvajalo.

Zelenasenje, opsti naziv za sve vrste iznudivanja novca, predstavljalo je problem oko koga se vrtela citava rasprava o »cistoj savesti« u privrednim poslovima; pitanja ciste savesti samo su ilustracija ogromnih problema s kojima je u vreme poleta trgovinske civilizacije bila suocena crkva, koja je jos uvek propovedala drustvenu etiku zasnovanu na Bibliji, na

174

iskazima crkvenih otaca i sholasticara. U odgovor na sva ta pitanja napisane su nebrojene knjige, nakicene navodima iz Svetog pisma i iz kanonicarskih spisa. No s pravom se sumnja da one, eak i u sopstveno vreme, nisu zadovoljile nikoga osim svojih autora. Uprkos ozbiljnosti s kojom je traSeno da poslovne transakcije budu podvrgnute zakonu morala, kod prakticne etike, u kome je izrazen ovaj zahtev, bio je, zapravo, stvoren za sasvim drugacije privredne odnose od onih sto su vladali u trgovinskoj Engleskoj 17. veka.

Najkljucnije i najteze od svih politickih pitanja je ono koje iznosi razliku izmedu javnog i licnog morala. Dobro je poznato kakav znacaj ima ovaj problem za medudrzavne odnose. Ali posto njegovu sustinu cini teskoca da se iste moraine norme primene na odluke koje pogadaju velike mase ljudi, kao i na odluke koje se ticu samo pojedinaca, ovaj problem u gotovo isto toliko akutnom obliku izranja u oblasti privrednog zivota, i to cim se veze siroko razgranaju, tako da jedinicu proizvodnje vise ne predstavlja usamljeni pojedinac nego grupa. Tvrditi, kao Makjaveli, da jedno pravilo vazi u poslu, a drugo u privatnom zivotu, znaci sirom otvoriti vrata bezobzirnostima pred kojima uzmice svest. A tvrditi da medu njima nema razlike, znaci postaviti nacelo koje ce mali broj onih sto su se u praksi suocili s tom teskocom priznati kao opste primenljivo pravilo, te tako, preteranoscu moralnih nacela, ugroziti samu moralnost. Jer preterani zahtevi odvec cesto vode sklizavanju u besavesne postupke.

Razvoj finansija i medunarodne trgovine u 16. veku doveo je crkvu pred ovaj problem. Uzmimo da svog bliznjeg volim kao sebe samog; ipak, s obzirom na savremene uslove velikih organizacija, ostaje pitanje: ko je, u stvari, moj bliznji i sta da ucinim da moja ljubav prema njemu bude delatna u praksi? Konvencionalno religijsko ucenje nije imalo odgovor na ova pitanja, jer nije ni shvatalo da bi se ona mogla postaviti. Ono je pokusavalo da uvede moral u privredne odnose tako sto je svaku transakciju posmatralo kao slucaj licne etike, koji podrazumeva licnu odgovornost. U veku bezlicnih finansija, svetskog trzista i kapitalisticke organizacije proizvodnje, njegova tradicionalna ucenja o druStvu nisu imala da ponude nista posebno; ona su prosto ponavljala stare stvari, umesto da — primenljivosti radi — budu iznova promisljena i formulisana na nov i ziv nacin. To konvencio-

175.

nalno religijsko ufienje je pokuSalo da zaStiti seljaka i zanatliju od izrabljivanja kojim su inu pretili zajmodavac i monopolista. Suoceno s problemima nadnicarskog proletarijata, ono nije moglo uciniti nista drugo nego da sa besmislenom upor- noscu ponavlja svoje tradicionalno ucenje o duznostima gospodara prema sluzi i sluge prema gospodaru. Isticalo je da su svi ljudi braca. Ali ni pomislilo nije da kao ishod novog ekonomskog imperijalizma, koji je pocinjao da se siri u 17. veku, istakne kako su braca engleskog trgovca i Afrikanci, koje je on odvodio u americko ropstvo, ili americki Indijanci, kojima je oteo zemlju, ili indijske zanatlije od kojih je kupovao muslin i svilu po sramno niskim cenama. Religija jos nije bila naucila da se — kad god se u primeni njenih moralnih principa pojave prakticne teskoce — izgovori pogodnom for- mulom da za privredne transakcije ne postoje moralni principi. Ali za moraine probleme sto su nastajali iz sve sireg privrednog udruzivanja, koje ce u buducnosti postati pravilo, ucenja o drustvu propovedana sa predikaonice i u tradicionalnom obliku nisu imala zadovoljavajuce resenje. Njihova prakticna nedelotvornost utrla je put njihovom iscezavanju iz teorije.

U celini uzev, ona su odbacena jer su zasluzila da budu odbacena. Crkveno ucenje o drustvu izgubilo je znacaj jer je sama crkva prestala da razmislja. Energicna privredna akcija i realisticka mudrost u privrednoj misli trebalo je da budu obelezja 17. veka posto je utihnuo metez gradanskog rata. Ako moze da bira, covek se pre odlucuje za zivot koji podrazumeva brutalnu energiju i usku inteligenciju, negoli za prasnjavo postojanje u mrtvoj poboznosti. U veku Bekona i Dekarta, u kome je vrvelo od bucne radoznalosti i svezih misli koje su, pre svega, donele zacetke ekonomske spekulacije, iz kojih ce nici nova nauka — politicka aritmetika, angli- kanska crkva je u svojoj teoriji o drustvu okrenula leda prakticnom svetu da bi okapavala nad doktrinama koje nikada ne bi bile formulisane da su njihovi autori bili tako daleko od stvarnosti kao njihovi kasniji tumaci. Naravno, ta teorija je s pravom odbacena kao »staro gvozde«.

Nedostaci stare privredne etike bili su kljucni. Osetile su ih i zemlje u kojima nije bilo ni reformacije, ni puritanskog pokreta, ni obicajnog prava, ljubomornog na ono sto mu pripada i zeljnog da skrese crkvene pretenzije. A u Engleskoj

176

je sve to postojalo, i u p.oslednjoj cetvrtini 16. veka, crkveni autoriteti, koji su nastojali da nametnu tradicionalni moral, morali su racunati na raspolozenje koje im je poricalo pravo na jurisdikciju, pogotovo na jurisdikciju u privrednim poslovima. Nije samo obican covek stavljao poznatu primedbu da popovi ne znaju nista o poslu, te da »nije stvar svestenstva da odlucuje koji je ugovor zakonit, a koji ne.«87 Vazniji je bio otpor pravnika obicajnog prava, koji su napadali upraznja- vanje crkvene discipline. Nadbiskup Bankroft se 1605. godine zalio Krunskom savetu da sudije pokusavaju da ogranice jurisdikciju crkvenih sudova na testamente i bracne slucajeve i izneo je da od Elizabetinog stupanja na presto crkva nije resavala vise nego dvadesetinu od preko 500 slucajeva za koje, kako je zakon smatrao, Court of Arches (Crkveni apela- cioni sud) nije bio merodavan.88 »Kako stvari stoje«, pisao je dve godine docnije autor jedne rasprave o gradanskom i crkvenom pravu, »nadleznost nije strogo razgranicena, vec jedno grabi od drugog, kao kad je rec o spornom zemljistu izmedu dva kraljevstva.«89 Jurisdikcija visokog izvrsnog suda (Court of High Commission) trpela je na isti nacini. Zalbe crkvenih sudova upucivane su njemu ili Sudu delegata (Court of Delegates). Od druge polovine 16. veka, do udaljavanja Koka iz Vrhovnog dvorskog suda 1616. godine, sudije su s vremena na vreme prekidale procese pred Visokim izvrsnim sudom ili su oslobadale optuzene koje je taj sud osudio. Tako je 1577. godine, na osnovu naredbe Habeas Corpus, osloboden zatvorenik koga je Visoki izvrsni sud uhapsio zbog zelenasenja.9®

87 Wilson, op. cit., (vidi napomenu 55), str. 233.88 Coke, Institutes, deo II, 1797, str. 601 seqq. (Izvesni paragrafi

o zloupotrebi koje je trebalo promeniti u garantovanje zabrana; izneo ih je Ricard Bankroft, nadbiskup Kenterberija.).

89 Thomas Ridley, A View of the Civil and Ecclesiastical Law, and wherein the practice of them is streitened and may be relieved within this Land, 1607, Dedication, str. 3.

90 W. Huntley, A Breviate of the Prelates’ intolerable Usurpation, 1637, str. 183—4. Rec je o slucaju Hinda, koji se zakleo da je saslusan Mich. 18 i 19 Eliz. O raspravi o zabranama vidi: R. G. Usher, The Rise and Fall of the High Commission, 1913, str. 180 seqq.

177

Sto je najvaznije, uzimala je maha jedna crkvena teorija koja je poricala samo nacelo discipline koju su sprovodili biskupi i arhidakoni. Tokom dva veka pre reformacije, svetovnjaci su se sve manje mirili sa moralnom jurisdikcijom svestenstva. Kada se, za vreme Elizabetine vladavine, pojavio snazan puritanski pokret koji je imao pristalice u stalezu- zanatlija i trgovaca, jedan deo stanovnistva je postao veoma netrpeljiv prema crkvenoj jurisdikciji. Nesklonost puritanaca prema crkvenim sudovima imala je, prirodno, dublje razloge, no sto je bilo povremeno mesanje crkve u oblast poslova. Ali napad na nacelo tradicionalne crkvene discipline u celini pogodio je i privrednu disciplinu. Pri tom se puritanci ni u kom slucaju nisu zalagali za vecu slobodu u drustvenim odnosima. Naprotiv, u svojim ranijim fazama pokret je, bar teorijski, zahtevao strozu disciplinu kako u licnom zivotu svakog pojedinca, tako i u njegovom poslovanju i zadovo- Ijstvima. No on je kao antihriscanske odbacio one organe preko kojih je ta disciplina sprovodena. Kada je 1571. godine u Donjem domu raspravljano o zakonu o zelenasenju, spomi- njanje crkvenog prava docekano je sa primedbama da su pravila tog prava, koja su se odnosila na ovo pitanje, vec ukinuta i da »ne bi trebalo da se pamte ista vise no sto se slede.«91 Za vreme dveju sledecih generacija, raspolozenje protiv sistema je raslo; ekskomunikacije su — kada bi se sudovi osmelili da im pribegnu — slobodno prenebregavane;92 a tridesetih godina 17. veka, pod uticajem Lodovog rezima, zamor je pretio da postane uragan. Onda je nastao Dugi parlament i oba Doma su gnevno osudila mesanje svestenstva u svetovne poslove; usledila je odluka o ukidanju Visokog izvrsnog suda i o oduzimanju krivicne jurisdikcije obicnim crkvenim sudovima; kada je i biskupstvo otpalo, od svega toga nije ostalo vise nista.

»Nije bas mnogo veselo«, pisao je Pen, »otkako se du- hovnjaci toliko mesaju u svetovne stvari.«93 Ovo raspolozenje

91 D’Ewes, Journals, str. 171, 173.92 Vidi, na primer, Surtees Society, tom XXX IV , 1858, The

Acts o f the High Commission Court within the Diocese of Durham, predgovor koji pokazuje da je izmedu 1626. i 1639. godine bilo nekoliko stotina sludajeva potcenjivanja obicne crkvene jurisdikcije.

99 Penn, No Cross, No Crown, deo I, pogl. XII, par. 8.

178

bifo je dogma koju su posle restauracije prihvatili i kavaljeri (protivnici puritanaca) i okrugloglavci (puritanci). Ono je nuzno uticalo ne samo na prakticnu moc svestenstva, koje je ionako vec dugo bilo slabo, vec i na citavu koncepciju religije koja je smatrala da ono sto je Lod zvao »telom crkve« treba da vrsi nadzor nad licnim privrednim interesom. Na- stavljajuci jednu raniju tradiciju, dela Sandersona i Dzeremija Tejlora su ponovo, snazno i elokventno iznela tvrdenje da hriscanina vera vezuje za ono zivotno pravilo ciji su izraz pravicnost nagodbe i milosrdna dela za dobro bliznjih.94 Ali zelja crkve da privrednom zivotu namece objektivne moraine norme sve je vise slabila. Ishod, ni neposredan ni nameravan, ali neizbezan, bilo je precutno poricanje da duhovnistvo ima ikakvog znacaja za poslovne transakcije i za odnose u organi- zovanom drustvu. Poricuci religiji pravo da razvija ikakvu sopstvenu teoriju o drustvu, ovaj stav postao je najtiranskija i najrazomija teorija. Mozemo je zvati ravnodusnoseu.

Promena je zapocela pre gradanskog rata. Okoncala se restauracijom, a u potpunosti, naravno, revolucijom (1688. godine). U 18. veku gotovo da je bilo izlisno ocekivati od anglikanske crkve neko ucenje o drustvenoj etici; jer ona tu vise nije mogla dati nikakav narocit doprinos. Osim nekolicine usamljenika, vise niko nije pomisljao da crkva predstavlja nezavisan moralni autoritet cija merila mogu biti u ostroj suprotnosti s drustvenim konvencijama.

Institucija koja ne poseduje nikakvu sopstvenu filozofiju nuzno prihvata onu koja je u modi. Misao o drustvu u 18. veku odredila je delimicno politicka aritmetika koja je sazre- la s restauracijom i, kao sto se moglo ocekivati, u prvom velikom veku engleske prirodne nauke — veku Njutna, Hejli- ja i Kraljevskog drustva — crpla svoja nadahnuce ne iz religije ili morala, vec iz matematike i fizike. Jos je veci bio uticaj one politicke teorije sto je povezivana s Lokovim imenom, mada su je nasiroko prihvatile, i razvodnile, stotine podrazavalaca. Drustvo, prema ovoj teoriji, nije zajednica staleza koji imaju razlicite funkcije i povezani su uzajamnim

•* Sanderson, De Obligatione Conscientiae, 1660; Taylor, The Rvle and Excercises o f Holy Living, 1650, pogl. Ill, odeljak III (Of Negotiation or Civil Contracts, Rules and Measures of Justice in Bargaining).

179

obavezama Sto proisticu iz zajednickog im cilja. Ono je pre akcionarsko drustvo i odgovornost akcionara strogo je ograni- £ena. Akcionari stupaju u drustvo da bi osigurali prava koja su im vec dali nepromenljivi prirodni zakoni. Drzava — stvar sporazuma, a ne natprirodnog ozakonjenja ■— postoji da hi zastitila ta prava i ispunjava svoju svrhu ukoliko, duvajudi slobodu ugovora, u punoj meri obezbeduje njihovo nesputano koriscenje. .

Najznacajnije medu tim pravima je svojinsko pravo, a ono, uglavnom, mada ne i iskljucivo, pripada visim redoviraa ljudi, koji u svojim rukama drze opipljiv, materijalni »kapital« drustva. Oni koji ne pripadaju kompaniji, nemaju nikakvo zakonsko pravo da dele profit, premda imaju moralno pravo na milosrcte onih koji su im nadredeni. Otuda cudna frazeologija koja sve one sto su po polozaju ispod aristokratije, iiizeg plemstva i slobodnih posednika, naziva »siroma§nima«, a siromasnih, kao sto je poznato, ima dve vrste: »Vredni siromasni«, koji rade za nadredene, i »lenji siromasni«, koji rade za sebe. Otuda i beskrajne rasprave o tome treba li »radne siromahe« svrstati u »proizvodnu« ili u »neproizvod- nu« klasu — sto znaci, zasluzuju li oni svoj hleb ili ne? Otuda gnevno odbacivanje ideje da bi se sudbina siromasnih mogla bitno popraviti sprovodenjem nekih javnih mera. »Tamo gde je svojina postala cvrsta institucija bilo bi lakse ziveti bez novca negoli bez siromaSnih . . . koje, doduse, treba spasti od gladi, ali im ne treba davati nista vredno cuvanja«; siromasi »nemaju nicega sto bi ih nateralo da sluze, osim svoje nevo- Ije; olaksati tu nevolju — to savetuje mudrost, ali potpuno je iSceliti bila bi ludost«; »ako drustvo hoce da bude sredno, mnogi ljudi moraju biti jadni i bedni.«95 Ovakve recenice iz

95 Mandeville, The Fable of the Bees, izd. E, B. ,Kaye, 1924, str. 193, 194. Slican stav povodom nedaca siromastva izrazili ,su u poznijim godinama toga veka prefiasni J. Taunsend u svojoj Diser- tation on the Poor Laws (1785) i Patrik Kolkoun.u Treatise on the Wealth and Resources of the British Empire (1814). Kao i Mendvile, aba ova autora isticu da je siromastvo nuzno za napredak, pa cak, i za samo postojanje civilizacije. Celovitu zbirku navoda o istom predmetu iz dela pisaca 18. veka moguce je naci uÊ.’ S. Fumiss, The Position of the Laborer in a System of Nationalism, 1920, p o - glavlja IV—VI. ; ,0;

180

s*dela sto su §tampana 1714. godine nisu tipicne. Ali one pokazuju u kom pravcu vetar duva.

' D takvoj situaciji temperatura u drustvu bila je niska 1 ravnomerna, a odusevljenje se smatralo ako ne omaskom a moralu, onda bar intelektualnom nepristojno§cu i rflavim ukusom. Ni religijska misao nije bila otporna prema ovom uticaju. Nije rec samo o tome sto je crkva, koja je, kao i drzava, bila naslednica revolucionarnih postignuca, odrazavala karakter aristokratskog drustva, njegovo klasno ustrojstvo i privredne nejednakosti, i odvec cesto bila sklona da idealizuje kao vrlinu ruzrio ulagivanje bogatstvu i drustvenom polozaju, sto i'posle vise od pola veka politicke demokratije jos uvek predstavlja karakteristican i omrazen engleski porok. Isto toliko je bila vazna i cinjenica da je crkva, nezavisno od odredenih grupa i odredenih pitanja, prihvatila vladajucu filozofiju drustva i njoj prilagodila svoje ucenje. Doba u kome je politicka teorija bila stavljana u kalup religije ustu-; pilo je mesto vremenu u kome religijska misao vise nije bila' veliki ucitelj, nego poslusni ucenik. Ocigledni izuzeci kao Lo, koji je s neuporedivom snagom ozivljavao ideju da hriscan-: stvo podrazumeva izuzetan nacin zivota, ili protesti kao Vesli- jeva propoved »Funkcija novca«, samo pojacavaju utisak o opstoj pomirljivosti u konvencionalnoj etici. Sasvim je ume- sno opisati ojidasnju religijsku misao kao mesavinu morala i razboritosti, koju povremeno omeksava prilicno sentimentalno sazaljenje pr,ema nizima. Ona je bila prirodan pandan filozofiji drustva, koja je odbacila teologiju a teoriju o drustvu, kao o organizmu sastavljenom od razlicitih staleza koji su ujedinjeni zajednickom podredenoscu nekoj duhovnoj svrsi, zamenila predstavom o samoregulativnom mehanizmu koji pokrecu tegovi i lanci. ,-privrednih motiva. , ,

Ovakvo shvatanje, koje sve prividno sukobljene interese, dovodi u privredni sklad, ostavilo je malo mesta za moralnu kazuistiku. A ipak je bilo dovoljno materijala za reformatdra. Vidovi ranog trgovinskog kapitalizma — setimo se samo orgija finansijske nemoralnosti koja je dostigla vrhunac 1720. godine — bili su takvi da mozemo pretpostaviti da bi zapanji- li cak i ne preterano osetljivu savest 18. veka. Dva veka pre toga, propovednici i teolozi osudili su fugere; a u poredenju s ljudima koji su stvorili »South Sea Bubble«, fugeri su biK nevinasca. U stvari, religijsko misljenje se uopste nije uzbudi-'

i8i:

Io zbog ovog dogadaja. Tradicionalna shema drustvene etike nacinjena je u jednom jednostavnijem vremenu. U trgovinskoj Engleskoj, koja se bavila bankarstvom, pomorstvom i zdruzenim akcionarstvom, ona je licila na gotsko praznoverje, a tako su je i zvali. Posle restauracije ona je tiho iseezla. Zelenas i trgovac na veliko vise se ne pojavljuju u nadbi- skupskim optuznicama. U poznatom prirucniku pod naslovom The Whole Duty of Man96 (Sve covekove duznosti), objavljenom prvi put 1658. godine i nasiroko citanom u sledecem veku, zelenasenje i izrabljivanje joS uvek su obelezeni kao greh, ali se otvoreno odbacuje pokusaj da se odredi §ta su oni zapravo. Svestenstvo se, doduse, jos nije javno izjasnilo za shvatanje o prirodnom coveku, koje je jedan autor 18. veka izrazio recima: »Trgovina je jedno, a religija drugo«, ali je ono ipak dovoljno znacajno cutalo o tome da su izmedu ta dva podrucja moguci sukobi. Karakteristicna doktrina je bila ona koja je religijskom ucenju o privrednom moralu ostavila malo mesta jer je anticipirala teoriju koju je kasnije sazeto izrazio Adam Smit u svom cuvenom pasusu o nevidljivoj ruci, cime je hteo da kaze da je u stvarima licnog interesa u privredi delatno providenje. »Nacionalna trgovina, dobar moral i dobra vlada«, pisao je Taker, o kome je Vorburton zlobno primetio da je religija njegova trgovina, a trgovina njegova religija, »nisu nista drugo do deo jednog opsteg plana u namerama providenja.«

Naravno, kada je rec o ovakvom shvatanju, nije bilo potrebno da crkva insistira na trgovinskom moralu, jer se zdrav moral poklapao s trgovinskom mudroScu. Postojeci poredak bio je i prirodni poredak, izuzev ako su ga remetili kratkovidi vladini zakoni a prirodni poredak bio je i bozji poredak. Sredinom veka su najobrazovaniji ljudi smatrali da njihovu filozofiju izrazavaju Popovi stihovi:

Thus God and Nature formed the general fram e,And bade self-love and social be the same.

(Tako Bog i priroda stvorise citav svet i odredise da samoljublje i Ijubav prema bliznjem

budu isto.)

M The Whole Duty of Man, laid down in a plain and familiar way for the use o f all, 1658.

182

S* Naravno, takav stav opet je sprecavao kriticko ispitivanje institucija i ostavio hriscanskom milosrdu samo one vidove zivota koji bi mogli biti rezervisani za filantropiju, upravo zato sto su se nalazili izvan one oblasti normalnih ljudskih odnosa, u kojoj su zahtevi licnog interesa pruzali potpuno zadovoljavajuci motiv i pravilo ponasanja. Stoga je drustveni rad crkve trebalo da obuhvata pomoc ranjenima i onima koji nisu bili u borbi, a ne organizaciju glavne vojske. Karakteri- stican izraz tog rada u 18. veku bile su: pomoc siromasnima, briga za obolele i osnivanje skola. Uprkos izvornoj, mada ponekad gruboj brizi za duhovnu dobrobit siromasnijih klasa, koja je podstakla ponovno budenje evangelizma, religija je kriticko-konstruktivni stav prepustila prosvetiteljski i filantropski nastrojenim autorima.

S vremena na vreme izrazavano je cudenje sto crkva nije zivlje podsticala i usmeravala ogromno preuredenje privrednog zivota, koje je tradicija — ne bas srecno — nazvala »industrijskom revolucijom«. Ali ona nije bila kadra da to ucini. Postoje, bez sumnje, posebne okolnosti koje su uslovile njeno cutanje — neznanje i inercija, vladajuca ucenja politicke ekonomije i, posle 1790. godine, strah od svih humanitar- nih pokreta sto se inspirisu Francuskom. No objasnjenje njenog stava treba traziti manje u posebnim prilikama tog trenutka, a vise u preovladivanju jednog raspolozenja koje je prihvatilo uspostavljeni poredak klasnih odnosa kao da mu nije potrebno nikakvo opravdanje pred visim sudom i koje je od religije stvorilo ne svoga kriticara ili tuzioca, vec svoga tesitelja, svog apologetu i svog slugu. Nije rec o tome da je doslo do vracanja nemoralnoj nehumanosti, vec da je odbacena i sama ideja da crkva poseduje nezavisno merilo vrednosti kome bi se drustvene institucije pokoravale. Predaja se odigrala mnogo pre no sto je bitka pocela. Duhovno slepilo koje je omogucilo da se prihvate strahote ranog fabrickog sistema nije bilo novost, vec navika veka.

IV POGLAVLJE

PURITANSKI POKRET

Rascep izmedu religijske teorije i privredne prakse bio je pred kraj 16. veka vec dugo ocevidan. Ali u meduvremenu je u nedrima same religijske teorije sazrevao jedan novi sistem ideja, kome je bilo sudeno da preokrene sve tradicionalne vrednosti i da citavo polje drustvenih obaveza osvetli novom i prodornom svetloscu. Vec dugo najavljivan tutnjavom koja opominje, puritanski pokret se kao bura podigao na svet, u kome je vrvelo od nadoslih snaga, i na crkvu cije je samopouzdanje bilo poljuljano. Suma se povila; hrastovi su pucali; suvo lisce je popadalo pod naletom vetra, ni zimskog ni prolecnog, vec silovitog, zivotvornog i nemilosrdnog i neznog, vetra koji daje cudne zvuke ceznje i skrusenosti, kao glasovi ljudi sto su zastali u Mesheku, koji ozna£ava Produzenje, u Kedaru, koji oznacava mrak; dok uz glasne trube i zveket oruzja i lomljavu duboreza na Hramu, poniznom pred Bogom i oholom prema ljudima, sveci-vojnici huje bojnim poljem vu- kuci svoje krvave odore.

U dubokoj tisini koja je zavladala posto su se titani pretvorili u prasinu, u avgustovskom spokoju 18. veka zacuo se glas da religijska sloboda, posmatrana »sa cisto privrednog stanovista«, pruza velike prednosti.1 Ocigledno — rodio se novi svet. I taj svet, nastao iz mistickih vizija, iz strasti proroka, iz znoja i agonije junaka i slavnih i bezimenih, a uz

1 Tucker, A B rief Essay on the Advantages and Disadvantages which resp ectively attend France and Great Britain with regard to Trade, 1750, str. 33. O Takeru, Cija su dela retka, n a jbolje pise W. E. Clark, Josiah Tucker, Econom ist (Studies in History, Economics and Public Law, Colum bia University, tom X IX , 1903— 5).

185

to i iz svetovnih ambicija i uobicajene pohlepe, bio je svet u kome su — posto vise nije bilo »Thorough«-a (nemilosrdna administrativna praksa sprovodena za vreme Carlsa I; zastupali su je Vilijem Lod i Erl od Straforda — P-P-), posto je svojina bila sigurna, ugovori neprekrsivi, a izvrsna vlast ukrocena — mudra ulaganja poslovnog coveka obecavala dobar profit. Tako se epitaf sto krunise takozvani uspesan zivot ruga snovima mladosti koja nije ceznula za uspehom, vec za blistavim padom mucenika ili sveca.

(I)

PURITANIZAM I DRUSTVO

Iz Kalvinovog ucenja razvile su se u Engleskoj tri glavne struje: prezbiterijanizam, kongregacija i doktrina o bozjoj i ljudskoj prirodi, koja je, iako zajednicka prvim dvema, bila rasirenija, prodornija i snaznija od obeju. Meflu ova tri ogranka glavnog toka, prvi i najstariji, koji je donekle uzbudio duhove u Elizabetino vreme i za koji se verovalo da bi uz pripomoc iz Skotske mogao prerasti u drzavnu crkvu, izlio je svoj verski zavet u bronzi, ali nije pustio duboko korenje. Drugi, koji je naglasavao pravo svake crkve da se sama organizuje i bude nezavisna od drzave, zavestace i Starom i Novom svetu neunistivo pravo na gradansku i religijsku slobodu. Treci je bio puritanizam. On nije bio ogranicen ni na kakvu pojedinacnu sektu, a u anglikanskoj crkvi bio je zastupljen isto koliko i u onima sto su se kasnije od nje odvojile; a nametnuo je ne samo ideje o teologiji i upravlja- nju crkvom vec i politicke teznje, poslovne odnose, porodicni zivot i minutiae licnog ponasanja.

Sirenje, trijumf i preobrazaj duha puritanizma predstavljali su najbitniji pokret u 17. veku. Pravu englesku reformaciju sacinjavao je puritanizam, a ne tjudorsko odvajanje od Rima; moderna Engleska nastala je iz njegove borbe protiv starog poretka. Ali koliki god da su bili njegovi uspesi u visokoj sferi javnih poslova, jos veca su bila njegova postignuca u onom unutarnjem svetu, kome je politika sluzila samo kao jadno postolje. Kao ledeni breg koji putnika moze da plasi svojom velicanstvenom visinom samo zato sto ga

186

podupire jedna mnogo veca masa koja izmice putnikovom •oku, revolucija koju je puritanizam izazvao u crkvi i drzavi !bila je manja od one u ljudskim dusama; njene lozinke, sto su grmele u zamoru parlamenta i u buci bitaka, naucene su u usamljenim nocima kada se Jakov rvao sa bozjim andelom ne bi li iznudio blagoslov pre bekstva.

W e d o it w ron g , b ein g so m a jes tica l T o o f f e r i t th e sh ow o f v io len ce .

(G res im o s to to lik o m v elica n stv en oS iu s tv a ra m o p r iv id s ilov ito s ti.)

U Foksovom i Bunjenovom (George Fox, 1624— 1691, engleski teolog, utemeljivac kvekera — p.p.) misticizmu, u Kromvelovoj teskoj melanholiji i uzarenoj energiji, u pobed- nickoj mirnoci »neuznemirenog, nezavedenog, nezaplasenog« Miltona, u svetu samozivaca i otpadnika, ima dubina svetlosti i tame, koje ce potomstvo posmatrati s postovanjem ili sa uzasom, ali nece imati instrumente kojima bi ih izmerilo.

Ima karaktera koji su kao prizma, cije su razlicite blistave boje samo izlomljeni odblesci jednog zraka koncentrisane svetlosti. Ako su unutarnje sfere puritanizma ostale tude istoricaru, on je ipak svuda sretao njegove spoljasnje i vidlji- ve znakove — na trgu, u pisarnicama, u vojnickom logoru nista manje negoli u radnoj sobi ili u molitvenom skupu izabranika. Puritanac prezire taste znake sakramentalizma; za njega je sakrament sam mukotrpni rad. Poput coveka koji se neumomo trudi da izagna demona, puritanac stavlja u pokret svaku snagu na nebu i zemlji kako bi spasao svoju dusu. Samom energijom svoga sve obuhvatnijeg duha, on iznova stvara ne samo sopstveni karakter, navike i nacin zivota vec i porodicu, crkvu, industriju i grad, politicke institucije i drustveni poredak. Svestan da je samo stranac i hodocasnik, koji iz ovog prolaznog zivota zuri u zivot sto tek treba da nastupi, on se sa gotovo fizickim uzasom okrece od tastine koja u uzasnu ravnodusnost uljuljkuje duse sto borave na granicama vecnosti, kako bi, nespokojnog duha, razmisljao o velikim stvarima — Bogu, dusi, spasenju u prokletstvu. Jedan puritanac je ovako opisao svoje preobracenje: »Zahvaljujuci njemu, svet mi se ukazao kao les u kome nema ni zivota ni lepote. Ono je ugusilo u meni one taste zelje za slavodobit-

187

nom ucenoScu, koje su bile greh moje mladosti... Ono me je- poucilo onom metodu izucavanja koji se kasnije pokazao tako- blagoslovenim... Navelo me je da pre svega drugog mislim o- carstvu bozjem i o bozanskoj pravednosti, da vodim racuna o jednoj stvari koja je potrebna i da sebi jasno predocim svoje konacno odredenje.«2

Preplavljen osecanjem svog »konacnog odredenja«, puritanac ipak ne sme da se prepusti odmoru u razmisljanju O' Bogu. Kontemplacija o Bogu, koju su najveci sholasticari opisali kao najvece blazenstvo, preveliko je blazenstvo za gresnike cija je duznost da u jednom svetu sto je predat silama mraka velicaju boga svojim radom, a ne da razmislja- ju o njemu. »Put u Nebeski grad vodi upravo kroz ovu varos, gde se odrzava taj razuzdani vasar; i onome ko zeli da stigne u nebo ne prosavsi kroz ovu varoS ne preostaje ni§ta drugo> do da izade iz sveta.«3 Za taj strasni put sto vodi izmedu litica i opsednut je neprijateljima, putnik odbacuje svaki teret i naoruzava se svakovrsnim oruzjem. Treba se osloboditi razonode i knjiga, pa cak i opstenja s prijateljima, ako je potrebno; jer bolje je uci u vecni zivot hrom i osakacen, nego li zdravih udova boraviti u vecnoj vatri. Kao Bakster i Foks, taj putnik krstari zemljom ne bi li nasao nekoga ko ce njegovoj dusi kazati rec zivota. Od svojih svestenika on ne- trazi oprost, vec savet, podstrek, upozorenje. Prorostva spadaju medu najkarakteristicnija obelezja ranog puritanizma: po- nikla su iz duboke potrebe jedne generacije za prosvedenoscu, obrazovanjem, religijom i duhom; i upravo stoga sto »previse- propovedi vodi rasparcavanju, dok previse molitava vodi o- danosti«4, neprijatelji puritanizma otvorili su svoje povelje kako bi zaustavili vihor sto je duvao sa puritanske propoveda-- onice. Puritanac disciplinuje, racionalizuje i sistematizuje svoj zivot; »metod« je bio lozinka puritanskog pokreta citav vek pre no §to je svet cuo za metodiste. I sam posao je duhovna.’ vezba; i to je bozji vinograd koji pozvan puritanac treba da obdelava.

2 Reliquiae B axterianae: or Mr. Richard B a xter ’s Narrative o f ' the m ost m em orable Passages o f his L ife and Times, 1696, str. 5.

3 Bunyan, The Pilgrim ’s Progress.4 The L ife o f the D uke o f N ew castle, od Margaret, Duchess o f

Newcastle (Everyman ed., 1915, str. 153).

1«8

On je po prirodi republikanac, jer nema nicega na svetu sto poseduje kao gospodar; oseca .da se »bozje ljutnje boji vise nego celog sveta«.5 Ako vladari i vlade nece da cuju i slusaju, bice pretvoreni u prasinu; na njihovim kostima izabrani ce podici Hristovo carstvo. I na kraju, sve to — mplitve, trud i disciplina, gospodarenje sobom i drugima, rane i smrt — mozda ipak nece biti dovoljno za spas jedne duse. »Onda sam spoznao da jedan put u pakao vodi i od nebeskih kapija, kao sto vodi iz ovog grada unistenja«6 — ove strasne reci ne daju mu mira dok se priblizava svome kraju. Ponekad mu slamaju srce. No posto se izobilna milost udeljuje i najvecem gresni- ku, one cesce hrane njegovu volju. Jer volja je sama sustina puritanizma — volja organizovana, disciplinovana i nadahnu- ta, cas nema u ushicenom divljenju, cas silna u ispoljavanju energije; jacanju i usmerenju volje sluzi svako sredstvo iz ogromnog arsenala religiozne revnosti. Puritanc nalici celicnoj •opruzi koju steze neka unutarnja sila; ponekad je napregnu- tost prevelika, te oslobadanje ove sile rusi sve pred sobom, cak dovodi i do samounistenja.

Puritanski duh prodro je u sve staleze i obuzeo aristokra- tiju i seosko plemstvo kao god i tkace koji su »stojeci za razbojem, stavljali pred sebe knjigu ili su jedan drugog poucavali moralu«.7 No, i ako religijska revnost i odusevljenje moralom ne mogu da se protumace samo vulgarnim kategori- jama staleza i dohotka, iskustvo ipak pokazuje da razlicita privredna i drustvena situacija utice na stvaranje nekih spe- cificnih oblika poboznosti. Savremenici su imali utisak da se puritanski duh ucvrstio, pre svega, u onim drustvenim slojevima koji su bili privredno nezavisni, obrazovani i uzdrzano ponosni na svoj polozaj, sto se ocitovalo u resenosti da zive po svojoj volji, ne klanjajuci se zemaljskim vlastima, i u donekle osionom preziru prema onima koji su, zbog slabosti karaktera ili zbog ekonomske bespomocnosti, bili manje odlucni, manje snazni i manje oholi od njih samih. Medu takve ljude delimicno je spadalo seosko plemstvo iz onih krajeva gde je dodir sa gradom i novim duhovnim strujanjima oslabio feudalni

* P ' '

•'* Baxter, op. cit., str. 31.6 Bunyan, Pilgrim ’s Progress. ,7 Baxter, op. cit., str. 89.

189

duh. Spadali su takode i slobodni sopstvenici koji su bili »visoke gore list, nikome podredeni«8, pogotovo iz istocnih. grofovija gde je postojalo slobodno posednistvo. I, pre svega, trgovinski stalez iz gradova i onih poljoprivrednih oblasti koje su delimicno industrijalizovane decentralizacijom tekstilne industrije i industrije gvozda.

»Kraljevu stvar i stranku«, pisao je jedan autor o situaciji u Bristolu 1645. godine, »zastupaju u tom gradu dve sasvim oprecne grupe; jednu cine bogati i mocni, a drugu oni od najnize i najprostije vrste; srednji slojevi, istinski i najbolji gradani, osecaju odvratnost i prema jednima i prema drugima.«9 Da su upravo ovi slojevi svuda bili nosioci puritanizma, pokazuje jedna statistika profesora Asera; prema njoj su u prvoj deceniji 17. veka, puritanski svestenici bili ovako raspo- redeni: od 281 svestenika, cija su imena poznata, 35 je pripadalo Londonu i Midlseksu, 96 trima manufakturnim grofovijama, Norfolku, Safolku i Eseksu, 29 Nortemptonsajru, 17 Lanksiru, a samo 104 je preostalo za sve druge krajeve zemlje.10 Ova pojava bila je tako upadljiva da je izazvala i komentare savremenika obuzetih stvarima od dublje duhovne vaznosti no sto su bile socioloske generalizacije. »Vecina zakupaca ove gospode i veliki broj najsiromasnijih, koje su ostali nazivali olosem, sledili su seosko plemstvo i bili za kralja. Na strani Parlamenta stajali su (izuzev njegovih clanova) manji deo seoskog plemstva iz grofovija, zatim slobodni posednici i srednji slojevi; ovi poslednji bili su pripadnici udruzenja i grofovija koje su se bavile suknarstvom i slicnim zanatima« — pisao je Bakster. On je tu cinjenicu objasnio okolnoscu da je stalna povezanost sa trgovinskim sredistima ucinila ove ljude nezavisnijima i naveo je primer Francuske gde su se »protestanti regrutovali upravo iz sloja trgovaca i iz srednjih slojeva«.u

Najupecatljiviji primer bio je, naravno, London. On je placao snage u Parlamentu, i sve do revolucije bio »revoluci-

8 Tomas Fuler, The H oly and Profane States, 1884., ed., str. 122.9 Navodi S. Seyer, M em oirs o f Bristol, tom II, 1823, str. 314.10 R. G. Usher, T he Reconstruction of English Church, tom I,

1910, str. 249— 50.11 Baxter, op. cit., str. 30.

190

onarni grad« par excellence; vratio je cetiri jeretika rojali- stickom parlamentu od 1661. godine; kada je lord Rasel nosio Zakon o iskljucenju (Exclusion Bill) iz Donjeg u Gornji dom, za pratnju mu je obezbedio gradonacelnika i vecnike; posto je prezbiterijanstvo zabranjeno, jos dugo je pruzao.-zastitu pre- zbiterijanskim svestenicima; brinuo se o partiji vigovaca, koja se zalagala za toleranciju, i dao utociste njenim vodama kada je 1681. godine izbila oluja. Ali svuda se moglo primetiti to isto. »Posredstvom grada Londona (koji je leglo pobunjenickih partija)« — pisao je jedan neprijateljski raspolozen kriticar— »i zahvaljujuci njegovoj trgovini sto se vrsi po celoj zemlji, puritanizam, ta gradanska kuga, uvukao se u sve nase esnafe i gradove, te tako truje sve grofovije.«12 U Lanksiru su se gradovi sto su negovali suknarstvo — »Zeneve Lanksira« — kao puritanska ostrva uzdizali u moru rimskog katolicanstva. Centri puritanizma u Jorksiru su bili Bredford, Lids i Hali- faks, u srednjoj Engleskoj — Birmingem i Lester, na zapadu— Gloster, Tonton i Ekseter, prestonica tekstilne industrije.

Poistovecivanje industrijske i trgovacke klase sa religijskim radikalizmom bilo je stalna tema anglikanaca i rojalista, koji su u porocima na obe strane nasli dopunske razloge da ne veruju nijednoj od njih. Klarendon je gorkim recima govorio o »sektaskom raspolozenju koje je obuzelo vecinu esnafa« i o njihovom »ponosu na sopstveno bogatstvo«13; a posle gradanskog rata, za zivota citave jedne generacije, i politika i religija po varosima dovodene su u sumnju. Ok- sfordski biskup je upozorio vladu Carlsa II da im ni u cemu ne izlazi u susret, jer su njihova »trgovinska udruzenja, gnezda sektastva i pobune«, a »najnoviji zalosni dogadaji zaceli su se uglavnom u kancelarijama trgovaca«.14 Pepis je suvo pomenuo mracne poglede sto su susretali anglikanske svestenike pri njihovom povratku u gradske crkve. Tvrdilo se cak da su dvorani s veseljem pozdravili londonski pozar, kao>

12A n ordinary and plaine Narration o f the Beginnings and Causes o f this W arre, 1644, str. 4 [Brit. Mus., Thomason Tracts, E. 54 (3)]. Osvrt na ovo dugujem ljubaznosti oca Paskala Larkina.

13 Clarendon, H istory o f the Rebellion, knj. VI, par. 271.14 Parker, D iscourse o f Ecclesiastical Politie, 1670, Predgovor,

str. X X X IX .

19L

ruku providenja, koja je trebalo da unisti tu gomilu nezado- voljnika.13

Kada je posle 1660. godine politicka aritmetika postala moda (Politicka aritmetika je bio naslov knjige ekonomiste Petija, koja je objavljena 1690. godine — P-P-), njeni predstavnici su se oslanjali na iskustvo poslednje polovine veka i, na primer, Holanda, koji se bavio evropskom privredom 17. veka, kada su se, sasvim nalik modernim sociolozima, upustili u istrazivanje odnosa izmedu privrednog procvata i ostalih vidova nacionalnog zivota. Hladni, liseni strasti, umorni od pridika s predikaonice, oni su -— ne bez otmene ironije — potvrdili dijagnozu biskupa i prezbiterijanaca, ali su iz nje izvukli drugacije zakljucke. Njihovoj analizi je poseban znacaj dalo sve cesce postavljano pitanje verske tolerancije. Za duhovno-crkveni vid problema oni nisu imali sluha; razlog za prihvatanje tolerancije nasli su u cinjenici da su stalezi koji su stajali na celu puritanskog pokreta i bili glavna zrtva zakona sto ih je Klarendon doneo protiv nonkonformista (Clarendon Code) ujedno bili i celnici komercijalnog i industrijskog preduzetnistva. To je, verovali su, bilo lako objasniti. Seljaci su mogli biti verski homogeni jer je vec i njihova privredna struktura bila homogena i jednostavna. Nasuprot tome, mnogostruka poslovna zajednica mogla je izbeci stalne sukobe i smetnje jedino ako bi slobodno prihvatala prilive iz razlicitih slojeva i ako bi svaki od ovih elemenata mogao slobodno birati svoj nacin zivota, odnosno —- sto je u toj epohi bilo isto — ispovedati sopstvenu religiju.

Defo je jednom primetio da Englezi nisu uspeli da izmisle nista novo, ali su umeli sve da poprave; engleska privreda bila je dovoljno elasticna da prihvati flamanske tkace sto su pobegli iz Alve i hugenote sto su isterani iz Francuske. Ali tradicionalni crkveni sistem nije bio podjednako gostopri- mljiv., On nije mogao podneti ni strane izbeglice ni domace sekte. Preokrecuci praksu elizabetanskog Krunskog saveta — koji je raznovrsnost trgovine smatrao znacajnijom od jedin- stvenosti religije — Lod je na razlicite nacine stvarao teskoce naseljima stranih zanatlija u Meidstounu, Sendvicu i Kenter-

15 The L ife o f Edward, Earl o f Clarendon, w ritten b y himself, 1827, tom III, str. 101.

192

beriju,16 tako da su sve do 1869. godine pri svakom pokusaju da se nametne konformizam, nastajali novi problem!. »Zatvori su bili prepuni najimucnijih trgovaca i naseljenika, suknari su izbacivani iz svojih kuca, a hiljade radnika i radnica koje su oni zaposljavali bile su prepustene gladovanju.«17 Osuda strasnih posledica torijevske prakse, sto su je izrekli vigovci, podseca na sliku opste bede posle opoziva Nantskog edikta, koju su u svojim izvestajima dali francuski nadzornici.18

Kad je vec sukob privrednih interesa i prakse prinudnog konformizma bio toliko ocigledan, ne treba da nas iznenaduje cinjenica da su ekonomisti te epohe principom ozdravljenja samoionicijativno proglasili toleranciju, rekavsi da je proga- njanje nespojivo s napretkom, jer pogada upravo one koji stoje na celu tog napretka. »Svaki takav zakon«, napisao je a l i t o r jednog pamfleta na tu temu, »ne samo da izricito protivreci nacelima i pravilima sto ih postavlja jevanctelje« nego i »steti trgovini i blagostanju nase zemlje jer progoni

18 D. C. A. Agnew , P rotestant Exiles form France, 1886, tom I, str. 20— 1. Godine 1640. R oot and Branch Petition je, pored zala za koja su krivi biskupi, ukljucivala »sm etnje i unistenje svih dobrih ljud i; vecina k o ju su sacinjavali suknari, trgovci i drugi, posto su jo j oduzeti n jeni svestenici i natovareno brem e teskoca, napustila je kraljevstvo i otisla u H olandiju i druge krajeve, po - vukavsi sa sobom velike manufakture sukna i trgovinu, prenoseci ih u oblasti u kojim a se nastanila, dok je vuna, vazna sirovina, izgubila vrednost i n ije se prodavala; trgovina je propadala, m nogi siromasni ljudi trazili su posao, pom orci su otpustani, a cela zem lja je veom a osirom asila«. [S. R. Gardiner, Constitutional Docum ents o f the Puritan Revolution, 162S— 60 (1889), str. 73.] O srazmerno liberalnom postupanju prem a stranim useljenicim a za vrem e E li- zabetine vladavine v id i: Taw ney and Power, Tudor Economic D ocum ents, tom I, deo VI, br. 3, 4, 11 (2), 15, i: Cunningham, Growth o f English Industry and Com m erce, M odern Times, 1921, deo I. str. 79— 84.

17 Torism and Trade can n ever agree, str. 12. L evy (Econom ic Liberalism , str. 12) pogresno pripisuje ovaj spis Devenantu.

18 Vidi, na prim er: G. Martin, La Grande Industrie sous la regne de Louis X I, 1899, pogl. X V II, gde se navode izvestaji nekolicine intendanata; Levasseur, H istoire du com m erce de la France, 1911, tom I, str. 421.

193

najvrednije ljude i time osiroma§uje zemlju, koja bi mogla uposliti deset puta brojnije stanovnistvo no sto je nase.«19

U svojoj promisljenoj i jasnoj studiji o Holandiji, Tempi je kao jedan od razloga za uspeh te zemlje naveo cinjenicu da tamo svaki covek moze da ispoveda religiju koju zeli, sa jedinim izuzetkom rimskog katolicanstva.20 De la Kur, cija je znamenita knjiga objavljena pod imenom Dzona de Vita, rekao je to isto.21 Peti je ukazao da su najuspesniji gradovi u Engleskoj bili oni u kojima je nonkonformizam bio najizrazi- tiji i naveo je podatke ne samo o Evropi nego i o Indiji i Otomanskom carstvu da bi dokazao kako je privredni progres doduse usaglasljiv sa svakom religijom, ali zato klasa koja ga nosi uvek mora biti sastavljena od raznorodne manjine »koja propoveda misljenje razlicito od javno ustanovljenog«.22 »Cini se da je katolicka religija po prirodi nepodobna za privredne stvari«, pisao je 1671. godine jedan pamfletist, »dok kod reformisanih uporedo s verskom revnoScu raste i naklonost prema trgovini i industriji jer oni dokolicu smatraju nedopu- stenom... Engleskoj ide u raCun da uklanjanjem svih prepre- ka u gradovima i na selu podstice privredu i da donosi zakone koji je potpomazu, a medu takve spada, pre svega, sloboda veroispovesti za sve protestantske nonkonformiste i zabrana katoli£anstva.«2S

19 A L etter from a G entlem an in the C ity to a Gentlem an in the Country about the odiousness o f Persecution, 1677, str. 29.

20 Sir Wm. Temple, O bservations upon the United Provinces of the Netherlands, pogl. V, VI.

21 T he True In terest and Political M axim s of the Republick of Holland and W est-Friesland, 1702, deo I, pogl. X IV .

22 Petty, Political A rithm etic, 1690, str. 25— 6.23 The P resen t In terest o f England stated, by a L over o f his

King and Country, 1671. Dugujem zahvalnost gospodinu A. P. V ets-vortu Sto m i je skrenuo paznju na odlom ak koji je naveden u tekstu. Lorens Bradon izrazava ovaj m om enat jos specifidnije:»Religijsko praznoverje obavezuje Francusku da praznuje (bar) pedeset svetih dana viSe nego m i; a svaki takav dan kada se ne radi znafii sto dvadeset h iljada funti gubitka za obm anute lju d e« (A bstract o f the draft o f a Bill for relieving, reform ing and em ploying th e Poor, 1717). V idi i: Defoe, Enquiry into Occasional C onform ity, 1702, str. 18— 19: »Cudim o se, gospodo, kako 6ete vi p r i-

194

Ako su ekonomisti podrzavali toleranciju zato sto ,je pogodovala razvoju trgovine, nepoverenje torijevaca prefna trgovackim klasama raslo je upravo zbog toga sto su Qije najglasnije trazile toleranciju. Svift je kao deo iste omrazetje vere osudio maksimu da »religija ne sme da ..pravi razliku medu protestantima« i praksu »da se u svim prilikama novcanim interesima daje prednost nad posednistvom.«24 »Prezbi- terijanci, banka i drugi esnafi« — to ueduhovito izrugivanj.e je cak i u poznom 18. veku bilo prisutno u polemickim spisima drzavnika Bolingbruka, koga je lord Morli opisao kao princa politickih sarlatana.25

^Srednji slojevi«, »srednja klasa«, »srednjaci« — to su bila imena za drustvene grupe koje su, naravno, ukljufiivale najrazlicitije privredne interese i licne polozaje. Ali u periodu nastajanja puritanizma, pre gradanskog rata, postojala su dva razloga sto ta imena nisu bila samo puka fraza, kao sto je danas slucaj. Pre svega, sem izvesnih posebnih podrucja i industrija, krupna proizvodnja je bila neznatna, a proletariat medu nadnicarima malobrojan. Tako je tipican radnik jos uvek bio sitni sopstvenik koji je nastavljao da radi na razbo- ju ili u livnici; njegov polozaj je opisao Bakster: »Veoma bogati trgovci nisu postojali... medu gradskim sluzbenicima malo koji je dostigao platu od 40 funti godisnje, vecina nije dobijala ni upola toliko; tri-cetiri najbogatije i najuspeSnije zanatlije uspevale su da za 20 godina zarade samo oko 500 do

m iti nag novae u svoje m anjkave fondove, uzeti nas kapital da nastavite svoje ratove, nase zajm ove i kredite da biste obezbedili snabdevanje hranom i potpom ogl: mornaricu. A ko nastavite da nas izdvajate, da donosite zakone koji nam zabranjuju da kupujem o zem lju, da budem o slobodni posednici; razmislite hocete li moci da nactete novae da nas isplatite. Preselite nas u gradove i pustite nas da sami trgujem o; pustite nas da cesljam o vunu. predemo, pletemo, tkam o i radim o jedan s drugim i jedan za drugog, i v ide- cete kako cete bez nas izaci nakraj sa siromastvom. Pustite da nasi brodovi p love za sebe, da nas novae bude van vasih banaka, ne prim ajte nijedan od nasih zakona, i odvojite se od nas u civilnim stvarima isto onako potpuno kao sto ste se odvojili u religiji, pa vidite kako cete se snaci bez nas.«

24 Swift, Exam iner. '25 Bolingbroke, L etter to Sir Wm. Windham, 1753, str. 21.

195

600 funti, a 100 funti je glatko mogao odneti neki opak duznik.«26 Ti ljudi su se od uspe§nih trgovaca ili proizvodaCa tkanina razlikovali samo po bogatstvu, dok su po ekonomskom i drustvenom polozaju bili vrlo slicni; razlika medu njima se ogledala samo u stepenu, a ne i u vrsti. U industriji su regionalne suprotnosti jog uvek igrale vecu ulogu od klasnih suprotnosti. Oni sto su se mogli smatrati nezavisnima — posto su posedovali sopstvena oruda za proizvodnju i vodili sopstvene poslove — cinili su mnogo veci deo stanovnistva no sto je to slucaj u kapitalistickim drustvima.

Drugi razlog bio je jos znacajniji. Klase sto su se bavile trgovinom i zanatstvom jos uvek su bile dovoljno mlade da bi mogle razviti svest o sopstvenom poretku stvari i vlastitim pogledima na religiju i politiku; ne samo po svom poreklu i odgoju vec i po drustvenim navikama i radnoj disciplini, po svim svojim drustvenim nacelima, one su se znatno razlikova- le od — kako se verovalo — bezboznickih dvorskih krugova i od plemstva sklonog rasipnistvu. No tudenje slojeva — jer u pitanju je bilo samo to i nista vise — trajalo je u Engleskoj krace nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji, izuzev Svaj- carske i Holandije. Delimicno zahvaljujuci zajednickoj borbi koja je dovela do revolucije 1688. godine, a jos vise zbog nove koncentracije bogatstva stecenog trgovinom i finansijama, oni Sto su ranije bili razjedinjeni nasli su se u poznom 17. veku pod istim zlatnim plastom plutokratije. Seosko plemstvo je sve cesce slalo svoje sinove da se bave biznisom; »trgovac — beskicmenjak i lazljivac« radovao se sto ce kupiti imanje od propalog plemica. Dzordzijanska Engleska izgledala je stranim posmatracima kakvi su bili Volter i Monteskje kao raj burzoazije, u kome je uspesan trgovac bez po muke mogao potisnuti aristokratu sa rodoslovom.27

26 Reliquiae Baxterianae (vidi napom enu 2), str. 94. On nastavlja : »Vecina onih sto pripadaju Master W orkm en (poslodavcima) zive jedva nesto b o lje od svojih kalfi, jed ino sto rade m anje tesko.«

27 Voltaire, L ettres Philosophiques, br. X , i Montesquieu, Esprit des Lois, X IX , 27, i X X , 22. V idi i zapazanja o istim posledicam a u D ’Argenson, Considerations sur le G ouvernem ent de la France, 1765.

196

Ovo stapanje, kao sto je receno, nastupilo je tek posle gradanskog rata, a pogotovu posle kratke slave revolucije. U vreme kada se puritanizam tek zacinjao, trgovacki slojevi jos nisu posedovali takvu dominantnu moc kakvu de imati sto godina kasnije. Ne mnogo davno na njihov brzi uspon do blagostanja gledalo se sa sumnjom; smatrani su stranim telom, koje koristi prljava sredstva da bi sprovelo protivdrzavne ciljeve; za njihove privredne rabote bilo je malo mesta u jednoj srednjoj drzavnoj strukturi i konzervativni drzavnici su ini neprestano davali packe. Ziveli su u epohi u kojoj je jedna nesposobna i rasipnicka vlada, koja je uz to htela u sve da se mesa,, sa nepodnosljivom bombasticnoscu primenjivala trikove i marifetluke, odvratne nenametljivoj mudrosti jednostavnog delatnog coveka. Bezocniji dvorani i lakomislenije seosko plemstvo trudili su se, s jedne strane, da od puritanaca sto su se bavili poslovima dobiju hipoteke i pozajmice, a s druge krstili su ih pogrdnim imenima kakva su: skorojevic, zelenas i krvopija. Uticaj finansijera i rentijera je cak i u drugoj polovini 17. stoleca izazivao strah i ljubomoru, kako iz politickih, tako i iz ekonomskih razloga. »Tim prostim lukavstvom«, tako je jedan razgnevljeni autor polemickih spisa napao kapitaliste puritance koji su se specijalizovali u pozajmljivanju novca, »izbegavaju oni sve dazbine i poreze za kralja, crkvu i siromahe (nenadmasni balzam za svaku neznu savest); oni odbacuju sve sluzbe i duznosti sto proizilaze iz posednistva; izvlace se od svih zakletvom potvrdenih veza javne ili licne vernosti... Svet ih hvali kao mudre poslovne ljude i daje im, povrh toga, pobozno zadovoljenje da je njihovo blagostanje nesto sto je milo Bogu... a njihovim protivnicima prebacuje glupost i prepusta ih njihovoj bedi. Mnoge pripadnike visokog i seoskog plemstva drze oni u totalnoj zavisnosti (kao svoje sirote zakupce), a to pomracuje slavu, obezvreduje prava i stiti ih u njihovim najdrskijim zamislima. Zahvaljujuci tome sto raspolazu novcem i krediti- ma, oni zapravo odreduju cenu zemljista i vladaju trziStem. Posedujuci gotov novae, oni mogu i da vrse one poslove koji im se najvise dopadaju. .. Oni opremaju i uvecavaju sopstvena gnezda ■— esnafe.«28

28 B rief Survey o f the G row th o f Usury in England, 1673.

Takve zalopojke i negodovanja senatorskog dostojanstva protiv novajlija ili plemstva protiv prostog gradanstva bili su prirodni medu konzervativnom aristokratijom, koja je vec jedan vek osecala kako joj vlast i ugled klize iz ruku i koja ih je mogla zadrzati jos jedino ako pristane — kao Sto je na kraju i ucinila — da ih deli sa svojim protivnikom. Nasuprot tome, poslovni svet, koji je imao sopstvenu religioznu i politicku ideologiju, bez prestanka je grabio moc i sa ironijom pitao »od fiega bi trgovci ziveli kad gospoda ne bi bila rasipnici.«29 Ti energicni, uspesni i prilifino obazrivi ljudi mogli su gajiti samo prezir prema jednoj klasi sto krade bogu dahe i nema pojma 0 novim metodima vodenja poslova, nego ide sve do nemoralnosti kad treba da sredi svoje stvari. Njihovi uspesi u proslosti, njihova snaga u sadasnjosti, njihovo verovanje u buducnost, samopouzdanje i razlika u odnosu na slabije sunarodnike — a ta razlika bila je ravna ovoj izmedu celicne sipke i grudve od gline — ucinili su ih, da upotrebimo jedan savremeni izraz, klasno svesnima. Kao sto moderni proletarijat, uprkos svim nevoljama i razocarenjima, veruje da se njegova stvar razvija i da je konacna pobeda osigurana, tako je i gradanin puritanac verovao da mu je, u borbi protiv zlog sveta, Bog posebno naklonjen i da podaruje uspeh svakom njegovom poduhvatu.

Postoji jedno Carobno ogledalo u koje moze pogledati svaki poredak i svaki pojedinac u trenutku kad stice svest o sebi; i u magnovenju, pre no sto se uskovitla prasina borilista ili dok pobednicko klicanje ne pomuti pogled, videce sopstveni lik kao zanosan, ozaren ideal. Tako je u ovo ogledalo pqgledalo feudalno plemstvo i videlo vernost, vitestvo i cast. Pogledala je monarhija, ili su Lod i Straford pogledali umesto nje; videli su jedan narod sto uziva u spoljasnjem blagostanju i duhovnim dobrocinstvima koja mu podaruje mudra i ocin- ska monarhija — naciju »ojacanu i okicenu... zemlju bogatu ... crkvu snaznu.. . trgovinu razvijenu do stepena da pred- stSvljamo srediste hriscanskog sveta... strani trgovci smatra- jUL sigurnim posedom samo ono sto su smestili u skladista ovog kraljevstva.«30 Mnogo kasnije pogledace u to carobno ogledalo zanatlije i radnici i videce jedan drugarski savez

29 Marston, Eastward Ho., act. I, sc. I.30 Clarendon, H istory o f the Rebellion, knj. I, deo 163.

198

kome drugarstvo znaci sve, a razjedinjenost — propast. Za srednje klase koje su se u ranom 17. veku nalazile u usponu, ali jos nisu trijumfovale, carobno ogledalo bio je puritanizam. Oni su ugledali jedno ozbiljno, gotovo mracno lice, koje je ipak otkrivalo trag trezvenog odusevljenja: jednu generaciju koja revnosno sledi bozje zapovesti, uzdrzava se od uzivanja i besprekorna je u radu, koja se usrdno moli, stedljiva je i uspesna, ispunjena uzdrzanim ponosom na sebe i svoj poziv, uverena da je tezak rad i nebu drag — ljude slicne onim holandskim kalvinistima ciji su privredni trijumfi bili podjednako cuveni kao i njihov gvozdeni protestantizam — »pror(iisljene, trezvene i strpljive ljude koji veruju da su rad i marljivost njihova duznost prema Bogu.«31 Onda se vazduh uskovitlao i ogledalo se zmaglilo. Pro§lo je mnogo vremena pre nn sto je neko opet stupio pred njega.

(II)

BOZANSKA DISCIPLINA NASUPROT RELIGIJI TRGOVINE

Puritanizam je bio ucitelj engleskih srednjih klasa. On je usavrsio njihove vrline, a onim njegovim porocima koji su mu odgovarali dao je novo posvecenje, uveravajuci da iza vrlina kao i iza poroka stoje veliki i nepromenljivi zakoni svemogu- ceg providenja bez cijeg predvidanja nijedan cekic ne bi udario po nakovnju, niti bi ijedan broj bio dodat u glavnu knjigu. Ali cudna je to skola koja daje samo jednu lekciju; drustveni uticaji puritanizma, prodorni, trajni i duboki, ne mogu se sazeti u jednostavnu formulu da je on podsticao individualizam. Veber je u svojoj cuvenoj raspravi zastupao tezu da je engleska verzija kalvinizma bila otac kapitalizma, a Trelc, Sulce-Gevernic i Kaningem su svojim autoritetom poduprli ovo tumacenje.32 Ali ljudsko srce cuva tajnu proti-

31 Petty, Political Arithm etic, 1690, str. 23.32 M ax W eber, Die protestantische Ethik und der Geist des

Kapitalismus, najpre ob javljen o u Archiv fur Sozialwissenschaft und Sozialpolitik Statistik, tom ovi X X , X X I, a potom ponovo ob jav ljeno u tomu I Veberovih G esam m elte A ufsatze zur Religionssozio-

199

v re cn o s ti k o je , ia k o u ostrom n esk ladu , ip a k z iv e za jedn o. U tra g a n ju za d u h ov n om povezan oscu , u ru k am a nam cesto osta ju sam o m a ter ija ln a sv ed ocan stva o je d n o j p o ja v i.

U svak o j lju d sk o j du si k r iju se je d a n soc ija lista i je d a n in d iv id u a lista , je d a n p rista lica au toriteta i je d a n fan atik s lo - b o d e i na jzad — je d a n k a to lik i je d a n protestan t. Isto v azi i za m a sov n e p o k re te u k o jim a se l ju d i zd ru zu ju da b i rad ili za

logie, 1920; Troeltsch, D ie Soziallehren der Christlichen K irchen i Protestantism and Progress, 1912.; Schulze— Gaevernitz, Britischer Im p er ia lism s und Englischer Freihandel, 1906; Cunningham, Christianity and Econom ic Science, 1914, pogl. V.

Veberovo delo podstaklo je zivu raspravu u Nem ackoj. N jegovu glavnu tezu — da je kalvinizam, a posebno engleski puritanizam, iz koga V eber uzima gotovo sve svoje primere, igrao presudnu ulogu u stvaranju m oralnih i politickih uslova k o ji su om ogucili sirenje kapitalistickog preduzetnistva, — prihvatio je, cini se, Trelc, op. cit., str. 704 seqq. Kriticku analizu dao je Brentano (Die A nfange des m odernen Kapitalismus, 1916, str. 117— 57), koji se ne slaze sa m nogim Veberovim zakljuccim a. V eberovo delo je svakako jedno od najplodnijih ispitivanja odnosa izm edu religije i teorije o drustvu, i ja zelim da istaknem koliko mu dugujem , pogotovu kada je rec o n jegovoj raspravi o ekonom skim primesama sto ih neki autori puritanci daju ideji izrazenoj u reci »poziv«. U isto vrem e, postoji nekoliko momenata u kojim a mi se V eberovi argum e n t cine jednostrani i nategnuti, a Brentanova kritika opravdana.

(1) Cini m i se da V eber moralnim i intelektualnim uticajim a objasnjava razvoj c ije osnovno objasnjenje lezi u sasvim drugoj oblasti; to je m ozda bilo neizbezno u studiji koja se bavi m islju0 privredi i drustvu i n jenim razlikama u odnosu na privredno1 drustveno ustrojstvo. U V eneciji i Firenci, ili u juznoj Nem ackoj i Flandriji, u 15. veku, »duh kapitalizm a« b io je odista izrazen i to iz prostog razloga sto su te oblasti bile najveca trgovinska i finansijska sredista te epohe, prem da su sve, bar nominalno, b ile katolicke. R azvoj kapitalizm a u H olandiji i Engleskoj u 16. i 17. veku n ije b io uslovljen cin jen icom da su u njim a bile delatne protestantske snage, vec tim e sto je doslo do snaznog privrednog poleta, cemu su posebno doprineli otkrica i rezultati do k ojih su one dovela. Razume se, m aterijalne i psiholoske prom ene odigravale su se paralelno i ove druge su, razum e se, bile odgovor na one prve. A li donekle je vestacki govoriti da se kapitalistioko preduzetnistvo n ije m oglo pojaviti dok relig ijske promene nisu stvorile kapitalisticki duh. Bilo b i podjednako netacno i jednostrano reci da su religijske prom ene bile isk ljucivo rezultat privrednih kretanja.

200

istu stvar. U puritanizmu je postojao jedan konzervativan i tradicionalan i jedan revolucionaran element, kolektivizam cije je oruzje bila gvozdena disciplina i individualizam koji prkosi nepovoljnim ljudskim propisima, trezvena mudrost koja bi mogla obuhvatiti sve plodove ovog sveta i bozanska bezbriznost koja bi sve htela iznova da stvori. Ovi raznorodni

(2) Veber zanem aruje ili suvise povrsno dotice intelektualna kretanja koja su isla u prilog poslovnom preduzetnistvu i indivi- dualistickom stavu prema privrednim odnosima, ali k o ja su imala m alo veze s religijom . Politicka misao renesanse bila je jedno od n jih ;,k a o sto istice Brentano, M akjaveli je uticao na popustanje tradicionalnih etickih stega bar isto onoliko snazno kao i Kalvin. Spekulacije poslovnih ljud i i ekonomista o novcu, cenama, i trgovini sa inostranstvom bile su drugo: I jedno i drugo doprineli su usredsredivanju na novcanu dobit, koje V eber shvata kao kapitalisticki duh.

(3) On u velikoj m eri pojednostavlju je kalvinizam. Na prvom mestu, on englegkom puritanizmu 17. veka ocigledno pripisuje koneepciju drustvene etike koju su zastupali K alvin i n jegovi ne- posredni sledbenici. Zatim , on govori kao da su engleski puritancf u 17. veku imali jedinstvene poglede na duznosti u drustvu i na korist za drustvo. O ve sugestije vode na pogresan put. S jedne strane, kalvinisti (kao i engleski puritanci) u 16. veku verovali su u rigoroznu disciplinu; individualizam, k o ji se opravdano pripisuje poznijim fazama puritanskog pokreta, uzasnuo bi n jegove pripadnike u 16. veku. P itanje k o je Veber ignorise, a k o je ima sustinski znacaj, glasi: sta je prouzrokovalo promenu stanovnistva? S druge strane, u okviru puritanizm a 17. veka postoje razlicite grupe koje su zastupale razlicita shvatanja o drustvenoj praksi. K rom vel je otkrio da ne postoji form ula koja bi shvatanja puritanskih aristo- krata i levelera, zem ljoposednika i digera, trgovaca i zanatlija, obicnog redova i n jegovog generala ujedinila u jedinstvenu teoriju o drustvu. Razlicita ucenja borila su se u samom puritanskom p o - kretu. Neka su pobedila, neka druga su izgubila.

Stoga su i »duh kapitalizm a« i »protestantska etika« b ili slozeniji no sto to V eber podrazum eva. Ono sto je u n jegovoj studiji tacno i vredno jeste naglasavanje da su trgovinske klase u E n- gleskoj u 17. veku b ile stegonose posebnog shvatanja o drustvenoj probitacnosti, k o je se izrazito razlikovalo od shvatanja koja su zastupali konzervativniji elementi u drustvu —■ seljaci, zanatlije i veliki deo seoskog plem stva — i da je to shvatanje doslo do izrazaja u religiji i u politici, a nista m anje u drustvenom i privrednom ponasanju i praksi.

201

elementi dugo su bili prepleteni, ali su se razmrsili i odvojili u vihoru gradanskog rata; prezbiterijanci i nezavisni, aristokrati i leveleri, politicari, trgovci i utopisti gledali su jedni druge cudeci se kako su mogli ici istim putem. Onda su sjaj i iluzije nestali; duhovi su se ohladili, nastala je jedna trezvena •epoha, puritanski duh, lisen svoga sjaj a i iluzija, prihvatio je najzad skromnu poziciju ujednacenog ugleda. Ali u puritanskoj filozofiji drustva svaki element je nekada imao vitalan znacaj, te se bitka sad nije vodila izmedu puritanistickog stanovista s jedne i drzavnog stanovista s druge strane, nego izmedu rivalskih teznji u srcu samog puritanizma. Na nama je da razjasnimo uzajamni odnos ovih elemenata i da razumemo razloge §to su jedni pobedili, a drugi morali da se povuku u pozadinu.

»Trijumf puritanizma«, receno je, »zbrisao je sva ogranicenja i nacela u rukovanju novcem.«33 Istina je da je on zbrisao ogranicenja koja je nametala postojeca masinerija; posle 1640. godine ukinuti su i crkveni izvrsni sudovi i High ■Commission i Star Shamber. No ako je slomio Lodovu crkvenu i Strafordovu drzavnu disciplinu, to je bio samo korak prema uspostavljanju njegove sopstvene, jog stroze discipline. Individualizam u privredi bio mu je jednako mrzak kao i verska popustljivost; njegovo ustrojstvo nije podnosilo slobodu ni u poslovnim stvarima ni u stvarima duha. Cak ni njegovim protivnicima koji su ga s nepodnogljivom sitniea- voscu ismevali u svakoj zgodnoj prilici, izuzev kada je bilo reci o zelenagenju, nije moglo da se dogodi da puritanizmu u periodu izmedu Elizabetinog dolaska na presto i gradanskog rata prebace trpeljivost prema privrednoj i drugtvenoj slobodi.

Bozanska disciplina bila je, zaista, stub puritanizma. U oluji predata zenevskom Mojsiju (Kalvinu — P-P-), njena vitalna potreba bila je tema o kojoj su novi Isusi Navini govorili u Skotskoj, Engleskoj i Francuskoj. Noks joj je dao posebnu gkotsku formu; Kartrajt, Trevers i Judel su o njoj pisali rasprave. Benkroft je ukazao na opasnost koju je ona

33 Cunningham, The Moral W itness of the Church on the In vestm ent o f M oney and the Use o f W ealth, 1909, str. 25.

202

raogla imati po crkveni poredak.34 Re5 »disciplina« podrazumevala je u sustini »uputstva crkvene uprave«, doneta »da bi se rdavi mogli popraviti posredstvom crkvene opomene, vec prema prirodi njihovog ogresenja«;35 a izvestaji puritanskih grupa za duhovno krepljenje (classes) iz 16. veka kazuju nam da je vitalan deo njihovog sistema bio usmeren na to da se .pojedinac stavi pod kontrolu zajednice i da se njegove greske, ako je potrebno, kaznjavaju duhovnim kaznama. Kada su sektaSi u Londonu s poeetka Elizabetine vladavine objavili da njihov cilj nije samo »prosto i jednostavno« propovedanje jevandelja, niti samo davanje sakramenata, i objasnili da »ne zele odvratno kanonsko pravo, nego disciplinu koja se u potpunosti i jedino slaze sa nebeskom i svemocnom recju naseg gospodina Isusa Hrista«,36 ta antiteza je ukazivala da njihova namera prevazilazi puku verbalnu pouku. Bankroft je zabeleiio da su u sluCaju ogresenja crkveni oci najpre opominjali gresnog vernika, a potom ga iskljucivali. Njegovu tvrdnju potvrduje jedan od malobrojnih sacuvanih protokola onih grupa za duhovno krepljenje (classes).37

Medutim, ovi prvi pokusaji uvodenja puritanske discipline jedva da sezu do praga 17. veka. No zamisao o tome pociva u samom korenu prezbiterijanstva i ponovo iskrsava u :sistemu crkvene uprave, koji su nadmeni zastupnici Skotske u Vestminsterskoj skupstini makar privremeno nametnuli, stojeci Izmedu erastijanca (sledbenici Tomasa Erasta, 1524— 1583,

34 K n ox , T he B u ke of Discipline, u W orks, izd. D. Laing, tom II, 1848, str. 183 seqq.; Thos Cartwright, A D irectory of Church G overn m en t (ob jav ljeno u: D. Neal, H istory of the Puritans, 1822, tom V , dodatak IV ); W. Travers, A Fu.l and Plain Declaration of Ecclesiastical Discipline, 1574; J. Udall, A Dem onstration of the T ru eth o f that Discipline which Christe hath prescribed in his ■worde fo r the G overnm en t o f his Church 1589; Bancroft, Dangerous P osition s and P roceedings published and practised wiithin this Hand o f B ryta ine under P retence of Reform ation and for the Presbyteriall D iscipline% 1593 (delim icno ponovo ob javljen o u: R. G. Usher, The P resbyteria n M ovem en t in th e Reign of Queen Elizabeth, as illus

t r a te d b y the M inute B ook of the Deadham Classis, 1905).** Cartwright, op. cit.*• Usher, op. cit., str. 1.17 Ibid., str. 14— 15, povodom Bankroftovog prikaza postupka.

203

nemacko-svajcarskog teologa i lekara, koji se zalagao za vr- hovnu vlast drzave u stvarima crkve — p.p.) zdesna i nezavisnih (u Engleskoj: pripadnici kongregacije; smatrali su da lokalno organizovana hriscanska crkva treba da: bude samo- dovoljna i nezavisna od svake vanjske crkvene vlaSti ^ p.p.) sleva. Posle ukidanja Visokog izvrsnog suda (Court Of High Commission), oduzimanja jurisdikcije svim licima Svetog reda (Holy Order — u anglikanskoj crkvi: biskupi, svestenici i dakoni — p.p.), i iscezavanja episkopstva sa kojim su nestali i svi duhovni sudovi, javilo se izvesno osecanje praznine. »Go- spodin Henderson«, pisao je nepodnosljivi Beili (Baillie — voda skotskih prezbiterijanaca — P-P-) »spremio nam je sad cesto trazenu kratku raspravu o nasoj crkvenoj disciplini.«38 U junu 1646. godine, Parlament je bez odusevljenja prihvatio naredbu koja je iskovana u krilu skupstinske komisije za disciplinu i upravljanje crkvom posle neizrecivo tegObne tro- godisnje rasprave; naredba je predvidala da stariji treba da smene one koji su pocinili neki krupan greh. Nezavisni su mrzeli ovaj sistem discipline, a ni Parlament, slezuci hladno ramenima, nije pomisljao da prezbiterijancima prizna bozansko pravo, tako da sistem nikada nije pustio dublje kprene; u svakom slucaju, izgleda da u Londonu staresine ili classes uopste nisu ostvarivale jurisdikciju. S druge strane, u nekim delovima Lanksira ona je, izgleda, bila na delu sve da 1649. Njeno dalje delovanje sprecili su, smatra So, promena politicke situacije i trijumf vojske.30

»Disciplina« je podrazumevala sva pitanja moralnog ponasanja; u jednom veku u kome odnosi u privredi nisu bili rezultat gotovo automatske reakcije jednog bezlicnog mehanizma, nego stvar dobronamernosti ili nedobronamernosti medu susedima u selu ili u varosi, privredna etika je svakako bila deo moralnog ponasanja. Ponavljajuci s novim intenzite- tom srednjovekovnu ideju o civilizaciji na cijem celu stoji

38 Iz B aillie-vih L etters navodi W. A . Shaw, A H istory o f th e English Church during the Civil W ars and under the C om m onwealth, 1900, tom I, str. 128.

39 Shaw, op. cit., tom II, pogl. I l l (T he Presbyterian S ystem y1646— 60). O prakticnom delovanju prezbiterijanske discipline vidi: Chetham Society, tom ovi X X , X X II, X X IV , M inutes o f the M anchester Classis, i tom ovi X X X V I, X L I, M inutes o f the Bury Classis.

204

crkva, Kalvin i Beza su pokusali da od Zeneve nacine uzor ne sam o: doktrinarne cistote nego i drustvene pravde i trgovinskog morala. Oni koji su se napajali na njihovim izvorima, nastavili ;su da cak i u sredinama koje su manje obecavale primenjuju istu tradiciju. Bucer, koji je pisao u vreme kada su entuzijasti sto su* upirali oci u Zenevu smatrali da je moguce ostvariti nesto sto je vaznije od politickog preobraza- ja, podsticao je obnovu svih vidova privrednog zivota u jednom drustvu koje je trebalo da predstavlja jedinstvo crkve i drzaye.40 Engleski puritanci su posle izvesnog kolebanja prihvatili Kalvinovu teoriju o umerenim kamatama, ali nisu bili voljiii da idu dalje od toga i dopuste nove razuzdanosti. Njustab se pozivao na ucenje onog »casnog bozjeg posrednika, gospodina Kalvina« kako bi dokazao da okoreli zelenas treba da bude »isteran iz ljudske zajednice«. Smit je razvio istu temu. Baro, koji je svojom profesurom platio za svoja puritanska uverenja, okrenuo se protiv »prakse uobicajene medu bogatim ljudima i visokim sluzbenicima koji su izdavali novae pod kamatu i na taj nacin hvatali u zamku i izrabljivali siromahe i nevoljnike. Kartrajt, najcuveniji voda engleskog puritanizma, opisao je zelenasenje kao »najsramnije ogresenje o Boga i njegovu crkvu i zahtevao da se prekrsiocu uskrati sakrament, dok zajednici ne dokaze svoju spremnost na pokajanje.41 Ideal svih bio je apostolski zakon da covek treba da bude zadovoljan umerenim prihodom i da odoli iskusenjima

40 Vidi pogl. I ll , str. 131.41 Puritan M anifestoes, str. 120, navodi H. G. W ood, The In

flu en ce o f th e Reform ation on Ideas concerning W ealth and P ro p erty u: Property, its R ights and Duties, 1913, str. 142. Studija g. Vuda pruza izvrsnu raspravu o celom predmetu i ja ovde zelim da kazem koliko mu dugujem . O shvatanjim a Njustaba, Sm ita i Baroa vidi navode k o ji su objavljen i u H eiveizovim Sketches o f the Reform ation, 1844, str. 237— 40, 243— 6. Treba pom enuti da Baro, iako osuduje one k o ji »sedeci besposleno kod kuce, trguju jedino sVojim novcem , poza jm lju juci ga osobama u n e v o lj i . . . ne vodeci racuna o tom e u kakvom je polozaju onaj kom e zajme, vec brinuci samo o vlastitoj dobiti«, ipak priznaje da kam ate ne treba uvek osudivati. V idi i: Thos. Fuller, H istory o f the U niversity o f Cambridge, izd. M. Prickett i T. Wright, 1840, str. 275— 6, 288—9, i: Cunningham, G row th o f English Industry and Com m erce, M odem Times, 1921, deo I, str. 157— 8. !

205

bogatstva. »Svaki hriscanin je pred Bogom obavezan da brine' za svoje domacinstvo i porodicu«, pisao je Stubs, »ali njegova briga ne sme biti toliko prekomerna da prekoraci granice prave poboznosti... Nas Gospod hoce da ostanemo daleko od' pohlepe i prekomerne predostroznosti, da se danas ne brine— mo za sutrasnji dan, jer (kaze on) dnevni posao dovoljan je za jedan dan.«42

Najuticajnije delo o drustvenom moralu, napisano sa pu— ritanskog stanovista u prvoj polovini 17. veka, bilo je Amzovo1 delo De Conscientia, prirucnik o hriscanskom ponasanju, koji je trebalo da pruzi braci prakticna uputstva kakva su u srednjem veku davala dela poput Dives et Pauper. Ta knjigai postala je standardan autoritet i potonji autori su je Cesto citirali. Amz, kome je londonski nadbiskup zabranio da propoveda, proveo je vise od dvadeset godina u Holandiji, gde je na Franekerskom univerzitetu drzao katedru za teologiju; njegovo iskustvo o drustvenom zivotu zemlje koja je tada bila poslovna prestonica sveta jos vise istice neumoljivu strogost njegove druStvene doktrine. On prihvata za njegovo vreme neizbezno shvatanje da se izmedu kamate na kapital koji se ulaze u posao i kamate na kapital koji se ulaze u zemlju ne moze povuci razlika, jer se novae u svakom slufiaju ulaze; kao i Kalvin, on porice da Sveto pismo ili prirodni am zabranjuju kamate. Ali — opet nalik Kalvinu — svoj oproStaJ za uzimanje kamate on daje samo u ogranicenom obimu; trazi da se kamata za pozajmicu ne naplacuje od siroma&iih i smatra da je za hriscanina idealno ono ulaganje u krane zajmodavac deli rizik sa uzimaocem zajma i zahteva samo »pravicnu podelu dobiti, vec prema stepenu blagoslova kojim je Bog blagosiljao onoga koji koristi novac«. Njegovo ucenje o cenama nije nista manje konzervativno. »2elja da se kupi jeftino, a proda skupo uobicajena je (kao sto primecuje Avgu- stin), ali ona predstavlja i uobicajen porok.« Ne sme se prodavati po ceni koja prekoracuje granicu sto su je postavile javne vlasti, ali se sme prodavati po ceni koja je ispod te granice, jer je ona utvrdena da bi se zastitio kupac; kada granica nije utvrdena, prodavci moraju postovati trziSne cene

42 New Shakespeare Society, serija VI, br. 6, 1877— 9. P M U ip Stubbes’s A natom y o f the A buses in England, izd. F. J. Furaivall* str. 115— 16.

206

i »sud mudrog i dobrog coveka«. Ne smeju se iskoriscavati nevolje pojedinacnih kupaca, ne sme se precenjivati sopstvena roba, ne sme se prodavati skupo samo zato sto je i prvobitni kupac robu skupo platio.43 Puritanci su imali podjednako stroga shvatanja o ogradivanju zemljis-ta.44

Ovo ucenje nije bilo samo puka pedanterija revnosnog svestenstva. Ono je dotaklo srca ucveljenih ljudi, a uticalo je' i na zivot zajednice. Licnost kao D’Jues (D’Ewes, 1602— 1650, pisac i proucavalac antike), koji je bio svetski covek i igrao prilicno znacajnu ulogu u javnom zivotu, imao je mozda preosetljivu savest; u svakom slucaju, on je u pozaru koji je unistip kucu njegovog oca video bozji prst koji ga kaznjava zbog nepravedno stecene imovine i, da bi uklonio ljagu sto je lezala na njegovim dobrima, u svoj testament je izricito uneo stavku da prihod njegovih kcerki treba da potice iz ulaganja kapitala u kupovinu zemlje ili u godisnje rente, a ne od pozajmica uz utvrdenu (te stoga zelenasku) kamatnu stopu.45 Grupa za duhovno krepljenje, koja se osamdesetih godina 16. veka sastala u Dedhemu, delimifino se bavila pitanjima eere- monijala, crkvene uprave, praznovanja nedelje i zamrsenim problemom da li sesnaestogodisnji decaci smeju da skinu seSir u crkvi i po kojim znacima se prepoznaju vestice. Ali ona je raspravljala i o tome koje se mere moraju preduzeti protiv skitnica; savetovala bracu da svoje poslove ogranice na »naj- pobozniju od svih trgovina« (suknarstvo), predlagala plan za opste obrazovanje dece siromasnih roditelja, prema kome je novae za njihovo skolovanje trebalo da bude sakupljan u

43 W. Ames, De Conscientia et eius hire v el casibus libri quin- que, knj. V, pogl. X LIII, X L IV . Am es (1576— 1663) je ucio na Kraist Koledzu, Kembridz, pokusao da otpodne karijeru u Kolcestru, ali mu je londonski biskup zabranio da propoveda; otisao je u Lajden oko 1610, preuzeo teolosku katedru u Franekeru oko 1622. godine i tu je ostao deset godina; um ro je u Roterdamu.

44 Na primer, Stubbes, op. cit.; R ichard Capel, Tem ptations, their Nature, Danger, Cure, 1663; John Moore, The Crying Sin o f England o f not caring fo r the Poor; w heein Inclosure, viz. such as doth unpeople Toiunes, and uncorn Fields, is arraigned, convicted and condem ned, 1653.

45 J. O. Halliwell, The Autobiography and Correspondence o f Sir Simonds D’Eives, 1845, tom I, str. 206— 10, 322, 354; tom II, str- 96, 153— 4.

20 r

•crkvi; ova grupa nalagala je svakom imucnijem domacinu da u svoju kucu primi dvojicu (ili bar jednog) siromasnih suseda koji »hriscanski i casno obavljaju svoj posao«.46 Na sve duzem spisku skandaloznih i ozloglasenih grehova sto se kaznjavaju uskracenjem sakramenta, koji je sastavila Vestminsterska .skupstina, nasli su mesta ne samo pijanci, bogohulnici, idolo- poklonici, ljudi koji pozivaju na dvoboj ili posreduju u njemu, ljudi koji na bozji dan plesu, ili ucestvuju u raznim igrama, ili idu u pozoriste, zatim oni koji su se bavili crnom magijom, carobnjastvom i proricanjem sudbine, nego i takvi cija su ogresenja bila vulgarnije prirode — zelenasi, kupo- prodavci crkvenih ili svetovnih polozaja i podmicivaci 47 Grupa za duhovno krepljenje iz Barija u Lanksiru quantum mutatus! (kakva razlika!) osuctivala je ove privredne prekrsaje i 1647. godine, posle duge rasprave, zakljucila da je »zelenastvo skandalozan greh koji zasluzuje suspenziju, ukoliko se dogada ucestano«.48

To je bilo doba kada su dobri ljudi zudeli da isteraju menjace novca iz hrama i da isprave put Gospodnji. »Bog vam je ukazao pocast pozivajuci vas na vaznu i odgovornu duznost i ocekuje da ispunite svoju obavezu. Sa svakim •danom ste blize grobu; zivite na ivici vecnosti; jos uvek disete; stoga udvostrucite i utrostrucite svoju resenost da predano obavljate neku dobru stvar... Kako je strasan smrtni •eas za nekog nehajnog sluzbenika! Kakvu nagradu da ocekuje lenji sluga? Zar ga Gospod nece osuditi na vecno proklet-

40 Usher, op. cit. (vidi napom enu 34), str. 32, 53, 70, 99— 100.47 Septembra 26, 1645. godine, odluceno je »da staresinstvo ima

m oc da uskrati sakrament pricesca svakoj osobi koja se ukaljala kupoprodajom polozaja, krivotvorenjem , zelenasenjem, krivoklet- .stvom ili podm icivanjem « (Com m on’s Journals, tom IV, str. 290).

48 Chetham Society, M inutes o f the Bury Presbyterian Classis,1647— 57, deo I, str. 32— 3). K em bridzke classis (ibid., deo II, str. 196— 7) odlucile su 1657. godine da naredba Parlamenta od 29. avgusta 1648 godine treba da bude pravilo prem a kom e ce classis postupati u pitanjim a ogresenja. M edu razlifiitim ogrese- njim a sto su pom enuta u naredbi nalazilo se zelenasenje, a classis su odlucile da »nijedna licnost koju je zakon osudio zbog jednog -od recenih ogranicenja ne sme steci pravo na pricesce dok se ne jjok aze da se ozbiljno pokajala«, ali cini se (str. 198) da se to od - nosilo prvenstveno na vestice, cudotvorce i gatare. . .

208

stvo?«49 Tim recima je gradonacelnik Solsberija zahtevao od pravosudnih organa u Viltsiru da zatvore cetiri gostionice. I oni su ih, izgleda, zatvorili.

Pokusaj da se shvatanja o drustvenom moralu pretoce u objektivnu disciplinu mogao je nastati samo u teokratiji; a o v a teokratija — premda jog uvek leporeka — bila je na izdisaju jos pre no sto su se satana i njegovi sinovi vratili da pogaze njene leje i opustose njeno svetiliste. U jednom dobu u kome drzavna crkva jos nije bila sasvim odustala od verske prisile, poraz puritanske teokratije predstavljao je srecnu okolnost jer je.znacio pobedu tolerancije. Ono sto nije uspelo crkvi,. pokusala je sada drzava, cija su reformatorska nastojanja dostigla vrhunac u Berbounskom parlamentu (sazvao ga je Kromvel 1653. godine — p.p.). U razlicitim komisijama o v o g Parlamenta gomilali su se planovi: za reformu prava, braka, finansija, za reformu zatvora i za oslobadanje duznika; a izvan Parlamenta culi su se glasovi radikala koji su se bunili protiv drustvenih i ekonomskih povlastica, glasovi sto se nece cuti sve do vremena cartista i sto su se konzervativnom Kromvelu cinili kao predznak same anarhije. Prelaz od crkvenog shvatanja o moralnom kodeksu, koje je bilo karakteristicno za rani kalvinizam, na shvatanje o ekonomskom individualizmu sto ga je u svome zrelom dobu zastupao puritanizam dogodio se, u stvari, posredstvom jednog ve- zivnog clana — demokratskog pokreta nezavisnih. Grozeci se mehanizma crkvene discipline i nametnutog konformizma, nezavisni su nastojali da iste drustvene i eticke ciljeve postignu politickom akcijom.

Promena je bila znacajna. Ako se sme traziti jedan jedini izvor engleskog socijaldemokratskog pokreta, onda se, pre svega, treba okrenuti ka New Model Army (armija koju je 1645. godine osnovao Parlament -— p.p.). Ali shvatanje da religija odreduje sve vidove zivota, pa prema tome i privredu, bilo je odvec duboko ukorenjeno da bi mu mogle nauditi puke politicke promene ili — cak razorniji — privredni razvitak. Isterano iz sveta cinjeniea, a kome je uvek bilo stranac i privremeni naseljenik, ovo shvatanje je prezivljava- lo u svetu ideja; no u drugoj polovini veka, njegovi branioci

49 Hist. MSS. Com., R eport on MSS. in various Collections, tom I, 1901. str. 132. ,

209

su ga ozbiljno razradili jer su znali da ga javnosti mogu preneti samo putem ucenja i propovedi. Medu ovim branioci- ma najprakticniji, najubedljiviji i najuceniji bio je Ricard Bakster.

Bakster nas sam obavestava o svojim nastojanjima da svojoj zajednici u Kiderminsteru pruzi prakticna uputstva. »Svakog cetvrtka uvece okupljali su se u mojoj kuci moji susedi koji su za tim osecali potrebu i imali vremena da dodu; jedan od njih ponovio bi propoved, a potom su svi postavljali pitanja ili su iznosili neki problem savesti; ja sam razresavao njihove sumnje.«50 Njegova Christian Directory, or a Summ of Practical Theologie and Cases of Conscience51 je i po obliku i po sadrzini sjajna knjiga. Ona, u stvari, objedinjuje puritanske Summa Theologica i Summa Moralis; njen metod potice direktno iz srednjovekovnih Summae; ona je poslednji znacajan engleski primerak cuvenog genusa. Njen je predmet, objasnjava Bakster u uvodu, »da resi prakticne probleme savesti i da teorijsko znanje prevede u ozbiljnu hriscansku praksu«. U svoja cetiri dela — o etici, privredi, crkvi i politici — ona pruza hriscansku kazuistiku, temeljno i jasno prakticno uputstvo za pravo ponasanje u razlicitim zivotnim okolnostima i iz nje mogu uciti; pravnik, lekar, ucitelj, vojnik, gospodar i sluga, kupac i prodavac, zemljoposednik i zakupac, zajmodavac i uzimalac zajma, vladar i podanik. Jedan deo materijala preuzet je od ranijih autora, iz vremena pre i posle reformacije, i Bakster je svestan da nastavlja veliku tradiciju. Ali to je, pre svega, jedna realisticka knjiga, tako da se mora pretpostaviti da je nastala kao pokusaj da se odgovori na prakticna pitanja koja su postavljali clanovi njegove zajednice. Njen cilj nije da se nametne autoritetom, vec da ubedi obracajuci se prosvecenom zdravom razumu hriscanskog citaoca. Stoga ona uzima u obzir cinjenice svoje epohe i ne previda da East Indian Company obavlja trgovinu sa trzistima u dalekim zemljama, da trgovina pociva

50 Navodi F. J. Pow icke, A L ife o f the R everend Richard B a x ter, 1924, str. 92.

51 Izbor onih delova iz The Christian D irectory k o ji se bave drustvenom etikom ob jav ljen je u : Jeannette Tawney, Chapters from Richard B axter ’ s Christian D irectory, 1925, gde se nalazi vecina navoda iz teksta.

210

na sistemu kredita, da je proizvodnja gvozda veliki poduhvat koji podrazumeva veliku potrebu za kapitalom i koji pamet- nom ulagacu otvara povoljne izglede 1 najzad da su odnosi izmedu zemljoposednika i zakupca pomuceni posle londonskog pozara (1666). Za svoju polaznu tacku ona uzima trgovinsku situaciju u vreme reformacije, a njeno ucenje namenjeno je »Rimu i Londonu, a ne raju ludaka«.

Cinjenica da je Bakster prihvatio stvarnost svog vremena doprinosi uverljivosti njegovog ucenja. Pokusaj da se formuli- se kazuistika ponasanja u privredi ocigledno podrazumeva da privredne odnose treba posmatrati kao jednu oblast ljudskog ponasanja za koje je svaki covek moralno odgovoran, a ne kao jiosledicu nekog bezlicnog mehanizma za koji su eticki sudovi bez znacaja. Bakster zato ne priznaje udobni dualizam koji pojedinca oslobada tereta prikazujuci njegove akcije kao proizvod sila van nase kontrole. Hriscanin, tvrdi on, zahvaljujuci svojoj veri, nuzno prihvata odredene eticke norme; ove norme su podjednako nuzne u sferi ekonomskih transakcija kao i u bilo kojoj drugoj sferi Ijudskih aktivnosti. Na uobicajenu primedbu da religija nema veze s poslom — jer »svaki covek dobija onoliko, koliko moze da primi i jer je caveat emptor jedina sigurnost« — on grubo odgovara da takav nacin misljenja nije dostojan hriscanina. Za hriscanina nije merodavno slovo zakona, nego ljubav prema bliznjem i opste dobro. On se stoga, naravno, ne moze bogatiti na raCun drugih i odredeni unosni putevi trgovine za njega su zatvore- ni od samog pocetka. »Nije dopusteno sprovoditi nikakve egoisticke monopolisticke poslove ili zanate koji bi mogli na- skoditi celoj zajednici ili vecini ljudi u njoj.«

No hriscanin ne sme izbegavati samo ocigledno izrabljivanje, karakteristicno za monopoliste, veletrgovce, nakupce- -spekulante, ili trustove i udruzenja. On mora obavljati svoj posao onako kako se obavlja javna sluzba: za dobrobit svog bliznjeg, koliko i za sopstvenu dobrobit, a ako je njegov bliznji siromasan, njegova dobrobit mora njemu biti preca od sopstvene. On ne sme zeleti da »robu ili rad drugog coveka dobije po ceni koja je niza od njihove vrednosti«. Ne sme »koristiti tude neznanje, greske ili nevolju« kako bi osigurao visoku cenu za sopstvenu robu. Kada su cene utvrdene zakonom, on mora strogo postovati pravni maksimum; kad nisu, mora postovati opstu procenu vrednosti. Ako naide na nekog

211

ko je spreman da plati vise, »on ne sme koristiti priliku ili podleci svojim zeljama, vec mora biti srecan sto ce drugoga zadovoljiti pravednim, pristojnim i casnim uslovima«, jer »nacelo da roba vredi onoliko koliko se za nju nudi nije ispravno«. Ako prodavac predvida da ce cene u buducnosti pasti, on ne sme da koristi neznanje svoga bliznjeg, nego mu mora dati neki znak. Ako ce cene, naprotiv, skociti, on sme da zadrzi svoju robu jedino pod usiovom — izuzetak je prilicno neobican — »ako time ne steti zajednici, kao kad bi, recim o... to izazvalo nestasicu, dok bi iznosenje robe ucinilo da se ona spreci«. Ako kupuje od siromaha, mora se rukovoditi milosrdem koliko i pravednoscu; kupac mora platiti onoliko, koliko roba za njega vredi; umesto da iskoristi prodav- cevu nevolju i snizi cenu njegovoj robi, on treba da mu da pozajmicu ili da nagovori nekog drugog da to ucini. Roba se ni u kom slucaju ne sme krivotvoriti, niti se smeju precutati njeni nedostaci kako bi se postigla vi§a cena. Ako je bio zle srece te je kupio rdavu robu, »ne sme da svoj gubitak nadoknaduje time sto ce je opet lazno prodati nekom drugom ... isto onako kao sto ne smemo krasti od drugog zato sto smo sami pokradeni«. Bakster smatra da je konkurencija u trgovini neizbezna. Ali hriscanin ne sme da pravi dobar posao »iz pohlepe ili na stetu siromaha... ili . . . ako se time narusava onaj pristojan gradanski red koji mora da vlada u poslovnim odnosima umerenih ljudi«. Naprotiv, ako »neki gramzivi zelenas« nudi nekom siromahu manje nego sto roba vredi, »trebalo bi da se ta roba obavezno otkupi od siromaha po pravednoj ceni i da mu se pruzi zastita od njegovog izrabljivaca«.

Nacela koja bi trebalo da odreduju ugovor izmedu kupca i prodavca treba da vaze i za sve ostale ekonomske odnose. Zelenasenje u smislu placanja za pozajmicu nije samo po sebi zabranjeno hriscanima. Ali kamata je nedopustena onda kad pozajmljivac onemogucava uzimaocu zajma »onu dobit koju mu donose njegov rad ili rizik, ili kakva bi doprinela da se umanji njegovo siromastvo, nego zeli da z iv i... od tudeg napora«; ili kada, uprkos zloj sreci uzimaoca zajma, otima svoju funtu mesa; ili kad trazi kamatu za pozajmicu za koju mu milosrde nalaze da bude besplatna. Gospodari moraju da disciplinuju sluge za njihovo sopstveno dobro; ali »sramno je izrabljivanje i nepravda prevariti nekog slugu ili radnika i ne

212

dati mu nadnicu, ili mu dati manje no sto je zasluzio«. Kao potomak porodice slobodnih posednika. »osloboden«, kako kaze, »iskusenja siromastva i bogatstva,«52 Bakster, naravno, ima strogo shvatanje o zemljoposednickoj etici. Znacajno je sto on o tome govori u opstoj rubrici »Slucajevi tlacen'ja, a pogotovu zakupnistva«, i definise tlacenje kao »nanosenje nepravde podredenima koji nisu kadri da se odupru ili izbore za svoja prava«. »Veoma cest oblik tlacenja ogleda se u tome sto bogati na sve strane postupaju bezobzirno sa siromasnima, namecu im svoju volju i podreduju ih svojim interesima, bez obzira jesu li ovi dobri ili rdavi... Nemilosrdni zemljopqsed- nici-su uobicajeni i zestoki tlacitelji seljaka. Samo ako sacica ljudi ima dovoljno novca da pokupuje svu zemlju u jednoj grofoviji, oni odmah misle da sa svojim posedom mogu da rade sta im je volja i postavljaju se prema svojim zakupcima kao prema slugama... Jedan takav tlacitelj je. protivnik Hri- sta i protivnik Boga. .. ne samo davolov posrednik nego i njegova slika i prilika.« Kao i u raspravi o cenama, sustina Baksterove analize slucajeva savesti, sto nastaju u odnosima zemljoposednika i zakupca, lezi u njegovoj tvrdnji da niko sebi ne sme da osigurava finansijsku dobit tako sto ce osteci- vati svoga bliznjeg. Izuzev u posebnim slucajevima, zemljoposednik ne sme da izdaje zemlju po punoj konkurentskoj ceni kakvu bi dobio na trzistu: »U nacelu bi obicnim zakupcima u Engleskoj trebalo da zakup bude snizen toliko da mogu pristojno da zive i da radosna srca obavljaju svoj posao, da nadu vremena da sa svojom porodicom sluze Bogu i misle na spas svoje duse, da nisu prisiljeni da dirindze, brinu i zlopate se kao robovi.« Zemljoposednik ne sme popravljati (ogradivati) svoj posed zanemarujuci interese svojih zakupaca, niti ih sme izbaciti bez naknade ili na nacin koji bi izazvao depopulaciju; niti pridoslica sme da preotme zemlju starom zakupcu tako sto ce ponuditi »visu rentu od one' koju stari zakupac moze da plati ili koju zemljoposednik ima pravo da zahteva«. Ukratko, izbegavajuci »bezrazlozne, mucne i sumorne obzire koji coveka*mogu samo da sprece da vrsi svoju duznost«, hriscanin u poslu mora da se rukovodi teznjom da radije »izbegne greh negoli gubitak« i, pre svega; da vodi raduna o cistoj savesti.

52 Reliquiae B axterianae (vidi napom enu 2), str. 1.

213

Savremenom citaocu najpre pada u oci konzervativnost ovog ucenja. Kako je — uprkos ekonomskim i politickim revolucijama u protekla dva veka — bila mala promena u hriscanskom ucenju o drustvenoj etici! Nekoliko meseci posto se pojavio Christian Directory, obustava drzavne blagajne nacinila je rupu u vec dovoljno zamrsenom klupku london- skih finansija i uznemirila novcana trzista Evrope. No Bakster, iako ni u kom slucaju nije bio usmeren iskljucivo na proslost, raspravlja o pravicnosti nagodbi, o pravednim cenama, o umerenim zakupima, o grehu zelenasenja, onim istim tonom — ako ne i sa istim zakljuccima — kakvim su o njima raspravljali srednjovekovni sholasticari; od svetog Antonija, mislioea poznog srednjovekovlja, on se razlikuje jedva vise no sto se sveti Antonije razlikovao od Tome Akvinskog. Sedam godina kasnije Bunjen je objavio knjigu Zivot i smrt gospodina Bedmena. Medu gresima sto ih ova knjiga zigose nalazio se i greh zelenasenja »kojem su najcesce podlegali trgovci koji su, cim bi osetili da imaju prednost, bezobzirno iskori- scavali svoje bliznje«, zatim gramzivost »preprodavaca koji su otkupljivali zivotne namirnice od siromaha da bi im ih ponovo prodavali uz krupnu dobit«, pohlepa zelenasa koji vrebaju dok siromah ne upadne u klopku, i onih nitkova, zvanih zalagaonicarima, koji siromasima, lisenim drugacijeg izba- vljenja iz nevolje, pozajmljuju novae i robu da bi na neki nedopusten nacin podigli kamate za pozajmicu i do trideset i cetrdeset, ponekad cak i do pedeset funti. Kada su hriscanin i hriscanka, pre no sto su pokupili svoje stvari i pobegli u daleki grad, videli kako gospodin Bedmen u svojoj radnji u Bedfordu sramno dere kozu siromasima, pomislili su da ce sam Bog jednom zastiti tlacene od njihovih tlacitelja; primeri iz Starog zaveta su ih poucili da je »jednako gresno prodavati suvise skupo kao i kupovati suviSe jeftino«.53 Brat Berthold iz Regensburga govorio je to isto pre cetiri veka u svojim naduhnutim sluzbama u Nemackoj. Misao da je »posao — posao« i da je svet trgovinskih transakcija zatvorena oblast sa sopstvenim zakonima bila je starija no sto se pretpostavljalo, ali ipak se nije nametnula s takvom lakocom kao sto se ponekad smatra. I puritanac i katolik su bez oklevanja vero-

55 L ife aand D eath o f Mr. Badman (Cambridge English Classics, 1905), str. 116— 25, gde Banen nadugacko raspravlja o etici cena.

214

vali da religija vlada svim oblastima ljudskog zivota i prihvatili su se teskog zadatka da formulisu hriscansku kazuistiku privredne etike.

No njihov pokusaj nije doziveo nista veci uspeh od pokusaja papa i sholasticara, cija su ucenja, ponekad i nesvesni toga, ponavljali. Neuspeh nije bio uzrokovan samo sve vecim otporom trgovinskog sveta, vec je, kao i svi krupni neuspesi, imao koren u samom puritanizmu. Mane ponekad pobeduju vrline, ali je poraz vrlina najpotpuniji kad im udarac zadaju druge vrline; ne gusi samo korov zemlju u koju je zasejano dobro seme. Osnovno pitanje, u krajnjoj liniji, nije koja pravila vera propoveda, vec kakav karakter ceni i gaji. Hriscanskoj etici koja je upozoravala na bezbrojne maske koje na sebe moze staviti greh sto je tesno priljubljen i uz kupovinu i uz prodaju, puritanski karakter je pruzio ne direktnu opoziciju nego uglacanu povrsinu na kojoj ta ave- tinjska upozorenja nisu mogla naci stabilan oslonac. Pravila hriscanskog morala sto ih je razradio Bakster bila su suptilna i ozbiljna. Ali ona su licila na semenje iz neke daleke, plodne ravnice, koje ptice spustaju na glecer. Bila su istovremeno i konzervirana i sterilisana u reci leda.

»Kapitalisticki duh« je star koliko i istorija; on nije, kao sto se ponekad kaze, izdanak puritanizma, ali je u nekim vidovima poznijeg puritanizma nasao sredstvo koje je ucvrsti- lo njegovu energiju i osnazilo njegov vec mocan duh. Na prvi pogled, nijedan kontrast ne moze biti drasticniji od kontrasta izmedu gvozdenog kolektivizma gotovo vojnicke discipline, nemilosrdne i nasilnicke strogosti kakva se sprovodila u Kal- vinovoj Zenevi, a propovedala i drugde u blazoj formi, i nestrpljivog odbijanja svih tradicionalnih ogranicenja ekonomskog poslovanja, koje je karakterisalo engleski poslovni svet posle gradanskog rata. U stvari, sve vreme su postojali isti elementi, ali su se mesali u razlicitim srazmerama i u razlicito vreme su izlagani razlicitim temperaturama. Kao i crte individualnog karakter a koje su potisnute sve dok ih zrelost ne izvuce na povrsinu, tendencije prisutne u puritanizmu — koje ce ga kasnije uciniti mocnim saveznikom u pokretu protiv kontrole privrednih odnosa u ime drustvenog morala ili op§teg interesa — nisu se otkrile sve dok politicke i privrdne promene nisu pripremile pogodno tie za njihov razvoj. No kada su ti uslovi stvoreni, Engleska nije bila jedini

215

svedok ove promene. I u ostalim zemljama — u Holandiji, Americi, Skotskoj, pa i u samoj 2enevi, kalvinisticka teorija o drustvu prolazila je kroz isti proces razvoja. Pocela je kao sama dusa autoritarne regimentacije, a zavrsila kao sredstvo gotovo utilitaristickog individualizma. Dok su drustveni reformatori 16. veka mogli hvaliti Kalvinovu strogost u stvarima privrede, njihovi naslednici u engleskoj restauraciji osudili su ga kao oca privredne razuzdanosti, s jedne strane, ili su, s druge, tapsali kalvinistickim zajednicama za njihove trgovinske poduhvate i za oslobodenost od starih predrasuda u odnosu na moral u privredi. Oni koji odapinju strele duha, ne znaju gde ce one pasti.

(H I)

TRIJUMF PRIVREDNIH VRLINA

»Jedan zrak svetlosti na mracnom mestu«, pisao je autor koji je znao za muku duha, »nosi sobom veliko osvezenje. Neka je blagosloveno ime Gospodnje sto unosi svetlost i u tako mrafino srce kao sto je moje.«54 Otkrovenje Boga ljudskoj dusi predstavlja srediste svake religije; no puritanska teologija ucinila ga je ne samo svojim sredistem nego citavom sadrzinom i sustinom, odbacujuci kao bezvredno i tasto sve osim ovog tajnog i usamljenog zajednistva. Jedino milost mo2e da pruzi spas, a ta milost je dar direktno od Boga i ne moze je posredovati nikakva zemaljska institucija. Izabrani je ne mogu prizvati nikakvim licnim cinom; ali oni mogu pripremiti svoje srce da je primi i mogu je cuvati kada je steknu. Najbolje ce pripremiti srce ako iz njega izbace sve sto bi moglo da remeti njihovu revnost u usamljenom bdenju. Nalik inzenjeru koji hoce da usmeri bujicu, te zatvara sve kanale osim jednog, nalik slikaru koji. hoce da istakne svetlost, te sve sto nije svetlost uronjava u tamu, puritanac ogromnim naporom koncentracije i samoporicanja otvara svoje srce glasu sa neba. Da bi dobio sve, on se svega odrice. Kada se sruse svi zemaljski oslonci, dusa ce stajati uspravno pred Bogom. Vecnost se postize procesom uskracivanja.

54 Carlyle, Crom w ell’s Letters and Spechees, 2. pismo.

216

Viziji koja je do te mere obuzeta jednim jedinim snaznim iskustvom otkrivaju se u novom i hladnom svetlu ne samo religijski i crkveni sistemi vec i citav sklop ljudskih institucija koje svim svojim idealizmom i svom svojom pohlepom svedoce o beskrajnoj covekovoj kreativnosti-. Vatra duha cilo gori u srcu; ali kroz prozore svoje duse, puritanac, — izuzev ako je pesnik ili svetac — gleda u predeo koji ne dodiruje ni dasak proleca. On vidi samo nepristupacnu i ledom zatocenu divljinu koja se, zasuta snegom, pruza sve do groba — divljinu koju pod usamljenim zvezdama treba ukrotiti bolnim udovima. Njome on mora da prode sam. NiSta mu ne moze pomoci: ni propovednik, jer samo izabrani mogu duhom da pojme svet bozji; ni crkva, jer vidljivoj crkvi pripadaju cak i. prokleti; ni sakrament, jer sakrament treba da uvelica slavu bozju, a ne da ljudima pruza duhovnu snagu; pa ni Bog sam, jer je Hrist umro za izabrane, a velicanstvenost tvorca otkriva se mozda bas u tome sto su,. izuzev male sacice, sva ostala stvorenja prokleta.55

Njegov zivot je zivot vojnika na neprijateljskoj teritoriji. On u duhu prezivljava sve muke sto su ih prvi doseljenici u Ameriku osetili telom — iza njih more, ispred njih divlja pustara, a neljudski neprijatelji i sleva i zdesna. Tamo gde su katolici i anglikanci naslutili izvesnu povezanost sveta grube culnosti i sveta bozanske lepote i ugledali ozarujuci sjaj sto obasjava zablaceno ruho onog prvog, puritanac je oplakivao izgubljeni raj i covecanstvo utonulo u greh. Gde su on! drustvo videli kao misticno telo, u kome razliciti clanovi nejednake vrednosti sticu dostojanstvo zajednickim delanjem u hriscanskoj zajednici, on je video golu antitezu izmedu zivotvornog duha i tudeg, ravnodusnog ili neprijateljskog sveta. Gde su oni postovali smireni poredak i, sjedinjeni milosrdnim delima, svefianostima, molitvama i sluzbama bozjim u crkvi, povezivali pro&lost i sadasnjost i coveka sa covekom i coveka sa Bogom, puritanac se sa uzasom okretao od prljavih dronjaka ljudske spravedljivosti. Ukratko, tamo gde su oni u sakramentu naSli utehu, on je zazirao od klopke sto je postavljena njegovoj dusi.

55 O ovom e vidi: W eber, op. cit., (napomena 32), str. 94, cije glavne zakljuCke parafraziram.

21T

We receive but what we give,And in our life alone does Nature live.(Dobijamo samo onoliko koliko dajemoi samo kroz nase zivote zivi priroda.)

Ovo odbacivanje spoljasnjeg poretka kao neduhovnog suvise je cesto imalo za posledicu razduhovljenje zivota, pa i coveka samog.

Oni koji Boga traze odvajajuci se od svojih bliznjih, naci ce — izuzev ako su trostruko naoruzani za takvo traganje — ne Boga, nego flavola ciji je lik neprijatno slican njihovom sopstvenom. Moralna samodovoljnost puritanceva ojacala je, doduse, njegovu volju, ali je narusila njegov smisao za drustvenu solidarnost. Jer, ako buducnost svakog pojedinca zavisi od njegovih privatnih racuna sa Tvorcem, koliko je prostora uopste preostalo za covekov uticaj? Puritanac je pre sluzio Jehovi nego Hristu i vise je postovao Boga kao sudiju, no sto ga je voleo kao svog oca; svoju zabludelu bracu puritanac nije sretao s ljubavlju, vec s nestrpljivom ljutitoscu sto nisu pokazali zahvalnost za bozju milost. Bio je duhovni aristokra- ta koji je bratstvo zrtvovao slobodi; iz idealizovanof? pojma licne odgovornosti izveo je teoriju o individualnim pravima Ttoja je, sekularizovana i uop§tena, trebalo da bude necuven menjac sveta; na tim pretpostavkama izgradio je i hijerarhiju vrednosti u kojoj je tradicionalna shema hriscanskih vrednosti okrenuta naopako i koja je dinamikom prozela privredu i politiku posto je bila sacinjena, pre svega, za potrebe prakse.

Jer, premda etika i licni cin ni na koji nacin ne doprinose dobijanju besplatnog dara spasenja, oni su dokaz da je dar dobijen; ono sto je odbaceno kao sredstvo, prihvaceno je kao posledica i puritanac se baca u prakticne aktivnosti s de- monskom energijom coveka koji je odbacio sve sumnje i svestan je da je on obelezeni izabranik. Kada se jednom ukljucio u poslove, on u njih unosi i prednosti i ogranicenja svoje vere, u svoj njihovoj neumoljivoj ligici. Posto ga je Bog pozvao da obraduje njegov vinograd, on raspolaze energijom i smislom za red, a oni mu obezbeduju nadmoc kako u ratu, tako i u trgovackim bitkama. Ubeden da karakter cini sve a prilika nista, on u bedi onih koji uzput padnu ne vidi nesrecu koju treba sazaljevati i pruziti joj pomoc, nego moralni pad

218

koji treba osuditi; u bogatstvu se za njega ne krije nista sumnjivo •— premda i ono, kao i ostali darovi, moze biti zloupotrebljeno — vec blagoslov koji nagraduje trijumf energije i volje. Prekaljen samoispitivanjem, samodisciplinom i samokontrolom, on je asketa-prakticar koji, um'esto u manastiru; odnosi pobedu na bojnom polju, u kancelariji ili na trzistu.

Ovakvo raspolozenje — sa svim razlikama u kvalitetu i vaznosti —- naslo je svoje nosioce u srednjim i trgovinskim slojeVima koji su bili utvrda puritanskog duha; »oplemenjene radinoscu i vrlinom«, Milton ih je opisao kao uobicajene nosioce napretka i prosvecenja.56 Toliko smo navikli da o Engleskoj mislimo kao o par excellence pioniru privrednog napretka da cesto zaboravljamo koliko je ta uloga, u stvari, nova. U srednjem veku pripadala je Italijanima, u sesnaestom veku holandskim dominionima spanske imperije, u 17. veku Ujedinjenim provincijama, a, pre svega, Holandanima.

Bekonova i Sekspirova Engleska je po svome privrednom ustrojstvu i po shvatanjima o drustvu jos uvek pripadala srednjem veku; bila je vise zainteresovana da odrzi uobicajene standarde potrosnje, negoli da akumulira kapital za buducu proizvodnju; njena aristokratija prezirala je vrline u privredi, seljastvo se s mukom snalazilo u nejasnim posednic- kim odnosima; zanatlije su bile malobrojne i ljubomorno konzervativne. U takvoj sredini puritanizam je bio kvasac od koga uskisne citavo testo. On je savladao njeno mlitavo tkivo, kao sto su Kromvelovi Ajronsajders savladali Rupertovu zbr- kanu konjicu. Tamo gde su elementi bili toliko strani da o asimilaciji nije moglo biti reci, stvorila se rana koja se gnojila tri veka. U Engleskoj je puritanizam delovao i kao sredstvo koje razdrazuje i kao sredstvo koje jaca. Imao je sopstvena merila drustvene etike koja su se delimicno zasnivala na ociglednim interesima trgovinskih klasa, a delimicno na njegovoj predstavi o bozjoj prirodi i ljudskoj sudbini. Ta su merila bila suprotna i nizu feudalnih elemenata koji su jos ziveli u engleskom drustvu, i politici autoritarne drzave s njenim sredenijn i slojevitim drustvom u kome je tradicionalni status njenih clanova trebalo da se ocuva pritiskom i

56 Milton, A D efen ce o f the P eople o f England (1692), str. X V II.

219

zastitom paternalisticke monarhije. Podrivajuci feudalne elemente svojim uticajem i neposredno napadajuci autoritamu drzavu, puritanizam je postao znacajna snaga koja utire put. trgovinskoj civilizaciji do cijeg je trijumfa doslo u vreme revolucije. Striktnija skola religijskog misljenja se jo§ na samorn pocetku Elizabetine vlade zalila da religijski radikalizam, ciji je cilj bio da uzdrma crkvenu vladu, ide ruku pod ruku sa privrednim radikalizmom koji nije podnosio ogranicenja pojedinacnog licnog interesa, sto su je nametale religija. i drustvena praksa.57 Autori 17. veka ponavljali su optuzbu da je puritanska svest u poslovnim stvarima izgubila svoju delikatnost, a neke od njih je ta pojava dovoljno zaintereso— vala, pa su pokusali da je istorijski objasne. Primer za kojim su obicno posezali — simbol pretpostavljene op§te sklonosti ka razobrucenosti — bila je trpeljivost puritanskih svestenika u pitanjima umerenih kamata. To je, kako se govorilo,58 bila posledica proganjanja za vreme Marijine vlade. Oni koji su izbegli na kontinent nisu mogli zapoceti posao u stranoj zemlji. Zar nije bilo razumljivo i oprostivo ako su, naterani nevoljom, ulagali kapital i ziveli od kamata? Autori potonjih vremena dodali su jos neke crte ovoj slici. Preraspodela imovine posle ukidanja manastira i sirenje trgovine sredinom veka doveli su do sirenja obima kreditnih transakcija, pisao je jedan od njih. Cinjenica da su ne samo romanisti i anglikanci vec i posteni puritanci u pozajmici uz kamatu — »toj lukavoj i zabranjenoj delatnosti« — videli nesto sramno, isla je naruku manje skrupuloznim clanovima puritanske »stran- ke«. Razocarani politikom, oni su se okrenuli pozajmljivanju. novca; ne pokusavajuci da ga opravdaju teorijski, oni su ga odbranili u praksi. »Van opasnosti da budu prisiljeni na opoziv, oni su ovako predstavili svoju stvar: zelenastvo je samo po sebi preko svake mere gresno, ali se ipak moze trpeti

57 Vidi, na primer, Thos. Wolson, A D iscourse upon Usury, predgovor, 1925, str. 178: »Postoje dve vrste ljudi ria k o je se u vek m ora gledati s podozrerijem ; jednu cine preruseni evandelisti, a drugu okoreli papisti. Prvi f>od maskom religije, gaze svakoliku religiju i koriste svem oguce prevare i radi licne koristi n anose: stetu opstoj dobroti. A kako ne zaobilaze ni zelenasenje, ov i lazni vem ici najgore se od svih ogresuju o istinsku religiju .«

58 Fenton, A Treatise of Usurie, 1612, str. 60— 1.

220

kada je re£ o udovicama, sirocicima i drugim nemocnicima (pod kojima su uglavnom podrazumevali progonjene vernike), po§to je u tim slucajevima unosno i na neki nacin neophodno.« Naravno, ovi hipokriti su sa radoscu pozdravili Kalvino- vu doktrinu o opravdanosti umerenih kamata. »Prihvatili su je kao Turci poligamiju, pouceni primerom nekih revnosnih svestenika koji su i sami zeleli da se izdaju za sirocad prvog reda.«58 Ali puritanizam je bio na ziu glasu i iz drugih razloga, a ne samo zbog svog zalaganja za umerene kamate. Puritanci su se i sami zalili na nemilosrdnost nepravednih pogodbi i na grubost prema siromasnima, koja se u velikoj meri razlikovala od prakse koju su sprovodili sledbenici nere- formisane religije. »Papisti«, pisao je jedan puritanac 1653. godine, »mogu ustati protiv mnogo cega u nasem narastaju. Tuzno je sto su oni drzeci se pogresnih nacela otisli dalje nego li hriscani cija je doktrina prava.«”°

Takva je svagda istorija kakvom je vidi politicki pamfletist. Prava prica bila je manje dramaticna, ali je znacajnija. O d samog pocetka postojala su u kalvinizmu dva elementa koji su u Kalvinovoj teoriji predstavljali jedinstvo, ali su ipak nosili u sebi seme razdora. Kalvinizam je u isto vreme i dao svesrdan imprimatur poslovnosti koju je vecina ranijih moralista smatrala sumnjivom, i na nju spustio strogu ruku inkvizitorske discipline. U Zenevi, gde je kalvinizam bio vera malog, homogenog grada, prevladao je drugi aspekt; u mno- gostranom zivotu Engleske, gde je postojalo mnostvo suprotnih interesa koji su bili protivteza kalvinizmu i gde je on politicki dugo slabo stajao, pretezao je onaj prvi. Onda je, u poznom 16. i ranom 17. veku, dosao talas trgovine i finansija — kompanije, kolonije, kapitalizam u rudarstvu, kapitalizam u finansijama; a na vrhu tog talasa, osvojivsi dostojanstvo i bogatstvo, nalazile su se engleske trgovinske klase kojima su xi Kalvinovim danima jos uvek upravljali konzervativni drzavnici.

59 B rief S urvey o f the G row th o f Usury in England, 1673.60 S. Richardson, The Cause o f the Poor Pleaded, 1653, Thom a

so n Tracts, E. 703 (9), str. 14. O ostalome v idi napom enu 72. O iznu- d ivan im cenam a v id i: Thom ason Tracts, E. 399 (6), The W orth o f a P en n y , or a Caution to keep M oney, 1647. Za ovo i ostala pozivanja n a Tom asona Trakta treba da zahvalim gospodici P. DJeims.

221

Naravno, kada se puritanski pokret osamostalio, ova'dva elementa su se razdvojila. Kolektivisticki, polukomunisticki aspekt koji se u Engleskoj nikada nije odomacioy tiho se izgubio, da bi se, na uzas i gnusanje zemljoposednika, poslednji put pojavio u narodnim nemirima za vreme Komon- velta. Individualizam, duhovno srodan svetu biznisa, postao je obelezje puritanizma i kad je stekao politicki 1 znacaj, povinovao se sekularizaciji i kompromisu. Sad mu vise nije bilo stalo da na zemlji stvori »Hristovo kraljevstvo«, vec su mu ideal bili licnost i ponasanje koji tacno izvrsavaju javne i privatne duznosti. Njegova teorija bila je disciplina; njegov prakticni ishod bila je sloboda.

S obzirom na drustvene i politicke prilike u Engleskoj, promena je bila neizbezna. Huker je prigovarao da je prezbiterijanizam nemoguce sjediniti sa slojevitim engleskim drustvom.61 Pocetkom 17. veka vec su i gradski oci Zeneve odbacili religijski kolektivizam Kalvinovog rezima, pa se nije moglo ocekivati da ce zemljoposednici i burzoazija jedne aristokratske i sve vise trgovacke nacije — uz sve simpatije prema kalvinistickoj teologiji — s blagonaklonoscu gledati na drustvene doktrine sadrzane u kalvinistickoj disciplini. Za vreme vladavine prvih dvaju Stjuarta, privredni interesi i politicka teorija odveli su ih u razlicitim pravcima. »Ne sme se dopustiti«, primetio je poslovni covek u Vilsonovoj knjizi Discours upon Usury (Rasprava o zelenasenju), »da trgovacku delatnost sprecavaju svestenici i drugi koji se ne razumeju u te stvari.«62 Iza razvijene fasade tjudorske drzavne kontrole, koja je privukla paznju istoricara, neprestano' se razvijao jedan individualisticki pokret, koji se tradicionalnoj praksi stereotipnih odnosa u privredi suprotstavio kontrolisanjem ogradivanja, zaliha hrane i cena, mesanjem u novcano trziste i regulisanjem nadnicarskih i segrtskih ugovora o placanju. U prvih cetrdeset godina 17. veka, trgovinske i zemljoposednic- ke klase su delimicno iz principa, a delimicno iz razloga korisnosti postajale sve nepokornije u odnosu na sistem privrednog paternalizma koji je izgubio i ambicije i efikasnost.

61 Hooker, predgovor za The Laws o f Ecclesiastical Polity, Everyman ed., 1907, tom I, str. 128.

62 Wilson, op. cit., str. 250.

222

Religijsko i privredno nezadovoljstvo javljalo se, ostro izrazeno, u istim delovima zajednice. Svojom idealizacijom duhovne energije, koja je nasla izraz u poslovnim i proizvodnim delat- nostima, puritanizam je povezao medusobno odvojene tokove nezadovoljstva i povukao ih napred sa dostojanstvom i snagom jedne filozofije religije i drustva.

Jer puritanski pokret se s krunom nije sukobio samo kao eksponent teoloskih i crkvenih nacela vec kao pobornik interesa i misljenja sto su obuhvatala svaku stranu zivota i drustva. U stvari, kao sto cesto biva sa pobornickim ideologi- jama, drustveni i religijski aspekt puritanizma su bili prepleteni; i pristalicama i protivnicima oni su se predstavljali kao dve strane jedne iste sheme. »Svi koji su se usudili da se suprotstave bednim dvoranima, uobrazenim svestenicima, lo- povskim spekulantima, raskalasnom visokom i nizem plemstvu... koji su voleli propoved, skromnu odecu ili razgovor, ili bilo sta drugo sto je dobro — svi su oni bili puritanci.«6s Sukob nije bio teorijske prirode — jer se sistemski i teorijski individualizam nije razvio sve do vremena posle reformacije- — nego prakticne: sukob suprotnih privrednih interesa i nepomirljivih koncepcija o drustvenom interesu.

Privredna politika koju je vodila vlada Carlsa I podsecala je na sistem ciju je manje kompromisnu verziju izmedu 1661. i 1685. godine razvio Kolber u Francuskoj. To je bio sistem sto je podrzavao vestacki, s drzavne strane potpomagan kapitalizam koji je pocivao na davanju privilegija i ustupaka onima koji su finansirali kompanije i placali te ustupke; pratio ga je slozen sistem drzavne kontrole koja je, sa svoje strane, iaka delimicno, pokretana iskrenom brigom za opsti interes, odvec cesto kaljana prljavim nacinom vodenja finansija. Osnovna obelezja ove privredne politike bila su: osiguravanje patena- ta, ozivljavanje kraljevskog monopola nad berzanskom ra- zmenom (protiv cega se grad borio vec pod Elizabetom), pokusaj da se odredbama vlasti uspostavi nadzor nad tekstil- nom industrijom i spreci spekulacija prehrambenim namirnicama, napad na zemljoposednike koji su ogradivali zemlju, na poslodavce koji su placali u naturi ili izbegavali da plate onoliko, koliko je bilo ustanovljeno, i na sudije koje se nisu

63 M em oirs o f the L ife o f Colonel Hutchinson, w ritten by his widow Lucy, Everym an ed., 1908, str. 64— 5.

225

drzale zakona o siromasnima. Uz ovakve mere povremeno su se javljali i grandiozniji pokusaji: da se osnuju zitnice po grofovijama, da se neke grane proizvodnje daju kruni u ruke, pa cak i da se izvrsi stvarna nacionalizacija suknarske industrije.04

»Svojstvo ovih ljudi«, pisao je Straford Lodu o puritanci- ma »sastoji se u tome da i u crkvenoj i u svetovnoj oblasti pruzaju otpor svemu sto im se naredi.«e3 Protiv citavog ovog pokusaj a da se privreda pretvori u sredstvo bogacenja vlade i njenih prilepaka, protiv nedoslednih vladinih pokusaja da seljake zastiti od zemljoposednika, zanatlije od trgovaca, i potrosace od nakupaca, sve su se tvrdoglavije podizali interesi onih koje je sve to ugrozavalo. Sukob nije nastao prosto zbog problema poreza, kao sto se cesto pretpostavlja, nego zbog nesjedinljivosti shvatanja o drustvu. Puritanac trgovac doziveo je da mu sav posao strada, jer je monopol dat dvoraninu bez sredstava; sad je psovao Loda i njegove popove. Zlatar puritanac ili finansijer nije vise mogao slobodno da trguje plemenitim metalima posto je ponovo ustanovljena stara sluzba kraljevskog bankarstva (Royal Exchanger), te je stoga sebi u Donjem domu izradio odluku da patent, sto ga je lord Holand dao ovoj sluzbi, i zabrana trgovine plemenitim metalima svim neopunomocenim licima podlezu sudskoj kazni. Puritanca koji je pozajmljivao novae kaznio je Court of High Commission; a on se pobunio protiv biskupskog mesanja u svetovne stvari. Suknar puritanac mnogo je propatio od na- metljivaca koje je Vajthol poslao da ga uce njegovom poslu, tako da je zazmurio kada su radnici iz Viltsira bacili u Ejvon jednog posebno omrazenog kraljevskog komesara, a kada je dosao gradanski rat, prikljucio se Parlamentu. Seoskog plemica puritanca izmrcvarile su komisije za depopulaciju i on se osvetio preko Dugog parlamenta. Trgovinskoj kompaniji jednog puritanca, kruna je iscedila novae i ugrozila njegov monopol podsticuci dvorske krijumcare da kroce u njegovu teritoriju. Puritanac, clan Parlamenta, ulozio je kapital u kolonije; njegovi pojmovi o trgovinskoj praksi nisu se slagali

64 Vidi podatke u napom eni 66.85 The Earl of S tra fforde’s Letters and D espatches, od W ilijem a

K noulera, D. D., 1739, tom II, str. 138.

224

sa vladinim. Sigurne u sopstvenu energiju i spretnost, pono- sne na svoj uspeh, duboko nepoverljive prema meSanju kako crkve, tako i drzave u poslovne stvari i u prava svojine, trgovinske klase su se jos pre gradanskog rata u velikoj meri odale administrativnom nihilizmu koji je u sledecem veku postao pravilo drustvene prakse. Njihov zahtev bio je uobicajen za te prilike. Trazili su da se poslovne stvari ostave poslovnim ljudima i da se ne ometaju uplitanjem jednog prastarog morala ili pogresnim predstavama o opstoj dobrobiti.86

Odvajanje ekonomskih od etickih interesa, koje je bilo glavno obelezje svih ovih pokreta, stajalo je u ostroj suprotnosti sa religioznom tradicijom i nije pro§lo bez borbe. Cak i u samoj prestonici trgovine i finansija doslo je do ogorcene rasprave povodom odbijanja da se zelenasi prime u zajednicu i da im se dodele titule; tek posle poplave pamfleta, u kojoj je Utrehtski univerzitet pokazao revnost i domiSljatost, Ho- landija i zapadna Frizija okonacale su spor obznanivsi da

66 U tekstu ne pokusavam nista vise do da pruzim podatke o tom e kako su privredni interesi i shvatanja koja su zastupale trgovacke i im ucne klase doveli do sukoba izm edu ovih klasa i m o- narhije; ovde_se pom inju samo najofcigledniji izvori inform acija. O patentima i m onopolim a v id i: Unwin, The Gilds and Companies of London, 1908, pogl. X V II, i W. H yde Price, The English Patents of M onopoly, 1906, pogl. X I i passim. O kontroli razmene vidi: Cambium Regis, or the O ffice o f his M ajesties Exchange Royall, declaring and justifying his M ajesties Right and the Convenience thereof, 1628, i: Rudding, Annals of the Coinage, 1819, tom IV, str. 201— 10. O kaznama k oje je spekulantima izricao Star Chamber i o projektim a za javn e zitnice: Camden Society, N. S., tom X X X IX , 1886,R eports of Cases in the Courts o f Star Cham ber and High Commission, izd. S. R. Gardiner, str. 43 seqq., 82 seqq., i N. S. B. Gras, The Evolution o f the English Corn M arket, 1915, str. 246— 50. O kontroli tekstilne industrije i reakciji protiv te kontrole: H. Heaton, The Y orksh ire W oolen and W orsted Industries, 1920, pogl. IV, V II; Kate E. Barford, The W est o f England C M h Industry: A seventeen th century E xperim ent in State Control, u: W iltshire Archaeological and Natural H istory Magazine, decem bar 1924, str. 531—42; R. R. Reid, The K ing ’s Council in the North, 1921, deo IV, pogl. II; V. CH., S uffolk, tom II, str. 263— 8. O intervenciji Privi kaunsila u prilog podizanju nadnica tekstilnim radnicima i zastiti zanatlija; Tawney, The A ssessm ent o f W ages in England by the

225

crkva nema sta da trazi u bankarskim poslovima.67 Slabljenje discipline je jednu generaciju ranije izazvalo jadikovke u francuskim kalvinistifikim crkvama.68 U Americi je teokratiju Masacusetsa, nemilosrdnu i prema religijskoj i ekonomskoj slobodi, potkopala pojava novih drzava — Rod Ajlenda i Pensilvanije, ciji je tolerantan, indivudualisticki i utilitari- sticki duh nasao svog najveceg predstavnika u zlatnom zdravom razumu Bendzamina Franklina.®9 »S pokornoscu mislim da najvisi sudija nece prevideti nasu gresnu ljubav prema trgovini i nase zanemarivanje vaznijih stvari«, pisao je jedan skotski duhovnik 1709. godine, kada je Glazgov stajao pred privrednim procvatom. »Siguran sam da Gospod nenaklono gleda nasu trgovinu . . . otkako je zauzela mesto religije.«70

Sve prisutnija gotovost da se na drustvene odnose primene izricita ekonomska merila pobudila je medu puritanskim piscima i duhovnicima u Engleskoj zucne proteste protiv zelenaskih kamata, iznuflenih cena i izrabljivanja zakupaca od strane zemljoposednika. Vernici su, tvrdilo se, odvec do-

Justices o f the Peace, u V ierteljahrschrift fur Sozial- und W irth- schaftgeschichte, tom X I, 1913, str. 307— 37, 533— 64; Leonard, The Early H istory o f English Poor R elief, str. 160— 3; V. C. H „ Suffolk, tom II, str. 268— 9: i: Unwin, Industrial Organization in the S ix te enth and S even teenth Centuries, 1904, str. 142— 7. O kom isijam a za depopulaciju : Tawney, The Agrarian Problem in the Sixteenth Century, str. 376, 391. O pljackanju Istocno-indijskog drustva i o krsenju n jegovih prava: Shafa’at Ahm ad Khan, The East India Trade in the X V II th Century, 1923, str. 69— 73. O kolonijalnim in - teresima clanova puritanaca: A . P. Newton, The Colonising A ctiv ities o f the English Puritans, 1914, i: C. E. Wade, John Pym , 1912.

67 E. Laspeyres, G eschichte der Volksw irthschaftlichen A n - schauungen der Niederldnder und ihrer Literatur zur Zeit der Republik, 1863, str. 256— 70. Predstava o ovim problem im a moze se steci iz iscrpnog (i necitkog) Salm asiusovog dela De Modo TJsura- rium, 1639.

68 John Quick, Synodicon in Gallia Reform ata, 1692, tom I, str.99.

69 O prom eni raspolozenja u Am erici vid i; Troeltsch, P rotestantism and Progress, str. 117— 27; o Franklinu: M em oirs o f the L ife and W ritings o f Benjam in Franklin, i: Sombart, The Q uintessence o f Capitalism, 1915, str. 116— 21.

70 Rev. Robert W oodrow (navodi Sombart, op. cit., str. 149).

226

slovno protumafiili doktrinu prema kojoj gresnika spasava njegova vera, a ne njegovo delo. Zelenasenje, »koje je za vreme papstva bilo omrazeno«,71 preraslo je u jedno od najvecih zala. Ispovednici reformisane religije su svojom pohlepom naveli svoje neprijatelje na hulu i ruzenje.72 Jos nikada na- kupci i prekupci nisu iznudivali toliko besramne cene niti su bili tako otporni prema svakom uticaju, srca bogatasa nikada nisu bila tako tvrda, niti su nevolje siromaha u tolikoj meri prenebregavane. »Siromasi koji su bili sposobni za rad pre- pusteni su prosjacenju; nemocni, stari i bolesni ne dobijaju dovoljnu potporu, nego bezmalo gladuju s 3—4 penija nede- Ijno... Odista, ovo su poslednja vremena. Svako gleda samo sebe. Neki bi hteli da od toga naprave nekakvu religiju, ali takvoj nedostaje svaka snaga.«73

Ovi glasovi poticali su, medutim, od onog dela puritanskog uma koji gleda u proslost. Onaj sto je gledao u buducnost, nasao je u duhu privrede nesto sto nije bilo strano njegovom sopstvenom karakteru i poSao je da ga pozdravi kao saveznika. Ono sto je Kalvin smatrao umerenim ustup- kom prakticnim potrebama trenutka pojavilo se kod nekih njegovih sledbenika u vidu otvorene idealizacije trgovackog zivota koji je predstavljen kao sluzenje Bogu i vezbaonica

71 John Cooke, Unum N ecessarium or the P oore Man’s Case (1648), k o je sadrzi poziv na regulisanje cena i ustanovljenje Monts de Piete.

72 O skandalu k o ji je protestantskoj religiji doneo n jen oprostaj gram zivosti v id i: T. Watson, A Plea fo r Alms, 1658 (Thomason Tracts, E. 2125), str. 21, 33— 4: »Rim ska crkva nas kleveta da smo protiv dobrih dela . . . 2a o m i je sto svako ko se zalaze za dobre ljude m ora biti ovako optuzen, odnosno okrivljen za greh gramzivosti i nem ilosrdnosti. . . Te okorele tvrdice su prekor hriscan- s tv u . . . M ogu da vam kazem skrti kaluderi im aju krila koja ih na izgled dizu u nebo, ali su im zato stopala zivotinjska, te hodaju po zem lji i cak lizu p ra s in u . . . O, pripazite da u brizi da vasa religija ne unisti vasu pohlepu, vasa pohlepa ne unisti vasu religiju .« V idi i: sir Baltazar Gerbie, A New Y ear’s Result in favour to the Poor, 1651 (Thomason Tracts, E. 651 (14), str. 4: »Da li su se papisti toliko oslanjali na veru kao sto se oslanjaju reform isani kaluderi Jevan- delja (prema nasim engleskim nacelima), ili — da li reform isani kaluderi cine tolika m ilosrdna dela kao sto ih Cine papisti?«

73 S. Richardson, op. cit. (vidi napom enu 60), str. 7— 8, 10.

227

duse. Puritanizam je odbacio sumnjicavost prema privrednim motivima, koja je bila jednako karakteristicna za reformatore, koliko i za srednjovekovne teologe; u svojim poznijim fazama, on je ovencao oreolom zov privredne probitaCnosti i ponudio moralni kredo u kome su religijske duznosti i duznosti biznisa naSle neocekivano izmirenje. Njegovi branitelji su, istina, ukazali na opasnosti koje vrebaju dusu cija je paznja usmerena iskljufiivo na privredne interese. Pravi neprijatelj, medutim, nije bilo bogatstvo, vec rdavo koriscenje bogatstva; upozorenja na opasnosti od prevelike opsednutosti bogacenjem sve su vise primala karakter uzgrednih misli i nisu mogla prikriti srz ufienja, koja glasi: sve ako i nije sasvim bezopasno, sticanje novca ne treba dokraja osudivati, pogotovu ako — kao sto bi trebalo — sluzi uvelicavanju slave bozje.

Zamisao kojoj je puritanizam pribegao ne bi li premostio ponor potekla je iz samog srca puritanske teologije. Sadrzana je u karakteristiSnoj i cesto korigcenoj frazi: »Poziv.«74 Mudri poredak svemira je bozje delo i njegova svrha se delimicno sastoji u tome da pojedinac radi u slavu Boga. Postoji duhovni poziv i zemaljski poziv. Prva hriscaninova duznost je da spozna Boga i veruje u njega; vera ce ga spasti. Ali vera je nesto vise negoli samo spremnost na jeziku, cija se »religija sastoji u pravljenju buke«. Jedina prava vera je ona koja proiznpsi dela. »Na dan Strasnog suda, coveku ce biti sudeno prema plodovima koje je doneo. Tad ga niko nece pitati: verujes li? nego: jesi li delao ili si samo pricao?«75 Druga hriscaninova duznost sastoji se u tome da bude delatan u praktifinom zivotu; i ona je podredena jedino prvoj duznosti. »Bog«, pisao je jedan puritanski duhovnik, »poziva svakog coveka i svaku zenu... da mu u nekom posebnom poslu sluze na ovom svetu, koliko za sopstveno dobro, toliko i za dobro drugih... Veliki vladar sveta dodelio je svakome poziv i oblast delatnosti, te taj nikada ne treba da se suvise trudi

74 Prvi koji je istakao kako je ideja o »pozivu« koriscena kao argument za privredne vrline bio je Veber (vidi napom enu 32), ciji su me zakljucci vod ili u pisanju sledecih odeljaka.

75 Bunyan, The Pilgrim ’s Progress.

228

izvan svoje oblasti, jer ce biti na velikom gubitku ako ne okopava vlastiti vinograd i ne brine sopstvene brige.«76

Ucestano ukazivanje na to da je svetovne duznosti nametnula bozanska volja govori da medu najplemenitije religijske i moraine vrline spada savesno obavljanje poslovnih duznosti, a ne povlacenje iz sveta. »Monasi prosjaci i drugi monasi, koji zive samo za sebe i u svojoj spoljasnjoj poboznosti, ne cine nista da unaprede svoj opstanak ili da dopri- nesu boljitku covecanstva. .. a pri tom uobrazavaju da zive na najbolji nacin; dok bi, u stvari, morali ustuknuti pred poslednjim krpom, jer on ima poziv §to mu ga je dao Bog, a oni nemaju poziva.«77 Ideja nije bila nova. Luter ju je koristio protiv monasticizma. Ali za Lutera, koji je privredu gledao patrijarhalnim ocima, poziv znaci onakvo zivotno stanje u kakvo je pojedinca postavilo nebo — buniti se protiv njega je bogohulno. Na usnama puritanskih sveStenika to nije navodenje na rezignaciju, vec truba koja zove izabrane u dugu bitku koja se moze zavrsiti samo njihovom smrcu. »Pred njima lezi citav svet. Oni treba da postignu spasenje per vocationem, ne in vocatione. Poziv nije stanje u kome se pojedinac rada, vec tezak poduhvat pun zahteva; vodi ga providenje, ali ga svaki pojedinac mora izabrati sam, uz punu svest o svojim svetim obavezama. »U tu svrhu Bog je coveku dao razum da najpre proceni, zatim odabere i onda sprovodi; glupo je i naopako upustiti se u neku vaznu stvar, posao ili nacin zivota, a da je prethodno ne proverimo i ne izmerimo na terazijama razuma.«78

Laborare est or are. Puritanski moralista ponavlja staru maksimu dajuci joj novo i snaznije znacenje. Rad, koji on idealizuje, nije prosto zahtev prirode ili kazna za Adamov greh. To je jedna vrsta asketske discipline, koja je rigoroznija od discipline ma kog reda kaludera prosjaka; Covek je ne mora sprovoditi u samodi liego u savesnom ispunjavanju svetovnih duznosti. Rad nije prosto sredstvo privredivanja,

76 Richard Steele, The Tradesman’s Calling, being a Discourse concerning the Nature, N ecessity, Choice, etc., o f a Calling in g e neral, 1684, str. 1— 4.

77 Ibid., str. 21— 2.78 Ibid., str. 35.

229

koje se odlaze kad se zadovolje fiziCke potrebe. On je duhovni cilj, jer samo u njemu moze dusa da nade zdravlje; zato se mora nastaviti kao eticka duznost jos dugo posto prestane da bude materijalna nuznost. Tako shvacen rad suprotan je »dobrim delima«, kako su ih razumeli ili pogresno tumacili protestanti. Oni su, naime, u dobrim delima videli niz pojedinacnih radnji sto se izvode kao pokajanje za odredene grehe ili u teznji da se steknu zasluge. Ali od puritanaca se ne ocekuju pojedinacna vrla dela, nego sveti zivot -—■ sistem u kome su svi elementi okupljeni oko jedne sredisnje ideje: oko sluzenja Bogu, koje je oslobodeno svih uznemirujucih bezna- cajnosti i kome su podredeni svi sitniji interesi.

Puritansko shvatanje zivota izrazeno je u recima: »potpuno se predajte revnosnom vrsenju svoga zakonitog poziva, kad se od vas ne trazi da neposrednije sluzite Bogu«.79 Da bi produbio svoj duhovni zivot, hriscanin mora biti spreman da suzi svoj vidokrug. On »nije slep za druge, ali ponajbolje zadrzava u vidu sopstveni zivot. Ogranicava se na krug sopstvenih delatnosti i ne gura prste u tudu vatru... Poznaje pritvornost sveta i zato veruje, pre svega, sebi samom, a drugima, ako se ispostavi da nisu pouzdani, samo toliko da ni u cemu ne Steti«.80 Lenstvovanja ne sme biti: »Ko traci vreme, prezire sopstvenu dusu.«81 Religija mora biti aktivna, a ne samo kontemplativna. Kontemplacija je zaista neka vrsta uzivanja u sebi samom. »Zanemariti telesni rad i duhovni rad i reci: ,Ja cu da molim i meditiram’, isto je kao kad bi tvoj sluga tebi prepustio najtezi deo posla i pozabavjo se nekim manjim, laksim... Bog ti je nalozio da na ovaj ili onaj nacin zaradujes svoj dnevni hleb.«82 Bogati moraju raditi isto kao i siromasi, iako s pravom mogu koristiti svoje bogatstvo da odaberu neko zvanje koje je drugima posebno korisno. Pohle- pa je opasna po dusu, ali manje negoli lenstvovanje. »Jedna kaljuzica voli trulez: i bolje je kaznjavati telo napornim radom kako bi postalo poslusno, negoli u izobilju postati

79 Baxter, Christian D irectory, 1678, tom I, str. 336b.80 Thomas Adam s (navodi Veber, op. cit., str. 96 n.).81 M atthew Henry, The W orth o f the Soul (navodi ibid., str.

168 n.).82 Baxter, op. c it., tom I, str. Ilia .

230

propalica.«83 Siromastvo se nikako ne smatra vrlinom, duznost je, naprotiv, izabrati sto unosnije zanimanje. »Ako ti Bog pokaze put da zakonito zaradis vise negoli ako bi koristio neki drugi put (ne cineci zlo svojoj dusi ni dusi koga drugog), a ti to odbijes i odaberes manje izdasan put, onda postupas suprotno jednom od ciljeva tvoga poziva i odbijas da budes bozji nastojnik.« Izobilje, neograniceno uzivanje, licna ekstra- vagancija, nemaju mesta u hriscanskom ponasanju, jer »svaki peni koji se izda, mora se dati kao da je Bog sam to naredio«. Treba izbegavati dak i preveliku odanost prijateljima i rodta- cima. »Voleti bilo koga vise no sto nam razum dopusta iracionalan je cin, te stoga neprimeren racionalnom bicu ... Ljubav prema drugima cesto toliko obuzme covekov duh da stoji na putu ljubavi prema Bogu.«84 Hriscaninov zivot, ukratko, mora biti sistematican i organizovan, delo celiCne volje i hladnog razuma. Oni koji su procitali Milovu ocenu njegovog oca bili su sigurno iznenadeni u kojoj meri je utilitarizam bio ne puka politicka doktrina nego moralni stav. Neke njegove bitne crte poticu, po svoj prilici, iz puritanske teologije 17. veka.

Prakticna primena ovih opstih stavova iznesena je u nizu prirucnika i ukazuje na pravila hriscanskog ponasanja u razlicitim zivotnim odnosima. Sudeci prema naslovima — Navigation Spiritualized (Pobozni mornar), Husbandry Spiritualized (Pobozno gazdinstvo), The Religious Weaver (Pobozni tkac)85 — knjige sa moralnim poukama bile su veoma trazene.

Steele, op. cit., str. 20.84 Baxter, op. cit., tom I, str. 378b, 108b; tom IV, str. 253a.85 Navigation Spiritualized: or a New Compass for Seamen,

consisting o f X X X II Points:

Pleasant Observations o f P rofitable Applications and

Serious R eflections.

A ll concluded with, so m any spiritual poem s. W hereunto is now added,

1. A sober conversation o f the sin of drunkeness.2. The Harlot’ s face in th e scripture-glass, etc.

B eing an essay towards their much desired Reform ation from the horrible andedetestable sins o f Drunkennes, Swearing, Uncleanness,

231

Karakteristican primer je The Tredesman Calling (Trgovacki poziv) od Ricarda Stila.86 Posto je aktom ujednacavanja (Act of Uniformity) lisen prava na zivot u unutrasnjosti i svdga svestenickog mesta, autor je pozne godine zivota proveo kao dusebriznik jedne zajednice u Armourers Hallm-u Londonu; smemo pretpostaviti da je razumeo religijske potrebe grada u to vreme, kada je herojsko doba puritanizma vec bilo proSlo i entuzijazam vise nije bio smatran vrlinom. Niko ko bi danas pisao raspravu o etici u privredi ne bi se na prvom rnestu obratio samostalnom bakalinu kao osobi najreprezentativnijoj za poslovnu zajednicu; Stilova knjiga stoga baca bogatu svetlost na probleme i shvatanja u vremenu pre no sto se sredi&te privredne gravitacije pomerilo od imucnog trgoVca na trgovca-izvoznika, kapitalistu industrijalca i finansijera.

Kao i Bakster, i Stil poznaje ucenja ranijih autoriteta o pravicnosti nagodbe. On, medutim, sumnja u njihovu prakticnu primenljivost. Ocigledne prevare u vezi s kvalitetom i tezinom robe moraju se izbegavati; posten trgovac ne bi-smeo da kupuje na veliko i da na taj nacin izaziva skok cena; ne sme da »obavlja dva ili tri posla samo da bi stekao vecu dobit«, ne sme da izrabljuje siromahe; niti da trazi vise od »razumnog procenta profita«, a ni da »vreba na nevolju drugih kako bi je iskoristio za sopstveno bogacenje«. No Stil porice da za utvrdivanje profita u praksi mogu biti korisna ona merila sto su ranije prepdrucivana — uracunavanjd troskova pfoizvodnje, zivotni standard, vazece cene — i zakljucuje da pojedinac mora sam da odluci. »Ovde, kao i u mnogim drugim slucajevima, nadziratelj trzista mora biti besprekorne savesti.«

No osobenost dela Trgovacki poziv i osobenost vremena u kome je knjiga napisana ne cine zaostaci srednjovekovne doktrine koji se, balsamovani, provlace njenim iskrenim stranicama, vec robustni zdrav razum koji s blagonaklonim,

Forgetfulness of M ercies, Violation o f Prom ises, and Atheistical contem pt of death, 1682. .

Pisac ovog veselog dela bio je devonsajrski svestenik Dzon Flavel, koji je napisao i Husbandry Spiritualized, or the H eavenly Use o f Earthly things, 1669. Delu The Religious W eaver, c iji je autor ocigledno izvesni Foset, nisam m ogao da udem u trag.

86 Steele, op. cit. (vidi napom enu 76). '

232

prgmda donekle ciftinskim optimizmom pomaze autoru da izide nakraj s tradicionalnim skrupulama. Jer, njegova osnovna teza je utesna: sukob religije i biznisa nije nuzan. »Razbori- tost i poboznost oduvek su dobri prijatelji. . . Od svakog sveta dobicete dovoljno ako mu samo date ono sto mu pripada.« Njegova namera je da pokaze kako se taj prijatni ishod moze postici ako Covek — uz sve potrebne rezerve — u svome poslu sluzi Bogu; on, naravno, ima malo sta da kaze o moralnoj kazuistici privredne etike, jer zastupa ideju da je i sama trgovina jedna vrsta religije. Prva trgovceva duznost je da potpuno i temeljno upozna svoj poziv i da svu svoju pamet upotrebi da ga valjano obavlja. »Onaj koji te je obdario sposobnostima rekao je takode: ,Upravljaj njima dok ja ne dodem!’ Tvoja snaga je tvoja sposobnost, tvoje mogucnosti su to, kao i tvoje vreme. Zasto si dokon celoga dana? i .. Tvoj zanat je tvoje carstvo . . . Okopavaj vlastiti vinograd. . . U tome treba da se ogledaju tvoje misli, tvoji sudovi, tvoja secanja. . . « Sukob izmedu zahteva religije i zahteva biznisa, dakle, ne postoji — oni idu ruku pod ruku. Zahvaljujuci srecnom rasporedu stvari, hrisdanske vrline — radinost, umerenost, trezvenost, stedljivost — upravo su svojstva od kojih zavisi poslovni uspeh. Sve pociva na razboritosti; a razboritost je drugo ime za »bozansku mudrost« koja mu pomaze da umereno trosi i »poufiava ga da je bolje ziveti malo ispod, negoli iznad svojih materijalnih mogucnosti«. Druga po redu je marljivost; ona je u isti mah i korisna i za svaku pohvalu. Marljivost sprecava trgovca da »cesto i bez potrebe posecuje gostionicu« i vezuje ga za njegovu radnju gde »s punim poverenjem mozes ocekivati bozju pomoc i blagoslov«.

Dok vrlina donosi prednosti, greh je pogibeljan. Rdavo drustvo, §pekulacija, kocka, politika, »naopaka revnost« u religiji — sve su to stvari koje mogu upropastiti trgovca. Religiju, naravno, ne treba zanemarivati. Naprotiv, »treba je upraznjavati destim molitvama.« Nedozvoljeno je jedino da »covek, izgovarajuci se poboznoscu, zanemaruje svoje obave- zne poslove«. Ali pravi hriscanin mora izbegavati sve ove greske, i uobicajene i neuobicajene; on ne sme da vara ili izrabljuje svoga bliznjeg, no ne sme pasti ni u suprotnu krajnost i biti preterano pravedan, ili odbacivati »prednosti koje mu bozje providenje spusta u krilo«. Zahvaljujuci nekoj

233

vrsti srecne, unapred utvrdene hannonije, kakvu je jedan docniji vek otkrio izmedu drustvenih potreba i interesa pojedinaca, uspeh u poslovanju je sam po sebi gotovo znak duhovne milosti jer predstavlja dokaz da je covek poSteno radio u svome pozivu i da je »Bog blagoslovio njegov zanat«. »Nista se, prilikom svodenja racuna, nece uzimati u obzir osim onoga sto je Covek stvorio u svome pozivu. . . Pored brige o spasenju duse, trgovac mora, pre svega, misliti o tome da u svome poslu sluzi Bogu i da taj svoj poziv usavrsi koliko je god moguce.«

Kada je duznost tako unosna, ne bi li unosno poslovanje moglo biti duznost? Tako su govorili posteni ucenici gospodina Graipmena (grabljivca), ucitelja iz Lavgeina (Love-gain; slobodniji prevod: srebroljublje), u grofoviji Kaveting (Coveting — pohlepa, gramzivost)87. Zakljucak nelogican, ali koliko privlacan! Precasni Deijvid Dzouns bio je toliko brzoplet da je u propovedi u crkvi Svete Marije u ulici Lombard govorio protiv zelenasenja, uzevsi za moto recenicu: »Fariseji koji bejahu gramzivi du§e sve to i rugahu se Hristu«, i tu je bio kraj njegove karijere.88

Izvori ekonomske etike leze u oblastima u koje moralisti ne smeju da kroce, te bi bilo paradoksalno govoriti o nepo- srednom uticaju teorije na praksu. Ali ako su okolnosti, u kojima neke vrste ponasanja postaju unosne, ekonomske prirode, one druge okolnosti, koje uticu da te vrste ponasanja postanu predmet opsteg odobravanja, prvenstveno su moraine ili intelektualne. Drugi uslov mora biti ispunjen u istoj meri kao i prvi ako se hoce da pravila budu prihvacena svim srcem — ne da ih prosto tolerisu, nego da im se aplaudira, da ih nacija usvoji i da im se filozofi dive. Upornost ljudi koje pokrecu novcani motivi, otpornost privrednog egoizma, zudnja za sticanjem — te osobine su postojale u svim vremenima i ne moramo ih posebno naglasavati. Znacajna je, medutim, promena merila, i zahvaljujuci njoj, moralni prekrsaj pretvoren je u zvucnu vrlinu. Najzad, izgleda da je svet tako srecno ustrojen da covek moze sluziti dva gospodara — pri-

87 Bunyan, The Pilgrim ’s Proress.88 D avid Jones, A F arew ell Serm on at St. M ary W oolnoth ’s,

1692.

234

mati platu od jednog a raditi za drugog. Uz pomoc tvrdnje da je preduzetnistvo duznost koju nalaze Bog, podignut je most izmedu staromodne osude nemilosrdne pohlepe i savremene hvale privredne preduzimljivosti.

Godine 1690. pojavio se pamflet pod naslovom Rasprava o trgovini od N. B., M. D.89 Znamenit zbog svoje prosvecene rasprave o trgovinskom balansu, on je dobar primer jednog nevaznog genusa. No autor pamfleta znacajniji je od argumentacije koju iznosi. Jer N. B. je bio dr Nikolas Barbon; a dr Nikolas Barbon, strucnjak za valutu, pionir osiguranja, odusevljeni pristalica banaka koje zajme novae, bio je sin onog , Preizgod Berbounsa (»Bogoljub Kost-i-koza«), cije je drazesno prezime parodiralo cinicno potomstvo, izricuci na taj nacin svoj sud o kratkoj lakrdijaskoj vladavini svetaca nad Englezima — Laodikejcima (kratkotrajni parlament svetih pod Kromvelom u godini 1653 — p.p.). Svako zna kakvo je moralno razobruceno vreme nastupilo s restauracijom posle epohe puritanske strogosti. Reakcija na zemaljski materijali- zarri bila je postepena, opsta i u krajnjem ishodu znacajna. Dvoraninova raskalasnost nasla je svoj dostojan pandan u trgovcevim privrednim orgijama. Posvecenici ne Bahusa nego jednog strozeg i unosnijeg bozanstva, trgovci su slavili svoje oslobodenje na sramotu prenapornog idealizma, predajuci se s udvosfrucenom strascu groznici sticanja i gubljenja novca.

Prelaz od anabaptista na pokretace kompanija bio je manje ostar no sto na prvi pogled izgleda. Pripremili su ga, prfemda nesvesno, puritanski moralisti. Naglasavajuci moralnu obavezu neumornog rada, posao kao cilj sam sebi, zla izobilja i ekstravaganicije, umerenost i samodisciplinu i racio’nalnu proracunatost, oni su postavili ideal hriscanskog nacina zivota koji je svojim etickim principom delotvornosti oznacio upravo orio sto su teoreticari privrede preoporucivali kao sredstvo za ozdravljenje drustva. To ucenje je novo koliko i privlacno. Bezbrojne generacije religijskih mislilaca smatrale su da je osnovna maksima hriscanske drustvene etike izrazena recima koje je sveti Pavle uputio Timotiju: »A kad imamo hranu i odjecu, ovijem da budemo dovoljni. A koji hoce da se obogate, Oni upadaju u napasti i zamke, i u mnoge lude skodljive

89 Nicholas Barbon, A D iscourse of Trade, 1690, izd. prof. John. H. H ollander (A R eprint o f Econom ic Tracts, ser. II, br. 1).

235

zelje, koje potapaju covjeka u propast i pogibao (navedeno prema prevodu Vuka St. Karadzica — p.p.)«. Medutim, dok je, kao i uvek, svet na vratnicama bio bombardovan, branitelji su unutar tvrdave istakli novo merilo. Garnizon je otkrio da napadacka vojska privrednih prohteva nije neprijatelj nego saveznik. Napor hriscanina nije bio usmeren na zadovoljava- nje potreba svakodnevnog zivota, nego na njihovo bezgranic- no uvecavanje. SrediSte njegovih razmisljanja sada je bila proizvodnja, a ne potrosnja koju su imali u vidu nekadasnji mudraci. Hvalu koja pripada dobrom i odanom sluzi nije steklo lagodno i siroko milosrde, vec sistematska i metodicna akumulacija. Lukava, proracunata poslovnost, koja sve ljudske odnose meri novcanim merilima, zudnja za sticanjem koja se ne moze utaziti sve dok ima takmaca koje treba pobediti i profita koje treba zaraditi, zelja za moci u drustvu i za privrednom dobiti — ti neugusivi prohtevi pobudivali su od najdavnijih vremena upozorenja i prokletstva svetaca i mu- draca. Zagnjurena u ociscujuce vode kasnijeg puritanizma, ova svojstva, koja su manje prosvecena vremena osudila kao drustvene poroke, sada su izronila kao privredne vrline. U isto vreme su shvacena i kao moraine vrline. Jer svet postoji zato da bi bio osvojen, a ne da bi se u njemu uzivalo. Samo njegov osvajac zasluzuje ime hriscanina. Za takvu filozofiju nema nikakve zaoke u pitanju: »Sta ce covek time dobiti?« Zadobijajuci svet, on zadobija i spas duse.

Ideja o privrednom progresu kao o cilju kome treba svesno teziti, premda on neprestano izmice, bila je nepoznata vecini ranijih generacija Engleza; za njihova vremena moralisti su se bavili opasnoscu od razuzdane pohlepe, a osnovni cilj javne prakse bio je ucvrscivanje tradicionalnih odnosa. Ova nova misao stekla je neslucen znacaj zahvaljujuci izjednaca- vanju rada i preduzetnicke delatnosti sa sluzbom Bogu. Veli- canstvena energija, koja je za ciglo jedan vek promenila lice materijalne civilizacije, hranila se na ovom stavu. Iz istoga verovanja rodilo se i bezmerno uvazavanje neogranicene proizvodnje, koje je milionere i njihove nesrecne sluge okovalo1 ropskim lancima. ,

Drustveni razvoj, medutim, pocinje znatno pre no sto su shvatanja i zakoni koji ga odreduju prodrli u svest. Hriscan- ska etika kakvu je puritanizam izlagao u nekoj od svojih poznijih faza jos uvek je bila u ranoj mladosti. No sa svih.

236

strana je dobijala potvrdu i saveznike. Nesvesnog saveznika imala je u obuzetosti i privrednim interesima, koja je svoj izraz nasla u odusevljenju za Machtpolitik. Mladi Komonvelt, Holandijin parnjak u osvajanju »trgovine — najlepse draga- ne na svetu«,90 nije imao ni dve godine kad je poceo da se ogleda u ekonomskom imperijalizmu. Za rat protiv Holandije 1665— 1667. godine, koji je otpoCela Royal African Company, Klarendon je rekao da predstavlja »najbezofiniji sukob« oko trzista.91 Pet godina kasnije, Segtsberi je protiv Holandije nahuskao Grad (London) klicuci: Delenda est Carthago (Kar- tagina mora biti unistena). Ratovi Vodeni pod njegovim pro- tektoratom prisilili su Kromvela da novcana sredstva pribavlja od holandskih, jevrejskih i domacih kapitalista; nemajuci nikada dovoljno novca u kasi, vlada je za vreme restauracije bila prepustena onim zlatarskim sindikatima Cija je gramzivost uzasavala lorda kancelara (Klarendona), koji se secao vremena pre prevrata, kada je aristokratija joS prezirala skorojevice i njihovo preko noci steCeno bogatstvo.92

Podrsku puritanskim shvatanjima o privrednim vrlinama dala je i savremena teorija o privredi. Nauka o privredi se u Engleskoj nije razvila kao sluzavka javne administracije, sto je bio slucaj u NemaCkoj, niti kroz spekulacije filozofa i pisaca, kao u Francuskoj; nego je izrazavala praktiCne interese Grada. Sa izuzetkom Petija i Loka, njeni najistaknutiji predstavnici bili su poslovni ljudi, a pitanja kojima su se bavili nisu bila ni pitanja proizvodnje, ni pitanja dru§tvene organizacije, vec pitanja trgovine i finansija — trgovinskog balansa, tarifa, valute i kredita. »PolitiCka aritmetika«, koja

90 Reci Clana D ugog parlamenta, navodi ih C. H. Firth, Oliver Crom well, 1902, str. 313.

91 The L ife o f Edward, Earl of Clarendon, 1827, tom II, str. 235: »Trgovci su odusevljeno govorili o ovom argumentu [tj. o predno- stima rata], a kratko potom , o neizmernoj dobiti koju bi doneo bezocan rat protiv H olandana i kako bi oni lako bili porazeni, te bi Englezi preuzeli svu trgovinu.’ « Prema Klarendonu, k o ji je prezirao trgovce i mrzeo ceo taj posao, ovo je b io klasiCan prim er trgovin skog rata, pazljivo razradenog u svim detaljima, pocev od v od - stva, koje je kraljevsko africko drustvo poverilo vo jvod i od Jorka, do neizbeznog »incidenta« kojim je neprijateljstvo pocelo,

92 Ibid., tom III, str. 7— 9.

237

se pojavila posle restauracije i stajala pod ozbiljnim uticajem kartezijanske filozofije, obelezila je njihov nedoktrinarni individualizam pecatom teorijske ortodoksnosti. Autor predgo- vora za delo jednog od najistaknutijih predstavnika nove nauke pisao je: »Znanje je u velikoj meri postalo mehanicko.«93 Precizna analiza prirodnih uslova, proracun sila i napo- na, svodenje slozenih datosti na delovanje jednostavnih, kon- stantnih i merljivih sila — sve je to bilo u skladu sa prirodnim sklonostima jednog veka koji se prevashodno zanimao za matematiku i fiziku. Cilj takve jedne nauke bio je »da se izrazi kroz brojeve, tezine i mere, da koristi samo opipljive dokaze, i da razmatra samo one uzroke koji imaju opipljivu osnovu u prirodi, ostavljajuci razmisljanju drugih sve ostale uzroke koji zavise od promenljivih cudi, misljenja, prohteva i strasti«.94

U takvoj atmosferi, moralna kazuistika, koja je zauzimala tako znacajno mesto u ranijem razmatranju drustvenih i privrednih pitanja, licila je na glas prezivelog praznoverja. Osim toga, izmedu osnovne privredne dogme merkantilizma i osnovne eticke dogme puritanizma postojala je prilicna slicnost, utoliko uocljivija zato sto je bila nenamerna. Merkanti- lizam je za osnovu privrednog sistema uzimao proizvodnju, a ne potrosnju; koliko god to cudilo savremenog citaoca, smatralo se da potrosnja ima znacaja samo zato sto otvara nova trzista za proizvodne snage. Puritanizam je smatrao da su kljucne vrline upravo one koje svoj najprirodniji izraz nalaze u napornoj proizvodnji i trgovini. Pre pojave akcionarskih drustava, tipicnim svojstvima uspesnog poslovnog zivota smatrani su revnost i ozbiljnost u radu, koncentracija, sistem i metod, inicijativa koja je prekinula s rutinom i dalekovidost koja je umela da sadasnjost podredi buducnosti. Saveti poput onih sto ih je precasni Stil davao svojoj verskoj zajednici imali su za cilj da ovim vrsnim osobinama obezbede visi status i opravdanje. Pobozna ruka puritanskog moraliste uvela je mrsavu boginju Apstinenciju — koju je Kanz (Keynes, John Maynard, 1883— 1946, engleski ekonomista i pisac rasprava — p.p.) u jednom odlomku briljantne indiskrecije

93 Sir Dudley North, Discourses upon Trade, 1691, predgovor.94 Petty, Political A rithm etic, predgovor.

238

razotkrio kao cuvarku viktorijanske Engleske — u nerasko- snu divotu njenog asketskog svetilista.

Ovo ucenje lako je naslo odjeka. Posto ih je zakon onemogucio da neposredno ucestvuju u drzavnim poslovima, bogati i ugledni Dissenters (u Engleskoj i Skotskoj: protestanti koji odbacuju doktrinu i formu drzavne crkve — p.p.) bacili su se u trgovinu i finansije, i to utoliko spremnije sto je sama religija blagoslovila njihov izbor. Ako bi i postali pravoverni, oni su prilikom razmatranja crkvenih i drzavnih pitanja stajali na levom krilu, a njihovi kriticari su ih nazivali »tvrdoglavcima koji se odvise oslanjaju na sopstvene sudo-v e nezahvalnicima koji se ne osecaju obaveznima ni premakome .. gordima koji misle da su od svih ljudi jedino oni mili Bogu, jedino oni mudri i obdareni vrlinama«.95 Imena ondasnjih trgovinskih magnata donekle potvrduju misao o slicnosti izmedu religijskog radikalizma i poslovne umesnosti, koju su zlobni savremenici izrazili ruganjem na racun »pre- zbiterijanca — starog zelenasa« »devout misers« i »lihvara Isbana«.96 Cetiri clana londonskog Parlamenta, koji su izabrani 1661. godine, nisu imali samo uobicajene duznosti nego su drzali upravu nad East India Company, predstavnicku upravu nad Levant Company i vlasnistvo nad kompanijama za so i platno; dvojica medu njima bili su prezbiterijanci, a dvojica nezavisni (Independents).97 U Komisiji vodecih poslovnih ljudi, kojoj je vlada Carlsa II dodelila savetnicku funkciju u pitanjima trgovinske prakse, neki clanovi, kao ser Peisens Vord i Majkl Godfri, zastupali su ultraprotestantizam Grada, dok su drugi, kao Tomas Papijon i dvojica Hublona, pripadali Fran- cuskoj hugenotskoj crkvi u Londonu.98 Uprkos snaznom poslov-

85 Chamberlayne, Angliae Notitia (navodi P. E. Dove, A ccount of Andrew Yarranton, 1854, str. 82 n.).

96 Roger North, The L ives o f the Norths (1826. ed.), tom III, str. 103; T. Watson, A Plea for Alm s (Thomason Tracts, E. 2125), str. 33: Dryden, A bsalom and Achitophel, 2. deo, 1682, str. 9, gde se sir Robert K lejton, lord M edzor 1679— 80, i clan gradskog Parlamenta, 1679— 81. i ponovo od 1689. p o jav lju je kao »zelenas Isban.« On je b io kam atnik k o ji se obogatio zelenasenjem.

97 Dzon Fok, sir V ilijem Tomson, V ilijem Lav i Dzon Dzonns.98 Carls King (The British M erchant, 1721, tom I, str. 181) daje

sledeca imena kao potpisnike jedne analize trgovine izmedu E n -

239

nom suparnistvu sa Holandijom, holandski kapital i holandske ideje u Londonu su odusevljeno primljeni." Ser Dzordz Dauning, poslanik Carlsa II u Hagu, koji je poku§avao da u Engleskoj uvede holandske bankovne metode i za koga Klarendon tvrdi da je bio jedan od glavnih potpaljivaca rata iz 1665— 1667, vaspitan je u puritanskoj strogosti Salema i Harvarda i bio je propovednik u puku pukovnika Okija.lw) Peiterson, otac ideje o akcionarskom bankarskom drustvu, koju je u Gradu ra§irio Majkl Godfri, a u parlamentu zastupao Montagu, bio je, kao i izvanredni Dzon Lo, finansijer skotskih kompanija i boravio je u Hagu u vreme kada je taj grad pruzio dom neutesnim vigovcima.101 Jaranton, najvispre- niji medu planerima, bio je oficir u parlamentarnoj vojsci, a njegova knjiga bila je duga propoved o holandskim vrlinama.102 Defo, koji je u delu Complete English Tradesman (Savrseni engleski trgovac) slavio englesku burzoaziju, bio je sin roditelja nekonformista i, po§to je propao kao trgovac, opredelio se za sve§tenicko zvanje, da bi se konacno prihvatio politike i knjizevnosti.108 U svojoj zadivljujucoj studiji o industriji gvo-

gleske i Francuske u 1674. godini: Peisens Vord, Tomas Papijon. Dzeims Hublon, V ilijem Belami, M ajkl G odfri, Dzordz Toriano, Dzon Hiblon, Dzon Hju, Dzon M ervin, Peter Paravisin, Dzon Diboa, Ben G odfri, Edm. Harison, Ben. Delone. U o iljiv je broj stranih imena.

99 O holandskom kapitalu u Londonu v id i; Hist. MSS. Comm., 8th Report, 1881, str. 134 (zapisnici Kom iteta o slabljenju trgovine); s obzirom na ulaganje tranog kapitala u Engleskoj, utvrdeno je da je »Alderm an Bucknell« im ao u rukama vise od 100 000 funti, gospodin M ejnel vise od 30 000, gospodin Vendeput jednom prilikom 60 000, gospodin Derikost uvek blizu 200 000, u holandskom novcu, i da su oni poza jm ljivali trgovcim a uz kamatu od 7,6 i 5 procenata.

100 The L ife o f Edward, Earl of Clarendon, tom II, str. 289— 93, i tom III, str. 4— 7; i John Baresford, The G odfather of Downing S treet, 1925.

101 S. Bannister, William Paterson, the M erchant-Statesm an, and Founder o f the Bank o f England: his L ife and Trials, 1858.

102 A. Yarranton, England’s Im provem ent, 1677.103 The C om plete English Tradesman (1726) pripada istom rodu

kao Stilova knjiga (vidi gore, str.), ali je svela hriscanstvo na jos beznacajnije proporcije : vidi L etter X V II (O f H onesty in Dealing).

240

zda, gospodin Eston je pokazao da su najistaknutiji sopstvenici topionica gvozda u 18. veku bili, po pravilu, bliski puritanizmu.104 Njihov prototip iz 17. veka bio je Baksterov prijatelj Tomas Foli, »koji je, pocinjuci ni od cega, postigao prihod od oko 5 000 funti (a mozda i vise) godisnje, zahvaljujudi svojim zelezarama«.105

Ucenje koje je bogacenje putem napornog rada pretvorilo u moralnu duznost, predstavljalo je za takvu generaciju la- vlje mleko. Kljuc nije u cinjenici da je religija prognana iz prakticnog zivota, vec u tome sto je upravo ona sama njemu pripravila granitni temelj. U atmosfen tog zivog privrednog preduzetniStva puritanska etika pokazivala je izvesne sliCnosti sa potonjim Smajlsovim idejama. Dobar hriscanin i homo oeconomicus nisu bili bas sasvim razliciti.

(IV)

NOVI LEK ZA SIROMASTVO

Hvaliti odredena svojstva znaci implicitno odbaciti one navike i institucije koje su njima suprotne. Slava kojom je puritanska etika ovencala vrline u privredi — u vremenu kada su te vrline bile rede no sto su danas — dala je pravi podstrek privrednoj probitacnosti. No ona je — prirodno, ako i nenamerno — izmenila tradicionalni stav prema dru§tvenim obavezama. Nije moguce navesti samo jedan jedini uzrok za pojavu spontanog, iz prakse izraslog individualizma koji je, citav vek pre no sto ga je Adam Smit filozofski uoblicio, postao pravilo engleskog javnog zivota. No mozda necemo pogresiti ako kazemo da je jednu od snaga koje su u drugoj polovini veka doprinele primetnoj promeni drustvene politike predstavljala i puritanska etika, pored obezvredivanja ideala paternalisticke, autoritarne vlade, pored sloma centralne

104 T. S. Ashton, Iron and Steel in the Industrial Revolution, 1924, str. 211— 26. A. P. Vedsvort je pokazao da su vodeci suknari iz Lanksira fiesto bili nekonform isti (H istory o f the Rochdale W oollen Trade, u Trans. R ochdale Lit. and Set. Soc., tom X V , 1925).

105 N avocii F. J. Pow icke, L ife of B axter, 1924, str. 158.

241

kontrole, nad lokalnom administracijom, pomeranja izazvanih gradanskim ratom, sirenja trgovine i seljenja industrije iz njenih ustaljenih sedista.

No cak i najuzvisenije ucenje ima svoje slabe strane. Kako je potrebno isticati da hriscanski zivot mora proticati u revnosnom ispunjavanju privatnih duznosti! Ali kako lako iz toga nastaje uverenje da ispred i iznad njih nema vaznih dru§tvenih obaveza! Koliko je tafino i neizbezno shvatanje da odgovornost snosi pojedinac, da nijedan covek ne moze spasti svoga brata, da srz religije cini dodir duse s njenim Tvorcem! No kako je lako iz te istine izvesti misljenje da drustvo ne snosi odgovornost, da niko nije u prilici da pomogne svome bratu, da drustveni poredak i ono sto iz njega proizilazi ne predstavlja cak ni skelu, pomocu koje se covek moze ispeti do vecih visina, nego je nesto spoljasnje, strano, nevazno, nesto sto je u najboljem slucaju ravnodusno prema zivotu duha, a u najgorem — svojom zemaljskom tezinom smrtno optereduje du§u! Naglasavajuci da bozje carstvo nije od ovoga sveta, puritanizam cesto nije uspevao da se odupre sugestiji da ovaj svet ne pripada bozjem carstvu. On je preterano hitro doveo u suprotnost drustveni mehanizam i zivot duha, i ta suprotnost ce jos dva veka tiranisati englesku religijsku misao; ne bez uzdaha trezvenog zadovoljstva sto se religija odrekla drustva, on ju je ustolicio u privatnosti individualne duse. Profesor Diki je primetio da »snaga s kojom evangelisti isticu licnu religiju odgovara snazi s kojom liberali Bentamovog profila istii-u individualnu energiju«.106 Ova slicnost izmedu religijskih i drustvenih interesa nasla je jos jasniji izraz u puritanskom pokretu iz 17. veka. Individualizam u religiji vodio je neosetno, premda ne bas sasvim logicno, individuali- stickoj etici, a ona je, opet, dovela do precenjivanja licnih vrednosti i obezvreflivanja drustvene strukture.

Praktican primer za ovu promenu stanovista nalazimo u nacinu na koji su resavana pitanja ogradivanja i siromastva. Ucestalost ogradivanja je vec vek i po predstavljala goruce pitanje koje se, s vremena na vreme, razbuktavalo u akutne nemire. U vecem delu ovog perioda, od Latimera u tridesetim godinama 16. veka do Loda u tridesetim godinama 17. veka, ucitelji religije proklinjali su ovu pojavu. Proterivanje seo-

106 Dicey, Law and Public Opinion in England, 1905, str. 400— 1.

242

skog stanovnistva (depopulacija) osudivano je u bezbrojnim pamfletima i sluzbama bozjim — da i ne pominjemo odluke Parlamenta i kraljevske odredbe. Pomod je trazena ne samo od javne politike vec i od religije. Seljak i gospodar, svaki prema svome polozaju, pripadaju hrigcanskoj zaj-ednici u kojoj zakon milosrda mora obuzdavati razorni prohtev za privrednom dobiti. U takvoj mistifinoj zajednici, u kojoj su ljudi povezani zajedniCkim obavezama, niko ne sme do kraja iskoriscavati svoje prednosti, jer niko ne sme teziti tome da »zivi izvan crkve«.

Prakticno primenjivanje ovih doktrina bilo je neprestano prekidano, jer ga je ometao sudski kolegijum sastavljen od pocasnih clanova iz redova seoskog plemstva, koji je i inace odmagao lokalnoj administraciji; a kada je Dugi parlament oduzeo kruni svako pravo da se mesa u administrativni zakon, o daljem primenjivanju tih doktrina nije moglo biti ni reci. Ali politika koju je sprovodio Vestminster nije se osvrta- la na selo i varos. Dogadaji koje su aristokrati u Parlamentu smatrali zavrsnicom revolucije predstavljali su za levo krilo pobedniCke armije njen pocetak. U toj najranijoj i najnemir- nijoj od svih engleskih demokratija, u kojoj je prost vojnik s Biblijom u ruci ucio redu generala, bilo je reci ne samo o politiCkoj nego i o drustvenoj obnovi. Leveleri, koji su zastupali siromasne slojeve, postavili su u svome programu zahtev da se Parlament menja jednom ili dva puta godisnje, da svi ljudi dobiju pravo glasa, da se izvrsi preraspodela sedista u Parlamentu shodno sastavu stanovnistva, da se Gornjem domu oduzme pravo na veto, ali su uz sve to trazili i »da se poniste sva ogradivanja mocvarnog zemljista i druge zajednicke zemlje ili, pak, da se ogradivanja izvrse iskljucivo ili prevashodno u korist siromaha«.107 Teorijski komunizam koji su vodeci leveleri odbacivali dosao je do izraza u idejama digera; u njihovo ime Vinstenli je objavio da je »prost engleski narod placao i krvario da bi Carls, nas normanski tlacitelj, bio isteran. . . te stoga zemlja mora da se vrati onima

107 The H um ble Petition o f the thousands o f w ell a ffected persons inha biting the city o f London, W estm inster, the Borough of Southwark, Hamlets, and places adjacent (Bodleian Pamphlets, The Leveller’ Petitions, c. 15, 3 Line.). V idi i: G. P. Gooch, English D em ocratic Ideas in the Seven teenth Century, 1898.

243

koji su izvojevali pobedu, a to su obicni ljudi«; kralj nece biti dokraja pobeden »sve dok smo jos uvek . . . ropski pre- pusteni kraljevskoj moci u rukama plemica veleposednika«.10S

Nisu samo vizionari ili fanatici nastojali da poprave situaciju. Kada se za trenutak ucinilo da ce slom tradicionalnog autoriteta omoguciti opstu obnovu, ozivela je pobuna protiv lokalne bede, zakopavana u toku stoleda tupog tladenja, i u nekoliko grofovija u srednjoj Engleskoj seljaci su ustali da sruse omrazene ograde. Kada se u Lesteru 1649. godine raSiri- la vest da se narod dize da sruSi ograde oko obliznjih §uma, stvar je preuzelo Gradsko vece. Nadinjena je peticija koja je ukazala na privredna i dru§tvena zla od ogradivanja i predlo- zila da se osnuje odbor koji de donositi odluke o ogradivanju. Jednom mesnom svesteniku bilo je naloieno da peticiju podnese Parlamentu, »koji je jo§ uvek otvorenog oka i uha motrio na opste narodne nevolje, nastojedi da ih ispravi«.109 Ovaj svestenik bio je precasni Dzon Mor, veoma plodan pamfletista, koji je nekoliko godina sa strascu jednog Latime- ra, ali sa jos manje uspeha nego on, napadao zemljoposednike sto su sprovodili depopulaciju.

Pola veka ranije, za ovakvim pokretima usledili su zakoni protiv depopulacije i odredba kraljevske komisije. Ali u toku jedne decenije od sastanka Dugog parlamenta oficijelni stav prema pokretu podeo je da se menja. Konfiskacije, rabati i ratne takse izazivali su u preraspodeli imovine revoluciju koja je — sem po obimu — bila slidna onoj iz vremena reformacije. Posto je zemlja promenila vlasnika, uobicajeni odnosi su uzdrmani i javili su se novi interesi. Sudski procesi koji su se okondavali presudama Kancelarskog suda (Chancery decrees) otvorili su vrata ogradivanju; na to se zalio i Mor.110 Nije se moglo ocekivati da de trgovci iz Grada i clanovi Committee for Compounding (koji se bavio razvlaSdivanjem rojalis-

108 Camden Society, T he Clarke Paper, izd. C. H. Firth, 1891— 4, tom II, str. 217— 21 (pismo k oje je Vinstenli uputio Firfaksu i R at- nom savetu 8. decem bra 1649).

109 Records of the B orough o f Leicester, 1603— 88, izd. Helen Stocks, 1923, str. 370, 414, 428— 30.

u® John M oore, op. cit., (vidi: napom enu 44), str. 13. V idi i: Gonner, Com mon Land and Enclosure, 1912, str. 53— 5.

244

ta), medu kojima su neki otkrili da je spekulacija zemljom unosan posao, odusevljeno prihvatiti predlog da se ogradivanju stane na put drzavnom odlukom protiv koje je plemstvo dizalo glas vi§e od sto godina.

S obzirom na takve okolnosti, nije cudno sto. su reformatori otkrili da je naculjeno uho Parlamenta beznadezno gluvo za sve nepravde u poljoprivredi. Nije bila promenjena samo politidka i privredna situacija. Revolucija u misljenju bila je podjednako duboka. Kada je zabranom ogradivanja, seljacima pruzana zaStita, to je cinjeno iz uverenja da posednistvo nad zemljom podrazumeva i duznosti a ne samo prava, i da svojina nije samo izvor prihoda vec i javna funkcija, cije je koriscenje ograniceno drustvenim obavezama i potrebama drzave. Klase koje su preuzele vodstvo u borbi protiv monarhije nisu se mogle pomiriti sa takvim shvatanjima. Njihovi poslednji tragovi nestali su kada je Parlament restauracije ukinuo vojnu obavezu vezanu za posed i u obliku takse za koriscenje nametnuo naciji finansijsko breme koje su ranije nosili samo veleposednici.

Na mesto dotadasnjih shvatanja stupila je Lokova teorija, koja de u 18. veku postati neka vrsta religije, teorija koja je propovedala da je svojina postojala pre drzave i da »ni najviSa vlast nikome ne sme oduzeti ni deo njegove svojine bez njegovog vlastitog pristanka«. No Lok je samo dao filozofski oblik idejama Sto su iskovane u nemirima politickih borbi i Sto su za zemljoposednike i trgovce vec predstavljale op§te istine. Shvatanja o druStvu, svojstvena ovim, druStveno i politidki uticajnim krugovima puritanskog pokreta, izrazili su Irton i Kromvel u odgovoru demokratima u vojsci. Jedino slobodni sopstvenici, govorili su oni, zapravo dine drzavu; oni svoj posed mogu koristiti kako im je volja, jer su oslobodeni obaveza prema nadredenima i ne moraju se savetovati sa sirom masom ljudi, koju sadinjavaju zakupci cije se zakup- nistvo moze prekinuti i koji nemaju nikakvog ucesca u svojini nad zemljom kraljevine.111 Naravno, ova promena stanovista imala je dubokog uticaja na agrarnu politiku. Sprecavanje ogradivanja ranije se ticalo svih ljudi zainteresovanih za opgte dobro, no sada je bilo obezvredeno kao program sekte

111 Camden Soc., The Clarke Papers, tom I, str. 299, seqq., L X V II seqq.

245

politickih i religioznih radikala. Kada je general-major Veili 1656. godine predlozio mere za regulisanje i ogranidavanje ogradivanja javnog zemljista, oslanjajuci se na primer grada Lestera, dlanovi Parlamenta su odmah podigli glas da de to »unistiti svojinu«, te je akt prilikom drugog citanja odbijen.112 Posle restauracije pojacalo se raspolozenje u prilog ogra- divanjima i ona su postala omiljena zabava seoskog plemstva. Strucnjaci su se zalagali za njih iz privrednih razloga, a u Parlamentu je donet zakon koji ih je odobrio. lako ga je trebalo razraditi, stav, koji de u 18. veku postati presudan, vec se iskristalisao.

Promena u praksi bila je upedatljiva. Razlog nije lezao samo u tome §to su politidke okolnosti omogucile da sva mod pripadne seoskom plemstvu, niti u tome sto je rojalisticko plemstvo zauzelo odbojan stav prema svakom me§anju drzave, po§to, vrativsi se 1660. godine na svoja poharana imanja, nije bilo sklono da pod vladom Car Isa II trpi isto meSanje administracije u prava svojine, kakvo ga je dovodilo do besa za vreme vlade Carlsa I. Red je o tome sto se izmenilo gledanje na druStvenu politiku, i to ponajpre medu duhovnicima. Sprovodenje lidnog interesa u privredi — a on je zakon prirode — duhovnici su sada izjednadavali sa ostvarivanjem providenja koje je bozji zakon. Ogradivanje de uvecati proizvodnju vune i zita. Svaki covek najbolje zna sta uspeva na njegovoj zemlji i opstem interesu de se najviSe ici na ruku ako se vlasniku da sloboda da proizvodi po svom nahodenju. »Neporeciva je istina da de svako, sledeci svetlost prirode i razuma, diniti ono sto mu najviSe koristi. . . Naprtedak pojedinaca bide napredak zajednice.«113

Znadajno je sto ovakvo razmisljanje nije poticalo od ekonomiste, nego od svestenika. Jer ono je obrazlozeno etidki, koliko i ekonomski. Kada je Mor, ukazujudi na tradicionalni moral, trazio ogranidavanje novdanih interesa, odgovoreno mu je da upravo mudro cuvanje privrednih interesa predstavlja

112 The Diary o f Thom as Burton, izd. J. T. Rutt, 1828, tom I, str. 175— 6. P ism o k oje je V eili napisao povodom nem ira zbog ogradivanja u Vorviksajru, Notingemsajru, Linkolnsajru i Lestersajru m oze se naci u: Thurloe, State Papers, tom IV, str. 686.

113 Joseph Lee, A Vindication o f a Regulated Enclosure, 1656, str. 9.

246

bitan deo prosvecenog morala. Ono sto je siromasima potrebno za duhovno zdravlje jeste — da upotrebimo omiljenu rec toga vremena — »regulacija«, a ona je moguca samo ako se obavlja pod prismotrom poslodavca. Strogi moralisti iz vremena restauracije smatrali su da siromasima, pre svega, nedostaje radinost. Zajednicka prava podsticu na lenstvovanje, jer ona ljudima, koji bi trebalo da rade za gospodara, osiguravaju neizvesne i nedovoljne prihode. Zato nas ne cudi sto su religijski ucitelji prestali da dizu glas protiv zala koja nastaju zbog spajanja kuce s kucom i polja s poljem. Ogradivanje, dugo smatrano tipicnim primerom nemilosrdne pohlepe, odsad vazi za privredno korisno i moralno blagotvorno. Uz svu svoju obzirnost — a delimicno, verovatno, i upravo zbog nje — Bakster se od vecine ranijih duhovnika razlikuje po tome sto odobrava ogradivanje, ako ga »vrSi pobozan i umeren covek« i to obrazlaze tvrdnjom da gospodar medu svojim radnicima moze uspostaviti moralnu disciplinu koje ne bi bilo kad bi oni radili sami za sebe. Nije, dakle, vazan njihov polozaj, vec njihov karakter. Ako izgube kao seljaci, dobice kao hriscani. Vaznije je brinuti se o prilici za moralno i religijsko uzdizanje, negoli za materijalno poboljsanje zivot- nih uslova. Kao da materijalni uslovi zivota nemaju uticaja na ccvekovu sposobnost da se moralno uzdize!

Isti ljudi koji su zalili sto selo sa otvorenim rasporedom polja (open-field village) nije moglo biti skola strozih vrlina, okrenuli su se problemu siromastva i pomoci siromasnima s najostirijom kritikom. Ni u jednoj drugoj oblasti drustvenog zivota, nova puritanska hijerarhija vrednosti nije tako jasno izrazena kao ovde. Kada bi u srednjovekovnoj Engleskoj, nebo poslalo losu zetvu, zanatlije i seljaci koji su ziveli u malim zajednicama gladovali su zajedno, a beda bolesnog, siroceta ili starca smatrana je licnom nesrecom, a ne dru§tvenim problemom. Izuzev nekolicine teoreticara koji su isli ispred svoga vremena ukazujuci na potrebu da se stvori univerzalni svetovni sistem za brigu o nevoljnima, vecina srednjovekovnih teoreticara bila je misljenja da pomaganje nevoljnima predstavlja prvu duznost imucnih. Sveti Toma, koji je u ovom pogledu tipican, sa odobravanjem navodi snazne izraze sto ih sveti Ambrozije koristi govoreci o ljudima koji gladnima zavide na hlebu; on naglasava da je svojina samo dobro povereno na upravljanje i zakljucuje — a taj

247

zakljucak se ne izvodi bas uvek iz ove vec pohabane fraze — da je smrtni greh uskratiti milostinju tamo gde za njom postoji ocigledna i preka potreba.114 U narodu je i siromastvu i sazaljenju prema siromasnim pripisivana posebna, polumistic- na vrednost, jer su siromasi smatrani prijateljima Gospod- njim. Verovalo se da su oni posebno bliski Gospodu — »kroz taj sloj ljudi«, rekao je Langland, »nas Spasitelj spasao je celo covecanstvo« — tako da je autor jednog religijskog priruSnika smatrao neophodnim da objasni kako bogati sami po sebi nisu nuzno mrski Bogu.115 U svakom slucaju, vladalo je uverenje da molitve siromasnih mnogo vrede i da se gresnik spasava od pakla ako prosjaku — makar i uz psovku — baci veknu hleba. Milosrde koje se danas da, bice hilja- dostruko uzvraceno kad dusa krene na svoje uzasno putova- nje kroz ostro trnje i vrele vatre pakla.

If ever thou gavest hosen and shoon,Everie nighte and alle,

Sit the down and put them on,And Christe receive thy saule.

If hosen and shoon thou gavest Everie nighte and alle,

The whinnes shall pricke thee to the bare bane,And Christe receive thy saule.

If ever thou gavest meate or drinke,Everie nighte and alle,

The fire shall never make thee shrinke,And Christe receive thy saule.

If meate or drinke thou gavest nane,Everie nighte and alle,

The fire will burne thee to the bare bane,And Christe receive thy saule.

114 Aquinas, Summa Theol., 2a 2ib, Q. X X X II , art. 5.515 D ives et Pauper, 1493, Prol., pogl. V II; cf. Pecock, The R e

pressor o f over-m u ch blam ing o f the C lergy, deo III, pogl. IV, str. 296— 7. Izvanredan prikaz srednjovekovnog stava prem a siromasima moze se naci u : B. L. M anning, The P eop le ’s Faith in the Tim e of W yclif, 1919, pogl. X .

248

This ae nighte, this ae nighte,Everie nighte and alle,

Fire, and sleete, and candle-lighte,And Christe receive thy saule.n)

(Ako si ikad udelio caksire i cipele, ove noci i svake. Sedi i obuci ih, I Hrist ce primiti tvoju dusu.Ako si uskratio caksire i cipele,Neka te do kosti ubode stipavica.Ako si ikad, udelio hranu i pice,Vatra te nece sazeci.Ako si uskratio jelo i pice,Nek te vatra sazeze do kosti.Ova noc, ova noc,Vatra i pljusak i svetlost sveca,I Hrist ce primiti tvoju dusu.)

Engleski duhovnici 16. veka su utoliko revnosnije, naglasavali drustvene obaveze sto pocivaju na bogatstvu, jer su uvidali da ovo tradicionalno shvatanje ugrozavaju sve izrazi- tije individualisticke tendencije te epohe. »Siromah«, propovedao je Latimer, »ima pravo na imovinu bogatasa; zato bogatas treba da dopusti da i siromah ucestvuje u njegovom bogatstvu, ne bi li mu time pomogao i olaksao.«117 Ta suvere- na nezainteresovanost za strog privredni proracun nije iscezla ni kada su — delimicno po uzoru na humanitarne predstav- nike renesanse, kakav je bio Vives, delimicno ugledajuci se na religijske reformatore, a delimicno vodeni sopstvenom ambicijom da sve konce drustvene administracije uzmu u svoje ruke — drzavnici 16. veka pokusali da organizuju svetovni sistem za pomoc siromasima. Kada su u Engleskoj tokom triju generacija pokusali da najbrutalnijim merama

n® A L yk e-w a k e Dirge, objavio W. Allingham , The Ballad B ook, 1907, br. X X X I.

1,7 Latimer, The fifth Serm ov on the Lord ’s Prayer (u Serm ons, Everyman ed., str. 336). C f.: Tyndale, The Parable o f the W icked Mammon (u: Doctrinal Treatises o f William Tyndale, Parker Society, 1848, str. 97): »A ko je tvom e bratu ili bliznjem u potrebna pomod i ti treba da mu pom ognes, ali ne pokaze§ milosrde, nego digneg ruke od njega, opljaCkao si ga oduzim ajuci mu svoju p o - mo6, i to je neka vrsta krade.*

249

iskorene skitnicenje, uvideli su da njegov uzrok nije puka lenost, nego privredna nesredenost i da bic ne moze nifiemu nauciti onoga koji je primoran da skita ili umre od gladi. Stoga su sacinjeni cuveni zakoni o siromasnima, koji su iziskivali obavezno placanje poreza za sirotinju, a zdrave i sposobne ljude obavezivali na rad. Privy Council neprestano pripravan da predupredi nerede, stalno je bio za petama letargicnim sudijama i do pred gradanski rat, sistem je funkci- onisao prilicno pravilno. Ali elizabetanski Zakon o siromasnima nije bio stvoren za ono sto je — sa teskim posledicama — postao u 18. i 19. veku; jedina mera za hvatanje ukoStac s privrednim nevoljama. Premda je pruzao pomoc, on je bio poslednja karika u lancu mera sprovodenih radi uspostavlja- nja drustvene ravnoteze; ispred njega su stajali zastita seoskog stanovnistva od neopravdanog proterivanja, kontrola snabdevanja prehrambenim namirnicama i cena, pokusaj da se stabilizuje zaposljavanje i predupredi nepotrebno otpusta- nje radnika. No pored Zakona o siromasnima, prvih cetrdeset godina 17. veka ispoljilo se intenzivno privatno milosrde, koje se ogledalo u osnivanju sirotista i bolnica, ustanovljavanju fondova za zaposljavanje ili za pomoc zanatlijama. Religijsko stanoviste o siromastvu jos je bilo merodavno.It was Thy chioce, whilst Thou on earth didst stay, And hadst not whereupon Thy head to lay.118

(Sam si odabrao da, dok boravis na zemlji,Nemas nicega na sta bi polozio glavu.)

»Kako? Govorite li o tim stvarima?«, reko je Nikolas Ferar (1592— 1637. osnivac pobozne anglikanske zajednice na Litl gidingu) kada mu je uz samrtnu postelju neko hvalio milosrdna dela. »Trebalo je da dam sve sto sam sticao, a ne samo da tu i tamo ispustim poneku milosrdnu nistariju.«119

Sa anarhijom gradanskog rata nastupila su zla vremena za privatno milosrde i javnu pomoc siromasnima. U Londonu

118 Christopher Harvey. The O verseer of the P oor (u: G. G ilfil- lan, T he Poetical W orks o f G eorge H erbert, 1853, str. 241— 3).

119 J.E.B. M ayor, Tw o L ives o f N. Ferrar, by his brother John and Dr. Jebb, str. 261 (navodi B. Kirkm an Gray, A H istory o f English Philanthropy, 1905, str. 54.

250

su, izgleda, milosrdni fondovi patili od vecih malverzacija no sto je bilo uobicajeno, a Cule su se i zalbe da su prihodi kaznionica i bolnica znatno smanjeni.120 Iz protokola grofov- skih sudova saznajemo da je nered bio potpun i da policija vise nije ukazivala sudovima na prestupnike; narod se tuzio da se lopovi mnoze, siromasi zapostavljaju, a skitnice lutaju kud im je volja.121 Za vreme restauracije, Elizabetin Zakon o siromasnima jos je vise prezren, a dvadeset tri godine kasnije, ser Metju Heil se zalio da oni clanovi Zakona sto se odnose na obezbedivanje zaposljavanja predstavljaju mrtvo slovo na papiru.122 Lokalne vlasti, kojima je sprovodenje tog Zakona uvek, stvaralo muke i troskove, gotovo u potpunosti su ga zanemarile kada je centralna vlada prestala da vrsi pritisak. No znacajniji od prakticnih slabosti u sprovodenju pomoci siromasnima bio je novi nacin misljenja koji je s netrpelji- voscu gledao na ono ucenje o drustvu ciji su izraz predstavljali i privatno milosrde i javna pomoc.

»U Engleskoj je pravilo«, pisao je jedan pamfletist 1646. godine, »da se prosjaei-lutalice bicuju i kaznjavaju . . . i time sudije ispunjavaju jednu stranu onog dobrog Zakona (naime, zahtev za pravdom), ali ne i drugu, koja se tice pomoci nevoljnima i namece im brigu o smestaju i zaposljavanju siromaha.«12? Donji dom je, izgleda, bio svestan da je zalba zasnovana; godine 1649. je naredio da se grofovski sudovi moraju starati o obezbedenju sirovinskih zaliha onako kako nalaze Zakon,124 a odbori Donjeg doma nekoliko puta su razmatrali pripremu novog Zakona koji je trebalo da osigura zaposlenje licima u nevolji.125 No ovi predlozi nisu, izgleda,

120 A True R eport o f the G reat Cost and Charges of the fou re H ospitals in the City o f London, 1664 (navodi ibid., str. 66).

121 Vidi, na primer, Hist. MSS. Comm., R eports on MSS. in various collections, tom I, 1901, str. 109— 24; Leonard, Early H istory o f English Poor R elief, str. 268— 9.

122 Sir M atthew Hale, A D iscourse touching Provision fo r the Poor, 1683.

123 Stanley’s R em edy, or the W ay how to reform wandering Beggars, Thieves, H ighw ay Robbers and P ick -pockets , 1646 [Thom ason Tracts, E. 317 (6), str. 4].

124 Com m ons’ Journals, 19. mart 1648/49, tom VI, str. 167.125 Ibid., tom VI, str. 201, 374, 416, 481; tom VII, str. 127.

251

urodili plodom — elizabetanska praksa »zaposljavanja siro- , masnih« nije pogodovala duhu tog vremena. Prema priznanju da su teskoce bile posledica privredne nesredenosti, a ne licnih nedostataka, te da zrtve imaju zakonsko pravo na izdrzavanje od strane drustva, rastuci individualizam epohe pokazao je onaj isti ledeni skepticizam kakav su reformatori iz 1834. godine pokazali prema sistemu »Spinhemlend« (Spe- enhamland — novcana pomoc radnicima u nevolji). Poput Jovovih prijatelja, individualizam u nesreci nije video kaznu iz ljubavi, nego kaznu za greh. Takvo stanje dovelo je do udvostrucavanja kazni za skitnicenje, a religijsko misljenje prestalo je da kao glavnu obavezu istice milosrdna dela, dajuci sada prvenstvo obavezi na rad; opomene sto su ranije upucivane nemilosrdnoj pohlepi, sada su se okrenule lakomi- slenosti i lenosti. Karakteristicno je bilo misljenje Miltonovog prijatelja Hartliba: »Zakon bozji kaze: ,Ko nece da radi ne treba ni da jede.’ To bi bio pravi bic za lenstine . . . da niko ne sme jesti sto nije sam zaradio.«126

Novo shvatanje ispoljilo se u retkim oficijelnim merama sto su izmedu 1640. i 1660. godine preduzimane zbog porasta kapitalizma. Jedna mala grupa reformista neprestano se zalagala da se problem re§ava po zdravom poslovnom principu, preko drustva koje ce spojiti profit i filantropiju.127 Parlament je prihvatio predlog i 1649. godine usvojio Zakon o pomoci i zaposljavanju siromasnih i o kaznama za prosjake; Zakon je izvrsnu vlast dao jednoj instituciji koja je trebalo da zatvara skitnice i predoci im izbor izmedu rada i bicevanja, a da prinudno zaposli sva ostala siromasna lica ukljucujuci i decu o kojoj niko ne brine.128 No kada se skitnicenje samo jos povecalo, osam godina kasnije usvojen je Zakon koji po strogosti lici na predlog Flecera Soltona (1655— 1716, skotski patriota i politicar) koji je sve skitnice hteo da posalje na galije. Zakon je predvidao da svaka skitnice koja sudijama ne bi mogla dokazati da ima dobar razlog sto se nalazi na

126 Samuel Hartlib, London’s Charity Inlarged, 1650, str. 1.127 Hartlib, op. cit.128 Firth and Rait, A cts and Ordinances o f the Interregnum ,

1911, tom II, str. 104— 10. Odredba o esnafu prihvacena je 17. decem bra 1647 (ibid., tom I, str. 1042— 5).

252

drumu moze da bude zatvorena i kaznjena kao okoreli pro- sjak, bez obzira je li to uistinu.129

Protest protiv bezrazlicnog deljenja milosrda — koje je smatrano paradiranjem lazne religije Sto sustinu zrtvuje for- malnoj poboznosti — bio je stariji od reformacije, ali su ga reformatori naglasili na nov nacin. Luter je zahteve prosjaka odbacio kao ucenu, a svajcarski reformatori iskorenili su poslednje ostatke manastirskog milosrda kao steciste papske raspusnosti. »Zakljucujem da sva velika papska darivanja«, govorio je jedan engleski duhovnik za vreme Elizabetine viadavine, »kojima se danas toliko hvaliSu, nisu nikakvo milosrcfe nego farisejske trube, zato sto ne poticu iz pravog strahopostovanja prema bozjoj reci, niti iz ljubavi, niti iz pravog saucestvovanja u nesreci siromaha, nego im je cilj da stvore dobar glas medu ljudima i obezbede molitve posle smrti.«130 Polet trgovine, reakcija protiv autoritarne drustvene politike Tjudora i sirenje puritanizma medu srednjom klasom — sve to se u slededih pedeset godina spojilo da izostri rub ove doktrine. Vaspitan u tradiciji koja je disciplinovanje karaktera putem rada i samopregora stavila u srediSte svoje eticke sheme, puritanski moralista nije ni pomisljao da je i pravedan Covek ponekad prisiljen da prosi svoj hleb; na ostru primedbu da onaj koji porice znacaj milosrdnih dela, u stvari, trazi izgovor za bezobzirni egoizam, on je odgovarao kako i lakomislenu darezljivost podsticu isto toliko sebicne pobude, a ona uz to vise kvari siromahe. »Sto se tice lenjih prosjaka«, pisao je Stil, »bila bi sreca kad bi ljudi pokazivali manje budalastog sazaljenja prema njihovim telima, a vise mudre samilosti za njihove duse.«131 Ucenja da je od svih zala najgora lenost, da su siromasi zrtve sopstvenog »lenog i neurednog nacina zivota«, a ne zrtve okolnosti, da se najvece milosrde ne sastoji u davanju milostinje, nego u takvom vaspitavanju karaktera koje ce milostinju uciniti izlisnom — ta ucenja su od okrutnosti, donedavno smatrane grehom, nacinila duznost i presekla impuls prirodnog sazaljenja, tvrdeci da ono samo produzuje patnju koju bi htelo da ublazi.

129 Ibid., tom II, str. 109&—9.130 Stockw ood, at Paul’s Cross, 1578 (navodi; Haweis, Sketches

o f the Reform ation, str. 277).131 Steele, op. c it. (napomena 76), str. 22.

253

Nista nije cudnije od naivne psihologije duhovno nepre- tencioznog poslovnog coveka koji je uveren da je uspehe postigao vlastitim usamljenim naporima, a ne shvata da bi bez neprestane podrske i zastite drustva bio bespomocan kao jagnje koje mekece u pustinji. Deo svoje samouverenosti ovaj individualizam duguje uverenju puritanskih moralista da je praktican uspeh neposredan dokaz nagrade za eticku nad- mocnost. »Bez sumnje«, obrazlagao je jedan puritanski pamfletist, »bogatstva treba pre da pripadaju poboznome, negoli bezbozniku; jer poboznost i u ovom i u buducem zivotu ima sve prednosti.«132 Ljudi od uspeha oduvek su rado zastupali misljenje da je nevolja dokaz bezvrednosti, iako je ona pratila sve hriscanske svece i mudrace. To je pogotovu vazilo za plutokratsko drustvo iz vremena restauracije, koje je sebe smatralo bozjim miljenikom.

Drustvo koje sticanje bogatstva smatra najvisom srecom, po prirodi je sklono da veruje kako ce siromasi i u drugom svetu biti prokleti, jer tako samo sebe opravdava sto im je na ovom svetu zivot ucinilo paklom. Nova skola Politicke aritme- tike spremno je prihvatila religijsku tezu o izlisnosti i besmi- slenosti pomaganja siromasnima, smatrajuci je izvrsnim le- kom za sve bolesti drustva. Ako su moralisti isticali da lencarenje kvari karakter, ekonomisti su ukazivali da je ono pogubno za privredu i ubitacno za finansije. Zakon o siromasnima je majka lenosti; »ljudi i zene postaju tako lenji da odbijaju svaki posao i izlezavaju se u jaslama parohije koja ih izdrzava«. Zakon takode ubija stedljivost; »stid, strah ili kazna teraju coveka da radi za svagdasnji hleb i ni za sta vise; o njegovoj deci mora da brine parohija, a starost mu je zastita od rada i brige«. Zakon obezbeduje visoke nadnice jer »podstice nepokorne i zlonamerne da traze proizvoljno visoke nadnice; a ovi se u takvim slucajevima toliko opiru umu i obziru prema opstoj dobrobiti da u vreme pojeftinjenja zita i prehrambenih namirnica i dalje traze istu visinu nadnice kao u vreme skupoce«.138 Veleposedniku koji je proklinjao poreze za siromasne i suknaru koji se zalio na visoke nadnice, religija

132 R. Yaunge, The P oores ’ A dvocate, 1654 [Thomason Tracts, E. 1452 (3)], str. 6.

133 o v e i druge odlom ke iz dela ekonom ista restauracije k o ji se odnose na iste posledice, v id i podsticajan filanak dr T. E. G re-

254

je sada pruzila utesno uverenje da smanjenje kako porezar tako i nadnica predstavlja pravi doprinos moralnosti.

Kao sto ce pokazati istorija Zakona o siromasnima u 19. veku, nista — izuzev tretmana decjeg pitanja — ne otkriva jasnije pravu prirodu filozofije o drustvu no sto -to cini odnos prema propalim clanovima drustva. Pomenuti iskazi o problemu siromasnih samo su jedan primer opsteg negativnog stava prema celokupnom nadnicarskom stanovnistvu. Razlozi takvog stava su razliciti. U jednom vremenu u kome svojina sacinjava osnov drustvenog poretka, radnik nije bio puno- pravni gradanin. Zatim, uticaj poslovnih slojeva na misljenje i javne poslove znatno je porastao posle restauracije; njihovo* obelezje bio je bezobzirni materijalizam, po svaku cenu resen da otme svetska trzista od Francuske i Holandije i spreman da sve drugo zrtvuje privrednim ambicijama. Razlog je takode lezao i u tome sto su, uprkos stogodisnjem iskustvu u krupnoj proizvodnji tekstila, problemi kapitalisticke proizvodnje i proletarijata bez ikakve imovine jos uvek bili novi L nejasni. Cak i autori kao Bakster i Bunjen, koji su preterane cene i besavesne kamate zigosali kao gresne, jedva su se bavili problemom nadnica. Njihova teorija o drustvu bila je nacinjena za jedan privredno nedovoljno razvijen vek, u kome su, umesto bezlicnog sistema placanja, jos vladali licni odnosi, a zanatlija ili zemljoradnik po svome ekonomskom polozaju nisu bili mnogo iznad radnika koje su uposljavali. U svetu kojim su sve vise ovladavali veleproizvodaci platna, sopstvenici zelezara i rudnika, ovi autori su se drzali zastare- lih kategorija sluge i gospodara sa istom onom tvrdoglavom nezainteresovanoscu za privrednu stvarnost, koja 20. vek navodi da koristi pojmove poslodavca i najamnika, iako je individualnog poslodavca odavno zamenilo bezlicno udru- zenje.

U cuvenom odlomku Komunistickog manifesta, Karl Marks primecuje da je »burzoazija, gde god je dosla na vlast, unistila sve feudalne, patrijarhalne, idilicne odnose. Nemilo- srdno je pokidala raznolike feudalne niti sto su ljude povezi-

gorija, The Economics of Employment in England (1660— 1713) u Economica, br. I, januar 1921, str. 37 seqq., i F. S. Furniss, The Position of the Labourer in a System of Nationalism, 1920, pogl. V, VI.

255'

vale sa onima koji su im prirodno nadredeni i nije ostavila nikakvu drugu vezu medu ljudima osim golog interesa i sturog, bezosecajnog placanja«.134 Zanimljivu ilustraciju njegove teze pruzaju rasprave o ekonomici zaposljavanja Sto su ih engleski autori vodili izmedu 1660. i 1670. godine. Njihovo glavno obelezje predstavlja izuzetno ostar stav prema industrijskom proletarijatu; on je znatno ostriji od onoga iz prve polovine 17. veka i nema poredenja u modernom svetu, izuzev ponasanja ozloglasenih belih kolonista prema obojenim radnicima. Odista, »obilje, gordost i lenost«'36 sto su pripisivani engleskim najamnim radnicima u 17. i 18. veku gotovo su istovetni izrazima sto se danas koriste za africke domoroce. U poredenju s Holandanima, engleski radnici vaze za lencuge, koje vole da uzivaju i rade samo onoliko koliko im je neophodno da pr-ezive; sto su im vece nadnice, to vise — »ogrezli u porok«136 — trose na pice; stoga visoke cene ne predstavljaju nesrecu nego blagoslov, jer nateruju nadnicara da vise radi; a visoke nadnice su nesreca, a ne blagoslov, jer vode jedino »nedeljnim raspusnostima«.

U vreme kada su ove doktrine bile opste prihvacene, bilo je prirodno da se ostrina ekonomske eksploatacije propoveda kao javna duznost; s nekoliko izuzetaka, pisci toga vremena razlikovali su se samo po metodima najunosnijeg organizovanja surovosti. P.V. Haris je smatrao da se spas moze steci ako se ukinu neki praznici. Biskup Berkli, koji je pred ocima imao irske prilike, smatrao je da »okoreli prosjaci treba da budu pohvatani i nekoliko godina korisceni kao javni robovi. Tomas Alkok, sokiran naklonoscu sto su je radnici pokazivali prema burmutu, caju i trakama, predlozio je da se ozivi zakon protiv raskosi.137 Pisaca koji su predlagali sheme za reformi- sanje popravilista (zatvor sa obaveznim radom) bilo je bez- broj. Svi su se slagali da je iz moralnih kao i iz privrednih

134 Das Kom m unistische M anifest, 1918, str. 27— 8.135 Defoe, Giving A lm s no Charity, 1704, str. 25— 7.136 Petty, Political A rithm etic, str. 45.137 Sir H enry Pollexfen , D iscourse o f Trade, 1697, str. 49; W alter

Harris, Rem arks on the A ffairs and Trade of England and Ireland, 1691, str. 43— 4; The Querist, 1737 (u The W orks o f G eorge B erkeley , D. D., izd. A. C. Fraser, 1871, str. 387); Thomas A lcock, Observations on the D efects of the P oor Laws, 1752, str. 45 seqq. (navodi Furniss, op. cit., str. 153).

256

razlog a n eop h od n o sm a n jiti n adn ice . D ok tr in a k o ju je iskazao A r tu r Jang k ada je p isao »sv a k o osim id io ta zna da n ize k lase m o ra ju b iti drzan e u sirom astvu , je r in ace n ik ad a n ista n e b i p r o iz v o d ile ,«138 p re d sta v lja la je n a jo p stije m esto u delim a ek on om ista resta u racije . Sa tim e se n i je p o lem isa lo — to je prihvatanO kao o c ig le d n a cin jen ica .

K a k o Su se fila n tro p i p o ce li p ita ti n e b i li b i lo p o ze ljn o p o n o v o u vesti rop stvo , od n jih se n ije m o g lo o ce k iv a ti n ik a - k v o d ru stv en o sa osecan je sa pa tn ja in a n esrecn ik a . N ajzarii- m ljiv i ja crta c ita v e rasp ra ve i on o sto je sta ja lo u n a jo s tr ijo j su protn osti sa d u gom d eb a tom o p a u p erizm u v o d e n o m u 16. v e k u .b i lo je od lu cn o o d b ija n je da se p rizn a da d ru stv o Snosi ik a k v u o d g o v o rn o s t za u zrok e n e v o lja . T ju d o rsk i svestenifci i d r2a vn ic i im ali su m a lo m ilost i p rem a le n jim sk itn icam a. N o i je d n i i d ru g i — sv esten ici od u vek , a d rza v n ic i postep en o dbsavsi d o tog u v e re n ja — sm atra li su s irom astvo d ru stv en om p o ja v o m k o ju su iza zva le p r iv re d n e p rom en e ; i n a jc in icn ijim m ed u n jim a stalno je u u h u b ilo n ezg od n o p ita n je sto ga je pos ta v io srcan i H arison : »O d k oga ce se traz iti da o d g ova ra za k rv tih l ju d i? « 139 N jih o v i n asledn ici p os le resta u racije o c ig le d n o n isu sh vata li da p ored m ora ln og p a da m og u p osto ja ti i d ru g i u zroc i sirom astva . P ra k ticn e p o s le d ice n o v o g sh vata n ja b ile su v r lo je d n o sta v n e i p rija tn e . Z a k on iz 1601. g od in e v ise n ije d o la zio u p ita n je , je r b i to zn acilo »o m o g u c it i sirom asim a da postan u jo s dr ski j i « . P ra v o na p o m o c og ra d en o je m n o - stv om o g ra n ice n ja k a k v a su ona sto su sadrzan a u- Z a k on u iz 1662. god in e. K a d a se p o m o c n ije m og la izb eci, l ju d i su sla ti u, rad n e p op ra v n e d o m o v e ili u s licn a p op rav ilista , ili su n a d n ice u m a n jiva n e k ak o b i p oras la p o tra zn ja rad n e snage.

F ilozo fim a u tilita ris tim a p reosta lo je jo s v e lik o o tk r ice v e k a trg o v in e — da p o m o c sirom asn im a m oze b iti i zastrasu- juCa. N o te o r ija p rem a k o jo j s irom astvo ne proizilB zi iz p r i- v re d n ih odnosa , n ego iz on oga sto je O dredba Z a k on a o s irom asn im a iz 1834. g od in e n aziva la »la k om islen oscu i p o ro - ciih a p o je d in a ta « v e c se b ila u te m e ljila i izrecen a je k ritik a e liza b etin sk og sistem a, iz k o je su n a d a lje u zim an i e lem en ti za n q y i Z a k on o .sirom asnim a. Jed an . v e k kasn ije , srz tog sistem a

138 Arthur Young, Eastern Tour, 1771, tom IV, str. 361. '139 Harrison, The D escription o f Britaine, 1587, knj. II, pogl. X ,

O f Provision m ade for th e Poor. ' ' . • ■

na zadivljujuci nacin je izrazio jedan skotski svestenik rekav si da »svaki coveki prosto zato sto postoji, ima pravo da od drugih ljudi ili od drustva ocekuje izdrzavanje«.140 Napad dr Calmersa (1780— 1847) na ovaj princip bio je izrecen tonom karakteristicnim za stare puritanske moraliste. A shvatanja dr Calmersa usvojio je Nasau senior141 pre no sto je napisao svoj briljantan, uticajan i istorijski posve nepouzdan izvestaj koji je, posto je u severnoj Engleskoj izazvao nesto nalik na ustanak, postao jedan od temelja drustvene politike u 19. veku. - ,

Bilo bi nepravedno kad bismo se zadrzali samo na nedo- stacima puritanske etike, zanemarujuci ogroman doprinos sto ga je puritanizam dao politickoj slobodi i drustvenom progresu. Duh nezavisnosti, koji pojedincu daje snagu da sam prkosi silama ovog sveta, predstavlja temelj demokratije; u Engleskoj, gde su i seoski plemic i svestenik s prezrenjem gledali na nize staleze i udruzili napore da uguse narodne pobune koje su — po njihovom uverenju — ugrozavale drustvo i crkvu, demokratija verovatno ima vise da zahvali nekonfor- mizmu, negoli bilo kom drugom pokretu. Preduzimljivost, radinost i stedljivost su vrline koje cine nezamenljivu osnovu svake snazne i slozene civilizacije. Upravo je puritanizam, dajuci tim vrlinama natprirodno posvecenje, uspeo da s njih

140 H. Hunter, Problem s o f P overty : Selections from the . . . w ritings o f Thomas Chalmers, D. D., 1912, str. 202.

141 O Calm ersovom uticaju na Seniora, a preko n jega na novi Zakon o siromasnima iz 1834. v id i: T. M ackay, H istory of the English P oor Law, tom III, 1899, str. 32— 4. Calmers je sm atrao da se svakom zakonu o sirom asnim a m ogu staviti zamerke. Senior, k o ji je pred Irskim drzavnim kom itetom za brigu o siromasnima opisao Calmersove dokaze kao »verovatno najpodstica jn ije sto su ikada dati pred K om itetom Etonjeg doma«, najpre se slagao s njim , ali je kasnije prihvatio nadelo zastrasivanja, oprobano u zatvo- rima. Zastupnici 1832— 1834. b ili su u pravu kad su smatrali d a su postojeci administrativni n aiin i za pom oc izuzetno rdavi; nisu bili u pravu kad su pretpostavljali da je za bedu kriva samo nemarna administracija, um esto da shvate da je nemarna adm inistracija nastala iz pokusaja da se izide nakraj sa sve vecom bedom . Stoga je n jihova rasprava o uzrocim a pauperizma k ra jn je povrsna i n eop- hodno ju je. dopuniti gradom iz razliiitih izveStaja iz tog vrem ena (recimQ, izvestaj ima o tkafiima na ruCnom razbpju), k o ji se bave industrijskim vidovim a problem a.

258

skine omrazu nednustvene akscentricnosti i /pretvoni ih ir mavilku i religiju. Osirn toga, takode ne 'bi bilo itesko naci znacajne predjsttavnike purtitamskog dtuha, ikoj'i su licnu cmoral- notst, najiplememitiju oritu novog iideala, sjetdinili sa dubokom svesou o idruJtvenoj odgovomasti, najletpsiim naisiedem sitarog doba. Filanitrqp Firimin i kveker Belers, koga Oven vise od sto- godlina kasnije pozdrravlrj a kao oca svoje doktrine, fbili su prvi pabornioi reforme Zakona o siromasnima. U vreme kada je- rascep izmedu religije a drustvene etike bio gotavo potpun, Dxaistvo prijatelja (ikvelkeri) pomcailo je vlariajuce misljenje da je doevoiljeno uzimati onoliiko, koliiko nudi trziste: naglasavalo je koliko siu vazne cista savest i strjpljivost u paslu a itumacdlo da je zajedmiica obavezna da Casino pruzi pcwnoc bratu u me- volji.142

Ipak, opstiu klirnu u zemlji ne moze pramenlti ciinjenica da tu i itamo ima whova koji doseziu do sfera iciistijeg vazdu- ha. Odredlbena orta (puritanskog ucenja bila je individualna odgovomosit, a ne drustveno saosecanje. Poucavajuci svoje* ucenike da ovladavajuci sobom oviladajiu drugima, ono je kao- kirumiu slave hvalilo ona svojstva koja atletu diuha naoamzava- jtu za njegov uisaml(jeni obracun s neprdj aiteljislkim svertom, a odibacivaio brigu o dmstvenom (poretku smatrajiuoi je izraizom mdkiustva koje zaskizuje osudu. I vrline ii mane ovoga stava bile su od znacaja za buducnost. Ponekad se cuje imisljenje da je zapanjujuci polet industrije posle 1760. godine osim novog priviradnog ustrojatva idoneo ii novi jpravredni diuh. U stvari,. onaj docnije sveprisutan ideal, sto je otelovljen u pronalaza- cu, dnzenjem i tkapetamiu mdustaije, vec je ol'icen u Englezu s ■ kraja 17. veka. Njega su oblilkovali rrmogfi uticaji, ali jedan o d ' znacajnijih svakako je isticanje poslovnog zivota kao pravog polja hriScanskog nastojanja i isticanje svojstava potrebnih za uspeh u tom polju, a upravo je to karakteristifino za puritanizam. Ova svojstva i uvazavanje sto im je ukazivano safiuvali su se i kada je, zajedno sa svojim ograniCenjima, oslabila i isSezla religija koja ih je afirmisala.

144 W. C. Braithwaite, The Second Period of Quakerism; 191S,. str. 560—2. Defo govori o strogim poslovnim naCelima kvekera • u Letter XVII (Of Honesty in Dealing), u The Complete English - Tradesman. Gospodin ESton u delu Steel in the Industrial Revo • lution, str. 219, primeduje: »KVeker u 18. veku se isto kao i srednjd- vekovni katolik cvrsto drzao doktrine o pravednoj cehi«, i navodL primere iz ugovora kvekera — vlasnika zelezara.

V POGLAVLJE

Z A K L JU C A K

Drustva, kao i pojedinici, imaju svoje moraine krize i svoje revolucije. Onaj koj.i ih proucava moze da pratippsledi- ce ovih prevrata, ali tesko da moze pokusati da ih prOceni bez predrasuda, jer je vatra koju su one razgorele upaljla; i njegovu m alu svecu. Uspon naturalisticke nauke 0 d,rustvu, koja je davala prekrasna obecanja u pogledu plodnih akqija i intelektualnog prosvecenja; povlacenje hriscanske crkve sa podrucja privredne etike i teorije o drustvu, koje j e : ,dugo smatrala svojom oblascu; cinjenica da su mislioci prihvatili jednu skalu etickih vrednosti u kojoj zelja za novcanom dobiti vise nije opstajala kao opasna — koliko god prirodna — moralna slabost, vec je postala idol filozofa i osovina drustva •— sva ova kretanja ispisana su velikim slovima u istoriji bujnog vrem ena sto lezi izmedu reformaqije i jarkog svetla 18. veka. N jihove posledice uplele su se u tkanje savrem ene civilizacije. Potomstvo jos uvek stoji preblizu njihovom izvoru da bi razabralo okean u koji ce se u liti,sygiOve

. Struje. ; j>; U jednom istorijskom dobu,. relativngst politKkib: dak.tci-

na predstavlja najopstije mesto. A li psihologija drustvsl.ise. i dalje odvec cesto razmatra s mirnom ravnodusnoscu prema vrem enu i m estu i jos uvek se smatra da su privredni .interasi stfrorili kraljevstvo na koje Zeitgeist (duK vremena) xieiaa nikakvog uticaja. U stvar'i, rnada su nasledene sklonosti mb- zda.konstantne u svim gencraeijama, sistern vrc:dnosti, prefe- rencije i ideali — drustveno okruzje u kome individualni karakter funkcioniSe ^ nalaze se = u neprestanom proctesu promcne; a u vekovim a natna bliskim, promena je bila jiajo- bim nija i najizrazitija upravo kada je rec o shvatanju.xkesta

.261

-sto ga u zivotu jednog drustva zauzimaju privredni interesi. Izdvajanje privrednih ciljeva kao posebnog predmeta zgusnu- tog i sistematskog napora, predstavljanje privrednih merila kao nezavisnih i autoritativnih nacela drustvene probitacnosti — to su pojave koje se, mada prisutne i u antici — u sirem obimu pojavljuju tek relativno kasno u istoriji skorasnjih

• civilizacija. Kao sto putnika danas zadivljuje razlika izmedu privrede Istoka i Zapada, tako i istoricar nailazi na slicnu suprotnost izmedu srednjovekovnih i savrem enih predstava o privredi.

Elementi koji su, povezani, izazvali ta revoluciju, odvec su brojni da bi se mogli sazeti u neku jednostavnu formulu. A li ruku pod ruku sa sirenjem trgovine i usponom novib klasa do prestola politicke moci bio je prisutan jos jedan uzrok, koji, ako i nije najupadljiviji, nije bio manje znacajan Rec je o suzavanju uticajnog polja religije. Kritika koja ucesce crkve u resavanju problema privrednih odnosa i drustvenog ustrojstva smatra savremenim pronalascima, nalazi slabu podrsku u ranijoj istoriji. Nije potreban dokaz za tvrdnju da ova pitanja spadaju u oblast religije — za njim moramo tragati jedino ako kazemo da ona tamo ne spadaju. Na pocetku epohe reformacije, privreda je jos predstavljala granu etike, a etika granu teologije; smatralo se da sve ljudske delatnosti ulaze u jednu shemu ciju prirodu odreduje

■ duhovna sudbina covecanstva; teoreticari su uzimali u obzir prirodni zakon a ne korisnost; zakonitost privrednih transakcija manje su dokazivala kretanja trzista, a vise moralna nacela izvedena iz tradicionalnog ucenja hriscanske crkve; sama crkva smatrana je drustvom koje ima teorijski, a ponekad i praktican autoritet u drustvenim poslovima. Sekulariza- cija politickog misljenja, koja se odigrala u sledeca dva veka,

rimala je dubokog uticaja na razmisljanja o drustvu, i sa restauracijom se cela perspektiva — bar u Engleskoj — izmenila. Religija vise nije bila kamen tem eljac na kome

.pociva zdanje drustva, nego jedan njegov odeljak; umesto rideje o vladavini prava, sudija u pitanjima prakse i merilo ponasanja postala je privredna probitacnost. Ponekad izgleda

i da se fiovek od duhovnog bica, koje, kako bi prezivelo, mora . poklanjati paznju privrednim interesima, pretvorio u privrednu zivotinju koja moze biti i mudra ako preduzme potrebne mere da obezbedi svoje duhovno blagostanje.

-262

Posledica svega ovoga je stav koji je postao tako teme- ljan deo moderne politicke misli da se obicno zaboravljaju i njegova nepouzdana filozofska osnova i njegovo odudaranje od shvatanja ranijih generacija. Srz toga stava je dualizam koji sekularni i religiozni vid zivota posmatra ne kao sukce- sivne etape u okviru vece celine, vec kao paralelne i nezavisne oblasti kojima vladaju razliciti zakoni, koje se procenjuju razlicitim merilima i pokoravaju razlicitim vladarima. Naj- reprezentativniji um ovi reformacije i srednjeg veka smatrali bi da je filozofija koja tvrdi kako je religija ravnodusna prema drustvenim institucijam a i trgovinskim transakcijama ne samo zasluzila da bude proganjana s moralnog stanovista vec je i intelektualno apsurdna. Oni su za najvisi drustveni autoritet uzimali volju bozju, a na zemaljske interese su gledali kao na prelaznu epizodu u zivotu vecnog duha; usta- novljavali su pravila prema kojima se mora vladati jedan hriscanin i, kada su to prilike dozvoljavale, sprovodili su disciplinu koja je trebalo da obezbedi postovanje tih pravila. Njihovi naslednici u 18. veku ispovedali su filozofiju indife- rentizma koja je, doduse, retko dobijala teorijski izraz; za njih je ona predstavljala toliko jasnu istinu da su smatrali nerazumnim, pa cak i nemoralnim dovoditi je u pitanje; jer religija ini a. presto u srcu svakog pojedinca i opredmetiti je u pravilima i institucijam a znacilo bi pomutiti njenu cistotu i obezvrediti njenu privlacnost. Naravno, oni su iz tog razloga eticke principe hriscanstva izrazavali na dvosmislen nacin i retko su sa bilo kakvom preciznoscu pominjali primenu tih principa na trgovinu, finansije i svojinu. Tako je sukob izmedu religije i ovih prirodnih privrednih interesa, sto ih je misao jednog ranijeg veka posmatrala sa sumnjicavoscu, iz- gladen primirjem koje zivot covecanstva deli na te dve oblasti. Religija dobija dusu pojedinca, a privredne ambicije — covekovo opstenje sa njegovim bliznjima u poslovnim i drustvenim stvarima. Ukoliko one ne prekorace granice svoje teritorije, mir ce biti osiguran. Inace se ne mogu sukobiti, jer se nikada ne srecu.

Istorija je scena na kojoj se snage sto leze u okviru ljudske kontrole sukobljavaju i saraduju sa snagama koje su izvan nje. Promena u shvatanjima sto je opisana na ovim stranicama napajala se na izvorima obeju snaga. Oluja i bes puritanske revolucije b ili su praceni zasenjujudim prodorom

263

privrednog poslovanja, a promena materijalnog okruzja pri- premila je atmosferu u kojoj je razborita odmerenost isto- vrem eno izgledala kao glas najistinitije mudrosti i najodanije poboznosti. A li unutarnji svet se menjao kao i spoljasnji. Spoljasnji napredak naisao je na odjek u srcima vec sprem- nim da pozdrave njegov trijumf; uzavrela napetost izmedu zahteva religije i iskusenja blistave privredne civilizacije, kakva je mucila epohu reformacije, vise se nije osecala.

Delimicno je u pitanju bila prirodna i nimalo nerazumna nesamopouzdanost ljudi koji — iako su bili svesni da tradicionalne doktrine o drustvenoj etici i njihovo neprakticno nepoverenje prema privrednim motivima pripadaju jednom mi- nulom veku — nisu posedovali stvaralacku energiju da nadu nove formule koje bi se mogle primeniti na potrebe slozenijeg i pokretljivijeg drustvenog poretka. Delimicno je to bilo zato sto se engleska crkva usled politickih promena prekomerno poistovetila sa vladajucom aristokratijom; dok je u Francu- skoj, kada je doslo do pada, veliki deo nizeg svestenstva delio sudbinu sa tiers etat, u Engleskoj su sluzbenici crkve retko iznosili shvatanja koja ih ne bi preporucivala vladarima drzave. Delimicno je razlog lezao u tome sto je jedno znafiaj- no mnenje smatralo da samo srce religije cini duh, pomocu kojeg ravnodusnost prema celom svetu spoljasnjih okolnosti ne izgleda kao defekt vec kao ukras duse. Moze 11am se uciniti da su nekonformisticke crkve, slobodne od svilenih lanaca sto vezuju Establisment i sa jakom tradicijom discipline za sobom, imale mogucnost da potvrde drustvene obaveze religije sa strascu koja se porice anglikanskoj crkvi. Ono sto je gusilo njihov glas bilo je manje slabost, a vise najosnovnija i najodlicnija. Ojd njihovih vrlina. Poricuci da j e ljudski napor kadar da .zasluzi spasenje, ili da ljudska pomoc moze biti od koristi hodocasniku u njegovom usamljenom naporu, one su i svet poslovanja i drustvo videle kao bojno polje preko koga covek moze trijum f alno ici svome cilju, a ne kao grubu gradu koja ceka da ga ruka arhitekte upotrebi kao temelj carstva nebeskog. Pri tom su zaboravljale d a.covek pripada drustvu i. da . je dyustvo, posto izrazava licnost, i sam o.duhqvne prirode.._ Tako, oka ponekad biva zaslepljeno samom, svetloscu. . , .

Ono sto je u jednom vrem enu izvesno, predstavlja problem u-nekom ;drugom. Malo -ko de odbiti da iskaze (Jivljenje

264

prema izvanrednoj ideji; zajednice koja je od vrha do dna prozeta moralnim zakonom sto je inspirisao velike reformatore isto koliko i velike umove srednjeg veka. A li da bi se savladao grub! svet materijalnog interesa, neophodno je imati za njegove tegobe bar onoliko simpatija, k o lik o ,je potrebno da se one razumeju. Princ tame ima pravo na uctivo saslusanje i na pravedno sudenje, a oni koji nece da mu pruze ono sto zasluzuje, otkrice da u konacnom zbiru on obrce situaciju uzimajuci ono sto mu pripada, pa i nesto vise od toga. Zdrav razum i postovanje stvam osti podjednako izrazavaju plem eni- tost duha kao i moralna revnost. Nastupi moralnog besa s kojim. su deca svetlosti osudivala svaku novu pobedu privrednog preduzetnistva smatrajuci je Mamonovom pobedom, onemogucili su im da regrutuju pristalice za svoju kampanju koja zahteva hladnu glavu, koliko i hrabro srce. Zahvaljujuci svom tvrdoglavom odbijanju da u svetlosti novih cinjenica provere stare formule, oni nisu bili kadri da se odupru protivnapadu u kome je citav sklop njihove filozofije — istina i mastarija podjednako — doziveo poraz. Oni su prezirali znanje i ono ih je unistilo.

Malo ko moze bez radosti da razmislja o divnim dostig- nucima prakticne energije i tehnickih sposobnosti koje su, od kraja 17. vek-a, m enjale lik m aterijalne civilizacije i u kojima je Engleska bila srneli, iako ne odvec skrupulozan pionir. Ali privredne ambicije su dobre sluge a rdavi gospodari. U ha- movima drustvenih ciljeva one ce okretati vodenicni tocak i m leti zito. No pitanje kakva je svrha okretanja tockova postavlja se i dalje i ne moze ga razjasniti naivno i nekriticko obozavanje privrednih modi, koje je izraz nerazumnog osecanja sto se odvec'deSto javl'ja kod onih koje 'je novi Levijatan hipnotizovao svojim fiinima. Ishod tog obozavanja he retko je svet u kome ljudi Upravljaju mehanizmom koji ne umeju u potpunosti da koriste !i organizacija Sto poseduje sva savr- senstva izuzev pokretljivosti.

Er n e n n t’s V e rn u n ft und bra u ch t’s allein,N u r tierischer als jed.es T ier zu sein.

M efistofeloyo kopijt: koje ne pogada oklop^ Razuma, probada ip^k lenju karikaturu koja se krije pod tim ;svetim imenom da.;M zavaravgla: svoje.sledbenike nasmesenom iluzijom pro- gresa, koja je zadobijena savladavanjem materijEtlnog okruzja

265-

o d strane jedne rase odvec sebicne i povrsne, a da bi bila Jkadra da odredi cilj na koji ce se prim eniti njeni trijumfi. Covecanstvo moze da iscedi tajne od prirode i da to znanje upotrebi da sebe unisti; ono moze vladati Arijelim a toplote i pokreta ili ih naterati da u bespomocnom strahu skruse svoja krila, zato sto nije kadro da resi spor oko toga kome zaro- bljeni geniji treba da sluze. Hoce li ga hemicar opskrbiti zivotvornim sredstvima ili trinitrotoluolom i otrovnim gasom, hoce li industrija popraviti ili pogorsati zivotne uslove — sve to zavisi od cina izbora izmedu nepom irljivih ideala, koji se n e moze zam eniti nikakvim povecanjem civilizacijskog apara- ta sto stoji coveku na raspolaganju. Privredna efikasnost je nuzan elem ent u zivotu svakog zdravog i snaznog drustva i samo nepopravljivi sentim entalista ce um anjivati njen znacaj. A li pretvoriti efikasnost od sredstava u prvenstveni cilj, znaci unistiti samu efikasnost. Jer u slozenoj civilizaciji saradnja je uslov uspesne akcije. A uslov saradnje je slaganje u pogledu ciljeva ka kojima treba usmeriti napore i u pogledu merila kojima treba procenjivati uspeh tih napora.

Slaganje u pogledu ciljeva pretpostavlja merila vrednosti uz ciju pomoc se moze odrediti mesto koje ce biti dodeljeno razlicitim predmetima. U svetu ogranicenih izvora, u kome priroda daje plodove samo posle dugog i sistematskog napora, ovo merilo ocigledno mora uzeti u obzir privredne mogucnosti. A li ono samo ne moze biti prosto privrednog karaktera, je r je potrebno osvetliti upravo paralelan znacaj privrednog i ostalih interesa — na primer, zrtvovanja vrednih materijalnih dobara, kako bi se dobilo slobodno vreme, ili razvilo obrazovanje, ili humanizovao rad. Ono se mora zasnivati na nekom shvatanju ljudske prirode kao celine, za koju je zadovoljenje privrednih potreba ocigledno od vitalne vaznosti, ali koja takode trazi i zadovoljenje ostalih potreba i svoje delatnosti moze racionalno organizovati samo dotle dok ima jasnu svest o njihovom relativnom znacaju. »Ljudi mogu m isliti sto im je volja«, pisao je biskup Berkli, »ali onaj koji nije razmisljao o Bogu, o ljudskom duhu i o najvisem dobru moze postati krasan crv u zemlji, no dobar sin domovine i dobar pripadnik drzave nikada nece biti.« Danasnji filozof koji nas moli da svoje nade u napredak zasnujemo na znanju sto se nadahnjuje ljubavlju, ne razlikuje se od biskupa onoliko, koliko bismo m i to mozda ocekivali.

266

Najociglednije cinjenice se najlakse zaboravljaju. I postojeci privredni poredak i mnogi planovi za njegovu obnovu lom e se jer zanemaruju opstu istinu da — posto cak i najprostiji ljudi imaju du§u — nikakvo povecanje m aterijalnog bogatstva ne moze nadoknaditi ono Sto vreda njihovo samopostovanje i umanjuje njihovu slobodu. Izuzev ako industrija treba da bude paralisana neprestanim pobunama razgnevljene ljudske prirode, razumna procena privrednog ustrojstva ne sme uzim ati u obzir iskljucivo privredno stanoviste. Ona mora biti svesna da prirodni prohtevi mogu biti procisceni ili obuzdani — kao sto su, u stvari, u znacajnoj m eri, i do sada bivali — ako se podvrgnu kontroli nekog obuhvatnijeg interesa. Razlika koju anticki filozofi povlace izmedu slobodnih i sluzinskih zanimanja, srednjovekovna tvrdnja da bogatstvo postoji radi coveka, a ne covek radi bogatstva, Raskinov cuveni usklik: »Nema veceg bogatstva od zivota«, tvrdnja socijaliste koji smatra da proizvodnja treba da sluzi coveku, a ne da donosi profit — sve su to razliciti pokusaji da se naglasi instrumentalni karakter privrednih delatnosti tako sto ce se prizvati jedan ideal za koji se smatra da iskazuje pravu covekovu prirodu.

Hriscanska crkva je gotovo u citavom periodu o kome govori ova knjiga imala sasvim osobeno shvatanje o toj ljudskoj prirodi i njenim mogucnostima. Njena teorija o drustvu stoga nije filantropski oreol nad telom njenog ucenja, vec je vitalan deo verovanja zainteresovanog za sudbinu coveka ciji se karakter oblikovao i cije su se mogucnosti razvijale u zavisnosti od trzista i drustvenih institucija. Oslo- bodena ogranicenja sto ih namecu mesto i vreme, njena filozofija je sebi postavila zadatak da potvrdi nadmoc moralnih nacela nad privrednim prohtevima koji u ljudskoj shemi imaju svoje mesto, i to vazno mesto, ali koji, kao i drugi prirodni prohtevi, kada im se laska i kada se odvec hvale, kvare dusu i unose zbrku u drustvo. Njena kazuistika predstavljala je pokusaj da se ta nacela prevedu u kod prakticne etike, koji bi bio dovoljno precizan da se moze primeniti na prasnjavi svet radionice kao i na svet poljoprivrednog dobra. Njena disciplina bila je napor — odvec cesto korumpiran i varljiv, ali nimalo neznalacki u koncepciji — da se hriscanske vrednosti utkaju u sareno tkivo pojedinacnog karaktera i druStvenog ponasanja. Ta praksa cesto je bila zalosna parodi-

267

ja teorije — to je opstepoznata istina koju ne treba posebno- naglasavati. A li u svetu u kome nacela i ponasanja ne odgb- varaju jedni drugima, ljude treba procenjivati prema njihovim delima isto koliko prema njihovim shvatanjima — prema ciljevim a sto su ih sebi postavili, toliko i prema uspehu koji ostvaruju u njihovom postizavanju. Mudar kriticar procenji- vace sebe na osnovu svog uspeha pre no na osnovu svojih. ideala, a svoje bliznje, zive kao i mrtve, na osnovu njihovih ideala isto, koliko i na osnovu njihovih uspeha. ,

Prilike se od vrem ena do vremena menjaju, i prakticno tumacenje moralnih nacela mora se menjati zajedno s njima. Malo ce ko od onih koji bez strasti posmatraju cinjenice dru§tvene istorije poreci da je izrabljivanje slabih od strane jakih —• organizovano radi ostvarenja privredne dobiti, a poduprto nametnutim pravnim sistemima i ukraseno dekora- tivnim draperijama vrlog sentimenta i zvucne retorike —- bilo karakteristicno za najveci broj zajednica koje je svet do danas video. A li ono svojstvo savremenog drustva, koje se najostrije suprotstavlja ucenju sto se pripisuje osnivacu hriscanske vere, lezi dublje negoli povremene greske i neprirod- ne ludosti kojima se kritika obicno bavi. Ono se sastoji u tvrdnji — koju najveci deo reformatora prihvata sa jedva nesto manje naivnosti nego branioci ustanovljenog reda — da je sticanje m aterijalnog bogatstva najvisi cilj ljudskih napora i osnovno merilo ljudskog uspeha. Takva filozofija, sigurna,. m ilitantna, i nimalo nesklona da kritiku ucutka kaznom, pogotovu kada se na nju izvrsi snazan pritisak, moze trijum fo- vati, a moze i propasti. Sigurno je da ona predstavlja negaciju svakog sistema m isljenja ili morala koji, osim u metafpri,, moze da se opise kao hriscanski. Kompromis izmedu Hristove crkve i idolatrije bogatstva koje predstavlja; prakticnu religiju kapitalistickog drustva podjednako je nemoguc kao i kompromis izmedu crkve i drzavne idolatrije u Rimskoj im - periji. ................................ . ■, ; ;

»Moderni kapitalizam«, pise Kins (Kpynes), »je u cisloSti areligiozan, bfez unutrasnjeg jedinstva, bez mnogo javnog duha, cesto — mada ne uvek — prosto gomila sopstvenika i onih koji bi da to postanu.« Ponekad se cini da ceo taj sist^m prohteva i vrednosti, sa svojim iobogotvorenjem zivota koji grabi da bi pravio zalihe, i pravi zalihe da bi grabio, koji u casu trijmmfa, kada pljesak gon iile’ jos- odjekuje u usiiria

268

gladijatora i dok slava jos zivi u njima, ostavlja ukus pepela na usnama civilizacije koja je svom materijalnom okruzju dodala sredstva nepoznata ranijim vremenima, ali koja jos nije naucila da ovlada sobom. Upravo tom sistemu, dok je jos bio u svojoj gipkoj i prodornoj mladosti, pre no sto ga je uspeh naveo da odbaci masku nevinosti, i dok je njegova prava priroda bila nepoznata i njemu samom, sveci i mudraci ranijih vrem ena izrekli su upozorenja i osude. Jezik kojim su teolozi i propovednici iskazivali svoj strah od greha pohlepe moze savremenom citaocu izgledati odvec mracan i paklen; njihova pravila za moralno ponasanje u poslovanju i raspo- deli bpgatstava mogu nam se ciniti neprakticnom pedanteri- jom . A li brzopletost je prihvatljivija greska negoli kukavicluk, te u vrem e kada je nepreporucljivo govoriti, lakse oprastamo kad neko govori suvise, negoli kad ne govori uopste. Po- tomstvo verovatno moze podjednako mnogo nauciti od vrto- glave elokvencije kojom je Latimer kaznjavao nepravdu i tlacenje, koliko i od trezvene cestitosti razboritog Peilija, koga je — posto i ispod dubina ima dubina — Dzordz III smatrao opasnim revolucionarom.

R. H. Toni — ETlCAR EKONOMSKE ISTORIJE

Jugoslovenski citaoci poznaju istorijsku skolu u ekonomskoj nauci, uglavnom, preko njenih nemackih predstavnika. — posebno najznacajnijih: V. Somberta, M. Vebera, K. Bu- hera, A. Vagnera, A. Spithofa, Knapa. Glavni predstavnici njenog engleskog ogranka: Tojnbi, Kaningem i Esli, manje su im poznati. R. H. Toni, rekli bismo, gotovo je nepoznat u nasoj literaturi — prevodilackoj i esejistifikoj. Pa ipak, rec je o piscu, koji je, najverovatnije, najznacajnije ime engleske istorijske skole u prvoj polovini XX veka — o lifinosti koja je, sad vec prema preovladujucim ocenama, svojom aktivnoscu ispunila formativni period razvoja ove discipline u Engleskoj;0 autoru, ciji su doprinosi engleskoj ekonomskoj istoriji izmedu 1540. i 1640. godine tako znacajni, da se citav ovaj period, naziva u literaturi »Tonijev vek«. Nadasve, rec je o coveku, koji je svojom ucenoscu i svojim znanjem, moralnim kvalite- timama, svojom aktivnoscu vrednog hriscanina i socijaliste, u velikoj meri ispunjavao savremeni zeljeni obrazac o inte- lektualcu i naucniku koji svoj rad i svoju aktivnost stavlja u funkciju svakodnevice i visokih ideala, spaja naucan i prak- tiSan rad. Uza sve to, R. H. Toni je veoma kompleksna i slo- jevita licnost kao i njegovo delo, cije bi potpunije sagledava- nje i osvetljavanje zahtevalo ne samo jedan kratak predgovor, vec i temeljnu istorijsku, naufinu, cak knjizevnu analizu. Ovom prilikom zadovoljicemo se samo skicom njegove lifinosti1 dela, pruzajuci jugoslovenskom citaocu izvesnu orijentaciju da bi razumeo Tonijevo nesumnjivo glavno delo Religija i us- poTi kapitalizma. , ,

I

R. H. Toni roden je u Kalkuti, u Indiji, 1880. godine, u najvecoj koloniji Engleske, na vrhuncu njene moci i domina- cije u svetskim odnosima. Medutim, ceo svoj vek proveo je u Engleskoj, gde je posle studija istorijskih i ekonomskih nauka u Ragbi skoli i u Oksfordu (Balliol College) postao nastavnik ekonomske nauke na Glasgovskom univerzitetu, a 1906. godine i predavac, potom tutor generacijama engleske radnicke klase, kao saradnik Radnicke asocijacije za obrazovanje (Workers Educational Association, WAE). Toni je vodio kur- seve za dopunsko obrazovanje radnika. On predaje na mno- gobrojnim kursevima (Rochdale, Lanchsire, Longton) industry sku istoriju Engleske XVI i XVII veka. Godine 1908. Oksfordski univerzitet okuplja grupu nastavhika i stvara Komitet radi organizovanja radnickog obrazovanja. Da bi izisao u susret »rastucoj zelji dela radnika za visokim obrazovanjem« ovaj Komitet pise zajedno sa grupom radnika izvestaj pod naslovom »Oksford i obrazovanje radnicke klase« — dokument, cijoj ce realizaciji Toni posvetiti izvestan deo svog kasnijeg zivota (upravo su preporuke ovog izvestaja imale, prema misljenju I. M. Vintera, neposredan uticaj na njegovo istorijsko naucno delo), jer, na zahtev pomenutog Ko- miteta, Toni pise udzbenik za organizovanje radnika, iz kojeg ce potom nastati njegova prva znacajna knjiga O agrarnom problemu u XVI veku (The Agrarian Problem in the Sixteen Century, 1912).

Godine 1913. Toni postaje predavac ria Londonskoj ek6- nomskoj skoli, gde ce ostati do kraja zjvota, razvijajuci disciplinu ekonomske istorije. U ovoj skoli je 1931. godine prb- movisan za profesora, a 1949. godine za profesora emeritusa (pocasnog penzionisanog profesora). ’ ‘

Izmeflu predavackih i profesorskih funkcija u skoli i tu- torijalnih funkcija u okviru WAE, ciji ce predsednik biti iz- medti 1928. i 1944. godine, Toni ce naci dovoljno vremena da se posveti politici i drzavnoj i drUstVenoj organizaciji Engle- ske. Sluzio je i saradivao u nizu komiteta i ekonomskih tela Britanske Laburisticke vlade'kao ekbnomski i politicki savetnik. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu na strani La- buristicke partije, kao njen clan: Gak se nekolikb puta k’ari- didovao za poslanika te Partije, ali kao profesor i naucnik

272

izgleifa nije mogao steci poverenje sireg birackog tela i nikad nije bio izabran. Medutim, bio je uspesniji u mnogim, nekada veoma ostrim i iscrpljujucim kampanjama za socijalne reforme u vezi s polozajem radnicke klase — reforme koje su bile usvojene (produzenje radnickog obrazovanja, fiksjranje xni- nimuma najamnina, prosirenje godina za obavezno skolovanje, itd.).

U sve ove aktivnosti on je nastojao da unese, u englesko drustvo i u Laburisticku partiju, izvesne moraine standarde koje je nalazio u ranim i osnovnim hriscanskim etickim vrednostima, integrisanim od strane engleske protestantske ideologije. Tonija su takode inspirisali vrednosni elementi socijalizma, shvacenog u smislu engleske socijalisticke tradicije fa- bijanskog tipa i sa jakim elementima ranog kolektivizma i hu- manizma. Cesto je isticao da je osnova socijalizma u humani- zmu i da dobro druStvo moze biti ostvareno samo od dobrih ljudi, a ne putem dogmi ili prostim promenama u drzavnoj masini.

Njegove socijalisticke ideje narocito su dosle do izrazaja u veoma provokativnoj i uticajnoj knjizi o Prisvajackom drustvu (The Acquisitive Society, objavljenoj 1920), u kojoj se u izvesnim ocenama i formulacijama prvi put znacajno pribli- zio marksizmu. Ipak vrhunac njegovog stvaralastva nastaje s knjigom koja se upravo predaje u ruke jugoslovenskom citaocu — Religija i uspon kapitalizma (Religion and the Rise of Capitalisim, 1926) — delom koje danas u sociolosko-ekonomskoj literaturi zauzima mesto klasicne rasprave povodom nastanka i sirenja kapitalizma u Engleskoj XVI i XVII veka.

Pomenutim radovima unekoliko se zavrsava prvi period Tonijeva naucnog stvaralastva. Drugi period nastaje u vreme rastuce ekonomske i politicke svetske krize, pocev od 1930. godine. Toni prenosi svoj rad i svoje interesovanje na sire medunarodne probleme, iako treba reci da je on uvek smatrao, i toga se drzao, da aktivnost i studija istorijskih fakata moraju uvek biti na medunarodnoj osnovi i komparativne.

Posle osmomesecnog boravka u Kini, 1930. godine, kao savetnik Lige Ujedinjenih nacija za pitanja obrazovanja i va- spitanja, Toni objavljuje knjigu Zemlja i rad u Kini (Land and Labour in China, 1930), koja je primer komparativne studije kineskog i zapadnoevropskog ekonomskog razvitka. Vrativsi se u Englesku, Toni i dalje uporedo razvija svoju

273

aktivnost na drustvenom, naucnom i nastavnom planu, ali sada i pod znacajnim uticajem sve vece fa§isticke opasnosti uo- ci drugog svetskog rata i u toku njega. Na naucnom planu ovo se ogleda, pre svega, u sve vecem znacaju koji u svojim radovima poklanja politickom faktoru u uoblicavanju zivota drustva i njegove ekonomske zajednice. U ovom doratnom i posleratnom periodu treba pomenuti, pre svega, njegove studije o Sirenju srednjeg staleza (The Rise of The Gentry 1558/1640, publikovanih u Casopisu za ekonomsku istoriju, XI 1941), Haringtovno obja£njenje njegovog doba (Mate- rijali Britanske akademije, XXIV, 1941), u kojima se upravo tretira centralno pitanje Tonijevih istrazivanja posle 1930. godine: odnosa izmedu ekonomske i politicke vlasti. U ovu vrstu problematike treba ubrojati i Tonijev rad Politika i biznis za vreme Dzemsa I (Business and Politics under James I. Lionel Granfield as Marchant and Minister, Camridge, 1958), gde se sa istog aspekta dodiruju slozeno pitanje licnosti i bi- rokratije u razvoju ekonomsko-politickog zivota Engleske.

Stavljanje naglaska na politicki i strukturalni karakter kao objasnjenja determinanti razvoja drustva koje odlikuje Tonijeve radove posle 1930. godine, oseca se i u Tonijevim tzv. »ratnim« radovima. Jedna studija se odnosi na britansku rat- nu ekonomiju za vreme prvog svetskog rata, sto je trebalo da posluzi kao osnova za resavanje problema ekonomske de- mobilizacije posle drugog svtskog rata, radene za potrebe Ko- miteta za rekonstrukciju Artura Grinvuda. Druga studija se odnosi na Kratku istoriju americkog radnickog pokreta, koju je Toni napisao 1942. godine kao savetnik »za socijalne i po- liticko-ekonomske poslove«, lorda Halifaksa, tadasnjeg engleskog ambasadora u Vasingtonu.

Obe studije, medutim, nisu izisle iz kruga sluzbenih dokumenata zbog svog naglasenog aplikativnog i politickog karakter a, niti su javno objavljene, iako je, narocito druga, prema ocenama J. M. Vintera, jedna od najboljih istorija za ra- zumevanje prirode i ponasanja americkog radnickog pokreta.

Od ostalih znacajnih radova pomenucemo posebno tri rada koja su zanimljiva i znacajna zbog Tonijeva celokupnog pogleda na istoriju, istoriju kapitalizma i metodologiju njenog proucavanja, kao i na njegov odnos prema istorijskoj i marksistickoj ekonomskoj skoli i tradicijama, prema uticaju koji su one imale na Tonija i specififinosti njegovih stavova

274

u o#nosu na pomenute skole. To su radovi: Studija ekonomske istorije (The Study of Economic History, Economica, XIII, 1933), Tonijevo pristupno predavanje povodom izbora za profesora LSE, Maks Veber i duh kapitalizma (Max Weber and the Spirit of Capitalism, (predgovor engleskom izdanju Veberove Protestantske etike i duha kapitalizma, 1930) i istorija kapitalizma, prikaz knjige engleskog marksiste M. Do- ba, Studija o razvitku kapitalizma (Ekonomska istorijska re- vija, ser. II 1950).

Vecina Tonijevih istorijskih eseja, prikaza i ocena, pisa- nih u drugom periodu njegovog stvaralastva, objavljena je u knjizi Istorija i drustvo (History and Society, 1978), koja se pojavila osamnaest godina posle njegove smrti, sa izvrsnim uvodom izdavaca ove knjige, engleskim privrednim istorica- rem, J. M. Vinterom, koji je 1972. godine objavio i drugu knjigu Tonijevih radova (R. H. Tawney Commonplace Book, Cambridge, 1972). To je prvi pokusaj, koliko nam je poznato, da se baci pogled na celinu Tonijevih radova, ukljucujuci mnoge manje radove rasute po raznim casopisima.

Pomenucemo jos i znacaj R. H. Tonija kao jednog od os- nivaca Casopisa za ekonomsku istoriju, 1926. godine (Econo- mic History Review), u kome je saradivao sve do smrti, 1960. godine. Ovaj Casopis, zahvaljujuci, pre svega, Tonijevim naporima, postao je jedan od najrespektovanijih akademskih foruma u svetu za ekonomsku istoriju i veoma je doprineo ne samo formiranju savremene engleske istorijske skole vec i ekonomske istorijske misli u svetu uopste.

II

Kao sto smo vec napomenuli, Tonijevo stvaralast’vo moglo bi se grubo podeliti na dva znacajna perioda: prvi obuhvata period od 1930. godine, a drugi traje do kraja njegovog zivota. Oba su u velikoj meri zavisna od razvoja njegove intelektualne i nauCne licnosti, njegove metode istrazivanja i polaznih kriterija, koje je smatrao fundamentalnim i polaz- nim za organizaciju istorijskog materijala. S druge strarie, razlike u karakteru radova oba ova perioda Su izraz uticaja razlicitih istorijskih prilika, u kojem se odvijao Toriijev naucni zivot, uvek vezan za drustvenu stvarnost i njene pro- b le m e . ................ r . -

275

U prvom periodu, Toni pise svoje vec pomenute znacajne radove: O agrarnom problemu u sesnaestom veku (1912), Prisvajalacko drustvo (1921) i Religija i porast kapitalizma (1926).

Kod ovih radova treba imati u vidu razlicitost uticaja koje je Toni prilikom njihovog stvaranja trpeo, njegov specif icni pogled i doprinos u njima, kao i razlicitost ideja i vre- menskih perioda koji se u njima obraduju, uprkos nekih zajednickih karakteristika svih pomenutih radova.

Studiji O agrarnom problemu u sesnaestom veku pret- hodila je prakticna potreba: istrazivanje ovog perioda radi pisanja udzbenika za Tonijev rad u WE A klasama. Sadrzaj knjige veoma je kompleksna struktura odnosa, u kojoj su se nasli, s jedne strane, mali posednici feudalno struktuisanog engleskog zemljisnog poseda, oslonjenih na obicaje i obicajno pravo, religiozne i vrednosne stavove i moralna ubedenja, nasuprot sve dominantnijoj snazi velikih poseda i posednika, njihovoj teznji da ograde zemlju i eliminisu sitan posed, njihovim pogledima, koji zemlju sve vise vide kao sredstvo za dobijanje profita. »Pretvarajuci poljoprivredu u biznis, istice Toni, kapitalista-farmer nastojao je na prekidu licnih odnosa zemljoposednika i drzaoca zemlje (tenants). .. odnosa koji je bio gotovo svetinja.« Ovaj sukob i rascep, Toni posmatra ne samo kao proces ekonomske korozije feudalnog sitnog poseda vec i kao fundamentals rascep izmedu »standarda cestitosti (fairness) u ekonomskim poslovima trgovanja, koji je postojao nezavisno od bezlicnog kretanja trzista, standarda koji posteni ljudi mogu otkriti, ako to zele, i koji predstavlja stvar savesti za javni autoritet da ga podrzi« (Agrarni problem, izd. 1967, str. 307).

Glavnom Tonijevom delu, koje predstavlja ova knjiga, prethodi i knjiga o Prisvajackom drustvu (1921), ostro upere- na protiv kapitalisticke privatne svojine, pod uticajem socijalne kritike kapitalizma od strane Dzona Raskina i Metjua Arnolda i, verovatno, Dzona Hobsona, najeminentnijeg engleskog institucionaliste i Tonijevog savremenika. U ovom delu Toni optuzuje liberalisticku ideologiju i filozofiju da su, u nedostatku kritickog duha, postale dogme za opravdavanje apsolutizma privatne svojine. Prisvajanje i svojina, istice u ovoj knjizi Toni, korumpiraju i bogate i siromasne. I ovde se vec oseca fundamentalni nazor Tonijeve ekonomske etike.

276

koja se kasnije doci jos do potpunijeg izrazaja: — ono sto ljudi zele i traze, istice on, jeste rad, i to ne samo zbog dohotka vec, primamo, sto oni zele da dostignu »osecanje ispu- njenosti* i ubedenja da je njihov rad »vazan« i da sluzi za izvesnu »korisnu svrhu«. To je ideja duznosti, misije — calling — koju ce Toni uzeti iz kalvinisticke ideologije. U kapi- talistickom drustvu, rad je, medutim, odvojen od njegovih inherentnih vrednosti, konstatuje dalje Torii, i predstavlja samo sredstvo za nesto drugo, za eksploatisanje i dirincenje. U ovoj studiji ima elemenata i marksistickog uticaja, a i stavova militantnog dela Laburisticke partije, koji se posle prvog svetskog rata bori za socijalizam. Ima i drugih izvora uticaja koji su uocljivi i u svim potonjim Tonijevim radovima, pri formiranju njegove socijalne etike, koja se inspirise iz raznih izvora ranog hrisanstva, protestantizma i laburis- tickog socijalizma. U nekim delovima knjige, Toni je sasvim socijalisticki vrednosno usmeren. On, naime, istice da porast kupovne tnoci nije dovoljan za sirenje kvaliteta zivota za masu covecanstva. Siroka ekspanzija javnog sektora je neophodna da bi obezbedila bolnice, skole, puteve, parkove i mnostvo usluga koje ne mogu biti obezbedene od strane privatne industrije. Toni kaze, sada vec u ulozi radikalnog socijaliste, da visak privatnog dohotka treba da je pretvoren u drustveni dohodak. A ovakve mere treba da su podrzane stvaranjem Industrijske demokratije u kojoj su ljudska prava osnovna. Ovo, medutim, nije samo stvar politike i ekonomije vec i for- miranja boljeg drustva i stvar eticke prirode.

Mnogi pisci misle da je Prisvajacko drustvo Tonijevo najprovokativnije i najuticajnije delo (na primer, ocena u Enciklopediji Britanici). Medutim, nesumnjivo je da su to delo i dalji Tonijev naucni rad pod uticajem njegovog zna- cajnog angazovanja u politickom i radnickom pokretu odmah po zavrsetku prvog svetskog rata. Godine 1917. i 1918. Toni je bio kandidat Laburisticke partije na izborima, a 1919. godine postao je clan Sankijeve vladine Komisije za industriju uglja, kao predstavnik Federacije rudnika Velike Bri- tanije. U ovoj Komisiji on se veoma zalaze za nacionalizaciju rudnika u Engleskoj, sto je vlada Lojda Dzordza odbila.

Medutim, i u periodu svoje najvece politicke aktivnosti, Toni nikako ne napusta naucni rad na ekonomskoj istoriji. Sledecih pet godina predaje ekonomsku istoriju dinastije

277

'Tjudor, na Londonskom univerzitetu, i u zajedniici sa Ejlin Pauer izdaje 1924. godine, kasnije siroko koriscen udzbenik Ekonomski dokumenti Tjudora (Tudor Economic Documents, 1924), kao i Britanski radnicki pokret (British Labour Movement, 1925).

No svi ovi radovi mogu se smatrati kao uvodom i pripre- mom za Tonijevo glavno i najznacajnije delo iz njegovog celokupnog opusa — delo koje ce postati klasicno i koje se ovde pruza jugoslovenskom citaocu — Religija i uspon kapitalizma (1926).

Kao i ostale knjige, tako je i Religija i uspon kapitalizma nastala iz Tonijevih potreba da odgovori zahtevu vremena. Pozvan da odrzi seriju predavanja na Londonskom kraljevskom koledzu, 1922. godine, o religiji inkarnacije i njenom uticaju na socijalni i ekonomski zivot coveka, Toni se oda- zvao, i mnogi delovi potonje knjige pojavili su se iste godine U »Hibbner« casopisu (Religion and Business A forgotten <Chaptek of social Theory, Hibbner Journal, XXI,' 1922); 1923. godine u americkom Casopisu za politicku ekonomiju (Religious Thought on social and ecoiomic Questions ii the sixte-

■ enth and seventehenth Centuries, I-III, Journal of Political Economy, XXXI, 1923).

Pobude koje su najneposrednije uticale ria mnoge Toni- jeve misli i na objasnjenje sukoba religiozne misli i ekonomske prakse nastajuceg kapitalizma, iznesene su u knjizi Ra- sprava o zelenastvu, od 1595 (Discource upon usury), Tomasa Vilsona, koju je Toni izdao 1925. godine, napisavsi za nju iscr- (pan predgovor. Sta je Tonija posebno privuklo Tomasu Vil-

• sonu? Isti onaj sadrzaj koji je on vec delimicno pokusao da obradi u svom Agrarnom problemu, naime, sukob izmedu ogromnih ekonomskih apetita, koji je podsticao krajem XVI veka do tada nevidenom ekspanzijom trgovine, i novo ekonom-

. sko ponasanje i odredbe »prethodno dugo utvrdenog kodeksa religiozne i politicke doktrine« koje su bile u protivurecnosti sa tim ponasanjem. Ovde je od presudnog znacaja bio Vil- sonov stav i credo, cije je opredeljenje u potpunosti delio i Toni, da su »ekonomski odnosi, narocito oni koji se ticu zajmodavca i poverioca, stvar iz oblasti moralnog ponasanja, te

. zato treba da se o njima sudi sa gledista pravila pravde, a ne - samo radi ekonomske efikasnosti; i da standardi koji treba

se primene na ekonomske odnose, pored toga sto treba da

278

imaju podrsku drzave, u krajnjoj liniji, navedeni su u ucenju crkve (Discours upon Usury of 1569, izd. 1922. str. 16).

Slicna sadrzina i opredeljenja izrazena su i u Religiji i usponu kapitalizma. Ova knjiga predstavlja jednu siroku in- geniozno rekonstruisanu fresku drustvenih, ekonomsko-kul-: turnih i religioznih vrenja i razvoja odnosa u XVI i XVII veku, da bi se odgovorilo na jedno osnovno pitanje izvedeno iz jedne centralne sadrzine. Glavna sadrzina knjige je nastaja- nje gradanskih i kapitalistickih ekonomskih vrednosti i ponasanja, posebno u sferi trgovine, stvaranje kreditnih kriterija kamate, procesa takozvane prvobitne akumulacije kapitala Czelenasenje, ogradivanje zemljista, propast sitnih zem- ljisnih posednika i zanatlija, pretvaranje zemljisne feudalne aristokratije u trgovinsko-industrijsko-gradansku klasu, razvoj velikih trgovinskih gradova, porast medunarodnog trzista kapitala). Ovaj proces prati, na religioznom planu, reformacija u vidu razvitka velikih protestantskih pokreta i ideologija (luteranstvo, kalvinizam, puritanstvo). No bitna sadrzina knjige ne ogleda se samo u vrlo iscrpnom, na ogromaoj dokumentaciji zasnovanom, majstorski pisanom i rekonstru- isanom prikazu ove vazne epohe u razvitku ranog kapitalizma, vec u fokusiranju istrazivanja u okviru ekonomske i kulturne istorije na sukob gradanske, liberalne ideologije i prakse i religiozne protestantske i anglikanske etike. Tonijevo osnovno pitanje za koje on trazi naucni odgovor jeste: zasto je do ovoga sukoba doslo? Koji su razlozi uslovili potpun poraz hriscanske etike, postepeno prenosenje u vrednosne standarde cisto personalne i individualne sfere pojedinaca onog sto je ranije predstavljalo hrisanske standarde ekonomskog i so- cijalnog ponasanja, koji su u ranijirn vekovima bili prisutni, veoma jaki, vazeci za sve i koji su dominirali. To je sredisno pitanje Tonijeve knjige, uz koje Toni najcesce implicitno i posredno postavlja jos jedan znacajniji problem i pitanje koji nisu samo stvar ocene i rekonstrukcije proslosti vec i goruce pitanje njegove i nase danasnjice. A, naime, da li eticka doktrina — u ovom kontekstu postaje irelevantno koja, religiozna ili eticka doktrina, izvedena iz odredene kulturno-istorijske i ekonomske formacije — treba i mora da ima izvestan uticaj na ekonomske standarde. Toni se licno zalagao za ponovno ozivljavanje i utvrdivanje uticaja etike anglikanslkog socijalizma i anglikanske crkve na privredne tokove i u nje-

279.

govom ponovnom delovanju video je condicio sine qua non opstanka savremene civilizacije. Ali on je u sustini postavio i sire pitanje: da li uopste vrednosni i eticki standardi treba da povrate svoj uticaj na potpuno osamostaljenu i nezavisnu od vrednosnih sudova privrednu praksu danasnjice koja se, narocito u uslovima kapitalizma, oslanja na mitove o razvoju, blagostanju i profitnom racionalitetu — dobijajuci pretece oblike oslobodenog demona koji vodi svetu kataklizmu i konacnu propast?

U odgovoru na uze pitanje odnosa religioznih etickih standarda i ekonomije, koje je Toni postavio u briljantno rekonstruisani svet drustva XVI i XVII veka, Toni je, cini se, video tri osnovna razloga sto je etioka doktrina hriscanstva izgubila svaku vaznost i vrednost za ponasanje politicki oslobodenog i sve bogatijeg gradanina Engleske XVII veka.

Prvi je razlog da su sama crkva XVI i XVII veka i njena zvanicna politika i doktrina (Toni se obara na anglikansku crkvu, arhibiskupa Loda i na njegove sledbenike) diskredito- vale citavu koncepciju prema kojoj je religiozna etika trebalo da odrzi neku vrstu kontrole nad ekonomskim samoin- teresima. U istu vrstu razloga, Toni ubraja i proces prenosenja na uticaj drzave kompetencija uticaja crkve na ekonomski zivot identifikovanja drzavne, javne etike sa grcevitom aktivnoscu nekompetentnih vlada.

Drugi razlog Toni je video u samoj teorijskoj nedoraslo- sti crkvene eticke doktrine, koja se nije prilagodavala vremenu, vec je uporno isticala ■— i u okviru reformisanog luteranstva, kalvinizma i puritanizma — eticke kategorije i standarde koji su, U stvari, i pripadali jednom zauvek pros- lom vremenu, i koji su bili izvedeni, kako kaze Toni, iz »jednog nizeg stepena privrednog razvoja«. Otuda je ova doktrina izgubila svaku prakticnu vrednost i moc, te »nikada nije bila ucinjena dovoljno korektnom da bi proizvela detaljna pravila drustvenog i ekonomskog ponasanja«. Niz glava u ovoj knjizi — od kojih svaka predstavlja izvanredne studije o religioznom (katolickom i protestantskom shvatanju), o prirodi i ve- Iicini kamata, cena, uslova pod kojima se jedna kreditna aktivnost moze smatrati zelenasenjem, troskova koji su drustveno priznati — nije samo dragocen za rekonstruisanje jedne ekonomske normativne doktrine zapadnih crkava XVI i XVII veka i ucenja njenih velikih prethodnika, crkvenih otaca, vec

280

je zivi obrazac odstupanja ove doktrine od tekuce prakse koja nezadrzivo prodire mimo nje, postepeno dovodeci do protivu- recnog raskoraka, koji se moze razresiti samo afirmacijom autonomne ekonomske prakse koja ima svoju sopstvenu svrhu, cilj i vrednost, a to su: ekonomski rast, hogacenje i pro- fitni kriteriji kao jedino relevantne vrednosti privrednog zivota i ponasanja.

Treci, veoma vazan argument Toni nalazi u'podrsci koju je dao sam protestantizam — od luteranstva do engleskog puritanizma — odvajanju religiozne etike od ekonomske prakse. Jer, ako se donekle izuzme Luter, koji je u stvarima eko- noijiskog zivota jos uvek stajao na tradicionalnoj religioznoj etici (ne prezajuci da prihvati cak i neke stavove katolicke rimske crkve u tom konteksu), kritikujuci sa tih pozicija nov burzoaski ekonomski poredak i cesto anatemisuci njegovu »prljavu« ekonomsku praksu — citav dalji razvitak reforma- torske etike, od Kalvina i Kalvinizma do puritanizma u gotovo svim protestantskim zemljama — Nemackoj, Svajcarskoj, Nizozemskoj, Francuskoj i Engleskoj — bio je dvosmislena, oscilirajuca, duboko protivurecna doktrina. S jedne strane, Kalvin i drugi puritanski teoreticari, prihvatili su mnogo uta- baniji i gradanskiji pristup nego sto je to uradio Luter kada je rec o ekonomskim poslovima. Kalvin, prema Tonijevim recima, napisao je »prvo sistematsko i celovito religiozno ucenje, za koje bi se moglo reci da priznaje i afirmise ekonomske vrednosti«. On, Kalvin, »pozdravio je svet biznisa sa zeljnim zagrljajem, pre toga nepoznatim«. S druge strane, Kalvin je to ucinio »u duhu osvajaca koji organizuje novu iprovinciju«. On je ekonomski zivot kalvinistickog drustva video u funkciji kalvinisticke etike, te ni u kom slucaju nije predstavljao za- govornika gradanskog ekonomskog establismenta kao samo- stalne, a od kalvinizma nezavisne snage.

Slicno je i sa puritanizmom. S jedne strane, njegovi su teoreticari davali »od sveg srca imprimatur zivotu biznisa i preduzeca«, iduci cak do idealizacije trgovackog staleza, kao sluge bozijeg, a trgovinu su smatrali popristem za »duhovni trening duse«, u cemu je posebno svedocila ideja o posvecivanju i zivotnoj duznosti — calling. Istovremeno, medutim, puritanski mislioci su isticali mnogobrojne slucajeve »pritvor- stva u obliku greha koji brzo izbija izmedu kupovina i prodaja«.

281

Ipak, i to je sustinski nalaz Tonija u ovoj kompleksnoj studiji izukrstanih suprotnih vrednosnih stavova i uticaja — resenje pomenutih protivurecnosti nije ni u jednom trenutku dovelo u pitanje definitivno stajanje kalvinizma i puritanizma na stranu nove ekonomske ne-etike gradanskog drustva, prihvatanje da se ekonomska aktivnost ocenjuje sa gledista »trgovacke prakse« i »prakticnog misljenja« (comma sense), a ne sa gledista »hriscanske tradicije«. Tokom XVI i XVII veka, u svim ekonomski velikim i vaznim gradovima ove epohe — od Denove do Ediinburga, od Amsterdama do Novog Salema — drustvena kalvinisticka teorija prosla je kroz takvu transformaciju. Dok je na pocetku bila osnova za drustvenu regimentaciju na autoritativnoj osnovi, svuda je zavr- savala kao sredstvo za sirenje jednog gotovo utilitarnog ekonomskog individualizma. Pri tom, dok je brzina ovog pre- ohrazaja zavisila od politickog i ekonomskog okvira protestantskih zajednica u Evropi i na Ostrvu, rezultat je u svim slucajevima bio isti: sustinsko opadanje uticaja protestantskih crkava kao arbitra u ekonomskom ponasanju i zivotu nastajuceg gradanskog drustva, zamenjivanje etickih pravila za onu ekonomsku praksu, koja ce najefikasnije pridoneti razvoju kapitalistickih produkcionih odnosa i bica kapitala. A ta praksa bila je teska, surova, zelenaska i eksploatatorska, onakva kako je odgovarala zahtevima ranog kapitalistickog razvitka i prvobitne akumulacije, opisane u Marksovom KAPITALU.

Medutim, bogatstvo sadrzaja ove knjige ne iscrpljuje se prethodnim nalazima. Ako se ostavi po strani znacaj Tonijeve istorijske rekonstrukcije meduzavisnosti i uticaja religiozne eticke doktrine reformacije na razvitak kapitalizma, ostaje jos jedna velika i moderna problematika koja je sadrzana u njegovom primarnom istorijskom interesovanju za otpore coveka prema onome sto je Toni definisao kao »tradicionalni standardi vrednosti«, koji oblikuju socijalno ponasanje. I u tom smislu, njegova knjiga je veoma savremena, aktuelna. Poseban slucaj koji Toni istrazuje u ovoj knjizi pokazuje da je engleska crkva nastojala — i sama u svojoj organizaciji i u svojim vrhovima veliki feudalac, koji je bio pod pritiskom drustvenih zakona transformacije feudalizma u kapitalizam — da ostvari neku vrstu kompromisa i mira sa ekspanzijom trgovackog kapitalizma i nastupajucim industrijskim (jos u

282

embrionu) kapitalizmom. Ona to nije ufiinila bez velike borbe, i taj kompromis nije bio zauvek, ili, prema Toniju, ne bi- trebalo da bude zauvek. Gledista, izrazena u kalvinizmu i puritanizmu, da su socijalni i ekonomski odnosi drustva od mar- ginalnog znacaja, za religiju su — istice Toni — privremena gledista. Socijalni indiferentizam crkve i podrzavanje individualizma zasnovanog na utilitarizmu i trzisnom liberalizmu i profitnoj ekonomiji, nisu nepromenljivi i veciti principi na kojima ona treba da opstoji. U tom smislu, njegov radikalizam i reformizam sa pozicija hriscanskog socijalizma anglikanske crkve, koji je on zagovarao tridesetih godina ovog veka, pokazali su se opravdani daljim razvitkom interesovanja savremene’ crkve i religiozne ideologije na Zapadu za socijalne il eticke probleme modernog drustva i njihova teznja da u ekonomskim stvarima ponovo postanu ideoloski uticajne, ako vise ne mogu biti apsolutni arbitri.

Ono sto, pak, njegova knjiga, posmatrana sa aspekta razvoja ekonomske misli i ekonomske istorije doprinosi i u cemu je njena posebna naucna vrednost — to je njena uporedna demistifikacija reformatorskog perioda katolicke crkve na Zapadu, kao eticke doktrine u sferi ekonomskih odnosa, i demistifikacija ekonomskih sredstava i odnosa u razvoju trgovinskog kapitalizma, ranog gradanskog drustva, koja se dobrim delom odvija na: eksploataciji, zelenasenju, visokim kamatama, monopolskim cenama, ogradivanju poseda, razbija- nju tradicionalnih vrednosti na kojima je pocivao sitan posed. Sposobnost demistifikacije i jednog i drugog cinioca, vaznog za kulturnu i ekonomsku istoriju ranog kapitalizma, uprkos Tonijevim nesumnjivim simpatijama za anglikansku crkvu i za hriscanskim vrednostima saobrazeni reformisani kapitalizam, pa i njegovo shvatanje socijalizma u tom smislu — pokazuje naucnika velikog formata, kome je istorijska istina ipak vaznija od svega i cija ideoloska ubedenja padaju pred cinjenicama dokumenata, preko kojih Toni nije mogao da prede.

Zato mislimo da niko od velikih predstavnika istorijske skole, ukljucujuci i Maksa Vebera, i V. Somberta, nisu sa toliko snage, znalastva i argumentacije pisali o etickom ele- mentu u ekonomskom razvoju drustva. U toj analizi Toni je bio blizi naucnoj istini od pomenutih autora, jer, iako je delio Maks-Veberovo shvatanje da religiozna svest ima veliki

283-

uticaj na ekonomsku svest, citava njegova knjiga pokazuje, za razliku od Vebera, dominirajuci uticaj ekonomske ideologije liberalnog kapitalizma, prevlasti njene naturalisticke, scijantifisticko-pozitivisticke i individualisticke vrednosne i filozofske sheme nad religioznom svescu koja joj se prilago- dava. U tom smislu, Toni je blizi Marksu i marksizmu u in- terpretaciji mefluzavisnosti ekonomskih i kulturnih faktora na drustveni razvitak, od drugih predstavnika istorijske skole. Upravo, cini se da je Toni, bolje nego mnogi od pripadnika istorijske skole uocio znacaj ekonomskog cinioca, kao deter- minirajuceg u sklopu suprotnih i protivurecnih tendencija materijalnog i spiritualnog kretanja kojima se ostvaruje drustveni razvoj. Sa tog aspekta malo ko mu je u analizi ravan, ako se izuzme Marks, u ekonomskoj i socioloskoj literaturi. Najzad, ova knjiga pokazuje ekonomskog istoricara kome je tesko naci savremenika ne samo sa gledista naucne rigoroznosti vec i po snazi umetnicke ekspresije kojom se rekonstru- ise i ozivljava epoha XVI i XVII veka, pa njeno citanje, uprkos izvesne tezine i arhaicnosti stila, predstavlja pravo estet- sko zadovoljstvo, pored intelektualnog dozivljaja.

Otuda je njegova knjiga Religija i uspon kapitalizma, po kojoj je citava jedna epoha razvoja u zapadnoj Evropi i En- gleskoj XVI i XVII veka oznacena njegovim imenom, postala klasicno delo sociolosko-ekonomske istorijske literature, a njen odlican prevod za jugoslovenske citaoce moze se toplo pozdraviti.

Ill

Nije nam namera niti mozemo da na ovom mestu, povodom jugoslovenskog izdanja knjige Religija i uspon kapitalizma, pisemo iscrpniju raspravu o celini Tonijevog naucnog opusa i njegove drustvene aktivnosti, iako bi takva rasprava bila zanimljiva podjednako za mnoge jugoslovenske citaoce — istoricare, ekonomiste i sociologe.

Ipak, nekoliko reci o drugom periodu njegovog stvaralastva je neophodno da bi se pruzila bar skica njegove naucne licnosti jugoslovenskom citaocu.

Iako Toni nikada nije napustio svoje osnovno uverenje da ekonomski istoricar mora, pre svega, studirati kulturho okruzenje u kome su ekonomski sistemi rodeni, razvijaju se,

284

opadaju i umiru, ipak su njegova potonja dela, pisana u periodu izmedu 1930. i 1950. godine, vise okrenuta politickim i strukturalnim, nego kutlurnim i religioznim determinanta- ma drustvenog razvoja. Ova sustinska promena, izvesno na- pustanje interesa za religiozne determinante drustvenog i ekonomskog zivota u kasnijim radovima, i stavljanje u prvi plan politicke, materijalne i ekonomske determinante, moze se, pre svega, pripisati cinjenici da je, vise nego kod drugih gra- ctanskih istoricara, na Tonija u velikoj meri uticao njegov ne- profesionalni zivot i ubedenja rodena iz novih istorijskih situacija, na opsti pristup kojim je on ostvarivao svoje naucno delo. A to je bio zivot, i na njemu stvarana ubedenja coveka, Ttoji je kao i mnogi drugi bio suocen sa fasizmom, sa rastu- cim snagama monopolskog kapitalizma i imperijalizma, sa sve izrazitijim ekonomsko-politickim protivurecnostima u svetu, pocetkom cetrdesetih godina.

Otuda je u ovoj drugoj fazi Tonijeva stvaralastva od svih strukturalnih komponenti drustvenog razvoja akcenat stav- ljen na politiku, politicke i ekonomske strukture. Tim kom- ponentama su prozeti njegovi vec ranije pomenuti glavni radovi ovog perioda: Zemlja i rad u Kini, Biznis i politika za vreme Dzemsa I, Kratka istorija americkog radnickog pokreta (prvi put izdata od strane J. M. Vintera, pod naslovom »The American Labour Movement and Other Essay«, 1978), kao i studije Porast srednjeg staleza i Haringtonovo objasnjenje njegovog doba. Zajednicka karakteristika svih ovih radova jeste ta da oni u prvi plan objasnjenja istorijskog kretanja stavljaju politicki faktor i njegovu meduzavisnost od ekonomskog faktora. Tako se, na primer, spori razvitak kineske privrede od XVI veka naovamo ne objasnjava religioznim elementima, vec vise korozivnim dejstvom kredita, idejom sta- bilnosti i sigurnosti, umesto idejom razvoja, uticajem obicajnog prava umesto legislacijom, kao i efektima ratova, konti- nuelnim unutarnjim neredima u Kini i nesposobnoscu kineskog drustva da kontrolise strane interese finansijskog kapitala i imperijalizma koji su krajem XX veka usli u kineski prostor. Prvi zadatak Kine, — istice Toni — da otkloni zao- stalost, sastoji se u ukidanju politicke anarhije i u stvaranju efikasnog sistema vlade, nezavisnog od spoljnih uticaja.

Slicno u studiji o Sirenju srednje klase (Rise of gentry) i objasnjenju engleskog gradanskog rata, teziste Tonijevog

285

izlaganja je na socijalnim faktorima koji su doveli do redi- stribucije politickih snaga i istovremeno su bili povezani s materijalnim razvojem, sto ovu studiju, prema nekim mis- ljenjima, cini veoma bliskom marksistickim interpretacijama.

Ekonomski, deterministicki pristup i mefluzavisnost ekonomskog i politickog kretanja bice u fokusu i drugih dela ovog perioda. Politicki dogadaji ne mogu se razumeti posredstvom cisto licnih konflikata il'i ideja — istice Toni u svojoj studiji o Lionelu Granfildu — gde on, slicno Marksovoj ideji0 kapitalisti, posmatra ovu licnost, pre svega kao ovaploce- nje kapitalistickih odnosa proizvodnje, vise u funkciji masinerije socijalnih i ekonomskih snaga, nego sto je ona deter- minisana svojim privatnim zivotom.

Vrhunac ove preorijentacije Tonija, u pogledu naglaska na cinioce koji determinisu drustveni zivot, ogleda se u njegovoj studiji o americkom radnickom pokretu, gde je ovaj pokret cvrsto postavljen u okvire porasta americke industrije1 industrijskog drustva. Razlika izmectu socijalnih i politickih pogleda engleskog i americkog radnickog pokreta izvedena je, pre svega, na razlicitoj ulozi koju je imao industrijski kapitalizam u Engleskoj i SAD. Razvoj fabrickog sistema u En- gleskoj dosao je u sukob sa dubokim tradicijama industrijske solidarnosti, dok u Americi nije bilo razloga da se razbija jedan stari nacin zivota i rada koji nije ni postojao, kao sto u mnogim regionima SAD, gradovi nisu prethodili fabrikama, vec su fabrike stvarale gradove. Isto tako, americko radni- stvo nije predstavljalo, kao u Evropi, jedan tip civilizacije, vec nju samu. Otuda se politicki karakteri i ideologija ame- rickih trade-unija ostro razlikuju od evropskog trade-unio- nizma. Tako je Toni, u drugoj fazi svoga stvaralastva, posebno evoluirao u pravcu jedne drustvene teorije, koja se u njegovim najboljim radovima veoma priblizila marksistickoj in- terpretaciji drustva i savremenog sveta. Neki ocenjivaci To- nijevog dela hteli su iz ove cinjenice da izvedu zakljucak da je Toni, narocito u drugoj polovini svoga stvaralastva, bio pod jakim Marksovim uticaj em. Takvi zakljucci, medutim, izgledaju nam nesto uprosceni. Toni je u pogledu metoda i opstih nazora, uopste uzev, bio eklektik, podjednako prijemfiiv za metodoloska shvatanja najvrsnijih predstavnika istorijske skole, ali i nesumnjivo pod Marksovim uticajem. Ali on nije bio marksista i glavni predmet njegovog istrazivanja — pi-

286

tanje socijalne raspodele svojine kao glavni problem gradanskog rata u Engleskoj kao i zemljoposednicki i politicki kon- flikti u XVI i XVII veku sa gledista nastajanja kapitalizma i borbe religiozne i gradanske ideologije — nije, u svakom slucaju, centralni predmet 1 kauzalni redosled u Marksovom istrazivanju ranog kapitalizma. U tom pogledu, Toni je slican i mnogim savremenim istoricarima koji su istovremeno pod uticajem istorijske skole i marksistickih pogleda i metoda, samo sa mnogo naglasenijim udelom koji u njegovom opu- su pripada uticaju ranohriscanske i protestantske etike, kao i proleterske i socijalisticke trade-unionisticke tradicije engleske radnicke klase.

Time se moze objasniti i to da je Toni neposredno uticao na jedan broj mladih intelektualaca marksisticke orijentacije savremene Engleske, koji su, pocev od sredine sezdesetih godina, pocinjali sa istrazivanjem jedne vrste kulturne istorije koja je usmerena ka necemu sto bismo mogli nazvati »moralnom ekonomijom« agrarnih i industrijskih radnika, kao i odnosima »obicaja i prava u ruralnoj ekonomiji«. No Tonijev uticaj moze se uociti cak i kod onih mladih ekonomista gradanske idejne orijentacije, koji poslednjih decenija, snabde- veni novim arhivskim dokumentima, osporavaju mnogo stosta iz njegoyih istrazivanja XVI i XVII veka, pa cak i njegovu licnost, kojoj nikako ne mogu da oproste drustveni an- gazman koji je po njima, snazno uticao na Tonija kao naufi- nika.

No kako god bilo, cini se da vlada jednodusnost u oceni da danas u Engleskoj, pa i u Citavoj Evropi, istrazivanja XVI i XVII veka u oblasti kulturno-politicke i ekonomske istorije, kao i otkrivanja sa mnogih aspekata kulture radnicke klase — koja ispunjavaju sve brojnije radove istoricara mladih generacija, moraju se pripisati i vrlo sugestivnom Toni- jevom uticaju i primeru, danas vec priznatoj Tonijevoj tradiciji.

Ivan MAKSIMOVIC