IFllrE" ,,i!"'*

lfiirr{.:l

r;l[]i

;':iiili:ii..

_'riii;:j,r'

dFig;';g

;fttrilrj

Itiid*li;*i

Teskt i foto: Uglje5aJOClC

PT]T KOJIM Str REDtr IDtr(PRV| DEO)

,,YELLOW CAB.. NASTAVUA,TRADICIJU PUTOPISA PO EGZOTIEruIU I NE TAKO UOBIEAJENIMDESTINAbUAMA. U OVOM I SLEDEEEM IZDANJU VODIMO VAS NA UZBUDL'IVO PUTOVANJE KROZ JEDAN OD

NAJINTERESANTNIJIH GRADOVA BLISKOG ISTOKA!

T *.","

_l ostoje turistidke destinacije kuda se veiina ljudi, dim ima

i*'- neSto vremena i novca, lako odludi da otputuje, a postoji i

L' J onaj ,,put kojim se rede ide" -ditav niz zemalja koje iz

raznih razloga predstavljaju crne ovce, gde obidni turisti t ne

pomi5ljaju da bi mogli da odu. Nikada se nisam pokajao kada bih

se odludio za ovu drugu varijantu, jer, po pravilu, iskustva sa ovihputovanja bila su veoma pozitivna i pokazala su da predstave koje

svetski mediji nastoje da stvore o zemljama koje uzmu na zubnemaju ba5 mnogo veze sa stvarnoSiu.I tako je, posle Sirije, Palestinskih teritorija, Libije i Turske republikeSeverni Kipar, sasvim logidno, na red do5ao i lran,

l.,,-. j f,,!i;r l: irii iiPo5to smo supruga i ja sastavili itinerer i odabrali moguii

sme5taj (pored informacija sa Interneta, koristili smo Lonely

Planetovvodid iz 2008, jer drugi gotovo da i ne postoje), zalraZili

smo ponudu od nekoliko iranskih agencija zakoie smo na5li

preporuke na Internetu (tako smo uStedeli dosta vremena umesto

beskrajnog dekanja na odgovore od svakog pojedinadnog hotela -mnogi putnici.Zalili su se da hoteli baS inisu preterano revnosni u

odgovaranju na poruke) i odabrali najpovoljniju.VaZnu ulogu u pripremama za ovo putovanje odigralo je i

veoma ljubazno osoblje lranskog kulturnog centra u Beogradu,

kako zbog praktidnih saveta, tako i zbog niza iranskih filmova

koje smo odgledali da bismo Sto bolje u5li u atmosferu koja nas

l4 Yef low Cab mart | 20II.

ocekuje. Tako nam je ifarsi, zvanidni leziklrana,,,l-tSao L,l uSi"; on

inade pripada indoevropskoj grupi i izuzev dinjenice da pocev od 7.

veku koristi arapsko pismo, nema nikakve druge veze sa arapskimjezikom koji pripada semitskim jezicima.

7a razliku od zapadnjaka, kojirna je dobijanje vize velikiproblem, mi smo je dobili bez ikakvih kom0likacija t uz minimun,papira u lranskoj ambasadi u Beogradu.

Put nas je vodio avionom preko lstanbula do Teherana, pa

zatim lokalnrm letom do Siraza (najjuZnije tadke naSeg itinerera) i

onda polako redovnim autobuskim linijama preko Jazda, Esfahana

i KaSana nazad do Teherana, Sto je, uz usputne posete raznimarheoloSkim lokalitetima (Persepolis, Nak5-e Rostam, Pasargade),

sasvim lepo ispunilo planiranih 14 dana.

li"iii.l;li.i liiirii.tOno Sto stranci prvo zapaze po dolasku u lran, jeste da Zene

(ukljudujuii i strankinje) na javnim mestima moraju da se pojave

pokrivene glave (suprotno uvreZenom mi5ljenju, dador koji pokriva

ditavu figuru nije obavezan, izuzev prilikom posete nekim verskimobjektima). Na tu zakonsku obavezu povremeno podseiaju i

plakati (i s tekstom na engleskom), alije njena praktidna primenapodloZna raznim tumadenjima, tako da desto, pogotovo u

Teheranu, mogu da se sretnu devojke kojima se marama jedva drZi

na pundi, ostavljajuii gotovu ditavu kosu vidljivom.

Ubrzo zatim postaje odigledna i segregacija polova, podev

od osnovne Skole (odvojeni razredi za devojdice i decake) pa svedo gradskog prevoza - u teheranskom metrou postoje posebn.vagoni samo za Zene.

Ali, trajan utisak, kada se radi o lrancima, ostavlja njihovaljubaznost; desto nam se desavafo da nas ljudi zaustave i, uzmnogo izvinjavanja, pitaju odakle smo, kakvi su nam utisci, da li

mogu nekako da nam pomognu. Ti razgovori ama ba5 nikada nisusluZili kao uvod u pokuSaj da nam ne5to prodaju (kako to inadecesto biva na Bliskom istoku), vei se radilo o iskrenoj radoznalostiljudi da saznaju kako oni i njihova zemlja izgledaju u odimastranaca. Mladima je to bila prilika da malo veZbaju engleski, a

cesto ida stave doznanja da se ne slaZu s postupcima svojihvlasti.

i' .' r' , . ; i. i .,

lako svaki od gradova koji smo posetili ima mnogo toga dapokaie (kao Sto rede Audrey Hepburn u Prazniku u Rimu,,,svakijelep na svoj nadin"), ipak se medu svima njima svojim spomenicrmaiop5tom atmosferom izdvaja Esfahan, koji se nalaziu samomcentru lrana, na oko 400 km juZno od Teherana, i sa svojih1.600.000 stanovnika predstavlja treii grad po velicini u zemlji.

Mada je zahvaljuluci svom povoljnom poloZajg na trgovadkomputu koji je vodio od Kaspijskog jezera do Persijskogzaliva vecoko 1000. godine p. n.e. predstavljao znatajan centar, usponEsfahana poceo je u 11. veku, za vreme vladavine SeldZuka, kadaje prvi put postao glavni grad lrana. :

U tom periodu podignuta je DZameh (petak) dlamila,kojas povrSinom od preko 20.000 kvadratnih metara i 476kupolai danas predstavlja najveiu dlamiju u lranu. Moguie je satimalutati salama za molitvu poduprtim stottnama stubova i uZivatiu jednostavnim geometrijskim ukrasima od cigala koje su podrazliditim uglovima postavili seldZucki arhitekti, kao i u lepotikeramickih plodica iz kasnijih vremena, ali pravi dragulj DZamehdZamije predstavlja mihrab sultana OldZaitu Hodabandeha iz1310. Ovaj mihrab (niSa u zidu dlamijekoja ozna(ava pravacu kome se nalazi Meka i prema kojoj su vernici okrenutt tokommolitve) predstavlja pravu skulpturu od gipsanog maltera, prepunukaligrafski ispisanih ciIaIa iz Korana i vesto isprepletenih biljnihmotiva.

EtEf;i$fi;

i;s,e

,ii:;!i!:*i

!:i;i;tiP

_:d::l!:t:i,.

''t'11Pr

:{};$:tit;

. 'il;'":$*siil. tl.''-rii 'r

mart2OI1. lYellow Cab 15

.

t:.''

lako sluZi i kao aktivna diamija, ona le istovremeno I

kulturno-istorijski spomenik, tako da se naplacuje ulaznica'

Cene ulaznica u lranu veoma su niske po evropskim

standardima (gotovo uvek ispod jednog evra), ali u prvim

danrma boravka nikako vam neie bitijasno koliko 5ta koSta;

naime, iako je zvanidna valuta rial (1 evro = 13.800 riala), cene

su desto iskazane u tomanima, pri demu jedan toman vredi 10

riala. Ako prodavac kolikololiko govori engleski, brzo se razlasni

u kojim jedinrcama je cena koju vam je upravo saop5tio, ali

ako morate da se sporazumevate znakovima, znaile da jedan

podignuti prst oznadava jednu zelenu novdanicu od 1O'OO0

riala, tj. jedan dolar.

Drugi, joS znacajniji period za Esfahan nastao Je za vreme

vladavine dinastija Safavida; najvazniji vladar iz ove dinastije,

5ah Abas Veliki, Zeleii da Sto viSe udalji prestonicu svoje drzave

od granice sa Otomanskim carstvom, premestio je 1598' glavni

grad iz Kazvina u Esfahan.

Prisustvo vladara i dvora, umetnika, trgovaca iz Aziiei

Evrope i stranih diplomata ucinilo je da Esfahan postane jedan

od najsjajnijih gradova svog vremena. U prvoj polovini 17'

veka imao je viSe od pola miliona stanovnika, 163 dZamije, 48

medresa, 1.800 radnji i 263 hamama, TaIo ne treba da cudi Sto

su ga savrementct prozvali Nesf-e Dlahan (pola sveta), zeleii da

kalu da ko je video Esfahan, video je pola sveta'

Sah Abas Veliki ie pocetkom 17. veka pokrenuo veliki

program obnove svoje nove presionice: iako je nastao

velidanstveni pravougaoni Kraljevski trg (ili Slika sveta - Nak5-e

Dlahan; zvanidni naziv lmamov trg skoro niko ne koristi - setite

se samo naSe Slavijel), koji s dimenzijama 160 x 508 metara

predstavlja drugi po velicini trg na svetu (posle Tjenanmena

u Pekingu), a upisan je i na Uneskovu listu svetske kulturne

baStine. Nekada je trg bio samo veliki slobodni prostor na kome

su danju trgovci razapinlali svoje Satre, a predvede je sluZio za

Setnju i predstave madionidara,longlera, akrobata i lutkarskih

pozoriSta, ponekad i za vojne parade, polo utakmice (i danas

su vidljivi mermerni stubovi koji su oznadavali mesta za golove

na kraiim stranama trga), pa (akizajavna pogubljenja. Danas

se na istom mestu mozete rashladiti uz fontane i vodoskoke ili

iznajmiti fijaker zavolnlu oko trga, a predvece ditave porodtce

znalu da organizuju piknik na zelenim povr5inama uz hranu

koju su doneli od kuie. Ako se nadete u njihovoj blizini, sigurno

ie vam po nekom detetu poslati plasticni tanjir sa iranskim

specija litetima.

Trg je okruZen arkadama na dva nivoa koje kriju prodavntce

uglavnom namenjene turrstima (prvenstveno domacim, jer

stranih tma veoma malo), dok se u sredini svake strane nalazi

po jedna gradevina koja privlaci paZnlu.

Na severnoj , kracoi strani je visoki luk koji oznacava ulaz

u glavni bazar (nije nas impresionirao - ipak je onaj u Alepu

, Sitili autentidniji), a na juZnoj strani istrce se Kraljevska (ili

lmamova) dlamila.Interesantno je da je glavna osa dZami.le

(ona na kojojje i mihrab) postavljena pod uglom od 45 stepeni

u odnosu na glavnu osu trga - po nekim miSljenjima, to je

ucinjeno da bi se izbeglo da, gledano s trga, ulazni portal zakloni

KU pol U.

Kada udete u dvoriSte dZamije, naii iete se usred palete

boja-ispoljniiunutraSnjrzldovi,minaretiikupolaprekrivensu olavim, belim, tirkiznim i oker plocicama' Tradicionalni

iranski nadin izrade ovih dekoracija (moarak kasl) slican 1e

tehnici mozaika:jednobojne plocice seku se u odgovaraluce

oblike i pazljivo uklapaju stvarajuiitako 5aru. Ova tehnika daje

divne rezultate, ali i zahteva mnogo vremena' Kako je 5ahu

Abasu velikom bilo veoma stalo da ova dzamija bude zavrsena

za njegovog Zivota, prilikom izgradnje kori5iene su i obidne

pravougaone plodice na kojima su Sare nasltkane u sedam bola

(haft rangi), Sto je bilo manje dekorativno, ali je istovremeno bllo

mnogo jeftinije i omoguiavalo brZi zavrSetak radova'(Nastaviie se)

16 Yef low Cab mart 1 2OII.