PSS Novi Sad: Kako proizvesti silažu od cele biljke kukuruza u uslovima kada je usled delovanja visokih temperatura drastično smanjen prinos ove kulture

Veliki deo farmera stočara u Vojvodini, ove godine je suočen sa izuzetno velikim problemima u proizvodnji kukuruza, prouzrokovanih višemesečnom sušom. Stočarima taj problem zadaje velike muke kako u obezbeñivanju kabastog dela obroka tako i u obezbeñivanju zrna kukuruza koji je osnovna komponenta koncentrovanog dela obroka. Veliki gubici u prinosu kukuruza stavljaju pred stočare složen zadatak, kako iznaći najoptimalnije ili najmanje loše rešenje za iskorišćavanje biljaka takvih kakve jesu za proizvodnju hrane koja će se koristiti za ishranu stoke na farmi. Sigurno je to da svaka biljka kukuruza, bila ona bez klipa, sa manjim ili većim udelom klipa, može da se iskoristi za proizvodnju stočne hrane (uglavnom silaže), boljeg ili lošijeg kvaliteta. Kakav će kvalitet silaže biti to zavisi od više faktora, a najviše zavisi od postupka domaćina (farmera) i ozbiljnosti pristupa tom poslu u svim segmentima tehnike spremanja silaže. Sigurno je u interesu svakog farmera da to uradi na pravi način i u pravom trenutku, kako jako lošu situaciju ne bi još više pogoršao i napravio svom gazdinstvu još veću štetu i muku. Najadekvatnije rešenje u ovom trenutku, koje je moguće i primenljivo je priprema silaže cele biljke kukuruza.

Prvi i najvažniji zadatak je utvrditi stanje u kakvom se biljka kukuruza nalazi (procena vlažnosti iseckane mase), odnosno ako je lisna masa suva pogledati i utvrditi u kolikom je stepenu zadržana fiziološka vlažnost u stabljici kukuruza. Suv list zna da zavara u proceni, pa bi najbolje bilo jedan deo kukuruznih biljaka iseckati silo-kombajnom, pa na osnovu procene stanja sitno iseckane mase sprovesti odreñenu tehniku siliranja. Siliranje cele biljke kukuruza je višegodišnja praksa kod nas. Kukuruz se u praksi do sada silirao kao usev iz redovne setve ili kao postrni usev, koji je isto kao i ovaj u sadašnjim uslovima, sa manjim ili većim udelom klipa. Na terenu se ovih dana srećemo sa raznim primerima stanja kukuruznih biljaka: stabljike sa potpuno suvom lisnom masom bez klipa, stabljike potpuno suvom lisnom masom i sa razičitim veličinama klipa i sadržajem zrna u klipu, stabljike bez klipa sa odreñenim većim ili manjim delom zelene lisne mase, kao i stabljike sa odreñenim udelom zelene lisne mase i manjim ili većim klipovima i različitim sadržajem zrna. Kukuruz u ovakvom stanju se isključivo treba koristiti za spremanje silaže za preživare. Kukuruzne useve kod kojih je lisna masa suva, treba što pre silirati. Neophodno je što sitnije iseći silo masu ovakvih biljaka i primeniti pravilne postupke u daljoj tehnici siliranja.

Da bi doneli najpravilniju odluku kad da se sprema silaža neophodno je proveriti kolika je suva materija ili vlažnost iseckane biljke kukuruza. To se jednostavno može utvrditi na praktično dva načina: i to merenjem pomoću aparata za merenje vlage ili iskustveno na osnovu empirijskih procena na licu mesta. S obzirom da stočari nisu opremljeni aparatima i obično se nema vremena za hemijske analize, onda preostaje da se primene praktična znanja koja su plod višegodišnjeg iskustva rada na terenu, a isto tako su veoma pouzdana. Veoma je važno pažljivo primeniti i izvršiti procenu iseckane mase koja se sastoji u uzimanju silo mase i stiskanjem u šaci, i na osnovu ponašanja stisnute silo-mase se donose zaključci i procena udela suve materije i vlažnosti silo mase. Na osnovu te procene se primenjuju odreñeni postupci u siliranju. Silo masa se može nalaziti u tri različita stanja i to: vlažna ili suviše vlažna silo masa, presuva silo masa i silo masa u optimalnoj vlažnosti, odnosno sadržaju suve materije.

Suviše vlažna silo masa koja nije još spremna za siliranje se prepoznaje na taj način što iz stisnute silo mase šakom cure sokovi, ili ako kada otvorimo šaku ona ostaje duže vreme kompaktna pa se potom rastura, a na ruci ostaju vrlo vidljivi vlažni tragovi. Takav kukuruz ne treba odmah silirati, već pričekati nekoliko dana. Neki farmeri su već silirali, ili će na svoju ruku silirati ovakav kukuruz, izgubiće dragocene tečnosti iz silo mase, ali ovaj postupak nikako ne bi trebali raditi bez dodatka ili prekrupe kukuruza (najmanje 10% u odnosu prema celokupnoj silo masi) ili uz dodatak inokulanta.

Presuva silo masa (SM iznad 35%) se odmah posle otvaranja stisnute šake sa silo masom odmah rastura i na šaci ne ostaju tragovi ni vlage ni silo mase. Ovakvu biljku kukuruza treba što pre silirati, ili je to trebalo uraditi ranije. Neophodno je ovakvoj silo masi dodati pravilno izabrane inokulante, sitno je iseckati, po potrebi dodati vode radi lakšeg sabijanja silo mase. Nikako ne preterivati sa dodavanjem vode, jer ona i onako kao nevezana fiziološka voda će proći kroz masu i završiti u zemlji.

Silo masa u optimalnom odnosu suve materije i vlage posle otvaranja stisnute šake sa silo masom se ponaša tako da ostaje jedno kratko vreme kompaktna, a posle toga se polako rasipa, a na šaci ostaju tragovi vlage ili vlažne silomase. Ovo je pravi i optimalan trenutak kada treba vršiti siliranje biljne kukuruzne mase. I pri siliranju ovakve mase veoma je poželjno koristiti dodatak ili prekrupe (a sada je nema) ili obavezno inokulant prema preporuci stručne službe. Prilikom ovog postupka stisnuta šaka treba da bude u tom stanju oko jednog minuta.

Visinu košenja je iz razloga slabih prinosa, i u stabljici i u klipu potrebno podesiti na 10-15 cm od zemlje, jer je potrebno dobiti što više silo mase, a ne postoji mogućnost da se zahvati zemlja, jer je i onako suva, pa je neće biti u silo masi kako bi je zagadila. Silo kombajne podesiti tako da i zazori i noževi budu podešeni i oštri da seku stabljiku ravnomerno i što sitnije (od 0,6- 1 cm). Dobro i kompaktno isečena silo masa je preduslov dobrog sabijanja silo mase i postizanja željenog kvaliteta silaže, naravno ako se i ostali tehnički i tehnološki postupci urade kako treba.

Ako imamo silo masu od suvljeg i vlažnijeg kukuruza, vlažnu silo masu mešati sa suvljom u slojevima, a najdeblji sloj vlažne silo mase ostaviti u završnim slojevima silaže iz razloga kako bi ta silo masa kao teža mogla da vrši pritisak na donje slojeve suvlje silo mase i bolje je sabije. Uvek punjenje silo objekta počinjati sa suvljom silo masom. Takoñe, stavljanjem vlažnije mase u gornje slojeve omogućava se bolje završno sabijanje kompletne silo mase, čime se doprinosi boljem istiskivanju zaostalog vazduha i stvaranje anaerobnih uslova i postizanje boljeg kvaliteta silaže. Punjenje silosa i postupak siliranja odraditi u što kraćem roku i bez prekida. Inokulant u silo masu ubacivati ili prskalicama-dozatorima koji su ugrañeni na samom silo kombajnu, što bi bilo najbolje, ili traktorskim prskalicama koji rasprskivačima ranomerno

doziraju inokulanat u silo prostoru. Inokulant je potrebno raspršiti u silo masu nakon nanošenja svakog novog sloja, obavezno pre gaženja tog sloja, kako bi inokulant što dublje prodro u silo masu.

Kod proizvodnje silaže u ovim uslovima veoma je važno što više i što duže vršiti sabijanje silomase naročito one koja je suvlja i one koja nije adekvatno i kvalitetno iseckana (ovih primera ima puno na terenu, misli se na loše seckanje). Naročito je važno dobro i što duže gaženje završnih slojeva silo mase u silosu, jer od ovog postupka dosta zavisi koliko će biti pokvarene silaže u završnom sloju. Posle poslednjeg punjenja silo masu gaziti neprekidno još 6-8 h.

U samom procesu siliranja glavni proizvod mikrobiološke aktivnosti predstavlja mlečna kiselina koja je potreban i poželjan proizvod i konzervans u silaži. Poznata su dva tipa mlečne fermentacije homofermentativni i heterofermentativni tip. Najvažniji činilac u procesu fermentacije su broj i vrsta mikroorganizama koji dominiraju u tom procesu. Veoma je važno da danas postoje značajne mogućnosti da mikorobiološkim aditivima utičemo na procese fermentacije i poboljšanje aerobne stabilnosti silaže, a time i upravljanjem kvalitetom proizvodnje ove vrste stočne hrane.

S obzirom na okolnosti u kojima se nalaze i farmeri i usevi, situacija na terenu diktira da je neophodno pri spremanju silaže (pogotovu od cele biljke kukuruza koja nema klipa, ili je sa nedovoljno razvijenim klipom) koristiti biološke dodake – inokulante koji sadrže bakterije mlečne kiseline i druge dodatke. Na tržištu se mogu kupiti inokulanti koji sadrže posebno izabrane sojeve bakterija mlečno kiselog vrenja čime se smanjuju gubici u procesu spremanja i korišćenja silaže, a poboljšava se i hranljiva vrednost. Dodati inokulanti skraćuju trajanja fermentacije čime se omogućava i raniji početak korišćenja silaže. Bakterije mlečne kiseline su u prirodi prisutne na biljkama, pa zajedno s njima dospevaju u silažnu masu gde fermentišu šećere do mlečne kiseline i time ostvaruju prirodan proces konzervisanja. Meñutim, većina tih bakterija su heterofermentativne, što znači da za sintezu mliječne kiseline koriste svega oko 50% šećera prisutnih u biljnoj masi. To je jedan od glavnih razloga što se pri siliranju koriste inokulanti s odabranim sojevima tzv. homofermentativnih bakterija koje više od 90% šećera koriste za sintezu mliječne kiseline. Meñutim, nove generacije inokulanata mogu sadržavati i odreñene heterofermentativne bakterije koje stvaraju sirćetnu i propionsku kiselinu. Za razliku od mlečne kiseline koja ima jaka baktericidna, a slaba fungicidna svojstva, sirćetna kiselina je značajna za kontrolu aktivnosti gljivica (plesni i kvasaca) u eventualnoj naknadnoj fermentaciji. Na taj način se povećava stabilnost silaže nakon otvaranja silosa, što je čest problem koji zadaje glavobolju našim farmerima. Inokulanti se na tržištu nalaze u suvom stanju ili kao rastvori. Izboru inokulanata za uslove kakvi su na terenu, a pogotovu za biljke bez klipa ili sa malim udelom klipa je veoma važan zadatak i potrebno ga je obaviti sa dužnom pažnjom. Ovo u prvom redu zavisi od kvaliteta silo mase, silo prostora, tehnike siliranja, tehnike izuzimanja, korišćenja spremljene silaže i dr. Važno je u odabiru inokulanta da on usmerava fermentaciju mase u željenom pravcu. Osnovni činilac koji pokazuje da je tehnika siliranja pravilno izvedena je sadržaj sirćetne kiseline. Bitno je znati pre izbora inokulanata sastav i aplikaciju. Od sastava inokulanta i primene najviše zavisi kakvu će mo silažu dobiti. Mogu se koristiti u prvom redu mečne bakterije heterotrofermentativnog tipa, jer se njihovim aktivnostima stvara i sirćetna kiselina. Meñutim, moguće je koristiti i inokulante koje poseduju kombinaciju mlečnih bakterija homofermentativnog tipa i heterofermentativnog tipa.

Pokrivanju silo mase prići sa dužnom pažnjom i to učiniti kako se standardno radi i u normalnim okolnostima.

Pripremio: Savetodavac PSS Novi Sad: Novaković Zoran, mr, Tel 060/148-24-41