Psihometrija II ( II rok )

1. Statistički dokazi nisu bitni prilikom utvrđivanja hipotetičke valjanosti metodom

razlika između grupa . a.) tačno b.) pogrešno

2. Psihijatar nekoliko puta posmatra ponašanje pacijenta u komunikaciji sa drugima.

Također, psihijatar traži od pacijenta da sa „DA“ ili „NE“ odgovori na tvrdnju „Ja

sam komunikativna osoba“. Od dve „stavke“ pomoću kojih se registruje

ponašanje pacijenta spadaju u :

a. paralelne univerzume

b. paralelne testove

c. paralelne upitnike

3. Klijent traži od psihologa da procijeni inteligenciju nekoliko dječaka, i psiholog

predlaže da se to učini pomoću Gudinaf – Haris testa, tj. pomoću crteža ljudske

figure ( test se veoma razlikuje od uobičajenih testova inteligencije, poznatih

klijentu ). Klijent izjavljuje da nije siguran da je takav test dobar za procjenu

inteligencije. Šta ovom testu nedostaje?

a. valjanost sadržaja

b. pojavna valjanost

c. kriterijumska valjanost

4. Kada je napravljen, čuveni MMPI bio je namenjen merenju desetak

psihopatoloških varijabli. Vremenom, primenom kompjuterske tehnologije, iz

njega su izvedene stotine novih skala koje koreliraju sa novim kriterijumima koje

autori testa nisu u vreme pravljenja testa uopšte ni imali u vidu. Ovakav postupak

nalaženja novih primena testa naziva se:

a. validaciona generalizacija

b. validaciona ekstenzija

c. validaciona solucija

5. Komandir procenjuje nisandžiju pomoću

a. broja pogođenih neprijatelja u borbi

b. broja pogođenih krugova na meti na strelištu

c. brzine opaljivanja. Šta od ovoga je ultimativni kriterijum ( Torndajk)?

6. Konačna procena kriterijumske valjanosti je:

a. kvalitativne prirode

b. kvantitativne prirode

7. Po Momiroviću, kriterijumi koji se može meriti na nekoj skali ordinalnog,

intervalnog ili racio nivoa su

a. uređeni kriterijumi

b. jednodimenzionalni

c. višedimenzionalni kriterijumi

8. Da bi ste test proglasili valjanim, koeficijent korelacije između testa i kriterijuma

mora da bude:

a. pozitivan

b. negativan

c. statistički značajan

9. U kom slučaju u konačnoj verziji testa možemo da zadržimo veći broj stavki

( veći od uobičajenog ) koje su suviše teške i suviše lake?

a. kad među stavkama postoje visoke korelacije,

b. kad su korelacije među stavkama niske

c. visina korelacija nema uticaja u ovom slučaju

10. Da bismo dobili normalnu raspodjelu skorova na testu, izvor stavki treba izvršiti

a. posle pretvaranja „z“ vrednosti u „p“

b. posle pretvaranja „p“ vrednosti“z“

11. Pri pretvaranju skorova testa koji se normalno distribuiraju u percentilne norme,

distibucija skorova testova:

a. ostaje normalna

b. postaje rektangularna

c. postaje sinusoidna

12. Rzultati ispitanika na testu inteligencije prikazan na jednoj skali iznoi 40 poena, i

nalazi se jednu standardnu devijaciju ispod proseka. Na kojoj skali je prikazan

rezultat ovog ispitanika?

a. na T skali

b. na C skali

c. na IQ skali

13. Studij test – situacije spada u metode za dokazivanje:

a. valjanosti sadržaja

b. kriterijumske valjanosti

c. hipotetičke valjanosti

14. Selekcioni količnik je odnos broja primljenih kandidata prema:

a. broju odbijenih – uspešnih

b. broju primljenih – neuspešnih

c. ukupnom broju kanditata

15. Definišite u jednoj rečenici koeficijent valjanosti testa.

16. Kod koje vrste testova nema smisla govoriti o težini stavki?

17. Koje tri vrste valjanosti razlikujemo s obzirom na vremensku distancu u vremenu

između davanja testa ( prediktora ) i merenja kriterijuma?

18. Za utvrđivanje diskriminativnosti stavke jednog testa neurotičnosti psiholog

izračunava korelaciju između stavke i psihijatrijske procene. U koju vrstu

standarda za procenu posedovanja varijable spada ovde psihijatrijska procena?

19. Index diskriminativnosti stavke izračunat je pomoću poinbiserijske korelacije

između uspeha na stavki i uspeha na testu u celini; utvrđeno je da koeficijent

korelacije nije statistički značajan. Istraživač zatim računa značajnost razlika

aritmetičkih sredina skorova na testu za ispitanike koje su rešili stavku i koji nisu

rešili stavku. Kakav rezultat treba da dobije?

a. razlika aritmetičkih sredina je značajna

b. razlika aritmetičkih sredina nije značajna

c. ne može se zaključiti na osnovu ovih informacija

20. tabela

21. Ilustrujte slobodnom rukom kakav je odnos između težine stavke i broja

poređenja između ispitanika koji su stavku rešili i koji je nisu rešili; na X osi su

indeksi težine, na Y osi broj poređenja ( 2 poena )

22. Ako biste izračunavali index diskriminativnosti za jednu stavku u testu znanja, što

biste uzeli kao spoljašnji standard posedovanja varijable?

23. Diskriminativnost stavki može da se utvrđuje i grafičkim putem. Na šta liči

krivulja stavke koja ima dobru diskriminativnost?

a. na Gausovu krivu

b. na kumulativnu Gausovu krivu ( ogivu )

c. na parabolu

24. Šta je prototip testa?

25. Koliko stavki bi trebalo da ima prva verzija testa ako konačna verzija ima 40

stavki?

a. 35 – 40

b. 40 – 60

c. 75 – 90

26. Vekslerova IQ skala ima aritmetičku sredinu M= ______standardnu devijaciju

=____.

27. Postupak prebacivanja originalnih skorova testa na neku poznatu skalu naziva se:

a.) normalizacija

b.) baždarenje

c.) transpozocija

28. Umesto izrade nacionalnih ili univerzalnih normi, da bi se izbegle teškoće zbog

postojanja različitih stratuma populacije, Bukvić predlaže izradu ________________

normi. ( upišite odgovor na praznu liniju )