Psihometrija I

PSIHOMETRIJA I

Okt. 2006. SF - FF UNS - Psihometrija I 2

Nastavnici

Prof. dr Stanislav [email protected]/sstaff/sstanef.htm

Mr Bojan Janičić[email protected]

http://www.psihologija.edu.yu


Okvirni plan rada u III semestru

Uvod, teorija merenja, IR, varijablaUvod u modele merenja, KTT, model paralelnih indikatora, model uzorkovanja iz domena, osnovi TAOOsnovna merna svojstva: težina, diskriminativnost, homogenost, reprezentativnost, pogađanjePsihološki testUvod u konstrukciju mernog instrumenta


Predispitne obaveze2 kolokvijuma, kraj novembra i polovina januaraAktivnosti u nastavi, prisustvo, testiranjeDomaći zadaci: evaluacija testa, prikaz testa, predlog testa (sa nekoliko ajtema), testovi sa Interneta (prevod, primena, evaluacija), obrada i prezentacija tema. . .


OcenjivanjeNa svim obavezama se skupljaju bodoviKolokvijumi se iskazuju u bodovima. Međutim, kolokvijum mora da se položi da bi se njegovi bodovi računaliNa kraju semestra se pravi rang listaOni koji skupe dovoljno bodova, predloži im se ocenaAko student nije zadovoljan ocenom, može izaći na usmeni ispit gde su ispitna pitanja iz celog gradivaOni koji nemaju dovoljno bodova polažu ispit pismeno, gde su pitanja iz celog gradiva. Ako se ispit položi, njegovi bodovi se sabiraju sa prethodnim i formira se ocena Sve obaveze se moraju izvršiti u datim rokovima. Nema naknadnog predavanja radova.


Ocenjivanje

Kolokvijumi nose najviše bodova. Otprilike, sa dva odlično položena kolokvijuma može se dobiti 6.Domaći radovi pojedinačno nose srednju količinu bodovaPrisustvo nosi najmanje bodovaPažnja: pola boda može da znači ocenu manje ili više


Obavezna literatura

Fajgelj, S. (2005). Psihometrija: metod i teorija psihološkog merenja, II izdanje, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd.

Gradivo prezentirano na predavanjima i vežbama kao i dopunski izvori, članci, knjige, publikacije na Internetu i ostalo što je potrebno za izradu seminarskog rada.Dodatna literatura. . .


Istorijat psihometrije – počeci

1882 – Francis Galton – prve skale za objektivno merenje nižih kognitivnih procesa1904 – Charles Spearman – prvi merni model i početak faktorske analize1905 – Alfred Binet i Theodore Simon – “merna skala inteligencije”. . .


Francis Galton, 1822–1911


Charles Spearman, 1863—1945


Istorijat – razvoj testova

Grupni testovi inteligencije od Prvog svetskog rataGrupni testovi ličnosti – Woodworthova skala – 1920. g.Projektivni testovi – mrlje mastila Hermanna Rorschacha – 1921. g.Klinički individualni testovi – MMPI – 1940. g.


Hermann Rorschach, 1884–1922


Testovi – današnje stanje

Buros Institute U tekućem katalogu 4000 testova Od 1935. g. 11.000 testova

The Educational Testing Service 20.000 testova

Directory of Unpublished Experimental Mental Measures 7000 testova


Istorijat – razvoj modela merenja

Klasična teorija testa – Charles Spearman, 1904. g. – model paralelnih indikatoraTeorija uzorkovanja iz domena – druga polovina XX veka Image teorija Guttmana Teorija generalizabilnosti Cronbacha

Teorija ajtemskog odgovora – druga polovina XX veka


Ciljevi predmeta

Razumevanje koncepta psihološkog merenjaPraćenje i razumevanje gradiva iz psiholoških stručnih predmetaPravilna primena testova, interpretacija i upotreba rezultataOvladavanje konstrukcijom, standardizacijom i evaluacijom testova


Dva modela psihometrije

Funkcionalistički pristup ne ulazi u to šta test meri nego da li obavlja svoju funkciju

Osobinski pristup konstruiše test sa ciljem da meri psihičku osobinu


Teorija testova – psihološko ocenjivanje

Teorija testova Metodologija psihološkog merenja Psihometrija se bavi konstrukcijom i

evaluacijom testova Predmet psihometrije su testovi a ne ljudi

Psihološko ocenjivanje Psihometrija se bavi i primenom testova Testiranje je samo deo ocenjivanja Ocenjivanje je integracija različitih

podataka


Opšti problemi merenja psihe

Problem razumevanja pojedincaPsihologija u očima javnostiPsihologija, umetnost i religijaPrirodna ili društvena naukaRedukcionizam i realnost psihičkih osobinaPsihologija kao profesija

stručnost je stvaralačka primena znanja


Nomotetski – idiografski pristup

Nomotetski pristup Traganje za opštim zakonima Primena merenja Psihologija je prirodna nauka, naglasak na

objektivnosti, presudan uticaj nasleđa, preferencija eksperimentalne metode...

Idiografski pristup Nema opštih zakona Merenje se ne koristi Psihologija je društvena nauka, presudan uticaj

sredine, preferencija kliničke metode...


Zadaci merenja u psihologiji

Postizanje praktičnih ciljeva Klasifikacija ispitanika, predviđanje,

ocenjivanje, selekcija. . .

Komunikacija znanja Ujednačavanje referentnog okvira

iskustava

Evaluacija znanja Verifikacija iskustava

Razvoj psihologije Proveravanje hipoteza


Teorija merenja – definicije

Klasična definicija – primena gotove skaleMerenje je postupak kojim se

mereni objekt upoređuje sa standardnom skalom

Reprezentacijske i operacionalističke definicije merenja – odnose se na konstrukciju standardne skale


Campbellova reprezentacijska teorija merenja

Merenje je dodeljivanje numerala sistemima, saglasno naučnim

zakonimaNumeral je cifra, slovo ili znak kojim se može predstaviti brojBroj je oznaka količine i na njemu se mogu obavljati aritmetičke operacije – sabiranjeDodeljeni numerali reprezentuju svet


Campbellova teorija merenja

Sastoji se od dva zakona merenja: zakona poretka i zakona aditivnostiSkala koja je konstruisana tako da zadovoljava oba zakona je brojčanaMerenje koje zadovoljava oba zakona rezultira brojčanim veličinama – dodeljeni numerali su brojeviTakvo merenje je fundamentalno


Kvantitativno svojstvo

Michell: svaka nauka ima dva glavna zadatka Naučni – da formuliše svojstvo kao

kvantitativno Instrumentalni – da razvije empirijske

procedure za merenje svojstva

Tek ako imamo dokaz da je svojstvo kvantitativno, merenje može biti fundamentalno


Dokaz kvantitativnosti preko aditivnosti draži


Stevensova operacionalistička teorija merenja

Stanley Smith Stevens,1931—1973


Stevensova operacionalistička teorija merenja

Četiri nivoa merenja – noir Nominalni, ordinalni, intervalni i racio

Definišu ih: Operacije dodeljivanja numerala

objektima Dozvoljene operacije na dodeljenim

numeralima – dozvoljene transformacije


Stevensova teorija merenja

Primer: Prvi trkač koji stigne na cilj dobija broj 1 Drugi trkač koji stigne na cilj dobija broj

2... Dodeljeni numerali X = 1, 2, ... su na

ordinalnom nivou merenja – rangovi Rangovi mogu da se transformišu, npr.:

2X, X2 itd. i da poredak trkača ostane isti Ali... transformacija 1/X nije dozvoljena

jer ona menja poredak trkača


Stevensova teorija merenja

Za svaki nivo merenja definisane su: Operacije dodeljivanja numerala Dozvoljene transformacije Dozvoljene statističke tehnike

Na primer: Na nominalnim podacima mogu se

računati frekvencije, mod i koeficijent kontingencije

Na ordinalnim podacima: percentili, Mdn i ρ

Na intervalnim: M, σ i r . . .


Kritike Stevensove teorijeDozvoljene transformacije i operacije dodeljivanja numerala ni na koji način ne dokazuju da je svojstvo kvantitativnoIzbor statističkih tehnika je suviše strog za stvarne podatkePsiholozi se više bave određivanjem nivoa merenja i izborom statističkih tehnika nego što proveravaju merljivost svojstvaNominalna skala ne ispunjava ni jedan od Campbellovih zakona. . .


Kritike Stevensove teorije

Postoje i druge podele mernih skala Dihotomne (binarne) i multitomne skale Kategorijalne i merne skale Brojanje i merenje Diskretne i kontinuirane skale Kvalitativne i kvantitativne skale . . .


Ipak. . .

Nominalni nivo merenja se zasniva na identifikaciji i klasifikaciji objekataKlasifikacija je osnova i početak svakog merenjaUtvrđivanje poretka među objektima daje “slabu kvantitativnu skalu” – ordinalnuPsiholozi mogu dostići ordinalni nivo


Realnost psihičkih osobina

Psiholozi moraju prvo da dokažu da psihička svojstva postoje Na osnovu toga što se ljudi ponašaju

dosledno u različitim situacijama – homogenost, korelacije, FA. . .

Na osnovu biohemijskih, genetskih i fizioloških korelata. . .


Merljivost psihičkih osobina

Dokazivanje da je psihičko svojstvo merljivo može se obaviti jedino empirijski (eksperimentalno)Svojstvo se smešta u sve šire kontekste i utvrđuje se njegova povezanost sa drugim pojavama i osobinamaPrave se pretpostavke i predviđanja i proveravaju sePrimer inteligencije i introverzije – ekstraverzije


Šta je slučaj?Slučaj nastaje tokom svrsishodne praktične delatnosti, kao odstupanje od očekivanja ili odstupanje od ciljaPrimer: kad se izvlače listići iz šešira slučaj doživljavaju igrači, a ne osoba koja ih izvlačiSvaki događaj je svet u malom (preplitanje “kauzalnih lanaca”)


Individualne razlike su slučajne pojave

IR su nužan ishod svrsishodne i praktične delatnosti kao što je merenjeNajbolji alat za njihovu analizu je statistikaOne su “odjeci iz dubina”, njihovom analizom otkrivamo njihove izvoreAko između dve varijable postoji korelacija, one ili dele zajedničke izvore ili je jedna izvor drugoj


Izvori individualnih razlika

Prvi izvor je sam postupak merenja. IR koje potiču iz tog izvora nazivamo greškama merenja jer su neželjene i nepotrebneDrugi izvor je interakcija individue i merne procedure. IR koje potiču iz ovog izvora obično su neželjene, ali ne uvekTreći izvor je razvoj individue, splet naslednih, fizioloških i sredinskih uticaja. Ovaj izvor određuje nivo osobine


Dve paradigme psihološkog merenja

Prva. Paradigma spoljnog ocenjivanja ili paradigma maksimalne aktivnosti.

Druga. Paradigma unutrašnjeg ocenjivanja ili paradigma tipične aktivnosti


Greške merenjaKlasična podela Slučajne greške. Njihova AS je nulta pa

ne menjaju aritmetičku sredinu osobine Sistematske greške menjaju lokaciju i

oblik distribucije osobine

Suštinski:Greške su neočekivane i zato neželjene individualne razlike

što znači da mogu da potiču iz svakog od izvora


Analiza individualnih razlika

Analiza individualnih razlika omogućuje pristup skrivenim i nepoznatim uzrocima manifestnog ponašanjaStatistika je osnovni alat za analizu individualnih razlika u psihologijiOsnovni pojam na osnovu koga identifikujemo latentne osobine je

KORELACIJA


“Praktična” teorija merenja

Campbellova teorija merenja nastoji da zaboravi na to šta se meri, ne obazire se na greške merenja i deterministička je - aksiomatskaZato je Campbell smatrao da psihološko merenje nije fundamentalnoOsnovni prigovori takvim teorijama merenja: merenje je aktivan i praktičan odnos sa stvarnošću kod njih postoji stalna tenzija između “teorije” i

“prakse” merenja, teorijskih zahteva i praktičnih mogućnosti, odstupanja podataka od modela


Problem usklađivanja mernih skala i statističkih tehnika

Jednostavno: kad god u formuli postoji sabiranje sirovih podataka, oni moraju biti kvantitativni, tj. moraju biti brojeviPreciznije: “najbolje” statističke tehnike, bazirane na korelaciji, zahtevaju numeričke, kontinualne, normalno raspodeljene podatke


Međutim. . .

Monotone transformacije skale ne menjaju značajno r-ove, F i t testove, kovarijanse. . .Dakle, podaci mogu biti i slabo kvantitativni – rangovi – i da zaključci još uvek budu prihvatljivi


Monotono rastuća ln(X+10)


Monotono neopadajuća X3


Nemonotona 1/X


Takođe. . .

Svako merenje je praktično kategorijalno Brojanje i merenje

Normalna distribucija je odlika merenja a ne svojstvaNa velikim uzorcima vlada linearni model


Dva stanovišta

Recenzentsko—statističko zahteva da primenjene statističke tehnike strogo odgovaraju prirodi podatakaPragmatičko gledište toleriše izvesnu neusaglašenost, a na osnovu korisnosti, interpretabilnosti, konvencije i očuvanja značenja


Ipak. . .

Statistika je modeliranje i model će dati najbolje rezultate ako dobro fituje podatkePodaci se mogu transformisati da bi se prilagodili statističkoj tehnici: binarizacija, normalizacija, “peglanje”, prešifriranje. . .Izbor odgovarujuće tehnike: neparametrijske, optimalno skaliranje, MDS, analiza nominalnih varijabli...Ukratko: izbor statističke tehnike je kreativan zadatak – treba očuvati značenje


Varijabla

Entiteti i atributi. Entitete saznajemo preko njihovih atributa, a atributi ne mogu da postoje bez entitetaEntiteti su diskontinuirani, tipovi, klase, a atributi su kontinuirani“Pridruživanje” atributa entitetima izvršeno je zahvaljujući empirijskom metoduJedinstvo odslikava matrica: entiteti × atributi


Aristotel, sin Nikomahov, 384—322 p.n.eDiskontinualni način mišljenja


Galileo Galilei, 1564—1642

Kontinualni način mišljenja


Entiteti u psihologiji

LjudiŽivotinjeGrupe. . .Ispitanici, subjektiAli i: objekti, slučajevi


Atributi u psihologiji

Psihičke i druge osobine entiteta, svojstva, crte, karakteristike. . .Pošto su često nedostupne, predstavljaju se naučnim pojmovima – konstruktimaKonstrukti, kada se mere, često se nazivaju varijablama


Slučajna varijabla

varijabla je rezultat merenja nekog atributa na skupu

entitetaDakle, postoji dvojnost upotrebe pojma varijable – nekada se varijablom naziva konstrukt, a nekada rezultat merenja tog konstrukta


Manifestne i latentne varijable

Psiholozi mere manifestno ponašanje da bi pomoću njega doprli do latentnih osobina koje generišu ili modulišu to ponašanjeLatentne varijable se definišu na osnovu kovarijacija manifestnih ponašanja


Tipovi latentnih varijabliHijerarhijski sistemi U osnovi su obično manifestna

ponašanja Zatim idu nivoi latentnih varijabli

različite opštosti i obima – facete Na vrhu su tipovi

Multipolarni sistemi, morfološki, funkcionalni. . .Različita trajnost varijabliPitanje osnovnih jedinica ličnosti


Tipovi latentnih varijabli

Unipolarne, bipolarne i multipolarne Za bipolarnost nisu dokaz različiti

predznaci koeficijenata Nije dokaz ni negativna formulacija

ajtema Mora se postaviti pitanje: “šta je

suprotno od. . .?” Mora postojati teorijska i empirijska

podrška za “drugi pol”


Od konstrukta do ajtema

Konstrukt se, po pravilu, ne može meriti direktno (npr. “kolika Vam je inteligencija”)Konstrukt treba raščlaniti (na osnovu teorije ili ad hoc) na tipove ponašanja – indikatore ili znakeIndikatori su formulisani na jeziku teorije i njih treba prevesti u ajteme


Crta, osobina, tip, stanje. . .

Crta: osobina ličnosti koja ima direktivan karakter na ponašanjeOsobine usmeravaju, podstiču ili modulišu ponašanjeSposobnosti određuju domete tog ponašanjaStanje je, za razliku od crte, kratkotrajno – uglavnom strah ili bes


Emergentne i latentne varijable

Latentne varijable: smer kauzalnosti ide od latentnih ka manifestnim varijablama – crta izaziva ponašanjeEmergentne varijable: indikatori su deskripcija emergentnih varijabli, kauzalni smer ide od indikatora ka varijabliEmergentne varijable su stanja odnosno statusi (stanje zdravlja, materijalni status, aberantno ponašanje dece. . .)


Modeli psihološkog merenja

“Psihometrijska dogma”U odgovaranju na stavke

učestvuječitava ličnost

Psihometrijska definicija merenjaMerenje je praktična delatnost

koja ima za cilj objektivno prikupljanje podataka o nekom

svojstvu ili pojavi


Šta je model merenja u psihometriji?

Matematički ili statistički model koji numerički kombinuje nezavisne varijable, sa ciljem da se predvidi zavisna varijablaNV je obično latentna osobinaZV je obično odgovor, odnosno ponašanje, odnosno skor


Dva glavna modela merenja u psihometriji

Klasična testna teorija – KTT, odnosno klasični merni model, odnosno teorija pravog skora

Teorija ajtemskog odgovora – TAO, odnosno teorija latentne crte


Klasična teorija testaMODEL

Z = T + EPretpostavke

S2 = EtE = diagTtE = 0ZtE = (T + E) tE = S2

KonsekvenceP = ZtT = Zt(Z–E) = ZtZ – ZtE = R – S2

C = TtT = (Z–E)t(Z–E) = = ZtZ – EtZ – ZtE + EtE = R – S2

R = ZtZ = (T+E)t(T+E) = C + S2


Nedostaci KTT

Uvek je tačnaMeđuzavisnost mera osobine od uzorka Lak test je težak “lošim” ispitanicima. . .

Platonski pravi skorovi Ne mogu se direktno izračunati, postoji više

koncepcija i načina izračunavanja (npr. interna konzistencija i test-retest)...

Nekoreliranost grešakaPreplitanje definicija mernih svojstava


Nedostaci KTT

Da bi se otklonili, stvoren je niz pomoćnih modela, pre svih:

Model paralelnih indikatora

Model uzorkovanja iz domena


Modeli paralelnih indikatora

Paralelni indikatoriTj = Tk

σj2 = σk

2 iste varijanse

σjk = σlk iste kovarijanse

rjk = rtt = στ2 / σ2

Pouzdanost nekog indikatora jednaka je njegovoj korelaciji sa nekim drugim, njemu paralelnim indikatorom



Tau ekvivalentni indikatoriTj = Tk

σj2 ≠ σk

2 različite varijanse

σjk = σlk iste kovarijanse

Za ocenjivanje pouzdanosti testa najčešće se koristi upravo model τ-ekvivalentnih indikatora



Kongenerički indikatoriTj ≠ Tk

σj2 ≠ σk

2 različite varijanse

σjk ≠ σlk različite kovarijanse

Jedini zahtev je da indikatori imaju samo jedan zajednički izvor (predmet merenja)



Druga populacija i drugi uzorakDomen crte čine sva ponašanja koja izaziva ili na koja utiče ta crtaTest obuhvata jedan uzorak tih ponašanja

Pravi skor je onaj koji bi ispitanik dobio kad bi bio ispitan svim

ajtemima iz domena



Ajtemir1. = r2. = ... = rj. = rjk

rjk je prosečna korelacija u matrici

rj(1...m) = rjT = sqrt(rjk) = sqrt(rj.) m→∞Testovirj. = rjk = rjT

2

rjT je korelacija j-tog testa sa pravim skorom



Osnove teorije ajtemskog odgovora – TAO

Item Response Theory – IRTOsnovne karakteristike: Skaliranje Modeliranje Statistički pristup dodeljivanju

numerala Specifična objektivnost –

invarijantnost poretka


TAO

Strogi modelski pristup se ogleda u tome što osnovna jednačina modela direktno izračunava verovatnoću da će ispitanik i zaokružiti određenu alternativu na ajtemu j.To daje osnovu za poređenje modela i podataka


Ocena osobine i težine po KTT

Ajtem 1

Ajtem 2 Ajtem 3

Ajtem 4

Ajtem 5 Ajtem 6

Skor

Osoba 1

1 1 1 1 1 0 5

Osoba 2

0 1 1 1 1 0 4

Osoba 3

0 0 1 1 1 0 3

Osoba 4

0 0 0 1 1 0 2

Osoba 5

0 0 0 0 1 1 2

Osoba 6

1 1 0 0 0 0 2

Težina 0,33 0,5 0,5 0,67 0,83 0,17


Problemi

Osoba 6Ajtem 6


Ocena osobine i težine u TAO

δajtema = ln[pkolone / (1 – pkolone)] = δj

θispitanika = ln[preda / (1 – preda)]= θi

pe

eij

( )

( )

i j

i j

1


TAO rešenje (bez problema)

Ajtem 1

Ajtem 2

Ajtem 3

Ajtem 4

Ajtem 5

Osobina

Osoba 1

0,83 0,93 0,97 0,99 1,00 3

Osoba 2

0,50 0,73 0,86 0,94 0,99 1,39

Osoba 3

0,27 0,50 0,69 0,86 0,97 0,41

Osoba 4

0,14 0,31 0,50 0,73 0,93 -0,41

Osoba 5

0,06 0,14 0,27 0,50 0,83 -1,39

Težina 1,39 0,41 -0,41 -1,39 -3


Ocena osobine i težine u TAO

Raschov model, program WinstepsMetoda: JMLE, iterativno


Rešenje prvog problema-prilagođavanje ajtemskih težina-misfit (osenčeno)

Ajtem 1

Ajtem 2

Ajtem 3

Ajtem 4

Ajtem 5

Logita

Osoba 1

0,83 0,94 0,94 0,98 0,99 3,20

Osoba 2

0,52 0,79 0,79 0,91 0,97 1,72

Osoba 3

0,25 0,53 0,53 0,76 0,91 0,54

Osoba 4

0,11 0,29 0,29 0,53 0,79 -0,50

Osoba 5

0,03 0,11 0,11 0,25 0,52 -1,73

Osoba 6

0,11 0,29 0,29 0,53 0,79 -0,50

Logita 1,64 0,40 0,40 -0,63 -1,82 ←


Rešenje drugog problema-prilagođavanje osobine-misfit (osenčeno)

Ajtem 1

Ajtem 2

Ajtem 3

Ajtem 4

Ajtem 5

Ajtem 6

Logita

Osoba 1

0,59 0,85 0,95 0,98 1,00 0,59 1,90

Osoba 2

0,29 0,61 0,84 0,95 0,99 0,29 0,63

Osoba 3

0,11 0,33 0,61 0,85 0,96 0,11 -0,54

Osoba 4

0,03 0,11 0,29 0,59 0,86 0,03 -1,91

Osoba 5

0,03 0,11 0,29 0,59 0,86 0,03 -1,91

Logita 1,55 0,17 -1,00 -2,27 -3,76 1,55 ↑


Oba problema spojena- obostrano prilagođavanje- mnogo misfita (osenčeno)

atem 1

ajtem 2

ajtem 3

ajtem 4

ajtem 5

ajtem 6

logita

osoba 1

0,76 0,89 0,89 0,95 0,98 0,51 2,02

osoba 2

0,51 0,72 0,72 0,85 0,94 0,25 0,89

osoba 3

0,30 0,51 0,51 0,70 0,87 0,12 0,00

osoba 4

0,15 0,30 0,30 0,50 0,73 0,05 -0,89

osoba 5

0,15 0,30 0,30 0,50 0,73 0,05 -0,89

osoba 6

0,15 0,30 0,30 0,50 0,73 0,05 -0,89

logita 0,84 -0,03 -0,03 -0,87 -1,89 1,99


Osnovne pretpostavke

Jednodimenzionalnost Svi ajtemi moraju imati zajedničko

jezgro

Lokalna nezavisnost Korelacija između ajtema mora biti

nulta ako se osobina drži konstantnom


Fitovanje modela

Modelski pristup merenju se očituje u tome što se sistematski proverava da li podaci odgovoraju modelu (ili obrnuto)Upoređuju se modelske predikcije (verovatnoće odgovora) i dobijeni podaci - vidi rešenja prvog i drugog problema


Karakteristična kriva ajtema – KKS


3PL TAO model za dihotomne ajteme

θ je parametar ispitanika – nivo osobineδ, a i c su parametri ajtema: Težine Diskriminativnosti Pogađanja

p c ( c )e

e(x ) j j

a ( )

a ( )ij

j i j

j i j

1 11


Raschov model

1PL model

lnp

pij

ij

i j1

log it

pe

eij

( )

( )

i j

i j

1


Raschov model

Najbliži ideji modela merenja – sličan psihofizičkim modelima – modelira odnos draži (stavke) i odgovoraNajbliži konceptu invarijantnosti poretka, odnosno specifičnoj objektivnostiNajbliži Thurstoneovoj definiciji dobrog merenja


Ostali TAO modeli

1P, 2P i 3P modeliLogistički i normalniZa dihotomne i polihotomne ajtemeZa nominalne (PVI) i ordinalne ajtemeVišedimenzionalni i neparametrijskiTendencija je da se za svaki format ajtema izgrade posebni modeli

Šta je psihološki test

Uvod


Psihološki test – definicije

Psihološki merni instrumentSredstvo za objektivno prikupljanje podataka o ponašanju ljudiProcedura pomoću koje se uzima uzorak ispitanikovog ponašanja i skoruje i intrepretira na standardizovan način. . .



Važne komponente svih definicija Standardizovanost, kao važna

komponenta objektivnosti Testovi sadrže proverene draži na koje

ispitanici reaguju Uzima se uzorak ponašanja iz domena

osobine Ispitanici se porede na osnovu

rezultata


Delovi testa

Stavka, ajtem, čestica. . .Paketi ili testletiPodtestovi i podskaleUputstvo, primer i vežbaBaterije testova


Vrste stavki i format stavki

Format ocenjivanja Binarni Ordinalni Nominalni Stepenovano ocenjivanje

Format prezentiranja


Stavke dihotomnog formata

Sastoje se od stabla i ponuđena dva odgovoraListe označavanja ili kontrolne listeStavke sa prisilnim izboromSkale sa prisilnim izboromStavke sa alternativnim izborom


Pitanja sa višestrukim izborom – PVI

Ocenjuju se nominalno (nekognitivna) ili binarno (kognitivna)Sastoje se iz stabla i tri ili više alternativaU binarno ocenjivanim PVI jedna od alternativa je najtačniji odgovorOstale alternative su distraktori


Stavke sa uređenim kategorijama

Alternative su poređane po nekom kriterijumuSkale proceneLikertove skaleBinomni pokušaji, brojanje tačnih odgovora u nekom zadatku. . .Ali ne i: stavke sa stepenovanim ocenjivanjem koje predstavljaju način ocenjivanja


Stavke sa konstruisanim odgovorima

Stavke sa otvorenim ili slobodnim odgovorima (podrazumevaju se kognitivne stavke)Postoji stablo (eksplicitno ili implicitno) i mesto za upisivanje odgovoraAjtemi sa kompletiranjemAjtemi sa kratkim odgovoromAjtemi sa proširenim odgovorom – esejska pitanja


Osnovna merna svojstva


Osnovna merna svojstva

StavkiTestova

Po KTT – koeficijenti ili statisticiPo TAO – parametri


“Težina” stavke – KTT

Kod binarnih stavki – proporcija pozitivnih odgovora – p vrednostU opštem slučaju: aritmetička sredina ajtemskih skorovaZa binarne var. M=pZa polihotomne var. umesto M mogu se koristiti Mdn ili Mod


“Težina” stavke i testa – KTT

Težinakaolokacijanakontinuumuosobine


“Težina” stavke – KTT

Protivrečnost: veći p ili M – manja težina“Težina” nije dobar naziv za stavke koje ne mere sposobnostiAlternativni nazivi: indeks težine, popularnost, indeks lakoće, p-vrednost...


Težina stavke – KTT

Težina je jedan od dva osnovna kriterijuma za izbor stavki u testBiraju se stavke različitih težina, ali tako da im prosečna težina bude p = 0,50Izbegavaju se ekstremno lake i ekstremno teške stavke (npr. 0,10 i 0,90)


Težina testa – KTT

Prosečna težina stavki u testu ili: aritmetička sredina ukupnog skoraZavisi od težine stavki


Diskriminativnost stavke – KTT

Svojstvo stavke da razlikuje ispitanike sa niskom i visokom osobinomAlternativni naziv osetljivost (da se razlikuju ispitanici sa različitim nivoom osobine)



Klasični pokazatelj: diskriminativna moć (DP), tj. indeks diskriminativne moći, tj. indeks diskriminativnosti ajtemaDP = (G – D)/n, pri čemu je G frekvencija pozitivnih odgovora u grupi sa najvišim ukupnim skorom. . .DP se kreće u rasponu od –1 do +1



Danas se kao pokazatelj diskriminativnosti koristi korelacija stavke sa ukupnim skorom, tj. korelacija ajtem—totalNajčešće se koriste r (ili njegova modifikacija rpbis), ili rbis

Faktorsko opterećenje, takođeKorelacija sa spoljašnjim standardom, takođe



Preporučuje se korekcija ajtem-total korelacije putem uklanjanjem tog ajtema iz ukupnog skoraDiskriminativnost je povezana sa težinom: vrlo laki i vrlo teški ajtemi ne mogu imati visoku ajtem-total korelaciju (osim rbis)



Visoko diskriminativne stavke su redundantne (testleti)Nisko diskriminativne stavke su beskorisneKKS stavki sa visokim razlikama u diskriminativnosti se “seku” – Lordov paradoks



Biraju se ajtemi čije su diskriminativnosti u opsegu umerenih koeficijenata – npr. 0,30 do 0,80.Ako se kao koeficijent koristi r i ako se koristi korekcija, minimalna prihvatljiva vrednost je 0,30Međutim, postoje mišljenja da su prihvatljivi i niži, ali i viši koeficijenti


Diskriminativnost testa – KTT

Nije teorijski i praktično čvrsto utemeljenaZavisi od: dužine testa, grešaka merenja, distribucije skorova i namene testa (normativni ili kriterijumski)Distribucija skorova testa zavisi od ajtemskih težina i njihovih interkorelacija


Homogenost testa

Alternativni naziv:jednodimenzionalnost

Svojstvo testa: Da se cela njegova prava varijansa može

objasniti delovanjem samo jedne osobine, ili

Da svi njegovi ajtemi imaju samo jedan zajednički predmet merenja – zajedničko jezgro


Homogenost stavke

Može se definisati kao učešće zajedničkog predmeta merenja u njenoj varijansiNe koristi se često kao merno svojstvo


Homogenost testaTautologije i “semantička homogenost” nisu homogenostPotpuna homogenost nije moguća zbog “psihometrijske dogme”Međutim, homogenost dramatično olakšava evaluaciju testaMultidimenzionalnost, potrebna za ocenjivanje ličnosti, postiže se korišćenjem baterije jednodimenzionalnih testova


Homogenost i prosečna korelacija

Savršeno homogen test je skup paralelnih indikatora čije su greške nulte – intekorelacije su jediničneSavršeno heterogen test je skup paralelnih indikatora čiji su pravi skorovi nulti – interkorelacije su nulteDakle, na ocenu homogenosti po KTT utiču greške merenja – a to nije poželjnoZato prosečna interajtemska korelacija nije dobra mera homogenosti


Homogenost kroz faktorski model

Test je homogen ako fituje jednofaktorski modelTest je homogen ako u njegovoj pravoj (ili ukupnoj) varijansi ubedljivo najviše učestvuje prvi faktor – glavna komponenta


Ocenjivanje homogenosti u KTT

Faktorska analiza je optimalna alatka za analizu dimenzionalnosti testaAko ima više faktora slične dužine: Ako su korelirani, moguća je hijerarhijska

faktorska analiza Mogu da predstavljaju facete iste osobine

Koeficijenti homogenosti se obično zasnivaju na odnosu varijanse prvog faktora prema ukupnoj varijansi


Reprezentativnost testaVezana je za model uzorkovanja iz domena, specifično za Guttmanov modelUprošćeno, to je odnos antiimaž varijanse i ukupne varijanse – što test ima manje unikne varijanse, više je reprezentativan za domenNajčešći pokazatelj je Kaiser-Meyer-Olkinov (KMO) “measure of sampling adequacy” (MSA)


Šta su imaž i antimaž ajtema

Skup svih ajtema: 1, ..., j, ..., mSkup svih ajtema osim j-tog: m~jR2

j,m~j = koeficijent determinacije = imaž(1 – R2

j, m~j) = koeficijent alijenacije = koeficijent nedeterminacije = antiimaž


Pogađanje

Samo u oblasti kognitivnog testiranjaKlasična definicija podrazumeva “slepo pogađanje”, odnosno jednake verovatnoće biranja alternativaAbbottova formula:

Tt = T – [P / (k – 1)]

Korekcija nema efekta kada je korelacija T i P jedinična, tj. kada ispitanik pokuša da reši sve zadatke


Pogađanje

U stvarnosti, pogađanje nije slepoTeže da pogađaju loši ispitanici na teškim ajtemimaIspitanici koriste testovnu mudrost i ne pogađaju na slepoPostoje testovna anksioznost i nepažljivost koje mogu delovati u različitim uslovima primene testa


Umanjivanje efekta pogađanja

Klasična preporuka je da se: a) ispitanicima dadne instrukcija protiv pogađanja i b) da se primeni Abbottova formulaSuprotno, postoji i preporuka da se od ispitanika traži da pokušaju da reše svaki zadatak (da bi korelacija T i P bila -1)


Umanjivanje efekta pogađanja

Danas se preporučuje sledeće:Koristiti PVIPažljivo formulisati distraktoreKoristiti PKO sa dopunjavanjemDati dobro uputstvo, obezbediti pravilnu atmosferu. . .Ako se daje instrukcija protiv pogađanja (ili suprotna), mora biti jasna i preciznaTest mora biti prilagođen uzorku – ne pretežak (ali ni prelak)Primeniti 3P TAO model


Definicija testa brzine

Test je ubrzan onoliko koliko vremensko ograničenje: utiče na konačan rezultat ispitanika,

odnosno koliko učestvuje u varijansi ukupnih skorova,

a to se vidi po tome koliko smanjuje korelaciju ukupnog skora sa ukupnim skorom dobijenim bez ograničenja vremena


Testovi brzine – problemi

Nameću razne probleme:1. Šta mere2. Kako im se određuju merna svojstva

Asimetrija distribucije utiče na korelacije Faktori brzine

Pouzdanost se može odrediti metodom testa i retesta ili alternativnih formiPostoje “koeficijenti brzine” i “korekcije za brzinu”


Testovi brzine – neke napomene

Testovi brzine su obično znatno duži od testova snagePraksa je pokazala da skraćivanje vremena za 1/3 ili čak za ½ ne menja znatno merna svojstva testaIspitanici se žale na prekratko vreme, ali im učinak ne bude bitno smanjenSkraćivanje vremena može da promeni predmet merenja, jer: a) laki ajtemi (sa početka testa) mogu da mere nešto drugo i b) mogu da utiču faktori faktori ličnosti

PSIHOLOŠKI TEST



Psihološki merni instrumentSredstvo za objektivno prikupljanje podataka o ponašanju ljudiProcedura pomoću koje se uzima uzorak ispitanikovog ponašanja i skoruje i intrepretira na standardizovan način. . .



Važne komponente svih definicija Standardizovanost, kao važna

komponenta objektivnosti Testovi sadrže proverene draži na koje

ispitanici reaguju Uzima se uzorak ponašanja iz domena

osobine Ispitanici se porede na osnovu

rezultata


Testiranje i ocenjivanje

Testiranje je: administriranje, ocenjivanje i tumačenje psiholoških testovaOcenjivanje je prikupljanje podataka različitim metodama, njihova analiza, tumačenje i objedinjavanje nalaza


Vrste testovaTestovi sposobnosti – testovi ličnostiVerbalni testovi – neverbalni testoviŠtampani testovi – testovi izvođenjaStrukturirani testovi – nestrukturirani testoviTestovi sa slobodnim odgovorima – testovi sa predloženim odgovorimaGrupni testovi – individualni testoviKlinički testovi – neklinički testoviTestovi brzine – testovi snageRačunarski podržani i adaptivni testovi. . .


Testovi sposobnostiPrva paradigma: maksimalna aktivnost i spoljno ocenjivanjeSposobnosti su kapaciteti da se izvede neko ponašanje: senzomotorne, perceptivne, pažnja, inteligencija. . .Kognitivni testoviAjtemi se nazivaju zadacimaTestovi podobnosti, testovi postignuća i neuropsihološki testovi


Primeri kognitivnih ajtema

_____ je prema šeširu kao kuća prema _____1. odelo A. prozor2. glava B. vrt3. čiviluk C. krov4. rupa D. dimnjak

JIRE : KIRE = FORA : KORE KORA LIRE GORA GIRE

pots stop avum muva acvo ________Sto puta meri, a jednom seci.

a) Pre nego što nešto učiniš, dobro promisli

b) Ko hita, vrat lomic) Reč se meri, a ne broji.


Guilfordov ajtem za divergentnu produkciju

Navedite što više mogućnosti upotrebe navedenog predmeta (šta sve možete učiniti sa ciglom). Za rešavanje imate 2 minuta.CIGLA moze poslužiti za:


Testovi ličnosti

Druga paradigma: tipična aktivnost i unutrašnje ocenjivanjeOsobine (crte) se definišu kao dispozicijeKonativni testoviUpitnici, inventari ili skaleAjtemi se nazivaju pitanjima


Verbalni testoviSadrže ajteme koji su formulisani prirodnim jezikomZahtevaju poznavanje jezikaProblem nepismenosti, hendikepa. . . Mogu da se zadaju usmeno

Slova i brojevi se mogu koristiti kao simboli i test tada nije verbalniNema potpuno neverbalnog testaVerbalni testovi su štampani testovi


Neverbalni testovi

Ajtemi su ikonički, figuralni, simbolički...Eliminišu potrebu za pismenošću, poznavanjem jezika i manje su “zasićeni kulturom”Po kriterijumu pismenosti, numerički testovi su verbalni. Po kriterijumu vrste sposobnosti, neverbalni su


Štampani testovi – testovi izvođenja

Štampani, papir-olovka ili papirni testoviTestovi izvođenja: manipulativni testovi i test aparati


Strukturirani testovi

Svi ispitanici jednako razumeju šta je pitanje i kakav odgovor moraju da dajuObjektivni testoviNeprojektivni testoviTestovi sa predloženim odgovorima


Nestrukturirani testovi

Svaki ispitanik može različito da shvati šta znače pitanja i kako na njih da odgovoriSubjektivni testoviProjektivni testoviTestovi sa slobodnim odgovorima


Testovi sa predloženim odgovorima

Testovi sa zatvorenim pitanjimaAjtemi se sastoje iz stabla i dve ili više alternativaPitanja sa višestrukim izborom – PVI


Testovi sa slobodnim odgovorima

Testovi sa otvorenim pitanjimaAjtemi se sastoje od stabla, a odgovor smišlja, formuliše i upisuje sam ispitanikPitanja sa konstruisanim odgovorima – PKODa bi se test ocenio, otvorene odgovore treba zatvoritiPsihometrijski problem nije koliko su odgovori slobodni, nego koliko se mogu objektivno oceniti


Grupni i individualni testovi

Grupni testovi su konstruisani tako da mogu da se administriraju grupnoIndividualni testovi su pogodni samo za individualnu primenu


Klinički i neklinički testoviKlinički testovi su namenjeni kliničkoj populaciji i daju se individualnoMeđutim, važnija je razlika u predmetu merenja – neklinički mere crte ličnosti, a klinički mentalne poremećajeEkstremni skorovi na nekliničkim testovima nisu dovoljni za indikaciju mentalnog poremećajaNeklinički testovi mogu poslužiti u kliničke svrhe ako im se primena i tumačenje rezultata prilagodi (trajanje, ponašanje, marker ajtemi...)


Testovi brzine i testovi snage

Podela se odnosi samo na testove sposobnostiIdealan test brzine se sastoji od vrlo lakih stavki, ali je vreme rada ograničenoIdealan test snage ima stavke poređane od najlakše do najteže i vreme rada nije ograničeno


Računarski podržani i adaptivni testovi

RBT i KATU adaptivnim testovima se zadaju ajtemi koji su prilagođeni ispitaniku


Delovi testa

Stavka, ajtem, čestica. . .Paketi ili testletiPodtestovi i podskaleUputstvo, primer i vežbaBaterije testova


Stavka, ajtem, čestica. . .

Osnovni deo svakog testaDilema: ono što ispitanik vidi, ili ono što psiholog ocenjuje

Kod strukturisanih, objektivnih, štampanih testova... stavka je pojedinačno pitanje ili zadatak


Paketi ili testleti

Grupa ajtema koji se odnose na isti sadržaj, ili koji predstavljaju celinu, ili na koje ispitanik odgovara sledeći isti tok razmišljanja (isti misaoni proces)Namena im je u povećanju pouzdanosti ili u alternativnim formama (KAT)Tautologije nisu dobar način konstrukcije testleta


Podtestovi ili podskale

Mere različite osobineMere različite facete, faktore ili nivoe iste osobineImaju stavke različitog formataZasebno se skoruju


Uputstvo, primer i vežba

Odštampani su na samom testu (priručniku) i administrator ih čita takve kakvi jesuOni su delovi testa jer mogu dramatično da utiču na odgovoreUvodno uputstvo i standardno uputstvoTestovi sposobnosti obično imaju primer i vežbu


Baterije testovaOmnibus testoviNekada konstruktori sami prave složene testove koje nazivaju baterijomVažnija je situacija kada psiholog kombinuje više testova za određenu namenu (ad hoc)Takvoj bateriji nisu određena merna svojstvaProblem formiranja kompozitnog skoraPrirodan način da se homogenim testovima meri širi repertoar osobina


Vrste stavki i format stavki

Format ocenjivanja Binarni Ordinalni Nominalni Stepenovano ocenjivanje

Format prezentiranja


Stavke dihotomnog formata

Sastoje se od stabla i ponuđena dva odgovoraListe označavanja ili kontrolne listeStavke sa prisilnim izboromSkale sa prisilnim izboromStavke sa alternativnim izborom


Pitanja sa višestrukim izborom – PVI

Ocenjuju se nominalno (nekognitivna) ili binarno (kognitivna)Sastoje se iz stabla i tri ili više alternativaU binarno ocenjivanim PVI jedna od alternativa je najtačniji odgovorOstale alternative su distraktori


PVI – pitanje broja alternativa

Ako nema pogađanja dovoljne su triU praksi, dovoljne su četiriIstraživanja pokazuju da PVI obično sadrže jedan do dva dobra distraktora, a ostali su obično nulti distraktoriNe mora biti isti broj kod svih pitanja (paziti na Abbottovu korekciju)


Kako pisati dobra PVI

Timski radAko je jedna alternativa najtačnija, to znači da ostale nisu besmisleneBesmisleni, providni, gramatički pogrešni itd. distraktori čine čitavo PVI lošimDobri distraktori čine PVI dobrimAtraktor je alternativa koja je posebno privlačna ispitanicima sa poluznanjem


Stavke sa uređenim kategorijama

Stavke sa ordinalnim kategorijamaAlternative su poređane po nekom kriterijumuSkale proceneLikertove skaleBinomni pokušaji, brojanje tačnih odgovora u nekom zadatku. . .Ali ne i: stavke sa stepenovanim ocenjivanjem koje predstavljaju način ocenjivanja


Skale procene

Politomne stavke sa uređenim kategorijamaProcenjuje se neko svojstvo ili ponašanje drugih ljudi za koje postoji teorijski okvir da se tretira kao kvantitativno


Skale procene

Skalu čini stavka koja ima stablo i skalu odgovoraSkalu odgovora čini skup alternativa koji može biti: semantički, numerički ili grafičkiDa bi skala odgovora postala skala merenja moraju postojati teorijski i empirijski dokazi


Standardni problemi procenjivanja

Popustljivost – strogost – velikodušnostEkstremnost – greška centralne tendencijeHalo efektProcenjivačko usmerenjeOportunizamNestabilnost


Pravila dobre skale procene

Skala, posebno skala odgovora mora biti takva da za sve učesnike ima isto značenjeDa bude multiajtemskaBARSBipolarne skale, skale sa prisilnim izborom. . .


Stavke sa konstruisanim odgovorima

Stavke sa otvorenim ili slobodnim odgovorimaPodrazumevaju se kognitivne stavkePostoji stablo (eksplicitno ili implicitno) i mesto za upisivanje odgovora


Ajtemi sa kompletiranjem

Primer:Ova stavka naziva se ajtem sa

_________Linija može biti na početku ili sredini rečeniceLako se ocenjuju


Ajtemi sa kratkim odgovorima

Sastoji se od pitanja koje zahteva kratak odgovor: Stručni izraz Frazu Rečenicu Pasus

Dužina linije sugeriše koliko dug odgovor se očekuje


Esejska pitanjaAjtemi sa proširenim odgovoromŠto je odgovor duži: Teže ga je objektivno oceniti Nepogodniji je za velike grupe

Dužina zavisi i od namene, predmeta merenja, osobina ispitanikaDovoljno je pola strane do jedne straneNajbolje je ako se zahteva komparacija, ocena i lično mišljenje ispitanika o nekoj kontroverzi, problemu. . .


Ocenjivanje pomoću dosijea

Dosijei su zbirka ili uzorak radova prikupljenih tokom vremenaBliski su metodi praktičnih zadatakaPravila za formiranje dosija moraju da budu jasna i preciznaKriterijumi ocenjivanja dosijea moraju biti definisani unapred, jasno i precizno


“Psihometrijsko” – “autentično” ocenjivanje

Postoji jak “antitestni” pokret u oblasti pedagoškog testiranja (i šire)Pristalice tog pokreta ne odriču najviši značaj evaluaciji znanja i sposobnosti ali kritikuju “standardizovane testove”Neke od kritika testova su opravdane


“Psihometrijsko” – “autentično” ocenjivanje

Najveći broj kritika testovima se mogu otkloniti: Boljom validnošću Boljom pouzdanošću i Pravilnom primenom testova

Alternative sadržane u “autentičnom” ocenjivanju: Ne poseduju dokazanu višu validnost Poseduju dokazano nižu pouzdanost


PVI ili PKOPVI se teško prave a lako ocenjujuPKO se lako prave a teško ocenjujuPVI nisu pogodna za kompleksne veštine, divergentno mišljenje i stvaralaštvoPKO mogu da imaju vrlo nisku pouzdanost, ne mogu da pokriju svo gradivo, ne mogu na velikim grupama...


Banke ajtema

Banka ajtema je strukturisani skup ajtema čija su merna svojstva poznataBanka ajtema je namenjena da se iz nje izvlače alternativne forme testova sa poznatim mernim svojstvimaBanke ajtema su danas implementirane na računarimaBanka ajtema može biti jednodimenzionalna ili višedimenzionalna


Banke ajtema

Kalibracija banke ajtema100 do više stotina ajtema, u zavisnosti od kvaliteta ajtema, namene banke, predmeta merenja itd.Najjednostavniji način biranja ajtema iz banke je na osnovu težine ajtemaDanas se najčešće koristi funkcija informativnosti


Računarsko adaptivno testiranjeKAT

Svakom ispitaniku se zadaju ajtemi čija je težina prilagođena nivou osobine kod tog ispitanikaSvaki ispitanik dobija “svoj test”Procedura startovanjaProcedura selekcije ajtemaKriterijumi zaustavljanja


KAT sa binarnim ajtemima


Računarski zasnovano testiranje

RBT

Tu spadaju i banke ajtema i KATPomoć u zadavanju testovaPomoć u skorovanju i interpretaciji, ekspertski sistemiAutomatsko generisanje ajtema


Testovi orijentisani na norme i na kriterijum

Testovi orijentisani na norme se tumače tako što se skor poredi sa normom, tj. sa drugim ispitanicimaTestovi orijentisani na kriterijum se interpretiraju tako što se utvrđuje da li je ispitanik dostigao neki kriterijum: naučio celo gradivo ovladao nekom veštinom u stanju da obavlja neki posao, završi

školu...


Reperkusije na konstrukciju testa

Testovi orijentisani na norme su: univerzalni u pogledu oblasti primene ciljani na jednu osobinu diskriminativni u celom opsegu osobine

Testovi orijentisani na norme su: ciljani na jednu oblast primene, profesiju,

stručnu oblast, školu obično obuhvataju širok dijapazon

ponašanja diskriminativni samo u oblasti razdvajanja

pao--prošao


Reperkusije na merna svojstva

Testovi orijentisani na norme su lakši za određivanje mernih svojstava i na njima se mogu odrediti sva svojstvaTestovi orijentisani na kriterijum su obično binarne varijable, dakle: manja varijabilnost, niže korelacije, niža pouzdanost, niža valjanost...


Konstrukcija testa

Za konstrukciju je relevantno celokupno gradivo predmeta PsihometrijaKonstrukcija testa je kolektivni poduhvatNema jednog načina, pristupa i recepta za konstrukciju testaSvaki revidirani, prevedeni, skraćeni... test treba tretirati kao nov test


Glavne faze konstrukcije testa

1. Priprema i plan2. Definicija varijable3. Operacionalizacija varijable4. Izbor vrste i formata testa i stavki5. Pisanje stavki6. Pisanje uputstva, primera i vežbi7. Probna (pilot) testiranja


Faze konstrukcije testa8. Primena na konstrukcionom uzorku9. Ajtem analiza10.Konačan izbor stavki11.Primena na normativnom uzorku12.Određivanje mernih svojstava13.Izrada normi14.Pisanje priručnika15.Revizije testa


Definicija varijableDefinicija predmeta merenjaNa osnovu teorije, iz teorije se izvode predikcije—ponašanja, induktivni načinPrikupljaju se ponašanja ili simptomi, pišu se stavke, pa se analizom dedukuju osobine – deduktivni načinEklektički, kombinacijom teorija i postojećih stavkiObično mora postojati ciljna populacija


Određivanje vrste i formata

Banka ajtema, fiskni test, adaptivni test, računarski test, prevedeni test, modifikovani test, normativni ili kriterijumski. . .Namena testa (istraživačka, selekciona, klinička...)Konačna ciljna populacija(e)Način primene (grupno, individualno)


Pisanje stavkiObično timski Značajan doprinos mogu dati nepsiholozi,

stručnjaci za datu oblast, dobri posmatrači, oni koji razumeju ljude...

Problem organizacije rada tima

Leksička hipoteza, etic-emic, problem prevoda Idiomatski prevod, dvostruki prevod...

Pisanje lakih i teških ajtemaTrik pitanja


Pilot testiranja

“Uvek postoje pilot testiranja”Primenjuje se probna ili pilot verzija testa, ili sePrimenjuje test na probnom ili pilot uzorkuStavke se modifikuju, izbacuju, ubacuju, pravi se uputstvo, određuje vreme trajanja...


Pilot testiranja

Pilot verzija testa je prototip, još nije stabilna i definitivnaTokom pilot testiranja nije obavezna ozbiljna statistička analiza; dovoljni su težina stavki, frekvencije distraktora, korelacije sa svojstvima ispitanika...


Primena na uzorku za konstrukciju

Nakon što se formira relativno stabilna verzija testaKonstruktivni uzorak mora biti reprezentativan za ciljnu populaciju testaNa osnovu ove primene se vrši konačan izbor stavki


Ajtem analiza

Prvenstveno se određuju merna svojstva stavkiPrirodan nastavak ajtem analize je i određivanje “internih” mernih svojstava testa u celiniDve varijante Po KTT Po TAO


Ajtem analiza

Određuju se: Težina stavki Diskriminativnost stavki Faktorska struktura (valjanost) stavki Reprezentativnost, homogenost,

pogađanje... Fitovanje stavki DIF . . .


Faktorska ajtem analizaOptimalna alatka za procenjivanje svojstava testa u celiniFaktorska opterećenja su pokazatelji: Faktorske složenosti stavke

(jednodimenzionalnosti) Diskriminativnosti stavke Faktorske valjanosti stavke. . .

Iz pratećih matrica se obično mogu utvrditi težina i reprezentativnost stavki


Faktorska ajtem analiza

Izbor početnih koeficijenata – r, φ, rtet

Utiče na otklanjanje faktora težine Nema definitivnog rešenja – “izglačani”

rtet se možda pokažu dobrim

Izbor faktorskog rešenja (inicijalnog faktorisanja) U okviru KTT: ML, GLS, imaž, alfa. . . U okviru TAO: FA pune informacije


Faktorska ajtem analiza

Određivanje broja faktoraOdređivanja vrste rotacije Ortogonalne verovatno bolje za

proveru konstrukta (formiranje našeg znanja)

Kosougle verovatno bolje za rekonstrukciju stvarnih mera (opisivanje stvarnosti)


Documents

Psihometrija I