1

1. Podaci o ležištu mineralnih sirovina pratećim stenama 1.1. Geografski položaj Ležište rude gvožđa, sa srednjim sadržajem gvožđa 58% nalazi se na području opštine Bor, katastarska opština Krivelj, na karti Bor sa oznakom lista k.o. Krivelj - 10, razmere 1:1000. Ležište se nalazi između koordinata: X= 4 888 100 Y= 7 588 050 X= 4 888 480 Y= 7 588 270 X= 4 888 150 Y= 7 588 380 1.2. Komunikacije, veze i snabdevanje Na samom budućem eksploatacionim polju i u njegovoj neposrednoj blizini nalazi se nekoliko lokalnih puteva nižeg reda čije će izmeštanje biti neophodno. Njihova nova trasa data je na situacionij karti. Preko ležišta prolazi put Gornjane - Majdanpek od koga će se izraditi put do ležišta dužine m i širine m. Snabdevanje električnom energijom biće ostvareno podzemnim visokonaponskim vodom sa glavne trafo stanice PK ,,Veliki Krivelj’’ koja se nalazi 3 km severno od ležišta ,,Banjica’’. Snabdevanje industrijskom i pijaćom vodom ostvariće se izgradnjom vodovoda od 700 m i njegovim spajanjem sa vodovodnom mrežom Bor - Veliki Krivelj, severozapadno od ležišta. Imajući u vidu blizinu okolnih naselja Bora I Krivelja, obezbeđenje radne snage će se vršiti iz ovih mesta I okoline. Zbog mogućnosti organizovanja prevoza, nije potrebna izgradnja obekata za smeštaj I rekreaciju radnika. 1.3. Geološki podaci o ležištu i široj okolini Na osnovu podataka dobijenim istražnim bušenjem, ležište rude gvožđa spada u grupu ležišta vezanih za intermediarne vulkansko - intruzivne magmatske komplekse. Radi se o kompaktnom rudnom telu, sočivastog oblika koga sačinjavaju minerali siderit, magnetit, hematit. Šira okolina rudnog tela sastoji se od andenzita (mlade izlivne stene dioritske magme). Okolne stene su krečnjaci. - Tektonika terena Ležište je nastalo u genetskoj vezi sa matičnim vulkanogeno - intruzivnim kompleksima dacito - krečnjaka. Prostorni položaj ležišta je regulisan regionalnom zonom razlamanja. Vulkanogeno - intruzivni kompleks je složene građe formiran u više faza vezanih za ukupnu magmatsku aktivnost. - Morfologija ležišta Ležište je nastalo iz hidrotermalnih rastvora. Sam proces nastanka vezan je za četiri osnovna stadijuma: 1. Obrazovanje hidrotermalnih rastvora, mobilizacija pojedinih metala iz rudnih izvora i njihovo prevođenje u rudni rastvor. 2. Prenošenje rudnih komponenti od njihovog izvora do područja u kome se obrazuje ležište, 3. Međusobni uticaj hidrotermalnih rastvora u sredini kroz koju prolaze, 4. Izdvajanje rudnih komponenti iz rastvora kao posledica promenjenih fizičko-hemijskih uslova. Kao izvor rudnih metala javlja se magma iz koje su oni prevođeni u hidrotermalni rastvor.

2

- Hidrogeologija ležišta Složena geološka građa terena stvarana je tokom duge geološke istorije, postojanje stena sa različitom strukturnom poroznosti, intenzivna tektonska poremećenost stenskog masiva i dr. uslovili su složenost hidrogeoloških odnosa u terenima šire okoline Bora. Tokom istraživanja posebna pažnja posvećena karsnim terenima i u njima prisutnom karstnom tipu izdani. Utvrđeno je da na terenu nema karstnih izdani i da je priliv vode u granicama normalnog. - Istraživanje ležišta

Ležište je istraženo istražnim bušotinama. Bušotine su izrađene u mreži 50x50m,na taj način dobijeno je 9 poprečnih i 6 uzdužnih profila. Geomehanička ispitivanja izvršena su na uzorcima koji su dobijeni istražnim bušenjem. Ova ispitivanja podrazumevaju određivanje fizičko - mehaničkih osobina mineralne sirovine i pratećih stena. Fizičko - mehaničke osobine mineralne sirovine i pratećih stena date su u tabeli br:1.

Tabela 1: Fizičko - mehaničke osobine mineralne sirovine i pratećih stena 1.4. Obračun rudnih rezervi 1.4.1. Obračun geoloških rezervi Osnovni princip koji se koristi pri proračunu ja da se kroz rudno telo, koliko je to moguće po nekom pravilnom rasporedu, najčešće se istražnim bušenjem, postavi potreban broj paralelnih profila sa poznatim rastojanjem između njih. U ovom slučaju urađeno je 9 poprečnih profila i 6 uzdužnih profila. Proračun se vrši na sledeći način:

Najpre se odrede površine poprečnih i uzdužnih profila planimetrom ili brojanjem kvadratića na papiru sa milimetarskom podelom, a zatim se koristeći zadatu razmeru prevedu u prirodnu veličinu. Zatim se izračunavaju zapremine blokova, određene profilima i konturama rudnog tela pomoću obrasca:

( ) LPP21

V 1nnn ⋅+⋅= +

gde su: −nV zapremina rude [ ]3m ,

−+ +1nn PP površine profila koje ograničavaju jedan blok [ ]2m , -L rastojanje između profila [ ]m , Zapremina bokova se izračunava tako što se površina zadnjeg profila tog boka pomnoži sa rastojanjem od tog profila do kraja ležišta i podeli sa tri.

Br. fizičko mehaničke karakteristike oznaka jedinica ruda

gvožđa andezit

1 zapreminska masa γ 3mt 3,4 2,6

2 čvrstoća na pritisak pσ MPa 131,8 90,74

3 čvrstoća na istezanje iσ MPa 11,58 10,78 4 čvrstoća na smicanje τ Mpa 7,40 9,17 5 kohezija C Mpa 22 17.85 6 ugao unutrašnjeg trenja ϕ о 58 30 7 modul elastičnosti E Mpa 56000 44600

3

Kako su rezerve rude sračunate uzdužnih profila 1 580 032 m3 odnosno 5 372 109 t, a metodom poprečnih profila 1 612 289 m3 odnosno 5 481 783 t , vidi se da se vrednosti razlikuju za 2,00% što znači da je tačnost zadovoljavajuća. Može se zaključiti da ležište ima 1 612 289 m3 odnosno 5 481 783 t rude. Proračunate rezerve spadaju u rezerve ,,A’’ i ,,B’’ kategoriju. S obzirom da se eksploatacijom obuhvata čitavo ležište, projektne rezerve poklapaju se sa geološkim. Tabela 2: Proračun geoloških rezervi metodom uzdužnih paralelnih profila

Profili P[m2] Psr L V[m3] γ[t/m2] Q[t] C [%] Qkk[t]

I-I 0

2 325 43 99 975 3.4 339 915 58 197 151 II-II 6 976

11 471 50 573 550 3.4 1 950 070 58 1 131 040 III-III 15 966

12 870 50 643 500 3.4 2 187 900 58 1 268 980 IV-IV 9 773

5 255 50 262 750 3.4 893 350 58 518 140 V-V 736

VI-VI 0 245 6 1 470 3.4 4 990 58 2 900

UKUPNO Σ ≈ 1 581 245 5 376 225 1 378 211

Tabela 3: Proračun geoloških rezervi metodom poprečnih paralelnih profila

Profili P[m2] Psr L V[m3] γ[t/m2] Q[t] C [%] Qkk[t]

1-1 0 813 24 19 500 3.4 66 300 58 38 454

2-2 2 439 3 998 50 199 900 3.4 679 660 58 394 202

3-3 5 558 6 036 50 301 800 3.4 1 026 120 58 595 150

4-4 6 514 6 806 50 340 300 3.4 1 157 020 58 671 071

5-5 7 099 6 636 50 331 800 3.4 1 128 120 58 654 310

6-6 6 147 5 153 50 257 650 3.4 876 010 58 508 086

7-7 4 158 2 966 50 148 300 3.4 504 220 58 292 448

8-8 1 774

9-9 0 591 22 13 000 3.4 44 200 58 25 636

UKUPNO Σ ≈ 1 612 250 5 481 650 3 179 357

4

1.4.2. Obračun eksploatacionih rezervi Obračun eksploatacionih rezervi izvršen je metodom poprečnih vertikalnih paralelnih profila. To su rezerve za koje je tehno-ekonomskom analizom dokazano da se mogu rentabilno eksploatisati. Obračun eksploatacionih rezervi izvršen je metodom poprečnih vertikalnih paralelnih profila dat je u sledećim tabelama:

Tabela 4: Eksploatacione rezerve rude

Ukupne eksploatacije količine rude u ležištu “Banjica“ iznose 1 564 000 m3.

Br.profila P Psr L V

VB1 0 0 50 0

1-1 0 562 50 28 100

2-2 1 124 3 327 50 166 350

3-3 5 530 5 952 50 297 600

4-4 6 374 6 664 50 333 200

5-5 6 954 6 400 50 320 025

6-6 5 847 4 998 50 240 900

7-7 4 149 2 856 50 142 800

8-8 1 563

VB8 0 521 50 26 050

Ukupno: 1 564 000

5

Tabela 5: Eksploatacione količine jalovine Ukupne količine jalovine iznose 2 891 000 m3. Ukupne količine iskopina predstavljaju zbir količina rude i jalovine i iznose: Visk= Vrude + Vjalovine = 1 564 000 + 2 891 000 = 4 455 000 m3

Br.profila P Psr L V VB0 0 163 50 8 150 0-0 489

3 799 50 189 925 1-1 7 108

10 565 50 528 250 2-2 14 022

12 781 50 639 050 3-3 11 540

10 420 50 521 000 4-4 9 300

8 486 50 424 300 5-5 7 672

6 426 50 321 275 6-6 5 179

3 539 50 176 925 7-7 1 898

1 363 50 68 150 8-8 828

VB8 0 276 50 13 800

Ukupno: 2 891 000

6

2. Tehnički opis 2.1. Otvaranje i razrada Na osnovu fizičko - mehaničkih osobina mineralne sirovine i jalovine, ugla zaleganja ležišta, reljefa terena, najadekvatnija je diskontinualna tehnologija otkopavanja. Tehnologija dobijanja mineralne sirovine kao i jalovine sastoji se iz sledećih radnih operacija: -Bušenje -Miniranje -Utovar bagerom -Transport masa kamionima -Odlaganje -Pomoćne operacije Raskrivanje ležišta se vrši buldozerom. Smatra se da je ovakav način eksploatacije ležišta najekonomičniji, s obzirom na date uslove. Svi objekti koji su neophodni za normalan rad površinskog kopa smešteni su na glavnom platou koji je predstavljen na situacionoj karti. Plato je izrađen na koti k+340. Te prateće objekte sačinjavaju: A. Drobilično postrojenje B. Upravna zgrada C. Elektromašinska radionica D. Skladište maziva E. Benzinska pumpa F. Depo za rudu G. Magacin eksploziva H. Trafostanica Eksploatacija ležišta gvožđa iz ovog projektnog zadatka od gornjih najviših etaža ka donjim - etažno otkopavanje. U tu svrhu neophodno je određenim putevima dopremiti neophodnu opremu za početak izvođenja radova. Da bi se došlo do najviše etaže E 420 koristiće se put koji će biti izradjen u tu svrhu i koji je predstavljen na situacionoj karti. Put će biti dvosmeran širine 12 m, i obzirom na konfiguraciju terena biće izradjen delimično u useku a delimično i u nasipu. Materijal iz useka biće iskorišćen za izradu nasipa. Kop od E420 do E340 je visinski tip kopa. Od nivoa E340 do nivoa E270 kop prelazi u dubinski deo kopa. Sve niže etaže se otvaraju kosim usecima otvaranja koji će se koristiti i za unutrašnje puteve, putevi unutar kopa su stacionarni. Putevi su rađeni kako u useku tako i u nasipu tako da nagib puta ne prelazi 10%, sve raskrsnice su rađene u horizontali. Otvaranje etaža u visinskom delu kopa vršiće se horizontalnim usecima ili poluusecima i to odmah sa pristupnog puta. Otvaranje etaža u dubinskom delu kopa vršiće se kosim usecima otvaranja. Po lokaciji izrade ovi useci su unutrašnji, a po vremenu trajanja su stalni jer će kasnije služiti kao transportni putevi i veza sa nižom etažom. Prosti su tj. pojedinačni jer otvaraju samo po jednu etažu, a po obliku poprečnog preseka su trapezasti. Osnovne dimenzije kosog useka otvaranja su: i= 10 % - nagib useka koji zavisi od vrste primenjenog transporta, h= 10 m - visina useka, b= 12 m - širina useka, α= 75° - nagib bočnih strana useka. Zapremina kosog useka Vu može se predstaviti kao zbir zapremina poluprizmi i piramida koje ga sačinjavaju i nakon sređivanja može se predstaviti kao:

7

Slika 1: Izgled i dimenzije useka otvaranja

Dimenzije horizontalnog useka pripreme su 22x22 m, što znači da je količina matrijala koja se dobija njegovim otkopavanjem 7 075 m3.

8

2.1.1. Uslovi koje objekti, uređaji i postrojenja u tehnološkom procesu treba da ispune Svi uređaji i postrojenja na površinskom kopu moraju pre svega zadovoljiti odgovarajuće proračunom usvojene kapacitete. Prilikom rada, postrojenja i uređaji moraju zadovoljiti i pojedine zahteve koji se odnose na zaštitu životne sredine i ergonomske uslove. Svi objekti moraju zadovoljiti uslove u pogledu predviđenih mera tehničke zaštite. To se pre svega odnosi na magacin eksploziva i skladište dizel goriva. Ukoliko su svi ovi uslovi ispunjeni, objekti, uređaji i postrojenja mogu krenuti sa radom. 2.1.2. Lokacija pojedinih objekata i postrojenja i situacioni plan rudnika Lokacija pojedinih objekata i postrojenja koji su neophodni za normalan rad površinskog smešteni su na glavnom platou koji je predstavljen na situacionoj karti PK ,,Banjica’’. Plato je izrađen na koti k+340. 2.2. Tehnologija otkopavanja 2.2.1. Prostorno ograničenje površinskog kopa i odlagališta sa analizama stabilnosti 2.2.1.1. Proračun ugla završne kosine kopa i analiza stabilnosti kosine Završni ugao kopa bira se tako da obezbedi što bolju eksploataciju u smislu stabilnosti kopa, a da se otkopa što manje jalovine. Kako eksploatacija odmiče u dubinu što je stabilnost kopa manja, sa istim uglom kosine kopa, zbog većih masa koji opterećuju kosinu kopa. Stoga, da bi se zadržao odgovarajući stepen sigurnosti, kako se povećava dubina kopa, tako se smanjuje završni ugao kopa. Stenska masa u kojoj se radi površinski kop su sitnozrne polimineralne eruptivne stene, blokova veličine 0,3 - 1 m, u kojima dominira silifikovani andezit. Na osnovu analize stabilnosti kosine utvrđen je ugao °= 70β za koji se postiže faktor sigurnosti kosine Fs=1,3. . 2.2.1.2. Utvrđivanje granične dubine kopa Racionalna dubina kopa predstavlja dubinu na kojoj je cena dobijanja rude manja ili jednaka ceni dobijanja rude podzemnom eksploatacijom. Ispod te dubine bilo bi ekonomski neisplativo i ne bi bilo racionalno vršiti otkopavanje površinskim putem. Ta dubina se može odrediti poznavanjem graničnog koeficijenta, koji zavisi od količine od količine rude i jalovine koji se otkopavaju, kao i od cene njihovog dobijanja. Tabela: Količina rude i jalovine i koeficijent raskrivke Kada je srednji koeficijent raskrivke, koji predstavlja ukupni odnos masa jalovine i rude za neki nivo, jednak graničnom koeficijentu raskrivke, to znači da ta dubina predstavlja donju granicu površinskog kopa. Izračunavanjem srednjeg koeficijenta raskrivke za više nivoa može se doći do zavisnosti koeficijenta raskrivke od nivoa tj.dubine na kojoj se može naći dno kopa. Odnos priraštaja rude i jalovine za dva nivoa naziva se konturni koeficijent raskrivke:

∆R∆J

K tre = - trenutni Ksr = R

J

∑

∑ - srednji

U cilju utvrđivanja granične dubine kopa, a za usvojeni ugao završne kosine kopa, izršen je proračun renutnih i srednjih koeficijenata razlike za različite dubine kopa, tj. za granične

9

dubine kopa na kotama K+410, K+380, K+350, K+320, K+290, K+270 m. Vrednosti proračunatih koeficijenata raskrivke date su u sledećoj tabeli. Tabela 6. Proračun koeficienta raskrivke

Grafik: Koeficijent otkrivke (trenutni i srednji)

Na osnovu tabele iscrtan je grafik zavisnosti koeficijenta raskrivke u zavisnosti od dubine

kopa. Na osnovu grafika utvrđena je granična dubina kopa na koti K+270. 2.2.2. Geometrija površinskog kopa sa analizom stabilnosti 2.2.2.1. Parametri završne etaže, visina etaže, ugao kosine etaže, širina zaštitne berme

eh - visina etaže α - završni ugao kosine kopa β - završni ugao etažne kosine Slika 2: Završni uglovi kosine i etažne kosine

RUDA (m3) JALOVINA (m3) OTKRIVKA (m3) KOEF. RASKRIVKE H

∆ R Σ R ∆J Σ J ∆ I Σ I krtr ksr

410 35095 35095 12502 12502 47597 47597 0,356 0,356

380 286119 321124 165886 178388 452005 499602 0,579 0,556

350 414508 735722 486680 665068 901188 1400790 1,174 0,904

320 452967 1188689 606010 1271078 1058977 2459767 1,338 1,069

290 231133 1419822 395944 1667022 627077 3086844 1,713 1,174

260 72336 1492158 777279 2444301 849615 3936459 10,745 1,638

β α

0,000

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

410 380 350 320 290 260

Kr trenutni

Kr srednji

10

Sa slike se mogu videti završni uglovi kosine kopa, etažne kosine kao i širine završne etažne ravni i visina etaže. Kako je završni ugao kosine kopa određen,treba odrediti ostale navedene veličine, koje stoje u uzajamnoj zavisnosti. Širina završne etažne ravni zavisi od dimenzija transportnog sredstva, kojim će etaža biti servisirana. Završni ugao etažne kosine zavisi prvenstveno od fizičko - mehaničkih osobina stenske mase, ali i od izrade kosih bušotina. Visina etaže zavisi od fizičko - mehaničkih osobina stenske mase, kapaciteta rudnika, obezbeđenje uslova za siguran rad zaposlenih i primenu mašina, sastav rude (da li je jednorodna ili raznorodna) i od veličine mašina za utovar. Takođe bitan uticaj visine etaže ima na iskorišćenje otkopavanja rude, tako što manja visina etaže omogućava bolju iskorišćenje rude, tako što manja količina rude ostaje u kosinama. Uzevši u obzir navedeno, usvaja se visina etaže he=10m. Širina etažnih ravni je određena na osnovu visine etaže, ugla etažne kosine i završnog ugla kopa. Na osnovu analize stabilnosti i tehničke karakteristike utoverne mehanizacije usvojeno je visina etaže he=10m i završni ugao etažne kosine β =65o Slika 3: Određivanje širine etažne ravni 2.2.3. Podela rada površinskog kopa na periode eksploatacije Periodi eksploatacije površinskog kopa deli se na:

- Investicioni period u ovaj period eksploatacije ulazi nabavka odnosno kupovina opreme, pripremni radovi pre početka otkopavanja i izgradnja puteva koji omogućavaju početak otkopavanja, ovaj period vremenski traje oko 3,5 god.

- Period normalne eksploatacije je period koji obuhvata period od početka otkopavanja prve etaže do silaska odnosno otkopavanja i poslednje najniže projektovane etaže.

- Period likvidacije površinskog kopa, ovaj vremenski period traje od završetka otkopavanja i poslednje najniže etaže površinskog kopa sve do zatvaranja rudnika, čije vreme traje oko 1,5god.

2.2.4. Mogući pravci razvoja površinskog kopa u planu i po dubini Eksploatacija ležišta gvožđa iz ovog projektnog zadatka od gornjih najviših etaža ka donjim - etažno otkopavanje, u tu svrhu neophodno je određenim putevima dopremiti neophodnu opremu za početak izvođenja radova.

m 7,53,6b

xmb

xbm

mtg65

10tgβhe

x

mtg42

10tgαhe

m

tgβx

he;tgα

m

m10he

β

42αo

oz

=−=

−=

+=

=°

==

=°

==

==

=

=

=

1,11

6,3

1,11

70

he

11

Da bi se došlo do najviše etaže E 420 izrađuje se dvosmerni put od glavnog platoa kako je prikazano na situacionoj karti. Pošto se deo puta nalazi u nasipu neophodno je vršiti nasipanje (izrada) puta materijalom koji se dobija izradom useka, a deo materijala uzima iz pozajmišta materjala koji će se vratiti sa prvom tonom otkopane jalovine. Jalovina se odvozi na obližnje jalovište. Kop od E340 ÷ E270 je dubinski tip kopa, sve niže etaže se otvaraju kosim usecima otvaranja koji će se koristiti i za unutrašnje puteve, putevi unutar kopa su stacionarni. Putevi su rađeni kako u useku tako i u nasipu tako da nagib puta ne prelazi 10%, sve raskrsnice su rađene u horizontali. 2.2.5. Proračun količine investicione raskrivke Investiciona raskrivka je ona količina jalovine koja je potrebna da se odstrani odnosno otkopa kako bi se došlo do prve tone rude. Pošto ležište isklinjava na površinu terena, potrebno je otkopati jedan deo jalovine sa etaže E420.

Ukupna količina investicione otkrivke je: Qi=52445 m3

2.2.6 Mogući kapacitet površinskog kopa Radni vek kopa se određuje na osnovu proračunati rezervi mineralnih sirovina. Radi iskorišćenja opreme (bageri, kamioni) treba prilagoditi vek trajanja kopa sa radnim vekom opreme, ukoliko je o moguće na osnovu postojećih rezervi. Usvaja se vek trajanja kopa (vek eksploatacije) od 8 god. Godišnji kapacitet računa se kao količnik ukupne količine mineralne sirovine i veka eksploatacije. Na taj način dobija se srednji godišnji kapacitet odnosno proizvodnja. Za mineralnu sirovinu:

[ ]tVQ

mV

m.s.m.s.m.s.

3m.s.

53176004.31564000

5640001

=⋅=⋅=

=

γ

Za jalovinu:

[ ]t69384002.42891000

2891000

=⋅=⋅=

=

j.j.j.

3j.

VQ

mV

γ

Pošto smo definisali vek eksploatacije površinskog kopa koji iznosi 6 godina možemo izračunati godišnji kapacitet koji iznosi: Za ukupnu iskopinu:

.742500

6

4455000 3

god

m===

6

QQ iu

guk

-Dnevni kapacitet:

dan.m

280n

QQ

3

rd.

gukdne. 2652

742500===

gde je: −dne.Q dnevni kapacitet

−gukQ godišnji kapacitet

12

−rd.n broj radnih dana u godini - usvojeno 280 dana -Smenski kapacitet:

sme.m

2280742500

n

QQ

3

r.d.

god..sme. 1326

..

=⋅

=⋅

=srn

gde je: −sme.Q smenski kapacitet

−god..Q godišnji kapacitet

−r.s.n broj radnih smena na dan - usvojeno 2 smene -Časovni kapacitet:

čas.m

nnn

QQ

3

rh.hsmrd

god.čas. 240

3094

742500

5.685.02280

742500==

⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅=

⋅ η

gde je: −čas.Q časovni kapacitet

−sme.Q dnevni kapacitet

hη - stepen iskorišćenja radnog sata – usvojeno 0,85

−r.h.n broj radnih sati u smeni - usvojeno 6,5h 2.2.7. Sistemi eksploatacije i kompleksne mehanizacije sa tehničkim opisom i proračunom po proizvodnim i tehnloškim procesima 2.2.7.1. Izbor tehnologije otkopavanja Na osnovu fizičko - mehaničkih osobina mineralne sirovine i jalovine, ugla zaleganja ležišta, reljefa terena, najadekvatnija je diskontinualna tehnologija otkopavanja. Tehnologija dobijanja mineralne sirovine kao i jalovine sastoji se iz sledećih radnih operacija: -Bušenje -Miniranje -Utovar bagerom -Transport masa kamionima -Odlaganje -Pomoćne operacije. Raskrivanje ležišta se vrši buldozerom. Smatra se da je ovakav način eksploatacije ležišta najekonomičniji, s obzirom na date uslove. 2.2.7.2. Izbor osnovne mehanizacije za bušačko-minerske radove S obzirom na karakteristike rude i pratećih stena, kao i na osnovu iskustava stečenih bušenjem minskih bušotina na površinskim kopovima sličnih karakteristika, usvaja se udarno - rotaciono bušenje.

13

-Izbor prečnika minske bušotine Izbor prečnika vrši se na sledeći način, po formuli: DKd b ⋅= gde su: −K koeficijent proporcionalnosti 0,1K = za teško drobljive stene −D dimenzije negabarita

m091,091,01,0

91,0

=⋅=

==≥

b

33bk

d

1,80,75q0,75D

Usvaja se prečnik bušotine =bd 103 mm

Na osnovu iskustava stečenim sa sličnim površinskim kopovima i karakteristike koje daju proizvođači, izabrana je hidraulična samohodna bušilica TAMROCK tipa GATOR. 2.1.7.3 Izbor osnovne utovarne mehanizacije Kao osnovno sredstvo za utovar na površinskom kopu je bager. Bager se bira na osnovu godišnjeg kapaciteta rudnika i potrebne zapremine bagerske kašike za ostvarivanje tog kapaciteta. Potrebni kapacitet bagera računa se po obrascu:

h

h

3

3

bh.r.n.r.s.m.r.d.

ih

m20,856,522806

m,nηnnnT

QQ

99,1194455000

=⋅⋅⋅⋅⋅

=

⋅⋅⋅⋅⋅=

Gde su:

−= 3i mQ 4455000 zapremina iskopine

−= 6god.T radni vek eksploatacije −= 280r.d.n broj radnih dana u godini

−= 56,nr.h broj radnih sati u smeni −= 2nr.s. broj radnih smena u toku dana

−= 0,85ηh. koeficijent vremenskog iskorišćenja nb=2- broj bagera

−= 1,4K r koeficijent rastresitosti −= 0,85Kp koeficijent punjenja kašike

−= s30tc vreme trajanja ciklusa

3

p

rchb..k. m

0,8536001,430

k3600kt

Qq 647,199,119 =⋅

⋅⋅=

⋅

⋅⋅=

Iz kataloga je biran hidraulični bager ‘’ HITACHI ‘’ tip ZX450-LC sa zapreminom kašike 2,1

m3, koji će se koristiti za utovar rude i jalovine.

14

2.2.7.4. Izbor osnovne transportne mehanizacije

S obzirom na uslove eksploatacije, geometriju kopa, reljef terena i vrstu mineralne sirovine, a na osnovu iskustva sa sličnim ležištima, primena kamionskog transporta predstavlja najoptimalnije rešenje. Za izbor kamiona potrebno je na osnovu zapremine bagerske kašike i pod uslovom da bager sa 4 ÷6 kašika napuni kamion, odrediti potrebnu nosivost kamiona i zapreminu sanduka.

Zapremina korpe kamiona:

3pbkb.k.k m0,855kqnV 93,81,2 =⋅⋅=⋅⋅= ,gde su:

Vk- zapremina korpe kamiona, nbk- potreban broj kašika za punjenje kamiona, nbk= 5, qbk- zapremina bagerske kašike, qbk= 2,1 m3 , kp- koeficijent punjenja korpe, kp= 0,85 Potrebna nosivost kamiona:

,, tkr

γ⋅= kV

N gde su:

N - nosivost kamiona, γ - zapreminska masa , γ= 3.4 t/m3 kr - koeficijent rastresitosti, kr= 1,4.

69,214,1

4,3,93,8=

⋅=N t

Iz kataloga je izabran kamion ,,KOMATSU’’ tip HM300-2 sa zapreminom korpe od 12,9m3

2.2.7.5. Izbor načina odlaganja Način odlaganja se bira na osnovu izabranog transporta. Za kamionski transport optimalno je buldozersko odlaganje. Proces odlaganja sastoji se iz istresanja materjala kamiona, planiranje istrešenog materjala i popravke puta. Kamioni sa otkrivkom se istresaju po ivici odlagališta, pri čemu najveći deo materjala sleže niz kosinu odlagališta (oko 80%) a preostali deo se planira buldozerom. 2.2.7.6. Izbor osnovne mehanizacije na odlagalištu Izbor osnovne mehanizacije na odlagalištu vrši se za najnepovoljniji slučaj, to jest za najmanju dužinu transporta raskrivke i maksimalni kapacitet na raskrivci koji se ostvaruje pri radu bagera. Maksimalni mogući kapacitet na raskrivci uzimajući u obzir neravnomernost utovara je: Časovni kapacitet jednog bagera

hm

1,4300,853600

kt

qk3600Q

3

rc

bkphb 153

1,2=

⋅

⋅⋅=

⋅

⋅⋅=

44,22435,1

303===

ner

huhj k

QQ m3/h, gde su:

Qhj - časovni kapacitet na raskrivci, kner - koeficijent neravnomernosti ( kner = 1,35 ), Qhu - časovni kapacitet utovara

15

- Količina raskrivke koja se planira buldozerom:

zphjobdz kQQ ⋅= ,

kzp - koeficijent zapunjenosti odlagališta Koeficijent kzp predstavlja odnos količine raskrivke koja ostaje na površini odlagališta nakon istresanja kamiona i ukupne količine raskrivke na kamionu. Usvaja se da nakon istresanja kamiona za planiranje buldozerom ostaje 30 % raskrivke pa je kzp = 0,3.

33,673,044,224 =⋅=⋅= zphjobdz kQQ m3

Iz kataloga se usvaja buldozer proizvođača. 2.2.7.7. Izbor pomoćne mehanizacije Izbor pomoćne mehanizacije dat je u sledećoj tabeli:

Tabela 7. Izbor pomoćne mehanizacije

2.2.8. Otvaranje i razvoj u planu i po dubini Eksploatacija ležišta gvožđa iz ovog projektnog zadatka od gornjih najviših etaža ka donjim - etažno otkopavanje. U tu svrhu neophodno je određenim putevima dopremiti neophodnu opremu za početak izvođenja radova. Da bi se došlo do najviše etaže E 420 izradjuje se put od glavnog platoa kako je prikazano na situacionoj karti. U visinskom delu kopa će se sa pristupnog puta odmah izrađivati usek pripreme etaže za otkopavanje. Usek će se raditi usecanjem. Na njegovoj izradi će se primenjivati laka lafetna bušilica, za utovar će se koristiti utovarač, a za transport materijala kamion Mercedes 15-17 nosivosti 17 t i zapremine korpe 8 m3. Sve niže etaže se otvaraju kosim usecima otvaranja koji će se koristiti i za unutrašnje puteve. Putevi unutar kopa su stacionarni. Putevi su rađeni kako u useku tako i u nasipu tako da nagib puta ne prelazi 10%, sve raskrsnice su rađene u horizontali. U dubinskom delu kopa neophodno je izrađivati i usek otvaranja i usek pripreme. Usek otvaranja etaže se izrađuje po trasi budućeg puta sa padom od 10% čime se odmah formira i sam put. Za izradu useka otvaranja primenjuje se utovarač i laka lafetna bušilica. Pri izradi useka otvaranja utovarač radi kao utovarno transportna mašina, to jest zahvata materijal u kašiku na dnu useka i transportuje ga do etaže iznad gde se materijal utovara u transportna sredstva.

Red.br. Oprema Proizvođač Tip Operacija Kom.

1 Laka lafena

bušilica Ingersol Rand CW-IR Ø89 Pripremni radovi, izrada

puteva, sekundarno miniranje

1

2 Utovarač Komatsu WA 420-3 Pripremni i pomoćni radovi 1

3 Grejder Komatsu G14 Pomoćni radovi, održavanje puteva 1

4 Kamion Mercedes 15 - 17 Pripremni i pomoćni radovi 2

5 Cisterna i pumpa

za vodu FAP

( FOD i M. Zakić ) 10 t Miniranje 1

5 Cisterna za vodu FAP 10 t Kvašenje puteva 1 7 Terenska vozila Lada Niva 1300 s 2

16

Maksimalna dužina transporta utovaračem je 150. Obzirom na to da na širini puta sa dve kolovozne trake od 12 m utovarač može da manevriše bez problema minimalna širina useka otvaranja je 12 m.

Osnovne dimenzije kosog useka otvaranja su: i= 10 % - nagib useka, h= 10 m - visina useka, b= 12 m - širina useka, β= 75° - nagib bočnih strana useka.

Zapremina kosog useka Vu može se predstaviti kao zbir zapremina poluprizmi i piramida koje ga sačinjavaju i nakon sređivanja može se predstaviti kao:

7078,87m3753

10

100

7510310

75

1

100

101

2

1012

3100

31

100

1

2 2

332

2

332

=⋅

+⋅⋅

+

+⋅⋅

=⋅⋅⋅

+

+⋅⋅

=tgtgtgtg

htgi

h

tgihb

Vuoβββ

Dimenzije horizontalnog useka pripreme su 22x22 m, što znači da je količina matrijala koja se dobija njegovim otkopavanjem 7 075 m3. 2.2.9. Obračun i rebalans mase u ograničenom površinskom kopu i odlagalištu sa otkopnim gubicima i osiromašenjima Obračun masa ograničenih površinskim kopom za završni izgled kopa, odnosno količine iskopine po pojedinim etažama dat je u sledećoj tabeli. Tabela 8: Količine iskopine po pojedinim etažama

Red. Br.

Etaža Ruda (m3) Jalovina (m3) Ukupna iskopina (m3)

1 420 - 52 445 52 445 2 410 39 698 109 584 149 282 3 400 82 951 169 527 252 477 4 390 99 372 245 070 344 442 5 380 119 055 339 746 458 802 6 370 135 959 458 214 594 173 7 360 149 137 454 665 603 802 8 350 163 653 412 170 575 823 9 340 162 282 379 850 542132 10 330 149 505 316 177 465 682 11 320 141 525 216 527 357 952 12 310 114 525 144 442 258 967 13 300 61 648 98 528 160 176 14 290 48 630 61 762 110 392 15 280 38 703 26 718 65 421 16 270 24 116 5 094 29 213 Σ 1 530 658 3 490 518 5 021 176

17

Ukupne količine iskopine iznose

3urujuk mQQQ 502117634905181530658 =+=+=

Korekcija mogućeg kapaciteta kopa

Godišnji kapacitet:

836863===6

50211766

QQ uk

god m3/god

2551106

530658 1

6===

∑RQRgod m3/god

5817536

3490518

6===

∑ JQJgod m3/god

Mesečni kapacitet:

6973912

836863

12===

godmes

QQ m3/mes

2125912

255110

12===

RgodRmes

QQ m3/mes

4847912

581753

12===

JgodJmes

QQ m3/mes

Dnevni kapacitet:

2989280

836863===

rd

goddn n

QQ m3/dan

911280

255110===

rd

RgodRdn n

QQ m3/dan

2078280

581753===

rd

JgodJdn n

QQ m3/dan

Smenski kapacitet:

14942280

836863=

⋅=

⋅=

rsmrd

godsm nn

QQ m3/sm

Časovni kapacitet:

27085,05,62280

836863=

⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅=

rhrhrsmrd

godh nnn

QQ

η,48 m3/h

Otkopni gubici Pri projektovanju etaže određena količina rude je ostavljena u boku kopa jer bi njeno otkopavanje zahtevalo otkopavanje dodatnih količina jalovine. Ova ruda predstavlja gubitak iako se može delimično otkopavati u periodu zatvaranja PK ’’Banjica’’. Pored toga, ruda koja se nalazi ispod nivoa etaže E - 270 se može predstaviti kao gubitak iako se ona, po otkopavanju etaže E - 270, može dobiti produbljivanjem kopa. Gubitak rude se može predstaviti odnosom količina rude zahvaćenih kopom i eksploatacionih rezervi rude:

18

13,2%1001564000

530658 11%1001 =⋅

−=⋅

−=

reks

rzr Q

Qg %

Osiromašenje rude Kako je kontakt rude i jalovine u ležištu oštar moguće je na samom kontaktu rudu otkopati selektivno tako da se osiromašenje svodi na minimum i ne prelazi 1 %. Potrebna zapremina odlagališta Ukupna količina jalovine zahvaćena PK ’’Banjica’’ iznosi 3 490 518 m3. Sleganjem i nabijanjem rastrešenog materijala na odlagalištu njegova zapremina se smanjuje ali i dalje ostaje uvećana u odnosu na zapreminu u masivu. Zapremina materijala na odlagalištu uvećana je za 20 % pa je prema tome potrebna zapremina odlagališta: Vo = 1,2 · 3 490 518= 4188622 m3 Zapremina projektovanog odlagališta proračunata je metodom vertikalnih paralelnih profila. Poprečni profili odlagališta dati su u prilogu. Tabela 9.1. Proračun zapremine odlagališta A k+375

Profil P (m2) Psr (m2) L (m) V (m3)

VB1 0 373 50 16 800

0-0 1 120 1 910 50 95 500

1-1 2 700 3 655 50 182 750

2-2 4 610

5 420 50 271 000 3-3 6 230

6 360 50 318 000 4-4 6 490

5 980 50 299 000 5-5 5 470

5 450 50 272 500 6-6 5 430

5 210 50 260 500 7-7 4 990

VB2 0 1 663 20 33 300

UKUPNO 1 750 000

19

Tabela 9.2. Proračun zapremine odlagališta A k+360

Profil P (m2) Psr (m2) L (m) V (m3)

VB1 0 37 25 916

2-2 110 473 50 23 625

3-3 835 1 188 50 59 375

4-4 1 540 1 940 50 97 000

5-5 2 340 2 625 50 131 250

6-6 2 910 2 990 50 150 000

7-7 3 070 3 473 50 175 000

8-8 3 875

VB2 0 1292 20 25 000

UKUPNO 665 900

Tabela 9.3. Proračun zapremine odlagališta B k+360

Profil P (m2) Psr (m2) L (m) V (m3)

VB1 0 1 500 50 75 000 1-1 3 000

3 145 50 157 250 2-2 3 290

3 920 50 196000 3-3 4 550

4 335 50 216 750 4-4 4 120

3 880 50 194 000 5-5 3 640

3 265 50 163 250

6-6 2 890 2 340 50 117 000

7-7 1 790

VB8 0 895 50 44 750

UKUPNO 1 164 000

20

Tabela 9.4. Proračun zapremine odlagališta B k+340 Na osnovu proračuna metodom vertikalnih paralelnih profila zapremina projektovanih odlagališta iznosi V = 4 380 900 m3 što omogućuje smeštaj ukupne količine jalovine. 2.2.10. Kalendarski plan rudarskih radova 2.2.10.1. Vreme otkopavanja eteža

1) Etaža E420

nbag = 2 51,1565,16902

52445=

⋅=

⋅=

bagbag

io Qn

QT

Qr = 0 m3 To = 16 dana Qj = 52 445 m3

Qi = 52 445 m3

2) Etaža E410

nbag = 2 48,2365,16901

39698=

⋅=orT

Qr = 39 698 m3 11,4465,16902

3969810958444,23 =

⋅

−+=ojT

Qj = 109 584 m3 15,443,3381

149282==oT

Qi = 149 282 m3 To = 44 dana

Profil P (m2) Psr (m2) L (m) V (m3)

VB2 0 215 50 10 750

1-1 430 765 50 38 250

2-2 1 100 2 250 50 112 500

3-3 3 400 3 625 50 181 250

4-4 3 850 4 170 50 208 500

5-5 4 490 3 740 50 187 000

6-6 2 990 1 955 50 97 750

7-7 920

VB2 0 460 50 23 000

UKUPNO 859 000

21

3) Etaža E400

nbag = 2 06,4965,16901

82951=

⋅=orT

Qr = 82 951 m3 66,7465,16902

8295116952706,49 =

⋅

−+=ojT

Qj = 169 527 m3 66,743,3381

252477==oT

Qi = 252 477 m3 To = 75 dana 4) Etaža E390

nbag = 2 78,5865,16901

99372=

⋅=orT

Qr = 99 372 m3 87,10165,16902

9937224507078,58 =

⋅

−+=ojT

Qj = 245 070 m 87,1013,3381

344442==oT

Qi = 344 442 m3 To = 102 dana

5) Etaža E380

nbag = 2 42,7065,1690

119055==orT

Qr = 119 055 m3 69,13565,16902

11905533974642,70 =

⋅

−+=ojT

Qj = 339 746 m3 69,1353,3381

458802==oT

Qi = 458 802 m3 To = 136 dana

6) Etaža E370

nbag = 2 42,8065,1690

135959==orT

Qr = 135 959 m3 73,1753,3381

13595945821442,80 =

−+=ojT

Qj = 458 214 m3 73,1753,3381

594173==oT

Qi = 594 173 m3 To = 176 dana

7) Etaža E360

nbag = 2 21,8865,1690

149137==orT

Qr = 149 137 m3 57,1783,3381

14913745466521,88 =

−+=ojT

Qj = 454 665 m3 57,1783,3381

603802==oT

Qi = 603 802 m3 To = 179 dana

22

8 ) Etaža E350

nbag = 2 79,9665,1690

163653==orT

Qr = 163 653 m3 29,1703,3381

16365341217079,96 =

−+=ojT

Qj = 412 170 m3 29,1702,3220

575823==oT

Qi = 575 823 m3 To = 170 dana 9) Etaža E340

nbag = 2 98,9565,1690

162282==orT

Qr = 162 282 m3 32,1603,3381

16228237985098,95 =

−+=ojT

Qj = 379 850 m3 33,1603,3381

542132==oT

Qi = 542 132 m3 To = 160 dana

10) Etaža E330

nbag = 2 43,8865,1690

149505==orT

Qr = 149 505 m3 72,1373,3381

14950531617743,88 =

−+=ojT

Qj = 316 177 m3 72,1373,3381

465682==oT

Qi = 465 682 m3 To = 138 dana

11) Etaža E320

nbag = 2 65,8365,1690

141425==orT

Qr = 141 425 m3 86,1053,3381

14142521652765,83 =

−+=ojT

Qj = 216 527 m3 86,1053,3381

357952==oT

Qi = 357 952 m3 To = 106 dana 12) Etaža E310

nbag = 2 74,6765,1690

114525==orT

Qr = 114 525 m3 59,763,3381

11452514444274,67 =

−+=ojT

Qj = 144 442 m3 59,763,3381

258967==oT

Qi = 258 967 m3 To = 77 dan

23

13) Etaža E300

nbag = 2 46,3665,1690

61648==orT

Qr = 61 648 m3 36,473,3381

616489852846,36 =

−+=ojT

Qj = 98 528 m3 37,473,3381

160176==oT

Qi = 160 176 m3 To = 47 dana 14) Etaža E290

nbag = 2 76,2865,1690

48630==orT

Qr = 48 630 m3 64,323,3381

486306176276,28 =

−+=ojT

Qj = 61 762 m3 65,323,3381

110392==oT

Qi = 110 392 m3 To = 33 dana 15) Etaža E280

nbag = 2 89,2265,1690

38703==orT

Qr = 38 703 m3 35,193,3381

387032671889,22 =

−+=ojT

Qj = 26 718 m3 35,193,3381

65421==oT

Qi = 65 421 m3 To = 20 dana

16) Etaža E270

nbag = 2 26,1465,1690

24116==orT

Qr = 24 116 m3 63,83,3381

24116509426,14 =

−+=ojT

Qj = 5 094 m3 63,83,3381

29213==oT

Qi = 29 213 m3 To = 9 dana

● Ukupno vreme otkopavanja je:

148811

1∑

=

==i

oiou TT dana

24

2.2.10.2.Vreme otkopavanja useka otvaranja Vuo= 7078 m3 Qduc= 488,8 m3/dan

Tuo= 5,148,488

7078=

Tuo= 15 dana

Napomena:Proračun se odnosi na jedan usek.

2.2.10.3. Vreme otkopavanja useka pripreme Vup= 7075 m3 Qduc= 488,8 m3/h

Tup= 5,148,488

7075=

Tup= 15 dana

Napomena:Proračun se odnosi na jedan usek.

Kalendarski plan rudarskih radova dat je u prilozima. 2.2.11. Glavna oprema u odnosu na prirodne i tehničke faktore Sva oprema i mehanizacija na površinskom kopu „Banjica“ birana je tako da može odoleti svim vremenskim, i uopšte prirodnim prilikama, kao i da zadovolji sve tehničke zahteve procesa koji obavljaju. 2.2.12 Proračun kapaciteta osnovnih i pomoćnih mašina i uređaja za bušenje, utovar, transport, odlaganje i odvodnjavanje - Proračun kapaciteta bušilice

- Usvojeni prečnik bušenja je db= 103 mm. - Brzina bušenja

Na površinskim kopovima RBB-a za bušenje minskih bušotina se primenjuju bušilice BE 45 R i BE 60 R sa prečnikom bušenja 250 i 300 mm. Maksimalni učinak na bušenju koji je mogućuje ostvariti primenom ovih bušilica je 26 m’/h, odnosno maksimalna brzina bušenja je 0,43 m/min. Obzirom na to da usvojena bušilica TAMROCK GATOR može da ostvari manju osnu silu ali i da je tehnički naprednija i izrađuje bušotine manjeg prečnika za brzinu bušenja će se usvojiti vrednost od Vb= 1 m/min.

- Vreme bušenja jednom šipkom iznosi :

min14

v

Lt

b

Š1 4===

lš= 4 m - dužina bušaće šipke.

25

Kako se bušotine izrađuju sa nagibom od o70 , to će dužina bušotine sa nabušenjem od n= 0,5m biti: Slika 4. Parametri bušotine - Potreban broj šipki za bušenje:

34

11≈==

š

bbš l

Ln

-Vreme bušenja jedne bušotine:

121

11≈==

b

bb V

Lt

- Ukupno vreme potrebno za postavljanje i navrtanje sledeće šipke: ( ) ( ) 9045131 =⋅−=⋅−= nbšnu tnt s

tnu= 1,5 min tn= (30-60) s - vreme navrtanja sledeće šipke, - Ukupno vreme potrebno za izvlačenje i odvrtanje šipki:

( ) ( ) 18090131 =⋅−=⋅−= ibšiu tnt s tiu= 3 min tn= (60-120) s - vreme navrtanja sledeće šipke - Vreme premeštanja i pozicioniranja bušilice: tpb ≈ 10 min - Ukupno vreme bušenja jedne bušotine: T= tb+tnu+tiu+tpb= 11+1,5+3+10= 25,5 min - Tehnička brzina bušenja:

43,05,25

11===

t

LV b

bteh m’/min

-Eksploataciona brzina bušenja: Vbe= Vbteh·k1·k2·60= 0,43·0,85·0,80·0,60= 17,54 m’/h k1= 0,85 - koeficijent obučenosti radnika k2= 0,80 - koeficijent časovnog iskorišćenja - Smenski kapacitet bušilice

1145,654,17 =⋅=⋅= smbebsm tVQ m’/sm

m

nhe

,11

14,11

70

β

'

70β

=

=

+=

+=

+=

=

=

=

b

b

b

e

eb

b

oe

e

L

L

0,5sin

10L

nsin

hL

L

m0,5n

m10h

26

- Godišnji kapacitet bušilice:

422,68' =⋅⋅=⋅⋅= 2300114nnQQ smrdsm bs.godbs. m’/god

Po jednom dužnom metru bušotine u proseku se dobija 25 m3 materijala, pa je godišnji kapacitet bušilice: Qbs. god= Qbs. god’ · 25 =132600·25= 1710540 Godišnji kapacitet eksploatacije na PK ,, Banjica’’ je m3/god, pa je potreban broj bušilica za zadovoljenje tog kapaciteta:

48,01710540

836863

..

===rgodbs

godbs Q

QN kom

Usvaja se potreban broj bušilica Nbs= 1 - Proračun kapaciteta osnovne utovarne mehanizacije - Časovni kapacitet bagera HITACHI ZX450LC-3 sa zapreminom kašike od 2,1 m3 je:

rc

bkphb kt

qk3600Q

⋅

⋅⋅= m3/h, gde su:

Qhb - kapacitet bagera, m3/h qbk - zapremina bagerske kašike kp - koeficijent punjenja, kp= 0,85 kr - koeficijent rastresitosti, kr= 1,41 tc - vreme trajanja ciklusa utovara, tc= 30 s

1534,130

1,285,03600=

⋅

⋅⋅=hbQ m3/h

- Časovni kapacitet utovara je:

3061532 =⋅=⋅= hbbhu QnQ m3/h - Smenski kapacitet utovara je:

=⋅⋅⋅=⋅⋅⋅= 85,05,61532rhrhhbbsmu nQnQ η 1690,65 m3/sm - Dnevni kapacitet utovara je:

65,338165,16902 =⋅=⋅= smursmdu QnQ m3/dan - Godišnji kapacitet utovara je:

9467643,3381280 =⋅=⋅= durdgodu QnQ m3/god

-Potreban časovni kapacitet utovara s’ obzirom na uvećanje ukupne količine iskopina:

huQ r 48,27085,05,622806

5021176=

⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅=

∑rhrhsmrd

r

nnnT

I

ηm3/h

- Koeficijent rezerve utovara:

13,13%100148,270

306%1001 =⋅

−=⋅

−=

rhu

huru

Q

Qf %

27

- Proračun kapaciteta utovarača KOMATSU WA 420-3 u režimu utovarno - transportne mašine - Časovni kapacitet utovarača je:

cr

pukhuc tk

kqQ

⋅

⋅⋅=

60, m3/h, gde su:

quk = 2,7 m3 - zapremina kašike utovarača, tc - trajanje ciklusa, min,

imurn

c tttV

LV

Lt +⋅++

⋅+

⋅= 2

60

1000

60

1000, min

L - dužina transporta, Lmax = 150 m, Vn - brzina kretanja napred, Vn = 20,5 km/h, Vr - brzina kretanja nazad, Vr = 11,8 km/h, tu - vreme utovara, tu = 0,35-0,45 min, tm - vreme manevara, tm = 0,15-0,25 min, ti = vreme istovara, ti = 0,10-0,20 min

2,215,020,0240,0

60

8,111000150

60

5,21000150

=+⋅++⋅

+⋅

=ct min

472,241,1

9,07,26060=

⋅

⋅⋅=

⋅

⋅⋅=

cr

pukhuc tk

kqQ m3/h

- Dnevni kapacitet utovarača je:

8,4888,05,6247 =⋅⋅⋅=⋅⋅⋅= rhrhrsmhucduc nnQQ η m3/dan - Proračun kapaciteta transportne mehanizacije -Stvarna masa korisnog tereta na kamionu:

Na rudi: t1,40,852,15

k

γkqQ

r

rpbkk 68,21

4.35=

⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅=

Na raskrivci: t1,4

2,40,852,15k

γkq5Q

r

jpbkr 3,15=

⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅=

-Vreme utovara kamiona: s150530ntt kcu =⋅=⋅= -Vreme manevara na utovaru: s30tm = - usvojeno -Vreme manevara na istovaru i vreme istovara: s120t i = - usvojeno -Vreme putovanja kamiona: Za proračun vremena putovanja potrebno je poznavati sledeće podatke:

a) Brzina punog po horizontali 10 km/h

28

b) Brzina punog po usponu 10 km/h c) Brzina punog po padu 10 km/h d) Brzina praznog po horizontali 30 km/h e) Brzina praznog po usponu 20 km/h f) Brizina praznog po padu 20km/h

Drobilično postrojenje se nalazi na koti k+340, pa se ruda sa nižih etaža transportuje po usponu, a sa viših etaža po padu. Zbog toga je potrebno izvršiti proračun vožnje za oba slučaja. Tabela 10: Vreme vožnje punog i praznog kamiona na rudi na trasi E410 – drobilica

Etapa Dužina L [km]

Brzina V [km/h] 3600 · L

V

Ltv

⋅=

3600

1 0,05 10 180 18,0 2 0,1 10 360 36,0 3 0,03 10 108 10,8 4 0,1 10 360 36,0 5 0,03 10 108 10,8 6 0,1 10 360 36,0 7 0,03 10 108 10,8 8 0,1 10 360 36,0 9 0,03 10 216 10,8 10 0,1 10 360 36,0 11 0,03 10 108 10,8 12 0,1 10 360 36,0 13 0,03 10 288 10,8 14 0,1 10 360 36,0 15 0,05 10 180 18,0

P U N

15 0,05 30 180 6,0 14 0,1 20 360 18,0 13 0,03 30 288 3,6 12 0,1 20 360 18,0 11 0,03 30 108 3,6 10 0,1 20 360 18,0 9 0,03 30 216 3,6 8 0,1 20 360 18,0 7 0,03 30 108 3,6 6 0,1 20 360 18,0 5 0,03 30 108 3,6 4 0,1 20 360 18,0 3 0,03 30 108 3,6 2 0,1 20 360 18,0 1 0,05 30 180 6,0

P R A Z A N

508,8

29

Tabela 11: Vreme vožnje punog i praznog kamiona na rudi na trasi E270 – drobilica

Etapa Dužina L [km]

Brzina V [km/h] 3600 · L

V

Ltv

⋅=

3600

1 0,05 10 180 18,0 2 0,1 10 360 36,0 3 0,03 10 108 10,8 4 0,1 10 360 36,0 5 0,03 10 108 10,8 6 0,1 10 360 36,0 7 0,03 10 108 10,8 8 0,1 10 360 36,0 9 0,06 10 216 21,6 10 0,1 10 360 36,0 11 0,03 10 108 10,8 12 0,1 10 360 36,0 13 0,08 10 288 28,8 14 0,1 10 360 36,0 15 0,05 10 180 18,0

P

U

N

15 0,05 30 180 6,0 14 0,1 20 360 18,0 13 0,08 30 288 9.6 12 0,1 20 360 18,0 11 0,03 30 108 3,6 10 0,1 20 360 18,0 9 0,06 30 216 7,2 8 0,1 20 360 18,0 7 0,03 30 108 3,6 6 0,1 20 360 18,0 5 0,03 30 108 3,6 4 0,1 20 360 18,0 3 0,03 30 108 3,6 2 0,1 20 360 18,0 1 0,05 30 180 6,0

P R A Z A N

538,8

30

Tabela 12: Vreme vožnje punog i praznog kamiona na raskrivci na trasi E420 – odlagalište

Etapa Dužina L [km]

Brzina V [km/h] 3600 · L

V

Ltv

⋅=

3600

1 0,05 10 180 18,0 2 0,1 10 360 36,0 3 0,03 10 108 10,8 4 0,1 10 360 36,0 5 0,03 10 108 10,8 6 0,1 10 360 36,0 7 0,03 10 108 10,8 8 0,1 10 360 36,0 9 0,03 10 108 10,8 10 0,1 10 360 36,0 11 0,03 10 108 10,8 12 0,1 10 360 36,0 13 0,03 10 108 10,8 14 0,1 10 360 36,0 15 0,03 10 108 10,8 16 0,1 10 360 36,0 17 0,05 10 180 18,0 18 0,1 10 360 36,0 19 0,03 10 108 10,8 20 0,1 10 360 36,0

P U N

20 0,1 20 360 18,0 19 0,03 30 108 3,6 18 0,1 20 360 18,0 17 0,05 30 180 6,0 16 0,1 20 360 18,0 15 0,03 30 108 3,6 14 0,1 20 360 18,0 13 0,03 30 108 3,6 12 0,1 20 360 18,0 11 0,03 30 108 3,6 10 0,1 20 360 18,0 9 0,03 30 108 3,6 8 0,1 20 360 18,0 7 0,03 30 108 3,6 6 0,1 20 360 18,0 5 0,03 30 108 3,6 4 0,1 20 360 18,0 3 0,03 30 108 3,6 2 0,1 20 360 18,0 1 0,05 30 180 6,0

P R A Z A N

757,2

31

Tabela 13: Vreme vožnje punog i praznog kamiona na raskrivci na trasi E270 – odlagalište

Etapa Dužina L [km]

Brzina V [km/h] 3600 · L

V

Ltv

⋅=

3600

1 0,05 10 180 18,0 2 0,1 10 360 36,0 3 0,03 10 108 10,8 4 0,1 10 360 36,0 5 0,03 10 108 10,8 6 0,1 10 360 36,0 7 0,03 10 108 10,8 8 0,1 10 360 36,0 9 0,03 10 108 10,8 10 0,1 10 360 36,0 11 0,08 10 288 28,8 12 0,1 10 360 36,0 13 0,05 10 180 18,0 14 0,1 10 360 36,0 15 0,03 10 108 10,8 16 0,1 10 360 36,0

P

U

N

16 0,1 20 360 18,0 15 0,03 30 108 3,6 14 0,1 20 360 18,0 13 0,05 30 180 6,0 12 0,1 20 360 18,0 11 0,08 30 288 9,6 10 0,1 20 360 18,0 9 0,03 30 108 3,6 8 0,1 20 360 18,0 7 0,03 30 108 3,6 6 0,1 20 360 18,0 5 0,03 30 144 4,8 4 0,1 20 360 18,0 3 0,03 30 108 3,6 2 0,1 20 360 18,0 1 0,05 30 180 6,0

P

R

A

Z

A

N

590,4

32

Transport rude u toku eksploatacije visinskog dela kopa - trajanje kamionskog ciklusa na trasi E-410 drobilica Tc = tu+tm+tv+ti = 150+30+509+120 = 809 s Tc = 13,48 min - broj vožnji u smeni

Nvsm = 59,24809

85,05,636003600=

⋅⋅=

⋅⋅

c

rhrh

T

n η

Nvsm = 25 - časovni kapacitet kamiona

04,8269,21809

85,036003600=⋅

⋅=⋅

⋅= k

c

rhkh Q

T

nQ t/h

- smenski kapacitet kamiona Qksm = 25,54269,2125 =⋅=⋅ kvsm QN t/sm - raspoloživost kamiona: Zbog kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju 280 dana u godini. - broj radnih smena kamiona u godini: Nrsmgod = 280 5602280 =⋅=⋅ smn - godišnji kapacitet kamiona 30366056025,542 =⋅=⋅= rsmgodksmkgod NQQ t/god

- godišnja proizvodnja rudnika 867374=RgodQ t/god

- potreban broj kamiona:

85,2303660

867374===

kgod

Rgod

kamr Q

QN

Usvaja se Nkamr = 3

33

Transport jalovine u toku eksploatacije visinskog dela kopa - trajanje kamionskog ciklusa na trasi E-420 odlagalište Tc = tu+tm+tv+ti = 150+30+758 +120 = 1058 s Tc = 17,6 min - broj vožnji u smeni

Nvsm = 80,181058

85,05,636003600=

⋅⋅=

⋅⋅

c

rhrh

T

n η

Nvsm = 18 - časovni kapacitet kamiona

28,4431,151058

85,036003600=⋅

⋅=⋅

⋅= k

c

rhkh Q

T

nQ t/h

- smenski kapacitet kamiona Qksm = 58.27531,1518 =⋅=⋅ kvsm QN t/sm - raspoloživost kamiona: Zbog kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju 280 dana u godini. - broj radnih smena kamiona u godini: Nrsmgod = 280 5602280 =⋅=⋅ smn - godišnji kapacitet kamiona 15432556058,275 =⋅=⋅= rsmgodksmkgod NQQ t/god

- godišnja proizvodnja rudnika 1396207=JgodQ t/god

- potreban broj kamiona:

04,9154325

1396207===

kgod

Jgod

kamj Q

QN

Usvaja se Nkamr = 9

34

Kapacitet kamionskog transporta na jalovini 52,39828,449 =⋅=⋅= hkkamjhktj QNQ t/h

Ukupno potreban broj kamiona u toku eksploatacije visinskog dela kopa je: Nkamv = Nkamr + Nkamj = 3 + 9 = 12 Zbog eventualnih havarijskih isključenja kamiona u floti treba imati bar jedan kamion (usvaja se dva kamiona) u rezervi pa je potreban broj kamiona po spisku: Nkam = 14 S’ obzirom na to da u pojedinim periodima neće biti radova na rudi već će se svi raspoloživi kapaciteti prebaciti u rad na raskrivci treba proveriti da li flota od 10 kamiona može da zadovolji kapacitet od dva bagera u radu na raskrivci. Za proračun će se uzeti sedmični kapacitet dva bagera na raskrivci i sedmični kapacitet kamiona. - sedmični kapacitet dva bagera na raskrivci 4,557474,23,331877 =⋅⋅=⋅⋅= γdubrs QQ - sedmični kapacitet kamiona 385858,275277 =⋅⋅=⋅⋅= ksmrsmksed QnQ - potreban broj kamiona

14,143858

4,55747===

ksed

brskam Q

QN

Zaključuje se da flota od 14 kamiona u stalnom radu i jedan kamion u rezervi može da zadovolji kapacitet dva bagera u periodima kada se intenziviraju radovi na jalovini. Transport rude u toku eksploatacije dubinskog dela kopa - trajanje kamionskog ciklusa na trasi E-270 drobilica Tc = tu+tm+tv+ti = 150+30+ 539+120 = 839 s Tc = 13,98 min - broj vožnji u smeni

Nvsm = 71,23839

85,05,636003600=

⋅⋅=

⋅⋅

c

rhrh

T

n η

Nvsm = 23 - časovni kapacitet kamiona

11,7969,21839

85,036003600=⋅

⋅=⋅

⋅= k

c

rhkh Q

T

nQ

35

- smenski kapacitet kamiona Qksm = 87,49869,2123 =⋅=⋅ kvsm QN t/sm - raspoloživost kamiona: Zbog kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju 280 dana u godini. - broj radnih smena kamiona u godini: Nrsmgod = 280 5602280 =⋅=⋅ smn - godišnji kapacitet kamiona 27936756087,498 =⋅=⋅= rsmgodksmkgod NQQ t/god

- godišnja proizvodnja rudnika 867374=RgodQ t/god

- potreban broj kamiona:

10,3279367

867374===

kgod

Rgodkamr Q

QN

Usvaja se Nkamr = 3 Transport jalovine u toku eksploatacije dubinskog dela kopa - trajanje kamionskog ciklusa na trasi E-270 odlagalište Tc = tu+tm+tv+ti = 150+30+ 590+120 = 890 s Tc = 14,83 min - broj vožnji u smeni

Nvsm = 35,22890

85,05,636003600=

⋅⋅=

⋅⋅

c

rhrh

T

n η

Nvsm = 22 - časovni kapacitet kamiona

63,5231,15890

85,036003600=⋅

⋅=⋅

⋅= k

c

rhkh Q

T

nQ t/h

- smenski kapacitet kamiona Qksm = 82,33631,1522 =⋅=⋅ kvsm QN t/sm

36

- raspoloživost kamiona: Zbog kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju 300 dana u godini. - broj radnih smena kamiona u godini: Nrsmgod = 280 5602280 =⋅=⋅ smn - godišnji kapacitet kamiona 188720560337 =⋅=⋅= rsmgodksmkgod NQQ t/god

- godišnja proizvodnja rudnika 2612058=JgodQ t/god

- potreban broj kamiona:

22,7188720

1362607===

kgod

Jgodkamj Q

QN

Usvaja se Nkamr = 8 Ukupno potreban broj kamiona u toku eksploatacije dubinskog dela kopa je: Nkamv = Nkamr + Nkamj = 8 + 3 = 11 Zbog eventualnih havarijskih isključenja kamiona u floti treba imati bar jedan kamion u rezervi pa je potreban broj kamiona po spisku: Nkam = 12 S’ obzirom na to da u pojedinim periodima neće biti radova na rudi već će se svi raspoloživi kapaciteti prebaciti u rad na raskrivci treba proveriti da li flota od 12 kamiona može da zadovolji kapacitet od dva bagera u radu na raskrivci. Za proračun će se uzeti sedmični kapacitet dva bagera na raskrivci i sedmični kapacitet kamiona. - sedmični kapacitet dva bagera na raskrivci 568064,23,338177 =⋅⋅=⋅⋅= γdubrs QQ - sedmični kapacitet kamiona 471582,336277 =⋅⋅=⋅⋅= ksmrsmksed QnQ - potreban broj kamiona

04.124715

56806===

ksed

brskam Q

QN

Zaključuje se da flota od 11 kamiona u stalnom radu i jedan kamion u rezervi može da zadovolji kapacitet dva bagera u periodima kada se intenziviraju radovi na jalovini.

37

- Proračuna kapaciteta buldozera

c

nvvp

bdz T

kkVQ

⋅⋅⋅=

3600, gde su:

Vvp- zapremina vučne prizme, kv- koeficijent vremenskog iskorišćenja, kn- koeficijent nagiba terena, Tc- vreme trajanja ciklusa.

pon

o

o

p

p

c tttV

l

V

lT ++++=

lo- dužina odlaganja, lo= 10 m, lp- dužina povratka, lp= 10 m, Vo- brzina pri odlaganju, Vo= 1,66 m/s, Vp- brzina pri povratku, Vp= 2,64 m/s.

312,175,2564,2

10

66,1

10=+++=cT

76,579312,17

182,04,33600=

⋅⋅⋅=bdzQ m3/h

Potreban broj buldozera:

07,076,579

78,41. ===bdz

bdzobdz Q

QN Usvaja se Nbdz= 1.

Kako je kapacitet buldozera na odlagalištu iskorišćen sa samo 7 % neće se ići na izbor manjeg buldozera, već će se rad izabranog buldozera tako organizovati da se njegov kapacitet u potpunosti iskoristi na pomoćnim radovima i na radovima na izradi useka otvaranja i pripreme. Buldozer će raditi na odlagalištu 4 sata u toku jedne smene, dok će ostatak vremena u toku dana raditi na drugim poslovima.

38

2.3. Bušenje i miniranje 2.3.1. Bušenje Bušenje minskih bušotina na PK ,,Banjica’’ obavljaće se primenom rotacione bušilice TAMROCK tip GATOR sa dizel pogonom i trokonusnom krunom prečnika bušenja 103 mm. Osnovne karakteristike bušilice su:

- prečnik bušenja 103mm, - maksimalna osna sila 80 kN, - broj obrtaja 0-80 min-1, - obrtni moment 6300 Nm, - instalisana snaga motora 298 kW, - dužina bušaće šipke 4 m, - maksimalna dužina bušenja 31,4 m, - bušenje pod uglom 45° - 20° napred - nazad 30° levo - desno Ostale karakteristike bušilice date su u prilogu.

Za bušenje minskih bušotina na pripremnim radovima i na izradi useka, kao i za sekundarno miniranje koristiće se laka samohodna lafetna bušilica INGERSOL - RAND tip LM-100 Crawler Drill prečnika bušenja Ø89 mm. Karakteristike ove bušilice date su u prilogu. 2.3.2. Miniranje - Prečnik eksplozivnog punjenja Prečnik minske bušotine i samim tim i eksplozivnog punjenja proračunat je na osnovu dimenzija negabarita i iznosi dep= 103 mm. - Nagib minskih bušotina Na PK ,, Banjica’’ bušiće se bušotine po uglom od 70°. Prednosti bušotina pod uglom su:

- bolje iskorišćenje reflektovane energije svih talasa (80% u odnosu na 50% kod vertikalnih bušotina),

- veća zapremina i površina stenske mase koja se minira, - linija najmanjeg otpora konstantna je duž cele bušotine pa se samim tim dobija

ujednačeniji granulometrijski sastav odminirane mase, - stabilnije i ravnije čelo etaže, - ravan pod etaže, - manji kraterni efekat na gornjoj ravni etaže, - manja specifična potrošnja eksploziva.

Osnovni nedostaci su:

- veća dužina bušenja, - manja brzina bušenja, - veće zarušavanje bušotina.

39

- Eksploziv Zbog mogućeg priliva vode u bušotine, za miniranje će se koristiti vodootporni vodoplastični eksploziv ,,Majdanit 15’’ sledećih karakteristika: - Nasipna gustina γe= 1,15 kg/dm3, - Detonaciona brzina D= 3800 m/s, - Gasna zapremina Vg= 830 dm3/kg, - Toplota eksplozije c= 3500 kJ/kg, - Kritični prečnik dkr= 100 mm, - Minimalni pentolitski pojačnik 360 g. Specifična potrošnja eksploziva se određuje po formuli V. V. Rževskog:

sphdue kkkkkqq ⋅⋅⋅⋅⋅= 0

( )ρ

τσσ⋅⋅

++⋅= 40

100ip

to kq

q0 – specifična potrošnja eksploziva „Amonit Gžv“ kt – koeficijent raspucalosti masiva, kt = 1,2Lo+0,2 Lo – srednja dimenzija bloka u masivu σp, σi,τ – čvrstoće stene ρ – gustina stene

ke – koficijent radne sposobnosti eksploziva, ke = eQ

4330

Qe = c – energija primenjenog eksploziva

ku – koeficijent stepena drobljivosti stenske mase, ku = srD

5,0

Dsr – potreban srednji prečnik odminirane mase kd – koeficijent punjenja kh – koeficijent visine etaže ksp – koeficijent slobodnih površina Specifična potrošnja eksploziva na rudi je:

4,3=ρ daN/cm2 0,1318=pσ daN/cm2

8,115=iσ daN/cm2

0,74=τ daN/cm2 Lo= 2 m Dsr = 0,2 m

6,22,022,1 =+⋅=tk

24,13500

4330==ek

5,22,0

5,0==uk

kd = 1, kh = 1, ksp = 1

( )68,1534,340

100

748,11513186,2 =⋅+

+++=oq g/m3

40,4761115,224,168,153 =⋅⋅⋅⋅⋅=eq g/m3

40

Specifična potrošnja eksploziva na raskrivci je:

4,2=ρ kg/dm3

4,907=pσ daN/cm3

8,107=iσ daN/cm3

68,91=τ daN/cm3 Lo= 2 m Dsr = 0,2 m

6,22,022,1 =+⋅=tk

24,13500

4330==ek

5,22,0

5,0==uk

kd = 1, kh = 1, ksp = 1

( )67,1094,240

100

68,918,1074,9076,2 =⋅+

+++=oq g/m3

97,3391115,224,167,109 =⋅⋅⋅⋅⋅=oq g/m3

2.3.3. Geometrija miniranja i šema paljenja - Geometrija miniranja i šema paljenja

Proračun geometrijskih elemenata miniranja se vrši na osnovu specifične potrošnje eksploziva:

- Linija najmanjeg otpora, W proračunava se po formuli Langeforsa:

W = fmq

D ee

⋅⋅⋅

⋅⋅

4

γπ

3/15,1 dmkge =γ De = 103 mm q – specifična potrošnja eksploziva m = 1,2 – koeficijent zbliženja f = 0,87 – koeficijent uklještenja

Na rudi: Na raskrivci:

59,487,02,14764

15,114,3103 =

⋅⋅⋅

⋅⋅=W 19,5

87,02,13404

15,114,3103 =

⋅⋅⋅

⋅⋅=W

Usvaja se W = 5 m. Usvaja se W = 5 m.

- Rastojanje između bušotina, A.

S obzirom na odnos 4<W

he , rastojanje između redova bušotina na rudi i raskrivci računa se po

obrascu:

41

8

7WhA e +

= .

Na rudi: Na raskrivci:

6,58

5710=

⋅+=A 6,5

8

5710=

⋅+=A

Usvaja se A = 5,5 m. Usvaja se A = 5,5 m. - Rastojanje između redova i prvog reda i ivice etaže, B:

Na rudi:

32,570sin

5

sin===

o

et

WB

α

Usvaja se B = 5,5 m. - Nabušenje, n:

5,170cos5,585,070cos85,0 =⋅⋅=⋅⋅= ooBn - Dužina čepa, lč:

lč = (20÷40)db= mm30910330 =⋅

- Dužina eksplozivnog punjenja, le:

le = lb – lč =11 – 3,6 = 7,4 m

- Količina eksploziva po metru bušotine, p:

p = ( ) mkgD ee /58,91015,1103,04

14,3

4322

=⋅⋅⋅=⋅⋅ γπ

- Količina eksploziva koja staje u bušotinu, Qbuš:

kgplQ ebus 89,7058,94,7 =⋅=⋅= - Količina materijala po bušotini, Vb:

3303115,55 mlAWV bb =⋅⋅=⋅⋅=

- Potrebna količina eksploziva po bušotini, Qepot:

Na rudi:

kgqVQ ebxpot 228,144476,0303 =⋅=⋅=

Na raskrivci:

kgqVQ ebxpot 02,103340,0303 =⋅=⋅=

Pošto u bušotinu staje 70,89 kg eksploziva, a nama je za miniranje stenske mase potrebno 144,22 kg na rudi i 103,02 kg na jalovini onda je potrebno proračunati potreban

42

prečnik bušotine za smeštanje ove količine eksploziva uz zadržavanje iste geometrije miniranja. Potraban prečnik bušotine se računa kao:

ml

Qd

ee

xpotbp 147,0

14,311504,7

42,1444=

⋅⋅

⋅=

⋅⋅

⋅=

πγ

Usvaja se prečnik bušotine d = 150 mm s tim što će se pri miniranju na rudi dužina čepa povećati na 4,5 m, a pri miniranju na jalovini dužina čepa će se smanjiti na 3 m.

Slika 5: Geometrijski elementi miniranja

- Potrebne dimenzije bloka za jedno miniranje Ako se usvoji da se miniranje vrši jednom sedmično, dimenzije bloka potrebne za zadovoljenje kapaciteta jednog bagera su: - potrebna zapremina bloka

3118357 mQV dnbbl =⋅= Radijus kopanja bagera je Rkmax = 10,86 m pa je maksimalna širina bloka koji zahvata bager radnim organom: Abl = Rk(1+sin35) = 10,86(1+0,57) = 17,1 m Usvaja se 15 metara

Za ovu širinu bloka potrebna su tri reda bušotina, pa je dužina bloka:

mhA

Vl

Ebl

blbl 9,78

1015

11835=

⋅=

⋅=

-Broj bušotina u redu:

Nbr = 34,145,5

9,78==

A

lbl

Usvaja se Nbr= 14.

43

- Ukupan broj bušotina koje se miniraju:

421433 =⋅=⋅= brbm NN

- Utrošena količina eksploziva za jedno miniranje:

Qx = xpotbm Qn ⋅

Na rudi: Na jalovini:

kgQx 64,403822,14428 =⋅= kgQe 5,247202,10324 =⋅=

- Način iniciranja minskog polja Za iniciranje minskog polja primenjivaće se kombinacija detonirajućeg štapina i ,,Nonel’’ neelektričnog sistema sa cevčicama. Detonirajući štapin će se primenjivati za glavni minerski vod, dok će se ,,Nonel’’ sistem koristiti u bušotinama i za aktiviranje minskog polja. Iniciranje će biti tačkasto, s dna bušotine, primenom pentolitskih pojačnika mase 360 g. - Interval usporenja Interval usporenja može se okvirno odrediti na osnovu karakteristika stene kao:

WAKT ⋅⋅= ms, gde su: K= 1 - za normalno odbacivanje, W= 5 m - linija najmanjeg otpora, Ai - koeficijent koji zavisi od karakteristika stene. Čvrste stene Akustička impedansa Ai Veoma čvrste 18-24 3

Čvrste 12-18 4 Srednje čvrste 6-12 5

Meke 0,5-6 6-7

20541 =⋅⋅=T ms Provera intervala usporenja može se izvršiti kao:

9,19340,0

4,255,15,1 =⋅⋅=⋅⋅=

eqWT

γ ms

Kako se minsko polje sastoji od 24 eksplozivna punjenja raspoređena u tri reda, i kako će se jednovremeno inicirati najviše dve bušotine usvaja se standardni interval usporenja T= 25 ms između pojedinačnih detonacija. Ovaj interval će se obezbediti kombinacijom standardnih milisekundnih detonatora U 450, U 475, U 500 i vanbušotinskih usporivačkih elemenata od 25 i 75 m kako je to prikazano na slici.

44

Slika 6: Šema iniciranja minskog polja i rušenja stenske mase

45

Rušenje stenske mase počinje od slobodne površine po redosledu prikazanom na slici. Ovakvim rušenjem stvara se slobodna površina eksplozivnim punjenjima u drugom redu i povećava se efikasnost miniranja. Pojava negabaritnih komada moguća je pri detonaciji prvog eksplozivnog punjenja zbog postojanja dve slobodne površine, pa se očekuje pojačanje efekata eksplozije duž linija najmanjeg otpora i moguća pojava većih komada iz zuba bloka. Da bi se obezbedilo glatko odsecanje bloka po liniji najmanjeg otpora poslednjih bušotina u prvom i drugom redu buše se dodatne bušotine koje se neće puniti eksplozivom, kako je to prikazano na slici. Iniciranje minskog polja je jednostrano. Iniciranje eksplozivnog punjenja u bušotini je tačkasto, sa dna bušotine, primenom pentolitskih pojačnika mase 360g. Aktiviranje pojačnika vrši se milisekundnim ,,Nonel’’ sistemom sa cevčicama. Primenjuju se standardni ,,Nonel’’ detonatori sa intervalima usporenja 450, 475 i 500 ms i standardne dužine voda (cevčice) od 15m. Cevčice ,Nonel’’ sistema vezuju se specijalnim konektorima za glavni minerski vod. Glavni minerski vod je detonatorski štapin sa punjenjem od 15g pentrita po m’. Na glavnom minerskom vodu se između serija od po tri bušotine postavljaju usporivački elementi sa intervalom usporenja od 75 ms. Između prvog i drugog reda bušotina postavlja se usporivački element sa intervalom usporenja od 25 ms. Iniciranje glavnog minerskog voda vrši se ,,Nonel’’ konektorom UB 0.

2.3.4. Kontrolisano miniranje Geološko-tektonske karakteristike PK ,,Banjica’’, veličina i konstrukcija kopa zahtevaju obaveznu primenu kontrolisanog miniranja kako bi se sprečilo oslabljenje stenskog masiva u završnoj kosini kopa. Kao metoda kontrolisanog miniranja primeniće se konturno miniranje kombinacijom predminiranja (PRESPLITTING) sa linijskim bušenjem. Pri projektovanju konturnog miniranja treba definisati sledeće parametee:

- prečnici i nagib punih i praznih bušotina, - dužina konturnog reda bušotina, - rastojanje konturnog reda bušotina od proizvodnih bušotina, LNO, - rastojanje između konturnih punih bušotina i rastojanje između konturnih punih i praznih

bušotina, - dužina konturnih bušotina - nabušenje konturnih bušotina, - raspored bušotina, broj redova bušotina, - vrsta eksploziva, - konstrukcija punjenja konturnih bušotina, - zapreminska gustina punjenja, g/cm3, - podno punjenje, kg/m, - linearna gustina punjenja, kg/m, - začepljenje minskih bušotina.

Na površinskim kopovima se sreću prečnici minskih bušotina u rasponu od 75mm do 115mm. Kako je za pripremne radove, izradu useka i sekundarno miniranje usvojena bušilica sa prečnikom bušenja od 89mm, isti prečnik i bušilica će se primenjivati za konturno miniranje.

- Proračun parametara konturnog miniranja Proiozvodno miniranje: Linija najmanjeg otpora W= 5m Rastojanje između bušotina A= 5,5m

- Linija najmanjeg otpora pri konturnom miniranju, Wkz: 75,375,075,0 =⋅=⋅= WWkz m

Rastojanje između konturnih punih bušotina, akpn:

46

gukpn kkda ⋅⋅⋅= 22 , m,

gde su: d= 89 mm – prečnik konturnih bušotina, m, ku= 0,85 – koeficijent uklještenosti, kg= 0,90 – koeficijent geoloških uslova, za delimično raspucali masiv.

497,190,085,0089,022 =⋅⋅⋅=kpna , m

akpn= 1,5 m

- Rastojanje konturnih punih i konturnih praznih bušotina, akpr:

75,02

==kpn

kpr

aa , m

- Dužina konturnih bušotina, Lk:

krE

k nh

L +=βsin

89,010 =⋅= dnkr , m – nabušenje konturnih bušotina

4,1189,070sin

10=+=kL , m

- Linijska masa eksplozivnog punjenja, qk

6,03,05,12,03,02,0 =+⋅=+⋅= pukk lq , kg/m

lpuk – rastojanje između pukotina

- Eksploziv AMONEX-1, γ= 1,0 kg/dm3, patrone prečnika 28 mm, q=0,615 kg/m

- Podno punjenje, dužina i masa Lpp, qpp ( ) 1,3089,0354035 =⋅=⋅−= dLpp m

Lpp=3 m 4,56,0333 =⋅⋅=⋅⋅= kpppp qLq

AMONEX-1, u patronama prečnika 50 mm, q=1,06 kg/m

- Dužina čepa konturnih bušotina, lčk ( ) 67,2089,0304020 =⋅=⋅−= dl

čk m lčk= 2,7 m

- Dužina eksplozivnog punjenja, Lsp Lsp= Lk – Lpp – lck = 11,30 – 3 – 2,7 = 5,6 m

- Količina stubnog punjenja, qsp 36,36,06,5 =⋅=⋅= kspsp qLq kg

- Ukupna količina punjenja po bušotini, Qxkb

76,836,34,5 =+=+= ppspxkb qqQ kg

- Interval usporenja između konturnih bušotina, τ

47

Konturne bušotine se usporavaju intervalom usporenja od 25 ms između serija od 5 punih konturnih bušotina.

- Dužina konturnog reda bušotina

Konturni red bušotina duži je za 5.5 m, to jest za jedno rastojanje između bušotina kod proizvodnog miniranja. Produženje konturnog reda vrši se na stranu suprotnu od strane iniciranja jednostranog iniciranja.

- Komentar Konturni red bušotuna se inicira pre proizvodnih redova bušotina ali u sklopu aktiviranja cele minske serije kako bi se izbegli zastoji u radu i obezbedio kontinuitet proizvodnje.

Slika 7: Konturni red bušotine

48

Slika 8: Šema iniciranja konturnog reda bušotina

- Sekundarno miniranje

Sekundarno miniranje će se vršiti po potrebi, u slučaju pojave negabaritnih komada. Bušenje minskih bušotina prečnika ø89 mm za sekundarno miniranje vršiće se lakom lafetnom bušilicom INGERSOL-RAND LM 100 Crawlair. Bušotine se pune patroniranim eksplozivom ,,Nitrol – 1’’ prečnika patrone ø76 mm ’’Miloje Zakić’’ , Kruševac. 2.4. Utovar Za utovar materijala na PK ,,Banjica’’ primenjivaće se dva bagera HITACHI ZX450LC-3 sa zapreminom kašike od 2,1 m3. Osnovne karakteristike bagera date su u prilogu. - Maksimalni časovni kapacitet bagera je:

rc

bkphb kt

qk3600Q

⋅

⋅⋅= m3/h, gde su:

Qhb - kapacitet bagera, m3/h qbk - zapremina bagerske kašike kp - koeficijent punjenja, kp= 0,85 kr - koeficijent rastresitosti, kr= 1,41 tc - vreme trajanja ciklusa utovara, tc= 30 s

71,1454,130

1,285,03600=

⋅

⋅⋅=hbQ m3/h

- Časovni kapacitet utovara je:

42,29171,1452 =⋅=⋅= hbbhu QnQ m3/h - Smenski kapacitet utovara je:

1,161085,05,671,1542 =⋅⋅⋅=⋅⋅⋅= rhrhhbbsmu nQnQ η m3/sm - Dnevni kapacitet utovara je:

2,32201,16102 =⋅=⋅= smursmdu QnQ m3/dan - Godišnji kapacitet utovara je:

9016562,3220280 =⋅=⋅= durdgodu QnQ m3/god

Za pomoćne radove na kopu i izradu useka otvaranja koristiće se utovarač KOMATSU tip WA 420-3 sa zapreminom kašike od 2,7 m3. Pri izradi useka utvaranja utovarač će se primenjivati kao utovarno - transportna mašina.

49

2.5. Transport 2.5.1. Vrsta transporta Imajući u vidu način otkopavanja i utovara, kao najlogičnije i najadekvatnije rešenje transporta usvaja se kamionski transport. Na osnovu proračuna se usvaja kamion KOMATSU HD 300-2 nosivosti 27,3 t i sa zapreminom korpe od 12,9 m3. Osnovne karakteristike kamiona su : Težina praznog kamiona 24 040 kg Prednja osovina 13 414 kg Centralna osovina 5 673 Zadnja osovina 4 953kg Težina punog kamiona 51 420 kg Prednja osovina 15 580 kg Centralna osovina 18 255 Zadnja osovina 17 585 kg Nosivost 27,3 t Zapremina korpe 12,9 m3

Maksimalna brzina 58,4 km/h Radijus okretanja 7,96 m Snaga motora 379 kW Dimenzije guma 18.00-33-28PR.

2.5.2 Veličina i kapacitet transporta

Na osnovu proračuna dobijen je smenski kapacitet jednog kamiona na rudi 542 t/sm i na raskrivci 276 t/sm pri eksploataciji visinskog dela kopa. Godišnji kapacitet transporta na rudi na rudi je 303 660 t/god, a na jalovini 154 325 t/god. Pri eksploataciji dubinskog dela kopa smenski kapacitet kamiona na rudi je 499 t/sm, a na jalovini 337 t/sm. Godišnji kapacitet transporta na rudu je 279 367 t/god, a na jalovini 188 720 t/god. a Potreban broj kamiona za transport iskopina u toku eksploatacije visinskog dela kopa je 14, a potreban broj kamiona u toku eksploatacije dubinskog dela kopa je 12. 2.5.3 Šema transportnih puteva ( parametri puteva i transportne trase ) Transportni putevi čine vezu između radilišta i drobilice, odnosno odlagališta i tako su dimenzionisani da omogućavaju nesmetan i siguran prolaz primenjene mehanizacije. U zavisnosti od potreba transporta se izrađuju jednosmerni ili dvosmerni putevi.

50

Slika 9: Parametri jednosmernog puta

Šjp = m+e+2x+B m – zaštitni nasip m = 1 m Šjp= 9,21211 +⋅++ x – sigurnosno rastojanje x = 1 m Šjp = 6,9 m e – širina kanala e = 1 m B – širina kamiona B = 2,9 m Usvaja se širina jednosmernog puta od 7 m. Radijus krivine puta sa jednom kolovoznom trakom :

95,79,6 +=+= ojpkj RŠR m =14,85 ≈ 15 m

Slika 10: Parametri dvosmernog puta

BexmŠ jp ⋅++⋅+= 24

9,221141 ⋅++⋅+=jpŠ =11,8

Šjp = 12 m Usvaja se širina dvosmernog puta od 12 m. Radijus krivine puta sa dve kolovozne trake:

75,1995,78,11 =+=+= ojpkd RŠR m ≈ 20 m

51

Slika 11. Šema kretanja kamiona pri jednostranom utovaru

2.5.4 Održavanje transportnih sredstava i puteva

Održavanje transportnih sredstava se ogleda u svakodnevnim pregledima koji se vrše pre početka prve smene i vrše se sitnije intervencije, i u redovnom remontu koji se obavlja jednom godišnje. Putevi su stalno izloženi dejstvu vode, snega, oscilacijama temperature i opterećenja, što postepeno oštećuje put i prouzrokuje narušavanje čvrstoće kolovoza i njegove neravnine. Naročito štetno utiču podzemne i površinske vode. Podzemne vode omekšavaju puteve narušavajući nosivost materijala od kog su isti izrađeni, dok površinske vode prouzrokuju proklizavanje točkova. Održavanje puteva obuhvata nadzor, tekuće opravke i intervencije: čišćenje puteva od prosutog materijala, naročito krupnijih komada, blata, snega i leda, posipanje puteva prekrivenih ledom, prskanje puteva radi obaranja prašine u sušnom letnjem periodu. Sitnije opravke kolovoza, kao što su zapunjavanje udubljenja i pukotina i profilisanje etažnih puteva se obavljaju svakodnevno.

52

2.6.Odlaganje jalovine -Lokacija odlagališta Jalovina sa PK „Banjica“ odlagaće se na odlagalištu. U ovom delu izražena je jaruga u morfologiji terena što omogućuje prihvat celokupne količine jalovine. -Konstrukcija odlagališta Na odlagalište PK „Banjica“ odlagaće se stenske mase usitnjene miniranjem u procesu otkopavanja sačinjene isključivo od silifikovanog andezita. Prilikom odlaganja jalovine na odlagalištu će doći do delimične segregacije materjala u zavisnosti od granulometrijskog sastava. Krupnije frakcije odvajaće se u nižim delovima odlagališta dok će se sitnije frakcije zadržati u gornjim delovima odlagališta Odlaganje počinje sa platoa na K+375 ispunjavanjem depresije po niveleti K+375 do projektovane granice odlagališta „A k375“. Druga faza odlaganja počinje sa platoa na koti K+360 ispunjavanjem depresije po niveleti K+360 do projektovane granice odlagališta „A k360“. Treća faza odlaganja počine sa platoa na K+360 ispunjavanjem depresije po niveleti K+360 do projektovane granice odlagališta „B k360“. I četvrta faza odlaganja počinje sa platoa na K+340 ispunjavanjem depresije po niveleti K+340 do projektovane granice odlagališta „B k340“. -Tehnologija odlaganja Odlaganje jalovine sastoji se u dolasku kamiona na odlagalište,istovaru stenskog materjala i ravnanju,odnosno buldozersko izguravanju istovarenog stenskog materjala niz kosinu odlagališta. Istovar stenskog materjala vršiće se na rastojanju od 3 do 10 m od ivice odlagališta u zavisnosti od visine odlagališta. Pri istovaru materjala na manjem rastojanjima jedan deo materjala će već pri istovaru skliznuti niz kosinu dok će jedan deo ostati na odlagališnom platou za buldozersko preguravanje. Pri buldozerskom planiranju materijala odlagališni plato se formira sa padom od 5-10 ‰ ka ivici platoa u cilju efikasnijeg odlaganja platoa. Na dnu odlagališta nije potrebno postavljati perforirane cevi za drenažu odlagališta jer će se segregacijom materjala stvoriti sloj krupnozrnih materjala čija poroznost omogućava nesmetanu drenažu.

53

Slika 12. Šema kretanja kamiona na odlagališnom platou

-Određivanje potrebnog broja buldozera za rad na odlagalištu Potreban broj buldozera za rad na odlagalištu određen je u okviru proračuna kapaciteta buldozera i usvojen je jedan buldozer u radu na odlagalištu koji će se, s obzirom na svoj kapacitet, primenjivati i na pomoćnim radovima.

54

-Provera stabilnosti odlagališta Podlogu odlagališta čini teren sa izraženom jarugom u morfologiji. Teren je izgrađen od stenskih masa koje čine dovoljno čvrstu podlogu za formiranje odlagališta. Pregledom terena ustanovljeno je da nema aluvijalnih naslaga koje bi mogle da izazovu nestabilnost podloge odlagališta. Provera stabilnosti kosine odlagališta izvršena je na profilu A-A (prilog) čija je lokacija prikazana na situacionom planu kopa i odlagališta. Profil je karakterističan i lociran u delu odlagališta sa najvećom visinom kosine. Kompjuterskim programom za proveru stabilnosti kosina odlagališta po Bišop metodi dobijen je faktor sigurnosti od Fs=1,30 što je u skladu sa tehničkim normativima za površinsku eksploataciju. Dobijena kritična klizna ravan ukazuje da se pomeranje materjala može očekivati samo kroz odloženu jalovinsku masu,a ne i lom podloge jalovišta. 2.7. Odvodnjavanje i zaštita PK od površinskih voda 2.7.1. Analiza faktora od bitnog uticaja na odvodnjavanje - Klimatske karakteristike Klima područja je umereno kontinentalna do planinska. Karakteristike klime su kratka i topla leta i oštre i duge zime. Prosečna godišnja temperatura iznosi oko 9°C, a vlažnost vazduha oko 72 %. Maksimalne padavine su u aprilu i maju (do 75 l/m2), a minimalne u julu i avgustu. Najsnažniji vetrovi su severozapadni i istočni (do 30 m/s). - Geomorfološke karakteristike U morfološkom smislu šire područje ležišta pripada brdsko-planinskom tipu. Najmarkantniji vrhovi su Stralnik (1065 m) na severnoj i Kurgole (705 m) na jugoistočnoj strani područja. Visina ostalih vrhova ili grebena brda kreće se u rasponu od 300 do 620 metara nadmorske visine. Teren je ispresecan velikim brojem jaruga i oštro usečenih dolina, strmih strana sa velikim padom i intenzivnim procesom erozije. - Hidrometeorološke karakteristike U cilju određivanja zakonitosti hidrometeorološki pojava korišćeni su statistički podaci sa meteorološke stanice ,,Bor’’. - Padavine Pregled maksimalnih dnevnih suma padavina u Boru za osmatrani period od 1942-1960 godine dat je u tabeli. Iz pregleda se vidi da dnevne visine padavina mogu biti izuzetno visoke, i do 70,4 mm/dan čime prevazilaze mesečne padavine za veći broj meseci u godini.

55

Tabela 14: Hidrološke karakteristike područja Bor

Godina Datum padavina Visina padavina [mm]

1942 21.VI 36,1 1943 06.IX 31,1 1944 19.X 70,4 1945 14.XI 43,0 1946 05.X 22,9 1947 25.XIII 23,8 1948 22.VI 30,7 1949 14.I 40,3 1950 26.XII 23,3 1951 28.VII 43,7 1952 12.X 35,5 1953 08.I 44,6 1954 05.XI 50,0 1955 27.VII 51,0 1956 13.II 27,0 1957 19.V 54,4 1959 13.VIII 42,8 1960 23.X 48,0

2.7.2. Priliv vode u kop Budući radovi na PK ,,Banjica’’ biće ugroženi podzemnim i površinskim vodama. Podzemne vode dospevaju u otkopani prostor kopa sistemom prslina, pukotina i rasednim kontektima koji nisu ispunjeni zaptivnim materijalom. Površinske vode dospevaju u otkopani prostor kopa oticanjem sa slivnih površina koje gravitiraju ka konturi kopa, ili sa slivnih površina unutar same konture kopa. - Priliv podzemnih voda Precizni hidrogeološki podaci o količinama podzemnih voda ne postoje jer takva istraživanja nisu vršena. Za projektovanje odvodnjavanja će se koristiti podaci o prilivu podzemnih voda u PK ,,Veliki Krivelj’’ koji se nalazi na istom području. Specifični priliv podzemnih voda u PK ,,Veliki Krivelj’’ je 0,000168 l/min/m2, odnosno u zahvatu se mogu očekivati podzemne vode u količini od q= 25,8 l/min. - Priliv površinskih voda Jedan od najbitnijih faktora koji utiče na odvodnjavanje je priliv površinskih voda u kop. Da bi se priliv mogao izračunati potrebno je definisati površinu slivnog područja, koeficijent oticanja, intenzitet, odnosno zakonitost padavina. Površina slivnog područja određena je vododelnicama i prikazana je na situacionoj karti kopa. Posmatarajući situacionu kartu dolazi se do zaključka da a području na kome se nalazi PK “Banjica” postoji samo jedna slivna površina sa koje bi PK mogao biti ugrožen površinskim vodama. Ta površina iznosi oko 22 500 m2, te će prema njoj biti izradjen zaštitni kanal. Koeficijent oticanja zavisi od nagiba terena i iznosi c = 0,8.

56

- Zakonitost padavina Maksimalne visine padavina u koordinatnom sistemu P-T sa logaritamskom podelom mogu se predstaviti pravilnim linijama čije su jednačine:

TmiP logloglog ⋅+= ,a odnosno da je visina padavina u funkciji njenog trajanja:

mTiP ⋅= , mm, gde je: P – ukupne padavine za vreme T, i – početni intenzitet padavina u funkciji verovatnoće pojavljivanja za 1 min, 1 čas, 1 dan, 1 mesec,

dm

dm

TT

PPm

loglog

loglog

−

−= , gde su:

Pm – maksimalne mesečne padavine, Pd – maksimalne dnevne padavine, Tm – trajanje maksimalne mesečne padavine, Td – trajanje maksimalne dnevne padavine.

57

Slika 13: Zakonitost maksimalne visine padavina od trajanja i verovatnoce pojavljivanja

58

Slika 14: Zavisnost mesečnih visina padavina od verovatnoće pojavljivanja za područje Bor

Za Borsko područje eksponent m je m = 0,2725 pa zavisnost visine padavina od trajanja ima oblik:

2725,0TiP nn ⋅= , gde su: Pn – padavine za različitu verovatnoću pojavljivanja, in – početni intenzitet padavina u funkciji verovatnoće pojavljivanja, T – vreme trajanja padavina.

59

Slika 15: Kriva trajanja i histogram učestalosti mesečnih suma padavina područja Bor

Na osnovu krive trajanja i zavisnosti mesečnih visina padavina od verovatnoće pojavljivanja može se izračunati mesečna visina padavina za različite verovatnoće pojavljivanja:

nbPPn log1 ⋅−= , gde su:

60

P1 – mesečna visina padavina sa verovatnoćom pojavljivanja n = 1, n – verovatnoća pojavljivanja

120

⋅=N

Nn

N – broj kiša određenih intenziteta u toku osmatranog perioda, N0 - broj meseci osmatranja. Koeficijent b iznosi:

1,6830103,030103,0

90131

5,0log2log25,0

=+

−=

−

−=

PPb

Visina padavina u funkciji verovatnoće iznosi:

nPn log1,68111 ⋅−= Na osnovu utvrđene zavisnosti moguće je izračunati visine padavina i početne intenzitete padavina za određene verovatnoće: a) n = 0,1 – desetogodišnja verovatnoća pojavljivanja 1,1791,0log1,681111,0 =⋅−=P mm/mes

77,943200

1,1792725,02725,0

1,01,0 ===

T

Pi mm/min

b) n = 0,05 – dvatesetogodišnja verovatnoća pojavljivanja 6,19905,0log1,6811105,0 =⋅−=P mm/mes

83,1033,18

6,19905,0 ==i mm/min

c) n = 0,02 – pedesetogodišnja verovatnoća pojavljivanja 7,22602,0log1,6811102,0 =⋅−=P mm=mes

43,1233,18

7,22602,0 ==i mm/min

d) n = 0,01 – stogodišnja verovatnoća pojavljivanja 2,24701,0log1,6811101,0 =⋅−=P mm/mes

49,1333,18

2,24701,0 ==i mm/min

e) n = 0,001 – hiljadugodišnja verovatnoća pojavljivanja 5,315001,0log1,68111001,0 =⋅−=P mm/mes

21,17001,0 =i mm/min

61

- Definisanje kriterijuma za dimenzionisanje kapaciteta hidrotehničkih objekata Prema utvrđenom veku i važnosti objekata, svi hidrotehnički objekti dimenzionišu se prema Pravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju na pedesetogodišnje vode.Vreme i intenzitet padavina nisu definisani, ali, zbog toga što predstavljaju najveću opasnost po kopove, za projektovanje hidrotehničkih objekata na PK ,,Banjica’’ usvojiće se vreme trajanja padavina od T = 30 min. - Utvrđivanje mogućih količina voda sa slivnih površina van granica kopa Zahvaljujući položaju ležišta pri vrhu grebena Kmpa Satuli, površina slivnog područja čije vode mogu ugroziti kop je relativno mala i iznosi P = 22 500 m2 = 0,0225 km2. Mogući priliv vode sa ove površine arčuna se kao:

siPcQ ⋅⋅⋅= 1000 , gde su: c = 0,8 – koeficijent oticanja, is - srednji maksimalni intenzitet padavina (mm/min) za T = 30 min 047,13043,12 7275.01

02,002,0 =⋅=⋅= −−ms Tii mm/min

846,18047,10225,08,01000 =⋅⋅⋅=Q m3/min.

- Utvrđivanje mogućih količina padavina povremenih površinskih voda u konturi kopa koje će se odstranjivati gravitaciono Sav atmosferski talog koji padne u konturu kopa u visinskom delo kopa odstranjivaće se gravitaciono, slivanjem u etažne kanale i sprovođenjem do glavnog vodosabirnika sa taložnikom. Mogući priliv vode proračunava se za površinu projekcije kosine visinskog dela kopa koja iznosi P = 105 780 m2 = 0,10578 km2. Mogući priliv površinskih voda u visinski deo kopa je:

60,88047,110578,08,01000 =⋅⋅⋅=Q m3/min - Utvrđivanje mogućih količina povremenih površinskih voda u konturi dubinskog dela kopa koje će se odstranjivati pumpama Voda iz dubinskog dela kopa slevaće se gravitaciono do stalnih vodosabornnika koji će biti izrađeni na etažama E - 300 i E – 270 iz kojih će se prepumpavati i vodosabirnike iznad i konačno, do glavnog vodosabirnika na nivou K+330. - Priliv vode u konturi dubinskog dela kopa između K+330 i K+300. Površina slivnog dela je P = 30 806 m2 = 0,0308 km2, pa je priliv vode:

79,25047,10308,08,01000 =⋅⋅⋅=Q m3/min. - Priliv vode u konturi dubinskog dela kopa između K+300 i K+270. Površina slivnog dela je P = 14 591 m2 = 0,0146 km2 , pa je rpiliv vode:

23,12047,10146,08,01000 =⋅⋅⋅=Q m3/min

62

2.7.3. Način odvodnjavanja sa proračunom osnovnih parametara - Dimenzionisanje hidrotehničkih objekata zaštite i sistema odvodnjavanja Kako je samo ležište pozicionirano pri samom vrhu grebena Kmpa Satuli konfiguracija terena je takva da se atmosferski talog uglavnom udaljava od kopa, a ka kopu gravitiraju vode sa površine od samo 25 000 m2. Zaštita kopa od prodiranja ovih površinskih voda u otkopani prostor izvršiće se kanalom trapeznog poprečnog preseka kako je to prikazano na situacionoj karti kopa. Površinske vode koje se dovode do vodosabirnika nisu hemijski kontaminirane tako da će se iz vodosabirnika prelivati u korito Kriveljske reke. S’ obzirom na to da će voda iz kanala i dubinskih delova kopa biti zamuljena usled spiranja materijala sa površine neophodno je u okviru glavnog vodosabirnika predvideti taložnik. Glavni vodosabirnik treba da obezbedi prihvat površinskih voda sa slivnih površina van konture kopa, vode koje se gravitacijski odstranjuju iz visinskog dela kopa i vode iz dubinskog dela kopa. Kapacitet vodosabirnika treba tako dimenzionisati da za najnepovoljniji slučaj (radovi na najnižoj etaži – maksimalna slivna površina ) može da obezbedi osmočasovni priliv vode. Stalni vodosabirnici za odvodnjavanje dubinskog dela kopa izrađuju se na etažama E – 300 i E – 270. Dimenzionišu se tako da mogu da obezbede prihvat osmočasovnig priliva vode. Odstranjivanje vode iz dubinskog dela kopa vrši se prepumpavanjem vode iz nižih u više vodosabirnike i konačno u glavni vodosabirnik i taložnik odakle se voda sprovodi u korito Kriveljske reke. Za ispumpavanje vode iz vodosabirnika priminjuju se potapajuće muljne pupme, a cevovodi će biti plastični. Da bi se obezbedilo neometano oticanje vode sa etaža u visinskom delu kopa, kao i slivanje voda u vodosabirnike u dubinskom delu kopa zaštitnu bermu etaže treba raditi sa padom od 2 ‰ ka kosini. Uz samu kosinu se na etaži izrađuju etažni kanali sa generalnim padom od 2 ‰. - Proračun i dimenzionisanje zaštitnog kanala Zahvaljujući položaju ležišta pri vrhu grebena Kmpa Satuli, površina slivnog područja čije vode mogu ugroziti kop je relativno mala i iznosi P = 25 000 m2 = 0,025 km2. Mogući priliv vode sa ove površine računa se kao:

siPcQ ⋅⋅⋅= 1000 , gde su: c = 0,8 – koeficijent oticanja, is - srednji maksimalni intenzitet padavina (mm/min) za T = 30 min 047,13043,12 7275.01

02,002,0 =⋅=⋅= −−ms Tii mm/min

94,20047,1025,08,01000 =⋅⋅⋅=Q m3/min.

Mogući priliv vode je: Qm = 0,349 m3/s Kanal će biti trouglastog poprečnog preseka i odvodiće vodu sa slivne površine do glavnog vodosabirnika i taložnika na K+330. Kanal će se izrađivati buldozerom (tiltdozer) u dva prohoda kako bi se dobio potreban oblik kanala. Kanal se mora dimenzionisati tako da ne dođe do taloženja čestica, da ima oblik najpovoljniji sa hidrauličkog aspekta, da bude u mogućnosti da primi maksimalni priliv vode za vreme trajanja kiše od 30 minuta.

63

Slika 16: Poprečni presek odvodnog kanala

1) Površina poprečnog preseka kanala

53,02

5,015,2

2=

⋅=

⋅=

hbF m2

2) Okvašenin obim kanala:

38,219,122 =⋅=⋅= aU m 3) Hidraulički radijus kanala:

224,038,2

53,0===

U

FR m

4) Koeficijent protoka:

86,20224,05,1

224,08787=

+

⋅=

+

⋅=

R

Rcb

ρ,

ρ – koeficijent hrapavosti neobloženog kanala, ρ = 1,5 5) Brzina strujanja vode:

41,206,0224,086,20 =⋅⋅=⋅⋅= iRcw b m/s, cb – koeficijent protoka po Bazinu, R – hidraulički radijus kanala, m i – nagib kanala (za deonicu sa najmanjim padom), % 6) Propusna moć kanala:

27,141,253,0 =⋅=⋅= wFQk m3/s, F – površina poprečnog preseka kanala, w – brzina strujanja vode 7) Koeficijent sigurnosti:

13,12349,0

27,1===

m

ksk Q

Qk

64

- Proračun glavnog vodosabirnika Glavni vodosabirnik ima funkciju da prikupi sve vode koje se u toku osmočasovnog perioda gravitacijski slivaju iz visinskog dela kopa, vode koje se obodnim kanalom skupljaju sa slivne površine van konture kopa i vode koje se ispumpavaju iz dubinskog dela kopa. Dodatna funkcija koju treba predvideti za vodosabirnik je i taloženje krupnih čestica materijala koje voda spira sa terena i nosi sa sobom kako bi se voda mogla preliti u korito Kriveljske reke bez mehaničkih nečistoća. Imajući u vidu kratak vek eksploatacije PK ’’Banjica’’, glavni vodosabirnik će se izrađivati odmah sa konačnim dimenzijama koje omogućavaju prihvat osmočasovnog priliva svih voda u najnepovoljnijem slučaju (rad na najnićoj etaži, maksimalna slivna površina i maksimalni priliv vode). Međutim, zbog kratkog eksploatacionog perioda rudnika mora se voditi računa o troškovima odvodnjavanja pa će se vodosabirnik dimenzionisati za vode sa verovatnoćom pojavljivanja padavina od 20 godina, tj. za n = 0,05 i to za srednji mesečni intenzitet padavina (is0,05).

1

05,0−⋅= m

s Tii

min/89,1043200

6,1992725,0

05,005,0 mm

T

Pi

m===

min/00464,0

4320089,10

05,0

7275,005,0

mmi

i

s

s

=

⋅= −

Osmočasovni priliv voda iz dubinskog dela kopa za ukupnu slivnu površinu P = 105 780 m2 = 0,10578 km2 je:

3

05,0

47.188

48000464,010578,08,01000

1000

mQ

Q

TiPQ

v

v

sv

=

⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅= γ

Količina podzemnih voda za osmočasovni priliv iz dubinskog dela kopa će biti:

79,21480045398,0 =⋅=⋅= TqQ vpv , m3

Potrebni kapacitet glavnog vodosabirnika je: Qgv = Qv + Qpv = 188,47 + 21,79 = 210 m3. Tehnički opis glavnog vodosabirnika Vodosabirnik će imati izgled kao na slici. Imaće prilazni deo sa dnom pod nagibom od 15 % i glavni deo sa ravnim dnom. Kapacitet vodosabirnika će biti 210 m3. Dubina vodosabirnika u delu sa ravnim dnom je H = 3 m, a poprečni presek je trapeznog oblika sa uglom bočnih strana od 60°. U skladu sa tehničkim karakteristikama opreme, širina dna vodosabirnika je 5,5 m.

65

Proračun dimenzija vodosabirnika za potrebni kpacitet: - zapremina silaznog dela:

60,11432

32

=⋅

+⋅

=βαβ tgtg

H

tg

HbVvk m3

- zapremina ravnog dela vodosabirnika:

4,956,114210 =−=−= vkvvr VVV m3 - dužina dela vodosabirnika sa ravnim dnom:

56,55,2

2

24,85,54,95

2

=

⋅+

=+

=

Hcb

VL vr

r m

- ukupna dužina vodosabirnika:

29,2773,130,720 =++=++=αtg

HLLL rkvu m

Na osnovu sračunatih elemenata glavni vodosabirnik će imati sledeće dimenzije: - dubina H = 3 m - širina dna b = 5,5 m - širina gornjeg dela c = 8,96 m - dužina silaznog dela Lk = 20 m - nagib silaznog dela p = 15 % - dužina ravnog dela Lr = 5,56 m - ugao bočnih strana α = 60°

Slika 17: Izgled i dimenzije glavnog vodosabirnika sa taložnikom

66

- Proračun stalnog vodosabirnika na E – 300 Stalni vodosabirnik na E – 300 ima funkciju da prikupi sve vode koje se u toku osmočasovnog perioda gravitacijski slivaju iz dubinskog dela kopa između eteža E – 330 i E – 300 i vode koje se ispumpavaju iz dubinskog dela kopa između etaža E – 300 i E – 270. Imajući u vidu kratak vek eksploatacije, vodosabirnik će se izgrađivati odmah sa konačnim dimenzijama koje omogućavaju prihvat osmočasovnog priliva svih voda.

105,0

−⋅= ms Tii

min/89,1043200

6,1992725,0

05,005,0 mm

T

Pi

m===

min/00464,0

4320089,10

05,0

7275,005,0

mmi

i

s

s

=

⋅= −

Osmočasovni priliv voda iz dubinskog dela kopaza ukupnu slivnu površinu P = 30 806 m2 = 0,0308 km2 je:

3

05,0

87,5448000464,00308,08,01000

1000

mQ

TiPQ

v

sv

=⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅= γ

Količina podzemnih voda za osmočasovni priliv iz dubinskog dela kopa će biti:

008,74800146,0 =⋅=⋅= TqQ vpv , m3

Potrebni kapacitet glavnog vodosabirnika je: Qgv = Qv + Qpv = 55 + 7 = 62 m3. Tehnički opis vodosabirnika na E – 300 Vodosabirnik će se izrađivati pod nagibom od 20 %. Maksimalna dubina vodosabirnika je 3 m, a poprečni presek je trapeznog oblika sa uglom bočnih strana od 60°. U skladu sa tehničkim karakteristikama opreme, širina dna vodosabirnika je 5,5 m. Proračun dimenzija vodosabirnika za potrebni kapacitet - zapremina silaznog dela:

15032

32

=⋅

+⋅

=βαβ tgtg

H

tg

HbVvk m3

- ukupna dužina vodosabirnika:

73,1673,115 =+=+=αtg

HLL kvu m

Na osnovu sračunatih elemenata glavni vodosabirnik će imati sledeće dimenzije: - dubina H = 3 m - širina dna b = 5,5 m - širina gornjeg dela c = 8,96 m - dužina silaznog dela Lk = 15 m - nagib silaznog dela p = 20 % - ugao bočnih strana α = 60°

67

Slika 18: Izgled i dimenzije vodosabirnika na E – 290

Proračun stalnog vodosabirnika na E – 270 Stalni vodosabirnik na E – 270 ima funkciju da prikupi sve vode koje se u toku osmočasovnog perioda gravitacijski slivaju iz dubinskog dela kopa između eteža E – 300 i E – 270. Imajući u vidu kratak vek eksploatacije, vodosabirnik će se izgrađivati odmah sa konačnim dimenzijama koje omogućavaju prihvat osmočasovnog priliva svih voda.

105,0

−⋅= ms Tii

min/89,1043200

6,1992725,0

05,005,0 mm

T

Pi

m===

min/00464,0

4320089,10

05,0

7275,005,0

mmi

i

s

s

=

⋅= −

Osmočasovni priliv voda iz dubinskog dela kopaza ukupnu slivnu površinu P = 14591 m2 = 0,0146 km2 je:

3

05,0

2648000464,00146,08,01000

1000

mQ

TiPQ

v

sv

=⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅= γ

Potrebni kapacitet glavnog vodosabirnika je: Qgv = Qv + Qpv = 26 + 13 = 39 m3.

68

Izbor pumpnog agregata Pumpe za ispumpavanje vode iz vodosabirnika u dubinskom delu kopa se tako biraju da osmočasovni priliv vode ispumpaju za 24 h. S’ obzirom na to da se u dubinskom delu kopa izrađuju dva vodosabirnika na etažama E – 300 i E – 270 potrebne su dve pumpe čija je visina pumpanja najmanja 40 m. 1) Izbor pumpnog agregata za vodosabirnik na E – 300 - Visina pumpanja hp = 40 m - Potrebni kapacitet

58,224

62

24===

gvp

QQ m3/h

Na osnovu potrebnog kapaciteta i visine pumpanja usvaja se pumpa FLYGHT CP 450-HT. 1) Izbor pumpnog agregata za vodosabirnik na E – 270 - Visina pumpanja hp = 30 m - Potrebni kapacitet

63,124

39

24===

gvp

QQ m3/h

Na osnovu potrebnog kapaciteta i visine pumpanja usvaja se pumpa FLYGHT CP 450-HT. 2.7.4 Uređenje zemljišta za lokaciju objekata za odvodnjavanje Radovi koji prethode izradi objekata za odvodnjavanje odnose se na prethodno uređivanje zemljišta na kome će sami objekti biti locirani. Ovi radovi se pre svega odnose na uklanjanje visokog rastinja, ukoliko ono postoji, kao i rastresitog sloja humusa po obodu površinskog kopa gde će biti locirani obodni kanali i vodosabirnici. Na mestu gde će biti locirana pumpna stanica treba izvršiti i poravnavanje terena.

69

2.8. Snabdevanje pogonskom energijom 2.8.1. Obrazloženi podaci o usvojenoj energiji Imajući u vidu usvojenu mehanizaciju koja radi na bušenju, utovaru, transportu i odlaganju, kao osnovna pogonska energija usvojeno je dizel gorivo. Za potrebe snabdevanja mehanizacije, biće izrađena benzinska pumpa i magacin benzina koji će moći da primi sedmičnu zalihu dizel goriva. Lokacija pumpe i magacina data je na situacionom planu rudnika . Za potrebe drobilišnog i pumpnog postrojenja usvaja se električna energija kao pogonska.

2.8.2. Podaci o snabdevanju električnom energijom – prikaz postojeće elektroenergetske mreže

U blizini eksploatacionog polja rudnika prolazi dalekovod sa naponom od 10.000V, tako da će on biti izvor snabdevanja rudnika električnom energijom. Pored dalekovoda će biti izgrađena trafo stanica u kojoj će se napon snižavati na 600 V koliko je potrebno za rad visokonaponskih potrošača. Od trafo stanice će se električna energija dovesti podzemnim visokonaponskim vodom. Na platou k+340 će se izgraditi trafo stanica za snižavanje napona na 220 V za snabdevanje niskonaponskih potrošača.

2.8.3. Proračun potrebne snage izvora za napajanje

Potrebna snaga izvora za napajanje dobija se na osnovu bilansa potrebnih količina električne energije sa specifikacijom potrošača. Specifikacija potrošača data je u sledećoj tabeli:

Tabela 15: specifikacija niskonaponskih potrošača

Potrošači Instalirana

snaga (kW)

Napon (V) nrh (h) N (kom)

Dnevna potrošnja

(kW) Drobilišno postrojenje

Kontrola 5 220 24 1 120

Osvetljenje 0,1 220 10 400 400 Kontrola 10 220 24 1 240

Pomoćni objekti

Ostalo 100 220 8 1 800 Kontrola 10 220 24 1 240 Pumpna

stanica Osvetljenje 0,5 220 10 20 100 Radilišta Osvetljenje 0,5 220 10 30 150

Odlagalište Osvetljenje 0,5 220 10 30 150 Tabela 16: specifikacija visokonaponskih potrošača

Potrošači Instalirana snaga

(kW)

Napon (V) nrh (h) N (kom)

Dnevna potrošnja (kW)

Drobilišno postrojenj

e Pogonski motori 200 600 10 1 2000

Pumpna stanica Pogonski motori 40,5 600 10 5 2300

70

2.8.4. Specifikacija i karakteristike pojedinih transformatorskih stanica visokonaponskih potrošača Visokonaponski potrošači na površinskom kopu „Banjica” su pre svega drobilišno postrojenje, trakasti transporter i pumpna stanica. Za njihov rad potreban je napon od 600V. Obzirom da je dalekovod koji prolazi preko eksploatacionog polja pod naponom od 10000V i imajući u vidu potrebu njegovog izmeštanja, pored nove trase dalekovoda biće izrađena trafostanica koja će napon od 10000V oboriti na 600V. Lokacija ove trafostanice data je na situacionom planu rudnika. 2.8.5. Podaci o lokaciji i karakteristikama rudničke visokonaponske mreže

Distribucija električne energije od trafostanice do visokonaponskih potrošača vršiće se visokonaponskim kablovima. Postavljanje ove visokonaponske mreže obaviće se po obodu eksploatacionog polja, a zbog jednostavnosti postavljanja izvešće se kao podzemna visokonaponska mreža.

2.8.6. Podaci o lokaciji i karakteristikama pojedinih transformatorskih stanica i o sistemu niskonaponske mreže Za potrebe niskonaponskih potrošača električne energije biće izrađena trafostanica koja će napon od 600V oboriti na 220V. Lokacija ove trafostanice data je na situacionom planu rudnika. Od ove trafostanice će se, posebnom niskonaponskom mrežom, električna energija distribuirati do potrošača. Ova mreža može biti postavljena iznad zemlje, za razliku od visokonaponske. 2.9. Snabdevanje industrijskom i pitkom vodom

Uzimajući u obzir udaljenost okolnih naselja, za snabdevanje površinskog kopa industrijskom vodom i vodom za piće, biće izgrađen određeni broj bunara kojim će se zadovoljiti potrebne količine industrijske i pijaće vode. 2.10. Zaštita atmosfere

Kao osnovna mera zaštite atmosfere sprovodi se otprašivanje, tj. sprečavanje emitovanja prašine u atmosferu kod procesa bušenja minskih bušotina, transporta materijala, odlaganja i prerade materijala u drobilani. Obaranje prašine prilikom bušenja vrši se postavljanjem kupole iznad bušotine, dok se kod transporta i manjim delom kod odlaganja vrši kvašenje puteva i ravni odlagališta. U drobilišnom postrojenju se u svrhu zaštite atmosfere postavljaju usisnici sa filterima kojima se vrši otprašivanje. 2.11 Rekultivacija

Pod rekultivacijom se podrazumeva kompleks tehničkih mera predviđenih za gajenje određenih poljoprivrednih kultura na ranije angažovanom zemljištu. Tehničke mere rekultivacije se preduzimaju u cilju vraćanja angažovanog zemljišta u prvobitno stanje. Biotehnička rekultivacija obuhvata kompleks agrotehničkih mera usmerenih na uspostavljanje i poboljšanje strukture zemljišta, kao i pošumljavanje ili uzgajanje drugih agrokultura. Tehničke mere preduzimaju same rudarske organizacije koje se bave eksploatacijom mineralne sirovine, a odnose se na izdvajanje i skladiranje gornjeg sloja

71

(humusa), selektivno formiranje odlagališta, planiranje i pokrivanje površinskog dela slojem humusa, melioracione i druge mere. Ako otkrivka koja se odlaže, sadrži raznorodne slojeve, za najefikasniju primenu biološke rekultivacije je potrebno selektivno odlaganje ili raspoređivanje nepovoljnih slojeva na dubine od 1,5 do 3m od površine odlagališta. Ukupna debljina plodnog sloja za rekultivaciju iznosi od 0,9 do 2,2m i to: gornji sloj minimalne debljine 0,9m – za gajenje žita ili višegodišnje trave i debljine 1,5-2,2m – za voćnjake ili šumsko drveće. Značajan zadatak rekultivacije je najpovoljnije raspoređivanje slojeva, tj. pravilno određivanje redosleda i moćnosti slojeva sa različitim svojstvima i najbolji sastav poslednjeg sloja. Proces rekultivacije se sastoji iz tri dela: 1).Tehnička rekultivacija – podrazumeva selektivno otkopavanje i odlaganje, planiranje, zapunjavanje i promenu nagiba terena:

1. Uređenje zemljišta – obuhvata melioraciju i obradu površine; 2. Revegetacija, odnosno pošumljavanje i zasađivanje.

U slučaju rudnika „Banjica” tehnička rekultivacija obuhvata skidanje humusnog pokrivača i njegovo odlaganje na posebno odlagalište do ulaska u završnu fazu eksploatacije kada će se tim masama prekinuti odlagalište u sloju debljine 0,5m, da bi se na taj način dobile površine pogodne za formiranje pašnjaka. Etažne ravni otkopa biće takođe zasute slojem humusa debljine 0,5-1m i pošumljene listopadnim i zimzelenim vrstama drveća. Etažne kosine će biti zasute slojem humusa debljine 0,3-0,5m i zasađene šibljem i niskim rastinjem. 2.12 Signalizacija i automatizacija

Signalizacija predstavlja jednu od mera sigurnosti na površinskom kopu i ogleda se u tome što olakšava i obezbeđuje normalan tok pojedinih procesa. To se pre svega odnosi na regulisanje saobraćaja, da tako kažemo, na određenim delovima transportnih trasa. Takođe, jedna od bitnih uloga signalizacije je olakšavanje rada kamiona na odlaganju materijala zbog slabe preglednosti. Zbog toga na odlagalištu mora postojati signalista koji će navoditi kamion u pravu poziciju za istovar, a istovremeno obezbedi maksimalnu sigurnost za vozača i kamion. Zbog načina na koji funkcionišu pojedini procesi na površinskom kopu se ne mogu automatizovati. Takve operacije su bušenje i miniranje, utovar, transport i odlaganje. Procesi koji se mogu do neke granice automatizovati su odvodnjavanje i usitnjavanje. Kod odvodnjavanja se automatizuje režim uključivanja i isključivanja pumpnih agregata u zavisnosti od nivoa vode u vodosabirniku. Proces drobljenja se automatizuje takođe u skladu sa količinom materijala u prihvatnom bunkeru.

72

3.Dinamika otkopavanja rude i jalovine Dinamika otkopavanja rude i odlaganja jalovine data je tabelarno sa pregledom otkopavanja etaža po godinama i količinama rude na svakoj etaži i pregledom odlaganja po godinama i po odlagalištima sa količinama jalovine u rastrešenom stanju. Tabela 17: Dinamika otkopavanja rude

Godina Etaža R (m3) γ (t/m3) R (t) 420 0 3,4 0

410 39 698 3,4 134 973

400 82 951 3,4 282 033

390 99 372 3,4 337 865 2010

222 021 3,4 754 871

380 119 055 3,4 404 788 370 135 959 3,4 462 260

2011

255 014 3,4 867 048

360 149 137 3,4 507 066 350 163 653 3,4 556 420

2012

312 790 3,4 1 063 486

340 162 282 3,4 551 759 330 149 505 3,4 508 317

2013

311 787 3,4 1 060 076

320 141 425 3,4 480 844 310 114 525 3,4 389 386

2014

255 950 3,4 870 230

300 61 647 3,4 209 603 290 48 630 3,4 165 341

280 38 703 3,4 131 591

270 24 116 3,4 81 994 2015

173 097 3,4 588 530

73

Tabela 18. Dinamika odlaganja jalovine

4.Specifikacija radne snage Tabela 19. Specifikacija radne snage po fazama tehnološkog procesa Operacija VSS VŠS SSS VKV KV NKV UKUPNO Bušenje - - 2 - 2 2 6 Miniranje 1 - 2 1 - 2 6 Utovar - - 4 - 2 2 8

Transport - - 22 - - - 22 Odlaganje - - - 2 - 4 6 Drobljenje - 1 2 - - 2 5 Pomoćne Operacije - -

2 2

2

2

8

Ostalo 1 1 - - 2 2 6 UKUPNO 2 2 34 5 8 16 67 Zbog godišnjih odmora,bolovanja i drugih neplanskih odsustava broj radnika se uvećava za 10% pa je potreban broj radnika po spisku 74.

Odlagalište Zapremina odlagališta

(m3)

Etaža

Količina jalovine na odlagalištu (m3)

Ukupna količina jalovine za godinu

(m3) Godina

420 52 445 410 109 584 400 169 527 390 245 070

576 626 2011

380 339 746 370 458 214

797 960 2012

„A k 375“ 1 750 000

360 454 665 350 412 170

866 835 2013 „A k360“ 666 000

340 379 850 330 316 176

696 026 2014

320 216 527 „B k360“ 1 164 000 310 144 442

360 969 2015

300 98 527 290 61 762 280 26 717

„B k340“ 859 000

270 5 094

192 100 2016

74

5. Određivanje normativa za sve faze tehnološkog procesa 5.1 Normativi bušenja

Bušilica je opremljena Diesel motorom snage 298 kW koji obezbeđuje svu potrebnu energiju za rad kompresora i hidro pumpi. Specifična potrošnja goriva bušilice je q = 175 g/kWh.

- Broj radnih sati bušilice na dan:

05,1185,05,62. =⋅⋅=⋅⋅= rhrhsmdanrh nnn η rh/dan - Normativ dizel goriva:

186,0097,3

17505,11298. =⋅⋅

=⋅⋅

=rdan

danrhg Q

qnPn kg/t

- Normativi bušaćih kruna:

Prema podacima iz kataloga proizvođača, jedna kruna može da izbuši 5000 dužnih metara bušotine. Prema tome, normativ kruna je:

00001,04,3800200

500

1

429

54871405000

1

=⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

b

kr R

V

I

nγ

kom/t

- Bušaće šipke: Iskustveno se zna da jedna šipka buši 15000 dužnih metara bušotine, pa je normativ šipki:

nš = 000003,03

00001,0

3==kn

kom/t

5.2 Normativi miniranja

- Normativ eksploziva:

479,04,31795418

3779,074630273457,01795418=

⋅

⋅+⋅=

⋅

⋅+⋅=

rr

jjrre V

qVqVn

γ kg/t

- Detonirajući štapin: Za jedan blok koji se minira potrebno je 260 m detonirajućeg štapina. U jednom

bloku ima nbuš = 32 bušotine, a zapremina materijala koja se dobija po jednoj bušotini je Vb = 429 m3. Ukupna zapremina bloka koja se minira je Vbl = 13728 m3.

Normativi detonirajućeg štapina:

024,04,31795418

26013728

9258445260

=⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blds R

V

I

nγ

m/t

75

- Detonatori NONEL U 450 Za jedan blok koji se minira potrebno je 12 NONEL U 450 detonatora pa je normativ:

00113,07181672

8093

4,31795418

1213728

925844512

450 ==⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blU R

V

I

nγ

kom/t

- Detonatori NONEL U 475 Za jedan blok koji se minira potrebno je 10 NONEL U 475 detonatora pa je normativ:

00094,04,31795418

1013728

925844510

475 =⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blU R

V

I

nγ

kom/t

- Detonatori NONEL U 500 Za jedan blok koji se minira potrebno je 10 NONEL U 500 detonatora pa je normativ:

00094,04,31795418

1013728

9125844510

500 =⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blU R

V

I

nγ

- Konektori NONEL UB 0 Za jedan blok koji se minira potreban je 1 NONEL UB 0 konektor pa je normativ:

000094,04,31795418

113728

912584451

=⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blUBO R

V

I

nγ

kom/t

- Usporivači 75 ms Za jedan blok koji se minira potrebno je 10 usporivača od 75 ms pa je normativ:

00094,04,31795418

1013728

9125844510

75 =⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blU R

V

I

nγ

kom/t

- Usporivači 25 ms Za jedan blok koji se minira potrebno je 1 usporivača od 25 ms pa je normativ:

000094,04,31795418

113728

9125844510

25 =⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blU R

V

I

nγ

kom/t

- Pentolitski pojačnik U jednom bloku ima nbuš = 32 bušotine i u svaku se stavlja po jedan pentolitski pojačnik od 360 g pa je normativ:

0296,04,31795418

3213728

9125844532

360 =⋅

⋅

=⋅

⋅

=∑

∑

r

blPP R

V

I

nγ

kom/t

76

5.3 Normativi utovara Bager Hitachi ZX450LC-3

- Dizel gorivo:

Pogonski blok bagera čini Diesel motor snage 260 kW. Specifična potrošnja goriva je q = 200 g/kWh.

Broj radnih sati bagera dnevno:

05,1185,05,62. =⋅⋅=⋅⋅= rhrhsmdanrh nnn η rh/dan

Normativ goriva:

186,03097

200,005,11260.=

⋅⋅=

⋅⋅=

rdan

gdanrhg Q

qnPn kg/T

- Ulje i mazivo:

Potrošnja ulja i maziva iznosi 6% od potrošnje goriva: 011,0186,006,006,0 =⋅=⋅= gum nn kg/t

- Hidro ulje: Zapremina hidrauličkog sistema je 640 l. Promena ulja se vrši na svakih godinu

dana pa je:

00065,0867374

560===

rgod

hshu Q

Vn l/t

- Zubi bagerske kašike:

Kašika ima 5 zuba koji traju dva meseca dvosmenskog rada. Za godinu dana se promeni 6 kompleta, tj. 30 zuba pa je:

00003,0867374

3030===

rgodz Q

n kom/t

Utovarač KOMATSU WA 420-3 -Dizel gorivo Pogonski blok utovarača čini dizel motor snage 140 kW. Specifična potrošnja goriva je q=200g/kW. Broj radnih sati bagera dnevno:

05,1185,05,62. =⋅⋅=⋅⋅= rhrhsmdanrh nnn η rh/dan Normativ goriva:

09,03097

200,005,11140.=

⋅⋅=

⋅⋅=

rdan

gdanrhg Q

qnPn kg/T

77

- Ulje i mazivo:

Potrošnja ulja i maziva iznosi 6% od potrošnje goriva: 0054.009,006,006,0 =⋅=⋅= gum nn kg/t

- Hidro ulje:

Zapremina hidrauličkog sistema je 270 l. Promena ulja se vrši jednom godišnje pa je:

0003,0867374

270===

rgod

hshu Q

Vn l/t

- Zubi bagerske kašike:

Kašika ima 8 zuba koji traju dva meseca dvosmenskog rada. Za godinu dana se promeni 6 kompleta, tj. 48 zuba pa je:

00006,0867374

4848===

rgodz Q

n kom/t

-Gume: Jedna garnitura guma 26.5-25 (4gume) traje 2000÷3000 moto sati . Usvaja se vreme trajanja guma 2500

tg = 2500 sati vožnje. Za godinu dana kamion promeni nkg kompleta guma:

248,12500

300280,05,6=

⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅=

g

rdsmrhrhkg t

nnnn

η

Normativ guma:

000008,0867374

248,144=

⋅=

⋅=

rgod

kgguma Q

nn kom/t

5.4 Normativi transporta

- Dizel gorivo:

Snaga Diesel motora kamiona je 246 kW, a specifična potrošnja goriva je qg = 195 g/kWh. Normativ goriva:

24,0867374

19528085,025,6246=

⋅⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅⋅=

rgod

grdrhsmrhg Q

qnnnPn

η kg/t

- Ulje i mazivo:

Potrošnja ulja i maziva je 3% od potrošnje goriva pa je: 0072,024,003,003,0 =⋅=⋅= gum nn kg/t

78

-Gume: Jedna garnitura guma18.00-33-28PR (2+4) traje 2 000÷3 000 moto sati . Usvaja se

vreme trajanja guma 2 500sati Za godinu dana kamion promeni nkg kompleta guma:

248,12500

280285,05,6=

⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅=

g

rdsmrhrhkg t

nnnn

η

Normativ guma:

0000122,0867374

248,166=

⋅=

⋅=

rgod

kgguma Q

nn kom/t

5.5 Normativi odlaganja

- Dizel gorivo:

Snaga motora buldozera je 113 kW, a specifična potrošnja goriva je 185 g/kwh. Buldozer radi 4h dnevno na odlagalištu i 7 h dnevno na ostalim poslovima, pa je ukupno vreme rada buldozera11h na dan. Normativ goriva:

09,0867374

28085,011185,0113=

⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅=

rgod

rdrhrhg Q

nnqPn

η kg/god

- Ulje i mazivo:

Potrošnja ulja i maziva je 5% od ukupne potrošnje goriva: num = 0,05 · ng = 0,0045 kg/t

5.6 Normativi pomoćnih operacija Miniranje

Pogon kamiona i uređaja na njemu se ostvaruje Diesel motorom snage 124 kw i specifične potrošnje goriva 170 g/kwh. Kamion radi jednom nedeljno u trajanju od 6 sati.

Normativ goriva:

008,072281

485,05,6170,0124=

⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅=

rgod

rsedrhrhg Q

nnqPn

η kg/t

Potrošnja ulja i maziva je 5% od ukupne potrošnje goriva: num = 0,05 · ng = 0,0004 kg/t Jedna garnitura guma (2+4) traje 5000 moto sati pa je:

0000006,0722815000

485,05,666=

⋅

⋅⋅⋅=

⋅

⋅⋅⋅=

rgodg

rsedrhrhg Qt

nnn

η kom/t

79

Sekundarno miniranje

Specifična potrošnja eksploziva za sekundarno miniranje iznosi 700 g/m3. Usvaja se da ukupna količina negabaritnih komada ne prelazi 0,5% od ukupne količine iskopina pa je:

0045,041795418

700,09258445005,0005,0=

⋅

⋅⋅=

⋅

⋅⋅=

∑∑

re R

qIn

γ kg/t

Čišćenje puteva, kanala i etaža

Snaga motora grejdera je 125kw, a specifična potrošnja goriva je 170 g/t. Grejder radi 3h efektivno u toku dana:

025,0867374

30085,03170,0125=

⋅⋅⋅⋅=

⋅⋅⋅⋅=

rgod

rdrhrhg Q

nnqPn

η kg/t

Potrošnja ulja i maziva je 5% od potrošnje goriva pa je:

num = 0,05 · ng = 0,00125 kg/t

Usvaja se potrošnja guma nguma = 0,000006 kom/t.

6.Mere tehničke zaštite 6.1 Uvod

Opasnosti i štetnosti koje predstavljaju rizik rada radnika pri izvršavanju radnih zadataka treba svesti na najmanju moguću meru u svim fazama procesa proizvodnje i težiti ka humanizaciji rada odnosno poboljšanju uslova rada, sprečavanju povreda na radu, smanjenju zaprašenosti, buke i vibracije i dr, a što je princip i cilj zaštite na radu. 6.2 Tehnička zaštita U cilju potpune sigurnosti svake faze rada u tehnološkom procesu proizvodnje rude i jalovine i eliminisanju štetnih uticaja radne sredine i opasnosti od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom na površinskom kopu „Kraku Kalafir“, moraju se primenjivati važeći zakoni, pravilnici i standardi, a posebno:

- Zakon o rudarstvu; - Zakon o zaštiti na radu; - Zakon o zaštiti od požara; - Zakon o zaštiti životne sredine; - Zakon o osnovama bezbednosti i saobraćaja na putevima; - Pravilnik o tehničkim normativima za površinsku ekspoataciju ležišta mineralnih sirovina;

80

- Pravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju eksplozivnim srestvima i miniranju u rudarstvu.

Pored ovih opisa, koji regulišu postupak rada, nužno je i poštovanje drugih mera zažtite nadalje navedenih: - da se ekspoatacija rude i jalovine odvija po dotičnom Projektu; - da tehnički rukovodilac uz saglasnost službe zaštite na radu izda pismena uputstva o

načinu rada i merama zaštite na radu za mehanizaciju koja se koristi, kao i odgovarajuće uputsvo za police mina sa posebnim osvrtom na način rada s obzirom na neposrednu blizinu železničke pruge i da se ista uruče rukovaocima i paliocima mina uz potpis;

- da mehanizacijom rukuju za to stručno osposobljena lica, dok vozači teških vozila moraju da imaju važeću vozačku dozvolu;

- da svaka mašina u procesu proizvodnje mora imati knjigu primopredaje odnosno dnevnik rada u koji se upisuje stanje mašine pre početka rada, zapažanja u toku rada i sanje mašine na kraju smene;

- besposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, a na prilaznim mestima na granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrane pristupa Kopu;

- za ostvarivanje povoljnih uslova rada i efikasnije zaštite na radu u svim fazama rada tehnološkog procesa proizvodnje, lični doprinos svakog radnika je od velike važnosti.

Stoga je radnik u obavezi: - da svoje radne zadatke obavlja sa punom pažnjom radi obezbedjenja svog života i

zdravlja, kao i zaštite ostalih radnika i sredstava rada; - da se pridržava propisanih mera zaštite na radu i da se stara o sprovodjenu i

unapredjivanju zaštite na radu; - da se služi sredstvima zaštite, da ih namenski koristi, da pažljivo rukuje sa njima i da ih

odžava u ispravnom stanju; - da prijavi zapažene nedostatke, kvarove i druge pojave u toku rada, a koje bi mogle da

ugroze bezbednost radnika na radu; - da upotpunjava i usavršava znanje iz oblasti zaštite na radu; - da prijavi nesreću na poslu, da pruži pomoć povredjenom radniku i da učestvuje u

spašavanju kod nesreća na poslu; - da rukovaoci mehanizacije vode knjigu primopredaje-dnevnika rada u koju unose stanje

mašine na početku smene, u toku rada i na kravu smene, a potvrdjuju svojim potpisom, dok radnici sa održavanja u dnevnik rada upisuju vrstu opravke i vreme otklanjanja kvara, a što overavaju svojim potpisom.

6.3 Lična zaštita

U cilju otklanjanja štetnog uticaja radne sredine, sprečavanja profesionalnih oboljenja i

povreda radnika na radu, kao posledica zaprašenosti, klimatskih prilika, buke, vibracije i dr., u cilju zaštite tela odnosno organa za disanje, sluha, očiju, ruke, itd., a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju lična zaštitna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i štetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja način korišćenja ličnih zaštitnih sredstva od strane radnika regulišu se internim Pravilnikom o ličnim zaštitnim sredstvima. 6.4 Protiv-požarna zaštita

Zaštitu od požara regulisati internim Pravilnikom preduzeća za protiv-požarnu zaštitu uz učešće zaposlenih i obezbedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za sprečavanje i gašenje početnih požara. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro mašine, predvideti dovoljan broj protiv-požarnih aparata.

81

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije, moraju biti obučeni iz zaštite od požara, a naročito o pravilnom korišćenju protiv-požarnih aparata koji su postavljeni na mašinama.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protv-požarnih aparata vrše sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovarnim licima zaštite od požara ili neposrednim rukovodiocima.

6.5 Mere zaštite pri bušenju

Za dobro i sighurno rukovanje udarno-rotacionom bušilicom potrebno je stručno i brižljivo

rukovanje od strane rukovaoca bušilice. Bušač obavlja ustaljene operacije pri radu sa bušilicom i to: pregled ili provera pri stupanja na bušilicu, pregled nakon stupanja na bušilicu, obavlja startovanje i zaustavljanje bušilice, vrši pokretanje bušilice po etaži i dovodi bušilicu na nivo. Bušač je odgovoran za bušenje primarnih bušotina prema projektovanoj geometriji, redovno održavanje i svakodnevno podmazivanje.

Bušač je u obavezi da obavi sledeće: - po dolasku do bušilice pregleda stanje etaže na kojoj se nalazi bušilica, kao i stanje nižih

i viših etaža; - traži da se plato za bušenje na etaži poravna; - vizuelno vrši pregled donjeg stroja bušilice, posebno sistema za putovanje i sistema za

otprašivanje; - po stupanju na bušilicu kontroliše nivo ulja u reduktorima i hidrauličnom sistemu,

ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, stanje katarke sa bušaćim priborom idr.;

- pri bušenju prvog reda minskih bušotina prema ivici etaže, bušilicu postavlja tako da njena duža osa bude približno normalna na ivicu etaže, a hidraulična stopa da se nalaze najmanje na 5 m od ivice etaže;

- dovodi bušilicu u horizontalni položaj pri minimalnoj visini; - režim bušenja u različitim stenskim sredinama podešava da se uvek ide sa dozvoljenim

odnosnom rotacije i osovinskog pritiska, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bušaćeg pribora;

- pre početka, a i po završetku bušenja minske bušotine proverava ispravnost „konusa“ bušaće krune i iste čisti od nalepljenog materijala;

- po završetku bušenja minske bušotine, a pre vadjenju bušaćih šipki iz bušotine, pustiti da se bušaće šipke okreću, vazduh ne isklučivati, jer se time izbegava mogućnost zaglavljivanja istih u bušotini;

- podignuti zavese za prašinu i spustiti bušilicu na gusenice; - radi povećanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu, treba uvek ići zadnjim delom

bušilice napred; - da bi se povećala stabilnost prilikom kretanja na nizbrdici, treba uvek ići prednjim delom

bušilice napred; - na više mesta na bušilici mora biti obeležen radni broj, a i postavljene table o zabrani

zadržavanja u radnom krugu bušilice; - bušač je obavezan da vodi evidentni karton bušilice; - za vreme miniranja bušilicu treba skloniti na sigurno mesto i okrenuti je zadnjhim delom

prema minskoj seriji. 6.6 Mere zaštite pri miniranju

U sklopu potpunog sagledavanja stanja terena u kome se vrši eksploatacija, a u cilju preventivnih mera zaštite, mora se imati dokumentacija o dotičnom terenu i to: - petrografski sastav; - tektonika; - geološki profili; - uticaj inženjersko-geoloških karaktreristika terena na uvedene parametre miniranja.

82

Operacijom miniranja, iako je glavni cilj usitnjavanje stenske mase do odredjene granulacije, moraju se ostvariti još i manja seizmička dejstva, manji vazdušni udar, što manje razletanje komada, manju zaprašenost i manje otrovno i zagušljivo dejstvo gasovitih produkata eksplozije.

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vršiti stručno osposobljena lica. Početak i završetak minirskih radova moraju se pravovremeno objaviti predvidjenim

postupkom i signalnim sredstvima. Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signalima za obaveštavanje o miniranju

treba postaviti na glavnim prilaznim putevima Površenskog kopa. U minskom polju mogu se zadržati lica koja su angažovana na miniranje. Sva ostala lica

moraju se udaljiti iz minskog polja. Takodje, treba vidno obeležiti minsko polje, prekontrolisati udaljenost mehanizacije od minske serije i preduzetni druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje: - broj, raspored i dubina minskih bušotina; - vrstu eksplozivnih sredestava, pribor i alat za miniranje; - vrstu sredstva za iniciranje i paljenje mina; - potrebnu količinu eksploziva za svaku minsku bušotinu; - način začepljivanja minskih bušotina; - način iniciranja i redosled paljenja. Pri radu se pojčnicima detonacije (busterima) treba uraditi sledeće: - očistiti ušće bušotine, a posebno ukloniti ili obrušti u bušotinu labave i viseće komade

stenske mase; - iseći detonirajući štapin potrebne dužine; - kalem sa detonirajućim štapinom udaljiti od minske bušotine; - vezati pojačnike detonirajućim štapinom i iste pažljivo spuštati u minske bušotine, ali tako

dakada su bušotine suve oni vise na o,5 m, a kada su mokre na 1 m od dna same bušotine;

- kod samog punjenja bušotine, vozilo sa eksplozivnom smešom, zbog sigurnosti, treba bidi što više udaljeno od bušotine, crevo za punjenje se sme biti povijeno ili ukršteno i da se kod istakanja spusti što više u bušotinu kako bi se smanjila visina padanja eksplozivne smeše.

Pri pojavi bilo kakvih smetnji na minskoj sreiji (eksplozivnoj smeši, vozilu i dr.) rad treba

prekinuti dok se nastala anomalija ne otkloni. Za zaštitu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od razletajućih komada stena i vazdušnog udara, moraju postojati sigurni prirodni ili veštački zakloni. Posle završenog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvršili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i prašina ne razrede. Ostalim radnicima na radilištu dozvoljen je pristup tek pošto lica koja su izvršila paljenje izvrše pregled radilišta i konstatuju bezbedan nastavak radova. Akoneko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sačekati još najmanje 20 min. Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obeležava i preduzima mere za njegovo uništavanje. O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u „knjizi zatajenih mina“ i to sa opisom položaja minske bušotine i načinom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja. Sve dok se neeksplodirana minska bušotina ne uništi, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uništavanje iste. Neeksplodirane-zatajene mine smeju se uništiti prema uputstvu o upotrebi i uništavanju eksplozivnih sredstava. O vakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima i geološkim profilima, brojem minskih bušotina, njihovom ukupnom dužinom, vrstom i količinom eksploziva po bušotinama, i sva utrošena eksplozivna sredstva, odnosno tačna evidencija upotrebljenog eksplozivnog materijala.

83

6.7 Mere zaštite pri utovaru Bagerista je odgovoran za kvalitet rudarskih radova pri utovaru, odnosno za niveletu etažne radni, siguran rad bagera i njegovo redovno smensko održavanje. Bagerista je u obavezi da:

- prati stanje radne etaže, kao i stanje nižih i viših etaža zbog sigurnosti bagera; - na početku smene, vizuelno pregleda stanje kašike, proverava ispravnost sistema za

putovanje i okretanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr., i nakon veeravanja u ispravnost bagera za rad počinje sa radom;

- zvučnim signalom objavljuje početak rada bagera, dopušta parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona;

- istresanje materijala iz kašike u kamion vrši sa najmanje moguće visine, ali tako da otvoreno dno kašike ne udara u korpu vozila;

- kašikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelazi iznad kabinme vozila; - ne vrši bočno potiskivanje kašikom kod sklanjanja megabaritnih komada stenske mase,

ili iste razbija kašikom, kao i da ne vrši stresanje nalepljenog materijala na kašiku trzanjem ili udaranjem dna kašike o kašiku;

- bagerom radi po pšoravnatoj etaži, a bilo koja kretanja-putovanje sme vršiti po poravnatom terenu;

- kod putovanja, kašiku podigne najmanje 1,5 m iznad zemlje, dok kod uspona kašiku okrene nazad. A kod pada kašiku okrene napred;

- spusti kašiku bagera na zemlju prilikom bilo kakavog prekida rada ili za vreme opravke, čišćenja, podmazivanja;

- bagerom ne izvodi radove za koje nije predvidjen; - ne vrši kpanje bagerom na etažama čija je visina veća od maksimalne visine kopanja,

kao i da ne radi bagerom u zonama sklonim klizanju i obršavanju. Unutrašnjost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti dovoljno osvetljeni. Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i okrenuti zadnji deo prema minskoj seriji. Na bageru mora biti vidno obeležen radni borj i postavljene table o zabrani zadržavanja u radnom krugu bagera. 6.8 Mere zaštite pri transportu Radnički putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji služe za transportukorisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati čvrstu podlogu i moraju se stalno održavati kako bi odgovarali svojoj nameni i zatevima bezbednosti saobraćaja. Rudnički putevi na spoljnoj ivici moraju imati zaštitne pojaseve-bedeme od čvrstog materijala visine min. 1 m radi sprečavanja pada kamiona niz kosinu. Kolovozna traka rudničkih puteva treba da bude uvek ravna i čista. U sušnim periodima kada na putevima ima prašine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom peridou puteve treba čistiti od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju sprečavanja zaledjivanja. Stalni rudnički putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u poprečnom preseku i vodovodni kanal duž unutrašnje ivice po čitavoj dužini. Noću, po magli i danima sa intenzivnim padavinama i vejavicom zabranjeno je uključivanje u rad vozila sa neispravnim srvetlima, već u takvim uslovima treba držati upaljena svetla kako pri vožnji tako i pri stajanju.

84

PRILOZI: Prilog 1 -Poprečni geološki profili ležišta Prilog 2 -Uzdužni geološki profili ležišta Prilog 3 -Tehničke karakteristike utovarača KOMATSU WA 420-3 Prilog 4 -Tehničke karakteristike bagera HITACHI ZX450LC-3 Prilog 5 -Tehničke karakteristike kamiona KOMATSU HM 300-2 Prilog 6 -Tehničke karakteristike buldozera KOMATSU D 41 E-6 Prilog 7 -Etažne karte Prilog 8 -Poprečni profili odlagališta Prilog 9 -Trasa pristupnog puta sa E – 340 do E - 420 Prilog 10 -Situacioni plan PK ’’Banjica’’