l

INTERVJU: Georgios Panucopulos lSTRANA 22.PENZIJSKI FONDOVI lSTRANA 20.SEFOVI lSTRANE 20-21.

G RA\ANI Srbije i daqe sudobre plati{e kada je u pi-tawu otplata kredita, ali

se zato svaki ~etvrti zajam, odo-bren firmama, ne vra}a na vreme.

U na{oj zemqi zasada ne posto-ji zakonska mogu}nost prinudnenaplate dugova gra|ana, niti tr-govawe wihovim bankarskim du-govawima, jer 4,7 odsto nenapla-tivih kredita, odobreno stanov-ni{tvu, nije alarmantno. Najrev-nosnije se otpla}uju stambeni zaj-movi, tako da korisnici prvo pla-te ratu, a zatim zaradu tro{e naostale potrebe. Ove zajmove nevra}aju samo oni koji su ostalibez posla i nemaju drugih izvoraprimawa, a takvih je zasada oko400.

PRETPOSTAVQA se da je revnosnostu otplati obaveza razlog za{toNarodna banka Srbije nije donelaodluku da se uvede prinudna na-plata gra|anima, ve} ih samo mo-

`e ustupiti drugoj banci (refi-nansirawe).

- Jedan od razloga za{to je od11. marta, prema odluci NBS,uvedena prinudna naplata dugovafirmama je {to je kod wih evi-dentirana ~etvrtina nenaplati-vih dugovawa u zemqi - smatraVeroqub Dugali}, generalni se-kretar Udru`ewa banaka Srbije.- Trgovawe bankarskim dugovimagra|ana zasada je zakonom zabra-weno, mada neke agencije za na-platu potra`ivawa vr{e priti-sak na nadle`ne da izmene zakon.Prema podacima Udru`ewa bana-ka Srbije, gra|ani trenutno ka-sne sa otplatom kredita u ukup-nom iznosu od 246 miliona evra.

Kada su u pitawu preduze}a,wihov problemati~an kreditbanka mo`e da naplati tako {to}e ga, uz popust, prodati nekojspecijalizovanoj agenciji ilidrugoj zainteresovanoj firmi.Mada na taj na~in dobija samodeo gotovine, ona se osloba|a te-reta lo{eg zajma koji od banakazahteva dodatna rezervisawanovca.

PREMA odluci NBS od 11. marta,privatni izvr{iteqi, koji imaju

sertifikovan elektronski pot-pis, mo}i }e da dostavqaju za-kqu~ke Odeqewu prinudne napla-te u Kragujevcu, preko veb-apli-kacije. Ceo projekat elektronskogslawa zakqu~aka, sa elektronskisertifikovanim potpisom izvr-{iteqa, zapo~et je sredinom 2012.godine, sa ciqem da se izmeni na-~in dostavqawa zakqu~aka pri-

vatnih izvr{iteqa, odnosno dabi se prinudna naplata obavqalabr`e i efikasnije.

- Administrativno ograni~e-we bankarskih kamata ne bi bilodobro za doma}u ekonomiju. Trebana}i sveobuhvatno re{ewe pro-blema vra}awa kredita gra|ana,indeksiranih u {vajcarskimfrancima - isti~e Dugali}. - Sve{to se ve{ta~ki ograni~ava ne

mo`e da bude dobro, jer se tu uvekna|e na~in da se desi upravo su-protno. Pre tri decenije na ovimprostorima poku{ano je sa admi-nistrativnim ograni~ewem ka-mata, i sve se neslavno zavr{ilo.

KAMATE na stambene kredite uSrbiji u proseku su 5,3 odsto go-di{we, dok su, na primer, u Ve-likoj Britaniji 5,8 odsto, uFrancuskoj 5,2 odsto, u Nema~koj4,8 odsto, [paniji 5,6 i SAD 6,7odsto.

Stambeni krediti u Srbijiu~estvuju u ukupnim zajmovimagra|ana sa 60 odsto i to nije veli-ki problem. Dugali} je naveo dasu kamate na potro{a~ke krediteu Srbiji oko 16 odsto, dok su uHrvatskoj i Bugarskoj 11, a u Gr~-koj 11,5 odsto. Treba imati u viduda je inflacija u Srbiji pro{le

godine iznosila izme|u 12 i 13odsto, a u EU je bila dva odsto.

- U saradwi sa Narodnom ban-kom Srbije, za oko mesec dana tre-balo bi da bude ponu|eno re{eweza korisnike stambenih kredita u{vajcarskim francima koje }e bi-ti sveobuhvatno - najavio je Duga-li}. - To trenutno nije velikiproblem, jer se posle dubqe anali-ze pokazalo da je udeo vra}enih

kredita mawi kod gra|ana koji suuzeli zajmove u „{vajcarcima“, ne-go kod onih ~iji su zajmovi indek-sirani u evrima.

Ono {to je pozitivno, bele`i sei stagnacija kod docwe u otplatikredita. Kod gra|ana je docwa uotplati kredita u februaru izno-sila 4,7 odsto, a kod privrede jesmawena sa 17,3 na 15,4 odsto.

- NA smawewe docwe u otplatikredita kod privrede direktno jeuticalo odobravawe subvencioni-sanih kredita dr`ave, koje su fir-me iskoristile da otplate deo ilisve kredite sa kojima su kasnili uotplati - navodi generalni sekre-tar UBS. - Oko 130.000 gra|ana ka-sni sa otplatom kredita vi{e od90 dana, {to je veliki broj, ali jeukupan nivo zadu`ewa mali, takoda to ne predstavqa veliki pro-blem u ukupnom iznosu duga. Kodpreduze}a, wih 19.000 kasni sa ot-platom zajmova, kao i vi{e od16.000 preduzetnika. To predsta-vqa veliki problem, zato {to suukupna potra`ivawa banaka, pre-ma realnom sektoru, oko tri mili-jarde evra, odnosno izme|u 250 i300 milijardi dinara. n

INFOEVROPSKA BANKA

ULAGAWAEVROPSKA investiciona banka odobri-}e Srbiji u ovoj godini kredite od naj-mawe 600 miliona evra, a oporavakevropske ekonomije bi}e odlo`en zajo{ nekoliko godina.U 2013. godini EIB }e nastaviti dapru`a podr{ku Srbiji, koja je najve}ikorisnik sredstava te banke u regionu,i to 500 miliona evra za razvoj malihi sredwih preduze}a i 100 milionaevra za infrastrukturne projekte.Nije iskqu~ena mogu}nost da se tasredstva pove}aju, {to }e zavisiti odnovih projekata iz Srbije, ukoliko bu-du ponu|eni. Promena u odnosu EIBprema novoj Vladi Srbije od juna 2012.godine nije bilo ve}ih promena.

^E[KA PRIVREDA

RECESIJA^E[KA privreda pro{le godine je po-tonula za 1,2 odsto, u pore|ewu sa2011. godinom. Bruto doma}i proi-zvod je smawen i u samom ~etvrtomtromese~ju i to za 1,7 odsto na godi-{wem, a 0,2 odsto na kvartalnom ni-vou.Privreda ^e{ke se tako nalazi u naj-du`oj recesiji od 1997. godine, kada jeprivredni pad trajao ~etiri trome-se~ja uzastopce. Analiti~ari o~ekujunastavak recesije, a za celu ovu godi-

nu blagi pad ili stagnaciju privred-nog rasta.BDP je pro{le godine padao u sva ~e-tiri tromese~ja i to, kako na godi-{wem, tako i na kvartalnom nivou, aekonomska recesija se tokom godinepostepeno produbqivala, naveli sustatisti~ari.Glavni razlog nepovoqnog razvoja bioje pad doma}e tra`we robe i usluga,ali i pad investicija. Inostrana trgo-vina nije bila u stawu da kompenzujedoma}u tra`wu. Na pad doma}e tra-`we je najvi{e uticala potro{wa do-ma}instava koja je pro{le godine sma-wena 3,5 odsto.Jedina stavka koja je cele pro{le go-dine imala pozitivan uticaj na kreta-we BDP je bila inostrana trgovina.Izvoz je pove}an za 4,2 odsto na godi-{wem nivou, pa je bar delimi~noubla`io pad doma}e tra`we.

Ukupan kapital banakaDOMA]E banke moraju da dr`e rezervacije od 100 odsto za te kredite, {to op-tere}uje bilanse banaka sa {est milijardi evra. O veli~ini problema ilustru-je i podatak da je ukupan kapital banaka u Srbiji 5,5 milijardi evra.- Pravo re{ewe tog problema bi bio rast privredne aktivnosti, a sva ostala re-{ewa su le~ewe posledica - smatra Veroqub Dugali}.

Prvo rata, za hranu {ta ostanenn

Glavni uslovKREDITNA aktivnost banaka u februa-ru nastavila je da stagnira. Uslov zapove}awe kreditne aktivnost u ze-mqi je da se pokrene rast privrede.Stagnacija kreditne aktivnosti u Sr-biji traje ve} nekoliko meseci, pogo-tovo kod gra|ana, i to kod platnihkartica, ~ekova i lizing ugovora.

20 NOVOSTI • Ponedeqak, 18. mart 2013.

POTREBNA sumaodre|uje ne samovisinu zadu`ewa,

ve} i na~in zadu`ivawa,u skladu sa potrebama imogu}nostima klijenta.Pitawe valute zna~ajnoje zbog visine kamatne

stope, ne{to ni`e na kre-dite sa valutnom klauzu-lom, kao i obaveze pola-gawa depozita ili u~e-{}a, kojoj ne podle`u di-narski krediti.

Dinarskim zajmom kli-jent se {titi od promenavrednosti evra, a ukoli-

ko se uz to opredeli i zafiksnu kamatu, ne brineni zbog drugih promenana tr`i{tu.

Ono o ~emu je je va`norazmisliti je rok otpla-te kredita. Banke ga de-fini{u u nekom rasponu,

na primer od 12 do84 meseca, pri ~e-mu klijenti naj~e-{}e biraju najdu-`i ponu|eni rok.

Sa aspekta opte-re}ewa zarade, ta-kav na~in razmi-{qawa je potpunoopravdan, ali sa-vet gra|anima je darok otplate ipakdefini{u i u skla-du sa svrhom zadu-`ivawa, odnosnorokom trajawa ro-be ili usluge kojunovcem iz kreditakupuju. Ukolikopla}aju {kolari-nu ili tro{koveletovawa, realnoje da se zadu`e nagodinu dana, da bi

slede}e godine, po potre-bi, mogli da se ponovo za-du`e u iste svrhe.

AKO kupuju, na pri-mer, belu tehniku sa ro-kom trajawa od pet, iliauto koji }e koristiti 10godina, otplatu }e prila-goditi tom roku. n

SAVET BANKARA

PRIVATNI penzijskifondovi su iskqu~ivonameweni penzionoj

{tedwi. To je bitno jer zna~ida je wihovo poslovawe vrlostrogo regulisano u skladu sawihovom svrhom. Narodnabanka Srbije obavqa nadzornad privatnim penzijskimfondovima, staraju}i se da sewima rukovodi na bezbedan na-~in i u najboqem interesu ~la-nova. Va`no je napomenuti daprivatni penzijski fondovipru`aju i poreske podsticaje.

Ovi fondovi su vrlo sli~-ni investicionim fondovi-ma. ^lanovi redovno upla}ujudoprinose u fond, a ovi do-prinosi se konvertuju u inve-sticione jedinice koje se ula-`u u hartije od vrednosti.Wima, tako|e, upravqaju po-sebno licencirana dru{tvaza upravqawe penzijskim fon-

dovima. Me|utim, postoje iodre|ene razlike u odnosu nainvesticione fondove - ovifondovi slu`e {tedwi za sta-rost, pa prevashodno treba dapru`e sigurnost investicija.

VRSTE hartija od vrednostiu koje ula`u penzijski fondo-vi regulisane su zakonom. Nataj na~in se obezbe|uje da pen-zijski fondovi mogu investi-

rati samo u niskorizi~ne ikvalitetne hartije od vredno-sti i da ne mogu rizikovatipenzionu {tedwu. Poreskipodsticaji omogu}avaju ~la-novima penzijskih fondova

da wihovi doprinosi buduoslobo|eni poreza do odre|e-nog limita.Novac se iz pen-zijskog fonda ne mo`e povla-~iti bilo kada. ^lan fondamo`e povu}i svoja sredstvatek kada napuni 53 godine.Ovakvo ograni~ewe postojida bi se spre~ila zloupotre-ba poreskih olak{ica. S dru-ge strane, ~lanovi fondovamogu mewati fondove beznaknade, po ceni tro{kovaprenosa sredstava iz fonda ufond.

Iako se dr`ava stara o be-zbednosti ulagawa u penzijskefondove, treba imati na umuda investitor ipak snosi in-vesticioni rizik. Mada seulozi u penzijskim fondovimamogu zna~ajno uve}ati, onimogu i da izgube na vrednosti;

ne postoje garancije da }etezaraditi. Penzijski fondovisu du`ni da dnevno objavqujuvrednost investicionih jedi-nica, tako da mo`ete svakogdana da proverite koliko iz-nosi va{a u{te|evina, tako{to }ete pomno`iti broj in-vesticionih jedinica koje po-sedujete sa wihovom dnevnomvredno{}u.

I DRU[TVA za upravqawepenzijskim fondovima napla-}uju naknade za upravqawefondovima. Me}utim, kada jere~ o penzijskim fondovimaove naknade su ograni~ene za-konom.

Uvek uporedite {ta razli-~iti fondovi nude kada su upitawu predvi|ene naknade.Kada ~lan fonda napuni 53godine starosti ili kasnijemo`e da odlu~i da povu~e svo-ju u{te|evinu iz fonda. Po-stoje tri na~ina koje zakon do-zvoqava.l ^LAN fonda mo`e povu-

}i celu u{te|evinu odjednomu gotovini. Tada mu dru{tvoza upravqawe ispla}uje celo-kupan iznos, umawen za porezkoji u tom slu~aju iznosi 20odsto od celokupne sume.l ^LAN fonda mo`e odlu-

~iti da mu dru{tvo za upra-vqawe periodi~no ispla}ujeodre|ene iznose sve dok se nepotro{i iznos koji je akumu-lirao u fondu. Takve isplatese nazivaju programirane is-plate, i ~lan fonda odre|ujeiznos periodi~nih isplata. n

V E]INA banaka izdajeu zakup gra|anima se-fove na period koji

`ele: od mesec dana pa do vi-{e godina. Procedura zaku-pa sefova je veoma jednostav-na: dovoqno je da se obrati-te banci sa zahtevom za za-kup sefa, navode}i `eqenuveli~inu sefa i rok zakupa,a od dokumenata je potrebnasamo li~na karta.

Dragocenosti, pre svega,novac i nakit, bez problemase mogu smestiti u klasi~nebankarske sefove. Mogu seosigurati i ve}e stvari, kao{to su slike. Pojedine ban-ke posebno nude ovu vrstuusluge. Postoji veliki iz-bor veli~ine sefova: od ma-lih dimenzija 4h34h25 cen-

timetara, do velikih -180h30h100 centimetara.

IZNAJMQIVAWE sefova je upojedinim bankama skupqe idva puta u odnosu na cene zagra|ane. Tako|e, du`i periodzakupa jeftiniji je od kra}eg,tako mese~no rentirawe mo`eda ko{ta 250 dinara, a godi-{we 1.500 dinara. Treba zna-ti da banke ovu uslugu ne nu-de u svim svojim filijalama,pa se treba raspitati gde mo-`ete da odlo`ite svoje drago-

cenosti. Filijale iste bankeimaju razne dimenzije sefova.

Za kori{}ewe sefa bankadaje korisniku kqu~ jednebrave, a kqu~ druge brave za-dr`ava, tako da se sef mo`eotvoriti i zatvoriti samo uzistovremeno prisustvo iklijenta i slu`benika. Sefima i rezervni kqu~ koji se

~uva u drugom organizacio-nom delu banke. U slu~aju gu-bitka ili uni{tewa kqu~a,klijent je du`an da o tome od-mah obavesti banku, jer se uwegovom prisustvu mewabrava.

Nakon potpisivawa ugovo-ra o iznajmqivawu, klijentmo`e da ovlasti najvi{e dveosobe za kori{}ewe trezora:davawem slu`beniku bankewihovih imena, adrese, brojali~ne karte i originalnihpotpisa. Ovla{}ene osobeimaju neograni~eno pravoupotrebe i raspolagawa sadr-`inom sefa. Svi mogu da pri-stupe trezoru samo u okviruradnog vremena ekspoziture.

BANKA garantuje nepovredi-vost sefa, odnosno ne postojimogu}nost da ga neko neovla-{}eno otvori ili o{teti.Samo korisnik i osoba koju jeovlastio imaju mogu}nost dato urade. Kod ne{to moderni-jih trezora, takozvanih elek-tronskih samoposlu`uju}ih,za pristup nije potrebnoprisustvo slu`benika banke.Cela procedura prati se pre-

ko centralnog kompjutera, aosim klasi~nog kqu~a, kori-sti se i elektronska kartica.Cena wihovog zakupa je za 50odsto ve}a.

Sefovi se mogu iznajmitina jedan, tri, {est ili 12 me-seci. Postoji i opcija renti-rawa na du`i rok, ali i za je-

Za{tita i diELEKTRONSKI samoposlu`uju}i stehnologije kori{}ewa sefova mqi. Pored izuzetne sigurnostiza{titu i diskreciju koja se, poje i elektronskom karticom za sslovawe sa sefovima prati se enog kompjutera, koji registruje boksu, zauzetost boksa, a sve sa cgurnosti klijentima.

Kupovina anuiteta^LAN fonda mo`e odlu~iti da `eli do kraja `ivota da prima odre-|enu dodatnu penziju. Jedini na~in da to ostvari jeste da iskoristiu{te|evinu iz fonda za kupovinu anuiteta kod nekog dru{tva za osi-gurawe. Na taj na~in }e osiguravaju}e dru{tvo da mu ispla}uje ugovo-reni iznos bez obzira na to da li se u{te|evina potro{ila ili nije.Dr`ava stimuli{e ovakav pristup, tako da je oslobo|ena poreza.

Sigurna {tedwa za starostnn

Uvek boqi odkonkurencijePROTEKLA godina je za

kompaniju „Henkel“ bilanajuspe{nija do sada. Pro-daja je u 2012. iznosila16,510 milijardi evra, {topredstavqa rast od 5,8 od-sto u odnosu na prethodnugodinu, izjavio je KasperRorsted, izvr{ni direktorove kompanije.

Posle korekcije jedno-kratnih dobiti, jednokrat-nih tro{kova i tro{kovarestrukturirawa, korigo-vani operativni profit jepove}an na 2,335 milijardievra, {to predstavqa rastod 15,1 odsto. Uprkos vi-{im cenama na tr`i{tunabavki, korigovan prihodod prodaje je zna~ajno pove-}an sa 13,0 odsto na 14,1 od-sto. Kao rezultat smawewaneto duga i ni`ih kamata,finansijski rezultat kom-panije se popravio za 14miliona evra, i iznosi 141milion evra.

Sektor „Deterxenti iku}na hemija“ zabele`io jerast organske prodaje od4,7 odsto. Prodaja u isto~-noj Evropi porasla je za6,2 odsto, na 2,986 milijar-di evra, dok je organskirast od 6,0 odsto bio pot-pomognut prvenstveno po-slovawem u Turskoj i Rusi-ji. Zabele`ena prodaja natr`i{tima u razvoju uisto~noj Evropi, Africi,Bliskom istoku, Ju`nojAmerici i Aziji (osim Ja-pana) porasla je za 9,3 od-

sto, odnosno na 7,115 mili-jardi evra.

- „Henkel“ je dobro pozi-cioniran, i mi }emo nasta-viti da unapre|ujemo proi-zvodwu kako bismo bili bo-qi od konkurencije. O~ekuje-mo da rast organske prodaje u~itavoj fiskalnoj godini bu-de izme|u tri i pet odsto -poru~io je Rorsted. n D. M.

Bezbedno, a neko{ta mnogo!

Odgovara: Miroslav Rebi}, ~lan Izvr{nog odbora Sosijete `eneral banke

nn

NOVOSTI • Ponedeqak, 18. mart 2013. 21

PREPORUKE NBS

PRE nego {to seodlu~ite da li }eteuzeti kredit, pa-

`qivo razmotrite va-`nost potrebe koju `eliteda finansirate na ovaj na-~in. Brzopleta i nepromi-{qena odluka o zadu`iva-wu mo`e dugoro~no opte-retiti va{ ku}ni buxet.Ukoliko se ipak odlu~iteda uzmete kredit, imajte uvidu da u ponudi banakapostoje razli~ite vrstekredita, zbog ~ega trebadobro da razmislite i ras-pitate se {ta vam se nudii {ta najvi{e odgovarava{im potrebama. Od sva-ke banke mo`ete zatra`itiobrazac osnovni podaci okreditu za `eqenu vrstukredita i wihovim pore-|ewem lak{e }ete odlu~i-ti {ta je za vas najpovoq-nije.

NAJLAK[I na~in da upo-redite uslove pod kojimarazli~ite banke nude kre-dite i donesete odluku kojaodgovara va{im potrebamaje da uporedite efektivnekamatne stope. Ukoliko jeefektivna kamatna stopana godi{wem nivou ni`a,kredit je jeftiniji. Napo-miwemo da je EKS merilocene kredita samo ako seupore|uje zadu`ivawe u is-toj valuti.

Imajte u vidu da kod kre-dita sa razli~itim perio-dima otplate, visina anui-

teta (rate) ne predstavqapravi pokazateq cene kre-dita. Kredit sa du`im ro-kom otplate mo`e imati ni-`i iznos mese~ne rate.

POTREBNO je da razmisli-te koliko iznose va{iukupni prihodi, a kolikorashodi na mese~nom ni-vou, i da procenite da li}ete i kasnije biti u mo-gu}nosti redovno da izmi-rujete svoje obaveze, naro-~ito kod ugovora kod kojihmo`e do}i do promeneuslova otplate kredita(recimo, varijabilna ka-matna stopa).

Pre podno{ewa banci za-hteva za dobijawe kredita,treba proveriti slede}e:l Kolika je efektivna

kamatna stopa - EKS, i kojesu sve naknade ukqu~ene uobra~un EKS.l Naknade koje su ukqu-

~ene u obra~un EKS, izuzevnominalne kamatne stope,pla}ate banci uglavnom uperiodu do odobravawakredita, odnosno zakqu~i-

vawa - potpisivawa ugovo-ra o kreditu;l Da li je nominalna ka-

matna stopa fiksna ilipromenqiva;l Da li banka obra~una-

va interkalarnu kamatu i ukom procentu;lUtvrditi ukupan iznos

kamata i naknada koje }eteplatiti banci;l Da li je i u kojoj valu-

ti kredit indeksiran;

l Koje devizne kursevebanka koristi prilikomodobravawa kredita, a kojeprilikom vra}awa kredi-ta, odnosno pla}awa anui-teta (rate);l Kakva sredstva obezbe-

|ewa (hipoteka, zalog, me-nica ili sl.) su potrebna zadobijawe kredita i kolikisu tro{kovi po osnovu do-bijawa neophodne dokumen-tacije koju banka tra`i,kao {to su tro{kovi: pro-cene vrednosti nepokretno-sti i pokretnih stvari,premije osigurawa ili dru-ge naknade u vezi sa sred-stvima obezbe|ewa kredita,upisa u registar kod nadle-`nog organa, pribavqawaizvoda iz zemqi{nih kwi-ga, pribavqawa uverewa,potvrda, dozvola i re{ewanadle`nih organa, Kredit-nog biroa...l Da li je kredit sa u~e-

{}em ili depozitom;l Da li banka zadr`ava

pravo da vr{i izmenu odre-|enih uslova kredita neza-visno od voqe klijenta, kaoi koje uslove mo`e da mewai u kojim situacijama;lDa li je ugovorom pred-

vi|ena prevremena otplatakredita, odnosno smaweweglavnice i kakvi su usloviu tim slu~ajevima (kada seona mo`e izvr{iti, da lise vr{i prera~un redovnekamate zbog promene perio-da otplate kredita... n

a-.0

i---

dan dan ili nedequ dana. Za-kupnina se naj~e{}e pla}aunapred za dogovoreni peri-od. Korisnik je du`an da naj-kasnije do dana kada isti~eugovoreni rok isprazni sef ipreda kqu~. Ako zakupac vra-ti kqu~ posle ugovorenog ro-ka, du`an je da plati za kori-

{}ewe sefa posle isteka togperioda.

OSIM iznajmqivawa, bankenapla}uju i jo{ neke uslugevezane za li~ne trezore. Ko-risnik u nekim bankama morada plati i depozit za kqu~,koji iznosi i 25 evra. Tu su itro{kovi zamene kqu~a ilikartice. Ova usluga ko{ta od500 dinara, plus „stvarnitro{kovi bravara“ do 50, od-nosno do ~ak 100 evra, fik-sno. Napla}uje se i zamenaidentifikacione kartice -sedam evra, ali i dostavqaweobave{tewa ili opomene ko-risnicima sefova - 70 dina-ra, plus PTT tro{kovi. Po-jedine banke sefove iznaj-mquju samo svojim klijenti-ma, odnosno onima koji to `e-le da postanu. n

diskrecijai sefovi predstavqaju posledwu re~va i jedini su ovog tipa u na{oj ze-sti, klijentima garantuju maksimalnu pored klasi~nih kqu~eva, obezbe|u-a sefove - „safecard“. Kompletno po-e elektronskim putem preko central-uje vreme ulaska, vreme provedeno ua ciqem garantovawa maksimalne si-

Izmene odredbi ugovoraPRI pore|ewu uslova, uporedite i tro{kove vezane za proizvo-de koji se „nude u paketu“, nezavisno od toga da li su vam potreb-ni (recimo, platne kartice) i ne obuhvataju se EKS. Naro~itoobratite pa`wu na mogu}nost banke da jednostrano izmeniodredbe ugovora i da li su precizno utvr|eni uslovi pod kojimabanka to mo`e da u~ini.

Uporedite kamatne stope

l GDE gra|ani mogu da seobrate za stambeni kredit osiguran kodNKOSK?Odgovor: - Potrebno je

obratiti se direktno nekojod banaka koje su potpisaleUgovor o regulisawu me|u-sobnih odnosa u poslovimaosigurawa potra`ivawa poosnovu stambenih kreditasa NKOSK i kod neke odwih podneti zahtev za kre-

dit. Korisnik kredita celuproceduru zavr{ava na{alteru banke, a banka kaoklijent Korporacije podno-si zahtev za osigurawem isvu prate}u dokumentacijuKorporaciji. Spisak bana-ka koje imaju saradwu saKorporacijom, mo`ete po-

gledati na na{oj veb-stra-nici.l Kod subvencionisanih

kredita, koliku kamatugra|ani mogu da o~ekuju, nadeo koji se vra}a banci?Odgovor: - Bankarska

mar`a i daqe je limitiranana 4,5 odsto, dok se mewa sa-mo vrednost euribora. Kakoje ova evropska kamata sadana veoma niskom nivou od0,326 odsto, to zna~i da je

ukupna kamata trenutno4,83 odsto. Poslovne bankesu konkurentne jedna drugoju tom smislu, pa neke nude i4 odsto mar`e.l Da li su uslovi za dobija-

we stambenog kreditaisti u svim bankama kojesara|uju sa NKOSK?

Odgovor: - Nacionalnakorporacija propisuje op-{te uslove za osigurawe ko-ji se moraju po{tovati, aline ograni~ava banku u dome-nu poslovne politike premagra|anima za odobrewestambenih kredita. Bankaima pravo da odobri kreditpod uslovima koje ona sma-tra adekvatnim, a u tomsmislu da biste stekli {toboqu sliku o tome kakvi svekrediti postoje na tr`i-{tu, i kakvi su wihoviuslovi, uvek preporu~ujemoda se informi{ete kod {tovi{e banaka sa kojima ima-mo saradwu.l Da li je mogu}e

retroaktivno osiguratistambeni kredit?Odgovor: - Mogu}e je.

Bankama koje sara|uju saNacionalnom korporaci-jom ponu|eno je da retroak-tivno osiguraju stambenekredite koje su odobrilepre po~etka rada NKOSKili koji u trenutku plasi-rawa nisu ispuwavaliuslove za osigurawe. U ve-zi sa ovom mogu}no{}uraspitajte se direktno ubanci koja vam je odobrilakredit.

l Ukoliko se refinansirave} postoje}i osiguranistambeni kredit koddruge banke, da li se ponovo pla}a premija osigurawa?Odgovor: - Ne, kod refi-

nansirawa ve} osiguranogstambenog kredita nije po-trebno ponovo platiti pre-miju osigurawa naravnoukoliko nema promena para-metara kredita. Ukoliko semewa predmet hipoteke, va-lutna indeksacija i sl.Korporacija mo`e naplati-ti doplatu premije osigura-wa.l Da li mogu da

konkuri{em za subvencionisani stambeni kredit ako sam

posle brakorazvodne parnice postao vlasnikpolovine nekada{weg zajedni~kog stana?Odgovor: - Mo`ete kon-

kurisati za kredit uz sub-venciju dr`ave. Uslov kojise tra`i prilikom odo-bravawa subvencionisa-nog kredita je da korisnikkredita nije vlasnik stam-benog objekta u celini, ukom slu~aju kredit za ku-povinu novog stambenogobjekta mo`e dobiti samou visini razlike vredno-sti nekretnine koju pose-duje i vrednosti nove ne-kretnine, a kako ste vivlasnik polovine stana,mo`ete konkurisati za ceoiznos kredita. n

Ne postavqaju uslovel DA LI je neophodno imati otvoren teku}i ra~un u banci u kojoj se

uzima stambeni kredit?Odgovor: - Nacionalna korporacija ne postavqa nikakav uslov kojise ti~e banke kod koje se vodi teku}i ra~un, ali treba znati da }eu ve}ini slu~ajeva banka zahtevati da se kod we vodi teku}i ra~un,odnosno da se zarada upla}uje na ra~un otvoren u banci koja dajestambeni kredit. Najboqe je direktno se raspitati u banci u kojoj`elite da podignete stambeni kredit da li se postavqa taj uslov.

Pitajte, pa tekonda potpi{itenn

INFOBE^ I STRANA ULAGAWA

PRIVLA^AN

BE^ je i daqe ubedqivo najo-miqenija lokacija za osniva-we novih stranih firmi u Au-striji. U 2012. godini je vi{eod polovine novih firmiotvoreno u Be~u (107 projeka-ta), zatim u Koru{ci (27) iGorwoj Austriji (18). Po bran-{ama su vode}e firme izoblasti industrije sa 32 pro-jekta, zatim slede pojedina~-na trgovina (19), IT (18), turi-zam (15), plastika/hemija (12)i biolo{ke nauke (11).

„NIVEA“

PROFITNEMA^KI proizvo|a~ kozme-tike „nivea“, kompanija „Ba-jersdorf“ ostvarila je pro{legodine neto profit od 451 mi-lion evra, {to je za 74 odstovi{e nego 2011. godine. Ako seura~unaju tro{kovi restruktu-ralizacije, profit je ve}i zanepunih 10 odsto.Zahvaquju}i dobrom poslova-wu na ruskom i brazilskom tr-`i{tu, {to je kompenzovaloslabiju tra`wu u Evropi, pro-met je pove}an za 7,2 odsto, na6,04 milijarde evra.- Ostvarili smo ciq u oblastiprometa i profita - rekao jeStefan Hajdenrajh, izvr{nidirektor kompanije. D. M.

22NOVOSTI • Ponedeqak, 18. mart 2013.

UVO\EWEM osigura-wa u portfolio ban-karskih proizvoda

formirana je sasvim novafinansijska grana - bankoo-sigurawe. Ovom sinergijomklijentima su stavqeni naraspolagawe posebno dizaj-nirani proizvodi osigura-wa nameweni prodaji u ban-ci, poru~uje Georgios Pan-

ucopulos, pomo}nik direk-tora odeqewa za razvoj proi-zvoda, marketing i pi-ar Pi-reus banke.

U ovoj banci je mogu}e za-kqu~iti polisu za sve tipo-ve osigurawa, bilo da je re~o polisama koje se vezuju zakreditne proizvode, ili je upitawu samostalno osigura-we. Polise vezane za kredit

je mogu}e podeliti na rizi-ko-osigurawe `ivota i onekoje osiguravaju kredit odne`ivotnih rizika (nezgoda,nezaposlenost...). Samostal-ne polise mogu biti {tedne,putne, kasko, za osiguraweimovine, gra|evinskih obje-kata i doma}instva.

RIZIKO osigurawe kreditaobezbe|uje da ostatak duga po

kreditu u svakom trenutkubude pokriven osiguranomsumom. Ova vrsta osigurawaobi~no se vezuje za stambenekredite.

Najzastupqenija vrstaosigurawa je za{tita kredi-ta ili CPI (credit protectioninsurance). Osigurawe je na-meweno klijentima koji ̀ eledodatnu sigurnost u obezbe-

|ewu svojih kredita i kojina ovaj na~in ne moraju darazmi{qaju o mogu}im kom-plikacijama u otplati. Nai-me, polisa ovog osigurawadizajnirana je tako da nado-mesti mese~ne rate za klijen-ta koji je privremeno ilitrajno spre~en da ih otpla-}uje.

PIREUS banka nije zaboravi-la ni najmla|e. Proizvod„Stipendijska renta“ je {ted-ni program uz `ivotno osigu-rawe roditeqa, koji obezbe-|uje deci konstantne prihode,u trajawu od pet do sedam go-dina, nakon wihove 18. godi-ne. Ovo je izuzetan {tedniproizvod za sve roditeqe koji`ele da obezbede sredstva za{kolovawe svoje dece.

Preporuka ove banke jesteosigurawe kredita, jer omo-gu}ava dodatnu sigurnost zaklijenta. Uz to, u ~itavojmre`i filijala banke nala-ze se ovla{}eni zastupniciu bankoosigurawu sa kojimase klijenti mogu posaveto-vati o osigurawu koje najvi-{e odgovara wihovim po-trebama. n

Urednik Miroslav Stefanovi} l Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ka priprema Ivan @ilovi} l Telefon 011/3028-065

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“Manojlo Mawo Vukoti}

Dodatna sigurnostZAHVAQUJU]I izuzetno povoqnim uslovima pod kojima se plasira-ju, interesovawe gra|ana za proizvode bankoosigurawa u Pireusbanci raste. Mewamo navike jer saznawe {ta se sve mo`e dobitiza simboli~an iznos premije osigurawa lako opredequje klijenteza dodatnu sigurnost.

Brinu zabudu}nostpotomaka

GRA\ANI mogu da {a-qu i primaju novac izinostranstva i uz po-

mo} banaka. Transfer nov-ca u inostranstvo mogu}e jeobaviti putem nostro do-znake - bankarskog nalogakojim se prebacuju sredstvau inostranstvo.

Nalog se popuwava u ek-spozituri na osnovu in-strukcije za pla}awe, od-nosno fakture, ukolikopla}ate neku robu iliuslugu u inostranstvu.Provizija za pla}awe ponostro doznaci se napla-}uje u skladu sa va`e}imtarifnikom banke.

PRILIKOM bilo koje vrstepla}awa po osnovu faktu-re, gra|ani snose tro{akino banke, dok prilikompla}awa po drugim osnova-ma definisanim u skladu

sa zakonskom regulativommo`e da se izabere ko }esnositi tro{ak ino banke(preko koje se obavqatransakcija) napla}uje sedopunska naknada u skladusa va`e}im tarifnikombanke.

POTREBNO je da gra|aniimaju otvoren devizni ra-~un na koji bi u slu~ajutransfera uplatio novackoji se {aqe. Devizni ra-~un mo`e da se otvori u naj-bli`oj ekspozituri banke.

Otvarawe ovog ra~una jebesplatno i nema tro{kovaodr`avawa.l Ako je neko u inostran-

stvu, na koji na~in mo`eda uplati novac na devizni ra~un u banci?- Transfer novca iz ino-

stranstva na ra~un u bancimo`e se obaviti putem ban-karskog naloga, loro dozna-ke. Po{iqaocu je potrebnainstrukcija za transfernovca u odre|enoj valuti,na kojoj su svi potrebni po-daci. Instrukcija se mo`edobiti u najbli`oj ekspo-zituri banke ili putem e-maila ako se po{aqe poda-tak o valuti u kojoj bi tre-balo da bude ura|en tran-sfer, kao i mati~ni brojosobe kojoj se {aqe novac, akoja ima otvoren deviznira~un u banci.l Ko mo`e da uplati

novac na devizni ra~un?- Po Zakonu o deviznom

poslovawu, koji je stupiona snagu 27. jula 2006. godi-ne, uplatu u efektivnomstranom novcu mogu vr{itisamo vlasnik i ovla{}enolice po ra~unu, odnosnokwi`ici. n S. M.

Overavawe punomo}jaGRA\ANI mogu da daju punomo}je i van banke. U zemqi, punomo}jemora biti overeno od nadle`nog organa - suda ili op{tine, a uinostranstvu od konzulata Republike Srbije ili od notara. Ukoli-ko je vlasnik ra~una u Beogradu, ovla{}ewe se daje dolaskom na{alter banke, zajedno sa licima koje vlasnik ra~una `eli daovlasti.

Ra~un je prioritet