Prva iskustva u primeni RSA_Lipovac

7/29/2019 Prva iskustva u primeni RSA_Lipovac

1/8

1

PRVA ISKUSTVA U PRIMENI RSA (ROAD SAFETY AUDITA) U SRBIJI- STUDIJA SLUAJA

FIRST EXPERIENCES IN PERFORMING ROAD SAFETY AUDIT INSERBIA - CASE STUDY

dr Krsto Lipovac,dipl.in.saobraajaKriminalistiko-policijska

akademija,e-mail: [email protected]

mr Dragan Miloji,dipl.in.saobraajaDirektor Sektora za

KBZS,JP "Putevi Srbije",e-mail: milojcic@ eunet.yu

mr Dejan Jovanov,dipl.in.saobraajaRukovodilac odeljenja za

bezbednost saobraaja,JP "Putevi Srbije",e-mail: [email protected]. yu

Rajko Brankovi,dipl.in.saobraajaRukovodilac odeljenja za

IS,JP "Putevi Srbije",e-mail: [email protected]

Saetak: Pored niza neosporno pozitivnih efekata saobraaja, gde su najznaajniji povezivanjefunkcija stanovanja, rada i rekreacije i dr, saobraaj naalost prate i druge, negativne pojave kojese prvenstveno ogledaju u nastanku saobraajnih nezgoda sa nastradalim, tj. poginulim ipovreenim licima, ugroavanju ivotne sredine, materijalnim tetama, protivpravnim ponaanjima,naruavanju javnog reda i mira, vremenskim gubicima u saobraaju, socijalnom zagaivanjuivotne sredine i dr. U procesu izgradnje zatitnog mehanizma usmerenog ka spreavanju broja iposledica saobraajnih nezgoda u razvijenim zemlja su opredeljena dva primarna pravca

delovanja. Prvi se odnosi na aktivno (preventivno) delovanje, a drugi na reaktivne (post) aktivnostiu cilju smanjenja broja i posledica saobraajnih nezgoda. U radu je obraena studija sluajaprimene jedne od najznaajnijih aktivnih mera - RSA (Road Safety Audit). Posebna panja jeposveena nainu izrade Izvetaja RSA, koji je zasnovan na iskustvima razvijenih zemalja idomaim raspoloivim nauno-strunim znanjima. Prikazani su delovi Izvetaja proverivaa RSAza jednu od analiziranih deonica (M 23.1. deonica Kragujevac-Ravni Gaj) i ukazano je nasistemske probleme nastale pri implementaciji Izvetaja.

Kljune rei: RSA, prevencija saobraajnih nezgoda na putevima, studija sluaja

Abstrakt: Beside numerous undoubtedly positive effects from transport, with connecting thefunctions of habitation, work and recreation as the most significant, unfortunately there are other

negative manifestations arising from traffic accidents with casualties, namely killed and injuredpersons, environment pollution, property damage, illegal behaviour, public nuisance, time losses intraffic, social environment pollution etc. In the process of developing protective mechanismdirected towards the prevention of the number and consequences of traffic accidents in developedcountries, there are two primary ways of acting. The first refers to active (preventive) actions andthe second to reactive (post) actions for the purpose of reducing the number and consequences oftraffic accidents. The paper deals with the case study of applying one of the most significantmeasures, namely RSA (Road Safety Audit). Special attention is paid to the analysis of the appliedmethodology for producing the RSA Report, which is based on the experiences from developedcountries and national available scientific professional knowledge. Parts from the Auditors RSAReport are shown for one of the analyzed sections (M 23.1, section Kragujevac-Ravni Gaj) andsystematic problems occurring in the Report implementation are pointed out.

Key words: RSA, prevention of roads traffic accidents, case study


2/8

2

1. UVOD

Pored niza neosporno pozitivnih efekata saobraaja,gde su najznaajniji povezivanje funkcija stanovanja,rada, rekreacije i dr. njegov razvoj naalost prate idruge, negativne pojave koje se prvenstveno

ogledaju u nastanku saobraajnih nezgoda sapoginulim i povreenim licima, ugroavanju ivotnesredine, materijalnim tetama, protivpravnimponaanjima, naruavanju javnog reda i mira,vremenskim gubicima u saobraaju i dr.

Istraivanja i iskustva razvijenih zemalja ukazuju dase optimalni rezultati usmereni ka smanjenjustradanja u saobraaju mogu ostvariti aktivnim ireaktivnim delovanjem u oblasti bezbednostisaobraaja.

U radu je prezentiran koncept aktivnog pristupa

unapreenju bezbednosti saobraaja zasnovan naprimeni RSA (Road Safety Audit), tj. PBS (proveribezbednosti saobraaja), koji se uvodi u praksu uRepublici Srbiji sa studijom primera za deonicu putaM-23.1. Kragujevac - Ravni Gaj i uoenimproblemima pri implementaciji Izvetaja proverivaa.

2. OSNOVNI PRAVCI DELOVANJA U CILJUSMANJENJA BROJA I POSLEDICASAOBRAAJANIH NEZGODA

Moemo razlikovati tradicionalan i savremeni

prisutup uvoenja bezbednosti saobraaja uprojektovanje, izgradnju i eksploataciju puta.Tradicionalan pristup implicitno podrazumevavoenje rauna o bezbednosti saobraaja. Smatrase da bi, ukoliko se u projektovanju potujuminimalni kriterijumi i standardi, automatski bioobezbeen zadovoljavajui nivo bezbednostisaobraaja.

Savremeni pristup podrazumeva eksplicitnouvoenje bezbednosti saobraaja u sve fazeprojektovanja, gradnje i eksploatacije puta. Takoe,savremeni pristup znai projektovanje sa sveu o

bezbednosti saobraaja, odnosno eksplicitnuprocenu posledica razliitih verzija projekta upogledu bezbednosti saobraaja.

U procesu izgradnje zatitnog mehanizmausmerenog ka spreavanju broja i posledicasaobraajnih nezgoda opredeljena su dva osnovnapravca delovanja. Prvi se odnosi na aktivno(preventivno) delovanje, a drugi na reaktivne (post)aktivnosti u cilju smanjenja broja i posledicasaobraajnih nezgoda. Meu najznaajnijereaktivne mere se ubrajaju identifikacija i upravljanjecrnim takama [2], dubinske analize saobraajnih

nezgoda, nezavisne analize saobraajnih nezgoda,studije sluajeva itd. Nauno posmatranje, konfliktna

tehnika i Road Safety Audit (provera bezbednostisaobraaja) su najvanije metode preventivnogdelovanja [4].

Savremeniji pristup obuhvata kombinovanu primenureaktivnih i preventivnih metoda, jer se preventivnim

metodama ne mogu otkloniti svi nedostaci na putu.Ipak, mnogo su naprednije i humanije preventivnemetode, jer se njima problem reava pre nastankanezgoda i stradanja na putu.

Od kraja prolog veka najrazvijenije zemlje suuradile veoma mnogo na razvoju RSA procedura ipostigle odline rezultate u smislu unapreenjabezbednosti saobraaja na putevima. RSApodrazumeva temeljno sagledavanje potencijalnihproblema i mogunosti spreavanja saobraajnihnezgoda, zasnovano na akumuliranim znanjima iiskustvima u bezbednosti saobraaja.

3. RSA [1]

RSA je prvi put realizovan u Velikoj Britaniji 1991.godine, od kada je i uvedena obavezna zvaninakontrola svih projekata koji se tiu nacionalne mreeputeva. Od tada su mnoge drave uvele sopstveneprocedure RSA. Zvanine provere bezbednostiuvedene su u Norvekoj, Novom Zelandu, Danskoj iAustraliji, pri emu je procedura RSA predviena i unacrtu Zakona o bezbednosti saobraaja naputevima koji je u proceduri usvajanja u skuptini R.Srbije.

3.1. Razlozi i koncept realizacije RSA

Proces RSA je sistematska metoda (nain)kontrolisanja aspekata bezbednosti saobraajaprilikom projektovanja novih puteva, kao i napostojeim putevima koje treba rekonstruisati ilirehabilitovati. Jedan od osnovnih ciljeva RSA jeeliminacija uzroka nastanka saobraajnih nezgoda ismanjenje posledica u sluaju nastanka nezgoda.

RSA se na novim, rekonstruisanim ili rehabilitovanimputevima realizuje iz vie razloga. Primera radi, do

izgradnje novog puta moe doi u cilju poboljanjapostojee trase, tj. sa ciljem poveanja protonosti.Tada su projektanti esto primorani da rade u okviruogranienog budeta, u kratkim vremenskimrokovima i sa drugim ogranienjima [5]. Ovakavnain projektovanja esto dovodi do podcenjivanjakriterijuma bezbednosti saobraaja i "zaklanjanja"iza standarda u primeni. Stoga, jedan od zadatakaRSA je obezbeivanje ravnotee, pa ak idominacija kriterijuma bezbednosti saobraajaprilikom projektovanja puteva.

Treba imati u vidu i injenicu, da e se, ak i u

sluajevima kada se novi putevi grade u potpunostiu skladu sa standardima projektovanja saobraajne


3/8

3

nezgode dogaati nakon otvaranja puta. Iskustvo jepokazalo da usaglaavanje sa standardimaprojektovanja, samo po sebi, ne garantujesmanjenje broja i posledica saobraajnih nezgoda.Takoe, za oekivati je da e nakon rekonstrukcije ilirehabilitacije puteva dolaziti i do poveanja

prosenih brzina vozila u toku, a time i do poveanjabroja i teine saobraajnih nezgoda ukoliko se nepreduzmu odgovarajue mere.

Vaan zadatak RSA je ukazivanje na potencijalnelokacije gde mogu nastati saobraajne nezgode, kaoi na ugroene korisnike. Sa druge strane RSAukazuje projektantima na pravce projektovanjakontra mera.

Iz prethodno navedenog se jasno definie osnovnikoncept realizacije RSA koji podrazumeva uee trizainteresovana subjekta:

- Naruioca RSA koji je odgovoran za upravljanjeprojektom u smislu pokretanja postupka RSA i zadonoenje odluke o primeni predloenih reenja,

- Revizora (tima za proveru bezbednostisaobraaja) koji je zaduen za nezavisno iobjektivno struno formiranje Izvetaja RSA i

- Projektantski tim je odgovoran za projektovanjeu skladu sa standardima kao i nalazima revizorasa kojima je saglasan Naruioc RSA.

3.2. Faze realizacije RSA

Svrha RSA je u tome da se problemi anticipiraju ieliminiu u poetnoj fazi procesa projektovanja.Pored toga, to je i prilika da se predloe naini da sebezbednosne mere blagovremeno primene.

RSA se moe realizovati u sledeim fazama:

- Faza 1 Studija izvodljivosti;- Faza 2 Zavretak idejnog projekta;- Faza 3 Zavretak detaljnog projekta;- Faza 4 Zavretak izgradnje, pre putanja u

saobraaj.- Faza 5 Procena funkcije puta u toku korienja

odnosno eksploatacije puta.

Kod projekata sa niom investicionom vrednou,mogu biti dovoljne dve provere bezbednostisaobraaja (RSA): jedna u toku procesaprojektovanja i druga pre zavretka izgradnje iputanja puta u saobraaj. Meutim, Za nekeprojekte, a posebno za velike projekte, preporuujese realizacija RSA u svim fazama.

Mada je RSA uvek usmeren da prepozna i smanjiprobleme bezbednosti saobraaja, u svakoj faziRSA ima i specifine ciljeve:

U okviru faza 1, osnovne aktivnosti su usmerene ka:

ispitivanju izbora putnog pravca, primenjenihstandarda, broja i tipova raskrsnica.

Faza 2. obuhvata najee procenu horizontalnog ivertikalnog geometrijskog pruanje trase, vizure irasporeda raskrsnica;

Procena detaljnog rasporeda raskrsnica, oznaka nakolovozu, saobraajnih znakova, rasvete, ureenjazemljita i ostalih projektnih detalja je zadatak 3.faze.

Faza 4. obuhvata obavljanje pregleda vonjomautomobila, bicikla i etnjom du predmetnihdeonica. Put takoe treba ispitati i u uslovimasmanjene vidljivosti, a posebno u nonim uslovimakako bi se obezbedilo i tada postizanje traenihbezbednosnih standarda.

Poslednja faza 5. obuhvata procenu problemabezbednosti saobraaja na putu na kome se odvijasaobraaj.

Preporuka je da RSA treba da obavljaju najmanje triosobe za vee projekte, kao i dva lica kada je re omanjim projektima, pri emu je poeljno daproverivai budu iz razliitih oblasti (saobraaj,graevina, psihologija, ...). Osobe koje obavljajuproveru bezbednosti saobraaja trebalo bi da imajuveliko akumulirano znanje iz bezbednostisaobraaja, a posebno o uticajima pojedinihelemenata puta na bezbednost saobraaja i o

mehanizmu nastanka saobraajnih nezgoda ulokalnim uslovima u kojima se radi RSA. Pored toganeophodna je i neprekidna struna obuka u viefaza i nivoa (od osnovne obuke, preko naprednihkurseva i seminara, do refresh kurseva i seminara irazmene najbolje prakse itd.). Neophodno je damakar jedan od lanova tima ima veliko iskustvo usaobraajnom projektovanju i u oblasti analize(vetaenja) saobraajnih nezgoda.

Tokom vremena poeljno je ostvaritri i akreditacijurevizora za bezbednost saobraaja na putevima.Periodino produavanje licenci kod ovlaenih

ustanova (npr. svake tri godine), na osnovu strunogusavravanja i analize rada u prethodnom periodu,moe doprineti kvalitetu rada proverivaa i uinitiRSA vrlo isplatljivim.

3.3. Zadatak provere zahteva bezbednostisaobraaja na putevima

Provera zahteva bezbednosti ne podrazumevasamo kontrolu standarda u projektovanju, to bitrebalo da se obavi u okviru samog procesaprojektovanja kao njegov sastavni deo. Ima mnogoprimera puteva koji su daleko ispod standarda

projektovanja, a koji su relativno bezbedni, dok nekidrugi putevi koji ispunjavaju sve trenutno vaee


4/8

4

standarde imaju nepovoljne izvetaje o bezbednosti.

Revizor bezbednosti saobraaja nastoji da unapredistanje bezbednosti saobraaja u odnosu na nivo kojipodrazumevaju standardi projektovanja, kao i dautie na unapreenje standarda u skladu sa

iskustvima i savremenim tehnologijama.

Znaajnu ispomo pri realizaciji RSA predstavljaju"ek-liste" [10] koje treba koristiti tokom procesakontrolisanja da ne bi dolo do previda nekihelemenata. U nekim sluajevima bilo bi dobro daprojektanti imaju "ek-liste" [9] koje e im pomoi upripremi projekta sa ugraenim bezbednosnimelementima. Meutim, to ne treba shvatiti kaozamenu za nezavisnu proveru bezbednostisaobraaja.

Primer dela "ek-liste" namenjen upotrebi u fazama

1 i 2, a koji se odnosi na kontrolu pristupa putu [11]

- Proveriti da li su sve neformalne komercijalneaktivnosti na bezbednoj udaljenosti od puta;

- Proveriti da li pristup gradnji ima zadovoljavajuupreglednost i da ne remeti saobraaj naraskrsnicama ili trakama za skretanje:

- Razmotriti mogunost upotrebe peakih ograda sciljem spreavanja nepropisnih prelaenja naopasnim lokacijama;

- Proveriti da li ulini prodavci ugroavajupreglednost sporednih raskrsnica;

- Proveriti da li broj sporednih raskrsnica koje imaju

pristup na put moe da se ogranii obezbeenjemsabirne saobraajnice;- Proveriti da li je potrebno ulino osvetljenje ili je

ono obezbeeno na odgovarajui nain;- Proveriti da li neki oglasni pano ugroava

preglednost, ...

Korienje "ek-listi" se preporuuje u ranim fazamaobavljanja provera bezbednosti na putevima. Kakoradovi odmiu i iskustva se proiruju, "ek-liste"treba dopunjavati i proirivati posebno u delu kojiobuhvata lokalne karakteristike putne mree,saobraaja i okruenja. Pri emu se ne preporuuje

preterano oslanjanje na "ek-liste" od straneiskusnih revizora bezbednosti saobraaja zato to tostvara naviku tikliranja koja moe da spreirevizora da u potpunosti sagleda sve mogunosti.

Kao rezultat rada proverivaa, tj. provere zahtevabezbednosti nastaje pisani Izvetaj. Izvetaj trebapripremiti tako da jasno definie problemebezbednosti saobraaja, a potom i predlae nainereavanja ili ublaavanja neeljenih efekata (deoIzvetaja je dat u studiji primera).

Izvetaj se po pravilu pie u konciznoj formi, a svaki

problem je dokumentovan u za njega je dat predlogmera. esto su prisutne i preporuke koje e pomoi

projektantskom timu da odabere odgovarajuemere. Meutim, nije odgovornost revizora zaproveru bezbednosti saobraaja da vri pre-projektovanje. Cilj bi trebalo da bude da se omoguida projektantski tim bude upoznat sa svakimmoguim problemom vezanim za bezbednost

saobraaja na putevima, ija reenja (mere) bi uzsaglasnost naruioca trebalo uvaiti pri korigovanjuprojekta.

3.4. Odgovornosti naruioca projekta

RSA se moe sprovesti kroz:

- angaovanje proverivaa iz internih ljudskihresursa i

- angaovanjem nezavisnog proverivaa

Preporuka je da se u sluaju kada je re o

investicijama nieg ranga (manje intervencije) i RSAna putevima u eksploataciji, koriste interni resursiprvenstveno zbog smanjenja trokova. U drugimsluuajevima poeljno je koristiti nezavisnosteksternih proverivaa.

Vano je imati u vidu da je naruilac RSA odgovoranza implementaciju predloga iz Izvetaja ali i da nijedirektno obavezan da realizuje i uvai svekomentare iz Izvetaja o proveri bezbednostisaobraaja. Mada, ukoliko komentari i predlozi nisuprihvaeni, treba pripremiti "Izvetaj o izuzecima" dase objasni zbog ega preporuke nisu bile

prihvaene.

Praenje pokazatelja bezbednosti saobraaja nakonprimene mera iz Izvetaja je podjednako vano kakoza projektantski tim, tako i za revizore bezbednostisaobraaja, bilo da se koriste interni ili eksterniproverivai. Informacije o uspenosti ili neuspenostiprojekta bezbednosti mogu pomoi u procesu obukeza sve ukljuene strane.

4. STUDIJA SLUAJA RSA NA DEONICI PUTAM-23.1. KRAGUJEVAC-RAVNI GAJ [3]

Tokom pripreme nacrta Strategije i politike razvojasektora saobraaja u Srbiji [6] i realizacijepodprojekta bezbednosti saobraaja u okviruTwinning programa sa vedskom i Projektarehabilitacije transporta (WB), a u skladu saZakonom o javnim putevima [7] i nacrtom Zakona obezbednosti saobraaja [8], JP "Putevi Srbije" jeorganizaciono pripremljeno za realizaciju programa iaktivnosti u cilju unapreenja nivoa bezbednostisaobraaja na putevima. Navedeno podrazumeva iuvoenje u praksu RSA, kako u internoj tako i ueksternoj varijanti.


5/8

5

U skladu sa pozitivnim iskustvima slinihorganizacija formirana je posebna funkcionalnacelina, Sektor za kvalitet, bezbednost i zatituivotne sredine. U okvir Sektora uspostavljen je radOdeljenja za bezbednost saobraaja sa ciljem da seu skladu sa savremenim trendovima u bezbednosti

saobraaja omogui praenje i upravljanjebezbednou saobraaja na dravnim putevima I i IIreda.

Konkretan povod za realizaciju prvog zvaninog RSApredstavljao je zahtev nadzorne misije Svetske Bankeza sprovoenjem RSA na deonici puta M-23.1.Kragujevac - Ravni Gaj.

Tokom realizacije Twinning projekta sa SRA, odranasu dva seminara o RSA, pri emu je tokom drugogseminara obraena navedena deonica.

4.1. Primenjen nain izrade RSA

Imajui u vidu osnovni cilj RSA, koji je usmeren kaprevenciji nastanka saobraajnih nezgoda naputevima i minimiziranju posledica u sluajunastanka nezgoda, provera ispunjenosti zahtevabezbednosti saobraaja je zasnovana na stalnompraenju projekata pre, za vreme i nakon izgradnjeputa. Na ovaj nain se mnogi problemi moguotkloniti pre nego to se ispolje u praksi u vidusaobraajnih nezgoda.

Navedena aktivnost je usmerena ka analizi

projekata i iznalaenju najeih nedostataka saaspekta bezbednosti saobraaja, kao to su [12]

- nedostajue ili kratke zatitne ograde,- nedovoljno jasna saobraajna signalizacija za

vozae,- nebezbedni peaki prelazi,- potencijalno opasni prikljuni putevi (ukrtanja),- ogranienja brzine,- nebezbedno okruenje,- neadekvatno osvetljenje puta i drugo.

Tokom sprovoenja RSA na predmetnoj deonici u

saradnji sa vedskim ekspertima izdvojena suopasna mesta, tj. date primedbe i predlozi mera zaunapreenje stanja bezbednosti saobraaja.

Kombinovani struni tim (vedsko srpski), na elu sarukovodiocem projekta (prvi autor ovoga rada) jedva puta izaao na teren, sistematski prikupio,obradio i u obliku Izvetaja objedinio primedbe ikomentare sa predlozima mera u okviru sledeihtematskih celina:

- 00 Opte primedbe- 01 Trasa - voenje puta

- 02 Okolina puta- 03 Raskrsnice i pristupni putevi

- 04 Saobraajni znakovi- 05 Nezatieni uesnici u saobraaju (peaci,

biciklisti, hendikepirane osobe, ...)- 06 Brzine

U ovom Izvetaju problemi i predlozi mera su

klasifikovani u tri nivoa, tj. na prioritet I, prioritet II iprioritet III, a prema uticaju na stvaranje opasnosti inastanak saobraajnih nezgoda, kao i poveanjeteina posledica. Pri tome su kao najznaajniji,analizirani rizici smrtnog stradanja i zadobijanjatekih telesnih povreda.

4.2. Prikaz delova Izvetaja RSA [3]

Usled ogranienog prostora za prikaz studijesluaja, prikazani su kljuni segmenti Izvetaja.Dakle, po navedenim poglavljima (od 00 do 06 iprioritetima od I do III) navedeni su uoeni problemi

(obeleeni rastuom numeracijom 01-XX)bezbednosti saobraaja, kao to su:

- 00 Opte primedbePrioritet I

"02. Problem: Peaki prelazi Na potezu u duiniod 10,3 km nema ni jednog projektovanog,ureenog niti obeleenog peakog prelaza, iako zanjima postoji realna potreba.

Slika 1. Nain prelaska puta


6/8

6

Predlog: Istraiti peake tokove i definisatikonkretna mesta prelaska kolovoza (u toku obilaskaterena primeen je intenzivan prelazak peakapreko kolovoza kod kole, mesne zajednice, kafane idr). Projektovati i izgraditi denivelisane ili obeleene

peake prelaze tako da omogue bezbedanprelazak kolovoza: merama umirenja saobraajaobezbediti potovanje ogranienja brzina (od 40km/ ili 30 km/), skratiti put kretanja peaka prekokolovoza (omoguiti prelazak "u dve faze"izgradnjom razdelnog ostrva i proirenjem trotoarana utrb kolovoza), itd." ...

U prethodno navedenom primeru, jasno se moguuoiti napomene date u poglavlju 3.1, a koje seodnose na izriitu primenu standarda projektovanja.Naime, ova deonica je projektovana i izvedena kaovangradska magistralna deonica iako je re o

prolasku puta kroz naseljeno mesto. Pri emu nijepredvieno postojanje peakih prelaza. Ovde sejasno vidi namera proveravaa da otklonipotencijalno opasna mesta, kao i da inicira promenustandarda projektovanja.

"08. Problem: vrste prepreke pored puta. Postojiveliki broj nezatienih, razliitih, vrstih prepreka naputu i pored puta (stubovi i postolja reklama isaobraajnih znakova, betonske bandere, betonskikolektori otpadnih voda, betonski cevasti propusti naprikljucima, i dr.) koje mogu uveati poslediceeventualnog izletanja vozila sa puta.

Slika 2. vrste prepreke pored puta

Predlog: Ukloniti ili odmai vrste i opasne preprekeod puta. Ukoliko to nije mogue, zatititi prepreke odnaletanja vozila (postaviti odgovarajue ograde)." ...

Prioritet II:

"01. Problem: Saobraajna signalizacija Na putuistovremeno postoje delovi stare, nove i privremenesaobraajne signalizacije, to dovodi do zabuneuesnike u saobraaju.

Slika 3. Trajna i privremena signalizacija

Predlog: Odmah ukloniti staru signalizaciju, a pozavretku radova ukloniti i privremenu signalizaciju.Postaviti saobraajnu signalizaciju prema projektnimreenjima (posebno voditi rauna o visinisaobraajnih znakova i njihovoj udaljenosti odkolovoza, peakih staza i peakih prelaza)."

- 06 brzinePrioritet I

"01. Problem: Od 84+500 do 84+800 u zoni kole icentra naselja stvarne brzine su mnogo vee odogranienja (50 km/).


7/8

7

Slika 4. Zona osnovne kole

Predlog: Realizovati graevinske i tehnikoregulativne mere za smirivanje saobraaja.Sagledati opravdanost instaliranja ureaja za

automatsku kontrolu brzina i otkrivanje prekrajaprekoraenje brzine."...

4.3. Problemi pri implementaciji rezultataIzvetaja proverivaa

Nakon realizacije prvog zvaninog RSA Izvetajaproverivaa jedan od osnovnih problema koji sejavio je bio usmeren ka konkretnom definisanju idelegiranju nadlenosti za realizaciju sugerisanihmera i korekcija unutar JP "Putevi Srbije". Naime,navedene mere su zahtevale dodatna sredstva ineophodne resurse za njihovu realizaciju.

U cilju preciznog i lako prepoznatljivog klasifikovanjanadlenosti unutar JP "Putevi Srbije", kao ipredvienih rokova za realizaciju merauspostavljena je Matrica mera sa predlogom mera irokova za realizaciju RSA izvetaja.

4.4. Matrica mera sa predlogom realizacije RSAIzvetaja

Matrica mera sa predlogom realizacije RSAIzvetaja je definisana radi objedinjenog pregledauoenih problema, predloga mera, nadlenih za

realizaciju mera i prikaza rokova za realizacije i datau narednoj tabeli.

Tabela 1. Matrice mera sa predlogom realizacije

Prioritet I Prioritet II Prioritet IIIProblem

/ Predlog Realiz.Problem /Predlog Realiz.

Problem /Predlog Realiz.

00 - Opte primedbe08

vrstepreprekeporedputa/Ukloniti

Realizovano odstraneJPPS.

JPPS:

PITRok:

Realizovano

- - - - - - - - - - - -

Pomou matrice mogue je jasno i jednostavnosagledati Izvetaj RSA.

5. ZAKLJUAK

U radu su navedeni osnovni pravci delovanja u ciljusmanjenja broja i posledica saobraajnih nezgoda(aktivno i reaktivno delovanje), sa teitem na RSAkao jednoj od dominantnih preventivnih aktivnosti(mera).

Prikazan je proces realizacije RSA i potrebarealizacije RSA u svim fazama projektovanja, kojidovode do unapreenja kvaliteta projekata saaspekta bezbednosti saobraaja i unapreenjastandarda projektovanja.

Na konkretnom primeru izrade Izvetaja RSA u Srbijisagledani su realni problemi uvoenja RSA u naimuslovima. Preneti su delovi Izvetaja proverivaaRSA za jednu od analiziranih deonica (M-23.1.deonica Kragujevac - Ravni Gaj).

Iskustva iz prakse realizacije prvog RSA su ukazalana postojanje tekoa prilikom implementacije meraiz Izvetaja u okviru JP "Putevi Srbije", jer RSA nijesproveden u prethodnim fazama projektovanja, takoda je za realizaciju predloenih mera potrebnoizdvojiti dodatna materijalna sredstvta i vremenskeresurse (procedure ponovnog projektovanja,

dobijanja saglasnosti, izvoenja, ...).

Autori predlau unapreenje poznatih RSAprocedura, tako to bi se uvele Matrice realizacijeRSA, kao pomonog alata za jednostavniji pregledproblema, predloga, prioriteta, rokova i konkretnonadlenih za realizaciju.

S obzirom da je u procesu usvajanja Zakon obezbednosti saobraaja na putevima, koji uvodipojam RSA (l. 354 nacrta) i realizaciju delegiraupravljau puta, kao i da je JP "Putevi Srbije"osposobljeno za primenu RSA, za oekivati je da e

u narednom periodu RSA postepeno ui u praksu ida e doprineti uvoenju koncepta "opratajuihputeva".

Usvojena Politika bezbednosti saobraaja naputevima u JP "Putevi Srbije", sa ppripremljenimdokumentima Strategija unapreenja bezbednostisaobraaja na putevima u JP "Putevi Srbije" iPetogodinji akcioni plan unapreenja bezbednostisaobraaja na putevima u JP "Putevi Srbije", uzProgram poslovanja koji, po prvi put za 2007.godinu, definie sredstva eksplicitno namenjenaunapreenju bezbednosti saobraaja na putevima,

predstavlja dobro osmiljenu i sistematizovanuaktivnost upravljaa puta. U sadejstvu sa drugim


8/8

8

iniocima sistema bezbednosti saobraaja ovo moedoprineti ukupnom smanjenju broja i posledicasaobraajnih nezgoda na putevima.

LITERATURA

[1] Ahsberg, K.: Nacrt smernica za proveru zahtevabezbednosti saobraaja na putevima, Beograd,2005.[2] oli, S. i S.R. Zein: In-service safety reviews foridentification and treatment of blackspots: NorthAmerican practices, Nauno-struni skup:Bezbednost saobraaja na koridoru X, Saobraajnifakultet, Beograd, 2006. (Zbornik radova, 269-278).[3] Lipovac, K., D. Jovanov i R, Brankovi: IzvetajRSA za putni pravac M-23.1. deonica Kragujevac -Ravni Gaj, JP Putevi Srbije, Beograd, 2006.[4] Mertner, J.: Road safety auditing an efficient

tool for preventing accidents is it relevant oncorridor X?, Nauno-struni skup: Bezbednostsaobraaja na koridoru X, Saobraajni fakultet,Beograd, 2006. (Zbornik radova, 257-268).[5] Ogden, K. W. : Safer roads, Guide to road safetyengineering, Aldershot, Avebury, 1996.[6] ICB Projekat - Strategija i politika razvoja sektorasaobraaja u Srbiji (nacrt) - AF Consult, TCA - EAR -Maj, 2006[7] Zakon o javnim putevima[8] Nacrt Zakona o bezbednosti saobraaja naputevima, MKI, Beograd, 2006.[9] Road safety audit guidelines, Canada, 1999.

[10]Road safety audit, manual for road safety audit,Denmark, 1997.[11]Road safety audit and safety impactassessment,Evropski savet za bezbednostsaobraaja (ETSC), Brisel,1997[12] Road safety audits A synthesis of highwaypractice,USA, 2004.

Documents

Prva iskustva u primeni RSA_Lipovac