Prostorna i vremenska distribucija nekih štetnih ... 2011... · Kalibracija i validacija metoda za predviđanje uslova pojave /intenziteta napada štetnih organizama na osnovu meteoroloških

Prostorna i vremenska distribucija nekih štetnih organizama na području

AP Vojvodine

Vršac, 2011

Osmatranja

Prognoze

Predviđanja

Agrometeorološka komponenta

sistema

Opremljenost: 55 tipa Metos

Proširivost: mogućnost dodavanja novih AMS nezavisno od tipa i proizvođača

Meteorološka osmatranja -AMS

Pokrivenost: 130 punktova osmatranja

Štetni organizmi: 38 + 8 polifagnih

Biljke domaćini: 17 + polifagni

Biološka osmatranja

Osmatranja

Prognoze i predviđanja


sistema

Opremljenost: 55 tipa Metos

Proširivost: mogućnost dodavanja novih AMS nezavisno od tipa i proizvođača

Meteorološka osmatranja -automatske meteorološke stanice

Pokrivenost: 130 punktova osmatranja

Štetni organizmi: 38 + 8 polifagnihBiljke domaćini: 17 + polifagni

Alati: feromonske klopke, svetlosne lampe, vizuelna osmatranja štetočina i patogena


Osmatranja

Kalibracija i validacija metoda za predviđanje uslova pojave /intenziteta napada štetnih organizama na osnovu meteoroloških i bioloških osmatranja

Razvoj kapaciteta sistema za primenu i razvoj sofistikovanih alata

Prognoze i predviđanja


sistema

Agrotis segetum

Aphididae

Mamestra brassicae

Mamestra oleracea

Ostrinia nubilalis

Helicoverpa armigera

Sclerotinia sclerotiorum

Ratarske i povrtarske kulture

Aphididae

Voćarske i vinogradarske kulture

Polifagni

Diabrotica virgifera virgifera

PhytoplasmaKukuruz

Fusarium spp

Septoria spp

Pšenica

Bothynoderes punctiventris

Cercospora beticolaŠećerna repa

Plasmopara halstedii

Orobanche spp

Suncokret

Athalia rosae

Uljana repica

Xanthomonas axonopodis pv phaseoli

Pasulj - grašak

Phytophtora infestans

Alternaria solani

Krompir

Peronospora destructor

Alternaria porri

Botrytis spp...

Luk

Phytophtora infestans

Alternaria spp

Paradajz

Alternaria spp

Šargarepa

Xanthomonas axonopodis pv vesicatoria

Paprika

Carpocapsa pomonella

Leucoptera scitella

Erwinia amylovora

Podosphaera leucotricha

Venturia inaequalis

Jabuka

Cacopsylla piri

Erwinia amylovora

Kruška

Grapholita funebrana

Monilia laxa

Šljiva

Anarsia lineatella

Cydia molesta

Taphrina deformans

Breskva /Kajsija

Rhagoletis cerasi Višnja

Lobesia botrana

Botryotilia fuckeliana

Plasmopara viticola

Uncinula necator

Vinova loza

Ambrosia artemisiifolia

Asclepias syriaca

Iva xanthifolia

Korovi

Biljke domaćini /štetni organizmi

RC1 P1

BD2BD1

ŠO

BD

ŠO3

M

ŠO1 ŠO2

BD

FK

FK

FK

FK

ŠO

BD

BD3

1

2

21

3

3

1

2

3

RC - Regionalni centar

P - PunktBD - Biljka domaćinŠO - Štetni organizamFK - Feromonska klopkaM - Metos

1

Agregirani alati

Lanac zaključivanja

• strukturni lanac: regionalni centar – punkt – mesto osmatranja

• unikatni lanac merenja/čitanja: regionalni centar – punkt-mesto

osmatranja-biljka domaćin-štetni organizam-alat

• lanac za direktno zaključivanje: regionalni centar-punkt-mesto

osmatranja-biljka domaćin-štetni organizam-AGREGIRANI alati

(autamatska meteorološka stanica i feromonska klopka)

Metos1Punkt1

MeteorološkoUsev A

Usev BPunkt1

Usev A

Usev B

Punkt2

BiološkoOsmatranja

RC1

1:1

1:2

1:31:4

Linije zaključivanja

Registrovanje uhvaćenih imaga pomoću feromonske klopke


Registrovanje srednjih dnevnih temperatura vazduha u biljnom sklopu pomoći Metos-a

Meteorološka osmatranja

Računanje akumulacije stepen-dana od 1. jan.

Računanje akumulacije stepen-dana od biofix-aAgromet. obrada

Prevera očekivanih događaja iz modela

Obrada događaja

Obrada osmatranja

Punkt Zapisano Osmotreno Zasad Štetni organizam Faza Broj imaga Alat

Banatski Brestovac 4.5.2011 21.4.2011 Jabuka Carpocapsa pomonella Imago 14 FK



Banatski Brestovac 5.5.2011 24.4.2011 Jabuka Carpocapsa pomonella Imago - FK







Metos Tsr(°C)

Jabukovcvet 14,86

Jabukovcvet 16,08

Jabukovcvet 20,58

Jabukovcvet 17,7

Jabukovcvet 19,79

Jabukovcvet 19,82

Jabukovcvet 16,76

Jabukovcvet 12,42

Jabukovcvet 19,6

Jabukovcvet 18,1

DD(°C) CDD-Aku.(°C) BFix1(°C)

4,86 94,54 4,86

6,08 100,62 10,94

10,58 111,2 21,52

7,7 118,9 29,22

9,79 128,69 39,01

9,82 138,51 48,83

6,76 145,27 55,59

2,42 147,69 58,01

9,6 157,29 67,61

8,1 165,39 75,71

% leta % piljenja Gen. Događaj

2 0 1

2 0 1

4 0 1 first eggs are laid

7 0 1

10 0 1

15 0 1 early egg laying period M11

19 0 1

19 0 1

24 0 1

24 0 1

Biološka osmatranja Meteorološka osmatranja Agromet. obrada Obrada događaja

Min. temp. 10°C

Upper trashold 31.1°C

Primer vezivanja bioloških i meteoroloških osmatranja za monitoring carpocapsa pomonella

Baza podataka terenskih rezultata

Baza podataka meteo. osmatranja

Razvoj kapaciteta za korišćenje sofistikovanih agromet. proizvoda

Razvoj kapaciteta za izradu sopstvenih sofistikovanih agromet. proizvoda

Razvoj agrometeorološke

komponente

"Nowcasting" za bolesti i štetočine - korekcije optimalnog termina za izvođenje tretmana u vremenskoj razmeri od par sati

Radarska osmatranja

"Forecasting" kratkoročne, mesečne i sezonske prognoze vremena za predviđanja i prognoze uslova pojave /intenziteta napada štetnih organizama na osnovu kratkoročnih i dugoročnih prognoza vremena

Izlazi iz numeričkih modela

Za procenu uticaja klimatskih promena na pojavu novih i rasprostirnje

Izlazi iz klimatskih modela

Sofistikovani agrometeorološk

i proizvodi

Zaštita bilja

Bio-meteorološko modeliranje

Aplikativno programiranje

Transformacija ulaznih u izlazne podatke od značaja za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane

Razvoj algoritama (udruženi "know -

how")

Ostrinia nubilalisKukuruzni plamenac

• Alati - svetlosne lampe na 31 mestu osmatranja u Vojvodini

- meteoroloske stanice – za racunanje stepen dana(korisceni podaci sa najblizeg metosa

mestu osmatranja) : donji prag razvoja za kukuruzni plamenac 100 C gornji prag razvoja 35 0 C - vizuleni pregledi u kukuruzu, paprici


Dogadjaj Akumulirani stepen dani u Celsiusima (DDC) od prvog aprila

Prva imaga proletnje generacije

Pik leta proletnje generacije

Pik leta letnje generacije

110- 235 DDC( od 02.05. – Bogaras do 21.05.- Prhovo)

227- 546 DDC(od 24.05.- Lacarak do 23.06. – Ruma

Budjanovci)

Prosecna vrednost svi punktovi 385 DDC

922 – 1127 DDC(od 02.08. Stara Pazova- 08.08.- Glozan )


Dogadjaj Akumulirani stepen dani u Celsiusima (DDC) od prvog aprila REFERENTNE VREDNOSTI

Prva imaga proletnje generacije

Pik leta proletnje generacije

Pik leta letnje generacije

150 - 207 DDC

300 - 350 DDC

962 – 1100 DDC


Dogadjaj Vizuelni pregledi

Prva jajna legla proletnje generacije

Prva jajna legla druge generacije

Povecanje broja polozenih jaja

Belezenje promena u razvoju jajnih legala

Registrovanje vitalnih I parazitiranih jaja

Pocetak piljenja

Pik piljenja jaja

Navedene dogadjaje su pratile kolege u usevima kukuruza I paprike po dogovorenoj metodici


• Pik leta druge generacije sa visokim brojem uhvacenih imaga

- Zednik 3780 jedinki na 1062 DDC ( 08.avgust)

- Pancevo 3450 jedinki na 1110 DDC ( 08.avgust)- Indjija 2613 jedinki na 1000 DDC ( 08.avgust)- Lukicevo 1530 jedniki na 998 DDC ( 05.avgust)

- Budjanovci 1245 jedinki na 1050 DDC( 07.avgust)

Ostrinia nubilalisŽednik Kukuruzni plamenac 2011

Ostrinia nubilalisPančevo Kukuruzni plamenac 2011

Ostrinia nubilalisInñija Kukuruzni plamenac 2011

Ostrinia nubilalisLukićevo Kukuruzni plamenac 2011


• Znacajno povecanje brojnosti druge generacije kukuruznog plamenca ukazuje na mogucnost prenamnozavanja ove stetocine u narednoj vegetaciji

Diabrotica virgifera virgifera kukuruzna zlatica

• Alat

- PALs feromonske klopke na 38 pozicija u Vojvodini

- PALs vrstu feromonskih klopki smo koristili po preporuci proizvodjaca za oblasti gde je populacija ove stetocine stalna


• Na vecini mesta osmatranja brojnost kukuruzne zlatice je niska izuzev u usevima kukuruza koji su u monokulturi ( Feketic, Backo dobro polje…)


• Ipak isticemo mesta gde je broj ulovljenih imaga kukuruzne zlatice bio najveci u navedenim danima:

- Indjija 06.jul 655 jedinki- Zednik 06.jul 340 jedinki- Zarkovac 16. jul 236 jedinki

Diabrotica virgifera virgifera Žarkovac kukuruzna zlatica 2011

Helicoverpa armigera pamukova sovica

• Alati- svetlosne lampe na 30 pozicija u Vojvodini- VARL+ feromonske klopke na 50 pozicija postavljene u usevima kukuruza, duvana, boranije, paprike,kupusa, soje…- meteoroloske stanice za izradu stepen dana u celsiusima : donji prag razvoja 13,80 C , gornji prag razvoja 36 0 C ( koriscenji podaci sa najblizeg metosa mestu osmatranja)


Dogadjaj Akumulirani stepen dani u celsiusima( DDC) od prvog januara

Pojava prvih imaga -svetlosna–primeri:

- Bogaras - Kelebija- Kovin- Ridjica- Debeljaca

24 DDC ( 07.maj)30 DDC ( 07.maj)29 DDC ( 10.maj)25 DDC ( 10.maj)32 DDC ( 10.maj)


Dogadjaj Akumulirani stepen dani u celsiusima( DDC) od prvog januara

Pik leta imaga -svetlosna–primeri:

- Karavukovo- Zednik- Debeljaca- Sombor- Becej- mlaka

724 DDC ( 26.avgust)744 DDC ( 23.avgust)853 DDC ( 28.avgust)774 DDC ( 22.avgust)847 DDC ( 28.avgust)

Dogadjaj Vizuelni pregledi

Pojava polozenih jaja

Promena boje polozenih jaja

Registrovanje vitalnih I parazitiranih jaja …

Navedene dogadjaje su pratile kolege u razlicitim usevima po dogovorenoj metodici


Helicoverpa armigera Debeljača pamukova sovica 2011

Zicari Agriotes spp

• Alati- Feromonske klopke Yf za vrste Agriotes

lineatus,A.obscurus, A.sordidus, A.sputator

- Feromonska klopka VARb3 za vrstu Agriotes ustulatus

ZicariAgriotes spp

• Monitoring u 8 regionalnih centara u mestima:

- Sombor (Bilic, Kljaicevo, Prigrevica)- Novi Sad( Despotovo, Glozan, Pivnice)- Vrbas( Backo dobro polje)- Kikinda( Idjos)- Sremska Mitrovica(Lacarak, prhovo, Stara Pazova)- Zrenjanjin ( Lukicevo, Mihajlovo)- Pancevo( Pancevo, Omoljica, Debeljaca)- Ruma( Platicevo, Zarkovac)

ZicariAgriotes spp

Vrsta/ broj punktova monitoringa Ukupan broj jedinki za vreme monitoringa

Agriotes lineatus/ 16 punktovaAgriotes obscurus/ 16 punktovaAgriotes sordidus/ 16 punktovaAgriotes sputator/ 16 punktovaAgriotes ustulatus / 2 punkta

3747037.474559935

ZicariAgriotes spp

• Na svim punktovima osmatranja registrovano je prisustvo navedenih vrsta u razlicitim brojnostima izuzev mesta Prhovo gde nije primeceno prisustvo vrste Agriotes lineatus

Zicari Agriotes spp

• Mesto osmatranja Zarkovac na podrucju rada regionalnog centra Ruma zabelezena je do sada najveca brojnost vrste Agriotes sordidus od 4.945 jedinki

Monitoring vrste Agriotes sordidus Zarkovac 2011

pointnamecollectingdate plantname pestlatinname faza_so number

Ruma-Žarkovac 5/10/2011Šećerna repa

Agriotes sordidus Imago 634

















Carpocapsa pomonellajabukov smotavac

• Alati - RAG feromonske klopke na 37 mesta osmatranja

- meteoroloske stanice za dobijanje stepen dana

- 14 metosa postavljenih u zasadima jabuke ( lanac direktnog zakljucivanja odnos 1:1 agregatirani alati)

- 23 metosa postavljenih u drugim usevima/mestima ( lanac indirektnog zakljucivanja odnos 1:2, 1:3, 1:4)


• Metod stepen dana ( Degree day metod) - Razvoj jabukovog smotavca se moze predvideti na

osnovu temperaturnih akumulacija kroz vreme nazvanih stepen dani (degree days DD)

- Jabukov smotavac se razvija izmeñu donjeg praga razvoja 100 C i gornjeg praga razvoja 31.10 C

- Sa prvim januarom počinjemo sa akumulacijom stepen dana DD na mestima osmatranja ( metos u zasadu jabuke) da bi pratili pojavu prosečne akumulirane DD vrednosti koja treba da ukaže na pojavu prvog leptira ( referentna vrednost 97 DDC –stepen dan u Celsiusima)


Dogañaj Akumulirani stepen dani od prvog januara

Akumulirani stepen dani od prvog januara REFERENTNA VREDNOST

Pojava prvog lepira (biofix ) 62 DDC- 139 DDC ( Kanjiža 20.april- Selenča 24.04)

Prosecna vrednost sa 14 punktova 87 DDC

97 DDC

Navedeni biofix od prvog januara se odnosi na ona mesta osmatranja gde je metos postavaljen u zasad jabuke u kome se prati let imaga sa feromonskim klopkama ( lanac direktnog zaključivanja 1:1)


• Jednom kada se biofix ostvario (prvi a zatim uzastopni ulovi imaga) od tog dana ( na primer 21. april ) počinjemo novo računanje stepen dana koje zovemo akumulirani stepen dani posle biofixa

• Akumulirani stepen dani posle biofixa će nam ukazivati na važne dogañaje u razvoju jabukovog smotavca na primer :- na 27 -41 DDC polazu se prva jaja I generacije- na 55- 111 DDC period ranog polaganja jaja I generacije- na 122- 138 DDC početak piljenja jaja I generacije- na 188- 355 DDC kritičan period visok procenat pilljenja jaja

Imago Carpocapsa pomonella Banatski Brestovac 5.avgust 2011

Carpocapsa pomonellaJaje na listu jabuke 13.maj 2011 Banatski

Brestovac

Sveže položeno jaje jabukovog smotavca na plodu jabuke

10.avgust 2011 Novi Slankamen

Jaje na plodu Carpocapsa pomonella Banatski Brestvovac

05.avgust 2011

Uginula larva Carpocapsa pomonella 10.avgust 2011 Novi Slankamen


• U 2011 odabrana su 3 reprezentativna lokaliteta za postavku ogleda za suzbijanje jabukovog smotavca Banatski Brestovac, Hajdukovo i Novi Slankamen

• 3 regionalna centra Pančevo, Subotica , Ruma su postavili i sproveli do kraja ogled po licenciranom standardu EPPO broj PP 1/7 (3)

• Cilj ovih ogleda je bio da uz pomoć feromona, stepen dana, utvrdimo optimalno vreme za primenu insekticida prema fazi razvoja štetočine ( jaje , larva)

• Ogledi su sadržali ukupno 6 tretmana• Ogled je postavljen tako da svaki tretman sadrži 3 aplikacije

za prvu generaciju i 3 aplikacije za drugu generaciju jabukovog smotavca

Carpocapsa pomonellaBanatski Brestovac jabukov smotavac 2011

Carpocapsa pomonellaHajdukovo jabukov smotavac 2011

ŠEĆERNA REPA

Cercospora beticolaProuzrokovač lisne pegavosti šećerne repe

• Lisna pegavost šećerne repe javlja se svake godine u našim proizvodnim uslovima

• Značajan je faktor smanjenja prinosa korena i sadržaja šećera • Jedina prava mera zaštite jeste primena fungicida• U našim agroekološkim uslovima, svake godine izvedu se od 2 do 4• tretiranja

• Primena fungicida oslanjala se, uglavnom na sigurnosni model, što podrazumeva tretiranje useva svake dve do tri nedelje, počev od sredine jula meseca

• Poslednjih godina sistemi zaštite povezuju biologiju patogena sa uslovima sredine u kojoj se patogen razvija

• Uspeh ovih sisteme zavisi od poznavanja biološkog ciklusa gljive, definisanja uslova za proces infekcije, inkubacije, sporulacije kao i uslova za dalje širenje patogena

• Kombinujući ova znanja , sa preciznim osmatranjem uslova koji vladaju u usevu, moguće je sigurnije proceniti dalji razvoj patogena i proceniti rizik po usev šećerne repe

• Instaliranje automatskih meteoroloških stanica Metos ( Pesll instruments –Austrija) u usev šećerne repe obezbeñuje realne informacije o vremenskim uslovima

• AMS instalirane su u : Temerinu, Vrbasu, Senti ,Somboru, Zrenjaninu, Rumi i Sremskoj Mitrovici

• AMS snabdevene su softverom za prognozu Cercospora beticola

• MODEL ZA PROGNOZU LISNE PEGAVOSTI koji je razvijen od strane SHANE and TENG ( Department of Plant Pathology, University of Minesota)

• DIV ( dnevne infektivne vrednosti), oslanjaju se na vrednosti temperature i relativne vlage i ukazuju na povoljnost uslova za infekciju

• Broj sati u danu sa RH ≥90%(≥ 87%) i prosečnom temperaturom tokom tih sati predstavlja različite vrednosti DIV i kreću se od 0 do 7

• Vrednosti DIV ispod 6 ukazuje na nepovoljnost uslova za infekciju

• Vrednost DIV – a 6 predstavlja graničnu vrednost• Vrednosti DIV 7 predstavlja veoma povoljne uslove za ostvarenje infekcije

Shane and Teng: Daily Infection Values for Cercospora leaf spot calculated from the number of hours per day (24 hr) with relative humidity > 87% and the average temperatures for this time period. Value totals for any 48 hour period less than 4 indicate low likelihood of disease development, a value of 4 marginal potential, and greater than 4 high potential.Hours/day

> 87% RH Daily Infection

Values

24 1 2 4 5 5 6 6 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 323 1 2 3 4 5 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 322 1 1 3 4 5 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 321 0 1 2 4 4 5 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 320 0 1 2 3 4 5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 319 0 0 1 3 4 5 5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 318 0 0 1 2 3 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 317 0 0 1 2 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 316 0 0 0 2 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 315 0 0 0 1 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 314 0 0 0 1 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 313 0 0 0 0 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 312 0 0 0 0 2 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 5 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 311 0 0 0 0 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 5 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 310 0 0 0 0 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 4 4 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 39 0 0 0 0 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 4 5 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 38 0 0 0 0 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 37 0 0 0 0 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 36 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 35 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 34 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 23 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 22 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

C 16 18 21 24 27 29 32

• Epidemijske karakteristike i njihovo povezivanje sa ekološkim parametrima

• Proces infekcije u našim uslovima traje 2 – 3 dana

• Ukoliko uslovi visoke RH ≥ 87 % traju 20 i više sati sa temperaturom oko 15 °C, za ostvarenje infekcije neophodno je tri dana

• Ukoliko uslovi visoke RH≥87% vladaju u polju 15 i više sati sa prosečnom temperaturom od 22 do 23 °C kontakt će se ostvariti za dva dana

• PROCES INKUBACIJE

• Vreme nakon ostvarene infekcije do ispoljavanja simptoma( inkubacioni period ) najviše je pod uticajem temperature

• Ukoliko su temperature oko 15 °C inkubacioni perio d traje 12 do 13 dana, kada se mogu videti prve pege bez konidija (latentni inkubacioni period)

• Na temperaturama od 22 – 23 °C simptomi se javljaju nakon 8 do 10 dana

• Temperature ispod 15 i preko 30°C usporavaju razvo j gljive i značajno odlažu inkubacioni period

• ADAPTACIJA MODELA PROGNOZE LISNE PEGAVOSTI ŠEĆERNE REPE

• Proces infekcije se dešava u trajanju od 2 dana, odnosno 48 sati, zato je neophodno jednodnevne DIV vrednosti posmatrati za dva uzastopna dana kako bi se utvrdila povoljnost uslova za ceo proces infekcije

• Dvodnevne DIV pretstavljaju realne pokazatelje uslova za infekciju i izražavaju se od 0 do 14

• DDIV ispod 6 ukazuju na nepostojanje uslova za infekciju – negativna prognoza

• DDIV u vrednosti 6 jeste granična vrednost, ali upozorava na mogućnost infekcije

• DDIV u vrednosti 7 do 14 pokazuje veoma favorizujuće uslove za infekciju

Temerin SentaDatum PPP DIV 2dDIV PPP DIV 2dDIV

1.6.2011 0 0 3 0

2.6.2011 4 4 4 7

3.6.2011 5 9 5 9

4.6.2011 4 9 4 9

5.6.2011 3 7 2 6

6.6.2011 2 5 2 4

7.6.2011 2 4 2 4

8.6.2011 1 3 1 3

9.6.2011 4 5 4 5

10.6.2011 0 4 2 6

11.6.2011 0 0 0 2

12.6.2011 0 0 0 0

13.6.2011 0 0 0 0

14.6.2011 0 0 0 0

15.6.2011 1 0 0 0 0

16.6.2011 0 0 0 0

17.6.2011 0 0 0 0

18.6.2011 2 2 3 3

19.6.2011 2 4 3 6

20.6.2011 0 2 0 3

21.6.2011 0 0 0 0

22.6.2011 0 0 0 0

23.6.2011 0 0 1 1

24.6.2011 3 3 3 4

25.6.2011 2 5 3 6

26.6.2011 0 2 0 3

27.6.2011 0 0 0 0

28.6.2011 0 0 0 0

29.6.2011 4 4 4 4

30.6.2011 5 9 5 9

1.7.2011 5 10 5 10

2.7.2011 0 5 0 5

3.7.2011 0 0 0 0

TemerinDatum PPP DIV 2dDIV PPP DIV 2dDIV

4.7.2011 0 0 0 0

5.7.2011 0 0 0 0

6.7.2011 0 0 0 0

7.7.2011 0 0 0 0

8.7.2011 3 3 2 2

9.7.2011 2 5 3 5

10.7.2011 2 4 2 5

11.7.2011 2 4 2 4

12.7.2011 2 4 1 2 4

13.7.2011 2 4 2 4

14.7.2011 2 4 2 4

15.7.2011 1 3 2 4

16.7.2011 3 4 2 4

17.7.2011 3 6 0 2

18.7.2011 3 6 3 3

19.7.2011 3 6 3 6

20.7.2011 5 8 4 7

21.7.2011 5 10 5 9

22.7.2011 0 5 0 5

23.7.2011 2 2 4 4

24.7.2011 4 6 6 10

25.7.2011 5 9 6 12

26.7.2011 1 6 5 11

27.7.2011 0 1 5 10

28.7.2011 1 1 3 8

29.7.2011 5 6 6 9

30.7.2011 5 10 6 12

31.7.2011 3 8 5 11

1.8.2011 0 3 4 9

2.8.2011 4 4 0 4

3.8.2011 3 7 0 0

4.8.2011 4 7 0 0

5.8.2011 5 9 4 4

Senta

TemerinDatum PPP DIV 2dDIV PPP DIV 2dDIV

6.8.2011 5 10 6 10

7.8.2011 3 8 3 9

8.8.2011 3 6 7 10

9.8.2011 4 7 7 14

10.8.2011 3 7 4 11

11.8.2011 0 3 0 4

12.8.2011 0 0 0 0

13.8.2011 0 0 0 0

14.8.2011 0 0 3 3

15.8.2011 0 0 3 6

16.8.2011 3 3 4 7

17.8.2011 2 5 3 7

18.8.2011 0 2 0 3

19.8.2011 0 0 0 0

20.8.2011 3 3 2 2

21.8.2011 3 6 2 4

22.8.2011 0 3 0 2

23.8.2011 0 0 0 0

24.8.2011 3 3 2 2

25.8.2011 3 6 2 4

26.8.2011 2 5 2 4

27.8.2011 0 2 0 2

28.8.2011 0 0 0 0

29.8.2011 0 0 0 0

30.8.2011 0 0 0 0

31.8.2011 0 0 0 0

1.9.2011 0 0 0 0

2.9.2011 3 3 6 6

3.9.2011 3 6 6 12

4.9.2011 0 3 3 9

5.9.2011 1 1 0 3

6.9.2011 3 4 3 3

7.9.2011 0 3 3 6

Senta

• Grafičko predstavljanje DDIV, Senta

Punkt Broj dana sa dvodnevnim DIV vrednostima većim od 6

11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33

Krivaja

Debeljača

Platičevo

Bilić

Lukićevo

Temerin

Bečej

Čalma

Kljajićevo

Senta

Srbobran

• KADA SPROVODITI MERE KONTROLE?

• DA LI ISPUNJENJE USLOVA ZA INFEKCIJU ZAISTA I DOVODI DO POJAVE I RAZVOJA NEKE BOLESTI?

• NEOPHODNOST POVEZIVANJA PRISUSTVA BIOLOŠKOG AGENSA SA DEFINISANIM USLOVIMA ZA NJEGOVO RAZVIĆE

• OBAVEZAN MONITORING RADI UTVRðIVANJA PRVIH PEGA U USEVU ŠEĆERNE REPE


• KOJI JE BIOLOŠKI ODNOSNO EPIDEMIJSKI PRAG ZA SPROVOðENJE MERA A PRI KOM SE EKONOMSKI PRAG NEĆE UGROZITI?


• KADA SOFTVER SIGNALIZIRA PRVE VISOKE DDIV?• KADA JE UOČENA JEDNA PEGA?• KADA JE ODREðEN BROJ BILJAKA SA SIMPTOMIMA?• KADA JE ODREðEN BROJ ZAHVAĆENIH LISTOVA?• KADA JE UNIŠTEN DEO LISNE POVRŠINE?

• OSLANJAJUĆI SE NA BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE I ZNANJE O NAČINU ŠIRENJA BOLESTI U NJIVSKIM USLOVIMA TESTIRAN JE SLEDEĆI EPIDEMIJSKI PRAG:

• KADA SE NA 50% PREGLEDANIH BILJAKA REGISTRUJE NAJMANJE PO JEDNA PEGA - UČESTALOST ODNOSNO STEPEN RAŠIRENOSTI BOLESTI

• OVAJ STEPEN UČESTALOSTI EKVIVALENT JE INTENZITETU, ODNOSNO JAČINI BOLESTI NA NIVOU OD 0,01 – 0,1% UNIŠTENE LISNE POVRŠINE

PROVERA ADAPTIRANOG MODELA I EPIDEMIJSKOG PRAGA

• SPROVEDENI OGLEDI U 7 REGIONALNIH CENTARA NA NJIHOVIM OGLEDNIM PARCELAMA ILI PARCELAMA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOðAČA

• OGLEDI SU IZVEDENI SA PONAVLJANJIMA PO SLUČAJNOM RASPOREDU

• PRIMENJENI SU PROVERENI FUNGICIDI KOJI SE KORISTE U PRAKSI• OČITAVANJA NA KRAJU VEGETACIJE

TESTIRANE VARIJANTE

• VARIJANTA 1 ( bez simptoma u polju)

TRETIRANJE IZVEDENO ODMAH NAKON SIGNALA NA AMS KADA SE DOSTIGNE DDIV 7

VARIJANTA 2 ( kombinacija simptoma i DDIV vrednosti)

TRETIRANJE IZVEDENO KADA JE 50% BILJAKA SA MAKAR JEDNOM PEGOM A DDIV 7 I VIŠE

VARIJANTA 3 (kombinacija simptoma i DDIV)

KAO VARIJANTA 2 ALI ODLOŽEN TRETMAN 5 DANA

REZULTATI OGLEDA

NA OGLEDNIM PARCELAMA REGIONIH CENTARA SOMBOR I ZRENJANIN IZVRŠENO JE SAMO JEDNO TRETIRANJE

NA PARCELAMA OSTALIH REGIONA SPROVEDENA SU 2 TRETMANA

NE POSTOJI STATISTIČKA ZNAČAJNOST IZMEðU TRETMANA PO BROJU PEGA, ODNOSNO UNIŠTENOJ LISNOJ POVRŠINI

RAZLIKA JE U ULAGANJU,ODNOSNO TROŠKOVIMA PROIZVODNJE, IZBEGAVANJU POJAVE REZISTENTNOSTI I OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

ISPRAVAN PRISTUP

• PRINCIP KOJI SE ZASNIVA NA POZNAVANJU BIOLOGIJE ŠTETNOG ORGANIZMA I POVEZIVANJU SA METEOROLOŠKIM PARAMETRIMA MORA BITI MODEL ZA PROGNOZU I DRUGIH PATOGENA KAO ŠTO SU: FUSARIUM SPP., VENTURIA INEQUALIS ...

ŠTETNI ORGANIZMI U ŠEĆERNOJ REPI U 2011.



Documents

Prostorna i vremenska distribucija nekih štetnih ... 2011... · Kalibracija i validacija metoda za predviđanje uslova pojave /intenziteta napada štetnih organizama na osnovu meteoroloških