SEMINARSKI RAD IZ Organizovani kriminalitet iKorupcija

Tema:Prostitucija

Mentor Student

Uvod i definisanje prostitucije

Re prostitucija potie od latinske rijei prostituele to znai javno izlaganje.Prostitucija je nastala kao deo religijskih rituala u hramovima,kao forma openja sa natprirodnim silama.U Vavilonu su devojice opile sa strancima,a za uzvrat su dobijale materijalne svari i bile potovane. Postoji vie difinicija prostitucije poto se radi o heterogenoj pojavi u pogledu sadrzaja, naina i oblika ostvarivanja.Odreenje pojma prostitucije je dao rimski pisac Ulpian pre vie od dvadeset vekova i jo uvek je aktuelna jer odreuje najznaajnija svojstva ove drutvena pojave. Ovaj mislilac na sledei nain definie nosioca prostitucije:

Prostitutka je ona ena koja za naknadu ustupa svoje telo veem broju mukaraca,ne pravei izbor meu njima.

Elementi ove definicije koji se sreu i u novijim dogaajima su:1. Pruzanje seksualnih usluga uz naknadu1. Promiskuitetnost1. Emotivna indiferentnost

Sva tri ova svojstva odreuju sutinu prostitucuje,ali najznaajnija karakteristika je njen komercijalni karakter tj. pruzanje razliitih vrsta seksualnih usluga radi ostvarivanja novane ili neke druge materijalne naknade.

Oblici prostitucije

Postoje razne vrste klasifikacije prostitucije. Prema stepenu organizovanosti prostitucije izdvajaju se dva najoptija tipa,a to su:

1. Neorganozovana prostitucija- re je o obavljanju djelatnosti bez postojanja organizacije,plana i posebnih uslova za pruzanje seksualnih usluga,koje se pruzaju na veoma niskom nivou i uz niske naknade. Tipini vidovi neorganizovane prostitucije su ulina,kafanska,motelska,drumska i luka prostitucija.1. Organizovana prostitucija-ima obelezja institucionalizovane djelatnosti u vidu javnih kua i bordela, kojima obino rukovodi neka posebna osoba i koji su veoma esto dio neke vee kriminalne organizacije.Savremeni vid organizovane prostitucije predstavljaju tzv.organizacije za posredovanje(glavnu ulogu ima posrednik, obino je to madam) ,poslovne organizacije(agencije za poslovnu pratnju), servisi(saloni za negu i lepotu koji se nominalno bave nekom drutveno priznatom djelatnou kojom se prikriva orhanizivanje prostitucije).Ovim formma prostitucije mogu se dodati turistika,sajamska,kongresna,kao i sistem devojaka na poziv.

Socioloka podjela prostitucije-polazi od socijalnog statusa i drutvene stratifikacije koji postoji meu akterima prostitucije,posebno meu prostitutkama.Tako npr. razlikuje se niska,srednja i visoka prostitucija, imajui u vidu socijalni i ekonomskai status prostitutki,uslove obavljanja djelatnosti i mjesta u podjeli rada!

Prema sadrzaju i obliku izdvajaju se dva osnovna opta oblika prostitucije:1. Homoseksualna-odnosi se na pruzanje seksualnih usluga osobama istog pola.Ovaj tip prostitucije obihvata dva podtipa:zensku i muku homoseksualnu prostituciju.1. Heteroseksualna-najee se odnosi na pruzanje seks.usluga od strane zena uz naknadu, a muterije su osobe mukog pola.Meutim, ne treba zanemariti ni postojanje muke heteroseksualne prostitucije, kod koje mukarac pruza seks. usluga uz naknadu osobama zenskog pola.

Neki karakteristini tipovi prostitutki

1.Neorganizovane prostitutke Uline prostitutke-pruzaju usluge na otvorenim mjestima u vrlo nepovoljnim uslovima.One su izlozene mnogim rizicima, imaju nisku naknadu za svoje usluge i imaju jako lo drutveni status.One su esto pod nadzorom makroa,kriminalaca i predstavnika javnih institucija. oferske ili drumske prostitutke-svoju djelatnost obavljaju na putevima,auto-putevima i drugim prometnim mjestima i u objektima blizu saobraajnica. Radnike prostitutke-pruzaju svoje usluge blizu fabrika,gradilita,radnikih barova i kafana,objekata u kojima borave sezonski radnici i sl. Turistike prostitutke u rezultat razvoja turizma.One obuhvataju dva tipa: one koje idu u turistike centre radi povoljnije mogunosti potraznje klijenata i one koje samo tokom turistike sezone pruzaju usluge u turistikim mjestima u kojima su nepoznate. Povremene ili periodine prostitutke bave se ovom djelatnou povremeno u vidu dopunskog sticanja prihoda, bilo da imaju neko stalno zanimanje ili ne(uenice, studentkinje,domaice,zaposlene u nesigurnim zanimanjima,privrewmeno zaposlene itd.)

2.Organizovane prostitutke Hotelske ili barske (pruzaju usluge posjetiocima barova,hotela i slinih mjesta) Kongresne (imaju povoljniji status jer su njihovi klijenti pripadnici poslovnog ili intelektualnog svijeta) Klasine (pruzaju svoje usluge u javnim kuama) Devojke za poslovnu pratnju (zaposlene u agencijama za posredovanje ili u usluznim djelat. tj. javno se bave zakonski dozvoljenim djelatnostima dok nejavno organizovano pruzaju seksualne usluge uz naknadu.) Korporacijske ili preduzetnike (zaposlene u korporaciji ili preduzeu i njihova je uloga da po potrebi preduzea pruzaju seks.usluge poslovnim partnerima) Devojke na poziv (imaju najpovoljniju poziciju).Socijalne karakteristike prostitutki

Veinu prostistutki ine mlade djevojke od 18 do 30 godina uz tendenciju snizavanja uzrasne granice ulaska u djelatnost prostitucije.Zahvaljujui ovoj tendenciji maloljetnika prostitucija potaje ozbiljan problem.U starosnim granicama preko 40 godina opada broj prostitutki. Kada je rije o socijalnom poreklu i drutvenom statusu veina prostitutki vodi poreklo iz relativno siromanih drustvenih slojeva.Zatim,veina prostitutki ima osnovno kolsko obrazovanje, a samo retke su zapoele i zavrile neku srednju kolu. U svetu se zapaza pojava prostitutki koje ne pripadaju iskljuivo najnizim obrazovnim kategorijama, jer zahtevi poslovne i intelektualne klijentele nameu potrebu za posebnim i dodatnim obrazovanjem u razliitim sferama.

Drutveni odnos prostitutka-muterija

Prostitucija je komercionalizovani odnos koji podrazumjeva najmanje dva uesnika: onoga ko na rzitu pruza i daje seksualne usluge (prostitutka) i nekoga ko uzima i plaa te usluge (muterija-klijent). Odnose prostitutki i klijenata prate neke pojave koje objanjavaju deo drutvenih funkcija i tolerisanje prema prstituciji.Re je o komercionalnoj prirodi i anonimnosti prostitucije.Prostitutka je pristupana svakome ko moze da plati, a pritom je klijent zatien i njemu se garantuje anonimnost ime se izbegava svaka mogunost da ga iko osuuje. Druga opta funkcionalna karakteristika prostitucije je da klijent ne mora da ulaze svoje vrijeme i napor za sticanje naklonosti neke devojke,dovoljno je da je platezno sposoban.Zatim, klijent je osloboen bilo kakve obaveze u budunosti koja bi proizilazila iz seksualnog odnosa sa prostitutkama,jer svu odgovornost i rizik preuzima onaj ko pruza usluge.Ova injenica ukazuje na neravnopravnost izmeu klijenata i prostiutki, odnosno izmeu mukaraca i zena.

Uzroci prostitucije Postoje razliita shvatanja kljunih uzroka prostitucije. Psiholoka shvatanja objanjavaju prostituciju psiholokim karakteristikama i strukturom linosti prostitutki. Psihopatoloka objanjenja nalaze uzroke u mentalnim poremeajima i deformitetima linosti prostitutki Socijoloki pristupi objanjavaju prostituciju drutvenim uzrocima.

Svi ovi uzroci doprinose nastanku i postojanosti prostitucije,ali kao najznaajniji faktori izdvajaju se drutveni uzroci.Ulazak zena u prostituciju uslovljen je nepovoljnom rutveno-ekonomskom situacijom, koja posebno podrazumjeva:nizak drutveni polozaj, nesigurne i loe uslove zivota i ogranienja u izboru drutvenih uloga (posebno profesionalnih i radnih). Za veinu zena ulazak u prostituciju je prinudan a ne izabrani nain sticanja i stil zivota,jer ih drutveno-ekonomski uslovi prisiljavaju na ulazak u prostituciju radi zaraivanja za zivot.

Drutvene reakcije na prostituciju

Odnos razliitih drutava prema prostituciji i prostitutkama varira u vremenu i prostoru,a kree se na skali izmeu tolerancije i nezainteresovanosti do sankcionisanja i reglementacije.

Tolerancija-oznaava u osnovi neformalnu saglasnost da se prostitucija ne osuuje niti sankcionie.

Reglementacija ili pravno regulisanje podrazumjeva legalizaciju prostitucije i to propisivanjem posebnih uslova za obavljanje djelatnosti, ukljuujui i razliite razliite vrste nadzora (posebno zdravstvenog)

Prohibicija-oznaava zabranu bavljenja prostitucijom i ukljuuje razliite mere sankcije u ime zatite javnog morala i reda.

Abolicija-oznaava ukidanje ili zalaganje za eliminaciju svih vidova zakonskih zabrana i legalizaciju delatnosti prostitucije, uz posebne uslove i mere zatite samih prostitutki, ukljuujui i eliminisanje zlostavljanja i eksploatacije od strane klijenata,makroa i sluzbenih institucija.

Ambivalencija-podrazumjeva da se prostitucija kaznjava formalno dok postoji visoka tolerancija,pa ak i neki vidovi zaite prostitutki.

Elementi prevencije prostitucije i rehabilitacije prostitutki

Osnovni cilj programa prevencije trebalo bi da bude suzbijanju i spreavanju uzoraka koji podstiu nastanak prositucije. Re je o osmiljenim ekonomskim,socijalnim,kulturnim i drugim merama i aktivnosima.Po svojim sadrzajima i ciljevima ovi programi mogu imati razliite nivoe i vidove,kao to su: opte, posebne i specijalne preventivne mere. Ovi vidovi prevencije ukljuuju mjere kojima se utie na socijalne faktore,a te mjere su uslova za osposobljavanje i obavljanje drutvenih radnih usluga,poboljanja drutveno-ekonomskog statusa zena,proirivanje mogunosti zapoljavanja i njihove ukupne drutvene promocije. Deo optih programa prevencije su posebni zdravstveni i edukativni programi usmjereni prema saznanjima o zravstvenim rizicima vezanim za prostituciju (venerina i druga oboljenja).

U Bosni i Hercegovini postoji samo jedan centar za pomo u ovakvim sluajevima,a to je zenika Medika-centar za terapiju zena.

Zakljuak

Prostitucija u naoj drzavi je zabranjena i ja to podrzavam. Smatram da prostituciju treba suzbiti i strogo zabraniti,a posebno maloljetniku prostituciju. Prostituciju kao nain sticanja neke materijalne dobiti ne opravdavam,jer smatram da postoji mnogo vie naina da se doe do novca.Prostitucija ne samo da ostavlja negativne posledice na same aktere te djelatnosti ve i na drutvo. Smatram da drzavni organi i uope ljudi treba malo vie paznje da posvete reavanju ovog problema jer svako moze da bude zrtva prostitucije.

Literatura

-M.Milosavljevi Devijacija i drutvo-Internet

Sadraj

Uvod i definisanje prostitucije...............................................................2Oblici prostitucije..................................................................................3Karakteristini tipovi prostitutki.............................................................4Socijalne karakteristike prostitutki........................................................5Uzroci prostitucije.................................................................................6Drutvena reakcija na prostituciju........................................................7Prevencija i rehabilitacija prostitutki.....................................................8Zakljuak..............................................................................................9Literatura............................................................................................10