Direktna akcijaPROPAGANDNI NEDELJNIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE

“MI, ANARHISTI, NE ŽELIMO DA EMANCIPUJEMO LJUDE; MI ŽELIMO DA LJUDI EMANCIPUJU SAMI SEBE” (E. Malatesta)

NOVA SERIJA BR.17 10. MAJ 2012. GOD BESPLATNO

Gazde ponovo pobedile na izborima!

Izbori su se završili, a sav jad, beda i pustoš, koje su partijski klovnovi po-kušali da zabašure svojim cirkuskim programom, ponovo će postati očigled-ni, u još ogoljenijem obliku. Jasno je da se nakon ovih izbora ništa nije promenilo i da se, barem dok ta arena političarskog opsenarstva ne bude spaljena do temelja, ništa neće ni promeniti. ,,Novu“ vlast će, u potpuno istom sasta-vu činiti isti lupeži, čak i iz istih parti-ja, a koja god postizborna kombinacija formirala novu vladu, imaće izrazito malu podršku glasača. Napredna stranka je na izbornoj tabeli zauzela „šampionsko“ mesto, iako za nju nije glasalo ni 14% postojećeg biračkog tela, ali vladu će, najverovatnije, sastaviti koalicija partija koje su osvojile još manje glasova. Ukoliko bi Demokratska stranka, koja je osvojila 13,5% (što, podrazumeva čak 86% biračkog tela koje za nju nije glasalo), napravila koaliciju sa savezom okupljenim oko SPS-a (svi zajedno imaju svega 9,7% postojećeg biračkog tela) i sa, recimo, Ujedinjenim regionima Srbije (sa „fantastičnih“ 3,6% podrške), iza takve vlasti bi stajalo samo 26,8% biračkog tela. Ovaj procenat bi bio bolji za svega 1% ukoliko bi u vlast, umesto URS, ušao LDP. Čak i kad bi se ostvario savez Demokratske i Napredne stran-ke, on ne bi imao uporište ni u trećini ukupnog biračkog tela. Parlamentarna demokratija ne predstavlja narod, već interese različitih frakcija buržoazije – ovde navedene brojke samo plastično dočaravaju jaz između želja naroda i re-alnosti parlamentarne politike. Gazde su ponovo pobedile na izborima zato što je parlament gazdina kuća, u kojoj samo gazde i mogu da pobede. Očekivati bilo

šta drugo znači ne shvatati pravila igre, i činjenicu da kuća uvek dobija. Dok se kapitalistički konjušari budu dogovarali o tome kako će podeliti svoj, mukotrpnom kampanjom, stečeni kolač našeg neisplaćenog i pokradenog rada, dotle ćemo svi mi ostali nastavi-ti sa životom u paklu na zemlji koji nam stvaraju oni i njihovi finansijeri. Pa ćemo tako, ponovo biti ubijani na radnim mestima zbog loših uslova ra-da, kao što se desilo radniku Draganu J. (35) koji je poginuo prilikom pada sa zgrade na čijem je renoviranju radio na Zelenom vencu u Beogradu. Dragan i još mnoštvo Dragana ginuće i dalje, sve dok se ne budemo organizovali na svojim radnim mestima i gazdama jasno rekli da nećemo pristajati na rad u ponižavajućim i nebezbednim us-lovima. Ni Nikolić, ni Tadić tu nikada neće moći, niti ih zanima, da bilo šta urade – za takve promene se moramo izboriti sami. Dobar primer u tom pravcu daju radnici i radnice televizi-je „Avala“, koji su u petak ponovo obustavili emitovanje programa uživo, jer menadžment nije isplatio zaostale plate i ispunio dogovor kojim je okon-čan prethodni dvomesečni štrajk.

Dobrodošli u recesijuTadić i Nikolić, njuške direktno odgovorne za bedu i propast našeg društva, podeliće preko 450 miliona dinara za troškove predizborne kam-panje za drugi krug predsedničkih izbora! Dobro ste pročitali, toliko na-šeg novca će im biti dato, da bi mogli da plate dodatno silovanje mozga na-roda tokom nove serije predizborne kampanje. Ako je za utehu, evro je

već skočio na 112 dinara, pa je njihova krađa nešto manja u devizama – jedi-noj valuti koja ih interesuje. No, istinu je teško sakriti kada te gleda pravo u oči. Srbija se nalazi u recesiji. Ona je ispunila dva uslova koja definišu recesiju, a to su pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u dva uzastopna kvartala i rastuća nezaposlenost. U trećem kvartalu 2011. u odnosu na prethodni kvartal BDP je smanjen za 0,7 odsto, a u poslednjem kvartalu te godine opao je za još 0,3 odsto, dok je procena da će BDP pasti i u prvom kvartalu ove godine. Srbija je u protekle četiri godine imala rast nezaposlenosti, koji je dostigao oko 24 odsto radno sposobnog stanovništva, sa trendom da se sa tim nastavi i da do kraja ove godine procenat nezaposlenih bude 25 odsto. Predizbornim Potemkinovim selima gazde i političari su sebi kupili možda još nešto malo vremena, ali kraj sistema je iza ćoška – to znamo i mi i oni. Vreme je da nešto uradimo povodom toga. Organizujmo se i bacimo đubre na njegovo mesto.

Parlamentarna demokratija ne predstavlja narod, već interese različitih frakci-ja buržoazije. Gazde su ponovo pobedile na izborima zato što je parlament gazdina kuća, u kojoj samo gazde i mogu da pobede.

ZAGREBI DUBLJE

Rat je trajao do 15. maja 1945. Da li ste znali da su na kraju Drugog svetskog rata na području bivše Ju-goslavije borbe nastavljene još nede-lju dana nakon što je u Berlinu pot-pisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga? Nacisti i njihovi saradnici na našim prostorima nastavili su da se bore i nakon kapitulacije Berlina, zato što su, svesni monstruoznosti svojih zločina, znali da će za njih morati da odgovaraju. Kako se rat primicao završetku, sve maske su pale i na kraju su se svi zločinci zajedno borili protiv Jugoslovenske armije u povlačenju pred njenim napredovanjem. Jugoslovenska armija je od septem-bra 1944. do marta 1945. odigrala zna-čajnu ulogu, sprečavajući nemačku Armijsku grupu E iz Grčke da se uključi u sprečavanje velikog prodo-ra Crvene armije u južnu Mađarsku. Usled toga je usporeno napredovanje Jugoslovenske armije, no to se menja krajem marta i početkom aprila, ka-da otpočinje svoju ofanzivu i konač-no oslobođenje cele zemlje. Sremski front je probijen 12. aprila, čime je na povlačenje naterana cela masa nemačke Armijske grupe E i brojne snage domaćih fašista, kvislinga i svih koji su tokom rata svoje plano-ve temeljili na uništenju partizanske borbe uz pomoć Nemaca.

ProbojLiniju fronta zajedno sa nemačkom armijom držale su snage fašističkog genocidnog režima Nezavisne drža-ve Hrvatske. Nemci su ih iskoristili kao zaštitnicu za svoje povlačenje. Svesni zločina i svoje krivice, ustaše su se borile odlučno, sa očajničkom rešenošću, a njihova uporna odbra-na takozvane Zvonimirove linije u visini Karlovca i Siska usporila je na-predovanje Jugoslovenske armije za nekoliko dana. Kada je prvih dana maja ova odbrambena linija uništena, ustaško povlačenje pretvorilo se u panično bekstvo. Glavne snage četnika, tzv „Jugo-slovenska vojska u otadžbini“ (JVuO)

pod komandom Dragoljuba Miha-ilovića od početka 1945. nastupale su zajedno sa Armijskom grupom E. Oni su učestvovali u odbrani vital-ne nemačke komunikacije Sarajevo-Brod, a početkom aprila se odvaja-ju od svojih nemačkih saveznika, u pokušaju da se manevrom probiju u pozadinu fronta i provale nazad u Sr-biju. Ovo je primoralo izvesne snage JA da krenu za njima, čime su četnici učinili svoju poslednju u nizu brojnih usluga nemačkom okupatoru. Ova grupacija JVuO stigla je do Zelengore, gde je potpuno uništena do 15. maja. Drugi deo četničkih snaga koncen-trisao se u Sloveniji. Đujićeva grupaci-ja stavila se, zajedno sa ostacima ljo-tićevaca i slovenačkih domobrana, pod komandu nemačkog SS i poli-cijskog zapovednika jadranskog pri-morja Odila Globočnika, jednog od najvećih nacističkih zločinaca uopšte. Pod njegovim rukovodstvom, ove sna-ge borile su se protiv slovenačkog De-vetog korusa JA. Međutim, Četvrta armija JA je u svom energičnom nastupanju pregazila glavninu nema-čkog 15. brdskog korpusa u Lici i Primorju, a zatim i nemačkog 97. ko-rpusa, da bi 2. maja stigla do Trsta, gde se susrela sa snagama saveznika. U Ilirskoj Bistrici je 7. maja Četvrta armija JA naterala na predaju 97. armijski korpus Armijske grupe C sa komandantom, ratnim zločincem, generalom Ludvigom Kiblerom, koji je 1947. osuđen je na smrt od strane Vojnog suda u Ljubljani. Koristeći za-uzetost JA u ovim borbama, glavnina četničko-ljotićevskih kvislinga izvuk-la se iz Jugoslavije i predala saveznici-ma u Italiji, izbegavši tako da pred su-dom naroda Jugoslavije odgovara za svoja dela.

Agonija i slomUbrzo zatim su u Sloveniju prodrle Druga, Prva i Treća armija JA. Nakon što su se snage JA u južnoj Austriji su-srele se sa saveznicima, presečena je odstupnica Armijskoj grupi E i velikoj kvislinškoj grupaciji koja se probijala sa njom. Nemačka vojska je svuda položi-

la oružje nakon kapitulacije - u Češkoj 9. maja, u zapadnoj Francuskoj 10. maja. Međutim, grupacija odsečena na području Slovenije nije imala na-meru da se preda. Oni su na svaki na-čin nastojali da se dokopaju Austrije i Italije, da bi se predali zapadnim saveznicima, nadajući se da će im ovi pružiti azil. Nekima je to i pošlo za rukom – kvislinška grupacija koja se u Italiji predala saveznicima je zai-sta u velikoj meri uspela da izbegne odgovornost. Međutim, veću grupu kvislinških snaga koje su uspele da se probiju u Austriju, saveznici su vrati-li nazad u Jugoslaviju. Grupacija odsečena na području Slovenije konačno je naterana na pre-daju 15. maja. U operacijama Jugo-slovenske armije za konačno oslo-bođenje zemlje neprijateljski gubici su bili vrlo veliki. Oni su iznosili oko 100.000 mrtvih i oko 300.000 zarobljenih, među kojima je bilo i više generala, na čelu sa Vrhovnim ko-mandantom Jugoistoka, generalom Lerom, koji je 1947. osuđen na smrt od strane Vojnog suda u Beogradu. U ovoj grupaciji zarobljeno je i oko 100.000 ustaša, domobrana i četnika zajedno sa njihovim štabovima. Možda ste čuli jednu tezu istorij-skih revizionista koja se veoma če-sto ponavlja u proteklih dvadeset pet godina – da je Sremski front bio „klanica u kojoj je žrtvovana srpska mladost“, kako neki kažu „suludo“, a „možda i namerno“. Ta teza je gnusna manipulacija istorijskim či-njenicama, s namerom da se istina sakrije od novih generacija. A istina je da je Sremski front probijen uz oko 15,000 mrtvih, da bi se konačno oslobodila cela zemlja, ali pre svega da bi se sprečilo bekstvo zločinaca odgovornih za smrt stotina hiljada ljudi u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljujući proboju Sremskog fronta, mnogi od tih zlo-činaca su za svoj zločin adekvatno kažnjeni na Blajburškom polju, Zi-danom mostu, Kočevskom rogu...

Goran Despotović i Tadej Kurepa

Nacisti i njihovi saradnici na našim prostorima nastavili su da se bore i nakon ka-pitulacije Berlina, zato što su, svesni monstruoznosti svojih zločina, znali da će za njih morati da odgovaraju.

ex-Idolmladih

Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Kulturni centri REX i CZKD; Knjižare PLATO i BEOPOLIS; Kafići BROD, BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.

Da li steznali

Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Svakome ko pomogne sa više od 500 dinara slaćemo DA nakućnu adresu u narednih šest meseci.

Dajem ostavku

...da kompleks zgrada iz-građenih za potrebe amba-sade SAD u Bagadadu zauzima veći prostor od Vatikana.

AKTUELNO

Godinama srećem ojađene i ucveljene ka-ko kukumavče da su svi političari lopovi, ubice i lažljiva govna koja su im upropastila najbolje godine života… Pa mi velikodušno pade na pamet da pomognem toj jadnoj i napaćenoj svetini i podsetim ih da ne uče-stvuju u biranju između zlog i oholog, da ne potpisuju mandatni ugovor sa đavolom u narednih 48 meseci. Meni sve jedno, ja sam svoje prošao, moje carstvo i onako nije od ovijeh svetova. I gotovo svi koje sretoh poslednjih nedelja kleli su se u sve živo i mrtvo da im ne pada na pamet da ikada više predaju svoje živote najgorima od najgorih. Ali u nedelju, pod okriljem đurđevdanskog jutra, tajno (da ni sami ne znaju) i tiho (da ne probude sami sebe), napustili su svoje to-ple brloge i poput zombija zaokruživača, s ispruženim rukama se dogegali do biračkih komora. Prijatelji, braćo, kumovi, rešenje za koje sam se zalagao ovim je doživelo debakl, te vas ovom prilikom obaveštavam da je moja moralna, ljudska i biciklistička dužnost da podnesem ostavku na sve funkcije. Žao mi je, kajem se što nisam učinio više! Ostalo je još toliko neiskorišćenog prostora na fejsbuku i blogu za agitovanje, ostalo je još toliko prijatelja i rođaka s kojima se nisam posvađao, toliko skoro-pa-istomišljenika na koje nisam fizički nasrnuo… Nisam čak ni sve one antiizborne nalepnice izlepio, ostalo pola kese. Sa ovakvom elokvencijom i šarmom ‘ladno sam mogao da visim po televizijama više no onaj akrep što spopa-da narod kreditnom karticom, mogao sam da poklanjam višak krvi pred kamerama, mitingujem po šankovima, pijacama i parkovima ili držim vatrene govore stojeći na zamrzivačima za sladoled… Borbeni barjak predajem mlađim kolegama, neka se uče na greškama mojim. A ja sam vam odveć umoran, bolestan, debeo i star. Imam nameru da se malo odmorim, da više vremena provodim sa svojom porodicom, posebno sa svojim unukom Markom, po meni se ništa neće zvati, pamtite me po pesmama mojim, tanana nana na nana nana…

?

(ili kako se pop naljutio na selo pa odseko sebi kurac)

“Levica” u parlamentuU nekoliko evropskih zemalja održani su izbori koji su od stra-ne zvaničnih medija prikazani kao „pobeda” ili „veliki korak na-pred” levice. U Francuskoj je na predsedničkim izborima pobedio Fransoa Oland, „socijalista”, kod nas su Dačićevi „socijalisti”, na ko zna koji način, uspeli da pokupe dvo-cifren procenat glasova. Pored već ustaljenje socijaldemokratske levice koja sprovodi neoliberalne mere, u parlamente u evropskim državama su ponovo ušle, a ponegde ostvarile i primetne izborne rezultate, i partije sa radikalnije levom retorikom, ko-je u praksi, zapravo, pokušavaju da sprovode desnu socijaldemokratsku politiku. Najbolji primer za to je partija Siriza, koja je uspela da potisne „socijalistički” PASOK na treće mesto, i postane druga najve-ća stranka u grčkom parlamentu, dok su „komunisti” iz KKE dobili preko 8% glasova. „Radikalna levica”, pored starije braće iz „Socijalističke internacionale” (u Srbiji njen član je Demokratska stranka!) koji su zastupljeni i na vlasti u velikom broju evropskih država, ima svoje predstavnike i u nacionalnim i lo-kalnim parlamentima u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Portugaliji, itd. Za one naivne, na osnovu broja samoproglašenih levičara

po parlamentima, čovek bi mogao da pomisli da živimo u društvu blagostanja, te da su krize, otpušta-nja i ratovi stvar prošlosti. Ako se upustimo u analize progra-ma tih partija, možemo videti čitav spektar različitih ideja i praksi koje sve dobijaju etiketu „levice” ili „socijalizma” - od najvulgarnijeg Da-čićevog populizma, preko nešto in-teligentnijih stavova novoizabranog francuskog predsednika, sve do na-oko veoma borbenih stavova nekih od „radikalnijih” predstavnika „levice” koji su „čak” spremni da dovedu u pitanje sprovođenje neoliberalnih mera, pa su „toliko daleko” otišli da u svojim programskim dokumentima ponekad, čak ukazuju i na neodrži-vost kapitalističkog sistema u celini. No uprkos razlikama u retorici, čitava parlamentarna „levica” ima zajednički imenitelj od koga ne može da pobegne – njena praksa je ograničena buržoaskim sistemom čiju su igru pristali da igraju. U po-tpunosti idealistički, smatrajući da je činjenica da su oni a ne neki drugi u parlamentu dovoljna garancija da će stvari ići u željenom pravcu, „levica” u parlamentu ne može da se ponaša drugačije nego desnica. Koalicije, neprincipijelni dilovi, podmićivanje i krađe su svakodnevnica parla-mentarnog života svuda, i oni nisu posledica samo kretenskih ideologi-ja svojih predstavnika, već samih principa na kojima parlamentari-zam počiva. Stoga ne treba da čudi što sve parlamentarne „levičarske” grupacije, bile one desnije ili „levlje”, u praksi uvek dovode do „izneveravanja očekivanja” svojih glasača. Parlamentarni sistem je produžena ruka kapitalističkog druš-tvenog uređenja, i samo oni veoma naivni, ili veoma pokvareni, mogu da pokušaju da nas ubede da je apa-raturu, stvorenu da bi se ojačao i učvrstio sistem eksploatacije i pljačke radništva, moguće iskoristiti za bilo šta što je u suprotnosti sa njenom osnovnom namerom.

Ivan Lukin

Uredništvo: Kosta Ristić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa, Milan Lukić, Slobodan Stamenčić i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propa-gandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad

čovekom.

ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA)

Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu

Priloge i pisma slati na kontakt adresu.

Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000

Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6,11077 Beograd, Srbijatel. 063/9382-382e-mail: da@inicijativa.orgweb: www.inicijativa.orgC

IP: 3

29(4

97.1

1)

ISS

N 1

821-

0813

C

OB

ISS

.SR

-ID

1072

6478

0

Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:

Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas:e-mail: cls@inicijativa.orgweb: www.inicijativa.org/tiki/cls

Centar za liberterske studije predstavlja:

Subverzivni pamflet iz 1966, koji do danas nije izgubio skoro ništa od svoje aktuelno-sti. Beda studentskog života razmatrana u njenim ekonomskim, političkim, so-cijalnim, psihološkim, seksualnim i po-sebno intelektualnim aspektima, uz pred-log za njeno ukidanje.

Cen

a: 1

50 d

in.

Denketove šifrovane riječi

Žestoke tromesečne borbe kanadskih studenata

BEDA STUDENTSKOG ŽIVOTA

Rešenja iz prošlog broja:1. Budimpešta; 2. maloletnica; 3. palačinka; 4. projekcija; 5. kabare; 6. Užice; 7. kobasica; 8. Trocki; 9. prostitutka; 10. tulumba; 11. papalina; 12. medved.

1. vrsta divlje tetmačke; 2. dolazi posle efparda, u abecedi; 3. suprotna je od nahtrane; 4. nalazi se iznad andole; 5. čovek koji jede musli; 6. drugačiji naziv za saklopu; 7. asteriskov najbolji prijatelj; 8. samupakao mu je suprotnost; 9. deseti deo hiljadupala; 10. vrsta mišpisaljke; 11. junak crtanih filmova, sudodetlić; 12. sinonim za učenikuzi.

Omčin kutak

Na masovnim demonstracijama studenata u kanadskoj oblasti Kvebek, tokom prethod-na tri meseca učestvovalo je oko 175.000 demonstranata. Policija je, na uličnim sku-povima koji su iz meseca u mesec postajali sve radikalniji, redovno provocirala sukobe, kako bi optužila studente da je njihov pro-test nasilan i ,,nedemokratski’’. Studentske organizacije saopštile su, početkom meseca, da ove demonstracije više nisu samo borba za besplatno obrazovanje, već početak otvorene borbe protiv kapitalizma, i pozvale radničke sindikate da se priključe njihovoj borbi. U Viktorijavilu su 5. maja izbili do tada najžešći okršaji između demonstranata i policije. Prilikom protesta povodom zaseda-nja Liberalne partije Kvebeka, čije je mračno članstvo većalo o daljim merama izrabljiva-nja, policija je, proglasivši protest nelegal-nim, počela da ispaljuje patrone suzavca i gumene metke, a demonstranti su uzvratili kamenicama i drugim projektilima. U sukobu

koji je trajao gotovo dva sata, teže je povre-đeno troje demonstranata i četiri pripadnika policije, a više od stotinu učesnika protesta je uhapšeno. Demonstracije su prekinute nakon tzv. ,,ključnog” dogovora četiri studentske orga-nizacije i vlade oblasti Kvebek, čiji detalji u trenutku zaključenja ovog broja još uvek nisu poznati. Poznajući kako se, po pravilu, završavaju svi ,,pregovori” s kapitalistima, na-damo se da ovaj dogovor ne ostavlja prostor kanadskim vlastima da uguše protest, koji po-staje sve masovniji i borbeniji. Verujemo da studenti i radnici Kanade neće popustiti, da će ponovo izaći na ulice i još više radikalizovati protest.

Sramni policijski desant na radnike u kamenolomu ,,Jadrankamen”Hrvatska. Jake policijske snage, pristigle to-kom noći 3. maja na ostrvo Brač, hapsile su sindikalne aktiviste kako bi slomile radničku

blokadu ,,Jadrankamena” i omogućile stečaj-nom upravniku ovog kamenoloma da uđe u prostorije firme. Radnici ,,Jadrankamena” su krajem marta, uz solidarnu podršku radnika ,,Dalmacijavina” i ,,Uzora”, organizovali protest u Splitu, pred zgradom uprave. Tom prilikom su najavili da neće dozvoliti stečajnu upravu i da će sami organizovati proizvodnju u ovom preduzeću za preradu mermera. U brutalnoj policijskoj invaziji na Brač uha-pšeno je više od dvadeset radnika, a sindi-kalnom predstavniku, Tončiju Drpiću, bio je onemogućen izlazak iz njegovog stana. Podršku radnicima ,,Jadrankamena” je, me-đu brojnim pojedincima i organizacijama, iskazala i Inicijativa za direktnu demokratiju ,,Usta Istre”, koja u proglasu ističe da je ovo policijsko nasilje imalo cilj da u korenu saseče sve intenzivnije povezivanje radnika uništenih dalmatinskih preduzeća, i da uguši sve glasni-je zahteve za radničkim samupravljanjem.