B E S T S E L E R N J U J O R K T A J M S A

Keri Paterson, Dozef Greni, Dejvid Maksfild, Ron Makmilan, Al Svicler

PpomeniteNOVA a i ,a X l-*v ..fNAIIKAO U SP EH U

*...

sue scoSavladajte vetine nauene iz ove knjige i

dostignite novi nivo linog uticaja

- STIVEN KAVI,au to rb n tse le ra Trea alternativa

KERI PATERSON, DZOZEF GRENI, DEJVID MAKSFILD,

RON MAKMILAN I AL SVICLER

PROMENITE SVETO POELITE

Prevela Ivana Popa

mf Izdavatvo vrvvulkAnBeograd, 2013.

Ovu knjigu posveujemo

Albertu Banduri

Sadraj

Predgovor: Nae obeanje 11

Prvi deo: Nauka o linom uspehu 15

Izbei zamku snage volje 16Kada ljudi ne mogu da se promene, retko kad je to posle- dica nedostatka volje. Najee ne vide ili su nadjaani: ne vide vie od tek jednog ili dva od ukupno est izvora uticaja koji ih navode da postupaju onako kako postupaju. A vie je onih nevidljivih izvora uticaja koji rade na njihovu tetu, nego onih vidljivih koji im idu u prilog. Nae istraivanje pokazuje da ljudi koji naue da prepoznaju i koriste svih est izvora uticaja imaju deset puta vee anse da pokrenu znaajne, brze i trajne promene u svom ivotu, ali i u ivotu drugih ljudi.

Budite istraiva i predmet istraivanja 37Do promene dolazi kada prestanemo da traimo gotova re- enja za sopstvene, jedinstvene probleme. Vi ste jedinstveni. Plan promene koji e vam uspeti je jedinstven. Da biste ga pronali, morate da budete i naunik i predmet istraivanja u sopstvenom jedinstvenom eksperimentu. Kada prihvatite ovakav stav, ak e vam i loi dani ii u korist. Sve ete vie umeti da utiete na sebe, dok konano ne pronaete plan koji savreno odgovara vaem zamoretu: vama.

Drugi deo: est izvora uticaja 57

Izvor 1: Volite ono to prezirete 59Kako biste uspeli da se promenite - i ostanete promenjeni - moraete da nauite kako da obuzdate svoje nagone i da ponete da uivate u ispravnim odlukama. Jedini nain da odrite promenu jeste da promenite ono u emu uivate. Kako da nauimo da promenimo ono to nam se svia?

Izvor 2: Radite ono to ne umete 77Ako vam promena teko pada, onda je razlog to to vam ne- dostaju odgovarajue vetine. Kada nam se promena ini su- vie napornom, obino za to ne moemo okriviti sopstveni karakter. Mi ne vidimo koliko vanu ulogu vetine imaju u stvaranju i odravanju promena. Problem nije u tome to ste slabi - moda samo ne znate. U tome je velika razlika! Neznanje se moe ispraviti - i to zauujue brzo! Nakon samo nekoliko nedelja namerne vebe usavriete vetine uz koje e promene biti brze i postojane.

Izvori 3 i 4: Pretvorite sauesnike u prijatelje 91Loe (ali i dobre) navike su timski sport - za njih je potrebno imati dosta sauesnika kako bi zapoele i odrale se. Malo ljudi ima ikakvu predstavu o tome koliko veliku ulogu u podrivanju naih napora da se promenimo imaju ohrabre- nje i podrka loim navikama koju dobijamo od okruenja. Ukoliko elite da promenite svoje ponaanje, moraete neke od svojih sauesnika da preinaite u prijatelje. Vrlo esto ta promena moe nastupiti zahvaljujui jednom ali vrlo va- nom razgovoru. Oslobodite se nekoliko sauesnika i dodajte

svojoj strategiji uticaja samo dva prijatelja, i vae anse za uspeh uveavaju se za ak 40%.

Izvor 5: Preokrenite raunicu 110Loe navike su esto iznenaujue jeftine - na kratke staze. Takoe, ljudi vie cene trenutno zadovoljstvo nego to se plae sutranje kazne. Moete iskoristiti sopstvenu iracio- nalnost na pozitivan nain tako to ete preokrenuti ovu raunicu. Iznenaujue, moete preokrenuti pobude tako to ete potkupiti sebe u elji za promenom - i to uspeno! Takoe, moete smanjiti trokove tako to ete poveati cenu nepoeljnog ponaanja. Istraivanje pokazuje da ete zna- ajno promeniti ponaanje ukoliko rizikujete i uloite u sebe.

Izvor 6: Kontroliite svoje okruenje 123Postoji mnogo naina na koje nas nae okruenje kontrolie, a kojih nismo ni svesni. Sve to nas okruuje utie na na nain razmiljanja, na naa oseanja i ponaanje. Ukoliko elite da preuzmete kontrolu nad svojim ivotom, okruenje morate da drite pod kontrolom. Nauite da baratate od- stojanjem, redom i oruima tako da oni rade u vau korist i uskoro e vam okruenje postati moan, postojan i uvek budan saveznik.

Trei deo: Kako promeniti bilo ta 141Ljudi veti u promenama stvorili su bitne navike i primenili svih est izvora uticaja kako bi dramatino poboljali odnose s kolegama, porodicom i prijateljima, ali i sami sa sobom. Saznajte kako su stvarni ljudi sve strategije i taktike nove nauke o linom uspehu ukljuili u uspean plan promene kako bi postigli uspeh u karijeri, smrali, poboljali finansije, oslobodili se zavisnosti ili obnovili veze.

Karijera: Kako se otpetljati na poslu 143Mravljenje: Kako oslabiti i biti u formi - i ostati takav 158Finansijski fitnes: Kako izai iz dugova - i iveti bez njih 180Bolesti zavisnosti: Kako se vratiti u ivot 198Ljubav: Kako da promenimo vezu menjajui sebe 217

Zakljuak: Kako promeniti svet 237

Zahvalnice 241

PREDGOVOR

Nae obeanje

Obeanje dato u ovoj knjizi je jednostavno. Ako primenite prin- cipe i taktike koje iznosimo, moete brzo, bitno i trajno prome- niti svoje ponaanje (ak i uporne dugotrajne loe navike). A ako nauite kako da promenite sopstveno ponaanje, moete znatno poboljati rezultate u gotovo svakom aspektu ivota.

Da bismo otkrili ta je potrebno da bi neko promenio svoje ponaanje, mi smo u Laboratoriji Promenite sve ispitali napore i strategije, iskuenja i uspehe vie od pet stotina ljudi - svi oni su traili nain da savladaju sopstvene izazove. Ovi neustraivi tra- gai hteli su da:

Ubrzaju napredak u karijeri. Osamdeset sedam odsto za- poslenih ljudi koje smo ispitali izjavilo je da su ih zaobila unapreenja i poveanja plate jer nisu mogli da sprovedu promene koje su od njih zahtevali nadreeni. Svi su oni znali da moraju da promene svoje ponaanje, ali nisu znali kako to da postignu.**

* Engl. ChangeAnything Labs. (Prim. prev.)

** Change Anything Labs, ispitivanje Lake Wobegon at Work (februar 2010).

Unaprede finansijsko stanje. Tek jedva svaki peti odrasli ovek smatra da se stara o svojim finansijama tako da se obezbedi u budunosti, a svima je glavna prepreka na putu do uspeha sopstveno ponaanje. Svi su oni znali kako treba da troe manje i zarauju vie, ali niko od njih nije znao kako to da postigne.*

Spasu vezu u krizi. Nae istraivanje 350 veza na ivici ra- skida otkrilo je da veze ne propadaju zbog hemije. One pro- padaju zbogponaanja. Ko ponovo uspostavi i produbi pri- jateljstvo ili intimu, uspeva, zato to menjaju nain na koji se ophode prema prijateljima i voljenim osobama.**

Napreduju u organizacionim promenama. Mnogi nai ispi- tanici muili su se da se prilagode zahtevnim promenama koje su im nametnuli njihovi poslodavci. Mnogi su se osetili kao rtve ovih neeljenih zahteva - ali neki su ipak sagledali pro- mene strateki i prilagodili im se tako da im se povratio ose- aj kontrole, ak su im se poboljali i izgledi za napredovanje.

Oslabe, budu u dobroj formi i ostanu takvi. U dananje vreme najei uzrok smrti nisu ni virusi ni genetski fak- tor, ve ponaanje. Ljudi koji su uspeli da izau iz zaaranog kruga dijeta nisu pronali nikakav udotvorni eliksir niti sve- mono pomagalo; naprotiv, oni su napravili vrst plan pro- mene koji gradi dugotrajne navike zdravog ivota i zdravlja.

Uteknu od bolesti zavisnosti. Osloboditi se zavisnosti ne znai samo izleiti se; treba promeniti naizgled tvrdokorne navike.*** Ko zaista pobedi iscrpljujuu zavisnost, uspeva

K. P a te rso n , D . G re n i, D. M aksfild , R. M a k m ila n i A . Svicler

* Annam aria Lusardi, Olivia S. Michell, Financial Literacy and Planning: Implications for Retire- m ent Wellbeing, Netherlands Central Bank, Research departm ent, januar 2006. Samo 19% ispita- nika starijih od pedeset godina bilo je angaovano na efektivnom planiranju penzije.

** Change Anything Labs, ispitivanje Marriage on the Rocks, novembar 2009. Videti i: Kurt Hahlweg, Howard J. Markman, Franz Thurmaier, Jochen Engl i Volker Eckert, Prevention of Marital Distress: Results of a German Prospective Longitudinal Study, u: Journal of Family Phychology, 12, br. 4, decembar 1998, 543-556.

*** Stanton Peele, 7 Tools to Beat Addiction, New York, Three Rivers Press, 2004.

12

Promenite sve to poelite

zato to, znali to oni ili ne, primenjuju nauku linog us- peha prilikom savladavanja sopstvenih izazova.

Dok smo ispitivali ove obine ljude tokom njihovih mukotrpnih napora da se oslobode zavisnosti ili unaprede posustale karijere i veze, pronali smo nadu. Stotine ljudi u naem istraivanju (nazva- emo ih izmeniteljima) ne samo da je promenilo svoje nesuvisle navike ve je uspelo i da odri kontinuitet ovih promena bar tri go- dine. Posebno nas je zanimala ova vana grupa ljudi, pa smo ih zato paljivo prouavali - i zahvaljujui njima, doli do saznanja o za- konitostima linog uspeha. Ma gde oni iveli - u Kilunguu, Keniji, Karmelu ili Kaliforniji - i bez obzira na to da li se bore protiv al- koholizma ili lenjosti, svi izmenitelji koristili su isti princip uticaja.

Meutim, ma koliko uspeni bili, mnogi od njih su se jadali kako im je mnogo vremena trebalo za promenu. Nai izmenitelji su uporno posrtali na svom putu ka uspehu, ba kao to bi i svaki uspean ovek inae radio. Ova knjiga e vas nauiti da uz tek malo vie uenja smanjite period posrtanja. Jednom kada shvatite zakoni- tosti zaslune za njihov uspeh, biete mnogo sigurniji u pokuajima i uspeniji u napretku. Principi i taktike koje iznosimo u ovoj knjizi omoguie vam da svesno primenite ono to su drugi s tekom mu- kom otkrivali - i tako bitno ubrzate napredovanje ka uspehu.

I vi ete zaista stii do uspeha. Nae najnovije istraivanje po- kazalo je da oni koji primene ono to ete ovde nauiti ne samo da uspenije sprovode promene nego to rade eksponencijalno bolje. Zapravo, ko primenjuje nauku linog uspeha, hiljadu puta je us- peniji u sprovoenju promena od onog koji to pokuava na neki drugi nain.*

A sada poslednja dobra vest. Bez obzira na to da li pokuavate da promenite naviku na poslu ili u privatnom ivotu, povoljne

* Joseph Grenny, David Maxfield i Andrew Shimberg, How to Have Influence, MIT Sloan ma- nagement Review, 1. oktobar 2008, 47-52.

13

K. P a te rso n , D . G re n i, D. M aksfild , R. M a k m ila n i A . Svicler

pomake videete na obe strane. Na primer, mnogi nai ispitanici naili su na prepreku u privatnom ivotu koja im je, po njihovoj sopstvenoj proceni, umanjivala poslovnu produktivnost za ak 50 odsto.* U njihovom sluaju, sreivanje jednog problema zna- ilo je sreivanje oba. Nai izmenitelji su isto tako posvedoili da je promena poloaja na poslu donela prednosti koje su doprinele smanjenju stresa i poveanju sigurnosti kod kue. Izmenitelji su gotovo uvek dvostruko na koristi.

Zato imajte nade dok se spremate da nauite vie o nauci o linom uspehu. Ljudi se mogu promeniti, i oni se zaista menjaju - i ostanu na pravom putom godinama nakon toga. Pratei njihove stope, i vi moete postati izmenitelj. A kada to postanete - kada savladate principe i vetine line promene - moete promeniti ta god elite.

VAA BESPLATNA PRETPLATA NA CHANGEANYTHING.COM

Zahvaljujui kupovini ove knjige, sada imate ekskluzivni pristup veb-sajtu ChangeAnything.com, dinaminom portalu koji po- mae ljudima da promene svoj profesionalni i privatni ivot. U ovoj knjizi pronai ete dosta napomena koje upuuju na ovaj veb-sajt. Od slabljenja do preuzimanja inicijative u promenama u poslu, ChangeAnything.com predstavlja mesto na kom se ukr- taju najbolja socioloka istraivanja i drutveni mediji, sve kako bi se obezbedio uspeh u vaoj elji za promenom. Na zadnjim ko- ricama knjige nai ete identifikacioni broj. Ulogujte se na www. ChangeAnything.com/exclusive i iskoristite svoj identifikacioni broj kako biste pristupili besplatnoj vremenski ogranienoj pre- mijum pretplati. Toliko je jednostavan poetak.

* Change Anything Labs, ispitivanje Personal Problems and Work, u kom je uestvovalo 679 me- nadera i direktora, u m artu 2010. Videti i: Arlene A. Johnson, The Busines case for W ork-Family Programs, Journal o f Accountancy, 180, br. 2, avgust 1995, 53-59.

14

Prvi deo

NAUKA O LINOM USPEHU

Izbei zamku snage volje

Sve knjige koje tvrde kako e vam pomoi da promenite bilo ta u svom profesionalnom i privatnom ivotu - od poveanja prihoda i unapreenja karijere do ostavljanja cigareta, regulisanja ishrane i problematinih veza - trebalo bi da budu zasnovane na palji- vom naunom istraivanju. I sve bi trebalo da navode rezultate, i to do tri decimale. A to je najvanije, svaka preporuka koju iznose trebalo bi da bude zasnovana na paljivom ispitivanju ljudi, a ne samo pacova i majmuna.

Imajui ovo u vidu, krenuemo naim putem linog uspeha uz jedno malo ali prilino zanimljivo nauno istraivanje ljudskog ponaanja. Ovaj eksperiment sproveden je u Laboratoriji Prome- nite sve, smetenoj u podnoju planina Vasa u Juti. Upravo u ovoj laboratoriji sprovodimo sva svoja ispitivanja, promiljamo savre- mena socioloka saznanja i intervjuiemo ljude koje smo nazvali izmeniteljima. Izmenitelji su pojedinci koji su se u nekom trenutku suoili s ogromnim linim promenama, savladali ih i ostali uspeni jo najmanje tri naredne godine. Izmenitelji i ovo istraivanje pru- aju nam i praktine savete i naune rezultate koji su neophodni ne samo da bi se ljudi promenili nego i da bi se promenili nabolje.

Jednog dana u Laboratoriji Promenite sve sproveli smo zaista ne- verovatno istraivanje. Tada je, sam u sobi, sedeo etvorogodinji

K. P a te rso n , D . G re n i, D. M aksfild , R. M a k m ila n i A . Svicler

deak Kajler. Ispitivali smo njegovu sposobnost da se odupre isku- enju, a sudei po napetom izrazu njegovog lica, izgledalo je kao da e svakog asa popustiti. Kako bismo ispitali njegovu sposobnost za odlaganje zadovoljstva, stavili smo ga da sedi za stolom naspram stranog neprijatelja - prekrasnog slatkia.

Pre pedeset godina, legendarni psiholog Volter Miel pokazao je kako su deca koja su u stanju da sede sa slatkiem ispred sebe i ne pojedu ga itavih petnaest minuta uspenija u gotovo svakom aspektu ivota od impulsivne dece, koja zgrabe slatki i odmah ga pojedu, iako im je reeno da moraju da saekaju.

Miel je nastavio da prati svoje ispitanike naredne dve decenije i ustanovio da su deca koja su odlagala zadovoljstvo kasnije imala i do stotinu poena vie na standardizovanim kolskim testovima. Takoe, imala su stabilnije veze, ee su na poslu unapreivana i bila su srenija. Miel je dokazao kako je odlaganje zadovoljstva zaista vano.

ZAMKA SNAGE VOLJE

Naalost, i dan-danas ljudi uglavnom izvlae pogrene zakljuke iz ovog istraivanja i upadaju u ono to bi se najbolje moglo na- zvati zamka snage volje. Oni pretpostavljaju da je jedini razlog (od mnogih moguih) zbog kojeg neka deca uspevaju da odloe zadovoljstvo to to ih je priroda obdarila veom snagom volje. I to je to. Ispitanici koji su odoleli iskuenju pokazali su snaniji karak- ter ili jau volju. Zato i ne udi to su kasnije u ivotu bili sreniji i uspeniji. Oni su prirodno jai.

Istu ovakvu pojednostavljenu pretpostavku mnogi od nas iznose kada treba objasniti zato ne uspevamo da se oslobodimo loih navika. Kada posustanemo, odemo u nekontrolisani o- ping, prasnemo pred kolegom, kasnimo ili se prederavamo, za taj svoj neuspeh optuujemo nedostatak snage volje. Oigledno

18

Promenite sve to poelite

je da nismo dovoljno eleli. Nismo dali sve od sebe. I naravno, kada uspemo, onda se hvalimo svojom izdrljivou, istrajnou i predanou. U svakom sluaju, kada treba da objasnimo zato se ponaamo tako kako se ponaamo, mi znamo samo za jedno - za snagu volje, i nju pominjemo, vidimo, okrivljujemo je ili smo joj zahvalni.

Ovaj pojednostavljen stav ne samo da je pogrean ve je tra- gino pogrean. Pogrean je zato to nije celovit, a tragian je zato to nam ne prua nikakve mogunosti da promenimo loe navike ili poboljamo svoje izglede. Kada ponu da veruju kako njihova sposobnost da naprave pravi izbor ne zavisi ni od ega osim od snage volje - i da je snaga volje uroeni talenat - ljudi s vreme- nom jednostavno prestanu da se trude. Zamka snage volje dri ih zarobljene u depresivnom krugu koji poinje hrabrom predanou promenama, nastavlja se opadanjem motivacije i najzad neizbeno zavrava povratkom starim loim navikama. Zatim, kada nagomi- lani bol zbog loih navika postane nepodnoljiv, oni skupe snagu za jo jedan herojski, ali i uzaludan pokuaj promene. Oseaju se kao da se penju na vrh planine, a zapravo se kreu ukrug: mnogo truda, a nimalo napretka. To je zamka snage volje.

Na sreu, Mielovo istraivanje je mnogo ozbiljnije nego to bi se moglo pretpostaviti. Nekoliko godina nakon prvog eksperi- menta, on i Albert Bandura (jo jedan titan psihologije) postavili su kljuno pitanje. Zapitali su se da li bi ono to smatramo vo- ljom moglo zapravo biti vetina. Dvojica naunika pretpostavila su da deca koja su uspevala da obuzdaju svoje udnje nisu bila jednostavno vie motivisana od dece koja nisu uspevala da odole iskuenju, ve su bila vetija. Ta deca su nekad negde ve usvojila pokoju vetinu.*

* Albert Bandura i Walter Mischel, Modification of Self-Imposed Dely of Reward through Expo- sure to Live and Symbolic Models, Journal of Personality and Social Psychology, 2, br. 1, 1965, 698-705.

19

Nai odgovor na ovo pitanje bilo je veoma vano, jer ako su Mi- el i Bandura u pravu, to bi znailo da nesposobnost obuzdavanja nagona nije uroena. Iako linost i njegov bliski roak karakter mogu biti genetski uslovljeni, vetine se ue. Ovo novo objanje- nje svima nam uliva nadu. Upravo smo zbog toga i mi prouavali Kajlera i jo dvadeset sedam njegovih vrnjaka etvorogodinjaka u Laboratoriji Promenite sve. eleli smo da utvrdimo da li je mo- gue dananju decu nauiti vetinama koje e im pomoi da ak- tivno odloe zadovoljstvo, umesto da samo sede i nadaju se da su izvukli glavnu premiju u igri snage volje.

Kako bismo ispitali nau teoriju, ponovili smo Mielov eksperi- ment. Zamolili smo grupu dece da sede ispred slatkia i obeali im da e, ukoliko odole iskuenju i ne pojedu slatki petnaest minuta, kao nagradu dobiti jo jedan slatki. Ovo je bila naa kontrolna grupa, i sasvim oekivano, pokazali su se isto kao ispitanici iz 1962. Treina ispitanika izdrala je petnaest minuta, dok su ostale dve treine zgrabile slatki.

Postalo je sloenije kada smo uveli i eksperimentalnu grupu - Kajlera i jo trinaest etvorogodinjaka. Kajlerovoj grupi postavili smo iste uslove, ali smo ih prethodno nauili vetinama koje bi mogli da koriste ako ele da saekaju tih petnaest minuta. Umesto da im samo kaemo da se strpe, nauili smo ih da koriste odsto- janje i odvraanje panje kako bi uticali na svoje ponaanje. (Da biste videli ove simpatine ispitanike kako se suoavaju sa slatki- em, posetite ChangeAnything.com/exclusive.)

I tada je postalo zanimljivo. est minuta nakon to je eksperi- ment poeo, Kajler je poeo da upka obrve, oigledno zamilja- jui prvi slastan dodir slatkia i svog jezika. Poeo je da posustaje. A onda su se javile vetine kojima smo poduili Kajlera. Okrenuo je lea neprijatelju i poeo da apue priu koju mu roditelji e- sto priaju pred spavanje. Radio je sve to je mogao kako bi se

K. P a te rso n , D . G re n i, D. M aksfild , R. M a k m ila n i A . Svicler

20