Miloa Obilia 30Banja Luka
Seminarski rad iz predmeta Projekat ZNRTema: Bezbjednost
upravljanja rizikom
Predmetni profesor: Student: Kenan
KarajiProf.dr.sci..Miloevi,dipl.in.stroj. Broj indexa: MPPE
83/14
SadrajUvod2Zatita na radu u industriji3Mehanike
opasnosti3Elektrine opasnosti5Opasnost od buke5Fizike
opasnosti6Hemijske opasnosti7Mere zatite8Organizacione mere
zatite9Tehnoloke mere9Tehnike mere zatite9Evakuacija i
spasavanje10Srpska namenska industrija11Opasne materije11Primena
eksploziva13Laboracija ili proizvodnja eksploziva14Istorija
incidenatu srpskoj namenskoj industriji14Zakljuak16Literatura17
UvodU industriji se sve vie panje, s razlogom poklanja
opasnostima od poara i eksplozija koji neretko uzimaju ljudske
ivote na njihovim radnim mestima.Opasnost od poara se moe vezati
za: Opasnosti koje dolaze od sirovina; Opasnosti koji nosi
tehnoloki proces; Opasnosti koje dolaze odmeu proizvoda i gotovih
proizvoda; Opasnosti od prirodnih pojava.Veliki broj poara i
eksplozija nastaje i usled greke radnika, odnosno njegove dovoljne
neobuenosti. Zbog toga je veoma vano sprovesti preventivne mere
koje predstavljaju najbitniji deo zatite od poara i eksplozija.U
preventivne mere spadaju: Mere zatite od poara preuzete pri
projektovanju i izgradnji proizvodnih kapaciteta; Mere zatite od
poara i eksplozije, koje se ostvaruju pri voenju tehnolokog procesa
I korienja proizvodnih kapaciteta.U najveem sluaju do poara i
eksplozija dolazi preko tehnolokog procesa rada. Na to utiu
fiziko-hemijske karakteristike materijala koji se obrauje i na
osnovu toga se daje ocean opasnosti.Seminarski rad slui da prikae
naine zatite od poara i eksplozija u industriji, zatim naini zatite
u namenskoj industriji, uz istorijat incidenata sa neeljenim
posledicama. U radu sa raznim ubojnim sredstvima nije dozvoljena ni
najmanja greka, jer kada doe do nje, ona se ne moe ispraviti, i u
velikom broju sluajeva dolazi do raznih eksplozija prilikom koje
dovode i do smrtnih sluajeva. Zato je veoma vano obuiti radnike pre
nego to im se dozvoli rukovanjem raznim mainama i alatima.
Zatita na radu u industriji
Ve smo rekli da je zatita na radu veoma bitna zbog bezbednosti
radnika i strogih zakonskih normi koje propisuju kazne za sve firme
koje ne vode dovoljno rauna o bezbednosti radnika na radu. Uvedeni
su mnogi standardi koji se tiu bezbednosti i napravljeni su raznbi
sistemi upravljanja bezbednou i zdravlju koji su se implementirali
u firme. Glavne opasnosti po radnika na poslu su: Mehanike
opasnosti, koje mogu dovesti do preloma ruku, aka, odsecanja nekih
delova tela i mnoge druge povrede; Elektrine opasnosti, koje
izazivaju usled raznih kvarova na elektrinim instalacijama, pa mogu
dovesti do strujnih udara, pri emu neretko dolazi i do smrtnih
ishoda; Opasnost od buke, koja dovodi do neprijatnih zvukova i
oseanja, pa ak i do gluvoe radnika; Fizike opasnosti (vibracija),
koje nastaju kao posledica rada maina, koje pri radu izvode neki
vid kretanja (kruno, pravolinijsko i td), a pri kojem maina nije u
uravnoteenom stanju; Hemijske opasnosti, koje mogu izazvati razne
hemijske incidente, eksplozije i curenja neeljenih materija usled
loih instalacija.Mehanike opasnostiPrilikom rada na mainama, radnik
je izloen opasnostima od povreda, koje mogu nastati usled nepanje
samog radnika. Na maini se nalaze tri zone opasnosti gde se radnik
moe povrediti, a to su: Zona obrade ili radna zona maine; Zona
pogonskog agregata i prenosa snage; Ostali pokretni delovi
maine.Povrede, do kojih dolazi, se deavaju prilikom rada maine i
njene nedovoljno dobre obezbeenosti. Maine prilikom rada vre
pravolinijsko horizontalno ili vertikalno kretanje, obrtno
kretanje, neizmenino kretanje, a mogu vriti i operacije seenja i
rezanja, koje ukljuuju prethodno opisana kretanja. Najvaniji
zadatak odseka za bezbednost na radu predstavlja zatita. To je
zatita od kontakta, koja podrazumeva zatitu ruku, gllave, nogu, aka
i drugih delova tela radnika. Zatita maine, koja je napravljena
tako da radnici ne mogu za vreme rada prii delovima maine koji mogu
dovesti do povreda, i zatita od upadanja objekata, koja mora da
postoji da bi spreila upadanjr stranih delova u pokretne delove
maine. Zatitna sredstva, koja se montiraju na maine mogu biti:
Zatitne naprav: Nepokretne; Blokirajue zatite; Podesive zatite;
Samopodesive zatite. Podesici zatitni mehanizmi i sistemi: Senzori;
Povratni i granini mehanizmi; Zatitni kontrolni sistemi; Vrata.
Zatita preko poloaja ili rastojanja; Metode za punjenje i pranjenje
maina: Poluautomatsko i automatsko punjenje; Poluautomatsko i
automatsko pranjenje; Roboti. Ostala pomona sredstva: Upozoravajue
barijere; Razni zatitnici; Zatitni nosai i runi alati za
manipulaciju.
Slika 1. Primer opasnosti po prste radnika na brusiliciPrilikom
odravanja i popravka maina dolazi do veeg stepena sigurnosti i
bezbednosti mainskih konstrukcija i alata,a samim tim i radnika
koji rade za mainom. Nekad je dovoljno podmazati samo mainske
delove da bi maina radila kako treba, ali prilikom opravke i
odravanja maina mora biti iskljuena iz svih izvora energije.
Elektrine opasnostiOdve se zna da elektrina energija pokree mnoge
ureaje, kako u domainstvu, u uslunoj delatnosti, tako i u
industriji, meutim kada god se radi sa ureajima koji koriste
elektrinu energiju postoji opasnost od strujnog udara.Uzroci
nastanka strujnog udara su: Direktni dodir delova tela sa naponom;
Indirektni dodir delova tela sa naponom. Prelazak struje kroz
ljudsko telo, a da pritom utie na normalan rad organizma je strujni
udar. Posledice koje nastaju zavise od jaine struje, frekfencije, i
vremenu izloenosti organizma. Strujni udar koji nastaje moe dovesti
do grenja miia, problemima sa respiratornim organima, zastoj pri
radu srca i na kraju do smrti.
Slika 2. Znaci koji oznaavaju opasnost od visokog napona i
mogunosti strujnog udaraZato je na poslu veoma vano imati
odgovarajuu opremu koja e u odreenoj meri zatititi radnika od
posledica, kao to su: rukavice za izolaciju, zatitni lem, izme,
kaljae, zatitne naoare, gas maska i druga oprema.Opasnost od bukeU
fabrikama, usled rada maina dolazi do velike buke. Buka predstavlja
zvuk, koji moe trajati veoma dugo. Buka nastaje kao posledica
lokalne promene pritiska u vazduhu koja se javlja iz pravca izvora
buke. Brzina kojom se deava promena pritiska se nazziva
frekfencija, i ona se meri u Hz(Herc). S obzirom da buka moe
dovesti do oteenja sluha, i na kraju do gluvoe, usvojeni su odreeni
standardi koji se tiu buke. Zatita od buke se moe izvesti
konstruisanjem, odnsono obezbeivanjem gluve sobe koja spreava
ulazak buke u nju i korienjem naunika ili antifona. Antifoni su
ureaji koji su efikasni u spreavanju buke do nivoa od 100 do
105dBA, dok naunici mogu raditi i na viim nivoima buke.
Slika 3. Zatitni sifoni, izme, naoare i lemFizike opasnostiKada
mislimo na fizike opasnosti, mislimo na vibracije. Vibracije
predstavljaju oscilacije oko referentnog poloaja. Vibracije mogu
biti: Harmonijske i periodine; Sluajne; Prelazne.
Slika 4. Posledica konstantnog uticaja vibracija na posluJedna
od veliina koja prati vibraciju je fekfencija. Frekfencija
predstavlja broj ciklusa vibracija u jednoj sekundi i meri se u Hz
(Herc). Vibracije se oseaju u svakom trenutku, prilikom vonje
autobusom, kolima, ljuljanja u raadnoj stolici, vibrirajue maine i
dr. U industriji prilikom rada maina dolazi do vibracija usled
neuravnoteenosti sistema tih maina. To znai da prilikom kretanja
koje obavlja radni alat maine dolazi do stvaranja neravnotee sila
koje izazivaju vibracije. Postoji veoma mali broj sistema koji
prilokom svog rada ne izazazivaju vibracije, bez obzira koju vrstu
kretanja prilikom rada koristili. Usled dugom izlaganju
vibracijama, moe doi do zamora radnika, gubitka koncentracije,
gubitak koncentracije, pa ak i do oteenja nekih unutranjih organa
oveka.
Da bi se odradila prevencija pojave vibracija, moraju se izvriti
sledee mere: Zamena odgovarajuih delova; Izolacija; Inenjerska
kontrola; Administrativna kontrola; Zdravstveni nadzor; Nabavka
opreme za linu zatitu.Hemijske opasnostiOd svih prethodno opisanih
tetnih posledica koje se javljaju na radu, posledice izazvane
hemijskim incidentima su moda i najopasnije, jer ne utiu direktno
na jednog oveka, ve na celu okolinu i stanovnitvo.
Slika 5. Upozorenje na proizvodu o otrovnosti hemijske
materijeOpasna hemijska jedinjenja mogu izazvati razne posledice,
kako po okolinu tako i na oveku. Prevelika izloenost praini i
hemijskoj materiji imaju povei negativan uticaj na ljudske organe,
a posebno na plua i krvotok oveka.Jedna od vodeih bolesti od koje
ljudi umiru jeste Hronina obstruktivna bolest plua. Uzroci nastanka
mogu biti od izloenosti duvanskom dimu kao i korienje duvana, pa do
udisanja praine i hemikalija na radnom metu kao i aerozagaenje
ivotne okoline. Za industriju su vane hemikalije i opasnoti od
njih. One ne mogu prouzrokovati negativne posledice, a da pritom ne
uu u organizam oveka. Naini na koje one mogu dospeti u organizam su
udisanjem vazduha, preko koe, sistema za varenje i u dodiru sa
oima. Usled velikih opasnosti i neeljenih posledica, donee su razne
direktive koje se tiu bezbednosti na radu, i postoje razni naini
prevencije od hemijskih incidenata. Veoma je vano radnika dobro
obuiti da radi sa hemijskim materijama, i da bude dobro opremljen
zatitnom opremom kao to su gas maske, zatitne rukavice, zatitni
kombinezoni i dr. Slika 4. Razne vrste zatitne opreme koje se
koriste na raduMere zatitePreventivne mere zatite kao najbitniji
deo zatite od poara i eksplozija, predstavlja jedan komples
organizacionih, tehnolokih i tehnikih mera za iskljuenje mogunosti
nastanka poara i eksplozije. Tu spadaju mere zatite od poare koje
su preduzete pri projektovanju i zgradnji proizvodnih kapaciteta i
mere zatite koje se ostvaruju voenjenjm tehnolokih
procesa.Organizacione mere zatiteOrganizacione mere zatite
obuhvataju dobro poznavanje i ispunjavanje i isppunjavanje pravila
zatite od poara i eksplozija prilikom izvoenja tehnolokih procesa.
Slue da upoznaju korisnika u procesu proizvodnje sa osnovnim
uzrocima paljenja kod tehnikog procesa. Obuhvataju ostvarivanje
redovne kontrole i provere zatitnih i kontrolno-mernih ureaja. Vode
rauna o remenontu, ienju i podmazivanju. Obuhvataju mere obuke
radnika za korienje protivpoarnih ureaja. Obuhvataju postupke
alarmiranja ljudi, plan njihove evakuacije, kao i evakacije opreme
i materijala u sluaju poara kao i lokalizaciju i gaenje
poara.Organizacione mere obuhvataju i donoenje pravilnika za zatitu
od poara koji obohvata i realizuje odravanje puteva na teritoriji
fabrike, prolaze i prilaze zgradi i mesta napajanja vodom. Obuhvata
mesta kretanja vozila i distribucija tereta u firmi, nain
organizacije rada sa otvorenim plamenom, redovno odravanje sistema
za gaenje poara i sistema za signalizaciju poara. Obuhvara postupak
za transport zapaljivih i eksplouivnih materija, odlaganje opasnih
materija, nain ienja pogona i zabranjuje puenje i korienje plamena
na mestima gde se pri radu maina stvaraju iskre i varnice.Tehnoloke
mereTehnoloke mere obuhvataju: Poznavanje fiziko-hemijske
karakteristike materija sa aspekta njihove zapaljivosti i
eksplozije u procesu proizvodnje; Hermetizacije procesa
proizvodnja; uvanje zapaljeivih materija; Spreavanje mogunosti
nastanka eksplozivnih smea; Utvrivanje moguih procesa razvoja
eventualnog poara; Zamena opasnih tehnolokih operacija manje
opasnim i dr.Tehnike mere zatite Tehnike mere obuhvataju:
Utvrivanje i oznaavanje moguih konstruktivnih, montanih i drugih
nedostataka na opremi i ureajima koje mogu dovesti do poara u toku
rada; Analizu potrebe za kontrolno-mernom i regulacionom opremom
radi obezbeivanja strogo utvrenih parametara za voenje tehnolokih
procesa; Obezbeivanje opreme i prolaza specijalnim vatrozatitnim
vratima i gredama.Evakuacija i spasavanjeEvakuacija je organizovani
i efikasno naputanje prostorija i hala fabrika pre nego to doe do
ugroavanja ivota i zdravlja radnika i ospblja fabrike. Ona se mora
voditi na planom utvren nain, mora biti brza uz maksimalnu
sigurnost po radnike i svrsishodna jer mora da se temelji na
razmnoj odluci ovlaene osobe.Spasavanje je organizovano sprovoenje
radnji kojima se osobama koje se nalaze u krugu fabrike prua pomo u
njihovom naputanju zbog okolnosti prouzrokovanih iznenadnim
dogaajima, pa da pritom ne mogu sami napustiti ugroene prostore, a
da pritom ne dovedu u opasnost svoj ivot.
Srpska namenska industrijaNamenska industrija je industrija koja
se bavi proizvodnjom raznih predmeta koji se mogu koristiti za
odbranu zemlje od stranih agresora, kao i za izvoz istih. U Srbiji
postoji veliki broj firmi kao to su Zastava oruje Kragujevac, Prvi
partizan Uice, Sloboda aak, Kruik Valjevo i razne druge fabrike
koje imaju dugu istoriju poslovanja kako u Srbiji i na prostoru
bive Jugoslavije, tako i u svetu.Od svih ovih industrija, najvee
opasnosti pri radu dolazi u fabrikama koja se bave proizvodnjom
raznih projektila, i koje su u estom kontaktu sa barutima i
eksplozivima. To su Prvi partizan, Sloboda, Prva iskra i Kruik, kao
i Tehniko-remontni zavod u Kragujevcu koji se bavi remontom
projektila. Opasne materijeDa bi se razumeli znaaj dobre obuenosti
radnika pri rukovanju opasnim materijama, a to su u namenskoj
industriji eksplozivne materije. Ona je u termodinamikom smislu
nestabilan sistem jer su sklona brzim egzotermikim reakcijama pod
dejstvom spoljnih uticaja. Dolazi do formiranja gasova ili para
zagrejanih do visokih temperatura, koje su u trenutku eksplozije
sabijene na malu zapreminu. Eksplozivne materije delimo prema nainu
reakcije u tri grupe: Eksplozivne materije koje imaju reim
sagorevanja; Eksplozivne materije koje detoniraju; Eksplozivne
materije sa atipinom eksplozijom.Eksplozivne materije koje
sagorevaju se mogu podeliti na: Raketna goriva; Topovski baruti;
Crni barut; Pirotehnike smee.Eksplozivne materije koje izazivaju
detonaciju se dele na: Primarne eksplozive; Sekundarne eksplozive:
Vojni ( brizantni eksplozivi); Industrijski eksplozivi.Prva
eksplozivna materija je bila crni barut, a inae u Kini su za parut
znali jo pre 2000 godina. Razvojom industrije je dolo dobijanjem
nitroceluloze u prvoj polovini XIX veka. Nekoliko godina kasnije
dolazi do razvijanja nitroglicerina, i spoznaje njegovih
eksplozivnih karakteristika. Nitroglicerin je materija koja je
dosta nestabilna i osetljiva pa snije pronaao svoje mesto u
praktinoj primeni. Nobel, veanin po nacionalnosti je razvio i uveo
u proizvodnju dinamit 1867. godine, a namena mu je bila korienje u
udarskoj industriji. Razvijen je iste godine inicijalni eksploziv
ivin fulminat, a 1886. Se poelo sa proizvodnjom pikrinske
kiselinekao eksplozivno punjenje u ubojnim sredstvima. 1902. poinje
proizvodnja trinitrotoluola (TNT) u Nemakoj. Tokom 2. sv rata su
uvedeni olovni azid i tetril, a nakon rata heksogen, pentrit,
oktogen, kao i plastini eksplozvi pod oznakama C-3 i C-4.Sve ove
materije prave eksploziju, a eksplozija je proces koji moe da
predstavlja fiziku, hemijsku ili nuklearnu pojavu, gde se prilikom
nje oslobaa velika koliina vrelih gasova sa velikim radnim
potencijalom. To je nepovratan proces u kome se oslobaa velika
koliina gasovitih produkata tokom hemijske reakcije. Fizike
eksplozije se dele na mehanike i elektrine. Mehanike nastaju pri
pucanju sudova koje sadre fluid sa radnom tenou pod visokom
temperaturom ili pritiskom. Primeri su kotlovi, bojleri i dr.
Elektrine eksplozije nastaju naglim elektrinim pranjenjem
elektriciteta ili kratkim spojem u elektrinom kolu. Hemijske
eksplozije nastaju pri hemijskom razlaganju i drugih vrsta burnih
hemijskih rekcija.Primeri su baruti, eksplozivi, pirotehnike smee i
dr. Postoje dva tipa hemijskog razlaganja a to su: detonacija i
deflagracija. Nuklearne eksplozije nastaju na nivou promena
atomskih struktura. Primeri nuklearnih eksplozija su fisija i
fuzija.Deflagracija je hemijski proces koji se odlikuje prisustvom
udarnog talasa koji nastaje u produktima detonacije, kree se
velikom brzinom i ne zavisi od pritiska okoline. Deflagracija je
proces kod koga dolazi dobrog hemijskog procesa, i brzina
sagorevanja raste sa poveanjem pritiska i prelazi vrednost brzine
zvuka u okolnoj sredini.Da bi se zatitili od poara i da ne bi dolo
do ekplozija mora se voditi rauna o materijalu kojim se radi. Tri
faktora su vana da bi dolo do poara: goriva materija, izvor toplote
i kiseonik. Izbacivanjem samo jednog od ovih faktora dolazi do
spreavanja njegovog nastanka.Prema hemijskom sastavu eksplozivne
materije delimo na tri klase [3]: Neorganska jedinjenja (olovni
azid i amonijum nitrat); Organska jedinjenja (TNT, nitroglicerin,
ivin fulminat i olov stifnat); Eksplozivne smee (crni bart,
pirotehnike smee, energetske materije (gorivo)).
Prema funkcionalnim karakteristikama i promeni, dele se na:
Inicijalne (eksplozivne materije osetljive na spoljne uticaje,
predstavnici su olovni azid i ivin fulminat); Brizantne (materije
od kojih se izrauju prenosna i pojaana eksplozivna punjenja i
osnovna eksplozivna punjenja u ubojnim sredstvima, a predstavnici
su pentrit, TNT, heksogen, oktoge); Pogonske (koriste se za pogon
raketa i projektila); Pirotehnike smee (koriste se za izradu
usporaa, pogonskih elemenata, artificija itd).Da bi bili svesni
koliko su eksplozivi opasni, moraju se znati najvanije
karakteristike eksploziva kao to su: Osetljivost na spoljne uticaje
(udar, trenje, temperatura); Brizantnost, koja predstavlja radnu
sposobnost eksplozivne materije i njenog uinka u zoni dejstva;
Stabilnost koja predstavlja postojenost eksploziva, sa stanovnitva
skladitenja i veka upotrebe; Gustina kao bitan parametar u procesu
izrade i laboracijeubojnih sredstava; Isparljivost, kao mera
postojenosti esplozivne materije na viim temperaturama;
Higroskopnost, kao nepoeljna karakteristika; Toksinost, kao vaan
aspekt za oke koji koriste eksplozivno materiju i stupaju u
neposredan kontakt sa eksplozivnom materijom u fazama proizvodnje i
laboracie tokom skladitenja i korienja.Primena eksplozivaEksplozivi
su materije koje se koriste i u vojne i u civilne svrhe.
Zahvaljujui visokom pritisku koji stvara, moe se koristiti za
izradu razliitih ciljeva. Vidovi primene eksploziva u civine svrhe
su: Proizvodnja kristala. Primer je dobijanje dijamanta iz gravita,
a dobija se dejstvom vioskof pritiska u udarnom talasu, pri emu
dolazi do transformacije amoforne ili kristalne forme u kristalnu
odnosnu polikristalnu.; Kompaktiranje prakastih materijala. Ovo se
vri pod uticajem udarnog talasa. Mora se vodti rauna o geometriji
uzorka i nainu inicijacije.; Povrinsko otvrdnjavanje. Detonacija
tanke pokrivke od eksploziva na delu izraenom od elika izaziva
otvrdnjavanje njegove povine. Uzroci su mehaniko kovanje i
cementacija.; Oblikovanje metala. Detonacija se koristi za
oblikovanje metalne ploe. Koriste se dva postupka: slobodno
oblikovanje i oblikovanje u profilisanom alatu.; Spajanje metala.
Spajanje se vri ubrzanjem jedne od ploa detonacijom eksplozivnog
punjenja. Ovom metodom se mogu spajati nekompatibilni materijali
kao na primer elik i aluminijum.; Miniranje. Koristi se u
kamenolomima, rudnicima, pri ienju terena. Koeficijent iskorienja
eksploziva je veliki, jer se detonacija odvija u ogranienom
prostoru. Laboracija ili proizvodnja eksplozivaPostoje razni naini
proizvodnje eksploziva. Jedno od njih je i livenje, koje se dugo
koristi u proizvodnji razliitih tipova projektila i bojnih glava.
Eksplozivno punjenje mora biti homogeno i sa finom kristalnom
strukturom.Hlaenje se odvija formiranjem vrstog omotaa, kontrakcije
eksplozivnog punjenja i nastajanje unutranjih napona. Jedna od
najpoznatijih tehnika livenja je zasnvana na korienju vruih vodenih
tapova, koja podrazumeva kontinualno zagrevanja eksploziva u
procesz nalivanja.Tehnologija presovanja se koristi od davnina i u
irokoj meri je zastupljena u izradi razliitih eksplozivnih
elemenata kao na primer: detonatori, devijatori, bojne glave,
pojanici i dr.Postupak presovanja zahteva korienja eksploziva kome
je flegmatizaciojom smanjena osetljivost na trenje.nekovanje je
postupak laboracije zasnovan na principu transporta eksplozivne
materije pomou punog mehanizma koji rotira brzinom od 11 obrtaja u
minuti. Koristio se masovno tokom Drugog svetskog rata. Danas se
primenjuje za izradu projektila srednjeg i velikog kalibra.
Istorija incidenatu srpskoj namenskoj industrijiOd 1995 se u
fabrikama namenske industrije dogodilo ukupno 14 nesrea, u kojima
je 31 radnik poginuo, a preko 50 povreeno. 23.06. 1995. Godine,
nesrea se dogodila u fabrici Grme iz Zemuna gde je 11 radnika
poginulo, a 10 je bilo povreeno. Radnici su pogninuli radei na
proizvodnji kompozitnog raketnog goriva, u pogonu Vinfleks. Istraga
o tome kako je do ovoga dolo, se nije ni dan danas pokrenula, a
bilo je pria da je do eksplozije dolo zbog prisustva stranog
materijala, ili da se u maini za proizovnju nalazilo mnogo vie
uobiajajene masesmee. 21. juna 1996. se u fabrici Prva Iskra u
Bariu dogodila eksplozija kada je poglinulo dve osobe. Fabrika se
bavi proizvodnjom eksploziva kao to su TNT, DNT, heksogen, oktoge,
PETN, kao i njihove kompozicije. Fabrika obrauje i otpadne
kiseline, proizvodi sirovine za farmaceutsku, kunu hemiju i td[5].
Deset godina kasnije, u meusmeni, dolo je do eksplozije, kada su
tri osobe poginule, a tri ranjene.[6]3.12.1997. se u fabici Milan
Blagojevi iz Luana dogodila eksplozija kada su ivot izgubila tri
radnika, a sedam njih je bilo povreeno. Poar je prema informacijama
koje je bilo saoptilo MUP izbio u objektu za pakovanje lovakog
baruta. U fabrici Sloboda iz aka koja se dogodila 22.01.2003.
godine tri radnika su doivela povrede. U fabrici se prouzvode
tromblonske mine, runi raketni bacai, upaljai za ariljerijsku
municiju, municija razliitog kalibra i pirotehnika
sredstva.Eksplozija i nesreni sluajevi nisu izbegli ni kasarne
vojske Republike Srbije, pa se tako 19.10.2006. godine u kasarni 7.
jul u Parainu dogodila eksplozije usled koje su bile povreene 22
osobe.04.09.2009. se dogodila eksplozija usled koje je poginolo
sedam radnika, a 13 ih je bilo povreeno. Fabrika Prvi Partizan,
koja postoji preko 80 godina se bavi proizvodnjom sportske, lovake
i streljake municije, i glavni je snabdeva nae zemlje municijom.
Veliki procenat municije ide i u inostranstvo za izvoz.U narednih
nekoliko godina se dogodilo par eksplozija u fabrikama, ali nije
bio izgubljen ni jedan ljudski ivot. Povreene su bile 3 osobe.
Zakljuak
Moe se rei da se u srpskoj industriji dogodio veliki broj
nesrea, sa fatalnim ishodom, ali ti incidenti koji su se dogaali u
naoj namenskoj industriji se nisu deavale ee nego negde drugde u
svetu. U pitanju su opasne materije gde usled male nepanje moe doi
do neeljenih posledica. Zato je veoma vano voditi rauna o tome
kakva e biti obuka radnika, i njihovo struno usavravanje na poslu
da bi pe predupredile posledice s te strane. Vano je obezbediti
dobre protivpoarne ureaje, ureaje za upozorenje od poara, i
omoguiti lako i bezbedno naputanje opasne zone usled incidenata i
poara. U budunosti e se i dalje deavati nesreni sluajevi, ali uz
dobru obuku, njihova koliina se moe smanjiti. Namenska industrija
je industrija koja je u blagom razvoju kod nas, i uz pametnu
poslovnu politiku se moe doi do zapoljavanja novih radnika i do
vraanja onog sjaja i koliine proizvodnje koju je imala SFRJ, gde su
se proizvodila razna sredstva od pitolja, do tenkova i viecevnih
pacaa raketa, i od obine pitoljske municije do raketa dometa do 50
kilometara.
Literatura
[1]
http://www.core-ns.org/download/projekti/ZOP%20OPSTI%20DEO.pdf
(19.11.2014.)[2] Vezbednost i zdravlje na radu, monografija, FINK,
Kragujevac 2009.[3] Skripteizpredmetaproizvodnjaprojektila i
upaljaa, prof. drMarinkoUgrii[4]
http://www.vesti.rs/Hronika/Eksplozije-u-cacanskoj-Slobodi-3.html
(19.11.2014.)[5]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=05&dd=29&nav_id=199081
(14.01.2015.)[6] http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=454847
(14.01.2015.)[7]http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Dec97/0512/0512_38.HTM
(14.01.2015.)[8]http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1952.30;imode
(14.01.2015)
2
