PROGLA[EWE KRAQEVINE SRBIJE 1882 EFEMERNI SPEKTAKL – P · 2013. 4. 1. · kraqevske titule. Na unutra{wem planu, otvoreno austrofilstvo kne-za Milana i vlade izazvalo je protivqewe

EFEMERNI SPEKTAKL –

PROGLA[EWE

KRAQEVINE SRBIJE 18821

B I Q A N A M I [ I ]

UDK 7.03 (497.11) »1882«

85

rimena umetnosti kao propagandnog sredstva u slu`bi

veli~awa vladara i preno{ewa politi~kih poruka, ne

predstavqa novinu u 19. veku. Bliska veza izme|u poli-

tike i umetnosti datira jo{ od samih po~etaka umet-

ni~kog stvarala{tva. S vremenom je ova veza postajala

sve ~vr{}a da bi svoj vrhunac doìvela u baroku. Sin-

tezom svih vidova umetnosti, a u ciqu stvarawa sna`-

nog utiska na posmatra~a, barokna epoha imala je veliki

uticaj na razvoj umetni~kih ànrova, pogotovo efemer-

nog spektakla u kojem dolazi do sna`nog proìmawa

umetnosti i politi~kih, odnosno ideolo{kih progra-

ma. Shodno tome, kroz istoriju je efemerna umetnost

naj~e{}e upotrebqavana za propagirawe odre|enih

politi~kih ideja.

EFEMERNI SPEKTAKL

U KNE@EVINI SRBIJI

Razvoj efemerne umetnosti u Kneèvini Srbiji

vremenski se poklapa sa sticawem dràvne i politi~-

ke samostalnosti, ~ime su stvoreni svi neophodni

uslovi za konstituisawe ovog ànra. Najranija pojava

javnih sve~anosti na na{im prostorima vezuje se za

versko-politi~ke programe karlova~kih mitropoli-

ta. Wihovo kontinuirano organizovawe u Srbiji mo-

è se pratiti od tridesetih godina 19. pa sve do prvih

decenija 20. veka, kada one poprimaju dinasti~ko-po-

liti~ki karakter. Pun zamah javne sve~anosti doìv-

qavaju za vreme druge vladavine knezova Milo{a i Mi-

haila Obrenovi}a.2

Javne sve~anosti, koje su nam danas uglavnom pozna-

te posredstvom opisa u tada{woj {tampi, a re|e preko

sa~uvanih crteà ili fotografija, predstavqaju u

svojoj osnovi pouzdano sredstvo proslavqawa vladara

i dinastije. Humanizacijom vladareve li~nosti i us-

postavqawem prisnijeg odnosa sa podanicima tokom

sve~anosti, efemerni spektakli su bili pouzdan put u

P

u~vr{}ivawu pozicija i podsticawu popularnosti vla-

daju}e dinastije.3

U obnovi srpske dràvnosti tradicija je imala va`-

nu ulogu. Novovekovna Srbija ba{tinila je svoju dràv-

nost na ideji o obnovi sredwovekovne srpske dràve i

»osveti Kosova«, {to }e postati dve glavne teme u for-

mulaciji politi~ke mitologije srpskih vladara u 19. i

20. veku. Osobena istorijska kultura stvarala je okvir

za ujediwewe naroda oko zajedni~kog nasle|a i tradi-

cije. Okretawe pro{losti u ciqu bu|ewa nacionalne

svesti i patriotskih ose}awa naroda naro~ito se is-

poqavalo u periodima kada je dràvi pretila spoqna

opasnost. U novovekovnoj Srbiji legitimnost vladara i

dinastije bazirala se na kultu sredwovekovne dinasti-

je Nemawi}a, u prvom redu osniva~a dinastije Stefana

Nemawe i prvog krunisanog vladara Stefana Prvoven-

~anog. Tokom druge polovine 19. veka kultu Nemawi}a

pridruùju se kultovi vladara iz dinastije Obrenovi}.4

Iako polazne osnove dinasti~ke ideologije ostaju neiz-

mewene za vreme vladavine kneza a potom kraqa Milana,

posebno mesto u vladarskoj mitologiji ovog vladara

dobijaju kultovi kneza Milo{a Obrenovi}a i Stefana

Prvoven~anog, ~ime je potvr|ivan legitimitet novog

srpskog kraqa i progla{ewa Srbije za kraqevinu.

Formalni elementi efemernog spektakla naj~e{}e

su poprimali karakteristike epohe u kojoj su nastajali,

oslawaju}i se pri tom i daqe na prethodnu praksu i tra-

diciju. Stupawem kneza Milana Obrenovi}a na vlast,

1872, romanti~arski intonirani spektakli, karakte-

risti~ni za prethodnu epohu, mewaju svoj karakter. I

pored izvesnog distancirawa dvorske umetnosti u od-

nosu na posmatra~a, su{tina vladarske ideologije

ostaje ista tokom posledwih decenija veka. Za razliku

od stilskih, idejne osnove efemernog spektakla ostaju

nepromewene tokom ~itavog 19. veka. Nacionalna obe-

le`ja su i daqe prisutna kao neizostavan element u for-

mulisawu svih politi~kih i kulturnih zadataka srpskog

naroda.5

Drugi bitan element predstavqa isticawe za-

sluga kneza Milo{a u osamostaqivawu srpskog naroda

i dràve. Li~nost rodona~elnika dinastije, kao cen-

tralno mesto dinasti~ke mitologije utvr|ene za vreme

vladavine kneza Mihaila, ostaje dominantna i u idej-

nim programima dvorske umetnosti tokom perioda

vladavine kraqa Milana Obrenovi}a. Promena idej-

nih osnova nastupi}e tek pojavom nove dinastije na

srpskom prestolu, 1903, zbog potrebe stvarawa druga-

~ijeg mehanizma dvorske propagande koji bi obezbedio

legitimitet prava na vlast nove dinastije.

O delotvornosti umetnosti u svojstvu medijuma

preno{ewa politi~kih poruka svedo~e sve~anosti iz

1882, koje su organizovane u Beogradu i drugim gradovi-

ma povodom progla{ewa Kraqevine Srbije. One su po-

kazateq va`nosti ovog umetni~kog ànra u trenutku

realizacije krupnog politi~kog i istorijskog ~ina,

koji je zna~io u~vr{}ivawe moderne srpske dràve. O

organizaciji pomenutih javnih sve~anosti danas naj-

vi{e znamo na osnovu opisa izve{ta~a Srpskih novina,

druge dnevne {tampe,6

kao i iz beleàka mnogih savre-

menika ovih doga|awa. Milan \. Mili}evi},7

Kosta N.

Hristi},8

Nikola Krsti},9

Vuka{in Petrovi},10

Fe-

liks Kanic,11

Vladimir Jovanovi}12

i drugi ostavili

su u svojim memoarima, putopisima i dnevni~kim be-

le{kama va`ne tragove za rasvetqavawe doga|aja iz

osamdesetih godina 19. veka. Razvojem fotografskih i

{tamparskih tehnika tokom druge polovine veka, javne

sve~anosti su prezentovane javnosti na znatno ìvo-

pisniji na~in, primeren {iroj publici. Podaci koji

se mogu prona}i u ovim opisima dragocen su dokument za

upoznavawe ìvota qudi onog vremena ne samo u pre-

stonici nego i van we.

Po pravilu, javne sve~anosti imaju veoma sloènu

formu. S obzirom na to da su tokom 19. veka dobile va-

`no mesto u programima vladarske propagande, wihov

koncept je postao kodifikovan i veoma precizno od-

re|en. Organizovanost izvo|ewa efemernog spektakla

podrazumeva upotrebu unapred utvr|enog puta kojim }e

se kretati sve~ana povorka, po{tovawe glavnih ta~aka

u topografiji grada, ukqu~ivawe svih socijalnih slo-

jeva u program proslave i uve`banost izvo|ewa topov-

ske paqbe i pozdravqawa vladara zastavama i cve}em.13

Sve~anost progla{ewa kraqevine u Beogradu ~inila je

samo prvi deo proslave ovog politi~kog ~ina, dok je

wegov drugi deo bilo putovawe kraqa Milana po Srbi-

ji. Imaju}i u vidu bitne razlike u polaznim osnovama

tih doga|aja, neophodno je izvr{iti wihovu zasebnu

analizu, pre svega u konceptualnom smislu, dok u poje-

dinostima i formalnim elementima analiza moè bi-

ti univerzalna.

ISTORIJSKI OKVIR

PROGLA[EWA SRBIJE ZA KRAQEVINU

Nakon sticawa nezavisnosti, teritorijalnog pro-

{irewa i direktnijeg ukqu~ivawa u me|unarodne to-

kove, Srbija je 1882. ostvarila svoj vekovni san da po-

stane kraqevina. Priznawe vi{eg ranga obezbedilo joj

je izvesne prednosti u spoqnoj politici i podiglo

ugled naro~ito u o~ima srpskog naroda koji je ìveo u

okvirima turske i austrougarske dràve. U razdobqu

od 1876. do 1882. bilo je dva bezuspe{na poku{aja pro-

gla{ewa Srbije za kraqevinu:14

jedan – 1876, poznat kao

»Deligradski doga|aj«,15

i drugi – 1878, nakon sticawa

wene nezavisnosti.16

Po~etkom osamdesetih godina 19. veka dolazi do

promene kursa spoqne politike Srbije, koju je vodila

BIQANA MI[I]

86SPOMENI^KA BA[TINA

napredwa~ka vlada na ~elu sa kraqem Milanom. Eman-

cipacija srpske dràve, nakon vi{evekovne turske

vladavine, podrazumevala je wenu evropeizaciju. Rusko

pokroviteqstvo najpre je zameweno evropskim, da bi ga

postepeno za sebe prisvojila susedna Austro-Ugarska.

Austrofilska politika kraqa Milana rezultovala je

sklapawem trgovinskog ugovora, uspostavqawem èle-

zni~ke veze i sklapawem Tajne konvencije sa Austro-

-Ugarskom.17

Tajnom konvencijom Srbija se obavezala

da }e spre~iti politi~ku propagandu protiv Austrije

na svojoj teritoriji, ukqu~uju}i Bosnu i Hercegovinu

i Novopazarski Sanxak.18

U obavezama koje je prema

Srbiji preuzela Monarhija posebno je nagla{ena za-

{tita dinastije Obrenovi} i podr{ka u priznavawu

kraqevske titule.

Na unutra{wem planu, otvoreno austrofilstvo kne-

za Milana i vlade izazvalo je protivqewe ne samo opo-

zicije ve} i celokupnog javnog mwewa. Tada{we pri-

like u Srbiji najboqe oslikava proterivawe mitropo-

lita Mihaila, koji je bio centralna figura ruske pro-

pagande na Balkanu. Pod uticajem Be~a i pod izgovorom

vo|ewa aktivne nacionalne politike, naro~ito prema

Bosni, mitropolit je 1881. nezakonito smewen.19

Time

su pogor{ani, jo{ od ranije naru{eni, odnosi izme|u

Srbije i Rusije.

Tri va`na doga|aja uticala su na dono{ewe odluke

o progla{ewu kraqevine: sticawe nezavisnosti 1878,

progla{ewe Kraqevine Rumunije 1881. i sklapawe ugo-

vora o izgradwi èleznice. Osamostaqewem dràve

stvoreni su uslovi za pristupawe porodici evropskih

kraqevina i carevina. Prvi podsticaji u tom pravcu

do{li su nakon uzdizawa Rumunije u rang kraqevine, a

pravi povod bilo je bankrotstvo Generalne unije (Lasociete de l’Union Generale), s kojom je Srbija sklopila ugo-

vor o zajmu za izgradwu ̀ eleznice od Beograda do Vrawa.

Afera oko podmi}ivawa ministara i skup{tinskih

poslanika od strane predsednika ovog dru{tva Eèna

Bontua (Eugene Bontoux) izazvala je mnoga protivqewa

u srpskoj javnosti.20

Da bi prevazi{la politi~ku kri-

zu, koju je jo{ vi{e pove}ala mogu}nost da opozicija

svojim izlaskom iz Skup{tine blokira wen rad, vlada

je bila primorana da posegne za politi~kim sredstvom

kojim bi povratila poquqani ugled. Glavni ciq pro-

gla{ewa kraqevine, po mi{qewu Milana Piro}anca,

inicijatora ove ideje, bilo je bu|ewe uspavanog patri-

otizma, utvr|ivawe poloàja vladara i ja~awe vlade,

ali, isto tako, i skretawe pa`we javnosti sa wenog ne-

uspeha u slu~aju izgradwe èleznice.

Posle kratkih tajnih dogovora u Srbiji je usledila

diplomatska priprema kod velikih sila. U skladu sa

odredbama Tajne konvencije Austro-Ugarska je podràla

odluku srpske vlade, u ~emu su je sledile ostale evropske

dràve, a me|u wima i Rusija.21

Zakonom od 22. febru-

ara 1882.22

Kneèvina Srbija je progla{ena naslednom

Kraqevinom Srbije, knez Milan Obrenovi} kraqem

Milanom I i kneèvi} Aleksandar kraqevi}em presto-

lonaslednikom Srbije23

(sl. 1).

PROSLAVA PROGLA[EWA

KRAQEVINE SRBIJE U BEOGRADU

Iako gotovo da nema materijalnih svedo~anstava o

proslavi istorijskog ~ina progla{ewa Kraqevine Sr-

bije, {to nas upu}uje na zakqu~ak da je organizovan izne-

nada i bez najave, danas znamo da su pripreme otpo~ele

u tajnosti znatno ranije. Me|utim, ono na {ta je srpska

vlada prvenstveno ra~unala bilo je op{te prihvatawe

ovog ~ina, jer je on zna~io jo{ jednu potvrdu nezavisno-

sti i dràvnosti Srbije. Da su o~ekivawa bila oprav-

dana svedo~e navodi u tada{woj {tampi:24

…U pone-

deqak pre podne, ba{ kada su ~inovnici ostavqali svoje

kancelarije, trgovci svoje radwe, a profesori i |aci

svoje {kole, … grunu{e iznenada topovi sa bedema. Ceo

ovaj svet zastade … a odmah zatim, ozdo od Skup{tine

zabruja{e veseli glasovi i uzvici. Talasi naroda koji se

za~as iskupi, poplavi{e Terazije i zaustavi{e se pred

Dvorom. Tog trenutka je Narodna skup{tina proglasi-

la Srbiju Kraqevinom…

U znak objave sve~anog ~ina gradom je odjeknula puc-

wava iz sto jednog topa, koja je dolazila iz tri pravca

– iz »grada«, odnosno sa Beogradske tvr|ave, od Velike

Kasarne i sa Top~iderskog brda.25

Svoje raspoloèwe

prema ovom ~inu narod je iskazao spontanim slavqem

na ulicama i isticawem dràvnih zastava na javnim

zdawima.26

Vaàn deo proslave odvijao se na Velikoj

pijaci, pred zgradom Velike {kole, danas Kapetan-Mi-

{inog zdawa, gde je izveden vojni deo sve~anosti. Uz

zvuke topovske paqbe na Velikoj pijaci, tada glavnom

EFEMERNI SPEKTAKL – PROGLA[EWE KRAQEVINE SRBIJE 1882

87

Sl. 1. Portreti kraqa Milana i kraqice Natalije

iz 1882, Orao, ilustrovani kalendar iz 1882

gradskom trgu, koji je za ovu priliku bio ukra{en vi-

sokim jarbolima sa zastavama, organizovana je vojna pa-

rada u kojoj je u~estvovao ~itav garnizon vojske.27

Cen-

tralnim gradskim ulicama, ukra{enim trobojkama,

raznobojnim fewerima od hartije i vencima od cve}a

i li{}a, tiskale su se reke naroda. Gradska uprava je

aktivno u~estvovala u organizaciji sve~anosti. Ona je

naredne dane proglasila neradnim, pozivaju}i gra|ane

da rasko{no ukrase i osvetle svoje stanove.28

Vrhunac sve~anosti bio je rezervisan za ve~erwe sa-

te, kada su najugledniji gra|ani Beograda, na ~elu sa pred-

sednikom op{tine, proneli gradom bakqadu prema

kraqevskom dvoru. U prisustvu okupqenog gra|anstva

kraqevski par je primao pozdrave narodnih predstav-

nika,29

dok je hor po prvi put otpevao narodnu himnu,

u kojoj su re~i knez i kneèvina zamewene re~ima kraq

i kraqevina.30

Kao uobi~ajen element vladarskih sve~anosti, nared-

nog dana su usledile audijencije stranih predstavnika31

i sve~ane zakletve poslanika Narodne skup{tine32

i

redovne vojske.33

Kraq je na kowu ujahao u dvori{te Ve-

like kasarne, gde je vojsku pozdravio kratkim govorom

pozivaju}i je da »kao kraqevska vojska poloè danas za-

kletvu kraqu Milanu Prvom«. U srpskoj vojsci zakletva

se polagala podizawem tri prsta desne ruke i ponav-

qawem re~i zakletve koju ~ita sve{teno lice.34

Umesto uobi~ajenog obreda krunisawa, koji je pred-

stavqao najduhovniji aspekt krunidbenog ~ina, u Beo-

gradu je usledilo blagodarewe u pravoslavnim crkvama

i drugim hramovima. U to vreme novine su pisale kako

je sasvim izvesno da }e kraq Milan biti naknadno kru-

nisan u manastiru @i~i, po uzoru na slavne prethod-

nike iz dinastije Nemawi}a.35

Tako|e, naga|alo se da

}e se ~in krunisawa dogoditi na hri{}anski praznik

Cveti, ~ime bi se ovaj praznik vremenski poklopio sa

proslavom godi{wice Drugog srpskog ustanka.

Najsve~aniji trenutak krunidbenog spektakla vezan

je za odlazak kraqevskog para i dvorske pratwe u Sabor-

nu crkvu. Povorku su na ulicama grada pozdravqale

grupe naroda i vojska odevena u paradnu uniformu. U

prisustvu sve{tenstva, dràvnih dostojanstvenika i

narodnih predstavnika crkvenu slu`bu obavili su za-

stupnik mitropolita Mojsej i episkop ni{ki Viktor.36

Nakon povratka iz crkve Kraq je pred Dvorom do~ekan

defileom vojske, a potom je primao ~estitke izaslani-

ka Narodne skup{tine, crkve, dràvnog saveta, vojske,

~inovni{tva i beogradskog gra|anstva – dakle, svih

dru{tvenih predstavnika.

Javna slavqa, po pravilu, obuhvatala su i organizo-

vawe javnih obeda na ulicama prestonice. U kontekstu

ideologije veli~ajnosti, davawe milostiwe sirotiwi

treba da iskaè milosrdnu stranu vladareve li~nosti

i wegovu blagonaklonost prema narodu. Op{tina je or-

ganizovala »ru~kove« na svim glavnim ta~kama grada –

na Velikoj pijaci, Terazijama i Maloj pijaci, a kraq

Milan je poklonio beogradskoj sirotiwi 10 000 dina-

ra.37

Slavqu je doprinosila i muzika varo{kih svira-

~a i vojnog orkestra, pra}ena igrawem kola, pucwavom

prangija, ispijawem velikih koli~ina vina38

i prola-

skom naroda kroz sve~ano osvetqene ulice grada.

O op{tenarodnom karakteru proslave progla{ewa

kraqevine svedo~i ~iwenica da su svi ve}i gradovi u

Srbiji organizovali slavqa po ugledu na prestonicu, u

gotovo svim crkvama obavqena je sve~ana slu`ba, a sta-

ja}a vojska i ~inovni{tvo polagali su zakletvu verno-

sti kraqu.39

Sude}i na osnovu telegrama i opisa objav-

qenih u dnevnoj {tampi,40

jedna od lep{ih sve~anosti

bila je ona u Ni{u, gradu koji je svoju skoriju istoriju

najvi{e vezao za ime kraqa Milana. Oslobo|ewe grada

od Turaka i pripajawe ju`nih oblasti srpskoj dràvi

nakon Berlinskog kongresa zasluga je, pre svega, poli-

tike koju je vodio kraq Milan. Od objavqivawa vesti o

progla{ewu kraqevine, veseqe u Ni{u je, uz u~e{}e

oficirskog kora, prisustvo stranih predstavnika,

slu`bu u ni{koj Sabornoj crkvi i izvo|ewe kraqevske

himne, potrajalo nekoliko narednih dana.

Pred kraj drugog prazni~nog dana vesequ u kraqev-

skoj prestonici doprinelo je i Narodno pozori{te

predstavom koju je priredio upravnik pozori{ta Mi-

lorad Popovi} [ap~anin. Detaqan opis toka i pro-

grama predstave donele su Srpske ilustrovane novine.

Predstava je pripremqena u veoma kratkom roku, ali je i

pored toga, kako je zabeleìo novinski izve{ta~, »ispa-

la tako sjajno i lepo«.41

Enterijer, kao i spoqa{wost

zgrade pozori{ta bili su rasko{no ukra{eni i osvet-

qeni za ovu priliku: …[iroki plamenovi gasnog osvet-

qewa izbijali su iz mnogobrojnih lustera u plafonu du`

loà i galerija, bacaju}i svetlost na medaqone sa likovi-

ma znamenitih qudi i grbove srpskih zemaqa… Kraqev-

ska i ostale dvorske loè bile su opervaène crvenom

kadifom i aran`manima od dekorativnog cve}a, dok se

oko kraqevskog grba, iznad baldahina, vio rasko{an

venac. Velika pozori{na zavesa, sa zlatnim gajtanima

i kraqevskom krunom, obavijenom zelenim vencem od

li{}a, imala je natpis izvezen velikim crvenim slo-

vima: @ivio Kraq Srpski Milan! @ivila Kraqica Na-

talija! @ivio Kraqevi} Aleksandar!

Publiku predstave, pored kraqevskog para, minista-

ra, konzula i ostalih zvani~nika, ~inile su najugled-

nije li~nosti srpskog kwièvnog i privrednog sveta,

kao i predstavnici svih varo{kih op{tina. Tok pred-

stave odvijao se po ustaqenom »narodnom« programu:

prvo su pozori{ni hor i hor crkvene druìne, uz prat-

wu orkestra, otpevali srpsku kraqevsku himnu, a zatim

BIQANA MI[I]


su usledile Slike iz stare i nove srpske povesnice. Pro-

gram predstave, podeqene u nekoliko ta~aka – Kruni-

sawe Stevana Prvoven~anog u @i~i, Slava kneza Lazara,

Knez Milo{ i knez Mihailo Obrenovi}, Kraqevi i care-

vi iz doma Nemawi}a – zavr{en je u posledwoj »slici«

prikazom dva an|ela koji drè novu kraqevsku krunu i

natpis »Milan Prvi Kraq Srpski«.

Odobravawe naroda i wegove simpatije prema poli-

ti~kom ~inu izraàvani su dolaskom narodnih pred-

stavnika u prestonicu i pozdravima uglednih pojedina-

ca, kwièvnika, diplomata, dru{tava i organizacija.42

Me|u pristiglim pozdravnim adresama op{tinskih

uprava posebno se svojom sadrìnom izdvojila ~estit-

ka Karanov~ana,43

u kojoj oni mole kraqa Milana da se

»po uzoru na svoje slavne prethodnike iz dinastije Nema-

wi}a« kruni{e u »sedmovratoj« @i~i, isti~u}i da su

pripreme u ovoj varo{i ve} po~ele i da je »sveto miro

iz groba Simeona Miroto~ivog ve} priugotovqeno«.

Zavr{ni ~in sve~anosti progla{ewa kraqevine bio

je sve~ani zajedni~ki obed, koji je imao za ciq uspo-

stavqawe jedinstvene voqe i izmirewe politi~kih

razlika. Posledweg prazni~nog dana u Dvoru je organi-

zovan sve~ani ru~ak za poslanike Narodne skup{tine,

na kojem su se jedni pored drugih na{li predstavnici

vlade i opozicije. U dvorskoj ba{ti podignut je rasko-

{an {ator, ukra{en narodnim trobojkama, a oko wega je

nakon ru~ka otpo~eo bal pod otvorenim nebom.44

Kraq

je izgovorio zdravice otaxbini, narodu, Narodnoj skup-

{tini i sve{tenstvu. U znak se}awa na ovaj doga|aj

Kraq je odlikovao ministre i predsednika vlade novo-

ustanovqenim ordenom Belog orla,45

a wemu je poklowe-

na medaqa, izlivena posebno za ovu priliku.

Velike politi~ke doga|aje i sve~anosti uvek su pra-

tili pohvalni stihovi i govori, ~iji su autori naj~e{}e

bili ugledni pesnici i kwièvnici. U ~ast progla{e-

wa srpske kraqevine u Srbadiji je objavqeno nekoliko

patriotskih i panegiri~kih pesama.46

U pesmi Progla-

{ewe Kraqevine Srbije, objavqenoj u ilustrovanom kalen-

daru [ap~anin za 1882. godinu, anonimni autor iskazao

je patriotska ose}awa i odu{evqewe prisutno u naro-

du, podse}aju}i da je kraq Milan »Prvi srpski kraq

posle Kosova«. On je uputio poruku narodu da treba da

zaboravi na me|usobna neslagawa i politi~ku borbu,

te da jedinstveno pozdravi i proslavi ovaj doga|aj.

KONCEPT EFEMERNOG SPEKTAKLA

U PRESTONICI KRAQEVINE SRBIJE

Trodnevna svetkovina47

progla{ewa kraqevine u

Beogradu predstavqa uobi~ajen koncept vladarskih

sve~anosti, u kojem se mogu jasno izdvojiti tri segmen-

ta. Prvi deo sve~anosti odvijao se na beogradskim uli-

cama i trgovima i isticao je prevashodno socijalnu i

dru{tvenu funkciju ~ina. Drugi segment je predstav-

qalo blagodarewe u Sabornoj i drugim crkvama, ~ime

su nagla{eni verski karakter proslave i zasnovanost

~ina na hri{}anskoj crkvenoj tradiciji. Politi~ki

domen doga|aja istaknut je tre}im segmentom sve~ano-

sti, koji se odvijao u vladarskom dvoru.

Po~etak efemernog spektakla ozna~ila je sve~ana

topovska paqba, {to predstavqa uobi~ajenu praksu pro-

slavqawa dràvnih praznika. Centralna de{avawa

sve~anosti odvijala su se na Velikoj pijaci, koja je kao

glavni gradski trg u ~ast doga|aja ponela naziv Kraqev

trg. Kretawe sve~ane povorke od Dvora, preko Terazija

i Velike pijace do Saborne crkve, ozna~ava mar{rutu

kojom su bili objediweni ekonomski, kulturni i du-

hovni centri grada, kao centro del potere d’immagine48

(sl. 2). Sli~an plan sve~anosti primewen je prilikom

stupawa kneza Milana na presto 1872, kada je vrhunac

sve~anosti bio zami{qen kao prolazak vladara kroz

trijumfalnu kapiju, postavqenu na Velikoj pijaci49

(sl. 3). Po{tovawe i nagla{avawe glavnih topograf-

skih ta~aka grada imalo je za ciq simboli~no istica-

we politi~ke i duhovne mo}i dràve.50

Objediwenost

prakti~ne i simboli~ke funkcije grada postala je im-

perativ prilikom prvih poku{aja urbanisti~kih pla-

nirawa gradova u 19. veku, u kojima su va`no mesto dobi-

li {iroko otvoreni prostori, predvi|eni za odvijawe

proslava i sve~anosti.51

Mnogi trgovi evropskih pre-

stonica, kao i pojedina~ni objekti, projektovani su ta-

ko da olak{avaju izvo|ewe masovnih sve~anosti.52

Na

taj na~in grad je transformisan u »pozori{nu scenu«

sa adekvatnom scenografijom, sa izvo|a~ima predstave

i unapred osmi{qenim programom.53

U staroslovenskim tekstovima pojam tràstvo54

upu}ivao je, u svom osnovnom zna~ewu, na prostor, trg i

okupqawe na trgu, isti~u}i da su dva osnovna elementa

sve~anosti »sabirawe sveta« i »radost i veseqe«. Iska-

zivawe radosnih emocija, uz sve~anu ode}u, na prazni~-

nom skupu bio je jedan od osnovnih elemenata svetkovine.

Sa stanovi{ta zvani~ne crkve u sredwem veku, profa-

ni oblici proslavqawa pripadali su prostoru ulice,

trga, pozori{ta i igrali{ta, dok su svete radwe i ~i-

novi zahtevali sakralni prostor hrama.

Beograd je tokom druge polovine 19. veka ubrzano

mewao izgled transformi{u}i se prema uzorima ras-

ko{nih evropskih prestonica. Kraqev trg je dobio

kqu~no mesto u re{ewu centralne gradske zone, {to je

uticalo i na wegovu ulogu u dràvnim sve~anostima.

Predlog za preure|ewe ovog prostora i izme{tawe pi-

jace i turskog grobqa dao je jo{ Emilijan Josimovi}

tokom {este decenije veka. Preure|ewem Vasine ulice

sa Velikom pijacom, 1865, formiran je na ovom potezu

jedan od najva`nijih trgovinskih centara Beograda u


89

to vreme. Jedan deo trga i daqe je funkcionisao kao ze-

lena pijaca, dok je onaj drugi bio prose~en pravolinij-

skim stazama, u ~ijem je centru, prema Kanicu, stajala

~esma sa obeliskom.55

Ovaj {iroki prostor, oivi~en

javnim zgradama, me|u kojima je dominiralo monumen-

talno zdawe kapetana Mi{e Anastasijevi}a, postao je

centralno mesto okupqawa naroda (sl. 4). Ipak, u na-

stupaju}im dràvnim sve~anostima, poput one povo-

dom otkrivawa spomenika knezu Mihailu krajem 1882,

ulogu glavnog gradskog trga preuzeo je Pozori{ni trg,

koncipiran prema Josimovi}evom urbanisti~kom

planu iz 1867. Razlog za to leào je u odre|enosti Kra-

qevog trga Kapetan-Mi{inim zdawem, u kojem je tada

bila sme{tena Velika {kola, kao sredi{ta u~enosti

(sl. 5), dok se Pozori{nom trgu, oivi~enom dràvnim

zdawima, pridavalo politi~ko zna~ewe, presudno za

wegovu ulogu u dràvnim sve~anostima.56

Vaàn momenat ovog dela sve~anosti predstavqalo je

organizovawe javnih obeda, {to je imalo za ciq okup-

qawe svih socijalnih i dru{tvenih slojeva oko jedin-

stvene ideje. Jo{ u tekstovima sredwovekovnih autora

sre}u se termini »pir« ili »trpeza telesna«, kojima je

isticano javno i dru{tveno obele`je praznika.57

Pre-

ma Savi De~ancu ovaj ~in je, u duhu hri{}anske tradi-

cije, nosio u sebi `rtveni karakter: …duhovno veseqe

svr{avalo se `rtvoprino{ewem Bogu, narodnim davawem

darova caru i carskom gozbom narodu…58

Integrativna

funkcija efemerne umetnosti jeste jedan od wenih

glavnih postulata.59

Davawe milostiwe i besplatne

hrane i pi}a trebalo je da, u skladu sa tradicijom nego-

vanom u sve~anostima pravoslavnih vladara, izrazi

milosrdnost vladara,60

ali je, isto tako, darivawe na-

roda, kao gest vrline, bilo ukqu~eno u op{ti koncept

politike veli~ajnosti. Obe}avawem boqe budu}nosti

BIQANA MI[I]


Sl. 2. Plan grada sa istaknutom trasom procesije

i blagostawa ovaj ~in postao je veoma sna`no i suge-

stivno sredstvo manipulacije podanicima.

U okviru javnih sve~anosti, pravoslavna crkvena

tradicija ispoqavala se kroz sve~ani obred i slu`bu u

crkvi.61

Imaju}i u vidu lo{e odnose kraqa Milana sa

crkvom, {to najboqe pokazuje proterivawe mitropo-

lita Mihaila 1881, duhovni segment proslave imao je i

nagla{enu politi~ku pozadinu.62

Slu`bu u Sabornoj

crkvi obavio je zastupnik mitropolita Mojsej, ~ime je

crkva dala svoj blagoslov progla{ewu kraqevine i

kneza Milana za kraqa. S obzirom na to da je institu-

cija crkve kod Srba, i uop{te u pravoslavnom svetu,

uìvala veliki autoritet, odobravawe politi~kih ~i-

nova od strane crkvenih poglavara bilo je ponekad i od

presudne va`nosti. Jo{ od sredweg veka sprega dràve i

crkve bila je garancija stabilnosti zemqe. Ugled crkve

kod Srba naro~ito je porastao u 18. veku, kada je ona pre-

uzela ulogu stoèra okupqawa i o~uvawa srpske nacije.

Za novovekovne srpske vladare veliki zna~aj imalo je za-

dobijawe naklonosti sve{tenstva, kao i usagla{avawe

politi~kih akata sa crkvenim kanonima.63

Pored crkvenih i dràvnih velikodostojnika, crk-

venoj slu`bi je prisustvovao i veliki broj narodnih

predstavnika, {to je trebalo na simboli~an na~in da

prikaè zastupqenost celokupnog naroda u tom ~inu.

Narod je postao svedok sve~anog obreda, koji je podra-

zumevao izraàvawe zahvalnosti Bogu za qudska dela,

kao i molitve za zdravqe vladara i blagostawe u drà-

vi.64

»Crkveno pojawe«, »pevawe psalama« i okupqawe

u crkvi na liturgiji isti~u duhovnu i versku stranu

praznika.65

U sakralnoj topografiji Beograda Saborna

crkva je predstavqala najva`niju ta~ku, obezbediv{i

tako istaknuto mesto u javnim sve~anostima jo{ od

vremena prve vladavine kneza Milo{a. Sve~anim do-

~ekom vladara pred crkvom, od strane poglavara crkve

i ostalog sve{tenstva, iskazivano je po{tovawe kako

prema vladaru, tako i prema samom hramu. Simbolika

ulaznih crkvenih vrata oslawa se na tradiciju anti~kih

i ranohri{}anskih korena, dok je u teolo{ko-alego-

rijskom zna~ewu ulazna kapija ozna~avala mesto susre-

ta spoqa{weg – profanog i unutra{weg – posve}enog

sveta66

, ~ime je jo{ vi{e isticana va`nost li~nosti

koja kroz ta vrata prolazi.

Osim u hri{}anskim crkvama, blagodarewa su obav-

qena u jevrejskoj sinagogi, a ~estitke kraqu uputili su

i predstavnici muslimanske vere. Ove ~iwenice idu u

prilog ideji da je kraq Milan sebe video kao »zastup-

nika pravde i branioca slobode, jednake za sve gra|ane

i sve veroispovesti«, ali istovremeno ukazuju i na po-

stojawe obaveze svih gra|ana na odanost i lojalnost

kraqu. Slu`be u hramovima mawinskih verskih zajed-

nica povodom dràvnih praznika zna~ile su wihovu

te`wu ka ukqu~ivawu u sisteme i institucije srpske

dràve.67

Narodno slavqe na raznim lokacijama gradskog am-

bijenta tokom ve~erwih i popodnevnih sati ukazuje na

masovni karakter sve~anosti. Prono{ewe bakqade sve-

~ano osvetqenim ulicama grada i vatromet postali su

neizostavni elementi efemernog spektakla u 19. veku.68

Simbolika svetlosti vodi poreklo iz evropske tradi-

cije, ~ije korene moèmo traìti u anti~koj epohi.

Ideja vatre, koja odagnava sile mraka, ukorewena je u

retori~kom suprotstavqawu @ivota i Smrti, Dana i

No}i, Dobra i Zla, Svetlosti i Tame.69

Primena ove

simbolike u izraàvawu politi~kih stavova zasnova-

na je na ideji izlaska iz sveta tame u svet svetlosti i

blagostawa. Takvo tuma~ewe obezbedilo je simbolici

svetla vi{estruku primenu i zna~ajno mesto u formu-

laciji vladarske ideologije, kao i u svim vidovima we-

nog formalnog ispoqavawa. Wena popularnost od re-

nesanse pa tokom narednih vekova moè se objasniti

te`wom ka uspostavqawu »novog politi~kog zlatnog

doba«,70

koje je u Srbiji izjedna~avano sa obnovom dràv-

ne samostalnosti i povratkom izgubqenih teritorija.

Vizija o obnovi zlatnog doba nacije bila je definisana

politi~kim idealima iz vremena kneza Mihaila, ali je

sticajem istorijskih okolnosti realizovana delom kra-

qa Milana, i to najpre oslobo|ewem ju`nih srpskih

oblasti u srpsko-turskim ratovima, a potom progla-

{ewem Kraqevine Srbije.71

U duhu ideja istorizma verovawe u ra|awe, rast,

procvat i propadawe naroda i kultura postalo je

okvir za ispitivawe i tuma~ewe zna~ewa doga|aja iz

pro{losti i sada{wosti. ê`wa za idealizovanim

zlatnim dobom i herojskom pro{lo{}u dobila je vred-

nost uzora za op{tu regeneraciju naroda u sada{wosti.

Jo{ od druge polovine 18. veka kulturni medijevalizam

i istorijski klasicizam postali su va`no mesto poli-

tike i umetnosti u gotovo svim evropskim zemqama.

Sredwovekovna epoha i weno »zlatno doba« etni~kih

heroja odgovarale su istoristi~koj viziji, koja je do-

prinosila {irewu nacionalnih kultova.72

U Srbiji

19. veka na vladara se gledalo kao na spasiteqa naroda,73

koji }e ostvariti politi~ko osamostaqewe dràve i

nacije. Takvo shvatawe naro~ito je do{lo do izraàja

nakon tragi~ne smrti kneza Mihaila, kada li~nost

vladara prerasta u simboli~nu figuru u kojoj su subli-

mirane dràvna ideologija i vizija budu}nosti cele

nacije. U pesmi Proglas Kraqevine Srbije74

kraq Milan

je ozna~en kao spasilac naroda koji }e srpsku dràvu

dovesti do uspona.

Namenu efemerne umetnosti treba traìti pre sve-

ga u stvarawu iluzije mo}i i stabilnosti dràve i vla-

dara, koji je ̀ eleo da svoju vladavinu ozna~i kao po~etak


91

novih vremena.75

U panegiri~koj poeziji i na parola-

ma koje su ukra{avale efemernu arhitekturu ~esto su

potencirane ideje o »novom po~etku«. Da je u svesti

srpskog naroda postojalo doìvqavawe 22. februara

kao po~etka novog doba govore nam novinski ~lanci

povodom proslave praznika Cveti 1882: Kakva radost

{to u novom dobu prvi sve~ani narodni dan jesu ba{ Cve-

ti! Mi smo postojano nastojali da srpski narod posta-

ne narod evropski, a jednu ta~ku tog razvoja krunisao je

22. februar. Na velike dane narodne istorije, vi{e nego

ina~e, pro{lost postaje kolevka budu}nosti i u~ite-

qica ìvota…76

Sli~ne poruke sadrào je govor za-

stupnika mitropolita Mojseja, koji je blagodarewe za-

vr{io re~ima: …Mi danas stavqamo na{a srca i na{u

odanost u podno`je Prestola Tvoga, Prvi i veliki

Kraqu Srpski! Neka je blagosloven veliki istorijski dan

novog ìvota, nove slave i veli~ine za srpski narod i

srpsku crkvu…

O po~etku novog doba, koje }e nastupiti proglasom

kraqevine, govore i stihovi nove Kraqevske himne:

…Iz mra~noga sinu groba / Srpske krune novi sjaj, / Na-

stalo je novo doba – / Novu sre}u Boè daj! / Kraqevinu

srpsku brani, / Petvekovne borbe plod; / Kraq-Milana

Boè hrani / Moli Ti se srpski rod!… Sli~ne ideje uo~-

qive su i u patriotskoj poeziji, objavqenoj u Srbadi-

ji77

: …Pa sada posle petstotin’ leta, / Posle nesre}a,

poraza kleta, / Posle o~aja, muka i jada, / Pozdravqa Sr-

bin svog kraqa mlada, / Pozdravqa krunu lep{ega sjaja, /

Boqeg nara{taja…

Prema utvr|enoj tradiciji srpskih vladara, povo-

dom sve~anog ~ina odlikovani su zaslu`ni pojedinci

novoustanovqenim ordenom Belog orla.78

Svojim izgle-

BIQANA MI[I]


Sl. 3. Istorijska scena na Velikoj pijaci u Beogradu 10/22. avgusta 1872, litografija Karola Pop Satmarija

dom, orden je predstavqao direktnu aluziju na kraqev-

sku krunu, ~ime je postao jo{ jedna formalna potvrda

legitimnosti novog dràvnog ustrojstva i dinastije,

koja se temeqila na ba{tini sredwovekovne srpske dr-

àve. Centralni motiv ordena – nemawi}ki dvoglavi

orao – posta}e, potom, i sredi{wi element grba Kra-

qevine Srbije.79

Osim ordena Belog orla, koji je dode-

qivan za »sve zasluge prema Kraqu, Kraqevskom domu

ili prema dràvi po svim granama dràvne uprave«,

kraq Milan je ustanovio i orden Svetog Save u ciqu

»nagra|ivawa zasluga ste~enih za prosvetu, kwièvnost

i lepe ve{tine«.80

Povodom obnove kraqevine izlive-

na je medaqa po ugledu na praksu evropskih vladara, ko-

ja vodi poreklo iz renesansne tradicije obeleàvawa

va`nih istorijskih doga|aja.81

Srebrna medaqa kru`-

nog oblika ponavqa centralni motiv ordena. Na pred-

woj strani nalazi se dràvni grb Kraqevine Srbije,

dok je na pole|ini natpis Obnoviocima Srpske Kraqe-

vine blagodarna Otaxbina.

U kontekstu programa sve~anosti prire|ivawe po-

zori{ne predstave stavqalo je akcenat na wen kulturni

aspekt. Od svog osnivawa, Narodno pozori{te je doìv-

qavano kao »~uvar narodnog jezika i budilnik narodne

svesti« i »ìvi znak potpune narodne samosvesti i je-

mac narodne budu}nosti«.82

Samim tim, u~estvovawe

ustanove od takvog ugleda u narodu jo{ vi{e je dopri-

nelo veli~anstvenosti proslave.83

Program predstave

oslikavao je u potpunosti ideje vladarske mitologije

zasnovane na kontinuitetu Obrenovi}a sa slavnim pred-

stavnicima pro{losti – vladarima iz dinastije Ne-

mawi}a. Uticaj tih ideja prisutan je i u umetni~kim

programima, o ~emu svedo~i slikani program pozori-

{nog enterijera, koji su ~inili medaqoni sa likovima

istaknutih predstavnika srpskog naroda i grbovi svih

srpskih zemaqa. Na velikoj zavesi, koja je bila posebno

dekorisana za ovu priliku, predstavqena je kraqevska

kruna okruèna zelenim vencem. Kombinovawe ovih

elemenata trebalo je da iskaè ideje o dugove~nosti

vladara i kraqevine. Sli~ne ideolo{ko-politi~ke

konotacije nosila je i posledwa scena predstave, u ko-

joj dva an|ela drè kraqevsku krunu, izraàvaju}i

shvatawe o boànskom poreklu kraqevske vlasti,84

~i-

me se tuma~ewe ~ina krunisawa pribliìlo sredwove-

kovnim normama.

Prate}i element efemernog spektakla predstavqa i

propagandna, patriotska poezija. Ona ~ini deo tradi-

cionalne prakse, koji je s vremenom modifikovan i

institucionalizovan u okviru programa javnih sve~a-

nosti. Razvojem polifonog pevawa i osnivawem prvih

peva~kih dru{tava u Srbiji, pesme patriotsko-pro-

gresivnog karaktera preno{ene su u horski repertoar,

postaju}i predmet interesovawa {kolovanih muzi~ara

i kompozitora. Time je formulisan mo}an ritualni si-

stem, baziran na staroj gra|i, prilago|enoj novim potre-

bama. Kao {to je u efemernoj arhitekturi bio o~evidan

odjek baroknih oblika, tako se i stapawe politi~kih i

religioznih elemenata, kao karakteristika baroknih

sve~anosti, javqa u okviru novih formi horskog peva-

wa. Forma prigodnih panegiri~kih pesama, objavqenih

u Srbadiji i [ap~aninu, veoma je jednostavna i jasna, sa

~estim ponavqawem slogana i parola,85

{to je imalo

za ciq pokretawe sna`nih emocija i patriotskih ose-

}awa javnosti. Ova vrsta poezije, koja je ~esto bila pre-

pevana uz narodne melodije, postala je va`no sredstvo

politi~ke propagande, ~uvaju}i se}awe na dràvne

uspehe i doga|aje dugo nakon wihovog odigravawa.86

Uspostavqawe kontinuiteta sa pro{lo{}u idejno je

odredilo i re{ewe novog dràvnog grba, ~ija je izrada


93

Sl. 4. Velika pijaca oko 1859

otpo~ela dono{ewem Zakona o grbu Kraqevine Srbi-

je.87

Grb je koncipiran tako da pokazuje da Kraqevina

Srbija nije nova dràva, ve} da nastavqa nemawi}ku

sredwovekovnu i obrenovi}evsku novovekovnu tradi-

ciju. Na wemu su skladno ukomponovani nemawi}ki be-

li orao, grb Kneèvine Srbije (beli krst na crvenom

{titu sa ~etiri ocila) i kraqevska kruna, koja stoji

iznad orlovskih glava, dok im je ispod kanxi po jedan

krin. Ceo grb oivi~en je purpurnim hermelinskim

pla{tom i ponovqenim motivom kraqevske krune. Grb

je prvi put izra|en krajem 1882. u be~koj radionici ba-

rona [trela.88

U obezbe|ivawu legitimnog prava na vlast va`nu

ulogu imalo je i formulisawe novog dràvnog praz-

ni~nog kalendara. Ukidawe starih praznika i wihovo

zamewivawe novim uvek se odvijalo u skladu sa kursom

politike dràve.89

Slavqewe »op{tenarodnih praz-

nika« jedan je od najzna~ajnijih momenata dinasti~ke

mitologije. U vreme vladavine kneza Milo{a kao glav-

ni dràvni praznik slavqen je dan ~itawa Hati{eri-

fa (12. decembar). U vreme kneza Milana taj praznik je

najpre zamewen 20. junom – danom objave rata 1876, a po-

tom 22. februarom – danom proglasa kraqevine.90

Na ovim postulatima formirani elementi glori-

fikacije vladara i dinastije posta}e ne samo central-

no mesto dinasti~ke mitologije nego i glavna tema pa-

triotske poezije i umetnosti u celini.

PUTOVAWE KRAQA MILANA: EFEMERNI

SPEKTAKL U SRPSKIM GRADOVIMA

Za kraqa Milana i tada{wu napredwa~ku vladu pr-

venstveni ciq progla{ewa Kraqevine Srbije bio je

spasavawe reìma. Iako wihova namera nije bila da

doga|aj iskoriste za nacionalnu propagandu, celu Srbi-

ju zahvatio je talas patriotskog odu{evqewa. Kraqu i

vladi neprestano su stizali telegrami, pozdravne

adrese i pozivi iz svih gradova Srbije, me|u kojima se

posebno izdvojila ~estitka Karanov~ana, koji su, pove-

zuju}i slavu stare srpske sredwovekovne dinastije sa

novim kraqem nezavisne Srbije, poèleli da se »pod

BIQANA MI[I]


Sl. 5. Kraqev trg krajem 19. veka

skriptom Kraqevstva Tvoga ujedini raskomadano srp-

stvo na Balkanu«. Isti~u}i da proglas kraqevine »sa

stanovi{ta religioznog i crkvenog, stoji u vezi sa

svetom crkvom«, oni su pozvali kraqa Milana da, u du-

hu sredwovekovne tradicije, bude miropomazan u mana-

stiru @i~i.91

S obzirom na to da su kraqevska putovawa uvek pre-

cizno unapred reìrana, tako da se u krajwoj instanci

svode na »put kroz dekoracije«, organizatori putovawa

koristili su sva raspoloìva sredstva da vladara ube-

de u ono {to wima, kao vladi, ide u prilog. Me|utim,

do izvesnih izmena u planu putovawa dolazilo je zbog

molbi gra|ana da kraq poseti wihov kraj, ali i zbog

delovawa i agitacije opozicije. I pored navedenih

~iwenica koje su predstavqale nali~je kraqevog puto-

vawa i o kojima zvani~ne novine nisu izve{tavale,

ipak je prvobitni ciq ove odluke ostvaren. Bu|ewe pa-

triotskih ose}awa naroda doprinelo je da se na neko

vreme potisnu problemi i neraspoloèwe, izazvani

prethodnim ratovima i te{kom ekonomskom situaci-

jom. U takvim okolnostima proglas kraqevine delovao

je stimulativno na voqu naroda da te te{ko}e prevla-

da. Iz tih razloga moèmo govoriti o velikom broju

gradova u Srbiji koji su sa iskrenim odu{evqewem do-

~ekali vest i koji su bili ponosni da u svom kraju po-

zdrave novog srpskog kraqa.

Tokom jednomese~nog putovawa, od 8. aprila do 9.

maja 1882, kraq Milan I Obrenovi} posetio je [abac,

Obrenovac, Poègu, Dobriwu, â~ak, Karanovac, Kru-

{evac, Kur{umliju, Prokupqe, Leskovac, Ni{, Kwa-

èvac, Zaje~ar i Negotin.92

Srpske novine pratile su

tok putovawa i donosile detaqne opise sve~anih do~eka

i susreta kraqa s narodom. Odlazak vladara iz prestoni-

ce okupio je 8. aprila mno{tvo sveta ispred Saborne

crkve i na savskoj obali. Polazak iz dvora ozna~en je

topovskom paqbom sa gradskih bedema. Nakon molitve

u crkvi, kraqevska porodica do~ekana je vojnim po~a-

stima, pozdravima naroda i predstavnika stranih ze-

maqa na savskom pristani{tu.93

Parobrod sa visokim

zvanicama, ukra{en srpskom kraqevskom zastavom, is-

plovio je uz gruvawe topova.

Prema ustaqenom redosledu, kraqevska porodica je

nakon sve~anog do~eka u [apcu posetila crkvu i vla-

di~anski konak. Dekor grada ~inile su trijumfalne

kapije, piramide i brojni transparenti, rasko{no

osvetqewe i vatromet ispred zgrade na~elstva. Pose-

ban akcenat stavqen je na posetu zgradi okru`nog suda,

u kojoj je 1828. godine ro|en kraqev otac. Sve~anost je

uveli~ana prisustvom uglednih gostiju iz okolnih gra-

dova Srbije i Ugarske.94

Kraq je daqi put ka Obrenov-

cu,95

gradu koji nosi ime dinastije, nastavio bez poro-

dice, samo u prisustvu predsednika vlade i pratwe.

Potom su sledili Ub, Nepri~ava, Lukovac i Vaqevo,

gde je kraqevska pratwa bila toliko uve}ana da je bro-

jala preko 400 kowanika. Na putu do vaqevske crkve,

~ija su zvona ozna~ila otvarawe vrata u znak dobrodo-

{lice vladaru, kraq je prolazio kroz trijumfalne ka-

pije i redove naroda i vojske. Poseta je zavr{ena sve~a-

nim prolaskom vladara kroz glavne ulice i posetom

bataqonu narodne vojske, ulogorenom na Gradcu.

Umesto planirane posete Uìcu,96

kraq je odlu~io

da na putu za Poègu poseti Dobriwu, rodno mesto kneza

Milo{a. Poseta maloj dobriwskoj crkvi Svetih apo-

stola Petra i Pavla, ~iji je ktitor bio knez Milo{,97

a kojoj }e kraq Milan naredne, 1883. godine darovati

ikonostas,98

pored standardnog imala je i posebno zna-

~ewe, jer se u woj nalazio i grob oca kneza Milo{a.99

Iako se za kraqev dolazak saznalo samo dan ranije, do~ek

u Dobriwi bio je u potpunosti dostojan visokog gosta.

Gorelo je na stotine lampiona ~ija je svetlost ukra{a-

vala crkvu i {kolu,100

najuglednija zdawa u selu, koja su

svojom istorijom bila vezana za slavnog osniva~a di-

nastije. U koncepciji proslava varo{i i sela sledili

su primere gradskih sve~anosti, koje su podrazumevale

posebno isticawe javnih gra|evina kao simbola pro{-

losti i tradicije, dràvnosti i kontinuiteta.

Napustiv{i Dobriwu, kraq je na putu za Karanovac

posetio Poègu i â~ak: …Jo{ uvek su se ~uli topovi

iz â~ka, kada su po~ele da gruvaju prangije iz prvih sela

na putu, pozdravqaju}i prvog kraqa Srbije… Celo se Po-

moravqe utrkivalo ko }e lep{e i srda~nije do~ekati

kraqa…101

Nasuprot nepredvi|enim posetama Dobri-

wi i â~ku, Karanov~ani su za kraqev dolazak znali

prakti~no od samog proglasa kraqevine. Svojim pozdra-

vom kraqu, koji je mo`da bio presudan za odluku o orga-

nizovawu puta, oni su pozvali vladara da u duhu srpske

sredwovekovne tradicije bude miropomazan u manastiru

@i~i, koji je »za ovu priliku priugotovio malo onog

istek{eg uqa iz rake Simeona Miroto~ivog, sa kojim je

Sveti Sava brata svoga prvoven~anog Stefana na kra-

qevstvo pomazao«.102

U izve{tajima Videla isticano je

da su na manastirskoj crkvi ve} otvorena nova vrata,

{to je zna~ilo da je @i~a, umesto sedam, sada imala

ukupno osam ulaza.103

U narodu je @i~a nazivana »sed-

movratom« na osnovu predawa da je za svakog kraqa, ~i-

je se krunisawe ovde pripremalo, otvaran poseban ulaz

koji je posle zavr{enog obreda ponovo zatvaran.104

U

otvarawu »osmih« vrata uo~ava se intencija da se kru-

nisawe prvog srpskog novovekovnog kraqa predstavi

kao nastavak sredwovekovne prakse. U ~ast dolaska no-

vog srpskog kraqa ime Karanovca je promeweno u Kraqe-

vo,105

{to je obrazloèno èqom da ime »kraqevskog

grada« ponese upravo ona varo{ koja je najblià »kraqev-

skoj @i~i«. Boravak kraqa u Karanovcu proslavqen je


95

op{tim slavqem na svim va`nijim ulicama i trgovi-

ma grada.

Va`nost kraqevog dolaska u oblasti srpske sred-

wovekovne dràve potvr|uju re~i izve{ta~a Srpskih

novina: …Pet stotina godina ~amile su ove kr{ne gore

… i zatreptao je od miline stari Magli~ grad, kad je

posle toliko vekova video ispred sebe kraqa svoga, a povrh

sebe zastavu srpsku, koja se radosno lepr{a… Nikada kraq

srpski, nikada stari Nemawi}i nisu ovako slavno pro{li

ovom slavnom klisurom u slavnu zadu`binu svoju!…106

Na

putu ka Studenici, »materi crkava srpskih«, kraq je

i{ao »kraqevskim putem«, koji se upravo u to vreme

ponovo gradio.107

Rasko{ni opisi i pompeznost koja

je pratila kraqev odlazak u svetiwu ukazuju na zna~aj

povezivawa srpskih drevnosti i imena novog kraqa u

ciqu bu|ewa nacionalnih ose}awa naroda. Ulazak

kraqa u manastirski kompleks ozna~ila su zvona i puca-

we prangija. Narod je pohrlio u crkvu da vidi »prvog

kraqa srpskog u prvoj crkvi srpskoj, da vidi slavnog

Obrenovi}a pred svetim Nemawi}ima, da vidi Milana

Prvog, pred Nemawom Prvim«. Kada su se ponovo posle

pet vekova u Studenici ~ule re~i »Blagovjernomu i hri-

stoqubivomu Kraqu«, kraq Milan je prvi klekao pred

kivotom Stefana Prvoven~anog i Simeona Miroto~i-

vog i celivao mo{ti svetiteqa.

Posete manastiru Studenici, a naro~ito @i~i,

predstavqale su centralno mesto kraqevog putovawa.

@i~a, kao mesto krunisawa sredwovekovnih srpskih

vladara, zauzimala je posebno mesto u formulaciji vla-

darske mitologije. Posebno ose}awe prema ovoj sve-

tiwi iskazuje autor opisa u Srpskim novinama, koji

prime}uje da je to »jedina srpska svetiwa koja nije zbi-

jena u gudure i vrta~e« pa, prema tome, »nije zidana za

pustiwa~ewe i ispa{tawe, nego za slave i sve~anosti,

za krunisawe kraqeva srpskih«.108

Nakon kraqeve po-

sete manastiru, ~ija je crkva bila u veoma lo{em stawu

i gotovo dopola razru{ena (sl. 6), javila se ideja o is-

traìvawima koja bi omogu}ila obnovu crkve prema

wenom prvobitnom izgledu.109

Za do~ek vladara nakon

povratka iz @i~e Kraqevo je organizovalo rasko{an

vatromet. Da je sve~anost u prestonici postala uzor

svim varo{ima u unutra{wosti govori ~iwenica da

su u gradu bile podignute rasko{ne trijumfalne kapi-

je, da su radwe, ku}e i drve}e po ulicama bili ukra{e-

ni cve}em, vencima, lampionima i trobojkama.

Slede}e »stanice« na kraqevom putu bile su Trste-

nik, Kru{evac, Vlasotince i Vrawe. U novooslobo|e-

nim teritorijama kraq je uìvao veliko po{tovawe i

popularnost zbog svojih zasluga u srpsko-turskom ratu.

Kao {to je bio slu~aj sa proslavom povodom objave pro-

gla{ewa, tako je i sada najpompezniji do~ek kraq do-

ìveo u Ni{u. Na ~etiri strane grada postavqene su

trijumfalne kapije, a u samom centru, na pijaci, kod tzv.

Pa{a-xamije, bila je piramida ukra{ena portretima

~lanova kraqevskog doma.110

Konstrukcije efemernih

gra|evina obra|ene su slikanim platnom koje je simuli-

ralo gradwu od fino tesanog kamena. Posebna komisi-

ja brinula je o pripremi raznih sprava za osvetqavawe

grada. Najrasko{nija od ~etiri trijumfalne kapije

podignuta je kod gostionice »Berlin«, gde se nalazila

raskrsnica glavne ulice i one koja vodi ka crkvi. Dekor

ove kapije ~inili su grbovi srpskih zemaqa na wenim

bo~nim stranama i dve skulpture na vrhu. Ostale kapi-

je nalazile su se na putevima koji su iz Ni{a vodili u

Prokupqe, Leskovac i Pirot. Na svim kapijama i pi-

ramidi bile su parole zahvalnosti i pozdrava kraqu.

Pred glavnom gradskom kapijom postavqene su dve mawe

piramide, sa~iwene od pu{aka i jednog topa »pozadwa-

ka«. Ovaj motiv dobio je istaknuto mesto u programu

dekoracije Ni{a, prvenstveno zbog zasluga kraqa Mi-

lana u oslobo|ewu grada od turske vlasti i wegovo pri-

pajawe Srbiji. Konceptom dekoracije i proslave evoci-

rane su uspomene na trijumfalni ulazak kraqa Milana

u Ni{ 1878. Ulazak kraqa u grad vojska je objavila to-

povima na Gorici, uzvi{ewu kraj Ni{a.111

Negotin je bio posledwa stanica na dugom kraqe-

vom putovawu. Kao {to je sve~ano bio ispra}en, tako je

9. maja kraq sve~ano do~ekan u prestonici vojnim po-

~astima i pozdravima kraqice, ministara, oficira i

~inovnika. Dolazak parobroda »Sofija« ozna~ila su

zvona Saborne crkve i topovi sa bedema Beogradske

tvr|ave. Nakon do~eka na pristani{tu i u Sabornoj

crkvi slede}a kqu~na ta~ka bio je Dvor, ~ime je ispo-

{tovan koncept kretawa procesija, fiksiran u vreme

prve vladavine kneza Milo{a. Ponavqawe istog puta u

svakoj narednoj proslavi imalo je za ciq simboli~no

isticawe kontinuiteta i tradicije kao osnove mo}i i

snage dinastije.

KONCEPT EFEMERNOG SPEKTAKLA

U GRADOVIMA KRAQEVINE SRBIJE

Koncept javnih sve~anosti organizovanih u grado-

vima Srbije bio je ne{to druga~iji u odnosu na proslavu

progla{ewa kraqevine u Beogradu. Dok je u prestonici

izostao momenat »sve~anog ulaska vladara u grad«,112

usled ~ega je program efemernog spektakla bio pro-

storno vezan za uì centar grada, ~ije su glavne ta~ke

bile Saborna crkva, Kraqev trg i Dvor, u ve}ini gra-

dova, koje je kraq ovom prilikom posetio po~etak sve-

~anosti bio je vezan za do~ek vladara na pristani{tu

ili izvan grada. »Veliki put procesija«, kojim su isti-

cane najva`nije ta~ke u topografiji grada, formulisan

je jo{ u renesansi, kada su vladarske povorke naj~e{}e

bile organizovane nakon krunisawa, s ciqem da kraq

BIQANA MI[I]


obi|e svoje provincije i da se prikaè narodu u novom

vladarskom dostojanstvu.113

U idejnoj osnovi sve~ani ulazak kraqa u grad orga-

nizovan je po staroj sredwovekovnoj praksi, koja je za

uzor imala model Hristovog ulaska u Jerusalim, kao i

anti~ki model entrata rimskih careva. Osnovni sim-

boli~ki mehanizam sve~anih ulazaka ostao je neizmewen

tokom 19. veka, s tim {to glavni protagonista spekta-

kla vi{e nije samo vladar ve} podjednako va`no mesto,

u duhu gra|ansko-buròaske kulture, dobija proslav-

qawe grada i dràve. Sve~ani prolazak vladara kroz

ulaznu kapiju, kao simboli~na predstava wegove apote-

oze, postao je okosnica spektakla, kao {to su to bili

crkva i dvor – sredi{ta politi~ke i crkvene mo}i.

Put kojim je vladar prolazio posipan je cve}em i

vencima zelenog li{}a. U duhu hri{}anskog u~ewa

simbolika »mirisnog tepiha« moè da se tuma~i u kon-

tekstu Hristovog do~eka pred Jerusalimom, gde su ga de-

ca i ène posipali palminim gran~icama i cve}em.

Taj obi~aj je prisutan i u vladarskim sve~anostima za-

padnoevropskih zemaqa kao op{te mesto dvorskog ce-

remonijala. Obi~aj da se kraq proveze ulicama grada

tako|e vodi poreklo iz renesansne tradicije anti~kih

korena, koja je vezana za posete vladara gradovima na-

kon pobeda i ratnih pohoda.114

Osim trgova i ulica, pristani{ta su u 19. veku bi-

la va`na mesta dru{tvenog i ekonomskog ìvota grada.

Beogradsko Savsko pristani{te predstavqalo je cen-

tralno mesto grada, gde se ose}ala »najve}a ìvost i gde

su bile najmodernije zgrade, trgovinske kancelarije i

veliki magacini«. Time je ono dobilo posebnu ulogu u

sve~anostima i proslavama, kao ta~ka na kojoj su one po-

~iwale ili se na woj zavr{avale (sl. 6). U oba slu~aja

to je bila jedna od kulminacionih ta~aka proslave. S

obzirom na to da se u 19. veku najve}i broj putovawa

obavqao vodenim putevima, posebnu vrstu ceremonija

predstavqali su do~eci i ispra}aji vladara ili dru-

gih va`nih li~nosti. Beogradsko pristani{te bilo je

jedno od najva`nijih mesta u gradu, ne samo kao glavna

ta~ka ekonomskog i trgova~kog ìvota ve} i kao va`no

mesto kulturnih i politi~kih zbivawa. Ulazna gradska

kapija, nekada sme{tena u neposrednoj blizini prista-

ni{ta,115

ukra{avana je prilikom va`nih sve~anosti,

dobijaju}i tako simboli~nu funkciju porta triumphalis.U svim varo{ima u Srbiji koje su leàle na rekama

pristani{ta su imala istu va`nost. Wihova uloga do-

{la je do punog izraàja tokom kraqevog putovawa, ka-

da se narod okupqao i du` obala reka pozdravqaju}i

cve}em i zastavama prolazak kraqevskog broda.

Utvr|ena mar{ruta kretawa kraqevske povorke go-

vori u prilog precizne organizacije efemernog spek-

takla. U wemu su isticana tri kqu~na momenta: do~ek

vladara i slavqe na ulicama, slu`ba u crkvi i sve~a-

nost pred zgradom u kojoj }e vladar odsesti, koja je po

pravilu bila najuglednija i najlep{a gra|evina u tom

mestu (sreska ku}a, {kola, vladi~anski konak i sl.). U

drugoj polovini 19. veka posebno dolazi do izraàja

u~e{}e dràvne uprave u formirawu i oblikovawu se-

oskih i gradskih sredi{ta. Podizawem javnih gra|e-

vina dràvna uprava je ostvarivala svoje delovawe.116

Iako veoma skromne po svojim arhitektonskim vred-

nostima, u nerazvijenoj strukturi seoskih naseqa ove

gra|evine su imale izuzetnu vrednost. Svojom funkci-

jom i izgledom one su uticale na stvarawe seoskih sre-

di{ta, daju}i im odre|eni arhitektonski okvir. Put

sve~anih procesija obi~no se poklapao sa sredi{tem

socijalnog i ekonomskog ìvota grada, koji se podi-

zawem efemernih arhitektonskih kulisa pretvarao u

»scenu« na kojoj se odvijala sve~anost.117

U preobraà-

ju grada tokom efemernog spektakla mogu se uo~iti ele-

menti pozori{ne umetnosti, ~iji je uticaj na koncept

sve~anosti neosporan.

Trijumfalne kapije su naj~e{}e postavqane na po-

~etku i/ili na kraju puta procesije. Postavqane su kao

samostalni ili prisloweni elementi. Wihova uloga u

programu spektakla naj~e{}e je nosila zna~ewe uvoda

ili kulminacije doga|aja. Od renesanse upotreba trijum-

falnog luka postaje sve u~estalija, jer on nije posmatran

samo kao arhitektonski ve} i kao funkcionalni ele-

ment u urbanisti~kom re{ewu grada. Postavqawe luka

na ~elo neke ulice davalo joj je posebnu va`nost, dok je

ulazak na trg kroz trijumfalnu kapiju davao tom prosto-

ru va`nost glavnog gradskog trga.118

Prilikom sve~anog

do~eka kraqa Milana u srpskim varo{ima naj~e{}e su

podizane po ~etiri trijumfalne kapije, i to na svim

stranama i pravcima iz kojih se moglo u}i u grad.119

Standardni deo dekoracije kapija predstavqali su

transparenti i parole propagandnog karaktera, koji su

obi~no izraàvali patriotske stavove sli~ne onima u

panegiri~koj poeziji. Da se, u tom smislu, trijumfalna

kapija moè shvatiti kao istaknuto mesto za izno{e-

we politi~kih stavova, svedo~e doga|aji u Uìcu gde

su kapije posluìle opoziciji da izrazi svoje patri-

otske stavove prema Bosni i Hercegovini. Pored nat-

pisa, kapije su mogle da sadrè statue, grbove, slikane

predstave, zastave, cvetne ukrase i sli~no. Izbor tih

elemenata nikad nije bio slu~ajan i nosio je adekvatna

simboli~ka zna~ewa.120

Veliki problem za dana{we

istraìva~e predstavqa nepostojawe fotodokumenta-

cije o izgledu efemernih konstrukcija, jer su opisi u

novinama ~esto nedovoqni za potpunu rekonstrukciju

wihovog izgleda.121

Ukrasi na fasadama gradskih zdawa naj~e{}e su bi-

li u slu`bi isticawa nacionalnih atributa i ideja


97

trajawa, postojanosti i kontinuiteta dràve i nacije.

Postavqawe dràvnih zastava na visokim jarbolima

predstavqa eksplicitan primer potencirawa dràvne

samostalnosti, dok simbolika cve}a i li{}a moè da

ima dubqa tuma~ewa. Zbog svoje dekorativnosti, ali jo{

vi{e zbog svog simboli~kog zna~ewa, br{qan je bio ne-

izostavan element dekoracije grada. U mnogim amble-

matskim zbornicima wegovo zna~ewe je definisano u

kontekstu zasluènih pohvala, slave i besmrtnosti.122

Posebno ukra{avani prozori na ku}ama i radwama deo

su prihva}ene tradicije, ~ije poreklo moèmo traì-

ti u kulturnom nasle|u Otomanskog carstva.123

Deo »scenografije« efemernog spektakla predstav-

qale su piramide, podizane obi~no na raskr{}ima

ulica ili ispred va`nih javnih zdawa. U Srpskim no-

vinama isti~e se da je u [apcu piramida bila predmet

posebnog osvetqewa, dok je u Ni{u bilo postavqeno

vi{e wih: jedna u samom centru grada i dve uz glavnu

trijumfalnu kapiju. Prva od ni{kih piramida bila je

ukra{ena portretima ~lanova vladarske porodice,

{to je dopuwavalo weno zna~ewe vezano za ideje veli-

~ajnosti i glorifikacije vladarske li~nosti. Pisani

tekst (subscriptio) u tom slu~aju mogao bi da se shvati kao

prate}i element likovnog prikaza, {to je piramidi

davalo amblematsko zna~ewe.124

êsta primena pira-

mide od 18. veka bila je posledica neoklasicisti~kog

shvatawa ove forme. Upotreba tog elementa u Srbiji

primetna je jo{ od organizovawa prvih javnih sve~a-

nosti u 19. veku. Naj~e{}e je podizana u ~ast istaknu-

tih pojedinaca. Weno primarno zna~ewe slave (amblem

Gloria de’ Prencipi)125i memorije

126obezbedilo je pri-

menu piramide kao forme u kojoj su oblikovane barok-

ne i neoklasicisti~ke grobnice.127

Dve mawe piramide u Ni{u bile su izra|ene od pu-

{aka i drugog oru`ja, {to je mewalo wihovo primarno

simboli~ko zna~ewe. Militantni trofeji su prven-

BIQANA MI[I]


Sl. 6. Izgled beogradskog pristani{ta iz 1884

stveno atributi vojnika, ali su, {irim tuma~ewem,

upotrebqavani kao amblem Amor Patriae i simboli po-

bede.128

Piramide su naj~e{}e postavqane ispred ka-

sarni ili na istaknutim mestima raskr{}a ulica i

trgova. Postavqawe piramide uz glavnu trijumfalnu

kapiju u Ni{u trebalo je da istakne zasluge kraqa Mi-

lana za oslobo|ewe grada, ~ime bi se wihovo zna~ewe

moglo tuma~iti najpre u kontekstu simbola pobede.

Balkoni, tribine, paviqoni, {atori i sli~ne efe-

merne konstrukcije podizane su kao mesta sa kojih je

vladar posmatrao sve~anost i obra}ao se okupqenom na-

rodu. Wihovo poreklo se, s jedne strane, moè traìti u

hri{}anskoj tradiciji krunisawa vladara.129

Va`nost

koja je pridavana mestu namewenom vladaru proistica-

la je iz zna~ewa vladarske funkcije u pravoslavnom

svetu. Wegovo izdvajawe pomo}u arhitektonskih ele-

menata isti~e ideju da je vladar »uzvi{eniji od drugih

dràvnih ~lanova« i »najsposobniji, najuzvi{eniji i

najmo}niji posrednik izme|u wih«.130

S druge strane,

efemerne konstrukcije klasicisti~kih formi imaju

dodirne ta~ke i sa starijom evropskom praksom, zastu-

pqenom naro~ito u dvorskom ceremonijalu sredwoe-

vropskih zemaqa.

S obzirom na to da su efemerni elementi uglavnom

lake konstrukcije sa puno otvora i komunikacija sa

spoqa{wim prostorom, moè se zakqu~iti da je izdva-

jawe vladarske li~nosti samo simboli~no, odnosno da

se fizi~ki teì brisawu granica izme|u wega i poda-

nika. Proìmawem prostora u kojem stoji vladar i

onoga u kojem je narod ostvaruje se princip jedinstva,

koji ima nagla{enu retori~ku funkciju, poznatu i po-

pularnu jo{ iz barokne epohe. Balkoni i tribine su

naj~e{}e postavqani uz zgrade u kojima je kraq Milan

odsedao tokom puta, a wihova uloga u efemernom spek-

taklu bila je vezana za wegov javni deo, ~iji je glavni

akter bio narod.

Sadràje efemernih konstrukcija odre|ivala je, u

najve}oj meri, savremena politi~ka mitologija, koja se

nije oslawala na op{ta mesta evropskih propagandnih

programa, ve} je bila direktno odre|ena nacionalnom

istorijom. U skladu sa idejama romanti~arskog isto-

rizma, pozivawe na doga|aje iz pro{losti bilo je ne-

izostavan element vladarske ideologije zasnovane na

ideji kontinuiteta. U tom kontekstu kraqev odlazak u

Studenicu bio je najeksplicitniji izraz dinasti~ke

mitologije Obrenovi}a, dok je ideja o kraqevom kruni-

sawu u @i~i bila konkretan izraz èqe za ponavqawem

sredwovekovnih krunidbenih obi~aja. Ciq ovog »po-

navqawa« jeste da se svaka promena potvrdi na osnovu

ranijih primera, onako kako su oni ve} izraèni u isto-

riji.131

Politizacija kulturnog nasle|a kroz o~uvawe

se}awa na zlatno doba nacije vodila je ka identifika-

ciji svete teritorije kao mesta istorijskog kolektiv-

nog spasewa.132

Nacionalni simboli, narodne zastave, himne i igre

predstavqaju najtrajnije postulate nacionalnog iden-

titeta i izraàvaju ideje i poruke vezane za nacional-

nu tradiciju.133

Zna~aj ovih emocionalno i simboli~ki

nabijenih znakova leào je, pre svega, u wihovoj univer-

zalnosti. Nacionalna zastava, himna i grb tri su ele-

menta kojima dràva promovi{e svoj identitet i suve-

renitet.134

Politi~ki i istorijski simboli osnovno

su sredstvo komunikacije u svetkovinama, obra}aju}i

se, pre svega, emocijama pojedinca ili dru{tva u celi-

ni. U~estvovawem u igrawu narodnih igara vladar is-

kazuje svoju pripadnost narodu i privrènost wegovoj

tradiciji.

U svojim kontaktima s narodom kraq Milan se naj-

~e{}e pojavqivao u generalskoj uniformi.135

U drugoj

polovini 19. veka vojna uniforma je bila sastavni deo

zvani~ne vladarske ode}e na mnogim evropskim dvoro-

vima, posebno na pruskom i ruskom dvoru. Na srpski

dvor uveo ju je knez Mihailo, {to je prihvatio i kraq

Milan. Weno zna~ewe nije bilo vezano za isticawe vla-

dara kao vrhovnog zapovednika vojske, ve} je trebalo da

simboli~ki izrazi mo} i snagu dràve.136

U duhu neo-

klasicisti~kih shvatawa, potencirawe fizi~ke lepote

– {to se moè uo~iti na mnogim zvani~nim portreti-

ma kraqa Milana nastalim u to vreme – izraàva vrline

moralnosti i snage vladara.

ZAKQUÂK

O zna~aju efemernog spektakla, kao va`nog sred-

stva u uobli~avawu politi~kog i kulturnog ìvota u

19. veku, svedo~i veliki broj sa~uvanih izve{taja, go-

vora, planova i fotografija. Porast broja javnih sve-

~anosti tokom novog veka potvr|uje wihovu funkcio-

nalnost u preno{ewu politi~kih poruka i proslav-

qawu dràve i vladara.137

Izno{ewe dinasti~ko-politi~kih ideja bio je

glavni ciq efemernog spektakla od samih po~etaka we-

gove primene u oslobo|enoj Srbiji. Vizuelizacijom po-

liti~kih ideja, kao manifestazione visiva di un manifestopolitico,

138uobli~avana je komunikacija izme|u dràve

i naroda. Propagirawe vladara i dinastije istovreme-

no govori o obnovqenom ugledu institucije vladara u

Srbiji, ~iju kulminaciju predstavqa progla{ewe

kraqevine.

Koncept efemernog spektakla povodom progla{e-

wa Kraqevine Srbije bio je odre|en politi~kim okol-

nostima u zemqi po~etkom osamdesetih godina 19. veka.

U skladu sa pravoslavnom crkvenom praksom, umesto jed-

nodnevne sve~anosti organizovano je trodnevno slavqe u

prestonici. Sadràj i formu sve~anosti odre|ivala je


99

pored politi~ke situacije i tradicija, koju su karakte-

risali, s jedne strane, jo{ uvek prisutno tursko nasle|e,

a s druge – crkvena pravoslavna tradicija i evropski

kulturni model.139

Postojawe tri razli~ita kulturo-

lo{ka modela davalo je specifi~an pe~at efemernom

spektaklu kao politi~ko-kulturnoj aktivnosti. Odjek

turske tradicije vidqiv je u na~inu ukra{avawa i

osvetqavawa radwi i privatnih ku}a. Srpsko-pravo-

slavni element do{ao je do izraàja u crkvenom obre-

du u Sabornoj crkvi, dok je evropska tradicija bila

utkana u op{ti koncept sve~anosti insistirawem na

glavnim topografskim ta~kama grada, ali i u formama

i ukrasima efemernih konstrukcija i arhitektonskih

kulisa, koje su direktno preuzimane iz ranije evropske

prakse.140

Sa politi~kog aspekta posmatrano, moglo bi se re-

}i da je ciq efemernog spektakla povodom proglasa

kraqevine bio ostvaren. Sve politi~ke stranke usa-

glasile su se u wegovom prihvatawu, a partijske borbe

na srpskoj politi~koj sceni za neko vreme su prestale.

Dobrom prijemu politi~kog ~ina doprinelo je i

kraqevo putovawe, koje je postalo neizostavan deo kru-

nidbenih sve~anosti srpskih vladara. Upotrebom sta-

re gra|e, ~iji je sadràj naj~e{}e akumuliran u nacio-

nalnoj istoriji, stvarane su tradicije novog tipa, koje

treba da sluè za sasvim nove svrhe. Uspostavqawe

kontinuiteta sa odgovaraju}om istorijskom pro{lo-

{}u ponekad je vodilo do svesnog »izmi{qawa tradi-

cije« na osnovu pozajmqivawa iz bogatog nasle|a pro-

{losti.141

U tom smislu, ideje o krunisawu kraqa Mi-

lana odgovarale su savremenim shvatawima istorije

toga ~ina.

Efemerne sve~anosti organizovane u ~ast progla-

{ewa kraqevine u Srbiji predstavqaju efektan pri-

mer u~vr{}ivawa dominacije vladaju}e elite putem

dràvnih proslava. Delotvornost umetnosti u slu`bi

politi~ke propagande, koja je ovim primerom potvr|e-

na, pokazuje da je jedna od glavnih funkcija efemerne

umetnosti bilo uspostavqawe komunikacije na rela-

ciji dràva–narod kroz vizuelno preno{ewe poli-

ti~kih ideja i programa.

NAPOMENE:

1º Tekst predstavqa dopuwenu i za {tampu prera|enu verziju

diplomskog rada »Efemerni spektakl – javne sve~anosti i vla-

darska propaganda: Progla{ewe kraqevine Srbije i put kraqa

Milana 1882. godine«, odbrawenog na Odeqewu za istoriju

umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 2003, kod profe-

sora Miroslava Timotijevi}a i Nenada Makuqevi}a.

2º O efemernom spektaklu kod Srba u 18. i 19. veku: M. Timotije-

vi}, Vizitacija manastira [i{atovca u 18. veku, prilog istra-

ìvawu efemernog spektakla, Manastir [i{atovac, Zbornik

radova nau~nog skupa, Beograd 1989, 341–366; Isti, Efemerni

spektakl za vreme kneza Milo{a i Mihaila Obrenovi}a, Peri-

stil 31–32, Zagreb 1988/89, 305–312.

3º O ulozi javnih sve~anosti u legitimizaciji dràvnog po-

retka: J. \or|evi}, Politi~ke sve~anosti i rituali, Beograd

1997, 135–142.

4º O uticaju mitova i istorijskih se}awa na formirawe naci-

onalnog identiteta i legitimizaciju dru{tvenog poretka: A. D.

Smit, Nacionalni identitet, Beograd 1998, 21–36.

5º M. Timotijevi}, Efemerni spektakl za vreme kneza Milo{a i

Mihaila Obrenovi}a, 305–306, 310.

6º Od 1880. mogu}e je pratiti formirawe strana~kih udruèwa

i pojavu wihovih glasila. Me|u prvima pokrenuto je Videlo

(glasilo Napredwa~ke stranke), potom Samouprava (organ Radi-

kalne stranke), Srpska nezavisnost (Liberalna stranka) i dru-

gi. Stavovi koji su izno{eni u {tampi bili su najve}im delom

uslovqeni politi~kom orijentacijom i pozicijom stranaka.

Srpske novine su bile jedine zvani~ne novine u tada{woj Srbi-

ji. Objektivnost wihovog izve{tavawa, kao i u slu~aju Videla,

koje je iznosilo stavove veoma bliske Dvoru i vladi, treba uzi-

mati s rezervom. Srpske novine su donosile detaqne izve{taje o

pripremama i izvo|ewu programa sve~anosti povodom progla-

{ewa kraqevine, u wima su objavqivane sve zvani~ne odluke i

akti vlade.

7º Dnevnik Milana \. Mili}evi}a, godina 1881–1883, kw. 9,

Arhiv SANU, Istorijska zbirka, sign. br. 9327.

8º Kosta N. Hristi}, Zapisi starog Beogra|anina, Beograd 1983.

9º Memoari Nikole Krsti}a, godina 1881–1882, Arhiv SANU,

Istorijska zbirka, sign. br. 7204.

10º Memoari Vuka{ina Petrovi}a, godina 1882, kw. 3, Arhiv

SANU, Istorijska zbirka, sign. br. 7247/3.

BIQANA MI[I]


Sl. 7. Izgled Dvora kraqa Milana iz 1882,

crte` Stojana Titelbaha

11º Feliks Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, od rimskog

doba do kraja 19. veka, kw. 1 i 2, Beograd 1987.

12º Vladimir Jovanovi}, Uspomene, priredio Vasilije Kresti},

Beograd 1988.

13º O razvijawu ove prakse u oslobo|enoj Srbiji: N. Makuqevi},

Efemerni spektakl u multikulturalnom Beogradu: Povratak

Vu~i}a i Petronijevi}a u Srbiju, Beograd u delima evropskih

putopisaca, Beograd 2003, 169–185.

14º Prva ozbiqnija misao o progla{ewu Kneèvine Srbije kra-

qevinom bila je u vreme sticawa punoletstva kneza Milana 1872.

Up.: R. Qu{i}, Istorija srpske dràvnosti, kwiga 2, Novi Sad,

2001, 138–151.

15º Srpska vojska proglasila je kneza Milana Obrenovi}a za kra-

qa, {to su velike sile ocenile kao smetwu zakqu~ivawu srp-

sko-turskog mira. Sve~ani ~in progla{ewa obavqen je u deli-

gradskoj pohodnoj crkvi, dobijenoj iz Rusije, uz Boìju slu`bu

koju je obavilo preko pedeset vojnih sve{tenika. Vojska je polo-

ìla zakletvu vernosti kraqu, kraqici i kraqevi}u, podignute

su trijumfalne kapije ukra{ene patriotskim parolama za do~ek

Wegovog veli~anstva kraqa. U istoriji je ovaj ~in s podsmehom

nazivan »Kraqevina kod Bobovi{ta«. Srpska vlada je odustala

od ove namere prvenstveno zbog protivqewa Austrije, koja je u

ovom ~inu videla mogu}nost uticaja na wene podanike srpske

narodnosti, ali i Rusije, kojoj nije i{lo u prilog da pogor{a-

va odnose sa Austrijom. Up.: R. Qu{i}, nav. delo, 184–186.

16º Cela Evropa bila je spremna da prizna Srbiji pravo uzdi-

zawa na vi{i dràvni rang, ali je i ovog puta Austrija bila re-

zervisana o tom pitawu.

17º Ovaj ugovor je bio u vezi sa tzv. Trojecarskim savezom, koji je

zakqu~en 18. juna 1881. izme|u Rusije, Austro-Ugarske i Nema~-

ke, i kojim je Rusija priznala Austriji pravo da anektira Bosnu

i Hercegovinu. To je bio jo{ jedan poku{aj podele interesnih

sfera na Balkanu izme|u Austro-Ugarske i Rusije. U takvim okol-

nostima, Srbija kao tek formirana dràva, morala je traìti

oslonac kod jedne od velikih sila, a izbor je pao na Austriju.

Up.: Q. P. Risti}, Kraqevi u Kraqevu (1882–1889–1904), Rudo

Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd – Kraqevo 2000, 233–238;

@. @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije u drugoj polovini de-

vetnaestog veka, Od proglasa nezavisnosti do abdikacije kraqa

Milana 1878–1889, kw. II, Beograd 1924, 179–183; S. Jovanovi},

Vlada Milana Obrenovi}a, II, 58–66.

18º O doga|ajima vezanim za sklapawe Tajne konvencije: G. Jak-

{i}, Iz novije srpske istorije, Abdikacija kraqa Milana i druge

rasprave, Beograd 1953, 70–161.

19º Kao povod za smenu i proterivawe mitropolita Mihaila

iskori{}eno je wegovo protivqewe zakonu o taksama. O odnosu

kneza Milana i mitropolita Mihaila: S. Jovanovi}, Vlada Mi-

lana Obrenovi}a, II, 96–104; o zakonu o taksama: Isto, 97; @.

@ivanovi}, nav. delo, 183–186.

20º I pored protivqewa ministra finansija êde Mijatovi}a

i ministra gra|evina Jevrema Gudovi}a, ugovor je sklopqen pod

pritiskom kneza Milana u januaru 1881. Opozicija je kritikova-

la uslove pod kojima je ugovor sklopqen. Aferu su vi{e nagove-

stili nego razotkrili poslanici Radikalne stranke Rajko Tajsi}

i Svetomir Nikolajevi}. Iteresovawe publike za skup{tinski

pretres Bontuovog ugovora bilo je veoma veliko. Ipak, skup-

{tinskom ve}inom ugovor je usvojen, ali protivqewa i prote-

sti nisu prestali. Javno se govorilo o podmi}ivawu Qubomira

Kqajevi}a, tada{weg predsednika skup{tinskog odbora za oce-

wivawe Bontuovog ugovora, predsednika vlade Milana Piro-

}anca, pa ~ak i samog kneza Milana.

21º Iako je imala dovoqno razloga da se protivi pribliàvawu

Srbije i Austrije, Rusija je odmah iskazala pozitivno mi{qewe

o ovom ~inu. Pojedini evropski listovi izneli su kriti~nije

stavove o doga|aju, ali ne u pogledu ~ina, ve} na~ina i trenutka

u kojem je on realizovan. Po mi{qewu mnogih savremenika, je-

dan tako vaàn ~in nije smeo da bude paravan za prikrivawe

vladinih neuspeha. Up.: Vostokü, gazeta politi~eskaÿ i lite-

raturnaÿ, Moskva, 20. april 1882, No. 181.

22º Zakon kojim se Kwaèstvo Srbija progla{ava za Kraqevinu

od 22. februara 1882, Zbornik zakona i uredbi u Kraqevini Srbiji,

kw. 37, Beograd 1882.

23º AS, Fond Ministarstva prosvete i crkvenih dela, Odeqewe

prosvetno, godina 1882, F V, 457; @. @ivanovi}, nav. delo, 198–200.

24º Citat prema: N. Bogunovi}, Uspon Srbije od Prvog srpskog

ustanka do Prvog svetskog rata, Beograd 2002, 107–108.

25º Dnevnik Milana \. Mili}evi}a, 22. februar 1882; @. @i-

vanovi}, nav.delo, 198.

26º S. Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, II, 143–144.

27º F. Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, II, 58–59.

28º Na osnovu sa~uvanih opisa sve~anosti organizovane povodom

povratka knezova Milo{a i Mihaila u Srbiju poznato je da su

prilikom osvetqavawa grada postavqane me{ine sa katranom na

raskr{}ima centralnih ulica. Ove me{ine su stvarale plame-

ne mlazeve sa gustim dimom. Up.: K. N. Hristi}, nav. delo, 63.

29º U govoru predsednika op{tine @ivka Karabiberovi}a do-

minirala je ideja o Beogradu kao novoj kraqevskoj prestonici,

koji je pore|en sa »slavnim imenima Pri{tine, Prizrena i

Kru{evca« (Videlo, 23. februar 1882).

30º Zbog izmena u tekstu, naro~ito u drugoj i ~etvrtoj strofi,

himna je umesto »narodna« dobila epitet »kraqevska«. Himna je

originalno komponovana 1872. za pozori{nu predstavu Marko-

va sabqa, a 1882. postala je dràvna himna pod naslovom Boè

pravde. U Srbadiji su (mart 1882, god. II, sv. III) objavqene re~i i

notni tekst nove Kraqevske himne. Autor teksta je Jovan \or|e-

vi}, a muzike Davorin Jenko. O postojawu dve verzije himne: R.

Qu{i}, nav. delo, 191–192.

31º Kraq Milan je najpre primio grofa Kavanhilera, poslanika

Austro-Ugarske.

32º Dnevnik Milana \. Mili}evi}a, 28. februar 1882.

33º Knez Milan je do 1878. na svim zvani~nim dokumentima titu-

liran sa »Wegova Svetlost«, posle 1878. sa »Wegovo Veli~anstvo«,

a nakon progla{ewa kraqevine 1882. sa »Wegovo Veli~anstvo«.

34º Videlo, 23. februar 1882.

35º Uvo|ewe u vladarsko dostojanstvo se naj~e{}e vr{ilo iz-

borom i progla{ewem, a potom miropomazawem i krunisawem.

Sve do dono{ewa ustava, u kojem je jedan deo bio posve}en vla-


101

daru i na~inu stupawa na presto, taj ~in se u Srbiji obavqao

shodno sredwovekovnim obi~ajima. Knez Mihailo je bio prvi

srpski vladar na samo »po voqi narodnoj« ve} i »po milosti

Boìjoj«, ~ime se ovaj ~in najvi{e primakao sredwovekovnim

normama. Kraq Milan, a potom i kraq Aleksandar, ugledali su

se u tom pogledu na svog prethodnika. Me|utim, nijedan od vla-

dara iz dinastije Obrenovi} nije bio zvani~no krunisan kru-

nidbenim obredom, a samo se kraq Milan zanosio tom idejom.

On je od cara Frawe Josipa traìo krunu koja je ~uvana u Be~u,

a za koju se pogre{no verovalo da je pripadala kraqu Milutinu.

Po{to wegov zahtev nije odobren, on je odustao od svoje namere.

Jedini krunisani vladar u na{oj novovekovnoj istoriji jeste

kraq Petar I. Up.: R. Qu{i}, Obrenovi}i, Dinastija Obrenovi}

– Iz zaostav{tine, katalog izlo`be, Beograd 1996

36º Blagodarewe je zavr{eno podse}awem na pozdrave kojima je

Hrist bio pra}en prilikom svog ulaska u Jerusalim.

37º Videlo, 26. februar 1882.

38º Isto. U novinskom ~lanku stoji da je na svakom od navede-

nih mesta »ispe~eno po 10–12 prasadi i teladi i popijeno po 20

akova vina …«.

39º Vojska je polagala zakletvu uvek pred crkvom i pod zasta-

vom. Svi ~inovnici su bili obavezni da po zakonu i ustavu po-

novo poloè zakletvu, kojom su se obavezivali na vernost kraqu

i savesno obavqawe du`nosti u skladu sa zakonom: AS, Fond

Ministarstva prosvete i crkvenih dela, Odeqewe prosvetno,

godina 1882, XXXVI/5, 10, 11.

40º Videlo, 26. februar i 6. mart 1882.

41º Srpske ilustrovane novine, 15. mart 1882, br. 17, god. II.

42º Pozdravi Josifa Pan~i}a u ime Srpskog u~enog dru{tva,

\ure Dani~i}a, kao i adrese gotovo svih op{tina u Srbiji objav-

qeni su u dnevnoj {tampi: Videlo, 26. mart 1882.

43º Videlo, 26. mart 1882.

44º Narodno kolo poveli su kraq i kraqica sa predstavnicima

vlade i opozicije.

45º Predsednik vlade Milan Piro}anac odlikovan je ordenom

Belog orla druge klase, dok su ostali ministri dobili ordene

tre}e klase. Ovim ordenom kraq Milan je odlikovao i mnoge

strane suverene kao, na primer, vladare Austrije, Nema~ke, Ru-

sije, Engleske, Francuske, Italije, Gr~ke, Belgije i Bugarske.

Turski sultan odlikovan je Takovskim krstom. Svi vladari su za-

hvalili srpskom kraqu na pa`wi i pohvalili lepotu ordena: AS,

MID-PO, 1883, O/3, d. V, f. V, N/1; d. IV, f. V, prema: R. Qu{i},

Istorija srpske dràvnosti, 189–190; F. Kanic, Srbija, zemqa i

stanovni{tvo, II, 59. Ustanovqavawe novih ordena bilo je pro-

pisano Zakonom o ordenima i medaqama od 23. januara 1883, kojim

je bio zamewen Zakon o odli~jima iz 1878, Zbornik zakona i ured-

bi, kw. 38, 1882; F. Kanic, nav. delo, II, 59.

46º U Srbadiji su (mart 1882, god. II, sv. III) objavqene ~etiri

pesme: Kruna, M. \or|evi}a Pan~evca; Domovini, Vladimira M.

Jovanovi}a; @iveo Kraq, Petra Petrovi}a i Kraqevska kruna –

autora koji se potpisao kao Qubinko.

47º Pojam svetkovina, prema Re~niku Matice srpske, u savreme-

nom jeziku ozna~ava ne samo »praznik« ve} i wegovo proslavqawe,

kao vreme koje je kvalitativno druga~ije u odnosu na svakodne-

vicu (prema: S. Bojanin, Sredwovekovna svetkovina izme|u pri-

vatnog i javnog, Privatni ìvot u srpskim zemqama sredweg ve-

ka, priredile S. Marjanovi}-Du{ani} i D. Popovi}, Beograd

2004, 246–279).

48º M. Fagiolo, L’ Effimero di Stato. Strutture e archetipi di una città d’illusione, La città effimera e l’ universo artificiale del giardino, La Fi-renze dei Medici e l’ Italia del ’500, Roma 1980 (16).

49º Predstava sve~anosti stupawa kneza Milana na vlast 1872.

zabeleèna je litografijom, ~iji je autor Karoq Pop Satmari

(Károly Popp Szathmáry), koja se ~uva u Muzeju grada Beograda (inv.

br. I1/3895). Crte`-predloàk za ovu litografiju, bez signature,

~uva se u Narodnom muzeju u Beogradu (C 1457, F-30, 5). U katalo-

gu Narodnog muzeja Crteì XIX veka u Srbiji, Beograd 1992, ovaj

crte` je gre{kom datiran u 1882. godinu.

50º M. Fagiolo, L’Effimero di Stato. Strutture e archetipi di una cittàd’illusione, 15–17; A. M. Testaverde, Feste Medicee: la visita, le nozze e iltrionfo, 69–74, 91–97, La città effimera e l’universo artificiale del giar-dino, La Firenze dei Medici e l’Italia del ’500, Roma 1980.

51º Struktura grada, organizovanog oko centralnog trga, naro-

~ito je do{la do izraàja u renesansnoj epohi, kada se urbani-

sti~kim planovima po~ela pridavati sve ve}a pa`wa. Zna~ewe

trga i wegova uloga jo{ vi{e su nagla{eni tokom 19. veka, u ko-

jem javne sve~anosti doìvqavaju svoj vrhunac: M. Fagiolo, Ibid.

52º S. Moskovisi, Doba gomile, Beograd 1997, 238–239.

53º G. Conti, L’incoronazione di Carlo V a Bologna, La città effimera el’universo artificiale del giardino, La Firenze dei Medici e l’Italia del’500, Roma 1980 (38–46).

54º Uz pojam praznik, kojim je ozna~avan neradan dan, tràstvo

je ozna~avalo prekid obavqawa svakodnevnih poslova i javno

okupqawe qudi (prema: S. Bojanin, Sredwovekovna svetkovina

izme|u privatnog i javnog, 248 ).

55º F. Kanic, nav. delo, 56–58.

56º M. Timotijevi}, Mit o nacionalnom heroju spasitequ i po-

dizawe spomenika knezu Mihailu M. Obrenovi}u III, Nasle|e 4,

Beograd 2002, 45–78.

57º S. Bojanin, Sredwovekovna svetkovina izme|u privatnog i

javnog, 254.

58º S. De~anac, Vladalac i narod, Beograd 1897, 5–6.

59º O ideji uspostavqawa jedinstvene voqe: R. @irarde, Politi-

~ki mitovi i mitologije, Beograd 2000, 161–166. O integrativ-

noj funkciji javnih sve~anosti: J. \or|evi}, nav. delo, 113–117.

60º Episkop Nikanor, Obred krunisawa careva i kraqeva, Vesnik

Srpske crkve, god. VIII, 1897, 482; J. \or|evi}, nav. delo, 59–60.

61º Miropomazawe i primawe »pe~ata dara Duha Svetoga« bio

je obavezan duhovni ~in pred stupawe svih novovekovnih srp-

skih vladara na presto. S obzirom na to da nijedan vladar iz di-

nastije Obrenovi} nije zvani~no krunisan, miropomazawu je

pridavana velika va`nost, naro~ito u slu~aju dva posledwa pred-

stavnika ove vladarske loze: knez Milan je primio sveto miro u

Sabornoj crkvi u Beogradu 5. jula 1868, a kraq Aleksandar 2. jula

1889 (S. De~anac, nav. delo, 196–225).

BIQANA MI[I]


62º O politi~kom zna~ewu crkvenog ~ina: N. Makuqevi}, Efe-

merni spektakl u multikulturalnom Beogradu: Povratak Vu~i-

}a i Petronijevi}a u Srbiju, 177–178.

63º Isto.

64º S. De~anac, nav. delo, 164–167; Episkop Nikanor, nav. tekst,

502–503.

65º S. Bojanin, Sredwovekovna svetkovina izme|u privatnog i

javnog, 254.

66º O simbolici ulaznih vrata: M. Timotijevi}, Vizitacija

manastira [i{atovca u XVIII veku, 362–363.

67º U obra}awu vernicima prilikom slu`be u sinagogi uo~ava

se lojalnost Jevreja prema vlasti i dinastiji, kroz isticawe za-

sluga Obrenovi}a za prosperitet Srbije: Vi bra}o, srpski gra|ani

jevrejske veroispovesti, potpuno ste delili sa ostalim ~lanovi-

ma srpskog naroda blagodeti napretka. Vi koji ste u svakoj pri-

lici osetili qubav slavnog doma Obrenovi}a… vi }ete u najve}em

stupwu osetiti sre}u doga|aja koji danas slavimo… (Videlo, 24.

februar 1882). Za jevrejski narod u Srbiji u~vr{}ivawe drà-

ve imalo je zna~ewe novog, boqeg po~etka. O jevrejskom pitawu

u Srbiji, naro~ito u vreme antisemitskog pokreta u Evropi: L.

Kosti}, O politici, o umetnosti, kw. II, 1881–1883, priredio

Mladen Leskovac, Novi Sad 1990, 121–124.

68º Vi{eslojnost simbolike svetlosti obezbedila joj je istak-

nuto mesto u programu efemernog spektakla vladarskih sve~a-

nosti. Osim grada bila su osvetqena i okolna brda, {to je nosi-

lo odre|eno simboli~no zna~ewe. Za mnoge onda{we putnike,

koji bi plove}i Dunavom stizali u Beograd, posebnu impresiju

izazivao je susret sa Avalom: Uskoro se na ju`nom vidiku pojavqu-

je dvovrha kupa, a za wom dug lanac plavih bregova. To je Avala nad

Beogradom, kao neki svetionik srpskog kneèstva… (Zbornik

Konstantina Jire~eka I, uredio Mihailo Dini}, Beograd 1959,

21–22).

69º Prizivawe minulog i se}awe na neko »zlatno doba« po~iva

na su{tinskoj suprotnosti pre|a{weg i sada{weg, pro{log i

postoje}eg. U osnovi formulacije vladarske mitologije stoji

suprotstavqena slika sada{wosti i apsoluta pro{losti, R.

@irarde, nav. delo, 54–55, 111–121.

70º O ideji »Zlatnog Doba«: R. @irarde, nav. delo, 111–159. O pri-

meni teme »zlatnog doba« na sadràje efemernih arhitektonskih

konstrukcija: V. Cazzato, Le feste per Carlo V in Italia. Gli ingressi tri-onfali in tre centri minori del sud (1535–36), La città effimera e l’uni-verso artificiale del giardino, La Firenze dei Medici e l’Italia del ’500,Roma 1980 (27–28). O nacionalisti~kom kori{}ewu istorije i

ideji povratka u zlatno doba: A. D. Smit, nav. delo, 101–110.

71º M. Timotijevi}, Mit o nacionalnom heroju spasitequ i po-

dizawe spomenika knezu Mihailu M. Obrenovi}u III, 66.

72º O nastanku nacionalnih pojmova i simbola: A. D. Smit,

nav. delo, 135–155.

73º O ulozi spasiteqa: R. @irarde, nav. delo, 71–109.

74º Srbadija, mart 1882, god. II, sv. III.

75º J. \or|evi}, nav. delo, 20–26.


77º Srbadija, mart 1882, god. II, sv. III.

78º Odlikovawe zaslu`nih li~nosti obavqeno je naknadno, tek

nakon jedanaest meseci, kada je 23. januara 1883. donet novi Zakon

o ordenima i medaqama.

79º Orden ~ini dvoglavi orao spu{tenih krila i opu{tenih

kanxi, na ~ijim prsima je {tit od crvenog emaqa, oivi~en zla-

tom, sa belim krstom i ~etiri zlatna ocila. Na glavama orla,

koji je bio izra|en od zlata ili srebra, stoje dve kraqevske krune,

povezane plavom trakom, ~iji se krajevi zavr{avaju kod orlovih

glava. Na pole|ini ordena je identi~an {tit sa zlatnim inici-

jalima M. I. i kraqevskom krunom. Na suprotnoj strani plave

trake je }irili~ni natpis: 22. februara 1882. Orden je imao pet

redova i ta~no propisan broj osoba koje su ga u Srbiji nosile. Na

ordenima petog reda orao je srebrni, dok je kod ostalih zlatan

ili emajliran. Od ranga ordena zavisila je i wegova veli~ina.

Orden Belog orla nosili su i svi ~lanovi vladarskog doma. Po

Zakonu o ordenima i medaqama, od 23. januara 1883, kraq se smatra

»poglavarem sviju zemaqskih ordena«, pa ih kao takav i nosi.

80º Zakon o ordenima i medaqama, od 23. januara 1883; S. De~anac,

nav. delo, 204.

81º Dvoglavi beli orao sa poluotvorenim krilima postavqen

je na vrhu medaqe, na mestu gde se spajaju grane lovorovog venca.

Obe glave orla dodiruju kraqevsku krunu. Pravo da nose medaqu

imali su samo kraq i predstavnici Narodne skup{tine, kao i

svi ministri od 22. februara 1882 (Ukaz o obliku i no{ewu

kraqevskih ordena od 16. februara 1883, ~l. IV, Zbornik zakona

i uredbi u Kraqevini Srbiji, kw. 38).

82º Iz govora Jovana \or|evi}a prilikom otvarawa Narodnog

pozori{ta 1868 (prema: N. Bogunovi}, nav. delo, 92).

83º O tome svedo~i prihod od ulaznica koje su prodate te ve~eri,

a koji je bio gotovo dvostruko ve}i od uobi~ajenog, kao i to da je

u~e{}e mnogih dru{tava i pojedinaca bilo dobrotvorno (na

osnovu dokumentacije Muzeja pozori{ne umetnosti).

84º S. De~anac, nav. delo, 2–4.

85º S. Moskovisi, nav. delo, 170–171.

86º Bave}i se tuma~ewem uloge i zna~ewa srpske narodne pesme,

Laza Kosti} kaè slede}e: … Jama~ni se proglas kraqevine srpske

daqe ~uo, al’ pesma se ~ula daqe…(L. Kosti}, nav. delo, 7).

87º Zakon o grbu Kraqevine Srbije, od 20. juna 1882.

88º R. Qu{i}, nav. delo, 191–192.

89º Formulisawe nacionalnog programa uvek je bio vaàn zada-

tak svake vlade. Okosnica programa postajao je onaj doga|aj koji

se vezuje za po~etak nezavisnosti i dràvnosti jedne zemqe i na-

roda. U nacionalnom programu Obrenovi}a proslava Cveti ima-

la je istaknuto mesto, ne samo za narod ve} i za vladara. O tome

svedo~i rasko{na proslava pedesetogodi{wice Drugog srpskog

ustanka 1865. U Dnevniku Milana \. Mili}evi}a (zapis od 10.

marta 1882) stoji podatak da kraq Milan nije bio pristalica

ideje o zameni praznika Cveti novim dràvnim praznikom.

90º Kosta N. Hristi}, nav. delo, 150. Ukazom o svetkovini Kra-

qevine Srbije od 6. februara 1883. nare|uje se proslavqawe 22.

februara kao dràvne i narodne svetkovine u Kraqevini Srbiji.

Time je zamewen Ukaz od 10. avgusta 1878. o svetkovawu »20. juna«.


103

91º Q. P. Risti}, nav. tekst.

92º Slobodan Jovanovi} je ceo doga|aj nazvao »put oko Srbije za

mesec dana«, S. Jovanovi}, nav. delo, 146.

93º Kraqa je ispratio oficirski kor i sve~ano odevena pe-

{a~ka ~eta sa zastavama i vojnom muzikom. Me|u prisutnim

stranim diplomatama Austrije, Francuske, Nema~ke i Italije

bio je i predstavnik Rusije Persijani, i pored prili~no zateg-

nutih odnosa sa kraqem Milanom: Dnevnik Milana \. Mili}e-

vi}a, 8. april 1882.

94º Autor opisa {aba~ke sve~anosti u Srpskim novinama ista-

kao je da je »[abac u tome pretekao Beograd« i da se »ovoliki si-

lan svet jo{ nikad nije slegao [apcu, a ovako srda~nog do~eka

jo{ ~ovek video nije«.

95º Na samom ulasku u grad postavqena je trijumfalna kapija s

natpisom : »Verni Obrenov~ani svom prvom kraqu uzvikuju – Do-

bro nam do{ao!« (Srpske novine, 14. april 1882, br. 82, god. L).

96º Austro-Ugarska je planirala da u Uìce po{aqe generala

Davida, koji je komandovao u Vi{egradu. Delovawe opozicije

ispoqilo se u natpisima na kapijama podignutim za do~ek

kraqa. Na zapadnoj kapiji, okrenutoj prema Bosni, pisalo je:

Hercegovac srce steè, zakletvom se tebi veè! i Ovuda je put za

Bosnu, dok je na kapiji sa isto~ne strane stajalo: Bosna i Herce-

govina i Stara Srbija mora biti na{a! Dolazak austrijskog ge-

nerala u Uìce propra}en je otvorenim nezadovoqstvom, zbog

~ega je kraq odlu~io da generala primi u Poègi. S obzirom na

obaveze koje je Tajna konvencija predvi|ala prema Austriji u

pogledu Bosne, kraq Milan nije mogao da prihvati da trijum-

falno pro|e kroz kapije s takvim parolama.

97º Knez Milo{ je, slede}i sredwovekovnu vladarsku tradiciju,

u tada{wim uslovima bio veliki ktitor. Pouzdano se zna da je

on obnovio ve}i broj starih crkava, me|u kojima Kaleni}, Dra~u,

Pustiwu, Rakovicu i Vra}ev{nicu, a podigao je hramove u Rip-

wu, Sirogojnu, Sibnici i drugim mestima. Crkvu u Dobriwi

knez Milo{ je podigao 1822. na mestu ranije crkve brvnare

(prema: S. Petkovi}, Crkva sv. ap. Petra i Pavla, Starine Gor-

we Dobriwe rodnog mesta kwaza Milo{a Obrenovi}a, Dobriwa

– Beograd 2001, 53–62).

98º O izgledu ikonostasa: N. Makuqevi}, Crkveno slikarstvo i

graditeqstvo u Kraqevini Srbiji, rukopis magistarskog rada u

{tampi, Beograd 1995, 19. Ikonostas je re{en u vidu obojene dr-

vene pregrade, koja podraàva mermer. Na wenoj velikoj povr-

{ini izdvajaju se male i neupadqive ikone, od kojih posebnu

pa`wu privla~e ~etiri prestone ikone sv. Nikole, Bogorodice

sa Hristom, Isusa Hrista i sv. Jovana. Ipak, nasuprot veli~i-

ni, umetni~ka vrednost ovih ikona znatno je ve}a. Danas ne po-

stoje pouzdani podaci o autoru slikarstva oltarske pregrade.

Pretpostavqa se da bi to mogao biti neko od slikara iz kruga

Steve Todorovi}a, najverovatnije @ivko Jugovi} ili Lazar

Krxali} (prema: S. Petkovi}, nav. tekst, 60).

99º Ubrzo po{to je hram sagra|en, najverovatnije izme|u 1823. i

1826. preneti su zemni ostaci Milo{evog oca Teodora u crkve-

nu portu, uz sam oltar crkve (prema: S. Petkovi}, nav. tekst, 55).

100º Kraq je odseo u {koli, zadu`bini knezova Milo{a i Mi-

haila.

101º Srpske novine, 5. maj 1882, br. 99, god. L.


103º Ne postoje pouzdani dokazi da su ta vrata zaista bila otvo-

rena.

104º F. Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, II, 14; J. Vuji},

Pute{estvije po Srbiji, Beograd 1901, 181–190.

105º Stanovnici Karanovca su traìli od Kraqa da grad »zato

{to mu je ime tursko druga~ije nazove«, {to je kraq prihvatio

narediv{i da se »u spomen Na{eg dolaska u wihovu varo{ Ka-

ranovac nazove Kraqevo«.

106º Srpske novine, 5. maj 1882, br. 99, god. L.

107º Zbog obnove puta du` Ibra kraq je uìvao velike simpa-

tije naroda tog kraja.

108º O lepoti predela u kojem je sme{ten manastir Kanic pi{e:

Nasuprot ostalim srpskim manastirima, ve}inom skrivenim u

{umovitim planinskim klancima, @i~a leì okruèna pito-

mim selima i plodnim poqima … usred prostrane zelene ravni-

ce…(F. Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, II, 12–13).

109º Prva sistematska istraìvawa tog tipa kod nas sproveli

su Valtrovi} i Milutinovi} upravo na ovom manastiru.

110º Videlo, 30. april 1882.

111º Videlo, 12. maj 1882.

112º Sve~ani ulazak u grad bio je sastavni deo gotovo svih javnih

sve~anosti u Beogradu tokom 19. veka, jer su one uglavnom bile

organizovane povodom do~eka i ispra}aja vladara ili nekih

drugih va`nih li~nosti i gostiju.

113º J. \or|evi}, nav. delo, 87–89.

114º O posetama i sve~anom ulasku vladara u grad: A. M. Testa-verde, nav. tekst, 69–74. Autor opisa u novinama uporedio je vo-

`wu kraqevskog para u kolima ulicama [apca sa »pravim tri-

umfalnim pohodom«, Videlo, 11. april 1882.

115º Varo{ kapija je, zajedno s jo{ nekim zdawima u Beogradu,

demolirana 1862, kao izraz suprotstavqawa turskim vlastima.

116º Posredstvom dru{tvene uprave do{lo je do poja~ane iz-

gradwe po srpskim selima tokom druge polovine 19. veka. Pored

sreskih i op{tinskih ku}a, sudnica, apsana, po{tanskih zgra-

da, posebno mesto u arhitekturi srpskih sela imale su tri javne

gra|evine – {kola, crkva i mehana, koje su, okupqene na jednom

prostoru, predstavqale po~etak formirawa centra naseqa.

(Up.: N. P. Maksimovi}, Spomeni~ki zna~aj centra – {or, varo-

{ica, Starine Gorwe Dobriwe rodnog mesta kwaza Milo{a

Obrenovi}a, Dobriwa – Beograd 2001, 33–52.)

117º Ciq sve~anosti je da donese red i harmoniju, a wena delo-

tvornost leì u preciznoj osmi{qenosti. Ona nije spontana,

ve} je proizvod sistema utvr|enih pravila i obi~aja. (Up.: J.

\or|evi}, nav. delo, 173–177.)

118º M. Fagiolo, nav. tekst, 15–17.

119º Iz opisa dekoracije u [apcu, Vaqevu i Ni{u, Videlo, 30.

april 1882; Srpske novine, 20. april 1882.

120º O funkciji politi~kih simbola i wihovoj klasifikaci-

ji: J. \or|evi}, nav. delo, 100–106.

BIQANA MI[I]


121º Glavna trijumfalna kapija u Ni{u bila je dekorisana kipo-

vima i grbovima srpskih zemaqa, ali ne postoje podaci o kojim

figurama i grbovima je re~.

122º Prema: M. Timotijevi}, Efemerni spektakl za vreme vla-

davine kneza Milo{a i Mihaila Obrenovi}a, 307.

123º O tursko-orijentalnim elementima javnih sve~anosti u

obnovqenoj srpskoj dràvi: N. Makuqevi}, Efemerni spektakl

u multikulturalnom Beogradu: Povratak Vu~i}a i Petronijevi-

}a u Srbiju, 176–177.

124º Prema: N. Makuqevi}, nav. delo, 181.

125º Prema: M. Timotijevi}, nav. delo, 307.

126º Ýmblemü i simvolü, Moskva 1995, prema: N. Makuqevi},

nav. delo, 181.

127º Jedan od najreprezentativnijih primera grobnice u pira-

midalnoj formi jeste Grobnica Marije Kristine u Avgustinskoj

crkvi u Be~u, kraj 18. veka, autor: Antonio Kanova.

128º Prema: M. Timotijevi}, nav. delo, 308.

129º Od 10. veka obred krunisawa vladara sve vi{e se vezivao za

svetu tajnu miropomazawa, dok je svetovni karakter krunisawa

bio sveden samo na pojavqivawe vladara na balkonu nakon obreda,

~ime je funkcija tog istaknutog mesta postala jo{ va`nija. Up.:

Episkop Nikanor, Obred krunisawa careva i kraqeva, 500–506.

130º S. De~anac, nav. delo, 2–4.

131º E. Hobsbom, T. Rejnxer, Izmi{qawe tradicije, Beograd 2002,

20–25.

132º A. D. Smit, nav. delo, 198–205.

133º O jeziku i ideologiji nacionalnog identiteta: A. D. Smit,

nav. delo, 116–135.

134º E. Hobsbom, T. Rejnxer, Izmi{qawe tradicije, Beograd

2002, 20–25.

135º S. Jovanovi} pomiwe da je kraq Milan ostavqao snaàn uti-

sak na narod »svojom lepom mu{kom pojavom i pratwom kowa-

nika i gardista«, S. Jovanovi}, nav. delo, 147.

136º M. Timotijevi}, Mit o nacionalnom heroju spasitequ i

podizawe spomenika knezu Mihailu M. Obrenovi}u III, 59–60

137º A. M. Testaverde, nav. tekst, 69.

138º M. Fagiolo, nav. tekst, 11–13.

139º O preplitawu tri kulturolo{ka elementa u efemernom

spektaklu kod Srba: N. Makuqevi}, Efemerni spektakl u mul-

tikulturalnom Beogradu: Povratak Vu~i}a i Petronijevi}a u

Srbiju, 184.

140º Trude}i se da opona{a krunisane glave iz Evrope, kraq

Milan je vodio ra~una o prestiù i utisku mo}nog suverena. To

se ispoqilo u koncepciji proslave progla{ewa kraqevine, ali

i projektu Novog dvora (sl. 7) iz iste godine, za koji je angaò-

vao arhitektu Aleksandra Bugarskog. Stilom i lepotom ova gra-

|evina nije zaostajala za dvorovima u drugim evropskim pre-

stonicama. Za vreme wegove vladavine mnoge varo{i u Srbiji

dobile su va`na zdawa, poput {kola, administrativnih nadle-

{tava i sli~no.

141º E. Hobsbom, T. Rejnxer, nav. delo, 5–25.


105

Summary: BILJANA MI[I]

A N E P H E M E R A L S P E C TA C L E :T H E P R O C L A M AT I O N O F T H E K I N G D O M O F S E R B I A I N 1 8 8 2

The effectiveness of art as a medium for communicating political messages is evidenced by the festivities organized in Bel-grade and other towns on the occasion of proclaiming the Kingdom of Serbia in 1882. They are indicative of the importanceof this art genre in the context of the realization of a major political and historical act that meant the consolidation of themodern Serbian state.

In Serbia in the second half of the nineteenth century, the ruler’s legitimacy derived from the cult of the medieval Ne-manji} dynasty, but the cults of the contemporary Obrenovi} dynasty were being increasingly emphasized. In King Milan’sroyal ideology the cult of Stefan the First-Crowned played a prominent part, primarily for the practical reason of confirmingthe new Serbian king’s legitimacy and proclaiming Serbia a kingdom.

Three important factors led to the decision to proclaim a kingdom: the gaining of independence in 1878, the proclamati-on of Romania as a kingdom in 1881, and the government’s failure to make a contract for railway construction. The goal ofthe decision was to divert public attention from the political crisis in the country.

The form of ephemeral spectacle was determined most of all by the political situation in Serbia in the early 1880s. In keepingwith the Orthodox church practice of several-day coronation festivities, the celebration of the proclamation of kingdom as-sumed a complex form. As the celebration in Belgrade lasted for three days, its concept may be divided into three segments.The first part of the celebration took place on the streets and squares, and may be interpreted in terms of the social and publicfunction of the act. The second segment was the church ceremony, which emphasized the religious nature of the celebrationand the dependence of the political act on Christian traditions. The political aspect of the event was underscored by the thirdsegment, which took place at Court.

A component of the spectacle was the king’s journey which in addition to a tour of larger Serbian towns included a visitto holy places, Studenica and @i~a. A thus conceived »royal journey« was to become an integral part of the coronation ceremony.It meant the institution of a »new«, or the restoration of the »old«, tradition of coronation in Orthodox monarchies.

The complexity of the ephemeral spectacle honouring the proclamation of the Serbian monarchy resulted from the visua-lization of political ideas through the unity of all art forms. In addition to the political situation, the form and content ofephemeral spectacle in Serbia in the second half of the nineteenth century was also determined by tradition, which comprisedthe Ottoman legacy on the one hand, and the Orthodox ecclesiastical tradition and the European cultural and artistic model,on the other. The presence of three different cultural models gave a distinctive flavour to ephemeral spectacle as a politicaland cultural activity.

LIST OF ILLUSTRATIONS:

Fig. 1. Portraits of King Milan and Queen Natalija of 1882,Orao, illustrated calendar for the year 1882Fig. 2. City plan with the procession route marked out Fig. 3. Historical scene on the Big Market in Belgrade on 10/22August 1872, lithograph by Karol Pop Satmari Fig. 4. Big Market, ca 1859Fig. 5. King’s Square in the late 19th centuryFig. 6. Belgrade Port in 1884Fig. 7. King Milan’s Palace in 1882, drawing by Stojan Titelbah

BIQANA MI[I]


Documents

PROGLA[EWE KRAQEVINE SRBIJE 1882 EFEMERNI SPEKTAKL – P · 2013. 4. 1. · kraqevske titule. Na unutra{wem planu, otvoreno austrofilstvo kne-za Milana i vlade izazvalo je protivqewe