1

FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, Beograd

KIBERNETIKA I INFORMATIKA

Predavanje:INTERNET – NOVO TRŽIŠTE

Prof. dr Vladimir ŠtambukAsistent Mr Nebojša Mrdja 2005 / 2006

2

INTERNET – NOVO TRŽIŠTE

Bitan doprinos razvoju Interneta dala je trgovina. Interesi trgovaca i svih onih koji su težili da povećaju promet dobara, ideja i novca su uticali na brzo širenje Interneta. Ti interesi su dali potrebnu materijalnu podlogu da Internet stvarno postane faktor uticaja u domenu zabave, individualnih potreba za informacijama, politike, kulture i dr.

Brz razvoj Interneta podstakli su: oni koji su želeli da informacije o svojoj robi i uslugama pruže što većem broju ljudi,

i oni koji su želeli te informacije.

Prvi su svojim novčanim i drugim doprinosima podstakli brzi, skoro eksponencijalni razvoj Interneta u prvim godinama njegovog naglog širenja, a drugi su stvorili rastuće tržište informacija.

Kada je ministarstvo odbrane SAD prestalo da finansira razvoj mreže i kada je Internet postao javna svojina (1981), obrazovne strukture u SAD su preuzele na sebe poslove razvoja mreže i unapredjenja hardverskih i softverskih tehnologija.

Tek krajem osamdesetih trgovina ispoljava svoje interesovanje za potencijale Interneta.

3

DOPRINOS NETSCAPE-A I MICROSOFT-A POVEĆANJU BROJA KORISNIKA INTERNETA

Početak devedesetih pokazuje značajne potencijale Interneta u domenu trgovine, organizacije proizvodnje i upravljanja preduzećima.

U to vreme relativno složena procedura konekcije i veoma skupa softverska tehnologija je svodila korisnike Interneta na malu i nedovoljno uticajnu grupu ljudi i institucija.

Netscape je prvi tržištu ponudio “prijateljski raspoložena” softverska rešenja za pristup Internetu ali po ceni od oko 1.000 dolara.

Kada je Microsoft 1996 na tržište uz Windows operativni sistem pustio kao besplatni paket Internet Explorer, počela je, u stvari, istorija Interneta.

4

ČETIRI FAZE UPOTREBE MREŽE U EKONOMSKE SVRHE

Osim pojave Internet Explorera i pad cena hardvera u prvoj polovini devedesetih je imao podsticajne posledice, ne samo za trgovce, već pre svega na pojedince koji su želeli da se uključe na mrežu radi svojih potreba.

Za svega par godina razvoj upotrebe mreže u ekonomske svrhe prošao je kroz četiri faze:

prezentacija preduzeća,prodaja,strateški pravci razvoja, iprocesi integracije.

5

PREZENTACIJA PREDUZEĆA

U prvoj fazi najveći broj preduzeća koristio je Internet da bi budućim kupcima dao informacije o sebi i svojim proizvodima.

Sajtovi su omogućavali: adrese i telefone za kontakt, naručivanje i plaćanje robe preko sajta, “on-line” katalog, e-mail komunikaciju, linkove ka preduzećima iz iste delatnosti,..

U poslednjih par godina u web prezentacije preduzeća uključuju se, osim teksta, slika i muzike, i kratki filmovi, simulacije i animacije koje omogućavaju da se proizvodi vide u svim svojim aspektima i da se pokažu i načini korišćenja.

Dalji razvoj prezentacije proizvoda i usluga će ići, sa jedne strane, ka tome da se za budućeg korisnika stvore uslovi uvida koji će biti približni onima koji se realizuju u “realnim uslovima” a, sa druge strane, virtuelna stvarnost u kojoj se pojedini proizvodi ili usluge nude će biti sve više prilagodjeni individualnim potrebama i ukusima.

Već sada se uz posebne dodatke i tehnologiju u virtuelnom prostoru mogu prenositi i mirisi i ostvariti delimičan osećaj dodira predmeta koji se posmatraju u virtuelnom prostoru propagande preko Interneta.

6

PRODAJA PUTEM INTERNETA

Na sajtu se pored informacija o robi nalaze i cene a narudžbine se obavljaju klikom pomoću miša. Roba se, po pravilu, plaća karticama a isporučuje poštom.

Ovakav način prodaje predstavlja, na neki način, nastavak “kataloške” prodaje koja je u SAD i u nekim evropskim zemljama bila prilično razvijena.

Značajna novost u odnosu na “katalošku” prodaju je u tome da se preko Interneta kupac može detaljnije i bolje informisati. Razvile su se nove tehnologije trodimenzionalnog ili interaktivnog prikazivanja:

prva tehnologija omogućava kupcu da dobije detaljniju sliku onoga što kupuje, adruga tehnologija omogućava da se u okviru nekog proizvoda vide neki njegovi delovi, da se uvećavaju pojedini detalji i da se, npr., menjaju boje.

Ove nove tehnologije su veoma bitne jer se preko Interneta kupuje skoro sve.

7

VIRTUELNA PRODAVNICA

Nova faza razvoja prodaje putem Interneta, koja takodje ima za cilj povećanje informisanosti kupaca i olakšavanje same kupovine, se ogleda u tome što se kupcu prezentira ne samo odredjena roba već virtuelna radnja ili virtuelni izložbeni salon.Koristeći tehnologiju slični onoj koja se koristi u “igricama”, a koja je bazirana na simulaciji, prodavac može da obezbedi dve stvari:

prvo, stvara kupcu osećaj virtuelne prodavnice i psihološki ga stavlja u stanje na koje je navikao i koje mu nije strano kao što je biranje putem slika, idrugo, prodavac kupcu omogućava detaljnije razgledanje poželjnog proizvoda.

Virtuelna prodavnica se prilagodjava potrebama kupaca da bi se:nadoknadila činjenica da kupci prodavcu pružaju podatke i sebi, ida bi se stvorila navika kupaca da se ponovo vraćaju na sajt datog preduzeća.

Kupci nerado daju podatke o sebi a poseban problem se ogleda u tome da kupac mora da da prodavcu broj svoje kartice a svako ko ima taj broj može da ga zloupotrebi i da na račun tog broja naruči neku robu.Da bi stekli poverenje kod kupaca prodavci na sajtovima:

prezentiraju sve potrebne informacije, ikoriste posebne programe za zaštitu podataka kupaca.

8

NOVO TRŽIŠTE ZAHTEVA PROMENU STRATEGIJE PREDUZEĆA

Pod e-tržištem se podrazumeva Internet tržište koje se realizuje preko WWW mreže, a funkcioniše zahvaljujući e-mejlu.

U prvoj godini novog milenijuma ukupna vrednost transakcija koje su realizovane na Internetu iznosila je oko 250 milijardi dolara.

Svako preduzeće koje želi da se upusti u poslovanje na e-tržištu mora prethodno da razradi četiri domena:

razumevanje i evaluaciju tog tržišta,formulaciju svoje strategije,utvrdjivanje koje i kakve tehnologije koju treba primeniti, irazraditi koje promene treba uvesti u radu menadžmenta.

9

OSNOVNE PRETPOSTAVKE USPEŠNOG POSLOVANJA NA E-TRŽIŠTU

Prvo treba stvoriti takav nivo sistemske integracije da je moguće da preduzeće funkcioniše na takvom tržištu. Pod sistemskom integracijom se podrazumeva razvoj IS u preduzeću do nivoa koji će omogućiti da se kao IS integriše sa drugim IS izvan njega.

E-trgovina zahteva da se promeni pristup samom konceptu trgovine. To više nije jednokanalna veza. Sad kupci imaju mogućnosti da nameću svoje potrebe i ukus a vreme promena i reakcija proizvodjača se zgušnjava.

Prodavci kod kupaca moraju da razviju, pre svega, prihvatljivost elektronske trgovine što se ne može postići bez uspostavljanja uzajamnog poverenja. Na e-tržištu sticanje poverenja je mnogo teže i složenije nego na klasičnom tržištu jer:

nema direktnog kontakta izmedju prodavca i kupca (ovaj problem je nešto manji u zemljama gde je bila razvijena “kataloška” prodaja, ikupac na e-tržištu nema direktan kontakt sa robom i ne može je osmotriti u realnom već samo u virtuelnom okruženju i zato kvalitet prezentacije u virtuelnom okruženju postaje primaran faktor uspostavljanja poverenja.

10

KOMERCIJALNI POTENCIJALI INTERNETA

E-tržište ne utiče samo na procese prodaje već i na:procese proizvodnje, ina karakter potrošnje.

Podaci koji se dobijaju prilikom realizacije prodaje preko Interneta se sakupljaju, analiziraju i koriste za programiranje buduće proizvodnje.

Svaka kupovina na Internetu je praćena posebnom “zabeleškom” a proizvodjači mogu reagovati tako što će svoje proizvode prilagoditi potrebama ili želji jednog kupca.

Kada se radi o karakteru potrošnje, Internet trgovina otvara nove mogućnosti za prodaju. Stvara se nova ponuda proizvoda, širi asortiman i prilagodjava se potrebama potrošača. Najveći domen nove potrošnje je, pre svega, stvaranje novih digitalnih proizvoda.

11

ŠTA SU DIGITALNI PROIZVODI

Digitalni proizvod je sve ono što može da se pošalje i primi putem Interneta.

Informacije su primarna roba koja se prodaje putem Interneta. Informacije kupac može primati u digitalnom ili materijalnom obliku.

Digitalni proizvodi su, npr.,: računarski programi i igrice, multimedijalni proizvodi (muzika, filmovi, tv serije,..), baze podataka, obrazovanje na daljinu, telemedicina, interaktivna zabava,...

Primer uspešnog nastupa na e-tržištu predstavlja prodavnica knjiga na Internetu amazon.com koja se dugo smatrala najboljim primerom nove ekonomije i novog načina poslovanja. Početkom 2001. godine zabeležen je izvestan povratak kupaca klasičnom načinu kupovine knjiga u knjižarama što pokazuje da je i e-trgovina podložna promenama i da će se tek odrediti njeni stvarni dometi i mogućnosti.

12

KONKURENCIJA NA E-TRŽIŠTU

O konkurenciji na e-tržištu, za sada, se mogu konstatovati sledeće tri stvari:

Na e-tržištu kao faktor konkurentnosti brzina reakcije i sposobnost obrade podataka su važniji od veličine preduzeća.Kupac više nije ograničen geografskim prostorom kada kupuje što može da ima bitan uticaj na cene i konkurentnost nekog proizvoda.Teorijski se može govoriti da na e-tržištu postoji idealno konkurentsko tržište jer je spremnost kupca da plati cenu proizvoda jednaka marginalnim troškovima proizvodnje date robe.

U realnosti ovo treće se ne dešava jer se pristupom “jedan na jedan” cena može menjati shodno potrebama, ukusima i željama kupca.

Od razvoja e-tržišta mnogi očekuju da će doprineti jačanju uloge kupaca ali povećana moć koju kupci imaju na osnovu pristupa informacijama na Internetu u velikoj meri je umanjena velikim i veoma specifikovanim klasterima informacija koje proizvodjači i prodavaci imaju o posebnim grupama kupaca kao i o pojedinačnom kupcu.

13

STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA E-TRŽIŠTA

Mogu li se za razumevanje e-tržišta primenjivati razvijene i primenjivane standardne ekonomske analize?

Većina knjiga koje se bave e-tržištem analizira kako tom tržištu prići i na koji način ga koristiti.

Sve češće se radi na stvaranju novih analitičkih orudja koja će biti primenjiva na e-tržište sa stanovišta tržišnih i ekonomskih znanja i perspektiva, odnosno počinje da se raspravlja se o mikroekonomskim problemima kvaliteta, neizvesnosti i tržišne efikasnosti u uslovima e-tržišta.

Preduzeća moraju drugačije funkcionisati na e-tržištu nego na klasičnom tržištu.

Jedan od mogućih odgovora se svakako krije u reorganizaciji preduzeća koja moraju biti sposobna da stvaraju takvu arhitekturu koja će omogućavati pretvaranje hijerarhijske u mrežnu strukturu da se deluje na više frontova ali i na manje nivoa.

14

VIRTUELNE ZAJEDNICE NA E-TRŽIŠTUHagel i Armstrong (1997):

pri definisanju jednog od mogućih odgovora na buduće strukturiranje preduzeća polaze od koncepta “virtuelne zajednice”,

pod virtuelnom zajednicom podrazumevaju: “grupe ljudi koji dele iste interese i iste potrebe i medjusobno se povezuju preko on-line veze”,

smatraju da te virtuelne zajednice okupljaju kupce, prodavce, proizvodjače, odnosno, sve one koji imaju zajednički interes da se bave kupovinom i prodajom (uključujući i reklamu, informisanje i dr.),

smatraju da će se odnos izmedju kupaca i prodavaca bitno izmeniti činjenicom da se pisana reč (tu se misli na Internet) seli u ruke kupaca, i

da će kupci moći da utiču na prodavce zato što će imati baze podataka o robama, njihovim cenama i uslovima prodaje.

Još nije stvorena kritična masa kupaca potrebnih za funkcionisanje takvih virtuelnih zajednica a, sa druge strane, neki oblici povezivanja IS preduzeća sa IS drugih preduzeća ukazuju na mogućnosti takvog razvoja.

15

10 NOVIH PRAVILA ZA NOVU EKONOMIJU

Kevin Keli smatra da postoji 10 pravila koja će odrediti budućnost nove ekonomije (i društva):

1. prihvatiti zajedništvo,2. uvećana sinergetičnost,3. izobilje a ne oskudica,4. prati besplatno,5. nahrani prvo Mrežu,6. ne smete stalno biti na vrhu,7. umesto mesta, prostor,8. nema harmonije, postoji samo

kretanje,9. meko umesto tvrdog, i10. pružanje šansi mora da zameni

efikasnost.

Transproduktivno društvo, društvo koje vezuje ljude, stvara komunikacije, insistira na ljudskim kreativnim resursima, insistira na mrežnom karakteru organizacije jeste veliki izazov koji već danas pokazuje značajne rezultate.

Čovek postaje ravnopravno biće sa svim drugim ljudima i zajedno sa njima, koristeći svoje kreativne moći zadovoljava svoje potrebe, a ne zadovoljava potrebe mašina, institucija, vlasti i iz industrijskog društva nastalih okamenjenih struktura i vrednosti.

Svaki kupac ima mogućnost da u okviru dosta velikih unapred datih mogućnosti sam projektuje proizvod koji želi da kupi.