PROCESI INTEGRACIJE IDENTITETA - · PDF filema „Kralj Edip“ inspirisala Frojdovu psihoanalizu (injenu teoriju ega iedipovog kom - pleksa)

Embed Size (px)

Text of PROCESI INTEGRACIJE IDENTITETA - · PDF filema „Kralj Edip“ inspirisala Frojdovu...

  • Jelena uri UDK 141.319.8, 130.31:165Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Originalni nauni radBeograd DOI:10.2298/FID0902153D

    PROCESI INTEGRACIJE IDENTITETA*

    Apstrakt: S obzirom da znaaj problema identiteta raste uprkos neminov-nom izmicanju njegovih znaenja, to je rasvetljavanje problema identiteta i daljepredstavlja izazov za savremenog oveka. Usled nemogunosti da se ostvari potpunapreglednost ove sloene problematike nuno je pronai reprezentativne niti ije je po-vezivanje oblik samosaznanja koje doprinosi razvoju samosvesti koja predstavlja os-novnu humanu vrednost i svrhu. U slinom duhu treba shvatiti i globalne procese ijirazvoj vodi sve veem osveivanju potrebe za preobraajem.

    Kljune rei: filosofska antropologija, identitet, vrednosti, duhovnost.

    Tenja za pronalaenjem sutinskih odgovora na jedan od naj-sloenijih problema ljudskog ivota i miljenja, kakav je problemidentiteta, jeste prevelik zahvat kada se imaju u vidu prepreke kojestoje na putu njegovom ostvarenju. Ne samo istorijska nepreglednostproblema nego i njegova problemska zamrenost, otkrivaju srazmeretekoa koje spreavaju otkrivanje definitivnih reenja. Stanovitekoje bi teleoloki obuhvatilo razliite vrste filosofskih, psiholokih isociokulturnih shvatanja identiteta, moglo bi ui u okvir jedne ob-novljene filosofske antropologije. No, s obzirom da su trendovi anali-tikog pozitivzma i poststrukturalizma vodili naputanju spekulativ-nog filosofskog nastrojenja, to je sad potrebno iz mnotva teorija oidentitetu nai naina da se bar neke osnovne niti poveu u vizijuneke celine.

    Nauna strana antropologije kojom se obino bavi istorijaove discipline, takoe je zanemarila njene filosofske korenove. To jeostavilo veliku pukotinu u miljenju, s obzirom da upravo filosofskiaspekt antropologije sadri kontinuitet najdubljih problema i pitanjakoja su ljudi oduvek postavljali. Opti, univerzalni znaaj ovih

    153

    FIL

    OZ

    OF

    IJA

    ID

    RU

    T

    VO

    2/2

    00

    9

    * Rad je nastao u okviru projekta Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju uBeogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji:civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost (br. 149031), koji finansi-ra Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

  • pitanja svakako predstavlja znaajan motiv za novo preispitivanjeove teme. Filosofsko-antropoloko istraivanje problema identiteta isrodnih tema, poput samoposmatranja, samosaznanja i samosvesti,poprima teorjske oblike znanja o sopstvu i o drugom, na osnovuispitivanja razliitih znaenja, linosti, kolektiva i kultura. Preo-braaji njihovih sadraja i znaenja ine da problem identiteta osta-ne aktuelan uprkos njegovoj teorijskoj neuhvatljivosti.

    Relevantnost identiteta za oveka, kao pojedinca i kao vrstu,polazi od pitanja: ta znai identitet oveka? Ovo pitanje sadrisloena znaenja sastavnih pojmova. Tako je ovek i individua ideo kolektiva deo kulture i deo prirode, deo koji svojom sveu naveoma poseban nain obuhvata i generie samu celinu. Otuda, razu-mevanje znaenja identiteta oveka obuhvata iroko polje pojava isaznanja od toga kako osoba postaje osoba zahvaljujui drugimljudima, do toga kako individua shvata sebe kao subjekta svojestvarnosti. Na taj nain, sredite problematike identiteta u stvari jeproblematika razlika koja sadri dinamiku razmenjujueg procesaodnosa svesti i stvarnosti.

    Pojmovi svesti i stvarnosti korieni su u razliitim znae-njima tokom istorije filosofskog i naunog miljenja, a da pritom nisustekli svoja konana odreenja. No, umesto odustajanja od ovihtema, to u svakom sluaju vodi njihovom podrazumevanju, treba iz-vui podsticaj za novo preduzimanje istraivanja na osnovu uverenjada su odreenja identiteta itekako bitna za konstituisanje i preobraajnaih pogleda na svet. Traenje povezanosti aktuelnih i potencijalnihznaenja identiteta (svesti i stvarnosti) pretpostavlja jednu univezal-nu potku, prisutnu u uglavljenjima pojmova, bia i stvari. Zamilja-nje ove svepovezujue potke, poiva na veri u potencijal smisla naosnovu kojeg je mogue konstruisati neku odrivu stvarnost.

    To vodi pitanjima opteodrivih vrednosti koja iznose na vide-lo nove sloenosti problema identiteta i pomeraju fokus na vrednostikao stoere identiteta. Iz toga izviru serije pitanja o odnosima izmeuuniverzalnosti i relativnosti kultura koje su u skladu s odgovarajuimproblemima drutvenih, nacionalnih i dravnih ureenja. Mogue daistorijsko uslonjavanje ovih pitanja nastaje upravo zbog inherentnihmisaonih zamrenosti koje proizvode realne dimenzije problema.

    Pojmovi upotpunjuju i ostvaruju svoja znaenja u konteksti-ma odgovarajuih pogleda na svet koji su izraeni preko razliitih

    154

    JE

    LE

    NA

    U

    RI

  • promenljivih ivotnih pria, tako da je nedovrenost pojmovnih zna-enja zapravo nuna. Ipak, za razliku od drugih, uobiajenih poj-mova, uslovljenost kontekstom osnovnih pojmova, kakvi su poj-movi identiteta, procesa i preobraaja, trebalo bi da je obrnutosrazmerna znaaju njihove funkcije kao utemeljujuih ideja. To jesvakako kljuno kada je re o stalnom obnavljanju potrebe da im seodrede znaenja. Meutim, samoodreujua znaenja utemeljujuihpojmova meusobno su povezana i upuuju na spekulaciju o prvo-bitnom identitetu svesti i stvanosti. Tako znaenje biti ovek poi-va na pripisivanju znaenja koja uitava neki konkretan ovek. Ipak,ovek nije samo odreena konkretna individua, nego je i svojevr-sni kanal kulture, dok istovremeno, samo na osnovu svog linogidentiteta ovek postaje kulturni posrednik, zapravo stvaralac.

    Ovaj vrtlog u koji upada miljenje najbolje pokazuje kolikosu zapravo sama znaenja kruna. Moderni nauni um se, s jednestrane, razvio zahvaljujui neprihvatanju odgovora filosofije ideali-zma da neizbenost ovog kruga proistie iz primarnog, bezuslov-nog i apsolutnog naela identiteta ja jesam koje samousposta-vlja identitet subjekta i objekta. S druge strane, ovekovom umu,kao takvom, nije prihvatljiva mogunost da subjekt saznanja ostanenesaznatljiv, jer, na osnovu ega bi onda bilo ta mogao znati?

    Traenje konanih znaenja identiteta moe da izgleda kaoreavanje jednaine u kojoj su sve nepoznate, mada analogija s ma-tematikom ipak ne odgovara u potpunosti. Iako je matematika logi-ka bitna za neka mogua znaenja identiteta, formalno rezonovanjene doputa povezivanje razliitih tipova entiteta (takozvanih baba iaba). U domenu kulture, naprotiv, identitet je uvek proet nekimfigurativnim pomacima, razlikama i promenama. Otuda se miljenjeidentiteta u kategorijama ovekovog sopstva, kao i odnosa s dru-gima, koje su osnov kulture, uglavnom sastoji od ovakvog povezi-vanja pojmova koji u priama o identitetu ukazuju na slinost, iakonikada ne govore o identinosti. Nasuprot formalnom poimanjuidentiteta, kulturni sadraji identiteta obuhvataju najrazliitije do-ivljene i zamiljene, istorijske i potencijalne oblike bia.

    Da bi istraivanje potencijala preobraaja identiteta moglo daprati kulturne sadraje, ono bi trebalo da se suoi sa saznajnim kon-tingentom koji na dosadanjem nivou razvoja globalnih procesazahvata oveka i njegovo drutveno i prirodno okruenje. U tom smi-

    155

    FIL

    OZ

    OF

    IJA

    ID

    RU

    T

    VO

    2/2

    00

    9

  • slu, sadanje stanje globalnih procesa treba uzeti kao priliku da se va-rijacije odgovora na pitanje ta je ovek?, shvate kao zajednikonaslee oveanstva. Pritom, ne treba gubiti iz vida da potragu za od-govorima na problem identiteta zapravo nikada nije mogue okona-ti. Kada bi, naime, to bilo mogue, to bi znailo da je ovek doao dokonanog saznanja stvarnosti, do kraja onog vrtloga znaenja kojiproizvodi uverenje da je stvarnost u naelu nedostupna saznanju. Bu-dui, pak, da je problem saznanja stvarnosti istovremeno problemoveka koji saznaje stvarnost, to nas ponovo vraa na pitanje:Kako je mogue da je svet koji nas okruuje stvaran ako je sop-stvo, koje ga kao takvog odreuje, nedostupno saznanju?

    Ukoliko nauna istraivanja dovre odgonetanje optestrukture sopstva1, to moe doprineti reavanju linih problema in-tegrisanja identiteta, ali potraga za linim identitetom time ne bi bilaokonana, upravo zato to je ona u osnovi lina2, te je uslov za njenoispunjenje integracija konkretnih ivotnih sadraja i iskustava ivo-ta svake pojedinane osobe. Ukoliko traganje za identitetom ikadabude okonano, to samo moe da znai da je doao kraj oveka kaohumanog bia.

    Naravno, prepreke za saznanje i uspostavljanje sopstvenogidentiteta itekako postoje. Takvu prepreku mogunosti saznanjasimbolizuje drevna pria o tome kako su bogovi sakrili tajnu bia, neu najdublje dubine okeana, niti u najudaljenije daljine univerzuma,ve u krajnju sutinu ovekove sopstvene unutranjosti pretposta-vljajui da e se ovek najtee setiti da je trai tamo. Ova pria, kojagovori o tome zbog ega oveku izgleda lake da se okrene spolja-njem svetu nego samome sebi, takoe objanjava zato kada sekonani odgovori na pitanja o stvarnosti pokau neizvesni, upuu-jui na identitet subjekta i objekta, svesti i stvarnosti, koji u stalnoj

    156

    JE

    LE

    NA

    U

    RI

    1 O toj mogunosti se razmatra u Zohar i Maral 2000.2 Mogue je poricati ovu tvrdnju s institucionalnog i socijalnog stanovita, jer

    su takozvane politike identiteta bitno sredstvo institucionalnog funkcionisanja. Sobzirom da je sutinski identitet individua, kao i kolektiva, nedokuiv saznanju, do-lazi do zamene teze, te se politika identifikacija i konstruisanja identiteta, dakle,njihova institucionalizacija, uzima kao jedina uhvatljiva, a samim tim i jedino mero-davna stvarnost. O pogubnosti ovog quid pro quo svedoe brojni problemi savreme-nog sveta, a s obzirom da se ne moe dopreti do globalne odgovornosti koju za oveprobleme snosi kolektiv oveanstva to neophodnost line potrage za identitetom iz-gleda kao jedino dostupno reenje.

  • promeni izmiu znanju motivac