Procene uticaja na društvenu sredinu za projekat vetro ... · PDF fileEFEKAT SENKE ... Osnovno istraživanje komunalne buke

Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta vetro-parka u Alibunaru, Biotope 2013 Strana1

Procene uticaja na društvenu sredinu za projekat vetro-parka u Alibunaru

PROCENA UTICAJA NA EKOLOŠKU I DRUŠTVENU SREDINU PROJEKTA VETRO-PARKA U ALIBUNARU Pripremljen za: Ministarstvo energetike Republike Srbije Pripremio: Biotope April 2013


NASLOVNA STRANA Naziv projekta Alibunar projekat vetro-parka- Srbija Ugovor UG 10-12 Naslov dokumenta: Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta

vetro-parka u Alibunaru Srbija

Izradio: Biotope Datum izrade Februar 2013 Glavni autori Jean-Yves Kernel, Yves Bas, Delphine Morin, Marko Janković B&V Projekt menadžer: Jean-Yves Kernel


SADRŽAJ

Sadržaj

NASLOVNA STRANA ...................................................................................................................................... 2

SADRŽAJ ........................................................................................................................................................ 3

TABELE .......................................................................................................................................................... 5

1. UVOD I POZADINA ..................................................................................................................................... 7

1.1. Uvod ......................................................................................................................................................... 7

1.2. Potreba za projektom .............................................................................................................................. 10

1.4. Metodologija za izradu Procene uticaja na ekološku I društvenu sredinu ................................................ 10

1.5. Organizacija ovog Izveštaja ..................................................................................................................... 16

2. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR ........................................................................................................... 17

2.1. Nacionalni administrativni i pravni okvir ................................................................................................. 17

2.1.1. Opšti okvir ....................................................................................................................................... 17

2.1.2. Okvir životne sredine ....................................................................................................................... 18

2.1.3. Zakoni o korišćenju zemljišta i zakoni o radu koji se primenjuju na projekat ................................... 23

2.1.4. Pravni okvir za razvoj proizvodnje energije iz vetra ......................................................................... 24

2.2. Međunarodni zahtevi .............................................................................................................................. 25

2.2.1. Zahtevi međunarodnih finansijskih institucija .................................................................................. 25

2.2.2. Međunarodne konvencije i sporazumi............................................................................................. 25

3. PREDLOŽENI PROJEKAT ............................................................................................................................ 27

3.1. Informacije o nosiocu projekta ................................................................................................................ 27

3.2. Informacije o autoru izveštaja o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu ...................................... 28

3.3. Prezentacija projekta .............................................................................................................................. 28

3.3.1. Lokacija ........................................................................................................................................... 30

3.3.2. Prostorno planiranje lokacije projekta ............................................................................................. 31

3.3.3. Predložena sredstva priključenja na postojeću infrastrukturu ......................................................... 32

3.4. Opis glavnih alternativa razmatranih od strane nosioca projekta ........................................................... 33

3.5. Opis komponenti projekta ....................................................................................................................... 34

3.5.1 Vetro‐turbine ................................................................................................................................... 34

3.5.2. Trafo‐stanica ................................................................................................................................... 38

3.5.3. Dalekovod ....................................................................................................................................... 40

3.6. Proces izgradnje ...................................................................................................................................... 42

3.6.1. Platforme vetro‐turbina .................................................................................................................. 42

3.6.2. Temelji vetro‐turbina ....................................................................................................................... 43

Metalno kućište temelja ............................................................................................................................ 43

Sipanje betona u temelj ............................................................................................................................ 43

Završetak izgradnje temelja ....................................................................................................................... 43


3.6.3. Izgradnja tornja ............................................................................................................................... 44

3.6.4. Pristupni putevi do lokacije projekta ............................................................................................... 45

3.6.6. Izgradnja dalekovoda ....................................................................................................................... 46

Trafo‐stanica ............................................................................................................................................. 48

Raspored izgradnje i rada vetro‐parka ....................................................................................................... 49

Upravljanje izgradnjom ............................................................................................................................. 50

3.7. Eksploatacija ........................................................................................................................................... 51

3.7.1. Proizvodnja električne energije ....................................................................................................... 51

3.7.2. Otpad i hemikalije ........................................................................................................................... 51

3.7.3. Održavanje ...................................................................................................................................... 51

3.8. Stavljanje van pogona ............................................................................................................................. 51

3.8.1. Reciklaža .......................................................................................................................................... 51

3.8.2. Odlaganje ........................................................................................................................................ 52

4. POSTOJEĆI EKOLOŠKI I DRUŠTVENO‐EKONOMSKI USLOVI ........................................................................ 53

4.1. Postojeće stanje životne sredine .............................................................................................................. 53

4.1.1. Meteorologija i klima ....................................................................................................................... 53

4.1.2. Prirodna zaštićena područja ............................................................................................................ 56

4.1.3. Geologija/geo‐morfologija ............................................................................................................... 58

4.1.4. Hidrologija/hidrogeologija ............................................................................................................... 60

4.1.5. Seizmologija .................................................................................................................................... 63

4.1.6. Upravljanje otpadom ....................................................................................................................... 64

4.1.7. Nivo buke ........................................................................................................................................ 65

4.1.8. Ostala zagađenja životne sredine .................................................................................................... 67

4.1.9. Ptice ................................................................................................................................................ 68

4.1.10. Slepi miševi .................................................................................................................................... 78

4.1.11. Ne‐leteća fauna ............................................................................................................................. 83

4.1.12. Vrste flore i staništa ....................................................................................................................... 90

4.2. Osnovni društveno – ekonomski uslovi .................................................................................................... 95

4.2.1. Demografija ..................................................................................................................................... 95

4.2.2. Infrastruktura ................................................................................................................................ 104

4.2.3. Ekonomija ..................................................................................................................................... 110

4.2.4. Zdravstvo ....................................................................................................................................... 114

4.2.6. Kulturni resursi .............................................................................................................................. 115

5. UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNO‐EKONOMSKI UTICAJI I POVEZANE MERE ZA UBLAŽAVANJE . 118

5.1. Procena uticaja na životnu sredinu ........................................................................................................ 119

5.1.1. KVALITET VAZDUHA ....................................................................................................................... 119

5.2.1. ZEMLJIŠTE ...................................................................................................................................... 122

5.1.3 VODA .............................................................................................................................................. 128

5.1.4. BUKA I VIBRACIJE ........................................................................................................................... 131

5.1.5. EFEKAT SENKE ............................................................................................................................... 138

5.1.6. ODBACIVANJE LEDA ....................................................................................................................... 141

5.1.7. PEJZAŽ ........................................................................................................................................... 143

5.1.8. PTICE ............................................................................................................................................. 152

5.1.9. SLEPI MIŠEVI ............................................................................................................................. 163

5.1.10. NE‐LETEĆE VRSTE FAUNE ............................................................................................................. 173

5.1.11. VRSTE FLORE I PRIRODNO STANIŠTE ............................................................................................ 174


5.2. Potencijalni socijalno‐ekonomski uticaj .......................................................................................... 175

5.2.1. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA ..................................................................................... 176

5.2.2. JAVNO ZDRAVLJE I BEZBEDNOST I ZAŠTITA NA RADU .................................................................... 179

5.2.3. PRIHODI I ZAPOŠLJAVANJE ............................................................................................................ 182

5.2.4. INFRASTRUKTURA PUTEVA ............................................................................................................ 185

5.2.5. KULTURNA DOBRA ........................................................................................................................ 187

5.2.5. INFRASTRUKTURA ELEKTRIČNE ENERGIJE ...................................................................................... 189

5.2.6. UTICAJ ELEKTROMAGNETNIH POLJA NA ZDRAVLJE ........................................................................ 191

6. AKCIONI PLAN ZA ŽIVOTNU I DRUŠTVENU SREDINU (predstavljen je u posebnom dokumentu)

7. PROGRAM PRAĆENJA ŽIVOTNE SREDINE I DRUŠTVA (ESMP) .................................................................. 195

TABELE Tabela 1: Trajanje uticaja .................................................................................................................................... 12

Tabela 2: Predstavljanje značaja uticaja .............................................................................................................. 14

Tabela 3: Glavni srpski zakoni koji se odnose na zaštitu životne sredine ............................................................. 19

Tabela 4: Tehničke specifikacije turbina ............................................................................................................. 35

Tabela 5: Prosečna mesečna temperatura u Zrenjaninu i Beogradu od 1981 do 2010 ........................................ 55

Tabela 6: Osnovni tipovi zemljišta na teritoriji opštine Alibunar ......................................................................... 59

Tabela 7: Osnovno istraživanje komunalne buke ................................................................................................ 66

Tabela 8: Dinamika terenskih aktivnosti na terenu ............................................................................................. 69

Tabela 9: Prikaz kategorija nadmorskih visina korisćenih tokom popisa ............................................................. 69

Tabela 10: Biološki status posmatrane ornitofaune u različitim oblastima uticaja .............................................. 70

Tabela 11: Statusi zaštite i očuvanja u brojevima ................................................................................................ 72

Tabela 12: Intenzitet aktivnosti slepih miševa na području projekta................................................................... 80

Tabela 13: Procena ekološke brige za slepe miševe ............................................................................................ 82

Tabela 14: Zabeležene ne‐leteće vrste ................................................................................................................ 84

Tabela 15: Zabeležene biljne vrste ...................................................................................................................... 90

Tabela 16: Staništa zabeležena u proučavanoj oblasti ........................................................................................ 92

Tabela 17: Broj stanovnika u opštini Alibunar ..................................................................................................... 95

Tabela 18: Pad broja stanovnika u opštini Alibunar ............................................................................................ 96

Tabela 19: Prirodni priraštaj broja stanovnika .................................................................................................... 97

Tabela 20: Očekivani životni vek ......................................................................................................................... 98

Tabela 21: Pol i starosna dob stanovništva ......................................................................................................... 98

Tabela 22: Etnički sastav stanovništva ................................................................................................................ 99

Tabela 23: Imigranti u 2011. godini .................................................................................................................. 101

Tabela 24: Zanimanje radno sposobnih imigranata .......................................................................................... 101

Tabela 25: Izbeglice .......................................................................................................................................... 103

Tabela 26: Intenzitet saobraćaja na deonici puta Pančevo 2 (Zrenjanin) ‐ do Alibunara ................................... 104

Tabela 27: Proizvodnja električne energije i proizvodni kapaciteti u Srbiji u 2012. godini ................................. 108

Tabela 28: Potencijalna proizvodnja različitih obnovljivih izvora energije ......................................................... 109

Tabela 29: Zaposlenost ..................................................................................................................................... 110

Tabela 30: Plate ................................................................................................................................................ 111

Tabela 31: Učešće poljoprivrednog zemljišta u pokrajini, okrugu i opštini ........................................................ 113

Tabela 32: Struktura poljoprivrednog zemljišta u opštini Alibunar ................................................................... 113


SLIKE Slika 1: Lokacija opštine Alibunar ........................................................................................................................ 30

Slika 2: Vetro‐turbina (Vestas v112 – 3 MW) i unutrašnjost rotora ..................................................................... 36

Slika 3: Elementi vetro‐generatora ..................................................................................................................... 37

Slika 4: Projektna shema transformatora TS 220/35 kV Vladimirovac ................................................................. 39

Slika 5: Trasa priključnog dalekovoda ................................................................................................................ 41

Slika 6: Ravnanje terena za platforme................................................................................................................. 42

Slika 7: Izgradnja temelja vetro‐turbine .............................................................................................................. 43

Slika 8: Izgradnja tornja vetro‐turbine ................................................................................................................ 44

Slika 9: Nadogradnja postojećih puteva proširenjem .......................................................................................... 45

Slika 10: Podzemni električni kablovi .................................................................................................................. 46

Slika 11: Brzina vetra i potencijalna energija proizvedena od strane vetro‐parka na visini od 50 metara ............ 54

Slika 12: Pedološka mapa opštine Alibunar......................................................................................................... 58

Slika 13: Hidrološka mapa Vojvodine .................................................................................................................. 61

Slika 14: Makroseizmičko zoniranje u Vojvodini ................................................................................................. 63

Slika 15: Tačke merenja buke ............................................................................................................................. 65

Slika 16: Veštačko gnezdo za sokole na dalekovodu ........................................................................................... 73

Slika 17: Pregled staništa vrsta ........................................................................................................................... 83

Slika 18: Tekunica (Spermophilus citellus) ........................................................................................................... 85

Slika 19: Zaštićeni insekti u oblasti projekta ........................................................................................................ 88

Slika 20: Primerci flore iz doline A i B .................................................................................................................. 90

Slika 21: Ostaci stepskih staništa na poljoprivrednom putu ................................................................................ 92

Slika 22: Stanište E1.2 u dolini B ......................................................................................................................... 93

Slika 23: Izvori proizvodnje struje u Srbiji .......................................................................................................... 108

Slika 24: Prihodi od privrednog sektora u opštini Alibunar ............................................................................... 112

Slika 25: Procenat poljoprivrednog zemljišta: na nivou Pokrajine, okruga i opštine .......................................... 112

Slika 26/ Broj stanovnika po doktoru ................................................................................................................ 114

Slika 27: Kulturni spomenici u Alibunaru (pravoslavne crkve) ........................................................................... 117

MAPE Map 1: Prezentacija projekta .............................................................................................................................. 29

Map 2: Model rasprostiranja stepskog sokola .................................................................................................... 74

Map 3: Ekološki koridori ..................................................................................................................................... 77

Map 4: Mapa prirodnih i poluprirodnih staništa ................................................................................................. 94

Map 5: Mapa saobraćajne infrastrukture ......................................................................................................... 106

Map 6: Mapa arheoloških nalazišta .................................................................................................................. 116

Map 7: Emisija zvuka pri brzini od 5m/s ............................................................................................................ 135

Map 8: Emisija zvuka pri brzini od 8m/s ............................................................................................................ 136

Map 9: Mapa senki ........................................................................................................................................... 140

Map 10: Zone virtuelnog uticaja ....................................................................................................................... 145

Map 11: Lokacije tačaka posmatranja ............................................................................................................... 146

Map 12: Aktivnost srednjeg noćnika Nyctalus noctula ...................................................................................... 169


1. UVOD I POZADINA

1.1. Uvod

1.1.1. Usklađenost studije sa zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBOR)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBOR) smatra važnim da sve kompanije koje dobijaju finansijska sredstva od EBOR imaju sistematski pristup ocenjivanju, upravljanju i praćenju ekoloških i socijalnih pitanja i uticaja koji su povezani sa njihovim aktivnostima. Sistem upravljanja zaštitom životne i društvene sredine čiju primenu zahteva EBOR opisan je Zahtevima učinka 1 EBOR-a “Procena i upravljanje životnom i društvenom sredinom“ (PR 1) je dinamičan, kontinuiran proces, pokrenut i podržan od strane uprave, koji podrazumeva smislenu komunikaciju između klijenta, njegovih radnika kao i lokalnih zajednica na koje projekta ima uticaja. To zahteva metodične sisteme pristupa koji obuhvataju planiranje, implementaciju, pregledanje i reagovanje na ishode na strukturiran način sa ciljem postizanja stalnih poboljšanja učinka. Treba ga prilagoditi veličini i prirodi poslovnih aktivnosti klijenta i mora biti usaglašen sa politikom zaštite životne i društvene sredine Banke tokom trajanja projekta. Da bi se postigla usaglašenost sa politikom zaštite životne i društvene sredine EBOR-a i da bi se primenio PR1, napravljena je Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu (SPUŽDS) za projekat vetro-parka u Alibunaru. Ciljevi studije su:

- da identifikuje i proceni ekološke i socijalne uticaje i pitanja, kako negativne tako i pozitivne koji su u vezi sa projektom;

- da usvoji mere da se izbegne, ili gde izbegavanje nije moguće, da minimizira, ublaži ili napravi protivtežu/kompenzuje negativne uticaje na radnike, pogođene zajednice i životnu sredinu;

- da identifikuje i, gde je to izvodljivo, usvoji mogućnosti za poboljšanje životne sredine i učinka za društvenu sredinu;

- da promoviše bolju zaštitu životne sredine i učinka na društvenu sredinu kroz dinamičan proces praćenja i procene;

Kvalitet sadržaja Studije procene uticaja na životnu i društvenu sredinu Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu je zasnovana na najnovijim informacijama, uključujući tačan opis i razgraničenje projekta, i na osnovnim socijalnim i ekološkim podacima na odgovarajućem nivou razrađenosti detalja. Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu identifikuje postojeće zakone i propise u Republici Srbiji, u kojima projekat funkcioniše, koji se odnose na pitanja zaštite životne i društvene sredine, uključujući i one zakone koji sprovode obaveze Republike Srbije prema međunarodnom pravu. Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu i EBOR-ova dužna pažnja


Informacije predstavljene u Studiji procene uticaja na životnu i društvenu sredinu informisaće EBOR-ovu dužnu pažnju u vezi sa WindVision i Projektom vetro-parka u Alibunaru i pomoći će kod identifikacije važećih PR-a i odgovarajućih mera za bolje upravljanje rizikom i razvojnim mogućnostima. Faze projektnog ciklusa U skladu sa PR1, analizirana su pitanja i uticaji na životnu i društvenu sredinu za sve relevantne faze projektnog ciklusa: izgradnje, eksploatacije i stavljanja van pogona. Prekogranična i globalna pitanja U skladu sa PR1, procena takođe razmatra potencijalna prekogranična i globalna pitanja, kao što su uticaji otpadnih voda i emisija, emisija gasova staklene bašte, ublažavanja klimatskih promena i pitanja adaptacije, i uticaja na ugrožene vrste i staništa. Područje uticaja projekta U skladu sa PR1, pitanja i uticaji na životnu i društvenu sredinu procenjeni su u kontekstu područja uticaja projekta. Ovo područje uticaja obuhvata:

1. Sredstva i postrojenja, koja su u direktnom vlasništvu ili kojima upravlja klijent, koji se odnose na aktivnosti projekta koje će se finansirati a to su: trafo-stanice, dalekovod koji povezuje nacionalnu mrežu sa vetro-parkom, pristupne saobraćajnice i građevinski kamp.

2. Podršku/aktivnosti kojima se omogućava, sredstva i postrojenja koja su u direktnom vlasništvu ili kojima upravljaju stranke koje su ugovorima povezane za izvođenje radova klijenta ili za završetak projekta ( kao što su izvođači).

3. Pripadajuća postrojenja ili poslovna preduzeća koja ne finansira EBOR kao deo projekta i koji mogu biti posebna pravna lica čija održivost i postojanje zavise isključivo od projekta i čiji proizvodi i usluge su od suštinskog značaja za uspešno funkcionisanje projekta.

4. Postrojenja, poslovi i usluge u vlasništvu ili kojima upravlja klijent i koji se deo bezbednosnog paketa predatog EBOR-u kao kolateral.

5. Oblasti i zajednice koje su potencijalno ugrožene: kumulativnim uticajima koji proizilaze iz daljeg planiranog razvoja projekta ili drugih izvora sličnih uticaja na geografskom području, bilo koji postojeći projekta ili stanje, i drugi razvojni projekti koji su povezani sa ovim projektom koji se realno mogu očekivati u vreme preduzimanja dužne pažnje.

6. Oblasti i zajednice potencijalno pogođeni uticajima neplaniranih ali predvidivih razvoja izazvanih projektom koji se mogu javiti kasnije ili na drugoj lokaciji.


1.1.2. Uvod u projekat

Srpska kompanija WindVision Wind farm d.o.o, podružnica belgijske kompanije WindVision, ovde u tekstu „nosilac projekta“ predlaže razvoj projekta vetro-parka sa 63 vetro turbine i ukupnim kapacitetom od 189 MW. Ovaj projekat „Vetro-parka u Alibunaru“ se nalazi u opštini Alibunar, u regionu Banata, u autonomnoj pokrajini Vojvodina u Srbiji kao što je prikazano na mapi 1. Dokumentaciju prostornog planiranja za odobrenje Plana detaljne regulacije (Plan detaljne regulacije), vrsta zonskog urbanističkog plana, pripremila je Direkcija za građevinsko zemljište iz Beograda i ista je odobrena od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine 2013. godine. Kompanija WindVision Windfarm d.o.o. obratila se Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBOR) i drugim kreditorima za finansiranje i sprovela je procenu uticaja na životnu i društvenu sredinu prema njihovim zahtevima. Nacrt Studije o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu je predstavljen zainteresovanim stranama u projektu i javnosti u skladu sa zakonima Srbije i smernicama EBOR-a. Komentari svih zainteresovanih strana i javnosti na Nacrt Studije o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu biće uzeti u obzir pri izradi konačne Studije o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu. 1.1.3. Usklađenost projekta sa zahtevima radne snage i uslova rada

Projekat je osmišljen tako da je PR2: Zahtev EBOR-a da se ispita uticaj eksploatacije na radnu snagu i uslove rada ispoštovan. EBOR veruje da radnici treba da imaju fer tretman i da im treba obezbediti bezbedne i zdrave uslove rada. U PR2 EBOR objašnjava da za bilo koji posao, radna snaga je vredna imovina, i da dobro upravljanje ljudskim resursima i zdrav odnos između radnika i uprave zasnovan na poštovanju prava radnika, uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje, su ključni elementi održivosti preduzeća. Nasuprot tome, neuspeh u uspostavljanju i negovanju zdravih odnosa između radnika i uprave može potkopati posvećenost radnika i njihovo zadržavanje Prema zahtevima PR2, WindVisions-ova politika ljudskih resursa, procedura i standarda usmerene su na:

1. Uspostavljanje i održavanje zdravih odnosa između radnika i uprave 2. Promovisanje fer tretmana, nediskriminacije i jednakih mogućnosti radnika 3. Promovisanje usklađenosti sa svim kolektivnim ugovorima u kojima je klijent

ugovorna strana, nacionalnim zakonima o radu i zapošljavanju, i osnovnim principima i ključnim regulatornim standardima i konvencijama međunarodnih organizacija rada koje su centralne za ovu vezu

4. Zaštita zdravlja zaposlenih, posebno promovisanjem bezbednih i zdravih uslova rada. U Studiji procene uticaja na životnu i društvenu sredinu, ESAP (Akcionom planu životne sredine i društva), ESMP (Programu praćenja životne sredine i društva) i SEP (Plan uključivanja zainteresovanih strana) ova 4 cilja su uzeta u obzir i uz to WindVision se


obavezao da radi zajedno sa EBOR-om kako bi ih ostvarili preko svog akcionog plana zaštite životne i društvene sredine i sistema upravljanja. WindVision posebno predano radi kako bi osigurao da

‐ njegova politika resursa odgovara veličini preduzeća, da je jasna, razumljiva i pristupačna radnicima.

‐ Radni odnosi su olakšani kroz jasnu komunikaciju sa svim radnicima o njihovim uslovima rada i uslovima zapošljavanja, uključujući pravo na plate, radne sate, prekovremene angažmane i naknade za prekovremeni rad, kao i nadoknade (kao sto su bolovanja, porodiljsko/očinsko odsustvo, ili godišnji odmor).

‐ projekat je u skladu sa nacionalnim (srpskim) Zakonom o radu, Zakonima socijalnom osiguranju i zakonom o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, sa zahtevima EU o nediskriminaciji u vezi sa zapošljavanjem i sa IFC OHS smernicama [IFC - Međunarodna Finansijska Korporacija – OHS - Smernice o zaštiti životne sredine, zdravlja i bezbednosti].

‐ jasno je uspostavljen OHS sistem upravljanja kompanijom, koji odgovara veličini i aktivnostima kompanije WindVision i njenom stalnom unapređenju.

WindVision se obavezala da sprovede ove principe ne samo za zaposlene u kompaniji WindVision već i za radnike koji nisu stalno zaposleni a angažovani su od podizvođača ili ih angažuje sam WindVision.

1.2. Potreba za projektom

Srbija je ratifikovala „Direktivu Evropske unije o pospešivanju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na internom tržištu električne energije“ (2001/77/EC) i u „Strategiji razvoja energetike u Republici Srbiji do 2015. godine“, smatra se da je proizvodnja obnovljive energije neophodna za Srbiju. Član 4 Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvoda energije (Službeni list RS 72/09) navodi da proizvođači obnovljive energije imaju pravo na subvencije od države Srbije što znači da država Srbija prepoznaje potrebu za obnovljivim energijama.

1.4. Metodologija za izradu Procene uticaja na ekološku I društvenu sredinu

1.4.1. Određivanje okvira

Ova studija je napisana kao prikupljanje podataka o svim receptorima i resursima koji su opisani u srpskom zakonu i smernicama koje je dala EBOR, Međunarodna finansijska korporacija (IFC), srpska vlada i druge međunarodne institucije. Prateći alati koji su dostupni na sajtu EBOR-a su redovno konsultovani kako bi se napisala ova studija, a naročito:

‐ EBOR politika životne i društvene sredine iz 2008 ‐ EBOR zahtevi performanse


- Procena uticaja na životnu i društvenu sredinu (ESIA)

1.4.2. Prikupljanje osnovnih podataka

Prikupljanje osnovnih podataka za ovu studiju zasnovano je na detaljnim istraživanjima na terenu i konsultacijama: 5 osnovnih oblasti istraživanja

‐ Jednogodišnje istraživanje na terenu ptica i slepih miševa koje je obavila kompanija Biotope d.o.o. Beograd od juna 2011 do jula 2012. godine

‐ Terensko istraživanje arheoloških ostataka koje je izvršio Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo i dostavljeno 2012. godine

‐ Geotehničko istraživanje obavljeno na terenu od strane kompanije GeoMehanika doo i dostavljeno 2011. godine

‐ Skup katastarskih i topografskih mapa izrađen između avgusta 2011. i avgusta 2012. godine od strane kompanije Geovizija doo

‐ Ispitivanje buke izvršio je Institut IMS i dostavio izveštaj 2013. godine ‐ Merenja vetra izvršila je kompanija Netinvest d.o.o. od aprila 2010 i ista se nastavljaju

Konsultacije

‐ Redovni sastanci sa zvaničnicima iz Pokrajinskog Ministarstva životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu

‐ Redovni sastanci sa predstavnicima lokalnih zajednica preduzetim od strane kompanije WindVision Windfarm d.o.o. od 2010. do 2012. godine

Studija planiranja zemljišta pod nazivom “Plan detaljne regulacije” sprovedena je od strane beogradske Direkcije za građevinsko zemljište i ista je predata u januaru 2013. godine. Ova studija je zasnovanja na podacima iz 5 osnovnih istraživanja sprovedenih na terenu, konsultacija i Plana detaljne regulacije koji je napisao multidisciplinarni tim uključujući stručnjake iz kompanije „Saobraćajni institut“ d.o.o. kompanije specijalizovane za saobraćajnu infrastrukturu. Biotope d.o.o. je temeljno analizirao sve te podatke zajedno sa drugom naučnom literaturom, zvaničnim izveštajem i sajtovima i sažeo ih je u Studiju procene uticaja na životnu i društvenu sredinu. Detalji o konsultacijama, učesnicima i autorima raznih studija dati su u Aneksu ove studije.

1.4.3. Vrste uticaja

Procena uticaja na životnu i društvenu sredinu (ESIA) procenjuje uticaje projekta na receptore i resurse životne i društvene sredine, odnosno, na ljude (npr. stanovnike, radnike, posetioce) i


fizičke, prirodne i kulturne resurse (npr. zemlju i zemljište, zaštićena staništa i vrste i na istorijska mesta). Studija uticaja na životnu i društvenu sredinu ispituje različite vrste uticaja, uključujući:

‐ Pozitivne uticaje: uticaje koji imaju blagotvorno dejstvo na receptore i resurse; ‐ Negativne uticaje: uticaje koji imaju neželjeno dejstvo na receptore i resurse; ‐ Trajne uticaje: uticaje koji su proistekli iz nepovratne promene u osnovnom

životnom okruženju (npr. uništavanje poljoprivrednog zemljišta); ‐ Privremene ili kratkotrajne uticaje: uticaje koji opstaju samo u ograničenom

vremenskom periodu, zbog, na primer, određenih građevinskih aktivnosti (npr. zagađenje vazduha zbog građevinskih radova);

‐ Dugotrajne uticaje: uticaje koji će se nastaviti tokom dugog vremenskog perioda, na primer tokom rada postrojenja, ali će prestati po zatvaranju postrojenja (npr. emisije iz proizvodnih procesa); Direktni uticaj: direktna potpuna ili delimična modifikacija elementa životne sredine (npr. recimo, kada se ubiju ptičje vrste ili uništi prirodno stanište); Indirektni uticaj: direkna potpuna ili delimična modifikacija elementa čija promena će uništiti, izmeniti i/ili oštetiti životnu sredinu (npr. ako su prirodna staništa uništena ili zagađena, biće pogođene životinjske vrste koje zavise od ovih staništa); Kumulativni uticaji: vremenom projekat može imati sve veći uticaj na životnu sredinu (npr. kada infrastruktura, kako postaje starija oslobađa više zagađivača); ili ako se kombinuje sa drugim projektima ili aktivnostima (npr. postojeće industrijsko postrojenja koje već menja biodiverzitet);

Niže data tabela daje precizno objašnjenje šta podrazumevamo pod privremenim ili trajnim uticajima. Tabela 1: Trajanje uticaja

Priroda promene Trajanje Definicija/opis

Privremena kratkoročno Manje od godinu dana srednjeročno 1 do 5 godina dugoročno 5 do 10 godina

Trajna Zbog dužine vremenskog perioda za ljudska bića, uticaji preko 10 godina mogu se subjektivno definisati kao trajni.

Kao što je preporučeno u srpskim smernicama o Studiji uticaja na životnu i društvenu sredinu objavljenih 2010. godine, ispitali smo uticaje uzimajući u obzir sve faze projekta:

‐ Faza pre‐instalacije je vreme kada programer infrastrukturnih projekata i druga lica zainteresovana za razvoj projekata dolaze na lice mesta iz različitih razloga: opservacija, merenja, sastanaka … oni svojom aktivnošću mogu da utiču na floru i faunu.


‐ Faza izgradnje je faza kada se odvijaju građevinski radovi i kada mnogi akteri (radnici, inženjeri, inspektori…) dolaze na lokaciju i transformišu je, stvarajući uznemiravanje. Ono podrazumeva upotrebu mašina, građevinskog materijala i emisiju zagađenja. Ova faza je posebno opasna za floru i faunu.

‐ Eksploataciona faza je kada se počne sa korišćenjem infrastrukture kako je planirano projektom. Ona često podrazumeva emisiju zagađenja. U ovoj fazi eksploatacije, uzimamo u obzir “radove na održavanju” koji se odvijaju kada infrastruktura ne funkcioniše normalno zbog tehničkih problema izazvanih prirodnim nepogodama, ili usled tehničkih nedostataka.

‐ Faza prestanka rada je vreme kada infrastruktura više nije od koristi i kada se demontira. Ova faza podrazumeva rad mnogih aktera (radnici, inženjeri, inspektori…) koji dolaze na lokaciju i transformišu je stvarajući uznemiravanje. Ono podrazumeva upotrebu mašina, građevinskog materijala i emisiju zagađenja.

Uzimamo takođe u obzir i mogućnost nezgoda usled prirodnih nepogoda, ljudskih grešaka ili tehničkih problema. Prema istim smernicama, ova Studija uticaja na životnu i društvenu sredinu uzima u obzir prostorne aspekte i pravi razliku između

‐ „lokacije projekta“ što je oblast na kojoj će se graditi infrastruktura ‐ „studije oblasti“ što je oblast na koju projekat može da utiče

Uticaji se procenjuju poređenjem osnovnih uslova (tj. situacije pre početka izvođenja projekta) sa uslovima koji će preovladavati ako se projekat izgradi i pusti u eksploataciju U skladu sa srpskim zakonom i zahtevima EBOR-a, studija daje informacije o pet glavnih koraka Studije uticaja na životnu i društvenu sredinu:

‐ Identifikacija osnovnih uslova i osetljivosti i značaja receptora i resursa pri riziku;

‐ Predviđanje tipa uticaja na te receptore i resurse; ‐ Procena značaja uticaja; ‐ Istraživanje opcija za ublažavanje značajnih negativnih uticaja; ‐ Izrada programa za praćenje radi procene mera praćenja i ako je potrebno

njihovog poboljšanja;

1.4.4. Značaj uticaja

Kada se utvrde potencijalni uticaji na receptore i resurse, značaj uticaja treba vrednovati. Značaj uticaja zavisi od predviđene magnitude promene (razmera, obim i trajanje), i od vrednosti ili značaja pogođenih receptora ili resursa. Na početku svake procene uticaja za svaki receptor opisane su korišćene metodologije.

‐ Osetljivost receptora je ocenjena u skladu sa nivoom zaštite gde je to bilo relevantno.


‐ Veličina promene je procenjena prema procentu promene merena ili preko procenta pogođene oblasti (npr. >90% pogođeno) ili preko procenta lokalne populacije koja je pogođena.

Značaj uticaja klasifikovan je kao “veoma veliki”, “veliki”, “umeren”, “mali”, “zanemarljiv” (uticaj isuviše mali da bi bio uzet u obzir) i “nikakav” (bez uticaja). Na niže datoj tabeli upotrebljene su različite boje za predstavljanje pozitivnih i negativnih uticaja. Tabela 2: Predstavljanje značaja uticaja

Veoma veliki

veliki umeren mali zanemarljiv Bez zanemarljiv mali umeren veliki Veoma veliki

1.4.5. Specifičnost uticaja na biodiverzitet

Procena uticaja projekta na biodiverzitet obično se odnosi na sledeće probleme vazano za vrste faune i flore :

‐ Značaj populacije proučavan na području koje je proučavano za opstanak vrsta na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou

‐ Status zaštite lokalnih vrsta lokalnim, nacionalnim i međunarodnim zakonima ‐ Značaj studijskog područja za vrste


1.4.6. Specifičnost društveno-ekonomskih uticaja

Procena uticaja projekta na biodiverzitet obično se bavi razmatranjem sledećih pitanja vezanih za lokalne zajednice:

‐ Demografija, uključujući promene u veličini lokalne populacije; ‐ Ekonomska pitanja, uključujući potencijalne uticaje na lokalna tržišta roba i usluga,

mogućnosti zapošljavanja tokom različitih faza projekta; ‐ Zdravstvena pitanja, uslove rada, ‐ Infrastrukture za podršku projektnim aktivnostima i osoblju kao i lokalnim

zajednicama; ‐ Resursi, uključujući promene u načinu korišćenja zemljišta, povećan pristup ruralnim

i udaljenim područjima i korišćenje prirodnih resursa; ‐ Kulturna pitanja, uključujući pitanja vezana za lokacije sa arheološkim, istorijskim,

religioznim, kulturnim ili estetskim vrednostima; ‐ Socijalna i rodna ravnopravnost, uključujući lokalne društvene grupe koje će

profitirati ili imati gubitak kao posledicu projekta ili eksploatacije.

1.4.7. Ublažavanje uticaja na životnu sredinu i poboljšanje

Tamo gde mogući uticaji mogu biti značajni, razvijene su mere za njihovo ublažavanje. Ove mere imaju za cilj da se izbegnu, smanje, nadoknade i/ili saniraju posledice negativnih uticaja, ili da se poboljšaju potencijalni korisni uticaji. Gde god je moguće, ovo se preduzima u okviru izrade projekata, tako da će mere imati povratni uticaj na procenu uticaja. Ublažavanja koje treba uzeti u obzir kao deo projekta su izložena u Ekološkom i društvenom akcionom planu (ESAP) koji bi trebalo primeniti u cilju upravljanja različitim fazama projekta.

1.4.8. Praćenje životne sredine

Gde postoji neizvesnost oko potencijalnog značaja uticaja, ublažavanje može da obuhvata praćenje tog uticaja radi utvrđivanja da li je potrebno primeniti dodatne mere. Aktivnosti praćenja su utvrđene i Programu praćenja životne i društvene sredine.


1.5. Organizacija ovog Izveštaja

Studija uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta vetro-parka u Alibunaru organizovana je u 8 poglavlja:

‐ Poglavlje 1: Uvod i pozadina ‐ Poglavlje 2: Pravni i institucionalni okvir ‐ Poglavlje 3: Opis projekta ‐ Poglavlje 4: Osnovni uslovi životne sredine i društveno-ekonomski uslovi ‐ Poglavlje 5: Uticaji na životnu sredinu i socijalno-ekonomski uticaji i povezane mere

za ublažavanje ‐ Poglavlje 6: Ekološki i socijalni akcioni plan (ESAP). Ovaj plan sumira radnje koje

treba preduzeti u cilju smanjenja, eliminisanja ili kompenziranja uticaja projekta. ‐ Poglavlje 7: Ekološki i socijalni program praćenja (ESMP). Ovaj plan sumira

aktivnosti praćenja koje treba sprovesti u cilju praćenja uticaja projekta i efikasnosti povezanih mera za ublažavanje posledica.

‐ Poglavlje 8: Plan angažovanja zainteresovanih strana (SEP) definisan u PR10 pomaže klijentima da tokom vremena izgrade i održavaju konstruktivan odnos sa svim zainteresovanim akterima, a posebno sa lokalnim pogođenim zajednicama;

ESAP, ESMP i SEP su specifična poglavlja koja ističu mere opisane i prethodnom poglavljima Studije uticaja na životnu i društvenu sredinu. Oni uključuju jasne akcione planove koji pokazuju kako upravljati ekološkim i društveno-ekonomskim pitanjima.


2. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR Ovo poglavlje opisuje nacionalni i međunarodni okvir projekta vetro-parka “Alibunar”, uključujući standardne i politike koje se odnose na Projekat.

2.1. Nacionalni administrativni i pravni okvir

Pravni okvir za zaštitu životne sredine zasnovan je na Ustavu Republike Srbije koji je odobren na refendumu održanom 2006. godine.

2.1.1. Opšti okvir

Republika Srbija je parlamentarna republika sa višepartijskim sistemom i jednodomnom Narodnom skupštinom koja se sastoji od 260 proporcionalno izabranih poslanika. Izvršne organe predstavljaju premijer (Ivica Dačić od 2012.) i predsednik (Tomislav Nikolić od 2012.). Administrativni sistem u Srbiji regulisan je ”Zakonom o opštem upravnom postupku”

("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001, i "Službeni glasnik RS", br. 30/2010) koji objašnjava šta je funkcija svih institucija. Član 182 Ustava utvrđuje da Srbija ima 2 autonomne pokrajine: Vojvodinu i Kosovo i metohiju. Član 179 objašnjava da autonomne pokrajine samostalno uređuju organizaciju i nadležnosti svojih organa i javnih službi u skladu sa Ustavom i zakonom. Član 183 navodi da autonomne pokrajine uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u različitim oblastima među kojima su prostorno planiranje i razvoj, zaštita životne sredine, industrija i javno informisanje na pokrajinskom nivou. Stoga, Prema tome, Studije uticaja na životnu sredinu regulisane su od strane Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine u Novom Sadu. Služba koja je posebno zadužena za Studije procene uticaja na životnu sredinu je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Međutim, i druge službe mogu se konsultovati kroz administrativni proces potreban za realizaciju projekta kao što je to Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne resurse ili Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.


2.1.2. Okvir životne sredine

2.1.2.1. Zakoni i institucije za zaštitu životne sredine

Ustav Republike Srbije proklamuje u članu 74 prava svih građana da žive u zdravom okruženju i da budu blagovremeno i potpuno informisani o stanju životne sredine. Član 74 takođe navodi da svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovorni su za zaštitu životne sredine i dužni su da čuvaju i unapređuju životnu sredinu. Od izbora u maju 2012. godine, u Srbiji postoje dva ministarstva koja se bave pitanjima životne sredine:

‐ Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine ‐ Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja

U autonomnoj oblasti Vojvodina, Pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo, i zaštitu životne sredine je jedino odeljenje zaduženo za pitanja životne sredine. Politike na nacionalnom ili pokrajinskom nivou sprovode se i nadziru preko Zavoda za zaštitu prirode Srbije (SINP) u Beogradu i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu. Mnogi srpski zakoni uzeti su u obzir prilikom izrade ove studije među kojima najvažniji može biti:


Tabela 3: Glavni srpski zakoni koji se odnose na zaštitu životne sredine

Godina Naziv i referenca zakona

2009 Zakon o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/09 i 88/10);

2009 Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);

2009 Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);

2009 Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);

2009 Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010);

2007 Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i

prirodnih staništa, Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 102/2007

2007 Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migracionih vrsta divljih životinja,

(Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 102/2007)

2006 Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006)

2004 Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“ br. 135/2004, 36/2009, 72/2009,

43/2011);

2004 Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 135/2004,

36/2009);

Uredba od značaja za izbor flore i faune koje treba uzeti u obzir pri proceni uticaja je Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS”, br. 5/10 i 47/11).

Kao zemlja kandidat za Evropsku uniju, Srbija takođe uzima u obzir direktive Evropske unije,

i za ovu studiju, obezbedili smo usklađenost sa sledećim direktivama: ‐ « Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu» Direktiva saveta 97/11/EC od 3.

marta 1997. o izmenama i dopunama Direktive 85/337/EEZ o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu

‐ « Direktiva o staništima » Direktiva saveta 92/43/EEZ od 21. maja 1992, o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore

‐ «Direktiva o pticama » Direktiva 2009/147/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 30. novembra 2009. o očuvanju divljih ptica


2.1.2.2. Etape i raspored za završetak procesa Procene uticaja na životnu sredinu u Srbiji

Studiju procene uticaja na životnu sredinu treba dostaviti Pokrajinskoj vladi koja će preduzeti sledeću proceduru:

Organizovanje javne rasprave Prema članu 20 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS", br. 135/04, član 20), nadležni organ obaveštava zainteresovane aktere o organizaciji javne rasprave u roku od 7 dana od prijema studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ova javna rasprava treba da se održi najkasnije 20 dana nakon informisanja zainteresovanih strana o tome. Izmene i dopune studije o proceni uticaja Prema članu 21 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, 15 dana nakon završetka javne rasprave nadležni organ treba da donese odluku tražeći izmene i dopune studije o proceni uticaja. Prema tom istom članu, nosilac projekta ima 15 dana da podnese izmenjenu Studiju o proceni uticaja. Tehnička komisija Prema članu 21 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nadležni organ treba da podnese izmenjenu i dopunjenu Studiju o proceni uticaja tehničkoj komisiji u roku od 10 dana od njenog prijema zajedno sa svojim mišljenjem o studiji. Prema članu 23 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, tehnička komisija treba da donese odluku o studiji u roku od 30 dana i može tražiti od nosioca projekta da izmeni studiju u određenom vremenskom periodu. Informacije o odobrenju ili odbijanju studije o proceni uticaja Prema članu 24. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nadležni organ treba da odobri ili odbije Studiju o proceni uticaja nakon prijema odluke tehničke komisije i treba da obavesti nosioca projekta o tome u roku od 10 dana.


2.1.2.3. Postupak izdavanja građevinske, lokacijske i energetske dozvole

Administrativni proces za izdavanje građevinske, lokacijske i energetske dozvole je dug i složen. Tokom ovog procesa, nosilac projekta mora da komunicira i traži mišljenje i ovlašćenja od srpskih ministarstava, od glavnih nacionalnih instituta i agencija i od javnih preduzeća koji su odgovorni za infrastrukturu, energetiku i upravljanje životnom sredinom. Kao rezultat mnoge institucije dobijaju saznanje o projektu u ranoj fazi i u stanju su da upozore vlasti i javnom mnjenje ako neki elementi projekta nisu za njih prihvatljivi. Da bi se dobila građevinska dozvola, neophodno je izraditi studiju pod nazivom „Plan detaljne regulacije“, kao i Studiju procene uticaja na životnu sredinu. Za ove dve studije, neophodno je preduzeti razna ispitivanja na terenu: o pticama i slepim miševima, arheološka ispitivanja, ispitivanje zvuka, predela i geološka ispitivanja (videti Dodatak).

‐ Da bi se dobila energetska dozvola od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, potrebno je predstaviti studiju Procene uticaja na životnu sredinu koju je prethodno odobrio Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine kao i lokacijsku i građevinsku dozvolu koje se dobijaju od iste institucije.

Liusta relevantnih institucija Ministarstva

‐ Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede ‐ Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odeljenje za izuzetne situacije i uprava za

preventivnu zaštitu (Sektor za vanredne situacije, uprava za preventivnu zaštitu)

‐ Ministarstvo odbrane, sektor za meterijalne resurse, uprava za infrastrukturu ‐ Ministarstvo za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine (Sekretarijat za

urbanizam i stambeno komunalne poslove i zaštitu životne sredine) Nacionalni instituti i agencije

‐ Pokrajinski Zavod za Zaštitu Prirode (PZZP) ‐ Republički institut za zaštitu spomenika kulture, grad Pančevo Zavod za zaštitu

spomenika kulture u Pančevu ‐ Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije ‐ Republički Seizmološki Zavod


‐ Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) ‐ Uprava civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije “Uprava civilnog

vazduhoplovstva Republike Srbije”

Javna preduzeća ‐ Javno preduzeće za izgradnju "Stanogradnja", Alibunar ‐ Radio Televizija Srbije (RTS) ‐ Javno preduzeće za distribuciju gasa u Srbiji “Srbijagas” ‐ Javno preduzeće “Pošta“ ‐ Javno preduzeće za emitovanje radio i TV programa putem zemaljske opreme

“Emisiona tehnika i veze” (ETV) ‐ Javno preduzeće za distribuciju električne energije u Srbiji “Elektromreža

Srbije” (EMS) ‐ Javno preduzeće za upravljanje vodama u Vojvodini “Vode Vojvodine” ‐ Javno preduzeće za upravljanje vodama u Srbiji “Putevi Srbije” (PS)


2.1.3. Zakoni o korišćenju zemljišta i zakoni o radu koji se primenjuju na projekat

Različiti zakoni regulišu korišćenje zemljišta u Srbiji kao što su to: Zakoni o korišćenju zemljišta u Srbiji koji bi mogli imati direktne implikacije na projekat su:

‐ Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ br. 47/2003, 34/2006, 72/2009, 81/2009, 24/2011);

‐ Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006) ‐ Zakon o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95, "Sl. list SRJ", br. 16/2001 -

odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 20/2009) ‐ Zakon o državnom premeru i katastru I upisima prava na nepokretnosti ("Sl. glasnik

RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96 i 15/96-ispr.) ‐ Zakon o javnim putevima ("Sl. glasnik RS", br. 101/05 i 123/07) ‐ Zakon o prostornom planu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 88/10) ‐ Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Sl.

glasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96 i 15/96) Glavni zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu u Srbiji su:

‐ Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005); ‐ Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Sl. glasnik

SRS", br. 44/77, 45/85, 18/89, " Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94) ‐ Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik SRS", br. 37/88, " Sl. glasnik RS", br. 53/93,

67/93, 48/94 )

Dok su glavni pravilnici o bezbednosti i zdravlju na radu sledeći: ‐ Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu” ("Sl. glasnik RS", br. 53/97) ‐ Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Sl.

glasnik RS", br. 92/10) Pravilnik o sadržaju politike za prevenciju nesreća i metodologije za pripremu i sadržaja Izveštaja o bezbednosti i planu zaštite od nesreća: “Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa” ("Sl. glasnik RS", br. 41/10).


2.1.4. Pravni okvir za razvoj proizvodnje energije iz vetra

Od 2005., srpska država podržava razvoj proizvodnje obnovljive energije u Srbiji u sledećim dokumentima

- 2005, Strategija razvoja energije Republike Srbije pre 2015." ("Sl. glasnik RS", br. 44/05)

- 2006, Sporazum sa međunarodnom energetskom zajednicom ("Sl. glasnik RS", br. 62/06)

- 2007, ratifikacija Kjoto Protokola Od 2007. godine, obaveze srpske države prema razvoju energije iz vetra se povećava i više praktičnih mera se preduzima i objavljuje u različitim uredbama

- U 2007. godini, Uredba o sprovođenju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, za period 2007 – 2012." ("Sl. glasnik RS ", br. 17/07 i 73/07) postavlja kao cilj povećanje dela energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije (OIE) za do 20%. Ona takođe daje procenu na osnovu podataka prikupljenih od postojećih meteoroloških stanica na visini od 10 m iznad tla da se oko 0,19 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje može obezbediti korišćenjem energije vetra u Srbiji. Ona preporučuje preduzimanje više merenja vetra u toku jedne godine na visinama od 30 do 50 metara.

- U 2009. godini, Uredba o izmenama i dopunama Programa za realizaciju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, za period 2007-2012. ("Sl. glasnik RS" br. 99/09) navodi da se na osnovu novih podataka, kapacitet proizvodnje energije iz vetra u Srbiji procenjuje na 1,300 MW ili 0,2 miliona tona ekvivalentne nafte.

- Iste godine “Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumi za utvrđivanje ispunjenosti tih uslova" (“Sl. glasnik RS” br. 72/09) navodi da proizvođači obnovljive energije mogu imati koristi od privilegovanog statusa pod određenim uslovima, a “Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (kogeneracija) (“Sl. glasnik RS” br. 99/09) objašnjava da će srpska država subvencionisati proizvodnju energije iz vetra kroz povratnu tarifu od 9.5 c€/kWh sve dok se ne postigne ukupna instalisana snage od 540 MW u vetro-parku.

U 2011. godini, posvećenost srpske države ka razvoju energije proizvedene iz vetra je ojačana u Zakonu o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 57/2011) koji potvrđuje da država ima za cilj da ponudi adekvatne komercijalne i finansijske uslove za proizvodnju obnovljive energije, uključujući energiju iz vetra. .


2.2. Međunarodni zahtevi

2.2.1. Zahtevi međunarodnih finansijskih institucija

Međunarodna finansijska korporacija (MFK), osnovana je 1956. godine u Vašingtonu i deo je Grupe Svetske banke (GSB), i to je međunarodna finansijska institucija koja nudi investicione, savetodavne i usluge upravljanja imovinom u cilju podsticanja razvoja privatnog sektora u zemljama u razvoju. MFK očekuje da kompanije korisnici poštuju 6 Standarda performanse društvene i životne sredine (SP) definisanih u njenoj „Politici održivosti društvene i životne sredine“.

‐ SP 1: Procena i upravljanje ekološkim i društvenim rizicima i uticajima ‐ SP 2: Rad i uslovi rada ‐ SP 3: Resurs efikasnosti i prevencija zagađenja ‐ SP 4: Zdravlje, sigurnost i bezbednost zajednice ‐ SP 5: Otkup zemljišta i nedobrovoljno preseljenje ‐ SP 6: Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje živom prirodom ‐ Resursi ‐ SP 7: Starosedeoci ‐ SP 8: Kulturno nasleđe

Prema Standardima performanse Međunarodne finansijske korporacije, kompanije treba da predvide i izbegavaju negativne uticaje na radnike, zajednice i životnu sredinu, ili gde izbegavanje nije moguće, da minimiziraju, i tame gde ostaju uticaji, po potrebi da nadoknade/ublaže rizike i uticaje. U skladu sa ovom obavezom, Međunarodna finansijska korporacija sprovodi akcije opisane u Odeljku 3 ove Politike i ima obavezu da finansira samo one investicione aktivnosti za koje se očekuje da u razumnom vremenskom periodu ispune zahteve standarda performansi.

2.2.2. Međunarodne konvencije i sporazumi

Bernska konvencija Konvencija o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa – Bernska konvencija je obavezujući međunarodni pravni instrument u oblasti očuvanja prirode razrađena od strane Saveta Evrope. Konvencija je otvorena za potpisivanje 19. septembra 1979. godine i stupila je na snagu 1. juna 1982. godine. Vrste navedene u Aneksu II konvencije smatraju se za “strogo zaštićene vrste” a vrste navedene u Aneksu III konvencije smatraju se za “zaštićene vrste”. Bernska konvecija je prenesena u srpski zakonski okvir kroz „Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa”


Konvencija o biološkoj raznovrsnosti

Konvencija o biološkoj raznovrsnosti – KBR (takođe poznata i kao Konvencija o biodiverzitetu) je međunarodno pravno obavezujući sporazum čiji ciljevi su

‐ Očuvanje biološke raznovrsnosti ‐ Održivo korišćenje komponenti biološke raznovrsnosti ‐ Fer i ravnopravna podela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa

Ona zahteva od zemalja da razviju nacionalne strategije za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti. Otvorena je za potpisivanje na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru 5. juna 1992. godine i stupila je na snagu 29. decembra 1993. godine.


3. PREDLOŽENI PROJEKAT

3.1. Informacije o nosiocu projekta

Kompanija: WindVision Windfarm A d.o.o.

Mlinska 42, 26310 Alibunar Srbija

Šifra delatnosti: 3511 (proizvodnja električne energije) Telefon: +38163368098, +38163250097, +381113283527 Fax: +381116301527 E-mail: [email protected] PIB: 106376086 Vlasnik: Jacob Jan Ferweda Odgovorno lice: Danilo Drndarski

WindVision kompanija je nezavisni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora, i aktivna je u Belgiji, Francuskoj, Srbiji, Maroku i Kipru. Kompanija se specijalizovala za razvoj, finansiranje, izgradnju i eksploataciju vetro-parka. WindVision je počela sa radom 2001. godine. Osnivač i njegov mendžment tim je Eline Group (1999), konsultantska firma u oblasti savetovanja u iskorišćavanju potencijala energije vetra, i Business Consuling NV (1996), kompanija koja okuplja stručnjake iz oblasti energetike i telekomunikacija. Na ovaj način kompanija je stvorila rukovodeći tim koji ima iskustva u razvoju specijalizovanih telekomunikacionih projekata, razvoju projekata za iskorišćenje energije vetra, kao i iskustvo u specijalizovanim energetskim projektima i restrukturiranju upravljanja. Kompanija ima takođe profesionalni tim iskusnih inženjera sa iskustvom u tehničkim projektima – tehnološkom razvoju, stručnjacima za otkup zemljišta, raspolaže finansijskim stručnjacima sa velikim iskustvom u izgradnji i funkcionisanju vetro-parka.

WindVision trenutno ima projekte u Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Kipru. U Belgiji:

‐ 66 MW (11 vetroturbina sa kapacitetom od 6 MW) – projekat je trenutno u razvoju; ‐ Od 29 do 69 MW (23 vetroturbina sa 2-3 MW) – projekat je odobren; ‐ Od 38 do 57 MW (19 MW vetroturbina sa kapacitetom od 2-3) – kompanija čeka

dozvolu za projekat; ‐ Više od 200 MW u razmatranju. ‐ U Francuskoj: više od 300 MW u razmatranju. ‐ Na Kipru: više od 50 MW u razmatranju. ‐ U Holandiji: više od 25 MW u razmatranju.


3.2. Informacije o autoru izveštaja o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu

Organizacija zadužena za pisanje izveštaja o Proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu je društvo sa ograničenom odgovornošću “Biotope DOO Beograd” koje je registrovano u srpskoj Agenciji za privredne registre u Beogradu 20. oktobra, 2010. godine, pod registarskim brojem 20684801, i sa poreskim identifikacionim brojem: 106807365, na adresi: Nebojšina 12, Beograd, Vračar, Srbija i sa šifrom delatnosti: 7022 “Konsultantske aktivnosti vezane za poslovanje i druge vrste menadžmenta". U junu 2011. godine, zbog novog zakona o privatnim kompanijama “Zakon o privrednim društvima“(Sl. glasnik RS", br. 36/2011), Biotope je promenio svoju šifru delatnosti na: 7112 “Inženjerske i tehničke konsultantske aktivnosti”. Odgovorni projektant Jean-Yves Kernel je vođa projekta ove studije. On je menadžer projekta u Biotope, francuskoj matičnoj kompaniji Biotopa DOO Beograd, koji je diplomirao na Fakultetu za biologiju univerziteta u Nansiju, Francuska 1996. godine i master diplomu francuskog nacionalnog instituta za pejzažni inženjering (INH) iz 1999. godine. Jean-Yves Kernel je uspešno izradio studije Uticaja na životnu sredinu za projekte vetrofarmi tokom 11 godina, kao što su na primer:

u 2011. u Turskoj za kompaniju “Guris Construction and Engineering CO.INC”

u 2007. u Francuskoj, u “Bouches-du-Rhône” regionu za kompaniju “Eco Delta”

u 2007. u Francuskoj, u “Deux-Sèvres” regionu za kompaniju“WKN France”

u 2006. u Francuskoj, u “Loire-Atlantique” regionu za kompaniju “WKN France”

u 2004. u Francuskoj, na Reunion ostrvu, za kompaniju “”EDF EN – Aerowatt”

in 2001. u Francuskoj, u ” Pyrénées-Orientales” regionu za kompaniju DONG Energy

3.3. Prezentacija projekta

Različite tampon zone izvučene su oko projektne oblasti, kako bi se ukazalo narazličite studijske oblasti koje su korišćene za procenu uticaja, kako je prikazamo na mapi 1.

‐ područje uključeno u 15km tampon zone izabrano je za studijsku oblast za pajzaž, za leteće faune (ptica i vrsta slepiš miševa, tekunica (Spermophilus citellus) i za većinu društveno-ekonomskih analiza

‐ područje uključeno u 15km tampon zone izabrano je za studijsku oblaast za sistematsko istraživanje leteće faune, za faunu koja nije leteća, prirodna staništa i analizu vode

‐ područje uključeno u 1km tampon zone izabrano je kao studijska oblast za vršenje analiza na zemljištu i analize korišćenja zemljišta


Mapa 1: Prezentacija projekta


3.3.1. Lokacija

Planirana lokacija za vetro-park "Alibunar" nalazi se na lesnoj zaravni ravnice Južnog Banata, na teritoriji “Opštine Alibunar”, između sela Vladimirovac, Albunar i Seleuš. Zemljište na kojem se planira postavljanje turbina trenutno je isključivo poljoprivredno. Pejzaž ove oblasti je takođe poljoprivredni, bez vodenih površina, sa fragmentima prirodnih staništa i objektima ljudskog boravka. Na teritoriji opštine Alibunar nalazi se deset naselja među kojima je Alibunar najveće naselje i administrativni centar.

Alibunar Banatski Karlovac Vladimirovac Dobrica Ilandža

Janošik Lokve Nikolinci Novi Kozjak Seleuš

Slika 1: Lokacija opštine Alibunar

Izvor : http://www.allibunar.org.rs/mdfa/n/citizens/basic -data/basic-data.html


3.3.2. Prostorno planiranje lokacije projekta

Upotreba zemljišta na lokaciji projekta

Ukupna površina lokacije projekta je oko 50 km2 i ista obuhvata ‐ područje projekta vetro-parka: poligon na kojem će se nalaziti temelji turbina i

platforme, trafo-stanice projekta, stalna postolja za kran i pristupni putevi, ‐ mrežu projekte oblasti ‐ dalekovod projekta koji obuhvata stubove dalekovoda ‐ sigurnosnu oblast koja je u studiji definisana kao “blisko područje uticaja” i obuhvata

tampon zonu od 1km oko vetro turbina gde kuće ne bi trebalo da se grade Projekat vetro-parka uključuje zemljište u privatnom posedu i javno zemljište koje pripada opštini Alibunar. Lokacije projektne Trafo-stanice od 220/35 kV lokacije dalekovoda od 2 x 220 kV obuhvataju zemljište u privatnom vlasništu i javno zemljište koje pripada opštini Vladimirovac.

Postojeći propisi u vezi korišćenja zemljišta na projektnom području

U Prostornom planu opštine Alibunar navodi se na su oblasti za razvoj vetro-park poljoprivrednog karaktera. Takođe se navodi da će ta područja koja su planirana za izgradnju vetro-parka biti predmet urbanističkog plana, i biće regulisana Planom detaljne regulacije. U tim oblastima biće zabranjena izgradnja svih objekata osim onih za infrastrukturu. Upotreba zemljišta stoga ostaje poljoprivredna („Službeni list opštine Alibunar“ br. 12/12). Plan razvoja upotrebe zemljišta i infrastrukture biće regulisan dokumentom koji se zove Plan detaljne regulacije za Alibunar (DRP) koji se trenutno izrađuje za ovu svrhu od strane beogradske Direkcije za građevinsko zemljište.


Istorijat lokacije

Pre 2012. godine, zemljište koje se nalazi na području lokacije projekta isključivo je bilo namenjeno za poljoprivrednu proizvodnju („Službeni list opštine Alibunar“ br. 2/93, 9/03, 11/03 i 13/03). U tom prostornom planu nije bila razmatrana niti regulisana proizvodnja energije iz vetra.

3.3.3. Predložena sredstva priključenja na postojeću infrastrukturu

Glavni pristup lokaciji

Pristup lokaciji će biti preko postojećih poljoprivrednih puteva. Putna mreža koja trenutno postoji je veoma razvijena i sve turbine su lako dostupne. Svi putevi koji vode do turbina biće ojačani, prošireni na približnu širinu od 4,5m i pokriveni šljunkom. Nikakvi novi pristupni putevi neće biti građeni.

Snabdevanje vodom

Voda će biti lako dostupna za korišćenje preko mobilnih rezervoara. Svaki rezervoar će imati zapreminu od oko 1.000 litara i koristiće se za oko 50 radnika za sanitarne potrebe. Vodeni resursi neophodni za rad vetro-parka su minimalni i biće takođe obezbeđeni preko mobilnih rezervoara.

Snabdevanje strujom

Struja će se tokom izgradnje obezbeđivati putem generatora. Tokom rada, biće dovoljna struja koja je potrebna za unutrašnju potrošnju i koja se obezbeđuje preko nisko-naponske električne opreme, SCADA (Supervisory Control and Data Acquisition) opreme i projektne Trafo-stanice. U situacijama male brzine vetra (ispod 3 m/s) ili veoma jakog vetra (preko 25 m/s), kada turbine nisu u eksploataciji, struja potrebna za praćenje, kontrolu i prenos podataka proizvodiće se putem jednog pomoćnog transformatora sa naponom od 20/0,4 kV, koji će imati podršku dizel generatora od 125 kW. Snabdevanje gasom Tokom izgradnje i eksploatacije projekta nije potrebno snabdevanje gasom.


3.4. Opis glavnih alternativa razmatranih od strane nosioca projekta

Resursi vetra u Srbiji mere se i rangiraju na osnovu njihovog potencijala za proizvodnju energije iz vetra od strane privatnih kompanija koje su uključene u poslove razvoja vetro-parka Geo-referentna mapa vetra u Vojvodini izrađena je od strane Pokrajinske Vlade. Na osnovu ove mape, najveći potencijal energije vetra u Vojvodini identifikovan je na području Južnog Banata, nedaleko od rezervata prirode Deliblatske peščare. WindVision je počeo da obavlja merenja vetra radi selekcije projektne lokacije od 190 MW 2009. godine. Konsultantska kompanija Netinvest dokumentovala je podatke i pružila podršku sa izdradnjom prvog vetro stuba na projektnoj lokaciji Alibunar. Stub je bio 80 m visok i bio je opremljen senzorima za merenje brzine vetra, njegovog pravca, spoljne temperature i vlažnosti. Konačni izbor lokacije izvršen je na osnovu sledećih faktora:

‐ rezultata merenja brzine i pravca vetra izvršenih u periodu od 6 meseci; ‐ raspoloživog kapaciteta mreže koja treba da omogući raspodelu energije koju

proizvede vetro-park u nacionalnu elektro mrežu ; ‐ udaljenost lokacije od najbližeg stambenog naselja; ‐ udaljenost lokacije od najbližih zaštićenih prirodnih lokacija i područja važnih za

ptice (PVP) ‐ preliminarnog mišljenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode

WindVision je kontaktirao nekoliko proizvođača turbina kako bi odabrali tip turbine koji će se koristiti za razvoj projekta vetro-parka. Turbine koje su najviše zadovoljavale su one proizvedene od strane firmi Vestas, Siemens, Enercon, Sinovel.


3.5. Opis komponenti projekta

Komponente projekta vetroelektrane su:

- vetroturbine : stub, temelji, platforme - pristupni putevi - transformatorska podstanica - dalekovod - podzemni strujni kablovi

3.5.1 Vetro-turbine

Nosilac projekta planira da izgradi polje od 63 vetroturbine ukupnog kapaciteta od 189 MV (vidi tabelu niže). Izbor modela vetroturbine zavisiće od tehničke i komercijalne ponude dostupne na tržištu u momentu kupovine. Proizvođač će biti izabran između najpouzdanijih kompanija koje su prisutne na evropskom tržištu kao što su: Vestas, Enercon, Sinovel. Vetroturbine će imati sledeće tehničke karakteristike

‐ njihova ukupna visina će se kretati od 151 do 182 m, ‐ prečnik rotora će se kretati od 100 do 126 m ‐ kapacitet će biti 3MW ‐ najniži ekstremitet lopatice će biti između 53,5 i 75 m

Turbine će biti na rastojanju od 560 m do 750 m. Temelji stuba zauzimaće površinu od 180 m2 i biće 5m duboki. Rovovi gde će biti smešteni kablovi biće 0,80m duboki. Bušenje temelja i sklapanje vetro-turbina će trajati oko 12 meseci a priključenje na mrežu će trajati oko 6 meseci.


Tabela 4: Tehničke specifikacije turbina

Tehničke specifikacije Vestas Vestas Enercon Sinovel Alstom GE

V126 V112 E-101 SL3000/113 ECO 122 2.5-120

Opšte specifikacije

Nominalna snaga (MW) 3 3 3 3 2.7 2.5

Kapacitet 63 turbine (MW)

189 189 189 189 170 157.5

Ukupna visina 182 m 151m 149.5 m 166.5 m 150 m 168.7 m

Kategorija vetra IEC IIIb IEC IIb IEC IIa IEC IIIa IEC IIIa IEC IIIb

Koncept 3 lopatice; horizontalna osovina sa prenosnim mehanizmom (osim Enercon : direktan pogon). regulacija ugla lopatica prema vetru, varijabilna brzina okretanja u smeru kazaljke na satu

Konstrukcija tornja

Visina 119 m 119 m 99 m 90 m 89 m 110 m

Materijal Cevna čelična

Cevni čelični stub

Betonska i čelični stub

Cevni čelični stub

Cevna čelična

Cevna čelična

Boja Svetlo siva (RAL 7035 ili ekvivalent)

Rotor

Prečnik 126 m 112 m 101 m 113 m 122 m 120 m

Dužina lopatica 62 m 54.65 m 48.5 m 55 m 59.3 m 58.7 m

Najniža ekstremna vrednost visine rotora

56 50 69.5 53.5 57 56 m

Brisana površina 12 469 m2 9 852 m² 8 012 m² 10 029 m2 11 690 m2 11 310 m2

Materijal Fiberglas - ojačana plastika

Kočnica

Promena ugla lopatica prema vetru,

aktivni hidraulični kočioni sistem

Primarno – aerodinamički

Pomoćno – Mehanički

Hidraulična tečnost – Shell Tellus T32

4 Hidraulične

kočione stege

Promena ugla

lopatica electro-

dinamički

Podaci o radu turbina

Brzina rotacije (o/min) 3.2 -15.5 4.4 – 17.7 6 -14.5 8-16 6.97-12.25

5-13


Slika 2: Vetro-turbina (Vestas v112 – 3 MW) i unutrašnjost rotora

Donji prag rada turbine 3 m/s 3 m/s 2.5 m/s 3 m/s 3 m/s 3 m/s

Nominalna snaga se ostvaruje pri (približno)

12 m/s 12.5 m/s 13.0 m/s 11.5 m/s 12 m/s 12.5 m/s

Gornji prag rada turbine 22.5 m/s 23 m/s 28 m/s 25 m/s 25 m/s 20 m/s

Težina (bez temelja)

Vetroturbina (približno) 123 t 123 t 120 t 110 t 135 t 122 t

Kućište 157 t 157 t 140 t 110 -120 t 165 t 158 t

Toranj 315 t 315 t 122 t 279.5 t 158 t 125 t

Rotor 34.5 t 34.5 t 43.5 t 40.5 t 42 t 39 t

Temelj

Oblik Zavisno od testova zemljišta (kružni, osmougaoni, krstast.…)

Horizontalna dimenzija 18 m x 18 m

Vertikalna dimenzija (maksimalno)

2.5 x 3.0 m


Slika 3: Elementi vetro-generatora


3.5.2. Trafo-stanica

Transformatorska podstanica 220/35 kV Vladimirovac će biti izgrađena za pretvaranje električne energije proizvedene od strane vetro generatora na naponski nivo od 220 kV i njenu isporuku na prenosnu mrežu javnog preduzeća „Elektro mreža Srbije“ preko priključne linije br. 254 Pančevo 2 – Zrenjanin 2. U cilju pretvaranja maksimalno moguće električne energije proizvedene od strane 63 vetro-turbine vetro-parka, trafo-stanica 220/35 kV Vladimirovac će biti opremljena sa dva transformatora (150MVA svaki) i dva priključka za dalekovode od 220 kV. Povezivanje svake vetro-turbine iz vetro-parka sa Trafo-stanicom Vladimirovac od 220/35 kV izvešće se preko mreže podzemnih kablova (naponski nivo 35kV) (pročitaj kasnije u tekstu). Trase tih kablova će se poklapati sa trasama pristupnih puteva koji spajaju vetro-turbine. Kablovi će se polagati u zemlju pored putne mreže, na dubini utvrđenoj zakonom. Transformatori će biti instalirani na odvojenim temeljima sa individualnim kadama. Pozicioniranje dva transformatora treba rešavati na način koji će omogućiti uklanjanje i transport vučom bez prekidanja rada drugog transformatora. Da bi se izbeglo curenje, potrebno je izgraditi kolektor za ulje koji će sakupljati ulje iz transformatorskih kada i voditi ga do vodootpornog rezervoara. Trafo-stanica od 220/35 kV će biti direktno uzemljena.


Instalacija i povezivanje sa električnom mrežom trajaće 6 meseci. Ukupna količina proizvedene električne energije biće isporučena na prenosnu mrežu javnog preduzeća „Elektro mreža Srbije“. Mrežni kabl sa radnim naponom od 35 kV će se povezivati sa svakim razvodnikom od 35 kV vetrogeneratora podstanice Vladimirovac od 220/35 kV. U cilju prihvatanja maksimalnih količina električne energije od vetroturbina koju proizvedu 63 MVA elektrane 3, biće instalirana dva transformatora od 150 MVA (300 MVA) u podstanici Vladimirovac od 220/35 kV, sa mogućnošću povezivanja dve DV (linije) 220 kV što je princip „ulaz-izlaz“ povezan sa postojećim 220 kV br. 254 Pančevo 2 – Zrenjanin 2. Planirana Trafo-stanica se nalazi u centralnom delu vetorturbinskog kompleksa, blizu krajnjih zapadnih granica projektne oblasti, u cilju minimiziranja troškova investiranja u kablovsku mrežu i minimiziranja gubitka energije u kablovskoj mreži.Ukupna površina kompleksa Trafo-stanice je 1,95 hektara i sastoji se od: potrojenja od 220 kV na otvorenom, postrojenja od 35 kV koje je smešteno u zgradi, komandne zgrade Trafo-stanice, saobraćajnih, parkinga i uređenih zelenih površina. Za funkcionisanje sadržaja u okviru kompletksa, biće obezbeđena neophodna infrastruktura (vodovod, kanalizacija i telekomunikaciona i nisko-naponska mreža). Slika 4: Projektna shema transformatora TS 220/35 kV Vladimirovac


3.5.3. Dalekovod

Novi dalekovod će povezati Trafo-stanicu TS 220/35 kV Vladimirovac sa prenosnom mrežom od 220 kV između Pančeva i Zrenjanina. Zvanični naziv linije projekta dalekovoda je Povezujuća linija dalekovoda 2x220kV, uvođenje dalekovodne linije DV 220 kV br. 254 Pančevo 2 Zrenjanin 2 u trafo-stanicu TS „20/35 kV Vladimirovac. Lokacija novog dalekovoda je uglavnom čisto poljoprivredi, ravan pejzaž. Nalazi se na udaljenosti od najmanje 1,45 km od najbližeg naseljenog mesta Padima, i oko 10 km od zaštićene oblasti Specijalnog rezervata prirode „Deliblatske peščare“. Nominalni napon dalekovoda je 220 kV i on će biti povezan preko dva ulazno izlazna sistema. Novi dalekovod počinje sa dva izlazna portala na TS “20/35 kV Vladimirovac i završava se na dalekovodu DV 220 kV br.254 Pančevo 2 Zrenjanin 2, na potezu između stubova 67 i 69. Provodnici, 3+3 će imati identične karakteristike, aluminijum/čelik SRPS N.C1.351 - 360/57. Za zaštitu žice jedna ACS (aluminijum kaširani čelik) žica, 126,1 mm2 i jedna 15mm OPGW sa 48 optičkih vlakana biće korišćene. Izolatori će biti od stakla, tipa 120 b, 146/255. Stubovi će od čeliknog rama ili mnogougaoni, tipa „bure“ sa dvostrukim gornjim poklopcem za zaštitu žica. Temelji će bit od armiranog betona – lomljenog i/ili na AB blokovima, u zavisnosti od primenjenog tipa stubova. Očekivani dodatni teret neće premašivati 1,6 x 0,18√d daN/m. Pritisak vetra neće preći 75 daN/m2. Očekivani broj stubova je 41, dok će jedan stub tipa „kapija“ od DV 220 kV br.254 Pančevo 2 Zrenjanin 2 biti srušen. Ukupno će biti 39 stubova tipa „bure“, 34 noseća stuba u 5 ugaonih priteznih stubova, i dodatna 2 ugaona pritezna stuba tipa „Y“ ili „spruce“ tipa. Ukupna dužina novog dalekovoda je 11848m, i svaki stub će zauzimati 100 m2, osim ugaonih priteznih stubova, koji zauzimaju 120 m2 (2,5 dubine, u slučaju razbijenog temelja). Ako se koristi AB tip temelja, dubina temelja će biti veća, oko 4 m, ali poluprečnik neće prelaziti 4 m za nošenje stubova ili 5 m za ugaone pritezne stubove,


Slika 5: Trasa priključnog dalekovoda


3.6. Proces izgradnje

Proces izgradnje vetro-parka odvijaće se u dve faze prvo će se graditi 33 vetro-turbine u Alibunaru a zatim 30 vetro-turbina iz Alibunar 2 projektne faze

3.6.1. Platforme vetro-turbina

Slika 6: Ravnanje terena za platforme

Platforma će biti izgrađena u podnožju svake vetro-turbine. Ova platformu će se koristiti kao jedino dozvoljeno mesto za parkiranje i skladištenje. Pre nego što može da počne izgradnja platforme, teren će se izravnati i u nekim slučajevima, deo zemlje će biti uklonjen ili dodat pre nego što valjak izravna teren.

Kako bi se ojačao teren pre dolaska teške mehanizacije kao što su kamioni i dizalice, gornji sloj će biti stavljen na izravnatu zemlju. Razne komponente ovog sloja su: geo-tekstilno platno, reciklirani materijali i usitnjeni kamen. Ukupna debljina ovog sloja je oko 40 cm.


3.6.2. Temelji vetro-turbina

Temelji vetro-turbina će biti kružnog oblika i ispod zemlje. Podešavanje dubine temelja prema lokalnim uslovima može se javiti tokom izrade glavnog projekta nakon razmatranja dozvoljene ukupne visine. Tehničke karakteristike temelja će se zasnivati na karakteristikama zemljišta opisanih detaljno za svaku lokaciju turbine u geo-tehničkoj studiji izrađenoj 2011. godine od strane kompanije GeoMehanika doo.

Slika 7: Izgradnja temelja vetro-turbine

Radovi na postizanju stabilnosti U nekim slučajevima zemljište mora biti ojačano pre izgradnje temelja i vetro-turbina. To se radi tako što se stavljaju betonski stubovi pod zemlju do dubine od 15 m. Ukupno ima 25 stubova za svaku vetro-turbinu. Ovaj posao se radi mašinom za nabijanje.

Metalno kućište temelja Nakon osiguranja stabilnosti građevinski tim će početi izgradnju metalnog kućišta za temelj. Tada će napraviti metalni kostur i na kraju naliti mršav beton.

Sipanje betona u temelj Beton se dovozi do lokacije kamionom i sipa se u metalno kućište temelja putem auto-krana. Potrebna je jedna nedelja da se osuši beton.

Završetak izgradnje temelja Osnova vetro-turbina se ankeriše u njihovim temeljima. Temelj ima ukupnu prosečnu težinu od 1500 tona i sadrži oko 700 m3 betona. Prečnik betonske instalacije je oko 15m.


3.6.3. Izgradnja tornja

Slika 8: Izgradnja tornja vetro-turbine

Sklapanje komponenti tornja

Moderne vetro-turbine su veće od onih starijih pa je vremenom postalo nemoguće transportovati prstenove u jednom komadu. Danas se jedan prsten sastoji od tri komponente. Oni sjedinjavanjem na lokaciji daju jedan prsten tornja. Na slici se može videti nekoliko ovih komponenti koje čekaju da budu spojene.

Konstrukcija tornja vetro-turbine

Nakon što završeni prstenovi tornja, oni se podižu jedan na drugi da bi na kraju gradili toranj vetro-turbine. Toranj ima ukupno 22 takva prstena zavisno od potrebne ukupne visine tornja i vetro-turbine.

Završeni toranj

Na ovoj slici vide se završen toranj vetro-turbine. Primećujete da kućište nije još uvek postavljeno na toranj. Ukupna visina ovog tornja je 105m.

Kućište

Nakon završetka izgradnje tornja kućište se montira na njegov vrh. Za obavljanje ove aktivnosti potreban je samo jedan kran.

Rotor

Nakon što je kućište postavljeno na vrh tornja, postavlja se rotor. To može biti učinjeno instalacijom kompletnog rotora sa već pričvršćenim lopaticama. Ukoliko je previše teško postaviti ceo rotor odjednom, delovi rotora se podižu pojedinačno. Lopatice rotora se montiraju pojedinačno.


3.6.4. Pristupni putevi do lokacije projekta

Glavni pristupni put do lokacije Glavni pristup lokaciji biće preko državnog puta E70 Pančevo - Vršac. Unapređenje postojećih puteva Postojeća mreža poljoprivrednih pristupnih puteva na lokaciji projekta moraće da senadogradi na 13 km kako bi se obezbedio dobar pristup teške mašinerije. Prema katastru, pristupni putevi su 4 metra široki (3 metra puta i 1 metar stabilizacione bankine). Međutim, vremenom putevi su se sveli na manje površine. WindVision će vratiti puteve na njihovu originalnu površinu. Ako je potrebno bilo kakvo drugo produženje, izmena će biti organizovana u saradnji sa opštinom Alibunar.

Slika 9: Nadogradnja postojećih puteva proširenjem

Proširenje pristupnih puteva do 4m širine biće učinjeno sa viškom sabijenog materijala koji preostane od iskopa, a na vrhu sa slojem sabijenog tucanog prirodnog kamena (šljunka). Ovakva struktura može da izdrži opterećenje od 12-15 t /po osovini i maksimalnu težinu od 140 t. Na mekom donjem sloju, čak i kad ne prelazi 1,0 m dubine, postaviće se geo-tekstilna membrana na površinu koja će dejstvovati kao stabilizator i minimizirati obim potrebnog drobljenog kamenog materijala. Na kamenom tlu, agregat će se ugrađivati direktno na toj površini. Nekoliko slojeva drobljenog kamena biće ugrađeno i sabijeno. Sva iskopana zemlja biće uskladištena odmah pored lokacije gde će biti građeni pristupni putevi i koristiće se kao građevinski materijal. Signalizacija na putu tokom građenja biće tako organizovana da se osigura bezbednost na putu.


3.6.5. Izgradnja podzemnih električnih kablova Slika 10: Podzemni električni kablovi

Za povezivanje vetro-parka na nacionalnu električnu distributivnu mrežu, potrebno je mnogo kablova. U nekom slučajevima kablovi se postavljaju uz put na dubini od 80 cm. Kada se kablovi postavljaju u poljoprivredno zemljište, njihova dubina je 1,20 m.

3.6.6. Izgradnja dalekovoda

Da bi se transportovala struja koju je proizveo vetro-park do nacionalne elektro distributivne mreže, izgradiće se dalekovod. Dalje u tekstu opisani su osnovni pripremni i građevinski radovi. Pripremna faza izgradnje Pre početka rada na terenu, neophodno je uraditi studiju izvodljivosti za izgradnju objekta da bi se odredio redosled i način izgradnje i elektro radovi, isključenje postojećeg prenosa i drugih visokonaponskih vodova, rezervno snabdevanje strujom, zaštita postojećih postrojenja, regulisanje saobraćaja i ostali radovi koji se odnose na izgradnju i propisanu zaštitu na radu. Vremenski raspored priključenja Trafo-stanice TS 220/35 kV Vladimirovac zavisi od završetka njene izgradnje. Izvođač će postupati u skladu sa tehničkom dokumentacijom i tehničkim propisima. Pre početka pripremnih radova, potrebno je detaljno ispitivanje projekta, sa posebnim osvrtom na terenske uslove. U slučaju neophodnih promena ili odstupanja od plana projekta, izvođač je dužan da dostavi pisani izveštaj projektantima i investitorima i zatraži njihovu pisanu saglasnost za ove promene. Izvođač treba da proveri na svim lokacijama stubove dalekovoda pre kopanja temeljne jame, kako bi se izbegle greške zbog premeštanja polova od strane neodgovornih osoba. Udaljenost novih stubova od postojećih elektroenergetskih vodova takođe treba proveriti tako da izgradnja temelja, montiranje baze i donjeg dela stubova može da počne. Izgradnja temelja Iskop temeljne jame treba uskladiti sa dinamikom dopremanja betona, da bi se izbeglo oštećenje jama usled produženog čekanja. Produženo čekanje može da izazove smanjenje nosivosti zemljišta.


Prilikom polaganja temelja važno je sprečiti prikupljanje vode oko njih. Po završetku izrade temelja potrebno je ukloniti sav višak materijala na neko podobno mesto da bi se sprečilo slaganje materijala koji bi mogao da skuplja vodu oko temelja. Ako se prilikom iskopavanja temeljne jame, pojave podzemne instalacije koje nisu navedene u projektu, ili na udaljenosti manjoj od 10 stopa od temelja o tome treba odmah obavestiti projektante. Izgradnja stubova Pre dostavljanja svih materijala na gradilište, isti treba da budu stručno ispitani i testirani u laboratoriji. Zbog velikog spektra materijal koji se mora uzeti u obzir, posebna pažnja mora se preduzeti tokom procesa naručivanja i instalacije. Uputstva za pripremu, zaštita od korozije i montaža stubova dati su u tehničkoj dokumentaciji stuba. Nakon podizanja metalne strukture, važno je da se završi uzemljene stuba. Izolacija i kablovi Noseće stege za provodnike i zaštitu žice treba pritegnuti prema uputstvima proizvođača koristeći momentni ključ, inače će žice iskliznuti kroz stege kada budu pritisnute dodatnom težinom, kao što je to na primer led. Zatezanje vijaka prema uputstvima proizvođača koristeći momentni ključ je obavezan postupak za elemente kao što su prateći terminali, prigušnice, odstojnici, itd… Vibracione amortizere treba instalirati na razdaljini u skladu sa uputstvima proizvođača. Udaljenost treba meriti od sredine montažne stege, ili od kraja kompresione stege. Ako ne postoji pisana garancija proizvođača da izolatori i amortizeri odgovaraju zahtevanom kvalitetu, zakonodavstvo zahteva ispitivanje takvog materijala. Pre nego što počne izolacija žica i kablova, potrebno je završiti ankerisanje stubova koji se ne računaju kao završni. Prilikom razvlačenja aluminijumsko-čelični žica, potrebno je obratiti pažnju da se iste ne odštete. Prilikom nabavke zaštitnih provodnika i kablova neophodno je uzeti u obzir dužinu potrebnih kablova, tako da se isti spajaju na što je moguće manje mesta. Rastojanje između mesta spajanja i bilo koje stege mora biti najmanje 20m. Spojnica mora biti kompresibilna čime se obezbeđuje 100% zatezne čvrstoće provodnika. Da bi se osiguralo orkestriranje protoka žica, treba koristiti specijalizovane uređaje, strogo vodeći računa da ne dođe do nastanka petlje. Tokom radova mora se obezbediti da ne dođe do kontakta između bakra i aluminijum-čelika, čak ni preko alata koji su korišćeni za bakarne žice, ili na drugi način, jer će to dovesti do hemijske korozije tih materijala. Prečnik kalema žice ne sme biti manji od 0,7 m. Prilikom instalacije provodnika i uzemljenja, neophodno je zategnuti konopce do maksimuma i ostaviti ih da tako stoje 20 min, i nakon toga, sila koja odgovara trenutnom stanju temperature. Ovo treba obaviti kako bi se izbeglo kasnije povećanje sila iznad projektovane krive defleksije – izduženje konopca. Konopac koji nije zategnut do maksimalne snage nema istu krivu deflekcije kao konopac koji je nekad imao tu silu.


Radna temperatura treba da se meri termometrom, i ne treba je procenjivati. Nakon fiksiranja provodnika u stege, noseći lanci treba da imaju vertikalni položaj. Povlačenje i zatezanje žice na ukrštanjima sa drugim elektroenergetskim vodovima ili prenosnim mrežama može se izvršiti kada su ti vodovi isključeni iz prenosne mreže.

Trafo-stanica

Za povezivanje vetro-parka na nacionalnu elektro-distributivnu mrežu, biće montirana dva transformatora na spoljnjem obodu vetro-parka. Pripremna faza Izbor lokacije za izgradnju mrežne podstanice je prva važna aktivnost. To zahteva pažljivo planiranje, predviđanje, vešto osmatranje i rukovanje, tako da izabrana lokacija tehnički, ekološki, ekonomski i društveno optimalno odgovara zahtevima. Glavne tačke koje treba razmotriti pri izboru lokacije za izgradnju mrežne podstanice su niže date: Lokacija treba da:

- bude što je moguće bliže centru opterećenja - što je moguće više pravougaonog ili kvadratnog oblika kako bi se olakšala pravilna

orijentacija sabirnica i davača - udaljena od prepreka, kako bi se omogućio lak i siguran pristup/isključnje visokog

napona nadzemnih vodova - nema nikakve master planove/nacrte za buduće razvojne aktivnosti da ima slobodne

linijske koridore sada i u budućnosti - bude lako dostupna javnom putu da bi se olakšao transport materijala - bude iznad najvišeg nivoa poplave (HFL) tako da se oko nje ne skuplja voda - bude dovoljno udaljena od područja na kojima se održavaju policijske i vojne vežbe

gađanja. Posebnu pažnju treba obratiti na lov sa sačmaricama, koji treba zabraniti u radijusu od najmanje 1000m.

- na lokaciji treba da ima dovoljno prostora da može da smesti zgrada podstanice, konstrukcije, oprema, itd., i treba da ima dovoljno prostora za buduće proširenje objekta i/ili razvoda.

Faza izgradnje Tokom faze izgradnje sledeće treba poštovati:


- Transport i istovar materijala i opreme za trafo-satnicu na lokaciji vrši se na bezbedan način tako da se isti ne oštete ili zature.

- Sa svom pratećom opremom kao što su izolatori, prekidači kola čaure transformatora i drugi lomljivi materijali treba pažljivo rukovati kranom sa odgovarajućom dužinom kraka i manipulativnim kapacitetom.

- Remena užad, itd., treba da budu dovoljno jaka da preuzmu teret opreme koja se podiže. Treba ih proveriti na kidanje vlakana pre nego što se upotrebe za podizanje opreme.

- Remenice treba da su dovoljne dužine da bi se izbeglo oštećenje izolatora ili druge lomljive opreme usled njihanja, grebanja remenim užetom, itd.

- Za čišćenje unutrašnjosti i spoljne površine šupljih izolatora koristi se muslinska krpa. - Montaža opreme vrši se na način propisan u priručniku za montažu, testiranje i

puštanje u rad/uputstvu proizvođača. - Kad god je potrebno mogu se koristiti usluge inženjera proizvođača za montažu,

testiranje i puštanje u rad opreme Trafo-stanice. - Svi elementi koji sadrže tečne zagađivače moraju biti opremljeni odgovarajućim

sistemom za prikupljanje direktno ispod njih ili pravilno održavanim drenažnim sistemom koji vodi do vodo-otpornog rezervoara za prikupljanje.

- Kad god radovi treba da budu izvršeni na postojećoj GSS gde susedni delovi mogu biti pod naponom, mora se obezbediti efikasno uzemljenje radi bezbednosti od indukovanog napona tako da se radovi mogu odvijati bez opasnosti/rizika po radnike.

- Nakon završetka izvođenja radova, sav višak materijala uključujući vijke i navrtke, šablone, itd., treba vratiti u skladište. Sve neupotrebljene isečene komade ne treba tretirati kao otpad i treba ih odložiti u magacinu.

Operativni rizici Transformatori će se nalaziti izvan vetro-turbina u Trafo-stanici. Ulje transformatora se obične ne menja tokom veka trajanja opreme. U slučaju nezgode, svo ulje koje iscuri se sakuplja u nepropusno korito ispod transformatora. Na osnovu gore navedenog, ne očekuju se značajna zagađenja podzemnih voda tokom rada. Dok se neki lokalizovani uticaji na infiltraciju podzemne vode u osnovnoj geološkoj podlozi mogu desiti, predviđa se da ukupni uticaji budu manji s obzirom na površinu lokacije (16,9 km2) u poređenju sa oblašću koja je pokrivena stalnim temeljima i drugim stalnim pokrivačem (ukupno 0,124 km2).

Raspored izgradnje i rada vetro-parka

Izgradnja vetro-parka će početi nakon dobijanja svih dozvola i obezbeđenja finansiranja. To će se verovatno desiti u prvoj polovini 2014. godine. Radovi će početi paralelno na svim elementima vetro-parka. I linija za prenos i Trafo-stanica treba da budu završene u roku od 6 meseci, a izgradnja vetro-parka treba da traje približno godinu dana.


Upravljanje izgradnjom

Izgradnju će nadzirati tim starijih inženjera sa minimumom od (godina stručnog iskustva u izgradnju vetro-turbina.


3.7. Eksploatacija

Eksploatacija vetro-parka će trajati 10 godina, što je vek trajanja energetske dozvole. S obzirom na očekivani vek upotrebe turbina i mogućnosti produženja energetske dozvole, moglo bi se očekivati da će vetro-park biti u eksploataciji do kraja veka upotrebe turbina (20 godina).

3.7.1. Proizvodnja električne energije

Struju će proizvoditi 63 turbine. Svaka turbina će imati nominalnu snagu od 3 MW, dok će ceo vetro-park imati nominalnu snagu od 189 MW. Energija koju proizvede vetro-park će se prenositi do tačke spajanja sa elektro-distributivnom mrežom koja je na Trafo-stanici TS 220/35 kV Vladimirovac. Dalje, struja se isporučuje nacionalnoj mreži preko novog dalekovoda od TS 220/35 kV Vladimirovac do regionalnog dalekovoda od 220 kV Pančevo 2 – Zrenjenin 2. Struja će se prodavati nacionalno elektro kompaniji: “Elektroprivreda Srbije”. Vetro-parku nisu potrebne nikakve sirovine, hemijske supstance ili jedinjenja za proizvodnju. On proizvodi struju korišćenjem obnovljivog izvora energije: vetra.

3.7.2. Otpad i hemikalije

Radom vetro-parka se ne nastaju nikakva značajna biološka i fizička zagađenja životne sredine. Svi uticaji koji nastaju tokom izgradnje predloženog objekta biće procenjeni i mere ublažavanja, razmatrane u sledećim poglavljima, biće primenjene.

3.7.3. Održavanje

Tim za održavanje redovno dolazi u vetro-park u cilju provere da li sve komponente ispravno rade.

3.8. Stavljanje van pogona

Kada istekne vek upotrebe vetro-parka dolazi vreme za fazu stavljanja van pogona projekta. Temelji za vetro-turbine, prethodno opremljeni šupljinama za potrebe stavljanja van pogona, biće delimično uklonjeni iz zemljišta, sve do dubine definisane zakonom. Nakon uklanjanja gornjeg dela temelja, prostor će biti vraćen u prvobitno stanje.

3.8.1. Reciklaža

Tokom razmontiranja vetro-parka, moguća je reciklaža metalnih i plastičnih delova, kao i fiberglasa.


• Metal (čelik, gvožđe, bakar): korišćen čist, potrebno je da se isecka i istopi za ponovnu upotrebu • PVC: korišćena čista, potrebno je da se samelje i istopi radi ponovne upotrebe • Beton: mora da se samelje pre upotrebe. Može se ponovo upotrebiti kao građevinski materijal. • Staklom ojačana plastika, najteža je za reciklažu. Ranije su jedino rešenje za ovaj tip otpada bile deponije. Danas, pod pritiskom zakonodavstva, uvode se novi procesi, kao što je piroliza. Drugo rešenje je spaljivanje u cementnim pećima. Iskorišćeno ulje i ostale hemikalije moraju se dostaviti firmama koje se bave preradom specifičnog otpada.

3.8.2. Odlaganje

Opasan otpad, pre svega nafta, prodavaće se i dostavljati kompanijama koje imaju posebno ovlašćenje da se bave opasnim otpadom, radi obrade i odlaganja na odgovarajuće lokacije.


4. POSTOJEĆI EKOLOŠKI I DRUŠTVENO-EKONOMSKI USLOVI Ovo poglavlje opisuje postojeće uslove u oblasti koja je blizu projektne lokacije. Odeljak 3.1 opisuje različite ekološke uslove, a odeljak 3.2 opisuje socio-ekonomske uslove.

4.1. Postojeće stanje životne sredine

4.1.1. Meteorologija i klima

Klima u Srbiji je veoma heterogena i identifikovano je 8 glavnih tipova klime: dunavska, ilirska, mezijska, planinsko-ilirska, oro-mezijska, planinsko-submediteransko—jadranska, planinsko-submediteransko-egejska, panonska sa godišnjom osunčanošću između 1500 i 2200 sati (Konvencija o biološkoj raznovrsnosti izveštaj Srbije, 2010) U severnoj Srbiji, klima je više kontinentalna sa hladnim zimama i toplim, vlažnim letima. Kontinentalni obrazac padavina karakterišu veće količine padavina u toplijem periodu godine. Najviše padavina javlja se u junu i maju, dok ih u februaru i oktobru ima najmanje. Projektno područje se nalazi na teritoriji opštine Alibunar koje karakteriše srednjeevropska klima, sa izraženim kontinentalnim karakteristikama, intenziviranim vetrovima koji dolaze iz ravnice Vlaške u Rumuniji kroz „Đerdap“. Zbog svoje blizine Karpatima, područje je izloženo uticaju jakog vetra, posebno “Košave” i “Severca”. “Košava”je veoma jak vetar koji duva kroz dolinu Dunava od Golupca u istočnoj Srbiji do Vukovara i Osjeka u Hrvatskoj i koji pogađa uglavnom severnu Srbiju ali se može osetiti sve do Niša u jugoistočnoj Srbiji. Najhladniji mesec je januar (prosečna temperatura 0,5 ° C) a najtopliji je juli (22,1 ° C). Prosečna godišnja količina padavina je 619,1mm, najvlažniji mesec je jun (89,5mm) a najsuvlji mesec je februar (23,8mm). Prosečan godišnji broj dana sa kišnim padavinama je 125,4 a prosečan godišnji broj dana sa snegom je 20,7 dana dok je prosečan godišnji broj dana sa snežnim pokrivačem 31,2. Opština Alibunar se nalazi u zoni intenzivnog javljanja vetra. Najveću učestalost ima vetar koji duva iz jugoistočnog pravca brzinom od 5,5 m/s. Drugi po učetalosti je severozapadni vetar sa brzinom od 3,6 m/s. Po mesecima najvetrovitiji su novembar i decembar dok su tokom leta vetrovi slabiji, naročito u julu i avgustu. Vetar „Košava“ isušuje zemlju dok severac donosi prijatnu hladovinu i osveženje, često sa kišom. Prosečan broj dana sa jakim vetrom, jačine više od 6 Bofora je 149,9, a sa olujnim vetrom (više od 8 Bofora) je 30,1.


Prema “Atlasu vetrova” Autonomna pokrajina Vojvodina (Katić i ostali, 2008), Alibunar se nalazi u oblasti sa povoljnim vetrovima (5 do 5.5 m/s) koji duvaju 50 stopa iznad zemlje, ili 100 stopa iznad zemlje što odgovara vetru koji je pogodan za savremene vetro parkove kojima treba sila od 2 do 2.5 MW za energiju vetra da bi bile ekonomski održive vidi sliku niže.

Izvor: Katić i ostali, 2008

Slika 11: Brzina vetra i potencijalna energija proizvedena od strane vetro-parka na visini od 50 metara


Temperatura

Republički hidrometeroološki zavod Srbije (RHMZ) ne daje temperaturne podatke za opštinu Alibunar. Međutim, niže date tabele pružaju podatke o gradovima Zrenjaninu koji se nalazi severno od opštine Alibunar i Beogradu koji se nalazi jugozapadno od nje.

Tabela 5: Prosečna mesečna temperatura u Zrenjaninu i Beogradu od 1981 do 2010

Meteorološka stanica Zrenjanin

Mesec Sept Okt. Nov. Dec. Jan. Feb. Mart April Maj

Temperatura °C

Prosečna maksimalna 23.8 18 10.4 4.9 3.6 6.2 12.2 18 23.5

Prosečna minimalna 11.7 7.1 2.5 -1.3 -2.9 -2.1 1.8 6.5 11.4

Normalna vrednost 17.1 11.9 6 1.4 0.1 1.6 6.4 12 17.4

Apsolutna maksimalna

37.7 30 23.9 20.5 17.7 22.5 27.7 30.1 35.2

Apsolutna minimalna 0.5 -8.6 -13.2 -23.1 -27.3 -21.9 -17.6 -6.7 -0.5

Mraz (prosečan broj dana)

0 2 9 18 21 17 10 1 0

Meteorološka stanica Beograd

Temperatura °C

Prosečna maksimalna 23.9 18.4 11.2 5.8 4.6 7 12.4 18 23.5

Prosečna minimalna 13.5 9 4.2 0.2 -1.1 -0.1 3.7 8.3 13

Normalna vrednost 18 12.9 7.1 2.7 1.4 3.1 7.6 12.9 18.1

Apsolutna maksimalna

37.5 30.7 28.4 22.6 20.7 23.9 28.8 32.2 34.9

Apsolutna minimalna 4.7 -4.5 -7.8 -13.4 -18.2 -15.4 -12.4 -3.4 2.5

Mraz (prosečan broj dana)

0 0 5 15 18 14 5 0 0

Izvor : RHMZ, 2013


Glavni pejzaž i eko-sistemi Pejzaž područja na i oko područja planiranog za izgradnju vetro-parka je veoma ujednačeno i ravno ruralno područje koje je deo Panonske depresije i nalazi se na 70 do 143m nadmorske visine, sa brdima na 170 m nadmorske visine u području Deliblatske Peščare. Područje na kojem je planirana izgradnja projekta nalazi se na lesnoj zaravni i pesku koji se nalaze između 80 i 140 m visine i ispresecano je sa 3 doline koje su od 10 do 45m duboke. Zgrade su uglavnom stambene i nalaze se u selima: (Alibunar, Vladimirovac, Seleuš, Novi Kozjak, Padina, itd.) a ostatak pejzaža zauzimaju otvorena polja i retke prirodne ili polu-prirodne livade. Intenzivna poljoprivreda, glavna ekonomska aktivnost, je jasno vidljiva u pejzažu, kroz ogromna polja i industrijske farme. Glavni ekosistemi na području planiranom za izgradnju vetro-parka su inicijalno stepske oblasti i neki primerci flore su još uvek vidljivi na mestima koja nisu kultivisana: duž puteva, na strmim padinama nekih dolina. Međutim, većina ovog eko-sistema je uništena kroz obradu zemljišta.

4.1.2. Prirodna zaštićena područja Specijalni rezervat prirode Deliblatske peščare

Jedina zaštićena oblast u blizini Alibunara je specijalni rezervat prirode ”Deliblatska Pešćara”. Prema najnovijim opisima (Cooper i ostali, 2010), Deliblatska peščara zauzima površinu od preko 300 km2 južnog dela Banatske regije Srbije između reke Dunav i zapadnih padina Karpata. Ranije poznata kao „Evropska Sahara“, ovo je najveće i jedinstveno područje vetrom nanesenih kontinentalnih peščanih dina u Evropi. Pored svoje izuzetne geološke vrednosti, područje podržava visoke nivoe biodiverziteta povezanog sa složnim mozaikom retke stepske oblasti, peska, mokrih livada/močvara i prirodnih šumskih staništa okruženih plodnim poljoprivrednim područjima. Deliblatska peščara je poznata po svom visokom stepenu endemizma, uključujući mnoge jedinstvene biljke, gmizavce i insekte koji su povezani sa osetljivim ekosistemom karakterističnim za region. Pesak je takođe dom velikom broju vrsta ptica i sisara, od kojih mnoge imaju značaj očuvanja kako na evropskom tako i na globalnom nivou. Godine 1977., Deliblatska peščara je proglašena za specijalni rezervat prirode, koji trenutno pokriva površinu od skoro 35.000 hektara. Ona je u nadležnosti Vojvodinašuma, javnog preduzeća. Deo područja je klasifikovan kao Ramsarska lokacija – Labudovo okno; Emerald mreža područja od specijalnog značaja za zaštitu (ASCI); važno područje za biljke (IPA), važno područje za ptice (IBA) (Labudovo okno, Deliblatska peščara), i primarno područje za leptire (PBA). Deliblatska peščara ima stepsku klimu. Maksimalna količina padavina javlja se u junu i novembru, dok je minimalna količina padavina u februaru i septembru. Prosečna godišnja


količina padavina iznosi između 637 i 720 mm, što je više od proseka za okolne delove Vojvodine (611 mm). Pedološki pokrivač Deliblatske peščare je evoluirao tokom relativno kratkog vremenskog perioda i obuhvata nekoliko vrsta i pod-tipova zemljišta. To obuhvata: sierozem sa značajnim prisustvom kalcijum-karbonata i male količine humusa i gline; organsko-genetičke pararendzine; i peščani černozem. Dine su pokrivene slojem crnog peska (50–100 cm dubine) preko kojeg je nagomilan sivkasto-žuti pesak. Obodi Deliblatske peščare mogu se okarakterisati kao prelazna zona sa peska na les i sa peščanog černozema na čisti černozem. Iako okružena intezivno obradivim zemljištem,vrednost biodiverziteta Deliblatske peščare uglavnom se održava kroz tradicionalnu poljoprivredu niskog intenziteta, posebno intenzivna ispaša podolskih goveda, ovaca i koza. Jedno rasprostranjena kako u oblasti specijalnog rezervata prirode Deliblatske peščare i njenom širem okruženju, ova poljoprivreda niskog intenziteta sada se može naći samo na obodima peska. Ovaj pad stočarske proizvodnje potiče od zabrane ispaše u specijalnom rezervatu prirode Deloblatskoj peščari u 1970. godinama, što je dovelo do gubitka tradicionalne ispaše i sena. Vredna otvorena staništa panonskih peščanih stepa nestala su kroz najezdu livada i pašnjaka sa vrstama drveća i žbunja, uključujući glog i bagrem. Nestanak tekunica (Spermophilus citellus) iz mnogih lokaliteta, i opadanje gnezdenja orla krstaša (Aquila heliaca) u poslednjih nekoliko decenija su direktno povezani sa kultivisanjem bivših pašnjaka. Ključne vrste koje su nađene u Deliblatskoj peščari a koje zavise od održavanja otvorenih staništa kroz obradu zemljišta niskog intenziteta su:

‐ Sisari: Tekunica (Spermophilus citellus), južni skočimiš (Sicista subtilis), slepo kuče (Spalax leucodon), šiljouhi večernjak, slepi miš Myotis emarginatus, šišmiš Myotis nattereri, Plecotus auritus.

‐ Ptice: Orao belorepan (Haliaeetus albicilla), orao krstaš (Aquila heliaca), Orao klokotaš (Aquila clanga), Orao kliktaš (Aquila pomarina), Crna lunja (Milvus migrans), Lunja (Milvus milvus), obični škanjac (Buteo buteo), obični gavran (Corvus corax), stepski orao (Falco cherrug), evropska pčelarica (Merops apiaster), modrovrana (Coracias garrulus), svračci (Lanius minor), obična travarka(Saxicola rubetra).

‐ Vodozemci i gmizavci: evropski gušter (Lacerta viridis), smuk (Coluber caspius), kratkonogi gušter (Ablepharus kitaibelii), livadski gušter (Darevskia praticola), stepski gušter (Podarcis tauricus), smuk (Zamenis longissimus), zelena krastača (Pseudepidalea viridis).

‐ Biljke: stepski božur (Paeonia tenuifolia), Pančićev pelen (Artemisia pancici), Rindera (Rindera umbellata), smilje (Helichrysum arenarium). (Cooper i ostali, 2010)

‐

Delovi zemlje uključeni u srpsku ekološku mrežu


Nekoliko lokaliteta je označeno kao deo srpske ekološke mreže (Uredba o ekološkoj mreži, „Službeni list Republike Srbije“ br. 102/10). Ti lokaliteti obuhvataju sva prirodna i polu-prirodna staništa u Vojvodini, ia samim tim i tri doline oko lokacije projekta. Ove oblasti nisu zvanično zaštićene, ali su označene kao takve i zaštićene od budućih promena. Najbliže turbine, predložene projektom, su najmanje 1 km od ovih oblasti.

4.1.3. Geologija/geo-morfologija

Šire područje projekta predstavlja nastavak Deliblatske peščare, formacije eolskog porekla, između Dunava i padina zapadnih Karpata. Morfološki, oblast je talasasti plato koji se proteže od alibunarske depresije do reke Tamiš. Teritorija opštine Alibunar nalazi se na pedološkim formacijama nastalim na lesnoj zaravni, aluvijalnoj ravni i eolinskom pesku. Geološki slojevi nastali od eolskog peska i lesa datiraju od pleistocena a peščani aleurit datira iz holocenskog perioda. Ove geomorfološke naslage izazvale su formiranje nekoliko tipova zemljišta. Slika 12: Pedološka mapa1 opštine Alibunar

1 Prevedeno od strane Biotope d.o.o. Beograd


Gornja slika predstavlja mapu zemljišta opštine Alibunar, prikazujući tipove zemljišta, koje možemo da podelimo u pet osnovnih grupa, kao što je prikazano u tabeli 4. Tabela 6: Osnovni tipovi zemljišta na teritoriji opštine Alibunar

Br. Tip Površina (ha) Procenat (%)

1. černozem 37.369,01 62,17

2. livadska crnica 3.483,15 5,80

3. ritska zemlja 9.301,59 15,48

4. slatine 5.555,03 9,24

5. peskovito zemljište 4.394,25 7,31

Izvor: SLOA, br. 15/09

Kao što je prikazano u gornjoj tabeli, najčešći primarni tip zemljišta na području koje zauzima 62,17% od ukupne površine čini černozem, tlo visokog kvaliteta. Livadska zremljišta zauzimaju 5,80% i takođe su prvoklasni tip zemljišta, dok močvarno zemljište obuhvata 15,48% i potencijalno je plodno sa korišćenjem određenih kulturnih praksi. Neke od površina u opštini Alibunar zauzimaju saline (9,24%) i peščana zemljišta (7.31%). Černozem je prirodni resurs od značaja za uspešan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Odlikuje se dubokim humusnim slojem, veoma povoljnih hemijskih, fizičkih i proizvodnih karakteristika. Na najvećem delu na kojem se prostire čermozem je prvoklasna zemlja za poljoprivrednu proizvodnju, koja omogućava laku obradu. Zbog svojih izuzetnih proizvodnih vrednosti, uprkos činjenici da je česta u opštinskom području, razumno je planirati upotrebu ovog tipa zemlje prvenstveno za poljoprivredne svrhe. Livadska zemljišta karakteriše relativno dubok humusni sloj, odlične strukture, i povoljnog su vodenog i vazdušnog režima, hemijskih, fizičkih i proizvodnih karakteristika. Po svojim karakteristikama ovo zemljište je klasifikovano kao tip zemljišta prve klase, na kojem se svi usevi mogu uspešno gajiti. Grupa močvarnog zemljišta sastoji se od dva pod-tla, koji su potencijalno plodna zemljišta. Oni se razlikuju po svojim fizičkim i hemijskim karakteristikama i proizvodnji, ali uz pravilno korišćenje kulturne prakse mogu se koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji za sve useve. Slana livadska zemljišta pripadaju defektnom zemljištu zbog štetnih soli i siromašnih fizičkih osobina. Takva zemljišta nisu generalno pogodna za biljnu proizvodnju, i u opštini Alibunar postoje 2 tipa takvog zemljišta: solončak i solonec. Peščana zemljišta se nalaze na jugoistočnom delu opštine. Proizvodne karakteristike ovog tipa zemljišta su prilično slabe. S druge strane, na ovakvom zemljištu moguća je uspešna proizvodnja voća u voćnjacima i vinogradima, ali sa pravilnom primenom naučnih metoda uzgoja. Prema napred rečenom, velika površina opštine je povoljna za useve ili proizvodnju voća, što može dovesti do značajnih rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji (SLOA, br. 15/09)


U alibunarskoj depresiji kote su u rasponu od 75 do 80 m nadmorske visine. U gornjim delovima zemlje, ili na lesnim zaravnima, kote se kreću od 110,00 do 140,00 m nadmorske visine.

4.1.4. Hidrologija/hidrogeologija

Nema prirodnih vodenih tokova ili stalnih vodenih površina na teritoriji opštine Alibunar. Postoji veštački kanal Dunav – Tisa – Dunav koji čini severoistočnu granicu opštine i to u velikoj meri uslovljava kretanje nivoa podzemne vode. To je takođe i mala bara na studijskom području koja je formirana od otpadne vode ispuštene sa farme svinja.


Slika 13: Hidrološka mapa Vojvodine

-Šljunkovite aluvijalne naslage -Peskovite aluvijalne naslage -Les i peskoviti les -Lesoidni sedimenti -Eolski pesak -Konglomerati, peščari -Zeleni šktriljci i amfiboliti -Gnajsevi, mikašisti, leptikoliti -Aluvijalni pesak, mestimično zaglinjen -Sitnozrni pesak -Granice opštine Alibunar

Analizirajući geološke strukture oblasti, zaključeno je da postoje dva hidrogeološka kolektora.

‐ Prvi hidrogeološki kolektor se nalazi na dubini od 50 m. To je neograničeni izdan koji je formiran u okviru ovog kolektora kroz akumulaciju dostupnih podzemnih voda. Dopuna ovog izdana vrši se isključivo preko infiltracije padavina, a one se ispuštaju u dubljim slojevima. Ovaj kolektor nije zanimljiv kao izvor vodosnabdevanja zbog niskog prinosa i hemijskog zagađenja.

‐ Drugi hidrogeološki kolektor prostire sa od dubine od 90 m do oko 130 m ispod površine zemlje. Sporadično 5 m debeo sloj gline preseca izdan na dva nivoa, što je naročito izraženo u Alibunaru. Dopuna izdana se vrši uglavnom sa bočne filtracije od spoljašnjeg oboda Panonskog besena. Ovaj izdan ima široko regionalno rasprostiranje i može se naći u Alibunaru, u Banatskom Karlovcu, u Seleušu, u Ilandži i u Vladimirovcu). Voda is ovog izdana je pijaća voda najvišeg kvaliteta, i obično se koristi za vodosnabdevanje u regionu. Kapacitet punjenja bunara u ovom izdanu je dobar i kreće se od 10 l/s do 20 l/s (SLOA, br. 15/09).

Nekontrolisano podizanje podzemne vode ne predstavlja problem na gornjoj terasi opštine Alibunar koja se nalazi zapadno od puta Alibunar – Seleuš. Međutim na donjoj terasi koja se nalazi istočno od puta Alibunar – Seleuš, može da dođe do podizanja nivoa podzemne vode. Izgrađena je mreža kanala kako bi se izbeglo zadržavanje vode u poljima ali u poslednje vreme, neredovno održavanje kanala i basena za prikupljanje znatno je smanjilo njihov kapacitet da bi se regulisala voda. To vodi ka čestom skupljanju vode na zemljištu što ima negativan uticaj na useve i čini ovo područje pogodnim za razvoj larvi komaraca. To se takođe manifestuje u smanjenju priliva vode do crpnih stanica, i plavljenju poljoprivrednog zemljišta (SLOA, br. 15/09).


Jedna od hidroloških osobenosti opštine Alibunar je bušotina pod nazivom Je-17 koja se nalazi u blizini sela Janošik i poznata je kao jedno od 6 termi Vojvodine. Prvobitno je korišćena za vađenje nafte iz zemlje ali nakon što je nafta potpuno iscrpljena, izvor je korišćen za eksploataciju termalno-mineralne vode. Godine 1973 prva termomineralna voda je vučena sa dubine od 700-800 m. Bušotina daje 300 l vode u minuti, a temperatura vode je 48°C. Hemijska analiza pokazala je da ova voda sadrži velike količine broma, joda, vodonik sulfida i strocinijuma, gvožđa i barijuma. Institutu za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ u Vinči ispitao je radioaktivnost vode i utvrdio je da sadrži 88pCi/l, i da to potiče od radona i radijuma. Iako je radioaktivnost visoka, voda se može koristiti u terapeutske svrhe (Tomić, i Romelić, 2000.). Kroz opštinu Alibunar ide glavni kanal u Pokrajini, Dunav – Tisa – Dunav (DTD), čije postojanje u velikoj meri definiše kretanje nivoa podzemne vode. Inače, kanal se nedovoljno koristi u komercijalne svrhe, posebno u smislu navodnjavanja poljoprivrednih površina, snabdevanja vodom industrije, za transport i slično. (SLOA, br. 15/09).


4.1.5. Seizmologija

Ne postoji nikakva makro seizmička studija na teritoriji opštine Alibunar. Jedini raspoloživi podaci su zvanična mapa o makro seizmičkom zoniranju objavljena u Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine br. 20/79. Prema podacima datim u ovoj mapi, na posmatranom području postoji mogućnost za zemljotres od 7°M.SC. (Merkalijeve skale) i čak 8°M.SC. u budućnosti.

Slika 14: Makroseizmičko zoniranje u Vojvodini


4.1.6. Upravljanje otpadom

Upravljanje otpadnim vodama U opštini Alibunar veliki problem je odsustvo prerade otpadnih voda, i nedostatak kanalizacionog sistema u mnogim selima, gde se otpadne vode prikupljaju u septičkim jamama koje su u velikoj meri nepravilno postavljene. Upravljanje otpadnim vodama sa životinjskih farmi je značajan problem. Situacija je posebno rizična u selima Vladimirovac i Banatski Karlovac, gde velike farme nisu adekvatno rešile deponije otpada a da ne pominjemo tretman otpadnih voda. Drugi problem je upravljanje otpadnim vodama iz lokalnih klanica i industrijskih preduzeća koja se nalaze pored kanala Dunav – Tisa – Dunav i ispuštaju svoje otpadne vode direktno u kanal. (SLOA, br. 15/09) Upravljanje čvrstim otpadom Trenutno, svako selo ima jednu ili dve deponije čvrstog otpada, koje uopšte nisu regulisane. Na ovim lokacijama otpad se odlaže bez ikakvog reda i bez prethodnog odvjanja sekundardnih sirovina. Nije redak slučaj da je deponija na potpuno neprikladnim mestima, u blizini javnih puteva ili u blizini građevinskih zona i stambenih oblasti u naseljima. Ovo je naročito slučaj u Banatskom Karlovcu, gde je nakon postepenog širenja građevinske zone, deponija završila usred stambene oblasti. U opštini Alibunar, proces razdvajanja otpada po vrstama je još uvek u povoju. Svako selo u opštini ima lokaciju za odlaganje životinjskog otpada, koje su potpuno neopremljene i nekontrolisane. Na tim lokacijama, jedini sigurnosni postupak koji se primenjuje je pokrivanje otpada. (SLOA, br. 15/09)


4.1.7. Nivo buke

Kako opština Alibunar nema nikakvo završeno akustično zoniranje, preduzeto je istraživanje od strane Instituta IMS ad Beograd, u cilju utvrđivanja postojeće komunalne buke. Metodologija Organizacija istraživanja na terenu Stručnjaci za buku izašli su na teren i izvršili merenja u selima Seluš i Vladimirovac. Merenja su izvršena tokom 24 časa od 20.12.2012 u 10 sati pre podne do 21.12.2012 u 10 sati pre podne, na sledećim lokacijama:

‐ Popisna tačka: MM1, geografska lokacija: S 45°7’10.7”; I 20°54’16.5”, ‐ Popisna tačka: MM2, geografska lokacija: S 45°2’4.5”; I 20°51’4.8”, ‐ Popisna tačka: MM3, geografska lokacija: S 45°2’25.9“; I 20°50’57.5“ ‐ Popisna tačka: MM4, geografska lokacija: S 45°2’2.8”; I 20°51’1.92” (videti sliku u

nastavku). Slika 15: Tačke merenja buke

Tokom istraživanja na terenu, stručnjaci su takođe izvršili i drugo merenje u cilju zadovoljenja standarda: IEC 61400-11 (IEC, 2012). Merenje su izvršena na istim lokacijama kao i prva, u dva navrata: 01.02.2013. i 12.02.2013. Da je izvršeno akustično zoniranje opštine Alibunar, ove lokacije bile bi klasifikovane u Zonu 3: čisto stambena područja.


Uređaji za snimanje Komunalna buka se meri po standardima koji su opisani u SRPS ISO 1996-2:2010 (ISS, 2010). Metodologija istraživanja se sastoji od kontinualnog praćenja buke u trajanju od 24h na svakom mestu praćenja, u skladu sa standardima i praćenjem sledećih parametara: LAeq,15min, LA1,15min, LA5,15min, LA10,15min, LA50,15min i LA90,15min, u intervalima od 15 minuta. Sledeći uređaji su korišćeni za merenje buke:

‐ Fonometar RION, model NL - 32; No. 01161946, sa mikrofonom UC-53A No. 311049 i filter karticom NX 22RT.

‐ Fonometar RION, model NL-32; No 00240664, sa mikrofonom UC-53A, No 305891 i filter karticom NX 22J.

‐ Fonometar RION, model NA – 28; No. 01260208, sa mikrofonom UC-59, No 00291. ‐ Fonometar RION, model NL-18; No 00770469, sa mikrofonom UC-53A, No 76119.

Kalibracija mernih sistema urađena i pre i posle merenja sa kalibratorima: ‐ RION, tip NC-73, br. 10876318 i ‐ RION tip NC-74 br. 34883956.

Brzina vetra je izmerena sa sledećim uređajima: ‐ TFA Nexus meteorološka stanica na h = 3 m i ‐ Anemometer KIMO VT100, na nivou tla.

Rezultati Nivo buke na mernim mestima je: Tabela 7: Osnovno istraživanje komunalne buke

Popisne

tačke Naselje Geografski položaj

LAeq [dB]

Buka tokom dana

Buka tokom noći

MM1 Seleuš S 45°7’10.7”; I 20°54’16.5” 39.0 31.1

MM2 Vladimirovac S 45°2’4.5”; I 20°51’4.8”, 41.5 44.2

MM3 Vladimirovac S 45°2’25.9”; I 20°50’57.5” 38.0 26.6

MM4 Vladimirovac S 45°2’2.8”; I 20°51’1.92” 52.8 38.2

Izmerene vrednosti LAeq (Ekvivalent kontinualnog A-ponderisanog nivoa pritiska zvuka) na mernom mestu koje pokazuju najviše nivoe buke su:

‐ Ldan = 52.8 dB na mestu MM4 i ‐ Lnoć = 44.2 dB za noć na mesto MM2


4.1.8. Ostala zagađenja životne sredine

Nema dostupnih podataka o nivou zagađenja životne sredine u opštini Alibunar. Međutim, problemi upravljanja otpadnim vodama i čvrstim otpadom su očigledno izvor zagađenja vode i tla. Nema podataka o zagađenosti zemljišta na lokaciji projekta.


4.1.9. Ptice

Metodologija za ornitološko istraživanje terena

Istraživanje ptica na studijskom području izvršeno je tokom 12 meseci, kako to zahteva Zavod za zaštitu prirode Vojvodine, od jula 2011. do juna 2012. godine (videti anekse) jer one predstavljaju posebno osetljivu grupu životinja kada su u pitanju projekti vetro-parka. Ono je sprovedeno od strane konsultantske firme Biotop d.o.o. i uključivalo je tim od 5 ornitologa. Opšta metodologija za ornitološko terensko istraživanje Praćenje ptica i analiza uticaja koje bi vetro-park mogao da proizvede izvršeno je u skladu sa smernicama preporučenim od strane Evropske komisije (Evropska komisija, 2010) i izveštaja dostavljenog Savetu Evrope od strane BirdLife International (Langston i Pullan, 2003), ali uz manje izmene u skladu sa osetljivošću vrsta, definisanih na osnovu poznate smrtnosti (Durr, 2012) i karakteristika lokalne avifaune. Praćenje ptica je izvršeno primenom metode mesta brojanja (Bibby i drugi, 2000) i ograničene transekt metode (Matvejev, 1988). Ptice su vizuelno identifikovane kao i specifičnim nazivima vrsta. Kretanje po terenu je uglavnom rađeno pešice, uz povremenu upotrebu vozila. Popisne tačke su izabrane na način koji nudi najbolju pokrivenost širokog područja, kako bi se precizno prepoznao obrazac kretanja vrste preko oblasti, kao i mesta agregacije ptica. Da bi se to postiglo, tačke su tako pozicionirane da se izbegne blokiranje vidnog polja, ograde, šume i dine. Tačke su ravnomerno raspoređene po oblasti tako da pokrivaju sve tipove prisutnih staništa, i da su dostupne sa postojeće mreže zemljanih puteva. Transekt metoda je korišćena za povezivanje tačaka popisa i izuzetno za mapiranje ptica na lokacijama koje nisu bile pokrivene metodom mesta brojanja. Učestalost poseta različitim mestima popisa u velikoj meri je zavisila od važnosti tačke i njene blizine planiranom vetro-parku. Price su praćene ukupno 35 dana, sa 286 sati provedenih na terenu. Prezentacija dinamike terenskih aktivnosti po mesecima prikazana je niže u tabeli, gde smo predstavili broj dana i sati provedenih na terenu.


Tabela 8: Dinamika terenskih aktivnosti na terenu

Mesec Dani u mesecu Ukupan broj dana Ukupno sati Juli 24,25,26 3 34 Avgust 19,20,21 3 30 Septembar 12,13,14 3 26 Oktobar 1,2,16 3 12 Novembar 29 1 9 Decembar 24,25 2 19 Februar 27 1 9 Mart 3,22,23,27,28,29 6 42 April 9,10,13 3 29 Maj 18,19,20,23,24,25 6 48 Jun 18,19,20,21 4 28 Ukupno 35 35 286 Podaci su evidentirani u GPS uređaju u formatu koji definiše mesto i vreme pojave vrsta, i ako su vrste posmatrane na visini rotora (kritična visina od 50-200 m), dodate su dodatne oznake, za nadmorsku visinu, pravac i tip aktivnosti. Oznake za nadmorsku visinu definisane su u 4 kategorije, kao što se vidi niže u tabeli, projektovane u skladu sa tehničkim karakteristikama vetro-turbina (visina rotora od 60-190m od zemlje). Za kritične kategorije, uzimali smo u obzir one iznad 50 m nadmorske visine. Tabela 9: Prikaz kategorija nadmorskih visina korisćenih tokom popisa

Oznaka koja predstavlja opseg nadmorske visine Oseg nadmorske visine A 0-50 B 50-150 C 150-200 D 200+


Specifičnost monitoringa stepskog sokola Posle prvih pet meseci, utvrdili smo da je stepski soko jedna od vrsta koja je potencijalno ugrožena razvojem projekta. Zato smo sproveli istraživanje da bi se utvrdio broj plodnih parova u blizini projekta, kao i glavne paterne rasprostiranja prisutnih jedinki. Znajući da su im za uzgoj potrebna gnezda gavrana ili sive vrane (Puzović, 2008) i da u pogledu hrane uglavnom zavise od populacije golubova iz sela tokom cele godine i prirodnih populacija tekunica tokom sezone parenja, prilikom monitoringa stepskog sokola uzeli smo u obzir ove 4 vrste i njihova staništa. Metodologija monitoringa stepskog sokola ima četiri glavne komponente:

- Potraga za gnezdima porodice vrana duž dalekovod - Provera potencijalnih staništa tekunica kako bi se utvrdila ona koja imaju veći

značaj za stepskog sokola - Provera ranije otkrivenih gnezda i njihovu zauzetost od strane stepskog sokola - Monitoring stepskog sokola i njegovo rasprostiranje

Opis ornitoloških rezultata

Opšti ornitološki rezultati

U širem području uticaja, zabeležen je 151 primerak ptica. Od ovog broja, 97 primeraka je posmatrano u oblasti projekta, 108 je posmatrano u neposrednoj zoni uticaja i 148 je posmatrano u okviru srednjeg područja uticaja.

Nesigurna određenja i opšti nivoi nisu razmatrani u konačnoj analizi.

Za 85 primeraka, uzgajanje mladih je potvrđeno, dok je 11 primeraka označeno kao potencijalni odgajivači, a dodatnih 56 su posmatrane tokom migracije ili lokalnog kretanja. U tabeli u daljem tekstu, možemo jasno videti opadanje broja uzgojenih ptica kao i smanjenje prostora koji se koristi kako se približavamo projektnoj zoni, koja se sastoji gotovo isključivo od obradivog zemljišta.

Tabela 10: Biološki status posmatrane ornitofaune u različitim oblastima uticaja

Projektna oblast

U neposrednoj blizini područja

uticaja (1km)

Srednje područje

uticaja (5km)

Šire područje uticaja (15km)

Uzgoj 19 28 74 85

Prolaz 78 80 57 56

Potencijalni uzgoj 0 0 18 11

Ukupno 97 108 148 151


Većina evidentiranih primeraka obiluje po broju u regionu i mogu se naći podjednako u celoj oblasti na odgovarajućim staništima. Međutim, postoje neke vrste koje su zabeležene u veoma malom broju i svode se na veoma male površine koje se nalaze na jednom ili nekoliko lokaliteta.

U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, 126 strogo zaštićenih vrsta ptica je posmatrano na celoj studijskoj oblasti (u blizini, u srednjoj zoni i u širokom području uticaja) i dodatne 24 vrste se smatraju za zaštićene.

Kao što je prikazano u Prilogu, od ukupnog broja evidentiranih vrsta, 70 (46%) od evidentiranih vrsta je navedeno ili kao SPEC vrste (BLI) ili u Aneksu I Direktive o pticama (Službeni list Evropske unije 2009/147/UZ) što znači da su vrste od globalnog ili evropskog značaja po pitanju očuvanja. Od ukupnog broja evidentiranih vrsta, 34 su iz Aneksa I Direktive o pticama i samim tim treba da budu predmet specijalnih mera očuvanja koja se tiču njihovog staništa da bi se omogućio njihov opstanak i reprodukcija u oblasti rasprostiranja.

Kada se uzmu u obzir IUCN kriterijumi, 1 vrsta se smatra ugroženom (Stepski soko) na međunarodnom nivou, 1 vrsta je osetljiva (Orao krstaš) i 5 se smatra skoro ugroženim (cvenonogi soko, mali vranac, patka crnaka, barski petlić i velika bekasina)

Vezano za statuse definisane na osnovu populacionih trendova ptica, definisane od strane Bird Life International (Ptice u Evropi 2, 2004), 6 vrsta spada u SPEC 1 kategoriju (vrste koje podpadaju pod globalnu brigu o zaštiti), 18 u SPEC 2 (glavno područje rasprostiranja je u okviru evropskog kontinenta, i njihov status očuvanja nije povoljan – ugrožene vrste) i 37 u SPEC 3 kategoriju (glavna oblast rasprostiranja je van evropskog kontinenta, i njihovo status očuvanja nije povoljan – ugrožene vrste). Ukupno 96 vrsta nalazi se na listi strogo zaštićenih vrsta po Bernskoj konvenciji („Službeni list RS“ br. 102/07, Aneks II), dok se 48 vrsta nalazi na listi zaštićenih vrsta (Aneks III). Kada je u pitanju Bernska konvencija („Službeni list RS“ br. 102/07), ukupno 4 vrste iz Aneksa I (ugrožene vrste) su prisutne kao i 65 vrsta iz Aneksa II – migratorne vrste sa nepovoljnim statusom očuvanja i čiji status se može značajno poboljšati putem međunarodnih projekata zaštite (Videti niže tabelu).


Tabela 11: Statusi zaštite i očuvanja u brojevima

Zakon/institucija Status Broj vrsta

Nacionalno zakonodavstvo

Strogo zaštićene 125

Zaštićene 26

IUCN

NT 5

VU 1

EN 1

BLI

SPEC 1 6

SPEC 2 18

SPEC 3 37

BD

Aneks I 34

Aneks II 31

Aneks III 11

Bern Aneks II 96

Aneks III 48

Bon Aneks I 4

Aneks II 65

Od 151 zabeležene vrste, 41 vrsta se smatra od naročite važnosti jer ih je tako definisao BirdLife International kao SPEC 1, SPEC 2 ili SPEC 3 (Burfield i van Bommel, 2004), ili zato što su navedene u Aneksu – I Direktive Evropske unije o pticama.

Obična vetruška (Falco tinnunculus) je izabrana zbog svoje brojnosti i osetljivosti na vetro-park dok je gavran Corvus corax odabran kao glavni graditelj gnezda za stepskog sokola.


Rezultati monitoringa stepskog sokola Na delokovodima je pronađeno ukupno 14 gnezda, od kojih su 3 bila zauzeta od strane gavrana (Corvus corax) i jedno od strane sive vrane (Corvus cornix). Preostala gnezda su bila uglavnom stara gnezda vrana od prethodnih sezona, u različitim stadijumima propadanja. U dva gnezda pronađen je stepski soko i u dva soko lastavičar (Falco subbbuteo). Veštačka gnezda postavljena duž dalekovoda (Puzović, 2008) nisu bila zauzeta ni od jedne vrste (videti sledeću sliku). Činjenica da su grupe gnezda gavrana uočene na susednim stubovima dalekovoda znači da su to tradicionalna mesta gnezdenja te vrste, pa prema tome i za stepskog sokola. Slika 16: Veštačko gnezdo za sokole na dalekovodu

Monitoring gnezda pokazao je obrazac rasprostiranja vrsta, koji je prikazan na sledećoj mapi. Prema njemu, jedina dva gnezda koja su bila pronađena nalazila su se na dalekovodu severno od projektne oblasti, 5,5 odnosno 10 km udaljeni od nje. Glavni obrasci leta su skoro identični sa naseljenim mestima jer golubovi predstavljaju veliki deo njihove ishrane, i u isto vreme, kako se i očekivalo, ptice imaju tendenciju da se hrane tekunicama tokom perioda kada uzgajaju mlade što ima za posledicu češće posete tim oblastima. Aktivnost vrste zabeležena je samo dva puta u projektnom području, dok svi ostali nalazi pozicionirani severno od lokacije. Rasprostiranje vrste na osnovu zabeleženih gnezda prema jugu nije zabeleženo u značajnijoj meri (videti Dodatak X).

©Biotope


Mapa 2: Model rasprostiranja stepskog sokola


Mesta okupljanja ptica i migracioni koridori

Tokom dvanaestomesečnog istraživanja ptica, otkriveno je nekoliko lokacija važnih za ptice. Ova mesta obuhvataju važne migratorne koridore i mesta navraćanja za ptice selice kao što su ždralovi, guske, laste, itd. Dalje u tekstu ove vrste će biti detaljno prikazane. Projekta lokacija S obzirom da projektno područje nema prepoznatljive morfološke karakteristike i prirodni pejzaž, nema nekih posebno privlačnih mesta za ptice unutar njega. Ovo ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer u određenim prilikama, javljaju se brojna jata ili veliki broj pojedinaca nekih vrsta. Tokom istraživanja, otkrili smo sledeća okupljanja ptica u oblasti:

- Posle žetve, uglavnom u julu, na poljima ostaje nešto useva, što privlači neke vrste kao što su domaći golubovi Columba livia domestica i grlice Streptopelia turtur u velikom broju.

- U julu i avgustu, u dva odvojena navrata uočena su jedno manje i jedno srednje veličine jato (70 odnosno 120) gradskih lasta na odmaralištima u polju kukuruza tokom noći.

- Krajem jula, veoma veliko jato (oko 2000 primeraka) crne čiope Apus apus prešlo je preko područja, prelećući jedno vreme oko jarbola za merenje brzine vetra (oko 20 min).

- U avgustu i septembru, mogao se videti veoma veliki broj obične travarke Coturnix coturnix, verovatno se hraneći ovde pre jesenje migracije.

- U septembru, mogao se videti veoma veliki broj prepelica Coturnix coturnix, ponekad neverovatne gustine. To se može objasniti krivilovom vrste, kada lovci postavljaju snažne uređaje za dozivanje, imitirajući zov vrste, okupljajući ih u užu oblast koja je u opsegu dometa uređaja, što je približno 4 km.

Sva zabeležena okupljanja ptica i veliki broj pojedinačnih primeraka takođe je uočen u okolini poljoprivrednih oblasti, kao i u nekim prirodnim površinama, te se prema tome može zaključiti da se projektno područje ne izdvaja po ovom pitanju u poređenju sa okolnim predelom. Jedini izuzetak je prepelica, gde lovci biraju ovu lokaciju jer je udaljena i lakše im je da je pokrivaju svojim aktivnostima. Nikakvi posebni migratorni koridori nisu primećeni na projektnom području. Okolno područje Područje oko lokacije projekta je po karakteristikama slično samoj lokaciji projekta, naročito u pravcu severa i zapada. Gledajući prema jugu, tu postoji uski koridor prirodne stepske travnate površine, i nakon nje, prostire se poljoprivredno zemljište, a zatim specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“ i lesne doline, nekih 5,5 km ka jugoistoku. Istočno od lokacije projekta su dve lesne doline, od kojih je veća vredan prirodni pejzaž, važan za biodiverzitet. Dalje na istok, nadmorska visina se smanjuje i na desnoj strani puta su neke slane livade, kojih ima dosta i dalje prema severu i jugu, u blizini sela Alibunar, Seleuš i Ilandža. Severozapadno od lokacije projekta, nalazi se lesna dolina koja se pruža nekoliko kilometara sve do sela Padina. Sva ova osobena područja mogu se videti na mapi niže u tekstu. Tokom istraživanja, utvrdili smo da postoje sledeća važna mesta okupljanja ptica u ovoj oblasti:


- na slanim livadama na istoku i severoistoku od lokacije projekta mogu se videti, tokom marta i aprila velika jata bele rode Ciconia ciconia i posebno sivog ždrala. Ove slane livade su deo regionalno važnog migracionog koridora, jer on spaja velike ribnjake na severu sa širokim zimovalištima na Dunavu, na kojima ponekad ima i po 50000 vodenih ptica dnevno (Labudovo okno). Izgleda da je isti koridor važan i za druge vrste, od kojih je najzanimljiviji malopegavi orao Aquila pomarina.

- duž lokalnog koridora južno od projektne lokacije, postoji stalna cirkulacija vrana, koje idu od odmarališne lokacije u Vladimirovcu do hranilišta na poljoprivrednim poljima i slanim livadama istočno od projektne lokacije. Isti koridor kriste i druge vrste prilikom migracije, pre svega Eja Circus sp., a u manjoj meri i druge vrste ptica, kao što su guske i druge ptice grabljivice. Isti koridor ima izuzetan značaj za lov i kretanje lokalno uzgajane ornitofaune, pre svega obična vetruška Falco tinnunculus, ali takođe i neke retke vrste kao što su stepska trepteljka Anthus campestris i veoma retka zmijar ševa Calandrella brachydactyla hungarica.

- U blizini Vladimirovca, 1,25 km južno od oblasti projekta, postoji malo jezero, što je u stvari mesto za odlaganje otpada sa lokalne farme svinja. Ovo mesto je važno uzgajalište za neke vrste, kao što su zlatokrila utva Tadorna tadorna i crno-krila vlastelica Himantopus himantopus, ali i važno mesto za predah mnogih ptica močvarica i barskih ptica.

- Najseverniji deo Deliblatske peščare 5,5 km od projektne lokacije nalazi se važno stanište tekunica i ima veoma veliku površinu od 2,5 km2 i zbog toga privlači veliki broj ptica grabljivica, pre svega orla mišara ali i neke retke vrste kao što je patuljasti orao Aquila pennata.

Svi opisani lokaliteti imaju svoj značaj za ornitofaunu na lokalnom i regionalnom nivou, i morali su se uzeti u razmatranje u ovoj studiji kako bi se prepoznali obrasci po kojima ptice koriste prostor. Sama projektna lokacija ne bi trebalo da napravi značajnu prepreku za kretanje ptica u budućnosti, pre svega zbog činjenice da ptice već izbegavaju ovu oblast u velikoj meri.


Mapa 3: Ekološki koridori


4.1.10. Slepi miševi

Metode istraživanja

Vrste slepih miševa praćene su godinu dana od jula 2011. do juna 2012. od strane kompanije Biotope d.o.o. Smernice korišćene za ovo istraživanje na terenu su EUROBAT Zvanične smernice o praćenju slepih miševa Sekretarijata (Battersby i drugi, 2010.) i o slepim miševima i vetro-parkovima (Rodrigues i drugi 2008.) kao i smernice o fokusiranju na srpski kontekst (Paunović, Karapandža i Ivanović, 2011.). Primenjena je metodologija prostornog rasporeda transekta i tačaka cenzusa i Sound MeterBat, ultrazvučni rekorder zvuka. Rad na terenu je organizovan oko tri glavna perioda u cilju prilagođavanja na ekološke cikluse slepih miševa: prolećnu migraciju, reprodukciju, jesenju migraciju

‐ Kraj avgusta i septembar su uzeti kao najbolji meseci za prikupljanje podataka o slepim miševima i njihovoj jesenjoj migraciji (Hutterer, 2005.).

‐ April i maj su smatrani za najbolje mesece za prikupljanje podataka o prolećnoj migraciji slepih miševa

‐ Jun je uzet kao najbolji mesec za prikupljanje podataka o reprodukciji slepih miševa Da bi se procenio nivo aktivnosti vrsta slepih miševa, korišćena je metodologija razvijena od strane firme Biotope iz Francuske. Kada se evidentira sekvenca ultrazvukova, ona se smatra za samo jedan kontakt tokom celog minuta. Nakon tog minuta, ako se emituje novi zvuk, on se može smatrati za drugi kontakt. Nivo aktivnosti se procenjuje brojanjem kontakta po sati ili po noći. Od 1992. godine Biotopovi stručnjaci za slepe miševe preduzeli su mnoga istraživanja u Francuskoj i Evropi i snimili su nivo aktivnosti vrsta slepih miševa u bazi podataka. Nivo aktivnosti utvrđen kod alibunarskih vrsta upoređen je sa nivoom zabeleženim u bazi podataka da se napravila razlika između, niske, umerene, visoke i veoma visoke aktivnosti.


Opis rezultata

Lista vrsta Na istraživanom području zabeleženo je 15 vrsta slepih miševa: 13 vrsta slepih miševa iz porodice Vespertilionidae:

‐ Barbastella barbastellus ‐ Eptesicus serotinus ‐ Myotis daubentonii ‐ Myotis mystacinus ‐ Nyctalus Leisleri ‐ Nyctalus noctula ‐ Pipistrellus kuhlii ‐ Pipistrellus nathusii ‐ Pipistrellus pipistrellus ‐ Pipistrellus pygmaeus ‐ Plecotus auritus ‐ Plecotus austriacus ‐ Vespertilio murinus

1 vrsta iz porodice Miniopteridae:

‐ Miniopterus schreibersii 1 vrsta iz porodice Rhinolophidae:

‐ Rhinolophus ferrumequinum

Barbastella barbastellus ©Biotope


Nivo aktivnost zabeležen na istraživanom području Intenzitet aktivnosti slepih miševa varira od vrste do vrste. Neke vrste su jako malobrojne (npr. Barbastella barbastellus ili Rhinolophus ferrumequinum) dok su druge vrste mogu naći u velikom broju (npr. Nyctalus noctula). Ukupan intenzitet aktivnosti slepih miševa na proučavanom području je prilično visok. Ova tabela niže u tekstu prikazuje intenzitet vrsta tokom jesenje migracije u 2011. godini, tokom prolećne migracije u 2012. godini i tokom perioda reprodukcije u 2012. godini (Biotope, 2012). Tabela 12: Intenzitet aktivnosti slepih miševa na području projekta

Vrste slepih miševa Jesenja migracija

2011

Prolećna

migracija 2012

Reprodukcija 2012

Barbastella barbastellus niska - - Eptesicus serotinus srednja niska srednja Miniopterus schreibersii visoka niska niska Myotis daubentonii niska - veoma visoka Myotis mystacinus niska - veoma visoka Nyctalus leisleri srednja niska - Nyctalus noctula veoma visoka veoma visoka visoka Pipistrellus kuhlii visoka visoka - Pipistrellus pipistrellus niska niska - Pipistrellus nathusii visoka visoka niska Pipistrellus pygmaeus niska niska - Plecotus auritus niska niska - Plecotus austriacus srednja - niska Vespertilio murinus niska niska niska Rhinolophus ferrumequinum niska niska -

Izvor: Biotope 2012

Zabeleženo je da se slepi miševi uglavnom kreću duž lokalnog ekološkog koridora koji je opisan u osnovnom poglavlju o pticama. U parkovima Alibunara i Vladimirovca, u septembru 2011. godine pronađeno je 5 skrovišta Nyctalus noctula.

Vrste koje traže ekološku brigu

Vrste koje izazivaju ekološku zabrinutost su one vrste za koje je zaštita opisana nacionalnim i međunarodnim pravnim dokumentima obavezna zaštita koja je od velike važnosti i ova briga se povećava ako je trend populacije negativan.


Pravna zaštita: Vrste slepih miševa koje su identifikovane na lokaciji zaštićene su raznim pravnim dokumentima:

- Strogo zaštićene vrste prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni list RS”, broj 5/10 i 47/11)

- Vrste zaštićene direktivom o staništima (92/43/CEE) Evropske unije i kao zemlja kandidat Srbija može početi sa primenom direktive. 3 vrste (Miniopterus schreibersii, Rhinolophus ferrumequinum, Barbastella barbastellus) su u Aneksu II što znači da njihovo očuvanje može zahtevati proglašenje Posebnih oblasti očuvanja. 12 drugih vrsta su strogo zaštićene prema Aneksu IV.

- Strogo zaštićene vrste prema Bernskoj konvenciji o „zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa“ (Aneks II) Saveta Evrope, osim Pipistrellus pipistrellus koja se smatra zaštićenom (Aneks III).

- Zaštićene vrste prema Bonskoj konvenciji „o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja“ (Prilog II) Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). To znači da je ovim vrstama „potrebna ili bi imali velike koristi od međunarodne saradnje.“

I Bernska i Bonska konvencija su prenete u srpski zakon (Službeni list RS: 102/07) koji je stupio na snagu u Srbiji 2008. godine.

Vrste Pravilnik o strogo zaštićenim vrstama (Sl. List RS: 5/2010)

Bernska konvencija

aneks:

Bonska konvencija

aneks:

Direktiva o staništima

(92/43/CEE), aneks:

Barbastella barbastellus x II II II, IV Eptesicus serotinus x II II IV Myotis daubentonii x II II IV Myotis mystacinus x II II IV Nyctalus Leisleri x II II IV Nyctalus noctula x II II IV Pipistrellus kuhlii x II II IV Pipistrellus nathusii x II II IV Pipistrellus pipistrellus x III II IV Pipistrellus pygmaeus x II II IV Plecotus auritus x II II IV Plecotus austriacus x II II IV Vespertilio murinus x II II IV Miniopterus Schreibersii x II II II/IV Rhinolophus ferrumequinum x II II II/IV


Populacioni trendovi Populacioni trendovi vrsta slepih miševa zabeleženih na planiranoj lokaciji projekta dati su niže u tabeli.

- Međunarodni trendovi i stanje dati su od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

- Srpski trendovi i stanje izrađeni su prema IUCN preporukama i dati su u Karapandža i Paunović (2009).

Tabela 13: Procena ekološke brige za slepe miševe

Vrste Stanje 2 Populacioni

trendStanje Populacioni

trend 2009 Zabeleženi uzgoj?

Barbastella barbastellus NT stabilan/ u opadanju

VU stabilan da

Eptesicus serotinus LC nepoznat LC stabilan da Myotis daubentonii LC u porastu LC u porastu sumnjivo Myotis mystacinus LC nepoznat LC stabilan da Nyctalus Leisleri LC nepoznat LC stabilan ne Nyctalus noctula LC nepoznat LC stabilan sumnjivo Pipistrellus kuhlii LC nepoznat LC u porastu da Pipistrellus nathusii LC nepoznat LC stabilan ne Pipistrellus pipistrellus LC stabilan LC stabilan / u

opadanju da

Pipistrellus pygmaeus LC nepoznat DD stabilan sumnjivo Plecotus auritus LC stabilan NT stabilan / u

opadanju da

Plecotus austriacus LC nepoznat LC stabilan da Vespertilio murinus LC stabilan LC u porastu ne Miniopterus Schreibersii NT u opadanju LC stabilan da Rhinolophus ferrumequinum LC u opadanju LC stabilan da Prema gornjoj tabeli, smatra se da je Barbastella barbastellus globalno kao skoro ugrožena vrsta a u Srbiji se smatra za ranjivu, a za Plecotus auritus se smatra da joj preti opstanak u Srbiji, dok na globalnom nivou za tu vrstu postoji najmanja briga. Sve vrste slepih miševa snimljene na lokaciji projekta Alibunar se smatraju da spadaju pod ekološku brigu, a naročito Barbastella barbastellus i Plecotus auritus.

2 LC: Najmanja briga, NT: Skoro da preti (ne preti ali će uskoro) DD: Nedovoljno padataka, VU: Ugrožene vrste


4.1.11. Ne-leteća fauna

Ovo poglavlje predstavlja ne-leteće vrste uočene u blizini i u srednjem delu oblasti vetro parka od jula 2011. do juna 2012. godine od strane kompanije Biotope d.o.o. Beograd. Sobzirom da je Studija o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu studija o projektu vetro parka, vrste koje su izložene riziku su uglavnom leteća fauna i iz tog razloga, leteća fauna je detaljnije proučavana on ne-leteće faune. Zbog važnosti za biodiverzitet polu-prirodnih i prirodnih staništa, doline koje su snimljene oko mesta projekta dobile su oznake kako je prikazano na slici niže:

‐ “dolina A”- crveno; ‐ “dolina B”- narandžasto; ‐ “dolina C”- žuto

Zelena boja prikazuje prirodna i polu-prirodna staništa između ribnjaka i doline koja se zove ekološki koridor i detaljnije je opisana u poglavlju o pticama.

Slika 17: Pregled staništa vrsta


Presentacija evidentiranih vrsta

Zbog svoje veće otpornosti na projekat vetro parka, ne-letećoj fauni je posvećena nešto manje detaljna pažnja u ovoj studiji tokom jednogodišnjeg proučavanja prica i slepih miševa. Lista strogo zaštićenih (SZ) i zaštićenih (Z) vrsta prema srpskom zakonu prikazana je u tabeli dalje u tekstu, za reptile, insekte, vodozemce i ne-leteće sisare. Kada se vrste posmatrane u okviru područja projekata (gde će se graditi turbine) a ne samo na širem području proučavane oblasti, to je tako i navedeno. Tabela 14: Zabeležene ne-leteće vrste

Grupa Stanje

zaštite Nazivi vrsta Posmatrane

u oblasti projekta

Sisari SZ Tekunica (Spermophilus citellus)

Z Obična krtica (Talpa europaea) x

Z3 Zlatni šakal (Canis aureus) x

Z Srna (Capreolus capreolus) x

Z Jazavac (Meles meles) x

Z Crvena lisica (Vulpes vulpes) x

Z Divlja svinja (Sus scrofa) x

Z Zec (Lepus europaeus) x Insekti SZ Acrida ungarica x

SZ Saga pedo Vodozemci SZ Zelena žaba (Pseudepidalea viridis) x

Gmizavci SZ Dolichophis caspius

Izvor: Biotope 2012

Zlatni šakal (Canis aureus)

Ekologija vrsta: Zlatni šakal je jedna od najčešćih vrsta Canidae, koja se javlja u jugoistočnoj Evropi, severnoj i istočnoj Africi i u velikom delu Azije. U poslednjih nekoliko decenija populacija prolazi kroz nagli porast prema severu, tako da se centralna populacija nalazi u Evropi, koncentrisanu na Balkanu. Nedavno se proširila i severno od Dunava. Ove vrste su navedene kao vrste za koje postoji najmanja ekološka zabrinutost (Stoyanov, 2012).

Lokacija na proučavanom prostoru: čuo se nekoliko puta, pronađeni su otisci stopala unutar projektnog prostora na južnim i zapadnim granicama i viđen je u julu 2011. i maju 2012. godine.

3 Može se loviti pod određenim uslovima


Tekunica (Spermophilus citellus)

Ekologija vrsta: Evropska tekunica je endemska za centralnu i jugoistočnu Evropu, gde se javlja na visinama od 0-2.500 m. U optimalnom staništu, zabeležene su gustine od 18-48 jedinki po hektaru, premda su i niže cifre od 5-14 jedinki po hektaru takođe zabeležene. Evropska tekunica izbegava obradivo zemljište i njen boravak je ograničen na stepske oblasti sa kratkom travom i slična veštačka staništa (pašnjaci, travnjaci, sportski tereni, tereni za golf) na svetlom, dobro isušenom tlu, gde može da iskopa svoje jazbine. Glavna pretnja ovoj vrsti je pretvaranje stepskih travnatih površina i pašnjaka u kultivisane njive ili šume, i napuštanje pašnjaka i njihovo kasnije pretvaranje u livade sa visokom travom ili zakržljala staništa nisu pogodni za tekunicu (Kryštufek 1999 u Coroiu i drugi 2008).

Premda postoje još uvek neke velike i naizgled stabilne subpopulacije, mnogo je izveštaja o opadanju populacije, naročito u severozapadnom delu svog opsega; do opadanja dolazi i u južnom delu. Ovu vrstu IUCN internacional: smatra za ranjivu sa smanjenjem populacionog trenda. (Coroiu i drugi. 2008)

Slika 18: Tekunica (Spermophilus citellus)

Značaj ove vrste za studiju: Ova vrsta je proučavana veoma detaljno tokom istraživanja na terenu od aprila do juna 2012. godine zbog njene važnosti za stepskog sokola (Bagyura i drugi, 1994), jer je njegov glavni plen tokom sezone parenja.

Cilj istraživanja je bio mapiranje kolonija tekunica u blizini projekta i utvrđivanje kako i u kojoj meri stepski soko zavisi od njih (pogledati mapu o „Model rasprostiranja ishrane stepskog sokola“). Što se tiče područja na kojem je sprovedena studija, uzeta su obzir i posećena sva područja mogućih staništa na kojima nema podzemnih voda, u radijusu od

©Biotope


15km od lokacije projekta. Brojne rupe i same životinje na ovim staništima bila su primarni faktor za procenu populacije.

Lokacija na proučavanom prostoru Na proučavanom prostoru nije zabeleženo prisustvo tekunica unutar projektne oblasti. Ono je zabeleženo u dolinama A i B,u dolini C je velike gustine, na livadama oko Vladimirovca, na livadama oko Novog Kozjaka njihovo prisustvo ima veliku gustinu a veoma malu gustinu na desnoj strani puta koji ide od Alibunara do Seleuša.

Evropska krtica (Talpa europaea)

Ekologija vrste: Ona je uglavnom rasprostranjena na evropskom kontinentu, iako je nema na Pirinejskom poluostrvu, južnom Italiji i na jugu Balkana. Prisutna je u većini staništa gde ima dovoljno duboko tla koje dozvoljava izgradnju njenih obimnih jazbina. Voli livade, pašnjake, oranice. Ova vrsta je rasprostranjena i ima je u velikom broju, i bez ozbiljnih pretnji je u ovom trenutku. Shodno tome procenjuje se na ne postoji briga za njen opstanak (Amori i drugi, 2008).

Lokacija na proučavanom prostoru: Vrsta je uočena unutar i izvan proučavanog prostora u malim brojevima na poljoprivrednom području. Na polu-prirodnim staništima uočena je populacija veće gustine.

Srna (Capreolus capreolus)

Ekologija vrste: Srna je dosta rasprostranjena u Paleoartičkoj zoni. Može naći u većem delu Evrope, uključujući zapadnu Rusiju. Izvan Evrope može se naći u Turskoj, severnoj Siriji, severnom Iraku, severnom Iranu i na Kavkazu. Zauzima širok spektar staništa, uključujući listopadne, mešovite i četinarske šume, pustopoljine, pašnjake, oranice i prigradska naselja sa velikim baštama. Ona voli pejzaže sa mešavinom šume i obradivog zemljišta. Srna je dobro prilagođena savremenim poljoprivrednim pejzažima. Za ovu vrstu ne postoji briga za njen opstanak. (Lovari i drugi 2008)

Lokacija na proučavanom prostoru: Prisutna je neredovno u malom broju na proučavanom prostoru a veća gustina populacije u dolinama A, B i C.

Jazavac (Meles meles)

Ekologija vrste: Vrsta zauzima veliko područje zapadne Paleoartičke zone, sa dosta obilnim asortimanom. Populacija u Evropi se povećava tokom poslednjih decenija, uglavnom kao posledica smanjenja pojave besnila i lova. Jazavac voli listopadnu šumu sa proplancima, ili otvorene pašnjake sa malim šumarcima. Može se naći u mešovitim i četinarskim šumama, oko šipražja, u prigradskim naseljima i gradskim parkovima. Vrlo dobro se prilagođava poljoprivrednim pejzažima, dokle god na njima postoje delovi sa prirodnim staništima. Za ovu vrstu ne postoji briga za njen opstanak. (Kranz i drugi 2008)

Lokacija na proučavanom prostoru: Prisutna je u velikom broju na lokaciji projekta i u susednim oblastima. Ukupno je pronađeno 7 jazbina.


Crvena lisica (Vulpes vulpes) Ekologija vrste: Rasprostranjena preko cele severne hemisfere od polarnog kruga do severne Afrike, centralne Amerike kao i u azijskim stepama, crvena lisica ima najširi geografski opseg od svih mesoždera (pokriva skoro 70 miliona km²). Crvena lisica je zabeležena u raznovrsnim staništima kao što su tundra, pustinja i šuma, ako i u gradskim centrima (uključujući London, Pariz, Stokholm, itd.). Njeno prirodno stanište je suv, mešoviti pejzaž, sa obiljem „ivica“ u vidu šipraga i šume. U mnogim staništima lisice su blisko povezane sa čovekom, čak i napreduju na intenzivno obrađenim poljoprivrednim područjima. Za ovu vrstu ne postoji briga za njen opstanak. (Macdonald i Reynolds, 2008) Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je populacija srednje gustine unutar lokacije projekta i velike gustine unutar ekološkog koridora i u lesnim dolinama. Divlja svinja (Sus scrofa) Ekologija vrste: Evroazijska divlja svinja je jadan od najrasprostranjenih kopnenih sisara, i njeno rasprostiranje su ljudi znatno proširili. Ova vrsta se sada javlja u čistoj divljini ili neznatno modifikovanoj formi divljine na svim kontinentima osim Antarktika. Evroazijska divlja svinja obuhvata širok spektar umerenih i tropskih staništa, od polu-pustinja do tropskih šuma, umerenih pošumljenih površina, pašnjaka i površina obraslih trskom; često odluta na poljoprivredno zemljište radi ishrane. Za ovu vrstu ne postoji briga za njen opstanak. (Olivier i Leus, 2008) Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je mala gustina populacije unutar i oko oblasti projekta, pretežno u dolinama. Zec (Lepus europaus) Ekologija vrste: Sadašnja rasprostranjenost Lepus europaeus prostire se od severnih pokrajina španije, do uvedenih populacija u Ujedinjenom Kraljevstvu i južnim regionima Skandinavije, od južnih do severnih delova Bliskog istoka, i prirodno se proširila na istok ka delovima Sibira. To je veoma prilagodljiva vrsta koja može da opstane u bilo kom broju tipova staništa. Kada su dostupni, korovi i divlje trave se biraju za ishranu; međutim, intenzivna poljoprivreda je smanjila ovaj izvor hrane što je dovelo do izbora useva za ishranu. Trenutno je vrsta za koju ne postoji briga za njen opstanak. (Smith i Johnston, 2008) Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je niska gustina unutar i oko oblasti projekta. Stepski smuk (Dolichophis caspius) Ekologija vrste: Rasprostranjena je u jugoistočnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Naseljava uglavnom mediteransku makiju i stepe. Izbegava močvare, guste šume i oblasti sa visokom vlagom tokom cele godine. Prelazi u stanje hibernacije između decembra i marta u šupljinama stena, kamenim zidovima ili rupama glodara. Parenje se odvija između marta i maja. Trenutno se po IUCN-u ocenjuje da za nju postoje manjkavi podaci. (Janev Hutinec i Lupret-Obradović, 2005) Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je u malom broju u dolinama A i B.


Panonski nosati skakavac (Acrida ungarica ungarica) Ekologija vrste: Mediteranska vrsta koja se prostire u istočnoj i centralnoj Evropi. Prvenstveno je rasprostranjena u slovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji i preferira prirodne stepe i staništa u stepskim šumama. Podvrsta (Acrida ungarica ungarica) je edemska za Panonski basen. Odrasli primerci mogu da se nađu od jula do oktobra. Oni su kserotermička fitofagna vrsta koja se hrani raznim travama, kao što su uskolisna šašika i livadna vlasulja. Po IUNC-u podaci manjkavi. (Trnka, 2008) Lokacija na proučavanom prostoru: Zabeležena je u malom broju u oblasti projekta a veće gustine u dolinama A i B. Cvrčak (Saga pedo) Ekologija vrste: Saga pedo je veoma rasprostranjen širom južno-evropskih zemalja. Ovaj „matrijahalni skakavac“ je jedan od najvećih insekata u Evropi (12cm dužine). To je mesojed i partenogenetički skakavac koji preferira prirodna staništa suve stepe ili šumske stepe. Trenutno se ocenjuje kao ugrožena vrsta. (OSG, 1996) Lokacija na proučavanom prostoru: Jedan primerak je primećen u dolini B u julu 2012. godine.

Slika 19: Zaštićeni insekti u oblasti projekta

Saga pedo ©Biotope Acrida ungarica ©Biotope


Zelena žaba (Pseudepidalea viridis) Ekologija vrste: Rasprostranjena je u većem delu Evrope (osim Feno-Skandinavije, Britanskih ostrva, skoro cele Italije, Iberijskog poluostrva i skoro cele Evrope zapadno od reke Rajne) na istok prema Kazastanu. Ova vrsta živi u širokom spektru šuma, šumske stepe, šipražju, travnjacima i alpskim staništima. Životinje mogu biti prisutne u izmenjenim oblastima, uključujući urbane centre, gradske parkove i bašte – i često ima koristi od poremećenih staništa. Trenutno se procenjuje da za nju ne postoji zabrinutost (Agasyan i ostali, 2009). Lokacija na proučavanom prostoru: Jedan primerak je uočen u oblasti projekta u aprilu 2012. godine i jedan u dolini B u maju 2012. godine.

Procena ekološke zabrinutosti

Kao što je napred opisano, većina zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta koje su uočene u posmatranom području nisu takve da spadaju u ekološku zabrinutost. One su široko rasprostranjene vrste sa pozitivnim populacionim trendom. 4 vrste koje izazivaju ekološku zabrinutost su:

‐ Spermophilus citellus IUCN je smatra za ugroženu vrstu sa opadajućim populacionim trendom;

‐ Acrida ungarica ungarica jer je endemska vrsta Panonskog basena a nema informacija i njenom populacionom trendu;

‐ Saga pedo je veoma redak insekt i po IUCN-u se smatra za ugroženu vrstu i nema informacija o njenom populacionom trendu.

‐ Dolichophis caspius je retka vrsta zmije za Vojvodinu i nema informacija o njenom populacionom trendu ili njenom statusu.


4.1.12. Vrste flore i staništa

Ovo poglavlje predstavlja vrste flore i prirodna staništa uočena u blizini i na srednjoj udaljenosti od projekta vetro-parka, od aprila do jula 2012. godine od strane kompanije Biotope d.o.o.

Prikaz zabeleženih biljnih vrsta

Biljke koje su strogo zaštićene i zaštićene biljne vrste prikazane niže u tabeli uočene su u dolinama A i B. Tabela 15: Zabeležene biljne vrste

Status zaštite Imena vrsta

Strogo zaštićene Adonis vernalis L., fam. Ranunculaceae

Strogo zaštićene Iris spuria L. subsp. spuria, fam Iridaceae

Strogo zaštićene Agrimonia eupatoria Ledeb. subsp. eupatoria, fam. Rosaceae Zaštićene Allium paniculatum L. subsp. paniculatum, fam Liliaceae

Zaštićene Anthyllis vulneraria L.

Zaštićene Astragalus asper Jacq.

Zaštićene Galium verum L. subsp. verum

Izvor: Biotope 2012

- Adonis vernalis smatra se ugroženom panonskom biljkom zbog gubitka stepskih

staništa i širenja invanzivnih biljnih vrsta koje se dešava u Srbiji. Međutim ona nije

©Biotope

Anthyllis vulneraria ©Biotope

Adonis vernalis

©Biotope

Slika 20: Primerci flore iz doline A i B


tako ugrožena kao druge stepske vrste jer je otrovna za ovce i ne preti joj uništenje preko ispaše.

- Iris spuria je veoma ugrožena biljna vrsta. Veoma je retka u Vojvodini gde je zabeležena na 15 lokaliteta, uglavnom oko Deliblatske peščare, Subotičke peščare i Fruške gore. Prisutna je na mezofilnim pašnjacima i stepskoj zoni. Ugrožena je usled uništavanja vlažnih livada kroz isušivanje i oranja u poljoprivredne svrhe kao i od invanzivnih vrsta.

- Agrimonia eupatoria je česta vrsta koja se ne smatra ugroženom. Skuplja se u medicinske svrhe pod uslovima propisanim zakonom Republike Srbije.

- Allium paniculatum je izuzetno retka stepska vrsta koja je prisutna na pet lokaliteta u Vojvodini. To je reliktna biljna vrsta koja se smatra za pokazatelja visokog kvaliteta stepe na peščanim staništima. Ugrožena je.

- Anthyllis vulneraria je uobičajena stepska vrsta koja je pokazatelj dobre stepe na pesku.

- Astragalus asper je ugrožena biljna vrsta, veoma retka u Panonskoj regiji koja je na južnom obodu. Može se naći u severnom delu Bačke na Subotičkoj peščari.

- Galium verum je česta biljna vrsta koja nije ugrožena, pod kontrolom skupljanja, lekovita biljka.

Procena ekološke zabrinutosti za vrste flore

Biljne vrste koje su zabeležene u dolinama A i B i koje podležu ekološkoj zabrinutosti su: - Adonis vernalis jer je “umereno” ugrožena - Iris spuria because jer je veoma ugrožena - Allium paniculatum jer je ugrožena - Astragalus asper jer je ugrožena


Prezentacija zabeleženih staništa

U Srbiji prirodna staništa nisu zaštićena ali su neka od njih u Direktivi EU o staništima (92/43/EEC). Prirodna staništa koja su uočena u proučavanoj oblasti identifikovana su na osnovu EUNIS-ove (Evropski informacioni sistem o prirodi) klasifikacije i prikazana su niže u tabeli. Tabela 16: Staništa zabeležena u proučavanoj oblasti

EUNIS oznaka

EUNIS ime U projektnoj oblasti

I1.12 Intezivni nemešoviti usevi srednje razmere: 1-25ha x

I1.13 Intezivni nemešoviti usevi male razmere: <1ha x

E1.2 Višegodišnje krečnjačke livade i osnovne stepe

Veći deo projektne oblasti pokriven je intenzivno gajenim usevima koja je klasifikovana kao “I1.12” (Intezivni nemešoviti usevi srednje razmere: 1-25ha) i “I1.13” (Intezivni nemešoviti usevi male razmere: <1ha). Dominantni usevi koji pokrivaju tlo su suncokret (Helianthus annuus), kukuruz (Zea mays) kao i pšenica (Triticum spp.) dok su na manjim površinama ostale vrste žitarica. Na takvim tipovima staništa biodiverzitet raste kada je intenzitet obrade zemljišta mali i kada postoje delovi neobrađenog zemljišta između useva, što nije slučaj u projektnom području. Neki ostaci stepskih staništa mogu se naći duž prilaznih puteva ka poljima i to na malim površinama. Slika 21: Ostaci stepskih staništa na poljoprivrednom putu


Kontrast između dolina A i B i monotone projektne oblasti. Tu se mogu naći lepa staništa klasifikovana od strane EUNIS-a kao “E1.2” (Višegodišnje krečnjačke livade i osnovne stepe). Ovo stanište je veoma privlačno za biodiverzitet i u Vojvodini je ugroženo. Slika 22: Stanište E1.2 u dolini B

Procena ekološke zabrinutosti za staništa

Procena ekološke zabrinutosti za prirodna staništa Stanište E1.2: (Višegodišnje krečnjačke livade i osnovne stepe) je ugroženo stanište koje se smatra da podleže ekološkoj zabrinutosti.

©Biotope

©Biotope ©Biotope

©Biotope


Mapa 4: Mapa prirodnih i poluprirodnih staništa


4.2. Osnovni društveno – ekonomski uslovi

Kao što je rečeno u poglavlju 3, lokacija projekta se nalazi na teritoriji opštine Alibunar koja obuhvata 10 naselja: Alibunar, Banatski Karlovac, Vladimirovac, Dobrica, Ilandža, Janošik, Lokve, Nikolinci, Novi Kozjak i Seleuš. Ovo poglavlje daje društveno – ekonomske podatke o ovim naseljima.

4.2.1. Demografija

Gustina naseljenosti

Prema (Zavodu za statistiku Republike Srbije, 2006), (mapa 2, strana 27) opština Alibunar pripada području sa prosečnom gustinom naseljenosti koja je manja od 50 stanovnika po km2.

Broj stanovnika Niže data tabela prikazuje populacionu dinamiku opštine Alibunar od 1948. do 2011. godine. Tabela je sačinjena na osnovu (Zavoda za statistiku Republike Srbije, 2006) i ažurirana je sa informacijama iz (Zavoda za statistiku Republike Srbije, 2012a). Tabela 17: Broj stanovnika u opštini Alibunar

Naselja

Broj stanovnika

Stara metodologija popisa (do 2002) Nova metodologija popisa

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011

Okrug južnog Banata

279,092 292,125 320,187 331,285 340,189 315,633 313,937 293,730

Opština Alibunar

32,552 31,770 32,932 31,833 29,383 24,930 22,954 20,151

Alibunar 3,616 3,811 3,705 3,951 3,803 3,630 3,431 3,007 Banatski Karlovac

5,834 5,186 6,025 6,273 6,319 5,926 5,820 5,082

Vladimirovac 5,261 5,294 5,519 5,335 5,106 4,292 4,111 3,868 Dobrica 2,666 2,632 2,617 2,376 2,006 1,575 1,344 1,076 Ilandža 3,132 2,896 2,926 2,805 2,426 1,919 1,727 1,422 Janošik 1,280 1,281 1,467 1,488 1,372 1,211 1,171 966 Lokve 4,184 4,246 4,243 3,826 3,511 2,450 2,002 1,772 Nikolinci 2,862 2,820 2,716 2,377 1,905 1,540 1,240 1,131 Novi Kozjak 1,441 1,415 1,428 1,281 1,170 990 768 636 Seleuš 2,276 2,189 2,286 2,121 1,765 1,397 1,340 1,191 Prosek po selu 3,255 3,177 3,293 3,183 2,938 2,493 2,295 2,015


Prema popisu iz 2002. godine opština Alibunar ima 22.954 stanovnika, a prosečna veličina populacije je 2.295 stanovnika po selu.

Pad broja stanovnika

Niže data tabela prikazuje pad broja stanovnika izveden na osnovu gornje tabele. Tabela 18: Pad broja stanovnika u opštini Alibunar

Naselja

Broj stanovnika Pad broja stanovnika (%)

Stara metodologija popisa

Nova metodologija popisa

1981 1991 1991 2002 2011 1981-1991

1991-2002

2002-2011

Okrug južnog Banata

340,189 328,428 315,633 313,937 293,730 -3,46 -0,54 -6,44

Opština Alibunar

29,383 26,535 24,930 22,954 20,151 -9,69 -7,93 -12,21

Alibunar 3,803 3,738 3,630 3,431 3,007 -1,71 -5,48 -12,36 Banatski Karlovac

6,319 6,286 5,926 5,820 5,082 -0,52 -1,79 -12,68

Vladimirovac 5,106 4,539 4,292 4,111 3,868 -11,10 -4,22 -5,91 Dobrica 2,006 1,621 1,575 1,344 1,076 -19,19 -14,67 -19,94 Ilandža 2,426 2,023 1,919 1,727 1,422 -16,61 -10,01 -17,66 Janošik 1,372 1,225 1,211 1,171 966 -10,71 -3,30 -17,51 Lokve 3,511 2,973 2,450 2,002 1,772 -15,32 -18,29 -11,49 Nikolinci 1,905 1,634 1,540 1,240 1,131 -14,23 -19,48 -8,79 Novi Kozjak 1,170 997 990 768 636 -14,79 -22,42 -17,19 Seleuš 1,765 1,499 1,397 1,340 1,191 -15,07 -4,08 -11,12

Izvor : podaci izvedeni od Zavoda za statistiku Republike Srbije, 2006 i 2012a

Kao što je prikazano na gornjoj tabeli, popisi iz 1981., 1991., 2002. i 2011. godine pokazuju konstantan pad broja populacije u svih 10 sela opštine. To je slučaj u celom jožnom banatu ali je taj trend u opštini Alibunar naročito brz. Između 1981. i 1991. godine, opština Alibunar je izgubila 10% svog stanovništva, selo Dobrica je izgubilo 20% a sela Ilandža, Lokve, Novi Kozjak i Seleuš oko 16% svog stanovništva. Između 1991. i 2002., opština Alibunar je izgubila 8% svog broja stanovnika, selo Novi Kozjak 22%, selo Lokve i Nikolinci je izgubilo 19% au selu Dobrica pad stanovnika je iznosio 15%.


Između 2002. and 2011., pad broja stanovnika u opštini Alibunar je iznosio 12%, u Dobrici je iznosio oko 20%, u Novom Kozjaku oko 18% i u selima Ilandža i Janošik pad je iznosio 18%. Od 1981. do 2011., sela su u kojima je došlo do velikog pada broja stanovnika su Dobrica, Lokve, Novi Kozjak a sela kod kojih je došlo do manjeg pada broja stanovnika su Alibunar i Vladimirovac. Ovaj pad broja stanovnika može se objasniti ruralnim egzodusom (mlađe generacije napuštaju svoje selo da bi radile u gradovima koji su mnogo dinamičniji privredni centri) i takođe usled veoma negativnog prirodnog priraštaja.

Prirodni priraštaj broja stanovnika

Niže data tabela prikazuje podatke o prirodnom priraštaju u Južnom Banatu i u opštini Alibunar za 2011. godinu (Zavod za statistiku Republike Srbije 2012c) Tabela 19: Prirodni priraštaj broja stanovnika

Godina 1971 1981 1991 2001 2011 Južno Banatski Region

Broj stanovnika

331,285.0 340,189.0 328,428.0 332,317.0 295,731.0

Živorođenih 4,563.0 4 ,645.00 3,660.0 3,158.0 2,555.0 Umrlih 3 585,0 3,888.00 4,310.0 4,681.0 4,504.0 Prirodni priraštaj

978,0 757.0 -650.0 -1,523.0 -1,949.0

Prirodni priraštaj (%)

0.30 0.22 -0.20 -0.46 -0.66

Opština Alibunar

Broj stanovnika

31,833.0 29,383.0 26,535.0 25,603.0 20,376.0

Živorođenih 381.0 313.0 280.0 207.0 137.0 Umrlih 397.0 372.0 399.0 413.0 373.0 Prirodni priraštaj

-16.0 -59.0 -119.00 -206.0 -236.0

Prirodni priraštaj (%)

-0.05 -0.20 -0.45 -0.80 -1,16


Starosna dob i pol stanovništva

Očekivani životni vek za muškarce je 69,9 godina u Južno Banatskom regionu i 67,3 godine u opštini Alibunar dok je za žene 75,8 u Južno Banatskom regionu i 67,3 godine u opštini Alibunar, kako je prikazano niže u tabeli, Tabela 20: Očekivani životni vek

Naselja Očekivani životni vek muškarci žene

Južno Banatski region 69,9 75,8 Opština Alibunar 67,3 74,6 Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije, 2012c Niže data tabela prikazuje pol i starosnu dob stanovništva u raznim naseljima u Alibunaru. Tabela je sačinjena na osnovu zvaničnih podataka (Zavod za statistiku Republike Srbije, 2006) Tabela 21: Pol i starosna dob stanovništva

Naselje Pol Brojevi Brojevi (%)

Odrasli (iznad 18, %)

Prosečna starosna dob

Radna dob (15-65, u %)

Opština Alibunar

Ukupno 20,151 100,0 82,29 43,5 66,08 M 9,951 49,4 81,61 41,9 69,15 Ž 10,200 50,6 82,96 45 63,08

Alibunar Ukupno 3,007 100,0 83,7 42,9 69,97 M 1,446 48,1 83,46 41,8 71,9 Ž 1,561 51,9 83,98 43,9 68,23

Banatski Karlovac

Ukupno 5,082 100,0 84,53 44,2 68,61 M 2,461 48,4 84,27 42,8 72,25 Ž 2,621 51,6 84,78 45,5 65,2

Vladimirovac Ukupno 3,868 100,0 79,03 41,7 65,23 M 1,946 50,3 79,19 40,5 68,45 Ž 1,922 49,7 78,88 43 61,97

Dobrica Ukupno 1,076 100,0 81,88 44,5 61,62 M 571 53,1 80,91 42,5 65,5 Ž 505 46,9 82,97 46,7 57,23

Ilandža Ukupno 1,422 100,0 83,47 45,5 63,15 M 713 50,1 82,19 43,4 67,04 V 709 49,9 84,77 47,7 59,24

Janošik Ukupno 966 100,0 83,44 44,3 67,08 M 476 49,3 82,35 42,7 69,96 Ž 490 50,7 84,49 45,8 64,29


Naselje Pol Brojevi Brojevi (%)

Odrasli (iznad 18, %)

Prosečna starosna dob

Radna dob (15-65, u %)

Lokve Ukupno 1,772 100,0 82,11 44,4 62,19 M 881 49,7 80,93 43 65,15 Ž 891 50,3 83,28 45,9 59,26

Nikolinci Ukupno 1,131 100,0 78,96 41,5 63,31 M 548 48,5 76,09 39,2 64,96 Ž 583 51,5 81,65 43,7 61,75

Novi Kozjak Ukupno 636 100,0 83,18 45,3 63,52 M 313 49,2 84,03 44,1 67,41 Ž 323 50,8 82,35 46,5 59,75

Seleuš Ukupno 1,191 100,0 80,77 42,9 64,65 M 596 50,0 78,36 40,3 68,12 Ž 595 50,0 83,19 45,4 61,18

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012a

Kao što se vidi iz gornje tabele, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, odnos između muškaraca i žena u opštini Alibunar je uravnotežen sa 0, 49% muškaraca i 0.51% žena. Prosečna starosna dob je 43,5 godina: 41.9 godina za muškarce i 45 godina za žene. 66% stanovništva opštine Alibunar je u radnom dobu.

Etnički sastav stanovništva

U ovoj oblasti važne migracije ljudi dešavale su se od 18. do 19. veka kada su ljudi dolazili sa severozapada i severa (Nemci, Slovaci i Mađari), sa severoistoka i istoka (Rumuni, Bugari) i sa juga (Srbi, Grci i Romi). Ove migracije dale su raznolik etnički sastav stanovništva. Tabela dalje u tekstu prikazuje pol i starosnu dob stanovništva u različitim naseljima Alibunara prema poslednjem popisu iz 2011. godine. Tabela je sačinjena na osnovu zvaničnih podataka (Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012a). Tabela 22: Etnički sastav stanovništva

Etnička pripadnost

Stanovništvo u opštini Alibunar Ukupno Ukupno (%) Muškaraca Muškaraca (%) Žena Žena (%)

Ukupno 20,151 100,00 9,951 100,00 10,200 100,00 Srbi 12,234 60,71 6,077 61,07 6,157 60,36 Albanaci 7 0,03 6 0,06 1 0,01 Bosnanaci 5 0,02 4 0,04 1 0,01 Bulgari 12 0,06 4 0,04 8 0,08 Bunjevci 2 0,01 - - 2 0,02 Vlasi 13 0,06 10 0,10 3 0,03 Goranci 1 0,00 1 0,01 - - Jugosloveni 47 0,23 24 0,24 23 0,23


Etnička pripadnost

Stanovništvo u opštini Alibunar Ukupno Ukupno (%) Muškaraca Muškaraca (%) Žena Žena (%)

Mađari 227 1,13 99 0,99 128 1,25 Makedonci 115 0,57 44 0,44 71 0,70 Muslimani 17 0,08 8 0,08 9 0,09 Nemci 17 0,08 5 0,05 12 0,12 Romi 833 4,13 425 4,27 408 4,00 Rumuni 4,870 24,17 2,408 24,20 2,462 24,14 Rusi 10 0,05 7 0,07 3 0,03 Rusini - - - - - - Slovaci 965 4,79 455 4,57 510 5,00 Slovenci 11 0,05 4 0,04 7 0,07 Ukrajinci 3 0,01 - - 3 0,03 Hrvati 43 0,21 17 0,17 26 0,25 Crnogorci 37 0,18 20 0,20 17 0,17 Ostali 23 0,11 12 0,12 11 0,11 Bez izjašnjavanja

344 1,71 162 1,63 182 1,78

Regionalna pripadnost

64 0,32 39 0,39 25 0,25

Nepoznato 251 1,25 120 1,21 131 1,28

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012a Kao što je prikazano na gornjoj tabeli, etnička pripadnost u opštini Alibunar veoma je raznovrsna. Većina stanovništva, 61% se izjašnjava kao Srbi, 24% se izjašnjava da su Rumuni, 5% se izjašnjava da su Slovaci, 4% da su Romi i 1% da su Mađari.

Verska struktura stanovništva

Multietičnost je jedna od glavnih karakteristika Vojvodine, i isto važi i za opštinu Alibunar. Glavna religija je pravoslavna sa 82%, zatim slede protestanti i katolici sa 1,75%. Ostale grupe su marginalno prisutne, uglavnom ateisti i islamisti, obe grupe ispod 2‰. Više od 12% nije se izjasnilo da poseduje ikakva religiozna uverenja (Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2003)

Imigranti

Uprkos negativnom trendu stanovništva, deki imigranti su došli u Južni banat i opštinu Alibunar u 2011. godini (Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b), kako je


prikazano u tabeli dalje u tekstu. Približno polovina njih radi a polovina savisi od socijalne pomoći. Tabela 23: Imigranti u 2011. godini

Migracije stanovništva u 2011.

Region Južnog Banata

Region Južnog Banata (%)

Opština Alibunar

Opština Alibunar (%)

Ukupno stanovništvo

3,010 100,00 220 100

Lica sa ličnim primanjima

95 3,16 4 1,82

Lica koja zavise od socijalne pomoći

1377 45,75 102 46,36

Aktivno stanovništvo

1472 48,90 106 48,18

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b

Većina radnika emigranata u Južnom Banatu i Alibunaru su nekvalifikovani radnici kao što je prikazano u tabeli niže u tekstu. Tabela 24: Zanimanje radno sposobnih imigranata

Zanimanja imigranata koji su došli u 2011. godini

Region Južnog Banata

Region Južnog Banata (%)

Opština Alibunar

Opština Alibunar (%)

Ukupno aktivno stanovništvo imigranata

1472 100,00 106 100

Poljoprivrednici i srodna zanimanja

58 3,94 3 2,83

Radnici u rudarstvu, proizvodnji i srodna zanimanja

22 1,49 1 0,94

Radnici u trgovini 70 4,76 2 1,89 Radnici u uslužnim delatnostima 64 4,35 8 7,55 Zaposleni u socijalnoj zaštiti 19 1,29 2 1,89 Administrativni radnici i srodna zanimanja

41 2,79 4 3,77

Menadžeri 172 11,68 16 15,09 Stručnjaci i umetnici - - - - Ostala zanimanja 366 24,86 25 23,58 Radnici bez zanimanja 726 49,32 53 50,00


Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b


Izbeglice

Između 1991. i 1995. godine zbog rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, i u 1999. godini zbog rata na Kosovu, ljudi su uglavnom bili primorani da napuste svoju zemlju i dođu u Južni Banat kao izbeglice. Na osnovu popisa stanovništva iz 2002. godine, ima 16.850 izbeglica u regionu Južnog Banata i 1.020 izbeglica u opštini Alibunar (Lađević i Stanković, 2004)

Tabela 25: Izbeglice

Naselja Region Južnog

Banata Opština Alibunar

Ukupno (prema popisu iz 2002. godine) 16,850.00 1,020.00 Izbeglice srpske nacionalnosti

Bosna i Hercegovina 3,897.00 183.00 Hrvatska 11,050.00 747.00 Druge etničke pripadnosti iz bivše Jugoslavije i nepoznato

402.00 26.00

Ukupno 15,349.00 959.00 Izbeglice drugih nacionalnosti

Bosna i Hercegovina 475.00 22.00 Hrvatska 749.00 36.00 Druge etničke pripadnosti iz bivše Jugoslavije i nepoznato

277.00 6.00

Ukupno 1,501.00 64.00

Izvor : Lađević i Stanković, 2004


4.2.2. Infrastruktura

Sledeći stav opisuje postojeću infrastrukturu u opštini Alibunar. Većina podataka je preuzeta iz strategije razvoja opštine Alibunar za 2010-2014 (Službeni glasnik opštine Alibunar (OGMA) br. 15/09).

4.2.2.1. Saobraćajna infrastruktura

Područje Alibunara je pokriveno umereno razvijenom mrežom drumskih saobraćajnica i želežničkih puteva i kanalom Dunav – Tisa – Dunav. Međunarodni put E-70 koji spaja Beograd sa Pančevom, Vršcem i do Temišvara ide kroz Alibunar omugućavajući dobru povezanost sa regionalnim i međunarodnim centrima. Ovaj put, renoviran 2007. godine, u dobrom je stanju i predstavlja podsticaj za umereno razvijeni domaći i inostrani turizam koji je uglavnom usmeren na rezervat prirode Deliblatsku peščaru. Opštinu presecaju dva manja puta: jedan koji spaja Alibunar sa Plandištem a zatim sa Zrenjaninom i Vršcem i drugi koji spaja Alibunar sa Ilandžom a zatim sa Zrenjaninom. Ova tabela prikazuje intenzitet saobraćaja na putu Pančevo 2 (Zrenjanin) – do Alibunara od 2007. do 2011. godine prema dostupnim na zvaničnom sajtu javnog preduzeća „Putevi Srbije“ zaduženog za upravljanje putevima u Srbiji. Tabela 26: Intenzitet saobraćaja na deonici puta Pančevo 2 (Zrenjanin) - do Alibunara

Prosečan godišnji dnevni saobraćaj na putu "Pančevo 2 (Zrenjanin) -

do Alibunara" (31,8 km dug)

Tipovi vozila 2007 2008 2009 2010 2011 Petogodišnji

dnevni prosek

Auto 4,988 4,861 4,918 5,099 3,852 4,744 Autobus 90 162 164 170 83 134 Mali kamioni 120 466 471 488 75 324 Srednji kamioni 220 243 246 255 103 213 Teški kamioni 230 37 38 38 54 79 Kamioni sa poluprikolicom

310 327 331 343 300 322

Ukupno 5,958 6,097 6,168 6,393 4,467 5,817

Izvor: javno preduzeće “Putevi Srbije”, 2012

Kao što je prikazano u tabeli, između 2007. I 2011. godine, intenzitet saobraćaja je bio smanjen za sve tipove vozila naročito za kamione. U 2007. godini, dnevni saobraćaj teških kamiona je iznosio 230, 220 srednje teških kamiona i 120 lakih kamiona, dok je u 2011.


godini dnevni promet iznosio samo 54 teških kamiona, 103 srednje teška kamiona i 75 lakih kamiona. To se može objasniti padom ekonomske aktivnosti. Međunarodna železnička pruga (Beograd – Vršac – Temišvar) je stara, spora i uglavnom se koristi za teretni saobraćaj. Jednom dnevno, prolazi putnički voz ali većina ljudi putuje autobusom kada koristi javni prevoz jer je mnogo moderniji i brži. Pre desetak godina postojale su želežničke linije od Alibunara do Zrenjanina i međuopštinske linije od Saleuša do Janošika ali te linije više nisu u funkciji. U poslednjih nekoliko godina samo jedan voz dnevno prevozi putnike između Beograda u Bukurešta. Jedini način za vodeni transport u opštini Alibunar je kanalom Dunav – Tisa – Dunav koji prolazi kroz severni deo opštine i potencijalna je veza područja centralnog Banata i Vršca sa rumunskom granicom na istoku. Kanal je pogodan za korišćenje malih rečnih čamaca, ali je plovan na samo nekoliko mesta u opštini. Iz tih razloga, vodeni transport ne postoji u opštini.


Mapa 5: Mapa saobraćajne infrastrukture


4.2.2.2. Telekomunikaciona infrastruktura

Na teritoriji Alibunara ima 11 pošta: po jedna u svakom gradu i jedna u Devojačkom bunaru, veoma malom naselju na teritoriji Seleuša. Mreža fiksne telefonije u potpunosti pokriva područje opštine, i stoga je broj telefonskih linija na 100 stanovnika u zajednici veći od odgovarajuće vrednosti za Okrug Južnog Banata. Međutim još uvek ne postoji digitalna telefonska centrala u šest sela. Cela teritorija Alibunara pokrivena je sa tri mobilna operatera. Postoje neki problemi sa Internet mrežom, jer su zastareli sistemi koji ne zadovoljavaju na odgovarajući način potrebe još uvek u upotrebi. (OGMA, br. 15/09)

Vodosnabdevanje

Postoji oko 7.000 priključaka za vodu na teritoriji Alibunara i celo celo područje je pokriveno mrežom vodosnabdevanja. Kvalitet vode je zadovoljavajući prema srpskom propisu. Međutim, postoje neki problemi sa snabdevanjem potrebne količine vode u periodima povećane potrošnje vode. Glavni razlozi za to su da su bunari nedovoljnog kapaciteta i da su pumpe i ostala oprema zastareli. Ovo izaziva česte prekide kada pumpe moraju da rade sa maksimalnim kapacitetom i može dovesti do potpunog prekida vodosnabdevanja u letnjem periodu. Veći deo vodovodne mreže (85%) se sastoji od 30 do 40 godina starih cementnih azbestnih cevi koje se više ne prodaju za tu svrhu. Najmanje 50% od ukupne dužine vodovodnih cevi je u lošem stanju (OGMA, br. 15/09).

Kanalizaciona infrastruktura

Kanalizaciona mreža je prilično slabo razvijena. Samo Banatski Karlovac, Janošik i Alibunar su obezbedili kanalizacioni sistem. Tako da procenat pokrivenosti opštine kanalizacionim sistemom ne zadovoljava savremene potrebe. (OGMA, br. 15/09).

Gasna mreža

Opština je izgradila gasnu mrežu u 10 od 11 naselja. Postoji oko 6.000 priključaka i mrežom upravlja distributer „NIS-GAS“. Mreža ima dovoljan kapacitet. (OGMA, br. 15/09).


Proizvodnja i distribucija električne energije

1. Proizvodnja i distribucija električne energije u Srbiji Izvori električne energije u Srbiji Proizvodnja električne energije u Srbiji je uglavnom iz 3 izvora

- termoelektrane (TE) - hidroelektrane (HE) - Kombinovane toplane i elektrane koje proizvode i električnu energiju i toplotnu

energiju (topla voda se koristi za zagrevanje zgrada) Tabela u daljem tekstu prikazuje najnovije podatke za proizvodnju električne energije i proizvodne kapacitete u Srbiji (EPS, 2012). Tabela 27: Proizvodnja električne energije i proizvodni kapaciteti u Srbiji u 2012. godini

Proizvodnja električne

energije (GWh) Proizvodni

kapaciteti (MW) Termoelektrane 26,462 3,936 Hidroelektrane 9,180 2,835 Kombinovane toplane i elektrane 408 353 Ukupno 36,050 7,124 Source: EPS, 2012

Manja količina električne energije dobija se iz privatnih elektrana kroz nabavku ali većinu struje proizvode kompanije u državnom vlasništvu.

Slika 23: Izvori proizvodnje struje u Srbiji

Izvor: EPS, 2012


Stanje infrastrukture za proizvodnju električne energije u Srbiji Sistem prenosa električne energije u Srbiji sastoji se od visokonaponskog sistema od 400 kV, 220 kV, i 110 kV kao i od drugih elektrana, telekomunikacionog sistema, informacionog sistema i drugih postrojenja potrebnih za rad elektroenergetskog sistema. Ukupna dužina dalekovoda (bez Kosova) je 8.864 km. Infrastruktura električne energije u Srbiji je intenzivno bombardovana od strane NATO (Severnoatlanska alijansa) tokom rata 1999. godine. Od tada, ona se stalno obnavlja i poboljšava. Nacionalna kompanija za električnu energiju (EPS, 2010) navodi da je u poslednjih 5-6 godina značajno poboljšana efikasnost dalekovodne mreže. Gubitak prenosnog sistema smanjio se sa oko 4% u 1998-99. godini na 2.8% u 2007. godini, dok istovremeno dolazi do kontinualnog povećanja isporučene energije. EPS ima šest regionalnih prenosnih jedinica, a to su Beograd, Bor, Valjevo, Kruševac, Novi Sad i Oblić. Učešće proizvodnje obnovljive energije u tekućoj proizvodnji električne energije Prema srpskom energetskom bilansu, jedini izvor obnovljive energije (IOE) korišćen za proizvodnju električne energije je hidroelektrana (EPS, 2009). Nekomercijalno korišćenje biomase i geotermalne energije za privatne svrhe takođe se javlja u veoma malom obimu (Slunge i drugi, 2008). Državne ambicije vezano za energiju vetra 2009. godine, Ministarstvo energetike i rudarstva procenilo je da je učešće energije vetra u ukupnom elektro potencijalu OIE u Srbiji oko 0,19 miliona tona naftnog ekvivalenta godišnje (oko 5% od ukupnog potencijala). Ova procena je izvršena na osnovu podataka postojećih hidro-meteoroloških stanica, koje su merile vetar na 10m nadmorske visine i na 100m nadmorske visine (Josimović i Pucar, 2010). Tabela 28: Potencijalna proizvodnja različitih obnovljivih izvora energije

Tehnički potencija Tipova obnovljivih izvora energije

(Mtona naftnog ekvivalenta)

Biomasa 2,40 Male hidrocentrale (do 10MW) 0,40 Solarni izvori 0,64 Geotermalni izvori 0,20 Vetar 0,19 Ukupno 3,83 Izvor: Ministarstvo energetike i rudarstva. Obnovljiva energija u Srbiji, 2009

Stvarni potencijal energije vetra u Srbiji je procenjen na oko 1.300 MW instalisane snage („Službeni list RS“ br. 99/09) i srpska država se obavezala da daje subvencionisanu tarifu od 9,5 c€/kWh do postizanja ukupnog instalisanog kapaciteta od 540 MW iz vetro-parka („Službeni list RS“ br. 72/09)


2. Proizvodnja i distribucija struje u opštini Alibunar

Elektro-mreža pokriva celu teritoriju opštine Alibunar, ali je generalno nerazvijena u smislu kapaciteta. Nedovoljan je broj postojećih Trafo-stanica i na nekim mestima mreža je prilično stara i nepovoljno prostorno pozicionirana. Privatna kompanija “Elektrovojvodina d.o.o.” upravlja elektroenergetskom infrastrukturom. Trenutno ne postoji proizvodnja alternativne i obnovljive energije u opštini Alibunar dok je sama teritorija izuzetno povoljna za proizvodnju energije vetra. (Službeni list opštine Alibunar br. 15/09)

4.2.3. Ekonomija

Prema „Odluci o kriterijumima za utvrđivanje statusa nerazvijenih i razvijenih opština u Vojvodini“ (Službeni list AP Vojvodina br. 8/2006) koja se bazira na nekoliko indikatora ekonomskog razvoja (vrednost nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, stopi zaposlenosti, broju telefonskih linija, itd…), opština Alibunar se smatra jednom od nerazvijenih opština AP Vojvodina.

Zaposlenost

U 2006. godini, stopa zaposlenosti u opštini Alibunar bila je znatno niža od proseka u Vojvodini ili u okrugu Južnog Banata (Službeni list AP Vojvodina, br. 8/2006). Tabela niže u tekstu prikazuje nedavnu procenu zaposlenosti u opštini Alibunar (SIEPA 2012) kao i u AP Vojvodini i Srbiji (Republički zavod za statistiku Republike Srbije. 2012e). Više je ljudi nezaposleno u opštini Alibunar Alibunar (27.4%) nego u AP Vojvodina (25.7%) ili u Srbiji (22.5%). Tabela 29: Zaposlenost

Opština

Alibunar Vojvodina pokrajina

Srbija

Ukupno stanovnika 20.151,00 1.663.687,00 6.272.286,00 Zaposlenih 7.409,00 581.430,00 2.299.068,00 Radno sposobnih 10.205,00 782.462,00 2.964.542,00 Nezaposlenih 2.796,00 201.032,00 665.474,00 Nezaposlenih (%) 27,4 25,7 22,5

Izvor Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b


Privredni sektor koji zapošljava najviše ljudi u opštini Alibunar je poljoprivreda. U 2007. godini, u poljoprivredi je bilo zaposleni 21,9% stanovnika opštine Alibunar, 7,3% u Južnom Banatu i 6% u AP Vojvodina (Službeni list opštine Alibunar br. 15/09).

Plate

U 2012. godini, u opštini Alibunar, plate (uključujući dnevnice) su znatno manje nego u regionu Južnog Banata, Pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji (Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012d). Prosečna neto mesečna zarada u periodu januar – novembar 2012. godine je 255€ u opštini Alibunar i 377€ u Južnom Banatu kao što je prikazano u tabeli niže u tekstu. Tabela 30: Plate

Lokacije

Bruto zarade u 2012. godini Neto zarade u 2012. godini

Nov 2012 Prosek (jan.-nov. 2012)

Nov 2012 Prosek (jan.-nov. 2012)

RSD € RSD € RSD € RSD €

Republika Srbija

58,914.0 519,63 56,724.0 500,32 42,395.0 373,93 40,872.0 360,50

Provincija Vojvodina

57,616.0 508,19 55,145.0 486,39 41,417.0 365,31 39,723.0 350,37

Region Južni Banat

61,246.0 540,20 59,313.0 523,15 44,082.0 388,81 42,730.0 376,89

Opština Alibunar

42,576.0 375,53 40,083.0 353,54 30,637.0 270,23 28,897.0 254,88

Izvor Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012d

Udeo privrednih aktivnosti u prihodu

Glavna privredna aktivnost u opštini Alibunar je poljoprivreda. Tabela dalje u tekstu pokazuje udeo prihoda od industrije, poljoprivrede i privrede u 2000., 2002. i u 2004. godini (Službeni list opštine Alibunar br. 15/09). Poljoprivreda postaje sve važnija: ona predstavlja 71% prihoda u 2000. godini, 72% u 2002. godini i 76% u 2004. godini. Privreda (trgovina na veliko i malo) takođe postaje sve važnija: ona predstavlja 2% od prihoda u 2000. godini, 3% u 2004. godini i 9% u 2006. godini. Udeo industrije u prihodima znatno opada: on iznosi 22% u 2000. godini, 20% u 2002. godini i 9% u 2004. godini.


Slika 24: Prihodi od privrednog sektora u opštini Alibunar


Opština Alibunar proizvodi velike količine sirovina ali nije u stanju da ih obradi u okviru malih i srednjih preduzeća a u okviru većih fabrika proizvodnja hrane je gotovo sasvim zamrla. Rešavanje ovog problema bi povećalo udeo industrije u prihodima. Glavni problem za poljoprivredne proizvođače je nedostatak adekvatnog prostora za skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Jedna od glavnih prepreka za izgradnju takvih skladišta i industrijskih zgrada je nedostatak prostornog planiranja.

Korišćenje zemljišta

U 2007. godini 85,3% zemljišta u opštini Alibunar je korišćeno kao poljoprivredno zemljište od čega je 89,7% činilo obradivo zemljište i to uglavnom oranice i bašte. Tabela dalje u tekstu prikazuje način korišćenja zemljišta u opštini Alibunar, Južnom Banatu i AP Vojvodina (SLOA, br. 15/09). Slika 25: Procenat poljoprivrednog zemljišta: na nivou Pokrajine, okruga i opštine


767880828486

Percentage of farmland

Percentage of farmland

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2000 2002 2004

Industry

Agriculture

Wholesale and retail trade

Income by sector in M. Alibunar


Učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom zemljištu u okrugu dato je u tabeli 4, dok je struktura poljoprivrednog zemljišta prema kategorijama prikazana u tabeli 5. Tabela 31: Učešće poljoprivrednog zemljišta u pokrajini, okrugu i opštini

Popis

1991

Popis

2002

Popis

2004

Popis

2007

Poljoprivredno zemljište u Vojvodini (%)

83,20 82,90 83,30 81,25

Poljoprivredno zemljište u Južnom Banatu (%)

80,12 80,45 79,27

Poljoprivredno zemljište u opštini Alibunar (%)

86,16 85,60 85,27


Tabela 32: Struktura poljoprivrednog zemljišta u opštini Alibunar

1993 1998 2002 2004 Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta 51.579,00 52.013,00 51.866,00 51.531,00

Obradivo zemljište 45.630,00 46.018,00 46.172,00 46.309,00

Obradivo zemljište (%) 88,50 88,50 89,00 89,70

Pašnjaci 5.765,00 5.812,00 5.547,00 5.088,00

Šume 1.923,00 1.923,00 1.923,00 1.923,00Izvor: SLOA, br. 15/09

Turizam

Turizam ne predstavlja važnu privrednu aktivnost u opštini Alibunar. Rezervat prirode Deliblatska peščara je glavna turistička atrakcija u opštini, ali njen turistički potencijal je gotovo nerazvijen. Mesto koje se zove “Devojački Bunar” nalazi se na teritoriji Seleuša privlači najviše turista zbog prelepog pejzaža ali mu nedostaje infrastruktura i promocija (SLOA, br. 15/09).


4.2.4. Zdravstvo

Dom zdravlja u opštini Alibunar izgrađen je 1964. godine i ima 77 zaposlenih, otvoren je 24 sata dnevno i pruža širok spektar usluga (pedijatrija, interna medicina, pulmologija, radiologija, psihijatrija, medicina rada i ginekologija). Hitna služba je opremljena modernim vozilima i opremom za pružanje hitne pomoći. Pored toga, u svakom od 10 sela opštine dom zdravlja može da obezbedi ljude za pružanje primarne zdravstvene zaštite. Međutim, nijedna služba nije specijalozovana za gerontologiju i nema rešenja za efikasan prevoz starijih ljudi od njihovih domova ili iz staračkog doma do doma zdravlja bez korišćenja hitne pomoći što je jako skupo i nije prilagođeno ovim situacijama. Dom zdravlja i ambulante koje se nalaze u selima rade u saradnji sa raspoloživim javnim apotekama i sa dve privatne apoteke koje se nalaze u Alibunaru i Banatskom Karlovcu. Nabavka opštih ili specifičnijih lekova nije problem u opštini. Tabela niže u tekstu prikazuje broj stanovnika na jednog lekara što je dobar pokazatelj kapaciteta zdravstvene zaštite u opštini. Slika 26/ Broj stanovnika po doktoru

Izvor: SLOA, br. 15/09 Prema Institutu za javno zdravlje Srbije, u opštini Alibunar ima 29 doktora, uključujući lekare opšte prakse i specijaliste, 7 zubara, 4 farmaceuta i 70 medicinskih sestara. Procenjuje se da ima 745 doktora po stanovniku, što je znatno više nego u AP Vojvodini ili Južnom Banatu. Međutim, neki od specijalista kao što su rentgen tehničari, radiolozi, pedijatri, farmaceuti i pedijatri su dobro geografski raspoređeni i treba ih reorganizovati. (Službeni List opštine Alibunar br. 15/09).

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1991 1997 2002 2007

Broj stanovnika po doktoru

AP Vojvodina

South Banat

M. Alibunar


4.2.6. Kulturni resursi

Kulturni život u lokalnim zajednicama U opštini Alibunar postoje nezavisna kulturna udruženja koja se nalaze u kulturnim centrima i bibliotekama a osnovale su ih lokalne zajednice. Amaterska društva su najčešći organizatori kulturnih aktivnosti, a najčešći su: folklorna društva, dramske aktivnosti, recitovanje, itd. Međutim, nedostaju profesionalci koji bi pomagali amaterskih kulturnim centrima koji treba da se renoviraju. Mnogi kulturni događaji se dešavaju u opštini Alibunar kao što je na primer takmičenje u pravljenju kolača pod nazivom „Tortiljada“ u Banatskim Karlovcima, u februaru ili opštinski festival foklora i narodne muzike u aprilu. Arheološko nasleđe Nije tačno utvrđen period kada su izgrađena prva naselja na mestu koje je danas opština Alibunar. Međutim, na osnovu otkrića ostataka starih kutura iz neolita i bronzanog doba, zna se da su tu živeli ljudi tokom praistorijskog doba. Razni predmeti iz perioda kada su Rimljani vladali regionom Banata iz vremena Velike seobe (VI i VII vek n.e.) dragocene su informacije iz prošlosti ovog regiona. Istraživanje arheoloških osnova Zavod za Zaštitu Spomenika Kulture u Pančev (ZZSKP) organizovao je 2012. godine na lokaciji projekta arheološko istraživanje na potencijalnoj lokaciji projekta. Pronađeni su neki predmeti iz doba Sarmata, srednjevekovnog perioda i doba pod Turcima i to u blizini 13 turbina: 5, 16-22, 26-30. Obeležena je zona zaštite oko turbina gde su ti predmeti nađeni i ucrtana je u mape kao crvena zona. Na osnovu rezultata osnovnog istraživanja, ZZSKP dao je uslove za izgradnju vetro-parka:

1. Sva iskopana zemlja u okviru zone zaštite mora biti praćena od strane -arheologa iz ZZSKP-a

2. U slučaju izuzetnog nalazišta, investitor će morati da plati konzervatorske radove.

3. Radove treba zaustaviti u slučaju bilo kakvog arheološkog otkrića u ostatku prostora i nalaze treba odmah prijaviti ZZSKP-u

4. Svaku promenu lokacije turbina treba prijaviti ZZSKP-u.


Mapa 6: Mapa arheoloških nalazišta

Izvor: arheološko istraživanje na terenu 2012 ( Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu)


Spomenik kulture U opštini Alibunar uglavnom su verski spomenici svedoci istorijske tolerancije multietičnosti i verske raznolikosti. Prva pravoslavna crkva izgrađena je u Alibunaru 1735. godine u starom delu naselja koji se naziva „Srpski kraj“. Druga pravoslavna crkva sagrađena je 1796. godine, dok je tačno jedan vek kasnije 1896. godine izgrađena rumunska pravoslavna crkva i nekoliko decenija kasnije, 1913. godine rimokatolička crkva. Treća pravoslavna crkva „Sveti Nikola“ srpska pravoslavna crkva izgrađena je 1848. godine u Ilandži i označena je od strane ZZSKP-a kao istorijski spomenik zaštićen zakonom zbog kvaliteta slika (Službeni List opštine Alibunar, 2009). Slika 27: Kulturni spomenici u Alibunaru (pravoslavne crkve)

Alibunar ima mnogo spomenika profane arhitekture, starije istorije i NOB-a4. To su mnoge spomen ploče, kao i drugi oblici spomen - obeležja, skulpture i biste, dok ima jako malo spomenika sa praktičnom upotrebom kao što su fontane, fontane sa vodom za piće i biblioteke. U opštini Alibunar, ima takođe spomen-obeležja, fontana i biblioteka od istorijskog značaja ali nisu zaštićeni zakonom.


5. UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNO-EKONOMSKI UTICAJI I POVEZANE MERE ZA UBLAŽAVANJE U ovom poglavlju se procenjuju potencijalni uticaji na životnu sredinu i socijalni uticaji za koje se može očekivati da nastupe usled izgradnje, eksploatacije i stavljanja van pogona projekta. Procenjivanje će se obaviti na sledeći način:

1. Utvrđivanje okvira receptora i procena njihove osetljivosti na promene 2. Utvrđivanje okvira studijskog područja 3. Procena uticaja: uključujući mere za ublažavanje i ostale uticaje

Prilikom procene uticaja uzimaju se u obzir „normalni uslovi“ ali takođe i „ekstremni uslovi“ u slučaju opasnosti. Opasnost je bilo koji izvor potencijalne štete, povrede ili negativnih efekata koje su prouzrokovale sile koje su strane za čoveka te ih je zato teško predvideti. Osetljivost lokacije na opasnosti Verovatnoća prirodnih opasnosti

‐ Klizišta: prema istraživanju na terenu o geološkim i geo-tehničkim uviđajima preduzetim tokom 2011. godine od strane GeoMehanika d.o.o. nema rizika od stvaranja klizišta na projektnom području koje ima ravnu površinu i duboke podzemne vode

‐ Šumski požar: projektna lokacija se nalazi usred velikih poljoprivrednih površina gotovo bez drveća, tako da nema mogućnosti da dođe do šumskog požara

‐ Zemljotres: prema zvaničnom makro-seizmičkom zoniranju Vojvodine („Službeni list SAP Vojvodine“, broj 20/79) postoji mogućnost pojave zemljotresa jačine 7° MSC (Merkalijeve skale) u projektnom području. Zemljotres ove jačine može da izazove samo manju štetu na objektima koji su dobro projektovani i izgrađeni. Stoga, može doći do promene na objektima ali nije verovatno da će se srušiti.

‐ Oluje sa jakim udarima vetra: verovatnost jakih udara vetrova tokom oluje je veoma mala. U opštini Alibunar vetrovi su česti ali sa jačinom u razmaku od 3,6 do 5,5 m/s i skoro nikada većih jačina.

Priliko procene uticaja će se uzeti u obzir mogućnost zemljotresa i oluja sa jakim udarima vetrova. Verovatnoća za pojavu tehničkih opasnosti

‐ Požar: u gondoli vetroturbine ili na trafostanici, postoji vrlo mala verovatnoća da dođe do požara u slučaju tehničkih problema. Nema rizika od veštačke vatre sa poljoprivrednom svrhom jer poljoprivrednici iz projektnog područja to ne praktikuju.

‐ Rušenje objekata: u slučaju oluje sa jakim udarima vetrova, nije verovatno da će pasti rotor vetroturbine zato što u slučaju opasnosti lopatice zauzimanju neutralnu poziciju u kojoj nisu osetljive na vetar.

‐ Curenja u sistemu zadržavanja tečnosti: gondole vetroturbina i trafostanica imaju sistem za zadržavanje tečnosti. Postoji veoma mala mogućnost da dođe do kvara na ovom sistemu.

Prilikom procene uticaja uzeće se u obzir mogućnost izbijanja požara i curenja usled kvara na sistemu za zadržavanje tečnosti.


5.1. Procena uticaja na životnu sredinu

U paragrafima u daljem tekstu su prikazani uticaji na životnu sredinu koji mogu biti veoma veliki, veliki, umereni i mali.

5.1.1. KVALITET VAZDUHA

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je čist vazduh osnovni uslov za ljudsko zdravlje i dobrobit. Prema ovoj organizaciji, zagađivanje vazduha je kontaminacija unutrašnje ili spoljašnje okoline korišćenjem bilo kog hemijskog, fizičkog ili biološkog agenta koji modifikuje prirodna svojstva atmosfere. Motorna vozila, industrijski pogoni i sagorevanje su uobičajeni izvori zagađenja vazduha usled ispuštanja glavnih zagađivača javnog zdravlja kao što su ugljen-monoksid, ozon, azot-dioksid i sumpor-dioksid a koji mogu da dovedu do respiratornih i kardio-vaskularnih problema (SZO, 2006. godine).

Osetljivost kvaliteta vazduha

U oblastima u kojima je već smanjen kvalitet vazduha verovatno će postojati veća osetljivost na dodatne uticaje nego u oblastima u kojima je dobar kvalitet vazduha. To je zato što pragovi i standardi koji se odnose na kvalitet vazduha mogu biti prekoračeni i uticaj se može odraziti na ljudsko zdravlje ili vegetaciju. Kvalitet vazduha u opštini Alibunar je prihvatljiv budući da nema velikih industrijskih postrojenja koja emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, kućno grejanje i redovni saobraćaj na putevima, naročito na autoputu E70 koji je međunarodni put su izvori zagađenja vazduha. Izvori emisije su prisutni ali nije verovatno da će oni prekoračiti međunarodne standarde. Osetljivost kvaliteta vazduha na promene je umerena.

Metodologija za procenu uticaja na kvalitet vazduha

Područje uticaja i granice Posmatrali smo kvalitet vazduha na različitim nivoima: zagađenje je u razmerama za opštinu Alibunar, a poboljšanje kvaliteta vazduha je u razmerama za Srbiju. Metodologija Budući da vetroparkovi ne uključuju izvore sagorevanja, jedini mogući uticaji na kvalitet vazduha su veoma mali. Iz ovih razloga, naša metodologija je kvantitativna procena na osnovu kvalitativne procene osetljivosti vazduha i mogućeg uticaja na osnovu iskustva.


Procena uticaja na kvalitet vazduha i mere ublažavanja

Vetroparkovi ne uključuju izvore sagorevanja i stoga jedini mogući uticaji na kvalitet vazduha su povezani sa fugitivnim emisijama prašine i emisijom zagađivača iz vozila i opreme tokom izgradnje i stavljanja van pogona i u veoma retkim prilikama tokom projektnih aktivnosti na održavanju. A. Uticaj na vazduh tokom izgradnje i stavljanja van pogona

1. Fugitivna prašina Građevinske aktivnosti, uključujući aktivnosti premeštanja materijala, pripremu lokacije i saobraćaj vozila, ukoliko nisu pravilno praćene i kontrolisane mogu da proizvedu velike količine fugitivne prašine. Izvori fugitivne emisije prašine mogu biti: ‐ Poremećena površinska područja: deo zemljine površine koji je fizički pomeran,

nepokriven, destabilizovan ili na neki drugi način modifikovan u odnosu na svoje prvobitno prirodno stanje zemljišta, te se na taj način se povećava mogućnost za fugitivnu emisiju prašine.

‐ Skladištenje na gomile: akumulacija rasutog materijala, često zemlje ili agregata, koji nije u potpunosti ograđen ili na drugi način prekriven ili hemijski stabilizovan. Fugitivna emisija prašine se može pojaviti u nekoliko navrata tokom ciklusa skladištenja na gomile, uključujući utovar ili istovar materijala i uvlačenje prašine u strujanje vetrova na izloženim padinama uskladištene gomile.

‐ Zemljani radovi: odnose se na širok spektar aktivnosti u kojima se koristi teška oprema za čišćenje zemlje. Ove aktivnosti mogu da direktno izlože zemljani materijal eroziji usled vetra u vidu iskopavanja, vuče, utovarivanja, prenosa i drugih aktivnosti koje su vezane za prenošenje materijala.

‐ Saobraćaj vozila: radna vozila, isporuka opreme, i saobraćaj teške mašinerije preko neasfaltiranih površina prouzrokuje podizanje, ispuštanje i uvlačenje materijala duž puta u turbulentne vazdušne struje izazvane brzinom kretanja vozila.

Uticaj fugitivne prašine na kvalitet vazduha tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona se procenjuje na mali, kratkotrajni, direktno negativni uticaj.

2. Emisija vozila i opreme Građevinske aktivnosti uglavnom uključuju upotrebu vozila koja koriste benzin ili dizel gorivo i opreme za transportovanje radnika, uklanjanje otpada iz radnog područja, sprovođenje zemljanih radova, podizanje objekata, razmeštanje provodnika i ostale aktivnosti. Eksploatacija takvih vozila i opreme ima za rezultat emisiju ugljen-dioksida, NOx, SO2, ugljovodonika i čestica. Ukupni doprinos emisije vozila se očekuje da bude manji i privremen. Uticaj emisije vozila i opreme na kvalitet vazduha tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen na mali, kratkotrajni, direktno negativni uticaj.

Kako fugitivna prašina tako i zagađivanje usled emisije goriva predstavljaju negativne uticaje koji se javljaju tokom svakog projekta izgradnje. Biće veoma lokalizovani i uticaće samo na kvalitet vazduha na lokaciji izgradnje u veoma malom obimu.


B. Uticaj na vazduh tokom eksploatacije i održavanja

1. Emisija vozila i opreme Radnik zadužen za kontrolu ili aktivnosti na održavanju vetroparka će koristiti vozila i opremu koja koriste benzin ili dizel gorivo. Ovo će dovesti do emisije ugljen-dioksida, NOx, SO2, ugljovodonika i čestica. Očekuje se da aktivnosti na održavanju i kontroli vetroparka budu veoma ograničene po pitanju učestalosti i trajanja. Očekuje se da ukupan doprinos emisije vozila bude manji i privremen. Uticaj emisije vozila i opreme na kvalitet vazduha tokom eksploatacije i odražavanja je procenjen kao zanemarljiv. 2. Indirektno smanjenje emisije gasova staklene bašte Vetropark proizvodi energiju bez sagorevanja goriva i samim tim ne emituje zagađenje. Nema negativnih uticaja. Glavni korisni uticaj projekta će biti smanjena potreba za električnom energijom koja se proizvodi u termoelektranama korišćenjem fosilne energije (npr. ugalj) i emitovanjem velike količine gasova staklene bašte. Smanjenje emisije gasova staklene bašte doprinosi ograničenju globalnog zagrevanja. Procena uštede gasa staklene bašte od ovog projekta je izračunata korišćenjem metodologije procene efekta staklene bašte Evropske banke za obnovu i razvoj, po kojoj projekti obnovljivih energija za proizvodnju energije treba da zamene emisije povezane sa nacionalnom prosečnom mrežom za proizvodnju električne energije. Na osnovu 63 vetroturbine od 2,5 – 3MW u stalnoj upotrebi sa mogućom godišnjom proizvodnjom od 1379,67 do 1655,6GWh vetropark u Alibunaru će obezbediti uštede emisije CO2 u rasponu od 1,1 - 1,31Mt CO2/po godini. Gore navedene ukupne vrednosti ne uzimaju u obzir emisiju u vezi sa fazom izgradnje i ostalim uticajima tokom životnog ciklusa, kao i da vetroturbine neće biti u stalnom radu i neće raditi na idealnoj brzini vetra tokom cele godine. Vetropark ima veliki dugoročan pozitivni uticaj na kvalitet vazduha.

C. Uticaj na kvalitet vazduha u slučaju opasnosti Ukoliko iz tehničkih razloga (rušenja, ljudske greške) ili iz prirodnih razloga (požar, oluja) dođe do oštećenja podstanica i vetroturbina, može doći do požara tokom koga bi bile otpuštene u vazduh hemikalije ili čestice. Količina tih zagađivača ne bi bila značajna za kvalitet vazduha u opštini Alibunar. Uticaj na kvalitet vazduha u slučaju opasnosti je procenjen kao zanemarljiv. D. Mere za ublažavanje i povezani rezidualni uticaj Kako bi se smanjio rizik od gore navedenih uticaja, treba primeniti mere ublažavanja. Smanjenje rizika od fugitivne emisije prašine

1. Smanjiti čišćenje površina potrebnih za rad na minimum. 2. Smanjiti veličinu materijala / reorganizovati uskladištene gomile. 3. Ograničiti saobraćaj koji nije neophodan. 4. Smanjiti i strogo regulisati vuču otpada sa lokacije. 5. Koristiti pokrivač za prelaz kamiona prilikom vučenja materijala. 6. Obezbediti radnicima maske protiv prašine.


7. Koristiti šljunak za pristupne puteve. 8. Prskati puteve vodom tokom toplih perioda kako bi se suzbila prašina. 9. Posaditi vegetaciju gde je to potrebno.

Kada se primenjuju ove mere, uticaj fugitivne prašine na kvalitet vazduha tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao zanemarljiv. Smanjenje emisije zagađivača, koja potiče od vozila i opreme

1. Sprovesti redovno održavanje vozila i procedure popravki. 2. Koristiti vozila i opremu sa efikasnom potrošnjom goriva. 3. Koristiti uređaje za kontrolu emisije kao što je katalizator konverter.

Dok se primenjuju ove mere, uticaj emisije zagađivača koja potiče od vozila i opreme tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao zanemarljiv.

Program praćenja

Praćenje emisije prašine tokom izgradnje i stavljanja van pogona Svakodnevno, u trajanju od 30 minuta, nadzornik će kontrolisati nivo prašine i čestica na gradilištu, pred kraj radnog vremena. Rezultati treba da se zabeleže u izveštaj. Jednom nedeljno će se rezultati zabeleženi u izveštaju pregledati i razmatrati od strane rukovodioca projekta kako bi se primenila dodatna Najbolja upravljačka praksa ukoliko je to potrebno.

5.2.1. ZEMLJIŠTE

Geologija zemljišta je temeljno proučena tokom istraživanja na terenu koja su preduzeta u projektnom području tokom 2011. godine od strane privatne kompanije GeoMehanika.

Osetljivost zemljišta na promene

Zemljište je osetljivo na promene zato što su mu potrebni posebni uslovi kako bi u potpunosti pružilo korist u ekosistemu kao što su filter za vodu, zadržavanje vode i hranljivih materija, skladištenje ugljenika, stanište za biljke i mnoge životinjske vrste itd. Na primer, ukoliko je zemljište prekriveno slojem betona ili ukoliko su pedološki horizonti uništeni od strane mašina ili u eroziji, ili ako je zemljište zagađeno ono više ne može da obavlja ekološke funkcije. U nekim slučajevima, zemljište se vremenom može oporaviti ili se može primeniti tehnika kako bi se oporavilo zemljište (saniranje zagađenja, restauracija) ali u većini slučajeva zemljište je trajno oštećeno i potrebne su hiljade godina do milioni godina da se formira novo zemljište. U posmatranom području, kao što je pojašnjeno u osnovnom poglavlju, zemljište je uglavnom černozem: dobar tip zemljišta za poljoprivredu zbog visokog sadržaja organskih materija. Drugi najčešći tip zemljišta u projektnom području je livada koji je takođe prvorazredni tip zemljišta za poljoprivredu. Ostali tipovi zemljišta su močvare, slana zemljišta i peščana zemljišta koji nisu tako dobri ali nisu ni tako česti. Istorijski, nikada nije došlo do zagađivanja zemljišta u projektnom području i verovatno ga neće ni biti budući da se zemlja uvek koristila za poljoprivredu. Zemljište iz projekta je receptor visoke osetljivosti.


Metodologija za procenu uticaja na zemljište

Područje uticaja i granice Procena uticaja na lokaciju je ograničena na projektno područje budući da će projekat uticati samo na zemljište koje se nalazi na projektnom području. Metodologija Naša procena uticaja je na osnovu saznanja o svojstvima zemljišta i o tehničkim karakteristikama projekta.

Procena uticaja na zemljište

Predloženi projekat vetroparka će promeniti zemljište tokom izgradnje platformi za vetroturbine, trafostanica i električne stubove za dalekovod. Proširenje pristupnih puteva neće uticati na zakonsku veličinu poljoprivrednih parcela budući da je prostor koji je rezervisan za puteve u dokumentima za planiranje zemljišta dovoljno velik da omogući proširenje. Kao što je prikazano dole u tabeli, ukupno 18ha obradive zemlje će biti uništeno. Tabela 33: Površina poljoprivrednog zemljišta uništenog zbog projekta

Tip objekta Broj Površina

(ha) Ukupno površina (ha)

Platforme za vetroturbine 63 0,22 13,86 Parcela za trafostanice 2 1,78 3,56 Temelj za električne stubove (bure tip)

40 0,0144 0,576

Ukupno 17,996 Zemljište je osetljiv prirodni resurs ali površina koja će biti pogođena će biti mala u poređenju sa ukupnom projektnom površinom. Glavni uticaj na zemljište i geologiju će biti tokom priprema lokacije i tokom građevinskih aktivnosti. U veoma malom obimu, do nekih uticaja može doći tokom eksploatacije i faze održavanja. Kumulativni uticaj usled prisustva u zemljištu zagađivača od istorijskih izvora koji bi mogli da se sumiraju na potencijalno projektno zagađenje se ne smatraju opcijom zbog dugogodišnjeg korišćenja zemljišta u poljoprivredne svrhe što prisustvo istorijskog zagađivanja čini malo verovatnim.

A. Uticaji na zemljište tokom faze izgradnje Faza izgradnje će obuhvatiti sledeće aktivnosti u vezi sa zemljištem:

‐ Čišćenje od vegetacije i njeno vađenje ‐ Nabijanje zemljišta ‐ Zaptivanje zemljišta


‐ Iskopavanje zemljišta

1. Erozija usled čišćenja i vađenja Vegetacijski prekrivač stvara sloj koji štiti zemljište od erozije zbog vetra i padavina i takođe ga učvršćuje svojim korenjem. Tokom faze izgradnje čišćenje od vegetacije i njeno vađenje će biti neophodno kako bi se proširili pristupni putevi. Kao posledica toga, zemljište više neće biti zaštićeno i biće oštećeno erozijom, emisijom fugitivne prašine i povećaće se količina taloga tokom oluja kada voda bude oticala preko zemljišta. Međutim, projektno područje je pretežno poljoprivredno zemljište sa vrlo malim delom površine pod travom i grmljem i njegova površina je ravna tako da oticanje vode tokom oluje neće biti problem. Nema uticaja na zemljište u vezi sa erozijom usled čišćenja i vađenja.

2. Nabijanje zemljišta Nabijanje zemljišta je proces u kome pritisak primenjen na zemljište izaziva zgušnjavanje budući da se vazduh pomera iz pora između zrna zemljišta. Nabijeno zemljište je manje u stanju da apsorbuje padavine što dovodi do povećanog oticanja i erozije. Nabijeno zemljište je manje pogodno za biljke koje imaju poteškoća da razviju korenje kao i za životinje koje kopaju budući da je gušću zemlju teže probiti. Zemljište će biti namerno nabijeno tokom procesa izgradnje platformi za vetroturbine, platformi za električne stubove i podstanice. Zemljište će takođe biti nabijeno tokom prometa ili parkiranja vozila i druge građevinske opreme. U svakom slučaju, površine gde će se izvršiti nabijanje pokrivaju mali prostor. Uticaj nabijanja na zemljište je procenjen kao mali, direktan, negativan i trajni uticaj.

3. Iskopavanje zemljišta Tokom kopanja zemljišta, horizonti se uništavaju ili pomeraju čime se uništava ili smanjuje kapacitet zemljišta da pruža ekološku korist. Iskopavanje zemljišta je neophodno kako bi se izgradile platforme i temelji za vetroturbine, temelji za električne stubove i temelji za trafostanice. Površine na kojima će se vršiti iskopavanje su male. Uticaj iskopavanja zemljišta je procenjen kao mali direktan negativan trajni uticaj.

4. Zaptivanje zemljišta Zaptivanje zemljišta je pokrivanje tla potpuno ili delimično nepropusnim veštačkim materijalima (asfalt, beton, itd.). to je najintenzivniji oblik preuzimanja zemljišta i to je u osnovi nepovratan proces (Prokop et al. 2011). Zaptiveno zemljište ne može da apsorbuje atmosferske vode tako da nema mogućnosti za prihranjivanje akvaferoznog sloja i zemljište gubi svoju funkciju da bude stanište za biološku raznovrsnost. Na projektnom području, zemljište će biti zaptiveno kako bi se izgradile platforme za vetrturbine, platforme za električne stubove i podstanice. Ove površine su vrlo male. Uticaj zaptivanja zemljišta na zemljište je procenjen kao mali, direktan, negativni trajni uticaj.

5. Zagađivanje zemljišta Tokom izgradnje i stavljanja van pogona, može doći do zagađivanja zemljišta usled upotrebe, nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija, kao što su izolaciona ulja, konzervansi za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije koje se mogu koristiti tokom izgradnje na projektu. Zagađivanje takođe može biti posledica curenja iz vozila i opreme. Ovi rizici postoje na bilo kom gradilištu a površina koja na ovaj način može biti zagađena je mala.


Uticaj zagađivanja zemljišta je procenjen kao mali, dugoročno negativan uticaj.

6. Odnošenje blata sa lokacije Budući da će platforme i pristupni putevi biti prekriveni šljunkom, količina blata koja će se odnositi sa lokacije na gumama vozila je izuzetno mala. Nema uticaja u vezi sa odnošenjem blata sa lokacije.

B. Uticaj na zemljište tokom eksploatacije i održavanja Tokom eksploatacije i održavanja projekta, neće biti potrebno iskopavanje i zaptivanje. Nabijanje zemljišta ne predstavlja opasnost budući da će mašine i vozila ostati na platformama i pristupnim putevima. Međutim, može doći do pojave sledećih aktivnosti:

‐ Zagađivanje zemljišta Zagađivanje zemljišta Tokom eksploatacije i održavanja, do zagađivanja zemljišta može doći usled upotrebe, nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija, kao što su izolaciona ulja, konzervansi za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije kao što su herbicidi i druge toksične materije koje se mogu koristiti tokom izgradnje na projektu. Zagađivanje takođe može biti posledica curenja iz vozila i opreme. Velike količine maziva će se koristiti kako u gondolama vetroturbina tako i u trafostanicama i one mogu da dovedu do zagađenja zemljišta u slučaju curenja. Međutim sistem za sakupljanje (posuda za kapanje, cisterne) su već sastavni deo projekta i za gondole i za trafostanice i na taj način će se sprečiti curenje maziva i drugih hemikalija i redovno će se prazniti tokom održavanja. Uticaj zagađivanja zemljišta je procenjen kao mali direktni dugoročni negativni uticaj.

C. Uticaj na zemljište u slučaju opasnosti Zagađivanje zemljišta usled nezgode

‐ Ukoliko dođe do nezgode sa vozilima ili mašinom na gradilištu, neka goriva ili maziva mogu biti prosuta. Međutim, količine goriva u vozilima nisu velike.

U slučaju nezgode sa vozilima, i curenja goriva sa tim u vezi, uticaj na zemljište bi bio mali dugoročan, direktan, negativni uticaj. Zagađivanje zemljišta usled oštećenja infrastrukture

‐ Ukoliko se iz tehničkih razloga (kvara, ljudske greške) ili iz prirodnih razloga (zemljotres, oluja) sistem zadržavanja na podstanicama i vetroturbinama ošteti, to bi moglo da ima za posledicu veliko curenje maziva koja se koriste u ovim infrastrukturama i prikupljaju putem sistema zadržavanja.

U slučaju oštećenja infrastrukture, zagađivanje zemljišta se može proceniti kao umeren dugoročni, direktan, negativan uticaj.

D. Mere za ublažavanje i povezani rezidualni uticaj na zemljište Sprečavanje nabijanja zemljišta


1. Jasno identifikovati i demarkirati pristupne puteve i parking mesta na topografskim mapama velikih razmera pre izgradnje i držati vozila i opremu na tim mestima kako bi se izbeglo oštećenje većih površina.

2. Jasno identifikovati i demarkirati granice gradilišta uključujući mesta gde će se pomeriti i uskladištiti građevinska oprema i mesta gde će biti skloništa i sanitarna oprema za radnike.

Rezidualni uticaj na nabijanje zemljišta u slučaju primene ovih mera za ublažavanje je zanemarljiv. Sprečavanje zagađivanja zemljišta

1. Jasno identifikovati i demarkirati pristupne puteve i parking mesta. 2. Jasno identifikovati i demarkirati granice gradilišta. 3. Utvrditi obezbeđenja skladišta za gorivo i hemikalije, sa nepropusnim pokrivačem

preko zemljišta u dovoljnom obimu i uskladištiti sve hemikalije na jednom mestu. 4. Razviti procedure za odgovor u vanrednim situacijama/u slučajevima izlivanja, kao i

za skladišta i rukovanje gorivima, građevinskim materijalom i otpadom. 5. Proveravati redovno creva i ventile na curenja, osigurati da su isključeni i bezbedno

zaključani kada se ne koriste. 6. Obezbediti da postoje primaoci u slučaju curenja koji mogu da pokupe gorivo kao i

minimum 3kg ekoloških materija koje mogu da apsorbuju gorivo i druga prolivena sredstva .

7. Sprovesti redovne inspekcije građevinskih vozila kako bi se identifikovali i popravili u slučaju curenja ili oštećenja dovoda za gorivo/maziva.

8. Ograničiti punjenje vozila ili opreme na područja koja su tvrda i nepropusna gde se strogo reguliše curenje.

9. Postaviti dizel pumpe i slične uređaje na posude za kapanje kako bi se prikupila manja curenja. Redovno proveravati posude i uklanjati akumulirano ulje.

10. Odvojiti zagađeno zemljište i tretirati ga kao opasan otpad. 11. Preduzeti kontrolu vegetacije korišćenjem ručnih tehnika koje ne zahtevaju primenu

herbicida, gde je to moguće. 12. Korišćenje netoksičnih farbi i konzervanasa gde je to moguće. 13. Zadržati, iskopati i staviti u kontejnere sve opasne materije koje su se prosule, u

skladu sa lokalnim propisima. Rezidualni uticaj na nabijanje zemljišta u slučaju primene ovih mera za ublažavanje je zanemarljiv. Pravilna upotreba iskopanog zemljišta

1. Uskladištiti iskopano zemljište bez mešanja horizonta, zaštiti ga od zagađivanja i zatrpavanja materijalom u istoj stratigrafskoj sekvenci, na istoj lokaciji i ukoliko nije moguće, na drugoj lokaciji.

2. Ponovna upotreba iskopanog zemljišta prilikom kopanja turbina na drugom gradilištu ali treba paziti da se koristi plodni gornji sloj zemljišta za rekultivaciju oštećenih područja

3. Uskladišteni materijal će maksimalno biti visok 2m Rezidualni uticaj na nabijanje zemljišta u slučaju primene ovih mera za ublažavanje je zanemarljiv.


Program praćenja

Tokom izgradnje i stavljanja van pogona 1. Pogledati da li ima hemijskog curenja: Svakodnevno, u trajanju od 30 minuta,

nadzornik će tražiti da li ima tragova hemijskog curenja na lokaciji gde su radnici radili i ostatak tima će ga informisati ukoliko primeti curenje. U slučaju postojanja curenja, treba da se sačini izveštaj u kome će se navesti naziv zagađivača koji su procureli i procenjena količina kao i mere koje su preduzete da se spreči i ukloni zagađenje. Jednom nedeljno će se informacije zabeležene u izveštaju pregledati i razmatrati od strane rukovodioca projekta kako bi se primenila dodatna Najbolja upravljačka praksa ukoliko je to potrebno.

2. Praćenje upravljanja otpadom: Svakodnevno, u trajanju od 15 minuta, nadzornik građevinskog tima će kontrolisati upravljanje otpadom uključujući lokalni čvrsti otpad, lokalnu otpadnu vodu i opasni otpad. Za svaki tip otpada, on treba da pazi da se propisno odlažu i da nema curenja. U slučaju problema, preduzeće potrebne mere. Nadzornik će navesti u izveštaju na koje je probleme naišao i koje je mere preduzeo da ih reši.

Tokom eksploatacije i odražavanja 1. Pogledati da li ima hemijskog curenja: tokom eksploatacije, u intervalima definisanim

od strane proizvođača opreme, tim za održavanje će isprazniti i kontrolisati sistem zadržavanja u gondolama i u trafostanici. Količine hemikalija pronađena u sistemu za zadržavanje, razlozi za curenje kao i mere koje su primenjene da bi se rešio problem će se navesti u izveštaju. Jednom mesečno će se informacije zabeležene u izveštaju pregledati i razmatrati od strane rukovodioca projekta kako bi se primenila dodatna Najbolja upravljačka praksa ukoliko je to potrebno.

2. Praćenje upravljanja otpadom: tokom eksploatacije, , nadzornik građevinskog tima će kontrolisati upravljanje otpadom uključujući lokalni čvrsti otpad, lokalnu otpadnu vodu i opasni otpad. Ukoliko se primeti otpad na lokaciji trebalo bi ga ukloniti što pre je to moguće. Treba da se obavi polugodišnja kontrola celokupnog područja za otpad. Za svaki tip otpada, nadzornik treba da pazi da se propisno odlažu i da nema curenja. U slučaju problema, preduzeće potrebne mere. Nadzornik će navesti u izveštaju na koje je probleme naišao i koje mere je preduzeo da ih reši.

3. Kontrola stanja sistema za podmazivanje: tokom eksploatacije, u intervalima definisanim od strane proizvođača opreme, tim za održavanje će kontrolisati nivo maziva u gondolama vetroturbina i u trafostanicama i prazniće sistem za zadržavanje. U izveštaju će opisati nivo maziva, stanje sistema za zadržavanje, probleme koji su iskrsli kao i mere preduzete da ih reše.


5.1.3 VODA

Osetljivost vode na promene

Vodna tela površinske vode Na studijskog području, jedino vodno telo površinske vode je ribnjak koji su formirale otpadne vode koje ispuštaju farme svinja. Površinska voda je zagađena nitratima i hemikalijama koje su korišćene za uzgoj svinja (hormoni i lekovi). Iz tog razloga voda nije za piće i ne koristi se za poljoprivredu. Međutim, ribnjak se koristi kao stanište mnogih interesantnih vrsta ptica. Osetljivost na promene ovog ribnjaka je procenjena kao mala. Vodna tela podzemnih voda Postoje dva akvaferozna sloja podzemnih voda u projektnom području:

‐ Plitki akvaferozni sloj koji se nalazi na dubini od 50 m i koji se ne koristi za snabdevanje vodom zbog niskih prinosa i hemijskog zagađenja. Vodopropustljivost sedimenata koji ga pokrivaju se kompenzuje relativno dubokom lokacijom nivoa podzemnih voda (50 m bgl). Osetljivost ovog akvaferoznog sloja je procenjena kao mala.

‐ Najdublji akvaferozni sloj se nalazi na dubini od 90 m do otprilike 130 m i ta voda je pitka i koristi se za snabdevanje vodom. Stoga je njegova osetljivost veća. Međutim, vodopropropustljivost sedimenta koji ga prekrivaju se kompenzuje dubokom lokacijom nivoa podzemnih voda (od 90 do 130 m bgl). Shodno tome, osetljivost drugog akvaferoznog sloja je procenjena kao mala.

Metodologija za procenjivanje uticaja na vodu

Područje uticaja i granice Vodno telo površinske vode koje se uzima u obzir u posmatranom području je ribnjak. Vodna tela podzemnih voda koja se uzimaju u obzir se nalaze ispod projektnog područja ali teku dalje od njega. Za ove akvaferozne slojeve, područje uticaja je opština Alibunar. Metodologija Naša procena uticaja se bazira na znanjima o vodi i svojstvima zemljišta i karakteristikama projekta. Znanje o hidrologiji u ovom području se zasniva na dostupnoj literaturi (OGMA, broj 15/09) i na terenskom istraživanju preduzetom od strane GeoMehanike tokom 2011. godine.

Procene uticaja na vodu

Nije predviđeno da izgradnja i rad na projektu imaju bilo koji dugoročni uticaj na površinske vode ili izvore podzemne vode. Dostupnost vode nije značajnije pitanje budući da nema korisnika velikih količina vode koju je potrebno izvući za izgradnju, održavanje ili eksploataciju vetroparka. Glavne projektne aktivnosti sa najvećim potencijalom za uticaj na površinske vode i podzemne vode obuhvataju proširenje pristupnih puteva, iskopavanja za vetroturbine, podstanice i za temelje električnih tornjeva.

A. Uticaj na vodu tokom izgradnje i stavljanja van pogona


1. Promene u sistemu prihranjivanja akviferoznog sloja Tokom eksploatacije, projekat ne zahteva korišćenje vode i nema ispuštanja vode. Tokom poslova iskopavanja kontrolisaće se nivo vode korišćenjem pumpe i usečenih odvoda ukoliko je to potrebno. Budući da se prvi akvaferozni sloj nalazi na 50 bgl, operacije odvodnjavanja kako bi se privremeno smanjio nivo podzemnih voda možda neće biti potrebne. Neće biti uticaja na nivo podzemnih voda. 2. Zagađenje podzemnih voda Potencijalni uticaji na izvore podzemnih voda tokom izgradnje mogu nastati zbog curenja ili prosipanja dizel goriva ili maziva na lokaciji iz opreme ili mašina. Međutim, zagađivači koji potiču od curenja iz mašina i vozila verovatno neće dostići akvaferozni sloj zbog toga što ta curenja predstavljaju male količine a akvaferozni sloj je na 50 bgl. Neće biti uticaja zagađenja na podzemne vode. 3. Zagađenje površinskih voda ‐ Hemijsko zagađenje: potencijalni uticaj na površinske vode tokom izgradnje može

nastati usled upotrebe, nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija kao što su izolaciona ulja, konzervansi za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije kao što su herbicidi kao i druge toksične materije koje se mogu koristiti tokom eksploatacije i održavanja na projektu. Ovi zagađivači predstavljaju male količine.

‐ Zagađenje sedimentima i prašinom: aktivnosti pomeranja zemljišta kao što je iskopavanje remete zemlju i stvaraju fugitivnu prašinu i čestice koji se mogu sprati oticanjem atmosferske vode i preneti na obližnju površinsku vodu što ima za posledicu povećani nivo zamućenja i taloženje sedimenata. Malo je verovatno da će oticanje atmosferske vode biti duže od 100 m od svakog gradilišta tako da će zagađenje površinskih voda biti veoma ograničeno i ne može da dostigne ribnjak.

Budući da je projektno područje veoma veliko uticaj na oticanje bi bio zanemarljiv i ne bi dostigao ribnjak koji se nalazi na najmanje 1,30 km od najbliže turbine. Neće biti uticaja zagađenja na površinske vode.

B. Uticaj na vodu tokom eksploatacije i održavanja

1. Promena u sistemu prihranjivanja akvaferoznog sloja Tokom eksploatacije, projekat ne zahteva korišćenje vode i nema ispuštanja vode. Zaptivanje zemljišta u projektnom području će biti ograničeno o neće dovesti do značajnijih promena u sistemu prihranjivanja akvaferoznog sloja. Neće biti uticaja na nivo podzemnih voda. 2. Zagađenje podzemnih voda ‐ Curenja iz vetroturbina: nema rizika od curenja iz gondola vetroturbina zahvaljujući

sistemu zadržavanja ‐ Curenje iz trafostanica: nema rizika od curenja iz trafostanica zahvaljujući sistemu

zadržavanja Neće biti uticaja zagađivanja na podzemne vode. 3. Zagađenje površinskih voda


Potencijalni uticaj na površinske vode tokom izgradnje može nastati iz upotrebe, nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija kao što su izolaciona ulja, konzervansi za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije kao što su herbicidi kao i druge toksične materije koje se mogu koristiti tokom eksploatacije i održavanja na projektu. Ovi zagađivači predstavljaju male količine.

Budući da je projektno područje veoma veliko uticaj na oticanje bi bio zanemarljiv i ne bi dostigao ribnjak koji se nalazi na najmanje 1,30 km od najbliže turbine.

Neće biti uticaja zagađivanja na površinske vode.

C. U slučaju opasnosti Zagađenje vode usled nezgode Ukoliko dođe do nezgode sa vozilima ili mašinom na gradilištu, neka goriva ili maziva mogu biti prosuta. Međutim, količine goriva u vozilima nisu velike i mala je verovatnoća da dostignu drugi akvaferozni sloj. U slučaju nezgode sa vozilima, i curenja goriva sa tim u vezi, uticaj na podzemne vode bi bio zanemarljiv. Zagađenje vode usled oštećenja infrastrukture Ukoliko se iz tehničkih razloga (kvara, ljudske greške) ili iz prirodnih razloga (zemljotres, oluja) sistem zadržavanja na podstanicama i vetroturbinama ošteti, to bi moglo da ima za posledicu veliko curenje maziva koja se koriste u ovim infrastrukturama i prikupljaju putem sistema zadržavanja. Temelji turbina mogu da stvore preferencijalni put za zagađivače da mogu da dostignu akvaferozni sloj ali budući da će dubina betonskog temelja biti ograničena na 5 m bgl i da se akvaferozni sloj ne susreće na geo-tehničkim bušotinama koje napreduju do 50 m bgl rizik od zagađenja podzemnih voda u vezi sa temeljima se može smatrati malim. U slučaju oštećenja infrastrukture, zagađenje zemljišta se može proceniti kao mali dugoročni, direktan i negativan uticaj.

D. Zaključak o uticajima na vodu Projekat je osmišljen tako da eliminiše bilo kakav uticaj na vodu. Čak šta više, osetljivost vodnih tela na lokaciji je mala. Malo je verovatno da će projekat imati bilo kakav uticaj na vodu, osim mali uticaj u slučaju opasnosti ukoliko se ošteti sistem zadržavanja u vetroturbinama ili trafostanicama.


5.1.4. BUKA I VIBRACIJE

Osnovni podaci

Bilo koji građevinski projekat stvara buku tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona. Projekti vetroparka takođe stvaraju buku tokom eksploatacije koja može da utiče na okolne zajednice. Međunarodne smernice i srpsko zakonodavstvo definišu dozvoljene granice za nivo buke u različitim područjima. Tabela 33: Granice buke koje preporučuju IFC Smernice za nivo buke

Dozvoljene granice za nivo buke LAeq (dB)

Receptori Tokom dana: 07:00-22:00

Tokom noći: 22:00-07:00

Stambeni, institucionalni i edukativni

55 45

Industrijski i komercijalni 70 70

Izvor: IFC, 2007. godine

Tabela 34: Granice buke prema srpskom zakonodavstvu

Zona Namena prostora Granice buke u dB(A)

Danju Noću

I. Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno – istorijski lokaliteti, veliki parkovi

50 40

II. Turistička područja, mala i seoska naselja, kampovi i školske zone

50 45

III. Čisto stambena područja 55 45 IV. Poslovno – stambena područja, trgovačko – stambena

područja i dečija igrališta 60 50

V. Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno upravna zona sa stanovima, zone duž autoputeva, magistralnih gradskih saobraćajnica

65 55

VI. Industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada

Na granici ove zone buka ne sme prelaziti dozvoljene nivoe u zoni u kojoj se graniči

Izvor : Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini “JUS U.J6.205”, (Sl. glasnik RS", br. 54/92)


Osetljivost receptora na buku i vibracije

Osetljivost na buku zavisi od blizine receptora i postojeći nivo buke u sredini. Receptor se može definisati kao bilo koja tačka u prostorijama naseljenim ljudima gde postoji prijem spoljne buke i/ili vibracija (IFC, 2007. god.). Identifikovani receptori za buku i vibracije koje će emitovati vetropark tokom eksploatacije su stanovnici iz sela Vladimirovac i Seleuš budući da stanovnici drugih zajednica neće moći da čuju zvuk koji emituje vetropark (IMS 2013). Prema srpskom zakonodavstvu ovi receptori su u okviru zone III „Čisto stambena područja“ i njihova osetljivost, za ovu studiju, se smatra umerenom (receptori velike osetljivost su u zoni I i II a receptori male osetljivost su u zonama V i VI). Identifikovani receptori buke usled saobraćaja se povećavaju u naseljima duž autoputa E70: Pančevo, Banatsko Novo Selo, Vladimirovac i Alibunar. Osetljivost ovih receptora je umerena.

Metodologija procene uticaja buke i vibracija

Područje uticaja i granice Posmatrano područje za procenu ovih uticaja obuhvata sve potencijalne receptore: Pančevo, Banatsko Novo Selo, Vladimirovac, Alibunar i Seleuš; Metodologija Korišćena metodologija za procenu ovog uticaja se bazira na studiji procene uticaja buke koja je izvršena za ovaj projekat od strane IMS Instituta (IMS 2013) i na osnovu teorijskih istraživanja. Predviđanja buke su sprovedena u uslovima najgoreg scenarija niz pravac duvanja vetrova.

‐ Nivoi zvuka koji proizvode vetroturbine kao osnova procene su takođe mereni u uslovima niz pravac duvanja vetrova.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom predviđanja nivoa buke su sledeći:

‐ Smanjivanje jačine zvuka na daljinu; ‐ Apsorpcija jačine zvuka u vazduhu; ‐ Slabljenje jačine zvuka prolaskom preko akustički „mekih“ terena; ‐ Ekranizacija turbina topografijom i drugim preprekama; i meteorološki uslovi.

Metod obračuna opisan u ISO 9613 je korišćen kao referenca za naše obračune.

Procena uticaja buke

Buka od vozila i teške opreme tokom izgradnje, eksploatacije i održavanja bi mogla da poremeti obližnje stanovništvo i druge. To će se regulisati kontrolisanim radnim vremenom: od ponedeljka do petka od 08:00 do 19:00 i subotom od 08:00 do 14:00. Predviđeno je da izgradnja traje oko 18 meseci i eksploatacija bi trebalo da traje 10 meseci. Najbliži stambeni receptor u Vladimirovcu je udaljen oko 1,07 km od granica lokacije. Projektna lokacija će biti na dovoljnoj udaljenosti od mesta stanovanja da bi se izbegao uticaj buke na stanovnike.


A. Uticaj buke tokom izgradnje i stavljanja van pogona Buka od drumskog saobraćaja Tabela prikazana ispod pokazuje procenu uticaja promene u protoku saobraćaja na nivo buke kao i povezani značaj uticaja (UK Highways Agency, 2011. godine) Tabela 36: Uticaj promena u protoku saobraćaja na nivo buke

Promene u protoku saobraćaja

Promena buke (dB)

Značaj uticaja

0 Nema promene

0.1 – 0.9 Zanemarljiv

25% povećanje ili 20% smanjenje

1 – 2.9 Mali

100% povećanje ili 50% smanjenje

3 – 4.9 Umeren

5+ Značajan Izvor: UK Highways Agency, 2011. godine

Promena u nivou buke od 1dB je ekvivalentna 25% povećanja ili 20% smanjenja u protoku saobraćaja, pod pretpostavkom da drugi faktori ostanu nepromenjeni a promena od 3dB je ekvivalentna 100% povećanja ili 50% smanjenja u protoku saobraćaja. Kao što je prikazano u Osnovnim studijama za autoput E70 koji povezuje Alibunar sa Beogradom, Pančevom i Vršcem, od 2007. godine do 2011. godine dnevni prosečni saobraćaj je obuhvatao 4.744 automobila i 614 kamiona (među kojima 79 teških kamiona). Tokom perioda koji je najgori scenario, biće do 40 teških vozila u pokretu dnevno i do 30 lakših vozila u pokretu. Ovo bi predstavljalo kratkoročno povećanje u protoku saobraćaja koje je manje od 25%, odnosno manje od 0,1 do 0,9 promene u dB buke. Povećanje u protoku saobraćaja usled izgradnje i stavljanja van pogona vetroparka će imati mali, direktan negativni uticaj.

B. Uticaj buke tokom eksploatacije i održavanja

Kako bi se procenio uticaj buke koje vetropark može imati na receptore, uzeti su u obzir kako potencijalni uticaji buke od vetroturbina iz modela tako i lokalna buka u životnoj sredini. Okolni nivo buke kod receptora Kao što je prikazano u osnovnom poglavlju, izmerene vrednosti LAeq (ekvivalent kontinuiranog A – ponderisani nivo zvučnog pritiska) tokom dana kod receptora pokazuju da su najviši nivoi buke na:

‐ Ldan = 52,8dB i ‐ Lnoć = 44.2dB za noć (videti osnovno poglavlje)

Buka iz vetroturbina IMS institut je procenio potencijalni uticaj buke koju emituje vetropark Alibunar tokom eksploatacije (IMS 2013).


Ova procena je izvršena korišćenjem softvera Win Pro ver. 2.6. Program je dosledno sprovodio metodu proračuna kreiranu u skladu sa standardom SRPS ISO 1996-2:2010 (ISS, 2010). Metod proračuna je pratio opšte teorijske principe akustike i pravila prostiranja zvučnih talasa. Procenjeni nivo buke je razmatran u odnosu na kriterijume predviđene za zonu 3: čisto stambena područja. Proračuni su prikazani u grafičkom izgledu plana kao izofon linije. Pri niskim brzinama buka ima najniže vrednosti i sa povećanjem brzine vetra povećava se i nivo buke do određene vrednosti i tada postaje stalna i ne zavisi od brzine vetra. Prema studiji koju je uradio Institut IMS, stalan nivo buke se postiže pri brzini vetra od 7 m/s. Predviđeni nivo buke koji stvara vetropark je predstavljen na slikama dole u tekstu, za dve različite brzine vetra.


Mapa 7: emisija zvuka pri brzini vetra od 5m/s

Izvor: IMS Institut, 2013. godine Kao što se može videti na gornjoj slici, pri brzini od 5m/s jedino naseljeno mesto koje će biti ugroženo je Vladimirovac.


Mapa 8: emisija zvuka pri brzini vetra od 8m/s

Izvor: IMS Institut, 2013. godine Kao što se može videti na gornjoj slici, pri brzini od 8m/s naseljena mesta koje će biti ugrožena su i Seleuš i Vladimirovac.


Uzimajući u obzir da srpsko zakonodavstvo dozvoljava nivo buke do 55dB tokom dana i do 45dB tokom noći u stambenim područjima i da je najviši zabeleženi okolni nivo buke 52,8dB tokom dana i 44,2dB tokom noći (videti osnovno poglavlje), može se zaključiti da je nivo buke od 30-39dB koji stvaraju vetroturbine i da neće preći okolni nivo buke koja trenutno postoji i da će ostati u zakonskim granicama koje su propisane. Uticaj eksploatacije vetroturbina na obližnja stambena područja će biti mali. Vibracije vetroturbina Vetroturbine tokom eksploatacije ne emituju vibracije koje mogu da utiču na ljudsko zdravlje ili životnu sredinu. Nema direktnih efekata po zdravlje na nivou buke koji stvaraju vetroturbine (Leventhall et al, 2003. godine) zbog toga što su infrazvučne buke i vibracija koje zrače umerene, u pravcu uz vetar konfiguracije vetroturbina ispod praga percepcije. Nema uticaja usled vibracija vetroturbina. Buka drumskog saobraćaja Tokom eksploatacije kretanje vozila ka lokaciji je procenjeno na 7 lakih vozila u pokretu (14 putovanja) nedeljno, u najgorem slučaju. S obzirom na postojeći nivo drumskog saobraćaja, buka od eksploatacije se neće smatrati značajnijom. Povećanje u protoku saobraćaja usled eksploatacije i odražavanja nema značajan uticaj na životnu sredinu. Buka i vibracije od dalekovoda ili trafostanica Tokom eksploatacije, niski zvuk zujanja će se čuti direktno ispod dalekovoda i možda nekoliko metara izvan širine dalekovoda. Ovaj zvuk može biti malo jači tokom kišnog vremena. Međutim, neće se čuti iz najbližih kuća koje će biti udaljene više od 1km. Buka i vibracije od dalekovoda ili trafostanica ne utiču na životnu sredinu.

C. Mere za ublažavanje i rezidualni uticaj Kako bi se izbeglo povećanje buke u saobraćaju tokom izgradnje i stavljanja van pogona, predlaže se sledeće:

1. Da se građevinske aktivnosti obavljaju tokom dnevnih sati u okviru 5km od stambenih naselja

2. Prilaz kamiona sa regionalnog puta E70 ka gradilištu treba da se uredi tako da ne prolazi kroz ulice nižeg reda u gradskim sredinama

3. Staviti znake sa informacijama duž puta kako bi se ljudi informisali o buci tokom radnih sati

Nakon primene ovih mera, rezidualni uticaj povećanja buke u saobraćaju tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao zanemarljiv.

Program praćenja buke tokom eksploatacije

Kako bi se obezbedilo da buka i vibracije ne pređu predviđene vrednosti iz ove studije, primeniće se program stalnog praćenja što je bliže moguće najbližim kućama u naseljima Seleuš i Vladimirovac. Ovaj program treba da izrade stručnjaci iz Instituta IMS.


5.1.5. EFEKAT SENKE

Osnovne informacije u pogledu efekta senke

Kako se lopatice vetroturbine rotiraju u sunčanim uslovima one bacaju senku na zemlju koja se pomera i to ima za rezultat naizmenične promene u intenzitetu svetlosti. Ovaj fenomen se zove efekat senke. Efekat senke se razlikuje od sličnih fenomena kao što je strob a koje je rezultat naizmeničnog seckanja sunčeve svetlosti iza rotirajućih lopatica. Intenzitet efekta senke je definisan kao razlika ili varijacije u osvetljenosti na datoj lokaciji u prisustvu i odsustvu senke. Brzina efekta senke se povećava sa povećanjem brzine rotora vetroturbine (Risser et al, 2007). Efekat senke je funkcija koja obuhvata nekoliko faktora, uključujući lokaciju ljudi u odnosu na turbine, brzinu i pravac vetra, dnevne varijacije sunčeve svetlosti, geografsku širinu lokacije, lokalnu topografiju i prisustvo bilo kakvih opstrukcija (Nielsen 2003 u Risser et al, 2007). Efekat senke se može smatrati smetnjom za ljude koji žive u blizini naročito kada su njegov intenzitet i frekvencija važni. Efekat senke zbog turbine je po redu frekvencije rotora (tj. od 0,6 do 1,0Hz) što ne predstavlja opasnost po ljude. Prema američkoj Fondaciji za epilepsiju samo frekvencije preko 10Hz mogu da izazovu epileptične napade (Risser et al, 2007). Uticaj efekta senke na zdravlje je kontroverzan. Postoje ograničeni naučni dokazi udruženja u rasponu od uznemirenosti od dužeg trajanja efekta senke (preko 30 minuta dnevno) pa do potencijalnih kognitivnih i fizičkih efekata po zdravlje (Ellenbogen et al, 2012). Međutim, budući da nije dokazano da efekat senke zaista ima uticaj na zdravlje, rizik tek treba da se proceni. Smetnje zbog efekta senke mogu biti problem za lokalno stanovništvo koji imaju efekat senke na svojim prozorima ili mogu biti problem za lokalne vozače koje to može ometati tokom vožnje. Nema zvaničnih propisa koji se odnose na efekat senke. Najbolja praksa u Nemačkoj je pokazala da je najveći dozvoljeni broj sati godišnje sa efektom senke (kada ima budnih ljudi u kući) 30 sati, dok je u Danskoj 10 sati (Risser et al, 2007).

Osetljivost receptora

Receptori su stanovnici koji žive u blizini projektnog područja. Njihova osetljivost je niska budući da nema kuća unutar tampon zona od 1km oko projektnog područja (bliska oblast uticaja).

Procena uticaja

Posmatrano područje Posmatrano područje je tampon zona od 5km oko projektnog područja ranije nazvana „umerena oblast uticaja“ i ona obuhvata Vladimirovac, Seleuš i nekoliko kuća u Alibunaru. Određivanje okvira Izvor efekta senke može biti vetroturbina tokom faze eksploatacije projekta.


Metodologija za procenu uticaja Efekat senke na posmatrano područje je analitički modeliran korišćenjem posebnog softvera i „Slika senki“ (videti ispod) koja je napravljena tako da pokazuje godišnja variranja sati izloženosti kretanju senke prema promenama u položaju i udaljenosti od vetroturbina. Procena uticaja Prema rezultatima, samo 2 ili 3 kuće bi mogle biti pod uticajem efekta senke u Koloniji i ne bi bile izložene više od 10 do 25 sati godišnje. Budući da ovaj efekat traje kratko vreme svakog dana, retko kad više od pola sata i može se posmatrati samo nekoliko nedelja u zimskom periodu (Risser et al, 2007) ovo predstavlja mali intenzitet izlaganja. S obzirom na mali broj kuća koje su pogođene i mali broj sati godišnje izloženosti, uticaj je procenjen kao zanemarljiv.

Program praćenja

Treba stalno pratiti frekvenciju rotora kako bi se znalo kako varira tokom cele godine. Jednom godišnje, rukovodilac projekta treba da se sastane sa lokalnim zemljoradnicima koji rade u projektnom području i sa ljudima koji žive u kućama koje bi mogle biti pod uticajem efekta senke i da proveri da li imaju bilo kakve zdravstvene probleme. Ukoliko se ti ljudi žale na zdravstvene probleme, za dalja ispitivanja bi trebalo konsultovati lekara kako bi se utvrdilo da su ti zdravstveni problemi povezani sa efektom senke. Ukoliko je to slučaj (malo verovatno) treba preduzeti mere za nadoknadu ili ublažavanje.


Mapa 9: Mapa senki


5.1.6. ODBACIVANJE LEDA

Kada su temperature ispod nule ili oko nule, vetroturbine mogu biti prekrivene ledom. Ukoliko vetroturbina radi u uslovima zaleđivanja, postoje dve vrste rizika ako se prikupi led na lopaticama turbine. Fragmenti rotora mogu biti odbačeni sa turbine koja se rotira usled aerodinamičkih i centrifugalnih sila ili mogu pasti sa turbine prilikom njenog isključenja ili tokom praznog hoda bez proizvodnje električne energije. Odbacivanje leda usled vremena i naročito od vetra, zavisi od instrumenata koji se nalaze na sistemu za kontrolu vetra na vetroturbini i od strategije samog sistema za kontrolu (…). Zapažanja pokazuju da ledeni fragmenti ne udaraju tlo u obliku dugačkih delova već se odmah po odvajanju od lopatice lome na male fragmente (Seifert et al, 2003). Zaleđivanje vetroturbine se dešava samo nekoliko dana godišnje tokom ekstremnih zimskih uslova. Tokom ovih ledenih dana, samo u situaciji da se poklope vremenska brzina i pravac u kombinaciji sa odvajanjem ledenih fragmenata u tačno određeno vreme i na određenu lokaciju će dovesti do udara na određeno mesto na tlu. Ukoliko osoba stoji tačno u tom trenutku na toj lokaciji može se desiti incident ili nesreća. Ukoliko 15.000 osoba prolazi putem blizu vetroturbine godišnje može se desiti jedna nesreća u 300 godina. Rizik da će se ova situacija dogoditi je stoga veoma mali (Seifert et al, 2003).

Osetljivost receptora na promene

Vetroturbine će stajati uspravno u blizini poljoprivrednih puteva i obradive zemlje. Potencijalni receptori su lokalni zemljoradnici koji rade dovoljno blizu vetroturbina i osoblje za održavanje. Osetljivost receptora je procenjena kao umerena. Potencijalni posetioci koji hodaju blizu turbina nisu uzeti u obzir budući da projektno područje ne privlači tu vrstu populacije.

Metodologija za procenu uticaja odbacivanja leda

Područje uticaja i granice Utvrđeno je da se bezbedna udaljenost između turbine i najbližeg objekta može izračunati kao: 1.5* (visina kućišta + prečnik rotora) (Tammelin et al, 1998). Za projekat u Alibunaru, područje gde može doći do odbacivanja leda je u okviru radijusa od 400m oko vetroturbine. Tabela 40: Zone sa rizikom odbacivanja leda

Tehničke specifikacije Vestas V126 Vestas V112

Enercon E-101

Sinovel SL3000/113

Visina kućišta (m) 119 100 99 110

Prečnik rotora (m) 126 100 101 113

1.5*(visina kućišta + prečnik 367,5 300 300 334,5

Metodologija Naša metodologija za procenu uticaja se bazira na dostupnoj literaturi i karakteristikama projekta i karakteristikama posmatranog područja.


Procena uticaja odbacivanja leda

A. Tokom eksploatacije i održavanja

Kao što je prikazano u osnovnom poglavlju, Srbija ima kontinentalnu klimu sa prosečnim temperaturama oko nule u periodu od decembra do februara i sa danima mraza od oktobra do aprila. U ovakvim klimatskim uslovima, zaleđivanje vetroturbine je vrlo verovatno. U zoni rizika od 400m oko vetroturbina nema kuća ali postoje poljoprivredni putevi kojima se redovno voze zemljoradnici i ima nekoliko polja na kojima oni rade s vremena na vreme. Zbog aktivnosti na održavanju, osoblje za održavanje će redovno raditi na vetroturbinama. Uticaj odbacivanja leda je procenjen kao direktan, negativan mali uticaj. Postoji mali rizik od odbacivanja leda koji se može izbeći ukoliko se primenjuju sledeće mere predostrožnosti iznete u daljem tekstu.

B. Mere ublažavanja i rezidualni uticaj Upozorenje o riziku

1. Koristiti znake upozorenja kako bi se signaliziralo područje rizika oko turbine 2. Obavestiti operativno osoblje i lokalne zemljoradnike o uslovima koji mogu da

dovedu do ledenih nanosa na turbini, o riziku od padanja leda sa rotora i o područjima sa rizikom.

U slučaju opasnosti

1. Ukoliko se primeti definisano odstupanje koje se može povezati sa zaleđivanjem rotora lopatice, turbinu treba isključiti.

Ukoliko se sprovedu ove mere ne postoji rezidualni uticaj usled odbacivanja leda.

Program praćenja

‐ Kontinuirano proveravanje krive snage i okolne temperature vazduha korišćenjem

anemometra bez leda i zagrevanjem rotorske lopatice vetrom (Sifert et al, 2003) od septembra do maja.


5.1.7. PEJZAŽ

Osnovne informacije

Evropska konvencija o pejzažu Saveta Evrope je ratifikovana od strane Vlade Srbije u junu 2011. godine a iste te godine je i stupila na snagu. Konvencija promoviše zaštitu pejzaža, upravljanje i planiranje. U svojoj preambuli konvencija definiše „pejzaž“ kao „područje, sa stanovišta ljudi, čiji je karakter rezultat delovanja i interakcije prirodnih i/ili ljudskih činilaca“. (Savet Evrope, 2000). Prema Savetu Evrope (SE, 2008) vetroparkovi se ubrajaju u one vrste projekata koji snažno utiču na kvalitet neke oblasti. Magnituda ili veličina elemenata vetroparka i udaljenost između njih i posmatrača su osnovne mere koje utiču na vidljivost ali ključno pitanje je ljudska percepcija vizuelnih efekata a to nije samo funkcija veličine i udaljenosti (…). Percepcija posmatrača zavisi od iskustva, vizualnog polja, pažnje, pozadine, kontrasta i očekivanja (Univerzitet u Njukaslu, 2002). Javna percepcija projekata koji su bazirani na energiji od vetra veoma varira. Za neke, vetroturbine izgledaju vizuelno prijatno dok ih drugi vide kao nametljive industrijske mašine (Risser, 2007).

Osetljivost receptora na promenu

Glavni receptor: ljudska percepcija pejzaža Receptori su sve osobe na koje može uticati promena pejzaža zbog projekta vetroparka, na primer: rezidenti, radnici, osobe koje putuju na posao, putnici, turisti, lokalni rekreativci (pešaci, biciklisti, trkači itd.) (Univerzitet u Njukaslu, 2002).

‐ Rezidenti su osobe koje su stalno prisutne u posmatranom području i koji mogu da posmatraju projekat iz svoje kuće.

‐ Osobe koje putuju na posao i radnici (zemljoradnici) mogu biti pogođeni tokom njihovog radnog dana.

‐ Turisti nisu brojni u posmatranom području i ne posećuju područje sa izuzetkom Devojačkog Bunara.

Stambena i područja za rekreaciju se nalaze najmanje 1km od projektne lokacije. Radnici koji će najverovatnije biti pod uticajem projekta su zemljoradnici koji rade u blizini projektne lokacije. Osetljivost receptora se smatra umerenom.

Metodologija za procenu vizualnog uticaja

Područje uticaja i granice: Zona vizualnog uticaja (ZVU) Posmatrano područje je definisano prema Zoni vizualnog uticaja (ZVU) vetroparka. ZVU slika dalje u tekstu pokazuje vizuelno pogođeno područje i broj turbina koji se može videti iz ovih područja. Vidljivost vetroparka je uglavnom pogođena njegovom veličinom i lokalnom topografijom. Slika to pokazuje zbog topografije, vetroturbine neće u potpunosti biti vidljive ili nevidljive iz doline u blizini projektnog područja (A, B i C), iz depresije Alibunara, iz prirodnog rezervata „Deliblatska peščara“, iz doline koja je jugozapadno od Padine, iz doline


južno od Alibunara, iz depresije kod reke Tamiš, iz doline koja se nalazi između Kočareva i Banatskog Novog Sela i južno od njih. Prema ZVU, vetropark se može videti do 30km od projektnog područja. Međutim, na ovoj udaljenosti vetropark će biti jedva primetan i iz ovog razloga smo definisali studijsko područje kao krug sa prečnikom od 20km od projektnog područja koje uključuje 16 naselja: Alibunar, Vladimirovac, Seleuš, Banatsko Novo Selo, Nikolinci, Banatski Karlovac, Crepaja, Kačarevo. Kovačica, Padina, Lokve, Janošik, Ilandža, Novi Kozjak, Samoš i Dobrica. Metodologija: izbor 11 tačaka posmatranja Kako bi se procenila magnituda promene, izabrano je 11 tačaka sa pogledom u studijskom području kao što je prikazano na slici sa naslovom „Lokacija tačaka sa pogledom“. Ove tačke posmatranja su glavne saobraćajnice i naselja iz kojih receptori (stanovnici, turisti, osobe koje putuju na posao i radnici) mogu biti pogođeni vizuelnim uticajem zbog projekta. Tačke posmatranja su izabrane u skladu sa ovim receptorima. Slike su uzete sa ovih tačaka sa pogledom kako bi prikazale postojeći vizuelni resurs i osetljivost ovog resursa na razvoj vetroparka. Ove slike su bile nametnute prilikom predstavljanja predloženog dizajna projekta u okviru fotomontaže koja prikazuje predviđeni izgled konačnog predloga razvoja. Fotomontaža je napravljena pomoću softvera koji uzima u obzir udaljenost između tačke posmatranja i vetroturbine i pokazuje ih u veličini u kojoj postoje u pejzažu kada se budu izgradile. Fotomontaža je prikazana u Dodatku ove studije. Vizualni uticaj vetroparka je procenjen isključivo kao negativan budući da je to uobičajena reakcija u javnosti. Međutim, razvoj projekta vetroparka u ovoj ravnici i monotonom poljoprivrednom području neki posmatrači mogu videti kao moderan i interesantan objekat koji pejzažu može dati dodatnu vrednost.


Mapa 10: Zone vizuelnog uticaja


Mapa 11: Lokacije tačaka posmatranja


Osetljivost pejzaža usled fizičkih karakteristika pejzaža „Osetljivost pejzaža“ ili „Vizuelna osetljivost“ je stepen do koga pejzaž ili vizuelna kompozicija može da udovolji određeni tip ili razmer bez negativnih efekata na njen karakter ili vrednost (SNH, 2006). U studijskom području prevladava ravan i monoton plato koji je intenzivno prekriven geometrijskim poljoprivrednim parcelama. Neka polu-prirodna staništa kao slane doline ili delovi stepske trave se mogu naći ali dominantno je monotono poljoprivredno zemljište. Pejzaž studijskog područja ne pokazuje velike kulturne i prirodne vrednosti i smatra se da ima nisku osetljivost na promenu pejzaža. Magnituda promene Kako bi se procenila magnituda promene, u svakoj tački sa pogledom je korišćena tabela koja povezuje ljudsku percepciju vetroparka sa magnitudom promene (Univerzitet u Njukaslu, 2002). U ovoj tabeli (videti u daljem tekstu) magnituda promene nikada nije procenjena kao velika budući da su vetroturbine locirane na minimalnoj udaljenosti od 1km od najbližih kuća i na najmanjoj udaljenosti od 2,5km od najbližeg puta. Posmatrač ne doživljava realnu veličinu vetroturbina. Magnituda promene nikada nije procenjena kao zanemarljiva budući da vetroparkovi menjaju pejzaž u radijusu od najmanje 20km od turbina.

Tabela 41: procena magnitude promene

Tačke posmatranja Deskriptori – izgled u centralnom vidnom polju

Magnituda promene

Komandujuće, kontrolišu pogled Veoma velika

Seleuš (PM4), Vladimirovac (PM2) put između Vladimirovca i Alibunara (PM3), put između Vladimirovca i Banatskog Novog Sela (PM1)

Ističu se , upadljive su, nepogrešive i lako vidljive

velika

Put između Alibunara i Lokve (PM11) Primetne, različite, privlače pažnju, jasno vidljive i dobro definisane

umerena

Padina (PM7), Novi Kozjak.(PM5), put između Ilandže i Novog Kozjaka (PM8), put između Banatskog Novog Sela i Pančeva (PM9), Lokve (PM10)

vidljiva, evidentna, očigledna mala

Samoš (PM6)

Nedostaje jasnoća definicije, nisu očigledne, nejasne, nerazgovetne, zamagljene, neodređene

Veoma mala

Slabe, nevidljive, blizu granice oštrine ljudskog oka

zanemarljiva

Izvor: Univerzitet u Njukaslu, 2002. godine


Procena uticaja

A. Vizuelni uticaj tokom eksploatacije

Magnituda promene povezana sa osetljivošću pejzaža Tabela niže u tekstu pokazuje lokaciju svake tačke posmatranja, povezane sa slikom, procenu osetljivosti pejzaža i procenu magnitude promene. Sve fotomontaže koje se nalaze u prilogu su sa većom preciznošću. Broj 28: Opis fotomontaže

PM1 je tačka posmatranja koja se nalazi blizu ulaza u Banatsko Novo Selo na putu između Banatskog Novog Sela i Vladimirovca. Na ovoj lokaciji pejzažom dominira ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište. Vetroturbine izgledaju manje od drveta ali se ističu i nedvosmislene su za osobe koje tuda prolaze na posao. Magnituda promene je velika. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i umeren.

PM2 se nalazi na ulazu u Vladimirovac iz pravca puta između Vladimirovca i Alibunara. Na ovoj lokaciji pejzažom dominira ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište. Vetroturbine se lako mogu primetiti iako izgledaju kao da su manje od žbunja i industrijske infrastrukture. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i umeren.

PM3 se nalazi na ulazu u Alibunar iz pravca puta između Vladimirovca i Alibunara. Na ovoj lokaciji pejzažom dominira ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište koje je promenjeno postavljanjem električnog stuba. Vetroturbine se ističu i lako se mogu uočiti iako deluje kao da su manje od električnog stuba. Magnituda promene je velika. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i umeren.


PM4 se nalazi u selu Seleuš. Na ovoj lokaciji pejzažom dominira ekstremna ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište. Vetroturbine su upečatljive, jasno vidljive i nedvosmislene. Magnituda promene je velika. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i umeren.

PM5 se nalazi u selu Novi Kozjak. Na ovoj lokaciji pejzažom dominira ravnica koja je prekrivena stepskom travom visoke ekološke vrednosti za veverice (Spermophilus citellus) sa malom plantažom (Morus sp.) od značaja za razmnožavanje gavrana (Corvus frugilegus). Pejzaž je procenjen kao umereno kvalitetan čak i ako se promeni zbog električnih stubova. Vetroturbine su očigledne. Magnituda promene je mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i umeren.

PM6 se nalazi na ulazu u Samoš iz pravca puta između Samoša i Padine. Na toj lokaciji, pejzažom dominira ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište koje je promenjeno postavljanjem električnog stuba. Vetroturbine se pojavljuju mutno i neodređeno. Magnituda promene je veoma mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i zanemarljiv.

PM7 se nalazi u selu Padina. Na ovoj lokaciji pejzažom dominira ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište. Vetroturbine su vidljive i očigledne ali izgledaju manje od drveća na slici. Magnituda promene je mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i mali.


PM8 se nalazi na putu između Ilandže i Novog Kozjaka. Na ovoj lokaciji pejzaž čine prirodno slane ravnice livada koje su delimično izmenjene postavljanjem električnog pilona tako da se mogu smatrati umerenog kvaliteta. Vetroturbine su vidljive i očigledne. Magnituda promene je mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i mali.

PM9 se nalazi na putu između Banatskog Novog Sela i Pančeva, južno od Kačareva. Na toj lokaciji, pejzažom dominira ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište. Vetroturbine su vidljive i očigledne iako deluje kao da su manje od drveća pa čak i od kukuruza. Magnituda promene je mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i mali.

PM10 se nalazi u selu Lokve. Na toj lokaciji, pejzažom dominira ravnica i monotono intenzivno poljoprivredno zemljište. Vetroturbine su vidljive i očigledne iako deluje kao da su manje od drveća na slici. Magnituda promene je mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i mali.

PM11 se nalazi na putu između Alibunara i Lokve. Na ovoj lokaciji pejzaž čini promenjena slana livada koja je umerenog kvaliteta. Magnituda promene je mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan, dugoročan negativan i mali.

Izvor: WindVision, 2012. godine


B. Rezime procene vizuelnog uticaja Procena vizuelnog uticaja se može sumirati u tabeli ispod: Tabela 42: Rezime procene vizuelnog uticaja

Ekološki receptori i osetljivost

Rizik Faza

projekta Opis uticaja

Značaj uticaja

Receptori : rezidenti, radnici, osobe koje putuju na posao, turisti; Osetljivost: umerena

Degradacija pejzaža od: Seleuša (PM4), Vladimirovca (PM2), puta između Vladimirovca i Alibunara (PM3), puta između Vladimirovca i Banatskog Novog Sela (PM1)

EksploatacijaDirektan negativan dugoročan

umeren

Degradacija pejzaža od: Padine (PM7), Novo Kozjaka (PM5), puta između Ilandže i Novog Kozjaka (PM8), puta između Banatskog Novog Sela i Pančeva (PM9), Lokve (PM10), puta između Alibunara i Lokve (PM11)


mali

Degradacija pejzaža od: Samoša (PM6)


zanemarljiv


5.1.8. PTICE

Osnovne informacije o pticama i vetroparkovima

Vetroturbine mogu da imaju negativan uticaj na ptice. Nekoliko evropskih terenskih studija su pokazale da se ptice mogu sudariti sa turbinama tokom lokalnih i sezonskih migracija, ili mogu biti uznemirene tokom njihovog parenja, odmaranja ili u područjima gde se hrane (Langston et Pullam, 2003). Prosečan broj smrtnih slučaja usled sudara u različitim evropskim vetroparkovima na zemlji varira između nekoliko ptica do 64 po turbini godišnje (Langston et Pullam, 2003, Everaert et Kuijken, 2007). Takođe u okviru jednog vetroparka uticaj se može značajno razlikovati između individualnih turbina (Everaert & Stienen, 2006), što jasno pokazuje da „izbor lokacije“ igra značajnu ulogu u ograničavanju broja smrtnih slučajeva usled sudara. Uopšteno, postoje tri potencijalna efekta koje na ptice mogu imati vetroturbine. To su: (1) sudari, koji dovode do povećanja smrtnosti, (2) gubitak staništa, koji može biti bilo direktan kroz uništavanje staništa ili indirektan izazivanjem uznemiravanja i potencijalnim smanjenjem populacije koja se broji lokalno, i (3) efekat barijere (Drewitt & Langston, 2008). Sudari ptica sa vetroturbinama Još od ranih dana pojave vetroturbina je poznata činjenica da se ptice ponekada sudaraju sa tornjevima rotora (Erickson et al, 2001). Sudari obično za posledicu imaju ili momentalnu smrt ptice ili ozbiljne povrede od kojih ptica umire kasnije. Pored toga, ptice se mogu sudariti sa infrastrukturom u vezi sa vetroturbinama kao što se meteorološki tornjevi, dalekovodi, zgrade ili saobraćaj (Kuvlesky et al, 2007). Rizik od sudaranja zavisi od ptice i njenog staništa i ponašanja, naročito od njene reakcije na prisustvo vetroturbina. Lokacija vetroturbina u vezi sa pojavom ptica može biti od primarnog značaja. Najzad, rizik da će ptica da se sudari sa vetroturbinom može biti povezan i sa godišnjim dobom i sa preovlađujućim vremenom (Drewitt & Langston, 2008). Prilikom ocenjivanja posledica povećanog mortaliteta od sudara sa vetroturbinama na nivou populacije, može biti važno da se zna da određeni broj mrtvih ptica može biti mnogo ozbiljniji za vrste koje duže žive ali sa sporijom reprodukcijom i kasnijim sazrevanjem (obično veće ptice) nego za vrste koje ranije sazrevaju i koje se brže razmnožavaju (obično male ptice). Efekat na populaciju može biti naročito ozbiljan za vrste koje su retke a imaju sporu reprodukciju (Desholm, 2009). Gubitak staništa za ptice usled izgradnje vetroparka: Izgradnja vetroparka može uticati na gustinu ptica u blizini. Do direktnog gubitka staništa će verovatno doći na mestu izgradnje i možda na izvesnoj udaljenosti od tog mesta (Rydell, 2011). U izvesnoj meri, izgradnja elektrane koju pokreće vetar predstavlja povećanje ljudskih aktivnosti u oblasti tokom i u izvesnoj meri nakon faze izgradnje (Kuvlesky et al, 2007) što može izazvati značajne smetnje. Povezani putevi mogu da obezbede pristup prethodno netaknutim područjima i na taj način da ih indirektno učine dostupnim šumarstvu i saobraćaju. Takvi efekti smetnji bi se verovatno pojavili tokom rane izgradnje i mogu se nastaviti sa različitim intenzitetom (Langston & Pullan, 2003). Efekti barijera Efekat barijere znači da neka prepreka kao što je postrojenje elektrane koju pokreće vetar deluje kao barijera za ptice koje lete, tako da one izbegavaju blizinu prepreke i menjaju


pravac letenja. Ovakvo ponašanje očigledno vodi ka manjem riziku od sudara ali istovremeno ptice moraju da lete dužim putem pa na taj način potencijalno povećavaju potrošnju energije tokom transporta između hranjenja, parenja i odmaranja (Rydell et al, 2011). Efekti barijere su prvenstveno bili ispitivani za migraciju morskih ptica preko vetroparkova koji se nalaze u blizini obale (Rydell et al, 2011). Ptice su obično posmatrane preko radara i njihove reakcije na prisustvo vetroturbina je kvantifikovano na različitim rastojanjima od vetroturbine (Plonczkier et Simms, 2012). Isti princip se može prilagoditi za primenu na kopnu. Dodatni put koji ptice moraju da prelete da izbegnu vetropark je verovatno zanemarljiv ali budući da ptice ponekad prelete velike razdaljine i mogu da naiđu na mnogo vetroparkova na svom putu, kumulativni efekti na potrošnju njihove energije mogu biti značajni (Rydell et al, 2011).

Osetljivost vrsta

Zbog njihovog statusa međunarodne zaštite 41 vrsta je od posebnog značaja i smatraju se vrlo osetljivim. Vetruška (Falco tinnunculus) se smatra vrlo osetljivom zbog njene velike prisutnosti na studijskom području. Gavran (Corvus corax) se smatra vrlo osetljivim zbog njegove važnosti kao glavnog graditelja gnezda za stepskog sokola (videti osnovno poglavlje).

Procena uticaja na ptice

Ugroženost projektom ‐ Vrste ptica se smatraju ugroženim tokom faze izgradnje ukoliko zavise od ugroženog

staništa, odnosno od staništa koje će verovatno biti poremećeno ili uništeno u toku aktivnosti na izgradnji.

‐ Vrste ptica se smatraju ugroženim tokom faze izgradnje ukoliko često lete na visini vetroturbina i povremeno ugrožene ukoliko povremeno lete na visini vetroturbina.

Ugrožene vrste Na studijskom području samo dve vrste ptica zavisne od staništa koje će verovatno biti poremećeno ili uništeno tokom aktivnosti na izgradnji su zabeležene: stepski soko i kratkoprsta ševa. Na studijskom području je zabeleženo 13 vrsta ptica koje lete na visini na kojoj se nalaze turbine: stepski soko, bela roda, sivi ždral, patuljasti orao, orao krstaš, orao kliktaš, orao zmijar, jastreb osičar, mali kormoran, noćna čaplja, mala bela čaplja, belobrada čigra, velika carska šljuka. Povremeno ugrožene vrste Na studijskom području je zabeleženo 14 vrsta ptica koje povremeno lete na visini na kojoj se nalaze turbine: gradska lasta, poljska ševa, mali soko, siva vetruška, eja livadarka, poljska eja, eja močvarica, stepska trepteljka, seoska lasta, bregunica, kratkoprsta ševa, vetruška, mišar, gavran. Gore navedene 27 ugroženih i povremeno ugroženih vrsta se smatraju ugroženim i uzeće se u obzir prilikom procene uticaja.


Neke vrste lete visoko ali iz ekoloških razloga nisu ugrožene projektom: pčelarica, vivak, divlja guska, lisasta guska, patka njorka, šarena utva i guska glogovnjača. Za sve ove vrste čak i kada su mnogobrojne kod vetrparkova je poznato da znaju da izbegnu polje vetroturbina ili lopatica, i to sa lakoćom (Plonczkier et Simms, 2012, Evropska Komisija, 2009, Everaert, 2003). Procena rizika: Rizik da se neka vrsta sudari sa vetroturbinama je procenjen upoređivanjem prisustva na studijskom području u odnosu na osetljivost i status zaštite određene vrste. U tabeli niže, imena vrsta sa niskim rizikom su označena zeleno, imena vrsta sa umerenim rizikom su označena narandžasto i imena vrsta sa visokim rizikom su označena crveno. Tabela 43: Procena rizika za ptice

Prisustvo u studijskom području

Osetljivost Veoma

uobičajene vrste

Uobičajene vrste Retke vrste Vrlo retke vrste

Osetljive (lete visoko i zavise od ugroženog staništa) i ugrožene

Stepski soko Bela roda, Ždral, Siva vetruška, Patuljasti orao, Orao krstaš, Orao kliktaš, Orao zmijar, Jasterb osičar, Kratskoprsta ševa

Povremeno osetljive (povremeno lete visoko) i ugrožene

Gradska lasta, Poljska ševa, Mali soko, Eja livadarka, Poljska eja, Eja mošvarica

Stepska trepteljka, lastavica pokućarka, bregunica,

Mali kormoran, Noćna čaplja, Mala bela čaplja, Belobrada čigra, Carska šljuka

Osetljive (lete visoko) i nisu ugrožene

Vetruška, Gavran (ekološki važne)

Orao mišar


Procena uticaja

A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona Potencijalni uticaj projekta na vrste ptica je procenjen na osnovu rezultata procene rizika i na osnovu ekološke brige koja postoji za svaku vrstu ptica. Samo vrste koje su procenjene kao „umereno rizične“ i „rizične“ su uzete u obzir prilikom procene uticaja. Stepski soko (Falco cherrug): Dalekovod koji će povezivati vetropark sa mrežom će se prostirati preko lesne doline, paralelno sa postojećim dalekovodom a povezivanje na mrežu je u blizini poznatog mesta gde se gnezdi stepski soko (Falco cherrug). Stepski soko je uopšte osetljiv na smetnje i napustiće gnezdo ukoliko postoji uobičajeno ili stalno prisustvo ljudi (Bagyura et al, 2006) a isto to važi i za mehanizaciju. Potencijalni uticaj projekta na stepskog sokola tokom izgradnje je procenjen kao umeren. Kratkoprsta ševa (Calandrella brachydactyla): Južno od projektnog područja, na koridoru od lokalnog značaja za ptice, u Vojvodini je otkriven prvi par kratkoprste ševe (Calandrella brachydactyla) podvrsta koja je endemična za panonsku niziju. Aktivnosti tokom izgradnje na putu tokom perioda razmnožavanja od aprila do avgusta bi mogle da oteraju ptice da napuste svoja gnezda. Potencijalni uticaj projekta na kratkoprstu ševu tokom izgradnje je procenjen kao umeren.

B. Tokom eksploatacije

Stepski soko (Falco cherrug): posmatran je često u području severno od projektnog područja, ali samo dva puta u okviru istog. Ova vrsta prolazi kroz ozbiljno smanjenje broja jedinki tokom poslednje decenije u svim oblastima gde se pojavljuje, te je stoga proglašena za ugroženu od strane Međunarodne Unije za zaštitu prirode IUCN. Takođe je proglašena kao vrsta iz Priloga I (BD) i vrsta SPEC 1 (BLI). Smanjenje broja jedinki je primećeno i u Srbiji i zbog toga je definisana kao vrsta visokog rizika. Potencijalni uticaj projekta na stepskog sokola je procenjen kao umeren.

Orao Krstaš (Aquila heliaca): primećena je samo jedna jedinka oko 5km severno od projektnog područja. Imajući u vidu da se radi o vrsti koja je prema IUCN osetljiva, u Prilogu I (BD) i vrsta SPEC 1 (BLI), ozbiljno je razmatrana naročito imajući u vidu činjenicu da u Srbiji postoje samo 3 poznata para. Klasifikovan je kao vrsta umerenog rizika i veoma je retka na toj lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na krstaša je procenjen kao umeren.


Patuljasti orao (Aquila pennata): ova vrsta je primećena samo jednom i to u severnom delu Deliblatske peščare u junu 2012. godine kako lovi veverice i leti južno nakon uspešnog lova. Nalazi se u Prilogu I BD vrsta kao i u SPEC 3, veoma je retka u Vojvodini (Puzović et al, 2002). S obzirom na mali broj viđenja i udaljenost od projektnog područja ova vrsta je označena kao umereno rizična vrsta, veoma retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na patuljastog orla je procenjen kao mali.

Orao kliktaš (Aquila pomarina): ova vrsta je primećena 3 puta, jednom u martu, aprilu i maju 2012. godine (tokom prolećnih migracija). Svaki put je primećena iznad slanih livada sa desne strane puta u pravcu iz Banatskog Karlovca prema Ilandži. Spada u SPEC 2 i Prilog I BD vrstu, i suočava se sa smanjenjem broja jedinki u Srbiji (Puzović et al, 2002). S obzirom na mali broj viđenja i činjenice da je koridor za migracije smešten istočno od projektnog područja označena je kao vrsta umerenog rizika, retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na orla kliktaša je procenjen kao mali.

Bela roda (Ciconia ciconia): ova vrsta je primećena nekoliko puta, i mesta grupisanja ove vrste su utvrđena da se nalaze istočno od projektnog područja, u slanim dolinama, desno od puta Banatski Karlovac – Ilandža. Spada u Prilog I BD i SPEC 2 vrstu sa malim opadanjem populacije u Srbiji (Puzović et al, 2002). S obzirom na to da se projektno područje nalazi na spoljnoj ivici koridora smešteno na istočnoj strani, vrsta je označena kao umereno rizična. Potencijalni uticaj projekta na belu rodu je procenjen kao umereni.

Jastreb osičar (Pernis apivorus): Nalazi se u Prilogu I BD vrsta, redak je u Vojvodini (Puzović et al, 2002), i samo dve jedinke su primećene u okviru projektnog područja, pri čemu je evidentirano da jedna leti u visini rotora. Zbog malog broja ove vrste i budući da nema definisani koridor, kao i usled odsustva hrane za tu vrstu na lokaciji, smatra se da je umereno rizična vrsta, veoma retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na osičara je procenjen kao mali.


Gradska lasta (Delichon urbica): pripada SPEC 3 vrsti, koja je u opadanju u Srbiji, česta na projektnom području tokom migracija nakon uparivanja, ali su u ostalim periodima retke. Zbog velikog broja jedinki u određeno vreme i činjenice da teže letenju na visini turbine, rizik je ocenjen kao umeren. Potencijalni uticaj projekta na gradsku lastu je procenjen kao mali.

Orao zmijar (Circaetus gallicus): pripada SPEC 3, Prilog I vrsti, koja se retko pari u Vojvodini (Puzović et al, 2002) i umereno je osetljiva na vetroparkove. Bila su ukupno 3 viđenja, od kojih dva na visini rotora, i jedno tokom sezone parenja. S obzirom da nije potvrđeno da se ova vrsta pari u širem području uticaja projekta, rizik je označen kao umeren. Potencijalni uticaj projekta na orla zmijara je procenjen kao umeren.

Ždral (Grus grus): pripada SPEC 1 vrsti, koja ima malu aktivnost na lokaciji ali veoma veliku aktivnost na slanim dolinama i iznad slanih dolina koje se nalaze južno od projektnog područja. Bilo je 7 viđenja na visini rotora, sa ukupnim brojem jedinki od 987; bilo je samo jedno viđenje iznad projektnog područja, ukupno 3 jedinke. Rizik za ovu vrstu je procenjen kao umeren, zato što je projektno područje izvan očiglednog puta migracije. Potencijalni uticaj projekta na ždrala je procenjen kao mali.

Mali soko (Falco columbarius): primećen 11 puta, na najvećoj primećenoj visini od 40m. spada u Prilog I BD vrste, zime provodi u Srbiji. Zbog neuobičajeno velikog broja jedinki na lokaciji procenjen je kao vrsta umerenog rizika, veoma uobičajen na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na malog sokola je procenjen kao mali.


Siva vetruška (Falco vespertinus): pripada IUCN skoro ugroženoj, SPEC 3 vrsti iz Priloga I, sa negativnim trendom populacije širom područja u kome se pojavljuje, kao i u Srbiji (Puzović et al, 2002). Primećena je samo jednom da leti na visini rotora i to u maju 2012. godine, ali nikada iznad projektnog područja. Istovremeno, nisu otkrivene kolonije za uzgajanje mladih u širem području projektnog uticaja. Rizik za ovu vrstu je procenjen kao umeren zbog nivoa zaštite koji uživa. Veoma je retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na sivu vetrušku je procenjen kao mali.

Vetruška (Falco tinnunculus): vrsta je veoma uobičajena na lokaciji, sa više od 200 primećenih jedinki, i oko 19 koje lete u visini rotora. Iako je ova vrsta veoma osetljiva na vetroparkove (Duerr, 2012) označena je kao vrsta sa prosečnim rizikom zbog velikog broja jedinki i pozitivnog trenda populacije u Vojvodini (Puzović et al, 2002). Potencijalni uticaj projekta na vetrušku je procenjen kao umereni.

Poljska eja (Circus cyaneus): primećena je 4 puta tokom jesenje migracije (oktobar – novembar) ali samo na kritičnoj visini. Ne pare se u Srbiji. Imajući u vidu da spada u vrste Priloga I BD ima umereni rizik. Potencijalni uticaj projekta na poljsku eju je procenjen kao umereni.

Eja livadarka (Circus pygargus): primećena je samo jednom u aprilu iznad dolina koje se nalaze istočno od projektnog područja. Spada u vrste Priloga I BD, veoma se retko pare u Vojvodini (Puzović et al, 2002). Zbog toga je ocenjena kao vrsta umerenog rizika, veoma retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na eju livadarku je procenjen kao mali.

Eja močvarica (Circus aeruginosus): spada u Prilog I BD vrste, primećena je 22 puta na projektnoj lokaciji, samo tokom migracija. Populacija u Srbiji je velika (Puzović et al, 2002) i stabilna, ali zbog visokog broja jedinki tokom migracija, vrsta je procenjena sa umerenim rizikom. Potencijalni uticaj projekta na eju močvaricu je procenjen kao mali.


Gavran (Corvus corax): bilo je 34 viđenja vrste na visini rotora. Ne radi se o vrsti koja je ugrožena ili strogo zaštićena, niti je posebno osetljiva na vetroparkove ali ima ogroman ekološki značaj za stepskog sokola, pre svega za obezbeđenje gnezda. To je vrsta sa umerenim rizikom. Potencijalni uticaj projekta na gavrana je procenjen kao mali.

Poljska ševa (Alauda arvensis): ovo je vrsta osetljiva na vetroparkove (Durr, 2012), veoma mnogobrojna vrsta na projektnoj lokaciji, spada u SPEC 3, čiji broj opada u Srbiji zbog upotrebe pesticida. Primećena je 117 puta na visini turbine. Uzimajući u obzir da je rizik od sudara i uznemirenje za ovu vrstu veoma visok na projektnom području, kao i da ova vrsta živi u izobilju u Srbiji i da je brojnost populacije iznad praga zabrinutosti, zaključak je da postoji umeren rizik po ovu vrstu. Potencijalni uticaj projekta na poljsku ševu je procenjen kao umeren.

C. U slučaju opasnosti Projekat neće imati nikakav uticaj na ptice u slučaju opasnosti.

D. Mere za ublažavanje i rezidualni uticaj Za smanjenje uznemiravanja

1. Ograničiti aktivnosti u blizini gnezda stepskog sokola: kao što je već navedeno,

radovi na izgradnji dalekovoda će verovatno uznemiriti stepskog sokola tokom perioda reprodukcije. Stoga, iako stepski soko u budućnosti može imati koristi od dalekovoda, jer će biti više dostupnih mesta za gavrana da se pare, posebnu pažnju treba usmeriti na period izgradnje dalekovoda i da se izbegne da to bude tokom perioda parenja. Ne bi trebalo da bude aktivnosti na udaljenosti od 2 km od gnezda stepskog sokola tokom sezone parenja: počev od sredine januara sa prikazom teritorije, sve do uspešne edukacije mladih ptica početkom avgusta. Ova mera se može ažurirati i poboljšati na osnovu rezultata godišnje studije praćenja stepskog sokola. Ukoliko se ova mera za ublažavanje pravilno sprovede, potencijalni rezidualni uticaj projekta na stepskog sokola će biti mali.

2. Ograničiti aktivnosti u blizini gnezda kratkoprste ševe: kako bi se izbeglo

uznemiravanje kratkoprste ševe (Callandrella brachydactyla) tokom perioda reprodukcije, preporučuje se da se ne koristi put koji ide kroz koridor u periodu od aprila do avgusta. Dodatno, trebalo bi izbegavati bilo koju transformaciju koja bi mogla dovesti do povećanja upotrebe ovog puta ubuduće, kao što je proširenje ili poboljšanje kvaliteta puta koje bi trebalo izbegavati. Kako bi radnici bili svesni ovog ograničenja, oznake će biti vidljive na pristupnom putu u periodu od aprila do avgusta a i održaće se sastanak na kome će se to objasniti radnicima.


Ukoliko se ova mera za ublažavanje pravilno sprovede, potencijalni rezidualni uticaj projekta na poljsku ševu će biti mali.

Za smanjenje rizika za ptice od sudaranja sa turbinama

1. Bojenje turbina kako bi se smanjio smrtni ishod ptica: kako bi se smanjio rizik od

smrtnosti ptica važno je da se smanji privlačnost područja vetroparka za ptice. Insekte privlače vetroturbine i teže da se koncentrišu oko njih. Vrste ptica koje se hrane insektima, kao što su laste i čiope, mogu privući insekti koji lete oko turbine te može doći do njihovog sudara sa rotorom tokom lova. Kako bi se smanjio ovaj rizik, predloženo je da se oboje vetroturbine u crvenu boju ili ljubičastu upravno u odnosu na osu lopatica kako bi se smanjila privlačnost istih za insekte (Long et al, 2010). Međutim, bojenje rotora u crvenu ili ljubičastu boju bi moglo da smanji njegovu vidljivost za ptice. Bela ili svetlo siva boja vetroturbina je verovatno najbliže optimalnoj da bi ih ptice detektovale (Ödeen & Hĺstad, 2007). Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu je u svojoj odluci broj: 03-729/2 od 10.06.2011. godine tražio da elise vetrogeneratora budu obojene u crvenu i belu boju sa naizmeničnim prugama širine 40 do 60cm. Ova tehnika bi mogla da istovremeno odvrati insekte i da učini elise vidljivim za ptice. Međutim, ovo bi uticalo na vizuelni efekat projekta na pejzaž.

2. Opremiti priključni dalekovod sa deflektorima za ptice: iznad prirodnih ili polu-

prirodnih staništa dalekovod bi trebalo opremiti sa deflektorima za ptice i trebalo bi ga adekvatno izolovati kako bi se smanjila smrtnost srednjih i velikih ptica od strujnog udara.

Tokom faze eksploatacije

3. Očistiti teren oko vetroturbine od vegetacije: ‐ Kako bi se izbeglo da privlači plen: u odluci koja je gore navedena, Pokrajinski Zavod

za zaštitu prirode u Novom Sadu je tražio da bude izgrađena baza svakog stuba za vetrogenerator i da se na taj način obezbedi da sisari koji žive pod zemljom i koji su potencijalni plen za ptice grabljivice se ne mogu podvući ispod te baze. Takođe, betonski elementi kao što je osnova za turbine može biti privlačna za životinje koje kopaju zemlju (hrčak, voluharice, miševi itd.) koje su same plen za grabljivice. Vegetacija koja se nalazi oko vetroturbine treba da se redovno očisti kako bi se sprečile životinje koje kopaju zemlju da se nastane ispod betonskih elemenata kao što je osnova za turbine.

‐ Kako bi se izbegla mesta sletanja: sva potencijalna mesta za sletanje ptica (grmlje, drveće, ograde) u radijusu od 100m od turbina može se ukloniti kako bi se sprečile ptice da sleću.

4. Izbegavati prosipanje useva na platformi vetroturbina: treba izbegavati svako

slučajno prosipanje useva na platformi vetroturbine kako to ne bi privuklo glodare ili ptice. Kako bi se ovo postiglo treba obavestiti zemljoradnike i osoblje za održavanje treba da kontroliše da li se ova mera predostrožnosti primenjuje, naročito tokom perioda skupljanja useva. U slučaju da dođe do slučajnog prosipanja useva na površini platforme, sav materijal treba ukloniti najbrže moguće.


5. Ukloniti lešine koji se nalaze oko vetroturbine: lešine ptica koje su stradale od vetroturbine treba da se uklone što je brže moguće kako ne bi privukli lešinare ili oportunističke lešinare (npr. jastrebovi i poljske eje ili čak orlovi i sokolovi). Ovo je naročito važno tokom zimskih meseci i migracija kada se mnoge ptice hrane lešinama.

Imati na umu: nije u potpunosti sigurno da će ove mere za ublažavanje kojima je cilj smanjenje rizika po ptice da se sudaraju sa turbinama biti efikasne. Program praćenja će dati povratnu informaciju o efektima ovim mera za ublažavanje.

Program praćenja

1. Implementirati radarski sistem za praćenje u kontinuitetu: Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu je u odluci broj 03-729/2 od 10.06.2011. godine tražio da vetroelektrane preko 50 MW instaliranih kapaciteta budu opremljene da obezbede praćenje u kontinuitetu prelaska ptica i slepih miševa preko teritorije na kojoj se nalazi vetroelektrana; ovaj zahtev se zasniva na „Pravilniku o specijalnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja („Službeni Glasnik RS“ 72/2010) član 10, kako bi se zaštitile vrste koje migriraju obavezno je da vetroparkovi od preko 50MW budu opremljeni na takav način koji omogućava praćenje u kontinuitetu ptica i slepih miševa koje preleću vetropark.

Najvažnije za sprečavanje ptica selica da umiru u velikom broju iznad vetroparka u Alibunaru je:

‐ Identifikacija puteva migracija ptica ‐ Predviđanje u kom momentu će velika jata selica preleteti preko vetroparka ‐ Razumevanje kako su putevi migracija povezani sa vremenskim uslovima

Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, trajni radarski sistem za praćenje po imenu Aviscan©Biotope će se instalirati na strateškim lokacijama u okviru vetroparka. Aviscan radar će u kontinuitetu detektovati leteće objekte koji lete u okviru radijusa koji se može postaviti ciljano za neku vrstu

6km za rode i srednje do velike ptice grabljivice 16km: jata ptica

Radar će biti fokusiran na migracije vrste sa rizikom (Circaetus gallicus, Ciconia ciconia, Circus aeruginosus) Meteorološki podaci će se snimati u isto vreme i ponašanje ptica će se tumačiti u skladu sa tim kako bi se mogao predvideti model puta za migracije ptica oko vetroparka.

2. Organizovati istraživanje mrtvih ptica: kako bi se procenila konzistentnost zaključka osnovnog terenskog istraživanja ptica kao i efikasnost Aviscan sistema za kontinuirano praćenje, može biti potrebno i istraživanje mrtvih ptica. Ovo istraživanje mrtvih ptica će biti izvršeno u istim uslovima kao i studija slepih miševa (videti procenu uticaja na slepe miševe).

3. Pratiti reproduktivni uspeh stepskog sokola: disperzioni model za hranjenje

stepskog sokola (videti osnovno poglavlje o pticama) se bazira na lokaciji gnezda oko vetroparka (Biotope 2012) i na osnovu dostupnog znanja o vrstama. Budući da je verovatno da će se lokacija gnezda i ponašanje vrste promeniti vremenom, preporučujemo organizovanje kratke kampanje praćenja stepskog sokola, svake


godine, kao i potrage za gnezdima u martu i aprilu i posmatranje gnezda u junu. Mere za ublažavanje u vezi sa stepskim sokolom će se prilagoditi u skladu sa rezultatima ovog istraživanja.

4. Razmatranje rezultata programa za praćenje sa Zavodom za zaštitu prirode: Rezultati Aviscan za kontinuirano praćenje, istraživanje mrtvih ptica i godišnje praćenje stepskog sokola će procenjivati tim ornitologa koji će redovno predstavljati svoje zaključke Zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Posebna pažnja će se posvetiti stepskom sokolu, beloj rodi, poljskoj ševi, orlu zmijaru, jastrebu osičaru, eji močvarici, poljskoj eji, eji livadarki, orlu kliktašu, orlu krstašu, patuljastom orlu, sivoj vetruški, malom sokolu, ždralu, gradskoj lasti i gavranu a koje potencijalno mogu biti pod uticajem projekta.

Kompenzacijske mere rezidualnih uticaja

Ukoliko uprkos primeni mera za ublažavanje postoji alarmantni broj smrtnosti ptica usled vetroparka, kompenzacione mere će se primeniti na način koji će doneti korist vrstama ptica pod uticajem eksploatacije vetroparka i na osnovu preporuka koje su date u Pravilniku o kompenzacijskim merama („Službeni Glasnik RS“ 20/2010) a koji se nalazi u Dodatku ove studije. U nastavku se navodi lista kompenzacijskih mera na osnovu trenutno dostupnog saznanja koje za cilj ima postizanje sledećih ekoloških dobiti za populaciju ugroženih vrsta:

‐ Smanjenje pretnji za vrste ‐ Povećanje uspeha parenja ‐ Povećanje mogućnosti parenja.

Kompenzacijske mere:

1. Modifikacija dalekovoda koji su izvan lokacije sa deflektorima za ptice ili njihovo izolovanje kako bi se smanjila smrtnost srednjih do velikih ptica od električnog udara

2. Sprovođenje mera za restauraciju staništa u relevantnim područjima (izvan lokacije) kako bi se poboljšao status populacije vrste koja je pod uticajem projekta

3. Poboljšati mogućnosti za pravljenjem gnezda u Srbiji tako što će se poboljšati postojeća gnezda ili gradnjom veštačkih u relevantnim područjima (izvan lokacije)

4. Finansiranje istraživanja kako bi se utvrdile uspešne strategije za smanjenje smrtnosti vrsta od raznih ljudskih aktivnosti (npr. popuniti prazninu u znanju koje je potrebno za kvantifikovanje ekoloških dobitaka)

5. Finansiranje outreach programa za edukaciju lokalnih zajednica (na primer zemljoradnika, lovaca ili golubara) na opasnosti od trovanja pesticidima i posledicama koje ove akcije mogu da imaju na životnu sredinu i vrste (na ili izvan lokacije)

6. Ponovo uvesti vrste u prethodno kolonizovanu oblast (u Vojvodini ili Srbiji) gde je populacija trenutno iskorenjena (pod uslovom da su se uslovi poboljšali od izumiranja)

Pragovi smrtnosti ptica koji bi pokrenuli kompenzacijske mere treba da se definišu, na osnovu Pravilnika o kompenzacijskim merama („Službeni Glasnik RS“ 20/2010), trendovima populacije i izobilja vrste, a od strane Zavoda za zaštitu prirode. Sve kompenzacijske aktivnosti treba da sprovedu iskusni ornitolozi u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode.


5.1.9. SLEPI MIŠEVI

Osnovne karakteristike

Vrste slepih miševa su osetljive na projekat vetroparka. Njih privlače vetroturbine zbog kretanja rotora (Cryan et Barcley, 2009) ili zbog vertikalne strukture koja privlači insekte (Kunz et al, 2007). Kada lete preblizu sudaraju se sa rotorom ili u većini slučajeva umiru od baro-trauma (Baerwald et Barcley, 2009, Cryan et Brown). Baro-traumu izaziva brzo smanjenje vazdušnog pritiska u blizini kretanja lopatica turbine koja izaziva smanjenje ili preteranu promenu pritiska u slepim miševima koje ih ubija (Baerwald et al, 2008). Naučnici u Evropi su počeli da prate efekte projekata vetroparkova na slepe miševe tokom 1990ih a broj ubijenih slepih miševa od vetroturbina se beleži u tabelu koja se ažurira svake godine (Durr, 2012). Ta tabela je korišćena u ovom poglavlju kako bi se znalo koje vrste su osetljive na vetroparkove.


Receptori su vrste slepih miševa koje su opisane u osnovnom poglavlju kao vrste kod kojih postoji ekološka zabrinutost naročito širouki ljiljak (Barbastella barbastellus) i smeđi dugouhi ljiljak (Plecotus auritus). Ovi receptori se smatraju naročito osetljivim.

Procena uticaja projekta na slepe miševe

Studijsko područje Kao što je opisano u osnovnom poglavlju o slepim miševima. To obuhvata bliže (1km), srednje (5km) i široko (15km) područje uticaja. Budući da su deo leteće faune, vrste slepih miševa će se verovatno kretati oko projekta. Metodologija procene uticaja Naša metodologija se zasniva na rezultatima terenskog istraživanja o slepim miševima (Biotope, 2012) i na teorijskim istraživanjima o tehničkim karakteristikama projekta. Ima 4 koraka u našoj proceni uticaja:

1. Procena vrsta slepih miševa koje su osetljive na projekte vetroparkova 2. Ispitivanje intenziteta aktivnosti vrsta slepih miševa koje su osetljive na projekte

vetroparkova 3. Procena rizika od uticaja za ove vrste 4. Procena potencijalnog projektnog rizika na vrste slepih miševa

Osetljivost na projekat Kako bi se procenila osetljivost vrsta na projekte vetroparkova, analiziramo informacije u vezi sa ponašanjem (Eurobats, 2011) i stopu smrtnosti usled vetroparkova u Evropi (Durr, 2012).


‐ Poznavajući ponašanje vrste možemo da predvidimo da li je verovatno da će leteti na visini rotora (50 do 200m) i da li je verovatno da će se kretati daleko od mesta gde su evidentirane.

‐ Analizom podataka o smrtnosti kod neke vrste zahvaljujući vetroparkovima u Evropi znamo koje vrste stradaju od vetroturbina.

Vrste Visina letenja (m) Smrtnost u

Evropi Osetljivost

Širouki ljiljak Iznad nadstrešnice 2 Mala Veliki ponoćnjak 50 138 Umerena Dugokrili ljiljak 2 to 5 (traganje za

hranom) i po otvorenom nebu

(tranzit)

7 Mala

Vodeni večernjak 1 do 5 6 Mala Mali brkati večernjak do 15m nadstrešnice 3 Mala Mali noćnik Iznad nadstrešnice 291 Visoka Srednji noćnik 10 do nekoliko stotina

metara 636 Visoka

Belorubi slepi mišić 1-10; do nekoliko stotina

126 Umerena

Patuljasti slepi mišić Do rotora 867 Visoka Šumski slepi mišić 1-20 (traganje za

hranom);30-50 (migracije)

520 Visoka

Patuljasti slepi mišić Do rotora 135 Umerena Smeđi dugouhi ljiljak Do visine nadstrešnice 5 Mala Sivi dugouhi ljiljak Nema podataka 7 Mala Dvobojni večernjak 20-40 70 Umerena Veliki potkovičar Nema podataka 1 Mala

Izvor: Eurobats, 2011. godine Durr 2012 Ova tabela pokazuje da su sledeće vrste osetljive na projekte vetroturbina: mali noćnik (Nyctalus leisleri), srednji noćnik (Nyctalus noctula), šumski slepi mišić (Pipistrellus nathusii), patuljasti slepi mišić (Pipistrellus pipistrellus) dok su sledeće vrste umereno osetljive: veliki ponoćnjak (Eptesicus serotinus), belorubi slepi mišić (Pipistrellus kuhlii), dvobojni večernjak (Vespertilio murinus) i patuljasti slepi miš (Pipistrellus pygmaeus). Za sve druge vrste, osetljivost na projekte vetroparkova je mala.


Intenzitet aktivnosti osetljivih vrsta Kao što je prikazano u osnovnom poglavlju neke vrste su zabeležene u malom broju a druge vrste u velikom broju. Vrste koje su osetljive na vetroparkove ali su zabeležene u malom broju na studijskom području verovatno neće biti pod uticajem projekta. Ovo je slučaj za malog noćnika (Nyctalus leisleri), dvobojnog večernjaka (Vespertilio murinus), patuljastog slepog miša (Pipistrellus pygmaeus), patuljastog slepog mišića (Pipistrellus pipistrellus), širouhog ljiljka (Barbastella barbastellus), smeđeg dugouhog ljiljka (Plecotus auritus) i velikog potkovičara (Rhinolophus ferrumequinum). Procena rizika Tabla dole pokazuje kako osetljivost na vetroparkove tako i zabeleženi nivo aktivnosti u studijskom području.

Osetljivost na

vetroparkove

Nivo aktivnosti zabeležen na lokaciji

Veoma visok Visok Umeren Mali Visok Srednji noćnik Šumski

slepi mišić

Umeren Belorubi slepi mišić

Veliki ponoćnjak

Mali Vodeni večernjak, mali brkati večernjak

Dugokrili ljiljak

Sivi dugouhi ljiljak

Mere predostrožnosti integrisane prilikom nastanka projekta Osnovno istraživanje slepih miševa koje je trajalo godinu dana pokazuje da većina vrsta slepih miševa se kreće duž lokalnog ekološkog koridora gde polu-prirodno stanište privlači slepe miševe da se hrane. Neko žbunje koje se nalazi suviše blizu granice projektne lokacije se takođe pokazalo kao privlačno za slepe miševe. Veliki ponoćnjak (Eptesicus serotinus) je zabeležen u avgustu 2011. godine kako se hrani iznad žbunja koje se nalazi na severoistočnoj granici vetroparka dok je belorubi slepi mišić (Pipistrellus kuhlii) zabeležen u septembru 2011. godine kod južne granice projektnog područja. Kao mera predostrožnosti, kreirano je tampon područje kako bi od svih turbina postojala minimalna udaljenost od 200 m od ekološkog koridora i od ovog žbunja, kao što predlažu zvanične evropske smernice (Rodrigues et al, 2008). Ova mera predostrožnosti značajno smanjuje rizik od fatalnog ishoda za slepe miševe u vetroparkovima.


Procena uticaja

A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona Ni jedna vrsta slepih miševa ne zavisi od staništa koje bi moglo biti promenjeno ili uništeno tokom izgradnje ili stavljanja van pogona projekta. Stoga, nema uticaja.

B. Tokom eksploatacije i održavanja U daljem tekstu se nalazi procena potencijalnog uticaja projekta na vrste sa rizikom a napravljena je detaljna analiza za svaku ugroženu vrstu. Vodeni večernjak (Myotis daubentonii) i mali brkati večernjak (Myotis mystacinus) su zabeleženi u malom broju tokom jesenje migracije 2011. godine, ali nisu zabeleženi tokom prolećne migracije 2012. godine i zabeležen je veliki broj jedinki tokom perioda reprodukcije. Mesta gde su viđeni su pored jezera ili iznad doline A i B. Ove dve vrste očigledno prate ekološki koridor koji je severozapadno od projektne lokacije budući da moraju da lete iznad drveća i žbunja i nije verovatno da će leteti na otvorenom nebu kroz vetropark. Kako se turbine nalaze na minimalnoj udaljenosti od 200m od ekološkog koridora i kako ove vrste pokazuju malu osetljivost na projekta vetroparka, moguće je da kod njih nema rizika (Rodrigues et al, 2008). Uticaj projekta na vodenog večernjaka i malog brkatog večernjaka je procenjen kao zanemarljiv. Dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii) je bio zabeležen u velikom broju tokom jesenje migracije u 2011. godini i u malom broju tokom prolećne migracije i u periodu reprodukcije u 2012. godini. Većinu vremena je primećen duž ekološkog koridora pored jezera ili doline A i B i samo dva puta iznad projekta. Vrsta se hrani na visini od 2 do 5m iznad zemlje i u tranzitu je na otvorenom nebu. Kada se hrani ova vrsta leti na niskim visinama i na nju ne može da utiče rotor, ali tokom tranzita može da leti na visini rotora. Međutim, ova vrsta pokazuje malu osetljivost na projekat vetroparka. Uticaj projekta na dugokrile ljiljke je procenjen kao zanemarljiv. Sivi dugouhi ljiljak (Plecotus austriacus) je zabeležen u umerenom broju tokom jesenje migracije 2011. godine i u malom broju tokom perioda reprodukcije 2012. godine. Nekoliko puta je zabeležen u projektnom području tokom septembra 2011. godine verovatno tokom migracije. Budući da je nivo aktivnosti ove vrste na projektnom području umeren i njegova osetljivost na projekte vetroparka je mala. Uticaj projekta na sivog dugouhog ljiljka je procenjen kao zanemarljiv.


Šumski slepi mišić (Pipistrellus nathusii) je zabeležen u velikom broju tokom jesenje migracije 2011. godine i prolećne migracije 2012. godine. Tokom perioda reprodukcije 2012. godine je zabeležen u malom broju. Kao što je prikazano na mapi pored ovaj slepi miš je veoma aktivan iznad jezera i umereno aktivan iznad dolina A i B. Ova vrsta leti na niskim visinama kada se hrani (1 do 20m) i između 30 i 50m tokom perioda migracije.

Stoga, s vremena na vreme kada leti na najvećoj visini to je na istoj visini kao i rotor. Vrsta je osetljiva na vetropark (Durr, 2012). Uticaj projekta na šumskog slepog mišića je procenjen kao mali. Belorubi slepi mišić (Pipistrellus kuhlii) je zabeležen u velikom broju tokom jesenje migracije 2011. godine kao i tokom perioda reprodukcije 2012. godine. Kao što je prikazano na mapi pored, slepi miš je veoma aktivan pored jezera i u njegovoj okolini. Takođe je nekoliko puta primećen iznad projektnog područja. Ova vrsta može da leti do visine od nekoliko stotina metara i umereno je osetljiva za projekta vetroparka (Durr, 2012).

Uticaj projekta na belorubog slepog mišića je procenjen kao umeren.


Veliki ponoćnjak (Eptesicus serotinus) je zabeležen u umerenom broju tokom jesenje migracije 2011. godine i tokom perioda reprodukcije 2012. godine. Tokom prolećne migracije 2012. godine je primećen u malom broju. Kao što je prikazano na mapi pored slepi miš je veoma aktivan u okolini jezera. Umerena do visoka aktivnost je primećena u junu 2012. godine pored vetroturbine, na severnoj granici projektnog područja. Ova vrsta slepog miša je umereno osetljiva na projekat vetroparka.

Uticaj projekta na velikog ponoćnjaka je procenjen kao mali. Srednji noćnik (Nyctalus noctula) je zabeležen u velikom broju tokom jesenje migracije 2011. godine i prolećne migracije 2012. godine. Tokom perioda reprodukcije 2012. godine je primećen u velikom broju. Kao što je prikazano na mapi pored ovaj slepi miš je veoma aktivan iznad jezera i u njegovom okruženju kao i iznad dolina A i B i iznad doline koja se nalazi jugozapadno od Alibunara. Koristi ekološki koridor. Ovaj slepi miš je takođe primećen nekoliko puta iznad projektnog područja u malom do umerenom broju. Poznato je da leti na visinama od 10m do nekoliko stotina metara i da leti otvorenim nebom u tranzitu i veoma je osetljiv na projekat vetroparka. Uticaj projekta na srednjeg noćnika je procenjen kao umeren.


Mapa 12: aktivnost srednjeg noćnika (Nyctalus noctula)


C. Mere za ublažavanje i povezani rezidualni uticaj Tokom nastanka projekta 1. Ostaviti 200m široku tampon zonu između turbina i teritorije gde slepi miševi love:

kao što je već ranije objašnjeno, tokom nastanka projekta bezbedna udaljenost od 200m je predviđena između turbina i lokacije koja je privlačna za slepe miševe.

Tokom izgradnje

Nikakve konkretne mere predostrožnosti ne treba preduzeti u odnosu na slepe miševe tokom izgradnje budući da je vreme kada su oni aktivni od sumraka do svitanja u periodu od marta do oktobra a to neće biti radno vreme tokom izgradnje. Tokom eksploatacije

1. Zaustaviti turbine kada je to preporučeno u modelu koji predviđa smrtnost

slepih miševa Uložen je veliki napor da se odvrate slepi miševi od prilaženja postrojenjima koje pokreće snaga vetra i to korišćenjem raznih tehničkih instalacija (upozoravajuće svetlo, ultrazvuk i radar) ali bez stvarnog uspeha. Jedina mera za redukciju koja se pokazala efikasnom je zaustavljanje rotora turbine kada je rizik od sudara slepih miševa sa turbinom ili od barotraume najviši (Rydell, 2012). Veliki broj slučajeva stradalih slepih miševa od vetroturbine se desio tokom određenog perioda godine, odnosno u avgustu i septembru uvek tokom noći i skoro uvek u određenim vremenskim uslovima: topao vazduh i spori obično severni vetar. Kako bi se smanjila opasnost od smrtnog ishoda, rotori turbine se mogu zaustaviti tokom perioda koji je ocenjen kao visoko rizičan u smislu smrtnog ishoda (Rydell, 2012). Smanjenjem brzine okretanja vetroturbine u periodima kada aktivni slepi miševi mogu biti u određenoj opasnosti od turbine bi mogla da smanji smrtnost slepih miševa od 43% do 93% sa marginalnim godišnjim gubitkom struje (< 1% od ukupne godišnje proizvodnje). Model predviđanja smrtnosti slepih miševa za svaku turbinu u vetroparku u Alibunaru koji je izgrađen u Chirotech©Biotope kontinuiranom praćenju će se koristiti kako bi se znalo pod kojim uslovima se mogu isključiti vetroturbine. 2. U slučaju da dođe do velike stope smrtnosti, treba poseći žbunje unutar

projektnog područja Ukoliko dođe do većeg broja stradanja slepih miševa od povremenih u vetroparku, trebalo bi primeniti drugu meru za ublažavanje. Po zahtevu od Zavoda za zaštitu prirode svo žbunje koje se nalazi u radijusu od 200m od vetroturbina treba poseći kako bi se izbeglo privlačenje slepih miševa u projektno područje (Rodrigues et al, 2008). Kako bi se nadoknadilo uništeno žbunje unutar projektnog područja autohtone vrste žbunja bi trebalo posaditi duž ekološkog koridora na mestima gde postoji diskontinuitet (videti sliku ekološkog koridora). Ove kompenzacijske mere će se sprovesti u skladu sa uputstvima iz Pravilnika o kompenzacijskim merama („Službeno Glasnik RS“ 20/2010).

Imati na umu: nije u potpunosti biti sigurno da će ove mere za ublažavanje kojima je cilj smanjenje rizika po ptice da se sudaraju sa turbinama biti efikasne. Program praćenja će dati povratnu informaciju o efektima ovim mera za ublažavanje.


Program praćenja

Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu je u odluci broj 03-729/2 od 10.06.2011. godine tražio da vetropark u Alibunaru bude opremljen da obezbedi praćenje u kontinuitetu prelaska ptica i slepih miševa preko teritorije na kojoj se nalazi vetropark. Ovaj zahtev se zasniva na „Pravilniku o specijalnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja („Službeni Glasnik RS“ 72/2010) član 10, kako bi se zaštitile vrste koje migriraju obavezno je da vetroparkovi preko 50MW budu opremljeni na takav način koji omogućava praćenje u kontinuitetu ptica i slepih miševa koje preleću vetropark.

1. Kontinuirano praćenje aktivnosti slepih miševa iznad vetroparka u Alibunaru Najbitnije za sprečavanje da slepi miševi stradaju u vetroparku u Alibunaru je da se utvrdi sledeće:

Koje su turbine oko kojih je najveća aktivnost Koje vrste lete u zoni opasnosti oko rotora Vremenski uslovi u kojima je aktivnost slepih miševa najveća u okolini vetroturbina

Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, trajni sistem za praćenje nazvan Chirotech©Biotope će se instalirati na vetroturbine. Ovaj sistem koristi SM2bat aparate za snimanje zvuka koji se nalaze na visini rotora sa ciljem snimanja aktivnosti slepih miševa svake noći i koji imaju mogućnost detektuje zvuka iz svakog ugla i na daljinu do 100m. Ovaj softver će se koristiti za analizu i davanje preciznih informacija o vrstama slepih miševa i njihovom ponašanju. Meteorološki podaci će se snimati istovremeno a ponašanje slepih miševa će se tumači u vezi sa njima kako bi se stvorio model predviđanja smrtnosti slepih miševa za svaku turbinu u vezi sa vremenskim uslovima.

2. Istraživanje mrtvih slepih miševa na lokaciji Kako bi se procenila konzistentnost zaključka osnovnog terenskog istraživanja slepih miševa kao i efikasnost Chiroteh sistema za praćenje u kontinuitetu, takođe može biti potrebno istraživanje mrtvih slepih miševa. Istraživanje mrtvih slepih miševa po okončanju izgradnje može biti veoma važno za procenu neophodnosti ublažavanja na lokaciji vetroparka (Rydell et al, 2012). Na operativnim vetroparkovima procene smrtnosti slepih miševa implicira potragu za lešinama oko vetroparkova od strane tima obučenog za pretragu. Ove potrage treba da se sprovedu onoliko često koliko je to moguće od strane osoblja za održavanje vetroparka u Alibunaru sa određenim intenzitetom u strateškim periodima (vrhunac aktivnosti slepih miševa). Osoblje će prikupiti sve vidljive lešine koje se nalaze u blizini turbina, slikaće ih i čuvati podatke u „Registru smrtnih ishoda“ koji će obuhvatiti tačnu poziciju (koordinate) pronalaska, datum, opis lešine i procenu vremena smrtnog ishoda na osnovu stanja lešine. Broj lešina koje su pronađene tokom pretrage će biti podešen uklanjanjem lešina (npr. strvinari ili raspadanjem), učestalošću pretrage i stopom efikasnosti pretrage. Kalkulator procene smrtnih ishoda ć se koristiti kako bi se prilagodilo usled nesavršenih sposobnosti detektovanja lešina (Eurobats, 2011). Ostale Najbolje prakse će se koristiti prilikom redovnog posmatranja ponašanja strvinara iznad vetroparka i korišćenjem treniranih pasa (dobro obučeni psi mogu da detektuju 96% više lešina od iskusnih ljudskih tragača) (Bernardino et al, 2012).


3. Razmatranje rezultata sa Zavodom za zaštitu prirode

Rezultati Chirotech za kontinuirano praćenje i istraživanje mrtvih slepih miševa će procenjivati tim stručnjaka za slepe miševe koji će redovno predstavljati svoje zaključke Zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Posebna pažnja će se posvetiti srednjem noćniku (Nyctalus noctula), šumskom slepom mišiću (Pipistrellus nathusii), belorubom slepom mišiću (Pipistrellus kuhlii) i velikom ponoćnjaku (Eptesicus serotinus) koji bi potencijalno mogli biti pogođeni projektom.


5.1.10. NE-LETEĆE VRSTE FAUNE


U osnovnom poglavlju samo 4 ne-leteće vrste faune su procenjena kao vrste kod kojih postoji ekološka zabrinutost i stoga su relevantne za ovu procenu: ‐ Evropska tekunica (Spermophilus citellus) ‐ Panonski skakavac (Acrida ungarica ungarica) ‐ Cvrčak (Saga pedo) ‐ Stepski smuk (Dolichophis caspius)

Metodologija za procenu uticaja

Područje uticaja i granice: područje uticaja za ne-leteće vrste faune je umereno područje pod uticajem (videti mapu „Prezentacija studije uticaja“). Metodologija: metodologija koja je korišćena za procenu uticaja je ekološka saznanja o ne-letećim vrstama na osnovu terenskog istraživanja i istraživanja literature, kao i znanje o tehničkim aspektima projekta.

Procena uticaja

Osetljivost na projekat Ni jedna od ovih vrsta nije osetljiva bilo na promenu poljoprivrednog zemljišta bilo na uznemiravanje povezano sa projektom. ‐ Evropska tekunica (Spermophilus citellus) nije prisutna u projektnom području

budući da izbegava obradive površine i ograničena je na stepe sa kratkom travom i slična veštačka staništa u svetlom, dobro isušenom tlu. Ova vrsta nije osetljiva na projekat.

‐ Panonski skakavac (Acrida ungarica ungarica) je prisutan u projektnom području ali u veoma malom broju. Budući da preferira prirodne stepe i šumske stepe kao stanište, nije verovatno da će koristiti obradive površine kao bitan vid staništa. Ova vrsta nije osetljiva na projekat.

‐ Cvrčak (Saga pedo) nikada nije primećen u projektnom području i nije verovatno da će se tu pojaviti budući da preferira prirodna staništa suvih travnjaka ili šumske stepe. Ova vrsta nije osetljiva na projekat.

‐ Stepski smuk (Dolichophis caspius) je zmija koja nije primećena u projektnom području i nije verovatno da će se tu pojaviti budući da preferira prirodna staništa. Ova vrsta nije osetljiva na projekat.

Zaključak o uticaju: predloženi projekat neće imati bilo kakav uticaj na ne-leteću faunu.


5.1.11. VRSTE FLORE I PRIRODNO STANIŠTE


Receptori koji su uzeti u obzir su vrste biljaka i prirodna staništa. Vrste biljaka Vrste biljaka koje se smatraju osetljivim su 4 vrste koje su primećene u dolini A i B koje su procenjene kao vrste kod kojih postoji „ekološka zabrinutost“ u osnovnom poglavlju:

‐ Gorocvet (Adonis vernalis) ‐ Visoki Iris (Iris spuria) ‐ Ukrasni luk (Allium paniculatum) ‐ Astragalus (Astragalus asper)

Ni jedna vrsta biljke kod koje postoji ekološka zabrinutost nije pronađena u projektnom području. Staništa Vrste koje žive u staništu a koje se smatraju osetljivim su one iz staništa u dolinama A i B:

‐ Stanište E1.2: (krečnjačke livade i osnovne stepe) su zanimljivo stanište koje se smatra staništem sa ekološkom zabrinutošću

Ni jedno stanište kod kojeg postoji ekološka zabrinutost nije pronađeno u projektnom području.


Područje uticaja i granice Područje uticaja za vrste flore i prirodna staništa su područja umerenog uticaja (videti mapu „Prezentacija studije uticaja“). Metodologija Korišćena metodologija za procenu uticaja su ekološka saznanja o vrstama biljaka i staništima na osnovu terenskih istraživanja i pretraživanja literature i tehničkim aspektima projekta.

Procena uticaja

Osetljivost na projekat Projektno područje je pretežno poljoprivredno zemljište gde nema osetljivih vrsta flore ili staništa koja se smatraju onima za koje postoji ekološka zabrinutost. Stoga, ne mogu biti pogođene projektom. Procena uticaja Nema uticaja na vrste flore ili na prirodna staništa.


5.2. Potencijalni socijalno-ekonomski uticaj

Kao što je opisano u osnovnom poglavlju, projektna lokacija se nalazi u blizini 10 zajednica a sve kuće se udaljene najmanje 1km od projektne lokacije. Glavne zainteresovane strane u okviru ovih zajednica su:

Predstavnici izabrani od strane lokalnih građana Predstavnici lokalnih organizacija Bilo koji građanin koji pokazuje posebno interesovanje ili brigu u vezi sa projektom i

uključen je u proces konsultacija (advokat, lekar, nastavnik, stručnjak u mapiranju) Vlasnici zemlje koji planiraju da daju svoju zemlju u zakup Vlasnici zemlje i/ili zemljoradnici koji ne planiraju da daju svoju zemlju u zakup ali

se njihove parcele nalaze u okviru projekta Ove glavne zainteresovane strane su detaljnije prikazane u Dodatku uz studiju.


5.2.1. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA

Metodologija za procenu uticaja na telekomunikacionu infrastrukturu

Područje uticaja ili granice Naselja koja se nalaze u blizini projekta su naročito uzeta u obzir (Alibunar, Seleuš uključujući Novi Kozjak, Vladimirovac) zbog toga što će njihove infrastrukture verovatno biti pogođene. Međutim, iz transportnih razloga, naše studijsko područje će uzeti u obzir put od Beograda do Alibunara. Metodologija Naša metodologija se bazira na pregledu literature u vezi sa dostupnim informacijama kao i konsultacijama sa relevantnim institucijama. Početni desktop pregled telekomunikacione infrastrukture i povezanih korisnika koji se nalaze u blizini predloženog vetroparka je identifikovala sledeće:

Usluge mobilnih telefona Televizijsko emitovanje korišćenjem predajnika i repetitora; i Sistem za navigaciju letelica i radio kule kojima upravlja Direktorat civilnog

vazduhoplovstva Republike Srbije. Institucije koje bi mogle biti pogođene su konsultovane kao što je prikazano u tabeli ispod. Tabela 44: institucije koje su konsultovane za procenu uticaja na infrastrukturu

Organizacija konsultacije komentar

Direktorat civilnog vazduhoplovstva koji kontroliše uslove za bezbedan i siguran avio transport

19/10/2011 Postavljanje vetroparka na lokaciji u blizini Novog Kozjaka, Seleuša i Vladimirovca uz pravilno obeležavanje neće uticati na očuvanje prihvatljivog nivoa sigurnosti vazduhoplovstva

“Radio Difuzna Ustanova Radio Televizija Srbije” (RDU-RTS) je nadležna za produkciju i emitovanje radijskog i TV programa.

12/10/2011 Na projektnoj lokaciji RDU-RTS nema nikakve objekte ili zgrade, niti planira izgradnju u okviru projektne lokacije u budućnosti.

“Telekom Srbija” je javno preduzeće Za telekomunikacije koje pruža telekomunikacione usluge za fiksnu i mobilnu telefoniju, internet i multimedije.

03/10/2011

U okviru projektnog područja nema podzemne niti nadzemne mreže TT instalacija (sa uzemljenjem).


Procena uticaja na telekomunikacionu infrastrukturu

A. Uticaj tokom izgradnje i stavljanja van pogona Neće biti nikakvog uticaja tokom izgradnje i stavljanja van pogona.

B. Uticaj tokom eksploatacije i održavanja Bežični servisi najbolje funkcionišu ukoliko postoji čist put između izvora signala (predajnik) i njegove predviđene destinacije (prijemnik). Veliki objekti na ovom putu ili blizu njega mogu da ometaju signale bilo zbog fizičke blokade signala ili zbog refleksije druge strane objekta (OFCOM, 2009). Najverovatnije će visoki objekti uticati na sledeće bežične servise:

‐ Televiziju ‐ Poslovni radio (na primer komunikacija glasom ili digitalna komunikacija između

poslovnih prostorija) ‐ Mobilni telefoni

1. Fizičko blokiranje signala

Ukoliko visoki objekat utiče na elektromagnetne talase, to je samo na ograničenoj daljini nazvanoj „zona senke“. Ova zona se može razdvojiti na 3 zone:

‐ Odmah iza objekta (obično nekoliko desetina metara) gde može doći do velikog smanjenja u nivou signala sa mogućnošću potpunog gubitka prijema

‐ Malo dalje (obično nekoliko stotina metara) gde je gubitak signala manji i dosta udaljen (1-5km)

‐ Dosta udaljen (1-5km) gde više nema uticaja elektromagnetnih talasa U retkim slučajevima, radio emitovanje (FM, AM i DAB digitalni radio) može biti pogođen fizičkom blokadom signala. Budući da su vetroturbine locirane najmanje 1km od bilo koje kuće neće biti uticaja usled fizičke blokade elektromagnetnih talasa.

2. Refleksija signala Bežični signali se mogu odraziti od strana mnogih objekata (npr. drveće, kuće, brdo, zgrada) budući da je najbolji materijal za to metal. Rotirajuće lopatice vetroturbina su pokretni metalni objekti koji mogu da izazovu kompleksne efekte refleksije. Refleksije mogu ponekad da dovedu do problema sa prijemom kada je antena koja prima signal iz predajnika takođe primi signal koji je reflektovao objekat. Ovo se češće dešava analognim bežičnim sistemima nego digitalnim bežičnim sistemima.

‐ Posledice refleksije signala na analognu televiziju bi bio efekat „duple slike“ ili ometanje odloženom slikom kada se bleda senka ili senke pojavljuju u desnom delu glavne slike na TV ekranima gledalaca (OFCOM, 2009). Malo je verovatno da digitalna televizija može biti pogođena osim tamo gde je jak digitalni signal.

‐ U retkim slučajevima, jaka refleksija signala može smanjiti kvalitet emitovani FM i AM radio prijem.

Efekti refleksije su jaki nekoliko desetina metara oko objekta i mogu se osetiti do najveće udaljenosti od 5km.


Efekti refleksije mogu biti veći ukoliko se objekat nalazi na višem terenu u odnosu na okolinu. Kao što je prikazano u tabeli ispod najveća visinska razlika između najviše turbine i najbliže kuće u Novom Kozjaku je 20m, u Vladimirovcu je 6m a u Alibunaru je 5m. Najveća visinska razlika između najviše turbine (143m) i najniže kuće iznosi: u Alibunaru 73m, u Novom Kozjaku 66m, u Vladimirovcu 6m. Međutim ove kuće se nalaze na Tabela 45: vetroturbine koje se nalaze između 1km do 5km od sela

Naselja Visina u

odnosu na najbližu kuću

Turbine u okviru 5 km Turbine u okviru

1 km

Alibunar (70-118 m)

118m A1(123m), Nema

Seleuš uključujući Novi Kozjak (77-115m)

115m A1,A2,A3,A4,A5,A6,A7,A8,A9,A10,A13,A14,A15,A16,A17, A18,A19,A20,A30 (135-126 m)

Nema

Vladimirovac (140-137)

137m A11, A12, A13, A20, A21, A22, A23, A24, A26, A27, A28, A32, A33, B2, B3, B4,B5,B6, B7, B8, B9,B10, B11, B12, B13, B14, B15, B16, B17, B18, B19, B20, B21, B22, B23, B24, B25, B26, B27, B28, B29, B30 (143-127)

nema

Budući da su vetroturbine locirane na najmanje 1km udaljenosti od bilo koje kuće i nema velike visinske razlike između turbina i naselja, potencijalni uticaj usled refleksije elektromagnetnih talasa će biti zanemarljiv.


5.2.2. JAVNO ZDRAVLJE I BEZBEDNOST I ZAŠTITA NA RADU


Receptori uticaja na javno zdravlje i bezbednost kao i zaštitu na radu su radnici koji će raditi na projektnoj lokaciji, zemljoradnici koji će obrađivati svoju zemlju i posetioci koji mogu biti prisutni na projektnoj lokaciji. Osetljivost radnika je velika budući da će raditi direktno na gradilištu ili na operativnoj infrastrukturi a osetljivost lokalnih zemljoradnika je umerena budući da će raditi na projektnoj lokaciji svaki dan.


Područje uticaja i granice Područje uticaja je projektna lokacija a za radnike to može biti bilo koje mesto gde moraju da preduzmu zadatke date u okviru projekta i tokom radnog vremena. Metodologija Naša metodologija se zasniva na znanju o potencijalnim uticajima na javno zdravlje i bezbednost i na zaštitu na radu kao i na znanju o tehničkim karakteristikama projektnog područja.

Procena uticaja

A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona Problemi u vezi sa zaštitom na radu Uprkos merama za ublažavanje koje će se preduzeti, na zemljoradnike koji će obrađivati polja mogu da utiču buka, prašina i ostale smetnje, uglavnom tokom same izgradnje vetroparka. Ovo važi za svako gradilište. Potencijalni uticaj projekta na zaštitu na radu je procenjen kao negativan, direktan i mali.

B. U slučaju opasnosti Nesreća na radu zbog ljudske greške Radnici koji rade u vetroparku ili na dalekovodu se mogu povrediti ili umreti zbog pada, objekata koji padaju, strujnog udara, upotrebe teške opreme, saobraćajne nesreće i u kontaktu sa razređivačima ili drugim hemikalijama. Verovatnoća da dođe do ovih nesreća je mala. Potencijalni uticaj projekta na zdravlje kao posledica nesreće zbog ljudske greške je procenjena kao negativan, direktan i mali. Nesreće u slučaju prirodnih opasnosti U slučaju prirodnih opasnosti (npr. zemljotresa ili jakih vetrova), ljudi (zemljoradnici, radnici) i/ili mašine mogu biti povređeni ukoliko padne toranj ili vodovi u slučaju da dođe do kvara na tornjevima ili vodovima duž dalekovoda i ukoliko padne rotor u okolini vetroturbine. Međutim, malo je verovatno da bi se u slučaju prirodne opasnosti radnici ili zemljoradnici nalazili u blizini ovih objekata.


Potencijalni uticaj projekta na zdravlje u slučaju prirodnih opasnosti je procenjen kao mali. Vetroturbine, trafostanice i dalekovod su elementi sa uzemljenjem i verovatno neće predstavljati opasnost u slučaju oluje sa grmljavinom.

C. Mere za ublažavanje i rezidualni uticaj Tokom izgradnje i stavljanja van pogona

1. Obezbediti sigurnosnu opremu za radnike kako bi se sprečili probleme u vezi sa

zaštitom na radu: WindVision će se pobrinuti da ima dovoljan broj bezbednosne opreme za sve radnike (šlem, zaštitne naočare, zaštite za uši, maske protiv prašine i hemikalija, rukavice, odgovarajuće cipele… itd.) kako bi se najviše moguće smanjili zdravstveni problemi zbog građevinskih aktivnosti.

Ukoliko se primenjuju ove mere za ublažavanje uticaj na zdravlje radnika zbog građevinskih aktivnosti će biti zanemarljiv. Tokom svih faza projekta

Tokom svih faza projekta bi trebalo preduzimati preventivne mere kako bi se izbegle nesreće ili kako bi se izbegao rizik u normalnim situacijama ili u slučaju opasnosti.

1. Održavati svakodnevno referisanje o bezbednosti kako bi se smanjio rizik od ljudske greške: svakog jutra u trajanju od 30 minuta, građevinski radnici /tim za održavanje će učestvovati na sastanku/brifingu o bezbednosti gde će im se saopštiti dnevne aktivnosti, opasnosti koje mogu nastupiti, radnje koje treba preduzeti ili koje treba izbeći kako bi se smanjio rizik i kako se ponašati u slučaju bolesti ili povrede. Nadzornik će održati ovaj sastanaka i napisati temu kao i mere bezbednosti koje su predložene u kratkom izveštaju.

2. Obuka za prvu pomoć kako bi se ograničio uticaj nesreća na zdravlje: nadzornik i najmanje još jedna osoba u svakoj ekipi će biti obučeni za davanje prve pomoći. Svaka ekipa će imati komplet za prvu pomoć kod sebe sve vreme. Nadzornik uvek treba da zna gde se nalaze najbliže medicinske ustanove i treba da ima broj telefona koji je dostupan u svako doba.

3. Sastavljanje i deljenje flajera sa merama bezbednosti za lokalne zajednice: lokalne zajednice a naročito zemljoradnici koji rade u okviru projektne lokacije treba da dobiju informacije o rizicima koji su povezani sa projektom u slučaju opasnosti. Flajeri sa merama bezbednosti će se štampati i deliti tokom sastanaka. U ovim pamfletima će se jasno objasniti kada je naročito opasno biti ispod ili u okolini dalekovoda ili vetroturbine (na primer tokom ekstremnih vetrova).

4. Organizovati godišnje sastanke sa lokalnim zajednicama: pre početka izgradnje, pre početka eksploatacije i svake godine tokom eksploatacije, rukovodilac projekta će organizovati sastanke sa lokalnim zajednicama tokom kojih će se predstaviti aktivnosti planirane aktivnosti u vezi sa projektom kao i rizici povezani sa ovim aktivnostima ili prirodne opasnosti koje će biti objašnjene kao i radnje koje će se dalje preduzeti kako bi se izbegle nesreće.

Ukoliko se primenjuju ove mere za ublažavanje, potencijalni uticaj projekta na zdravlje zbog nesreća u slučaju ljudske greške ili u slučaju prirodnih opasnosti će se smatrati zanemarljivim.


Program praćenja

Tokom izgradnje i stavljanja van pogona 1. Organizovati unutrašnju kontrolu (HSE): jednom mesečno građevinska kompanija će

se uveriti da je tim radnika razumeo i zapamtio sve bezbednosne mere koje su opisane tokom dnevnih sastanaka tako što će organizovati kontrolu zdravlja, bezbednosti i životne sredine (HSE). Rezultati ovih sastanaka će se zabeležiti u izveštajima a obuhvataće ono što je postignuto i ono što bi trebalo da se poboljša.

Tokom eksploatacije i održavanja

1. Organizovati unutrašnju kontrolu (HSE): jednom u 4 meseca rukovodilac projekta će se uveriti da je tim za održavanje razumeo i zapamtio sve bezbednosne mere koje su opisane tokom dnevnih sastanaka tako što će organizovati kontrolu zdravlja, bezbednosti i životne sredine (HSE). Rezultati ovih sastanaka će se zabeležiti u izveštajima a obuhvataće ono što je postignuto i ono što bi trebalo da se poboljša.


5.2.3. PRIHODI I ZAPOŠLJAVANJE


Receptori koji su uzeti u obzir su uglavnom ljudi iz jedne od deset lokalnih zajednica koje žive u opštini Alibunar. Ovi receptori se smatraju osetljivim na teme u vezi sa zapošljavanjem i prihodima zato što, kako je prikazano u osnovnom poglavlju, su u 2012. godini u opštini Alibunar zarade (uključujući dnevnice) bile znatno niže nego u regionu južnog Banata, pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji. Šta više, kako je navedeno u osnovnom poglavlju u vezi sa zapošljavanjem, prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku RS u 2012. godini, stopa nezaposlenosti u opštini Alibunar je 27,4% dok je na nacionalnom nivou stepen nezaposlenosti 22,5%. Sa nacionalnom stopom nezaposlenosti od 22,5% ljudi koji žive u Srbiji se takođe smatraju osetljivim za zapošljavanje.

Procena uticaja

A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona Prihodi koji će se dobiti od zapošljavanja Za izgradnju i stavljanje van pogona vetroparka u Alibunaru biće potrebni radnici. Tačan broj se neće znati sve dok se ne angažuje izvođač radova da obavi posao, ali najverovatnije će biti potrebno najmanje nekoliko desetina radnika. Kompanija WindVision Windfarm d.o.o. će podržati tehničke konsultante da angažuju ove radnike iz obližnjih zajednica kad god je to moguće i odgovarajuće. Svim radnicima će se plaćati standardna i fer zarada i imaće plaćene sve doprinose dok su zaposleni na projektu: zarade, prevoz na radno mesto, zdravstveno osiguranje. Ostali radnici će biti iz drugih regiona i takođe će imati plaćene sve doprinose koji proizlaze iz zaposlenja na projektu. Tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona, projekat će imati direktan umeren pozitivan uticaj na zapošljavanje kako za lokalne zajednice tako i za radnike iz drugih regiona.

B. Tokom eksploatacije i održavanja Prihodi koji će se dobiti od zapošljavanja U fazi eksploatacije projekta će biti potrebni kvalifikovani elektrotehnički radnici za period od 10 godina. Trenutno, radnika sa takvim kvalifikacijama nema u lokalnim zajednicama. Kompanija WindVision Windfarm d.o.o. će ponuditi jedan ili više grantova, godišnje, studentima iz lokalnih zajednica da studiraju na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu ili Novom Sadu. Radnici i inženjeri elektrotehničke struke koji dolaze iz drugih regiona Srbije će biti zaposleni na održavanju i eksploataciji vetroparka. Tokom faze eksploatacije, projekat će imati direktan mali pozitivan dugoročni uticaj na zapošljavanje lokalnih zajednica i direktan umeren pozitivan dugoročni uticaj na radnike iz drugih regiona Srbije. Prihodi od zakupa


‐ 66 vlasnika zemljišta će za 63 vetroturbine imati prihode od davanja zemlje u zakup ‐ Oko 37 vlasnika zemljišta će za 35 električna stuba primiti prihode od davanja u

zakup njihove zemlje. Ukoliko uzmemo u obzir da će 18ha zemljišta biti kupljeno ili dato u zakup od strane rukovodioca projekta, korist bi mogla biti EUR 180.000 ukoliko se sve proda ili EUR 54.000 godišnje ukoliko se sve bude dalo u zakup. Tabela 46: korist od zakupa ili prodaje zemlje

Površina zemlje

(ha) Cena po ha Cena po 18 ha

Kupovina 18 10,000 180,000 Zakup (godišnje) 18 3,000 54,000

Izvor : WindVision 2012. godine

Tokom faze eksploatacije projekat će imati direktan visoko pozitivan dugoročni uticaj na prihode lokalnih zemljoposednika. Prihod dobijen od poljoprivrede Kao što je prikazano u poglavlju o proceni uticaja na zemljište, ukupno oko 18 hektara obradive zemlje će biti potrebno za potrebe projekta. U okviru projektnog područja, usevi su uglavnom pšenica (Triticum spp.), kukuruz (Zea mays) i suncokret (Helianthus annuus) i ima nekoliko polja na kojima se uzgaja lucerka (Medicago sativa) i uljana repica (Brassica napus). Tabela 47: potencijalni godišnji prihod od poljoprivrede

Tipovi useva Produktivnost (kg/ha/godišnje) prosečno 2002-2011

Cena (din/kg) u 2011. godini

Procenjeni gubitak (po ha po godini u RSD)

Ukupni procenjeni gubitak (po godini u RSD)

Ukupni procenjeni gubitak (po godini u €)

Pšenica (Triticum spp.)

3 965,00 29,61 117.403,65 2.112.796,09 18.598,50

Kukuruz (Zea mays) 5 493,00 27,76 152.485,68 2.744.132,30 24.156,02 Suncokret (Helianthus annuus)

2 151,00 42,00 90.342,00 1.625.794,63 14.311,53

Lucerka (Medicago sativa) in 2011

6 693,00 27,00 180.711,00 3.252.075,16 28.627,33

Uljana repica (Brassica napus)

3 000,00 48,00 144.000,00 2.591.424,00 22.811,76

Izvor: Marjanović-Jeromela, Marinković et Jestrovuć, 2011, Jevtić, Kalenić et Stefanović, 2012, www.proberza.co.rs/, http://www.stips.minpolj.gov.rs/stips/nacionalni, http://www.kvantas.rs/cene/1601-uljana-repica-450-evra-po-toni-

Prihode koje bi dali ovih 18 hektara obradive zemlje ukoliko bi u potpunosti bili zasađeni ovim sortama bi bili u rangu između EUR 14.300 i 28.600 godišnje, u zavisnosti od tipa zasađenih sorti. Ove cifre ne uzimaju u obzir kupovinu semena, troškove rada čoveka i


korišćenje mehanizacije. Stoga, zemljoradnici bi imali veće prihode ukoliko bi dali zemlju u zakup. Tokom faze eksploatacije, projekat će imati direktan mali dugoročni negativni uticaj na prihode od poljoprivrede za lokalne zemljoradnike. Prihod dobijen od turizma Kao što je opisano u osnovnom poglavlju, sektor turizma nije jako važna aktivnost u opštini Alibunar osim u Devojačkom Bunaru gde postoji manje prisustvo turista. Vetropark kao deo pejzaža može da smanji privlačnost prirodnog pejzaža Deliblatske peščare ali mapa zone virtuelnih uticaja pokazuje da će biti teško da se primeti projekat iz Deliblatske peščare ili iz Devojačkog Bunara. Zbog toga projekat neće imati uticaja na prihode od turizma. Tokom faze eksploatacije, projekat neće imati uticaj na prihode od turizma za lokalne zajednice.


5.2.4. INFRASTRUKTURA PUTEVA

Komponente za vetropark će se brodom transportovati do Pančeva a odatle do projektne lokacije na kamionima autoputom E70 Pančevo – Vršac i zatim pristupnim putevima.


Put E70 koji povezuje Alibunar sa Beogradom, Pančevom i Vršcem i pristupni putevi za projektnu lokaciju predstavljaju receptore. Put E70 je važan za nacionalni i međunarodni transport pa se smatra osetljivim receptorom dok pristupne puteve koriste samo zemljoradnici pa su procenjeni kao malo osetljivi.

Procena uticaja

A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona Pogoršanje stanja puta E70 Put E70 je renoviran tokom 2007. godine i od te rekonstrukcije pa sve do 2011. godine je njime prolazilo u proseku dnevno 5.817 vozila među kojima 79 teških kamiona (Putevi Srbije, 2012). Ovaj put ima dobru i kvalitetnu infrastrukturu i trebalo bi da dovoljno jak da izdrži teške kamione koji će se koristiti za isporuku komponenti koje su potrebne za izgradnju vetroparka. Uticaj na kvalitet puta E70 tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao direktan, dugoročni, negativan i mali. Poboljšanje pristupnih puteva Pristupni putevi će biti transformisani od strane kompanije WindVision radi podrške teške mašinerije. Trenutno ovi putevi su zemljani putevi koji su dosta oštećeni korišćenjem traktora i u teškom voznom stanju za kola. Tokom leta, putevi zarastu od visoke trave i vrlo su prašnjavi dok u kišnom periodu su jedva upotrebljivi zbog blata. Uticaj na kvalitet pristupnih puteva tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao direktan, dugoročni, pozitivan i veliki. Povećanje pritiska saobraćaja

‐ Na putu E70 pritisak saobraćaja je veliki i dovoljno bezbedan za automobile da lako prestignu velike kamione. Stoga, ovaj put ima kapacitete da podrži dugoročno intenziviranje saobraćaja kamionima do koga će doći zbog projekta. U najgorem slučaju, tokom faze izgradnje cirkulacija će obuhvatati kretanje do 40 teških vozila dnevno kao i do 30 lakih vozila. U periodu od 2007. godine do 2011. godine u proseku je bilo 79 teških kamiona i 4.744 automobila dnevno na putu E70. Povećanje saobraćaja bi bilo oko 50% za teška vozila a bilo bi zanemarljivo za automobile.

‐ Na pristupnim putevima, osim traktora, nema saobraćaja Uticaj na pritisak saobraćaja tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao kratkoročni, negativan i umeren.

B. Tokom eksploatacije i održavanja Uticaj na kvalitet infrastrukture puta


Iz razloga koji su gore navedeni, nije verovatno da će saobraćaj automobilima i kamionima uticati na kvalitet puta E70 i pristupnih puteva tokom održavanja. Uticaj na kvalitet puta tokom eksploatacije je procenjen kao zanemarljiv. Uticaj na saobraćaj Iz razloga koji su gore navedeni, pritisak na saobraćaj na putu E70 usled održavanja neće biti problem. Iz razloga koji su gore navedeni, pritisak na saobraćaj na pristupnim putevim usled održavanja neće biti problem. Uticaj saobraćaja na infrastrukturu puta tokom eksploatacije je procenjen kao zanemarljiv.

C. Mere za ublažavanje i rezidulani uticaj Izbegavati smetnje u saobraćaju tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona

1. Sarađivati blisko sa lokalnom policijom kako bi se izbegle smetnje u saobraćaju: kako bi se izbegla saobraćajna gužva, pre transporta komponenti za vetroturbine, kompanije WindVision će blisko sarađivati sa lokalnom policijom na utvrđivanju optimalnog vremena kako bi se smanjila kašnjenja.

2. Obavestiti zemljoradnike o planiranim građevinskim aktivnostima: kako se ne bi ometali zemljoradnici u njihovim aktivnostima oni će biti upozoreni najmanje mesec dana unapred o planiranim aktivnostima na projektu.

Ukoliko se ove mere primenjuju uticaj na pritisak u saobraćaju tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao kratkoročni, negativan i mali.


5.2.5. KULTURNA DOBRA


Receptori su objekti koji se nalaze na teritoriji opštine Alibunar a koje Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu (ZZSKP) smatra:

‐ Spomenikom kulture koji je zaštićen srpskim zakonima: srpska pravoslavna crkva „Sveti Nikola“ u Ilandži: njena osetljivost je procenjena kao mala

‐ Zona zaštite u projektnom području gde se nalaze arheološki objekti: njegova osetljivost je procenjena kao umerena


Područje uticaja i granice Studijsko područje koje se uzima u obzir prilikom procene uticaja projekta na kulturna dobra je opština Alibunar. Metodologija Naša procena uticaja se zasniva na rezultatima arheološkog istraživanja na terenu koje je organizovao ZZSK u Pančevu tokom 2012. godine (videti osnovno poglavlje) i informacijama koje su date u mapi zona vizuelnog uticaja.

Procena uticaja

A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona Pogoršanje arheološkog nasleđa Tokom kopanja terena za izgradnju temelja za vetroturbine ili temelja za električne tornjeve, mogli bi se oštetiti potencijalni arheološki predmeti. Projekat može da ima direktan, trajni, negativan i mali uticaj na arheološke objekte.

B. Tokom svih faza projekta Pogoršanje vrednosti spomenika kulture Uticaj projekta na srpsku pravoslavnu crkvu „Sveti Nikola“ u Ilandži je isti tokom izgradnje, eksploatacije i stavljanja van pogona budući da se radi o uticaju na pejzaž. Budući da se spomenik kulture nalazi oko 7km od najbliže turbine u naselju, projekat neće imati uticaja na vizuelni integritet. Projekta neće imati bilo kakav uticaj na srpsku pravoslavnu crkvu „Sveti Nikola“.

C. Mere za izbegavanje i rezidualni uticaj Rukovodilac projekta se obavezuje da će pratiti sledeće mere za izbegavanje tokom faze izgradnje kao što to traži ZZSK u Pančevu:

1. Bilo koja iskopavanja zemlje u okviru zaštićene zone će pratiti arheolog iz ZZSKP 2. Radovi će biti zaustavljeni u slučaju arheološkog otkrića u ostalim projektnim

područjima i pronalazak treba odmah prijaviti ZZSKP.


Uz primenu ovih mera za izbegavanje, rezidualni uticaj će biti zanemarljiv.


5.2.5. INFRASTRUKTURA ELEKTRIČNE ENERGIJE


Receptor je infrastruktura električne energije: ‐ Na nacionalnom nivou i na nivou Banata može se proceniti kao umereno osetljiva

receptor s obzirom da dobro funkcioniše uprkos gubicima u mreži i neodrživim izvorima proizvodnje električne energije

‐ Na nivou opštine Alibunar takođe se može proceniti kao umereno osetljiva zato što distribuira električnu energiju svim građanima uprkos tome što je stara, na nekim lokacijama nepovoljno je prostorno smeštena i broj podstanica je nedovoljan (OGMA, broj 15/09).

Metodologija za procenu rizika

Područje uticaja i granice Područje uticaja projekta na infrastrukturu električne energije koje je uzeto u obzir je lokalna mreža u opštini Alibunar i u Banatu kao na celoj teritoriji Srbije. Metodologija Naša analiza se bazira na znanjima o infrastrukturi električne energije u Srbiji i karakteristikama projekta.

Procena uticaja

A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona Vetroturbine i trafostanice Vetroturbine i trafostanice neće imati uticaja na lokalnu ili nacionalnu infrastrukturu električne energije tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona projekta zato što neće biti povezane na lokalne izvore električne energije. Kao što je opisano u poglavlju 3, izvori električne energije tokom ovih faza će biti nezavisni generatori. Dalekovod Povezivanje dalekovoda “2 x 220 kV” na mrežu može predstavljati rizik od smetnje za lokalnu mrežu na nivou regiona Banata zbog toga što receptor dalekovod treba da bude isključen iz nacionalne mreže na kratak vremenski period kako bi se uključio novi vetropark u sistem. Ovo predstavlja direktan, negativan, kratkoročni i mali uticaj. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona neće biti uticaja na infrastrukturu električne enrgije na nivou opštine Alibunar.

B. Tokom eksploatacije i održavanja Vetropark


Povećanje proizvodnje električne energije od vetroparka u Srbiji Kao što je opisano u osnovnom poglavlju, u Srbiji osim velikih hidroelektrana nema izvora za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (RES). Ambicija države je da poveća proizvodnju (RES) iz različitih izvora: biomase, malih hidroelektrana, sunca, geotermalnih izvora, vetra. Cilj države za vetroparkove je da se instalira ukupan kapacitet od 540 MW od vetroparkova. Stvaranje vetroparka Alibunar koje će generisati oko 180 MW će imati visoko pozitivan dugoročni uticaj na kapacitet proizvodnje energije od vetra na nacionalnom nivou. Dalekovod

Kratka smetnja lokalne mreže električne energije Održavanje dalekovoda “2 x 220 kV” može predstavljati rizik od smetnje za lokalnu mrežu na nivou regiona Banat. Ovo bi predstavljalo direktan negativan kratkoročni umereni uticaj. Tokom eksploatacije i održavanje neće biti uticaja na infrastrukturu električne energije na nivou opštine Alibunar.

C. Mere za ublažavanje i rezidualni uticaj

1. Raditi u bliskoj saradnji sa direktorom lokalne mreže električne energije: tokom povezivanja i održavanja dalekovoda “2 x 220 kV” građevinski tim će blisko sarađivati sa kompanijom „EMS – Elektro mreže Srbije“ koje upravlja lokalnom infrastrukturom električne energije da bi se utvrdilo optimalno vreme kako bi se smanjila kašnjenja.

Primenom ove mere za ublažavanje rezidualni uticaj je direktan, negativan, kratkoročan i mali.


5.2.6. UTICAJ ELEKTROMAGNETNIH POLJA NA ZDRAVLJE

Uvod u EMP Elektromagnetna polja stvaraju žice ili provodnici električne energije. Jačina polja se značajno smanjuje kako se povećava udaljenost od izvora (NRL, 2008)

Električna polja stvara napon i ona se povećavaju kako se povećava napon. Jačinu električnog polja meri jedinica volt po metru (V/m) (NIEHS,2002). Drveće i zgrade štite električna polja što može dovesti do značajnog smanjenja njihove jačine.

Magnetna polja su rezultat protoka struje kroz žice ili električne uređaje i jačina mu se povećava kako se povećava struja. Jedinica za merenje magnetnog polja je gaus (G) ili tesla (T). struja mora da teče kako bi nastalo magnetno polje (NIEHS,2002). Magnetno polje ne štiti drveće, zgrade ili gvožđe na krovovima ali se jačina ovog polja značajno smanjuje sa povećanjem udaljenosti od izvora koji emituje (NRL, 2008)

Zdravstveni problemi koje prouzrokuje EMP Iako električna oprema, aparati i dalekovodi proizvode kako električna tako i magnetna polja, najnovija istraživanja su usmerena na potencijalne efekte po zdravlje usled izlaganja magnetnom polju. To je posledica toga što su neke epidemiološke studije pokazale da postoji povećani rizik od oboljevanja od raka povezan sa procenama izlaganja magnetnom polju. Slična povezanost nije prijavljena za električno polje. U laboratorijskim studijama, na životinjama ili sa ćelijama, se nije pojavio konzistentan uzorak bioloških efekata od izlaganja EMP. Međutim, epidemiološke studije (studije oboljenja u ljudskoj populaciji) su pokazale povezanost između dečije leukemije i izloženosti strujnoj frekvenciji EMP. Tumačenje epidemioloških nalaza se pokazalo teškim usled odsustva laboratorijskih dokaza koji bi to podržali ili naučnih objašnjenja koja povezuju izlaganje EMP sa leukemijom (NIEHS,2002) i (ICNIPR, 1998 i 2009). Zbog potencijalnog uticaja EMP na ljudsko zdravlje, treba da se poštuje bezbedna udaljenost između emitora EMP-a kao što su dalekovodi ili trafostanice i stambenih područja. Međunarodne organizacije su definisale standarde za izlaganje EMP-u kao što je prikazano dole: Tabela 48: međunarodni standardi za izlaganje EMP-u

Izlaganje (60 Hz) Električno polje

Magnetno polje

Radnici 8.3 kV/m 4.2 G

Javnost 4.2 kV/m 0.833 G

Izvor: ICNIRP, 1998


U okviru našeg projekta, samo dalekovodi i trafostanice će verovatno imati efekte na ljudsko zdravlje. Dalekovod može da bude ili iznad glave ili ispod zemlje i oba tokom rada proizvode električno polje kao i magnetno polje. Podzemni vodovi ne stvaraju električno polje iznad zemlje ali mogu da stvore magnetno polje iznad zemlje (NIEHS, 2002). Dalekovod od 220 kV i trafostanica (220/35 kV) će se izgraditi u okviru projekta vetroparka u Alibunaru. U daljem tekstu ćemo proceniti uticaj dalekovoda i trafostanica na ljudsko zdravlje.

Osetljivost na EMP

Unutar tampon zone od 500m od dalekovoda i trafostanice nema kuća niti mesta do kojih ljudi redovno dolaze (npr. sportski centar ili centar za rekreaciju, staze za šetanje itd.). Najbliža kuća u odnosu na dalekovod je u Padini 1,5km dalje a najbliža kuća od podstanice je u Vladimirovcu na udaljenosti od 5,4km. Nema kuća unutar radijusa od 1km oko dalekovoda i trafostanica. Osetljivost receptora je veoma mala.

Metodologija za procenu uticaja na kuće

Područje uticaja i granice Kao prvo područje uticaja proučavali smo prvih 100m oko dalekovoda i podstanica gde bi se moglo primetiti EMP. Za celokupno studijsko područje smo posmatrali 1km oko projekta. Metodologija Kako bismo proučili uticaje uporedili smo trenutna saznanja o EMP sa karakteristikama projekta.


Procena uticaja

A. Uticaj EMP-a koji emituju dalekovod i podstanice tokom eksploatacije Na daljini od 91m i tokom prosečne potražnje za električnom energijom magnetno polje iz većine vodova može biti slično tipičnim pozadinskim nivoima koji se mogu naći u većini kuća. Daljina na kojoj se magnetno polje iz vodova ne razlikuje od tipičnih pozadinskih nivoa se razlikuje za različite tipove vodova (NIEHS, 2002). Tabela 49: tipični nivoi EMP za vodove u dalekovodu od 115 kV

Napon u dalekovodu

Daljina (m)

EMP

(na visini od 1 m iznad zemlje)

115 kV 230 kV 500 kV

0 Električno polje (kV/m) 1.0 2.0 7.0

Srednja vrednost magnetnog polja (mG)

29.7 57.5 86.7

15 Električno polje (kV/m) 0.5 1.5


6.5 19.5

20 Električno polje (kV/m) 3.0


29.4



1.7 7.1 12.6



0.4 1.8 3.2



0.2 0.8 1.4

Izvor : NIEHS, 2002

Tabela gore prikazuje da EMP koje emituju različiti dalekovodi, od 220 kV na udaljenosti od 91m električno polje iznosi: 0,01 kV/m a magnetno polje je 0,8 mG. Ovo je dosta ispod nacionalnog standarda za izlaganje EMP-u i manje je nego vrednosti koje emituju blender,


mikrotalasna rerna, mašina za sudove ili usisivač koji se nalaze 0,61m od receptora kao što je prikazano u tabeli niže. Tabela 50: prosečna jačina magnetnog polja od kućnih aparata

Prosečna jačina magnetnog polja (mG)

Udaljenost od izvora (m)

Električni aparati 0,15 0,3 0,61 1,22

BLENDERI 70 10 2 -

KAFE APARATI 7 - - -

MIKROTALASNA RERNA

200 4 10 2

ELEKTRIČNA RERNA 9 4 0 -

MAŠINA ZA PRANJE SUDOVA

20 10 4 -

MAŠINA ZA PRANJE VEŠA

20 7 1 -

USISISVAČI 300 60 10 1

Izvor : NIEHS, 2002 Električno polje iz dalekovoda je relativno stabilno zbog voda napona koji se ne menja mnogo, ali magnetno polje na većini vodova dosta varira kako se menja struja na promene opterećenja. Tokom vrhunca opterećenja (oko 1% vremena) magnetno polje je dva puta jače od gore navedenih srednjih nivoa. (NIEHS, 2002). Čak i kada je magnetno polje dva puta jače tokom vrhunca opterećenja na daljini od više od 1km neće biti uticaja na ljudsko zdravlje. Dalekovod i trafostanica se nalaze na dovoljnoj udaljenosti od stambenih naselja. Nema uticaja na ljudsko zdravlje usled EMP-a.


7. PROGRAM PRAĆENJA ŽIVOTNE SREDINE I DRUŠTVA (ESMP) U skladu sa PR1, kompanija WindVision je sačinila Program praćenja životne sredine i društva (ESMP) tako da viši rukovodioci iz kompanije primaju redovne procene uspešnosti sistema za upravljanje životnom sredinom i društvom i/ili napretkom u primeni Akcionog plana (ESAP) na osnovu prikupljenih sistemskih podataka i analiza. Priroda, obim i učestalost takvih izveštavanja je prilagođena aktivnostima koje su identifikovane i preduzete u okviru Akcionog plana i opisane u tabeli dole. Kompanija WindVision se obavezala da informiše Evropsku Banku za obnovu i razvoj (EBRD) o novostima u napretku implementacije njihovog Akcionog plana kao dela redovnog izveštavanja Banci. Unapređenje sistema praćenja Aktivnosti praćenja će se prilagoditi prema učinku iskustva i povratnim informacijama. Praćenje projekta od strane EBRD Kompanija WindVision se obavezala da olakša posete radi praćenja na njihove lokacije specijalistima za životnu sredinu ili društvo EBRD, ili konsultantima koji deluju u ime EBRD.


Faza Parametar Opis aktivnosti Vreme Troškovi/

Troškovi po godini

Institucionalna odgovornost

Pokazatelj

Izgradnja Emisija prašine Posmatranje lokacije i merenja nivoa prašine uređajem za merenje (kao što je određeno zakonom)

30 minuta dnevno

Deo ugovora

Građevinska kompanija

Količina prašine u vazduhu

Izgradnja Zagađenje zemljišta (hemijska curenja)

Posmatranje lokacije 30 minuta dnevno

Deo ugovora


Broj i površine curenja na zemljište

Izgradnja Zagađenje zemljišta (upravljanje otpadom)

Posmatranje lokacije 15 minuta dnevno

Deo ugovora


Količina domaćeg čvrstog otpada koja nije odložen na odgovarajući način

Izgradnja Zaštita na radu Interne kontrole zdravlja, bezbednosti i životne sredine (HSE)

1 h mesečno Deo ugovora


Poznavanje standarda i mera za implementaciju zaštite na radu (OHS) od strane radnika

Eksploatacija Buka i vibracije Merenje buke odgovarajućim fonometrom

1 dan mesečno

Deo ugovora

IMS Institute Nivo decibela u okolnim stambenim naseljima

Eksploatacija Efekat senke Praćenje učestalosti rotora u kontinuitetu U kontinuitetu

Deo ugovora

Tim za održavanje

Grafikoni pokazuju učestalost rotora tokom godine

Eksploatacija Odbacivanje leda

U kontinuitetu proveravati krivu struje i temperature vazduha od septembra do maja.

U kontinuitetu

Deo ugovora

Tim za održavanje

Grafikoni pokazuju krivu struje i temperature vazduha od septembra do maja.

Eksploatacija Zagađenje zemljišta (maziva)

Kontrola nivoa maziva u gondolama vetroturbina i u trafostanicama i praznom sistemu za zadržavanje.

Kao što je definisano za korišćeni uređaj

Deo ugovora

Tim za održavanje

Nivo maziva, stanje sistema za zadržavanje

Eksploatacija Zagađenje zemljišta

Kontrola ulja za podmazivanje Rutinska obaveza

Deo ugovora

Tim za održavanje

Prisustvo curenja na projektnom području i mere preduzete da se reši problem.


Faza Parametar Opis aktivnosti Vreme Troškovi/ Troškovi po godini


Pokazatelj

(hemijska curenja)

nakon redovne aktivnosti

Eksploatacija Zagađenje zemljišta (upravljanje otpadom)

Posmatranje lokacije Po viđenju uz dodatne kontrole svakih 6 meseci

Deo ugovora

Tim za održavanje

Količina domaćeg čvrstog otpada koja nije odložen na odgovarajući način

Eksploatacija Zaštita na radu (OHS)

Interne kontrole zdravlja, bezbednosti i životne sredine (HSE)

1 h svaka 4 meseca

Deo ugovora

Rukovodilac projekta

Poznavanje standarda i mera za implementaciju zaštite na radu (OHS) od strane tima za održavanje

Eksploatacija Ptice Posmatranje reproduktivnog uspeha stepskog sokola

Mart-Jun (10 dana mesečno

4 500 € Tim ornitologa Broj i lokacija gnezda stepskog sokola

Eksploatacija Ptice Nastavak praćenja migracija ptica korišćenjem radarske tehnologije

Cele godine 35 000 € Tim ornitologa i stručnjaci za radar

Identifikacija vrsta i broj primećenih ptica, mape puteva migracije

Eksploatacija Slepi miševi Nastavak praćenja slepih miševa korišćenjem Chirotech tehnologije

Cele godine 25 000 € Tim za slepe miševe i Chirotech

Identifikacija vrsta i broj primećenih slepih miševa u zoni opasnosti od vetroturbina

Eksploatacija Ptice i slepi miševi

Istraživanje mrtvih ili povređenih ptica i slepih miševa na lokaciji

Rutinska obaveza nakon redovne aktivnosti

Deo ugovora

Tim za održavanje

Broj i lokacija mrtvih ili povređenih ptica i slepih miševa

Eksploatacija Razmatranje rezultata programa praćenja sa Zavodom za zaštitu prirode u Novom Sadu

3 sata godišnje

Deo ugovora


Zapisnici sa sastanka, liste i potpisi učesnika, rešenja doneta kako bi se poboljšala efikasnost mera za ublažavanje

Eksploatacija Efekat senke, odbacivanje leda, zaštita na

Godišnji sastanci sa lokalnim akterima koji će biti pogođeni.

3 sata godišnje

Deo ugovora


Zapisnici sa sastanka, liste i potpisi učesnika.


Faza Parametar Opis aktivnosti Vreme Troškovi/ Troškovi po godini


Pokazatelj

radu


Documents

Procene uticaja na društvenu sredinu za projekat vetro ... · PDF fileEFEKAT SENKE ... Osnovno istraživanje komunalne buke