Filozofiia i druilvo ll t989, str. 25-f8

ZORAN OBRENOVIC Pregledni dianah UDK 141.82

PROBLEMATIENA SAMORAZUMLJIVOSTNORMATIVNOG I JUGOSLOVENSKI MARKSIZAM

Kad je krajem sedamdesetih godina i kod nas najzadobjar,ljena kriz,a marksizma, kao rezultat neuspeha je4-nog politidkog projekta, zavlaclalo je osedanie da ie mark-sizam konadno intelektuaino mrt,av i da svako bavljenjenjime zavrSava u dosadi op5tih mest,a.

Za razliku od u mnogo dernu konjunkturne ali ne iuvek dovoljno artikul.isane kritike marksizma, koja svojemetodsko ish,odiSte im,a u stvarnorsti real socijaliz'na, Zo-ran Dindi6,,autor knjige: Jesen dijalektike,' postupaobrnuto; ishodi5te se pok,azuje s,ada kao moguia konsek-venca, tzvod odredene forme argumentacija, odredenogoblika odnoienja prema svetu n,a kojoj podiva kritidkateorija drr-ritva. Praktidko politidke konsekverrce mark-sizma se sagiedavaju u svetlu njegove ,argumentatirmeosnove. Ovai postupak kritike marksizma ie svakako teo-rijski uverliiviji. Osloboden je i zamki jeftine politiza-cije, jednoznadno-g dovodenja u vezu politidke real:r,ostiI t,amog teorijskog sklopa na koji se ta re,alnost poziva ixo;e neretko zavrSava u sintagmi Marks : Gulag. Tema-tizovanjem i kritidkim is,pitiianiem pretpostavk-i mark-sistiitog diskurza kao i ukazivanlem na

-odsustvo samo-

lerleksije, utemeljenosti, argumentativnih manjkavostif.ao 3 nrotivrednosti ko'je leZe u samim temeijima mark-llstickoS post,ava, s jedne strane, a s druge smedtanjem31oq tegrijskog nazora u tr,adiciju dorninantne linije ev-rupske duhovnosti (filozo,fija subj ektiviteta), Eindii

- uspe-

--l

,"*" Eindii. Jesen clijolekfike, Mladost, Beograd, 198?.

25

va ne samo da ukaZe na teorijske nekohzistentnosti do-vodeii ih u vezu s ideolo5kim i istorijskim sadrZajima,nego isto tako da o jednoj staroj temi progovori na novj interesantan nadin. Razmatranje marksizma u kontekstufilozofije subjektiviteta pokazuje se kao istraZivadki plo-donosno pclje.

Poseban kvalitet knjige je upravo njena sposobnostda se propitivanjem logike utemeljenja kritidke teorije,pitanja koje se nikada nije ozbiljno postavljalo u okvirujugoslovenskog marksizma, istovremeno implicitno uklju-di u tekuiu polemiku i problematizovanje pozicija jugo-siovenskog marks,izma. Time Dintlii uveliko nadilazi onoito je sebi stavio u neposredni zadatak. Ono 5to se go-dinama smatralo izvesnim i odiglednim u marksizmu od-jednom se pokazalo daleko od samorazumljivosti.

Naime politidki progoni sredinom sedamdesetih go-dina onemoguiili su teorijsko dozrevanje jugoslovenskogmarksizma kao i njegovu kritidku refieksiju. PraktidnookruZenie je svaku moguiu kritiku prevodilo u sferu po-iitike. Upravo ova potencijalna politidka instrumentali-zacija onemoguiila je kritidku rasp'ravu o jugoslovenskommarksizmu. flni se najzad da je to vreme proSlo i dajednom zapodeta diskusija posle prisilne pauze traZi svojprirodni nas'tavak. DanaSnja jugoslovenska polemika oprirodi marksizm,a, za razliku od diskusija Sezdesetih go-clina, ne odvija se u okviru spora o fund,am'entalnim pret-postavkama marksizma, nego u okviru jednog teonijsliii poiitidki odsudniieg pitanja, kritidkog pro'cenjivanja tihpretpost,avki oko kojih vi5e ili manje polstoji konsenzus.

Aktuelnost knjige je u tome Sto usvaja i podvrgavakritidkom propitivanju filozofski dominantne interpreta-cije marksizm,a, osvetljavajuie njihove nereflektovanepretpost,avke i pokazujuii im vlastito teorijsko i p,raktidkon,a1idje. Upravo ovo propitivanje ternelja marksizma, po-kazivanje njegove teorijske insuficijencije, njegove para-doksalne strukture koja je proizvod sukoba logike sistemai deklarativnih zahteva sistema, dovodi u sumnju posto-je6e modele samorazumevanja marksizma.

S druge strane, moZda jo6 znadajnija, je jntencijaautora da iza prividne raznolikosti Skola i struja mark-sizma, predstave o nesvodivoj razlici koja je uvelikohranjena neprekidnim politidkim i ideolo5kim sukobima,

rekonstrui5e onu poziciju-koja ih u izvesnoj meli,sy.gdi.l- zaiednidki imenitelj. Naime, situiraju6i marksistidkiJirf.rt, u tradiciju filozofije subjektiviteta (posredstvorn

iialize razliditih str,ategija zasnivanja socijalne kritikeLoje su imaie i svoje teorijske i istorijsko-politidke rc-or6zente). u kontekst *ideino istorijskog utemeljenjattorrog veka.., Eindii uspeva ne samo da svede na r.a-zumnu meru teorijske razlike unutar samog marksizma,neqo na izvestan nadin dovodi u pitanje vaZnost ovih.azlika u odnosu na kna.inii cilj, projekt emancipovanogdru5tva. Imanentna diialektika marksistidke teorije naiedan paradoksalan nadin vlastite ciljeve prevodi u sll-brotnost; ideja slobode elaborirana u okvirima filozofijeiubjektiviteta i na njoj utemeljen projekt emancipacijeneprekidno izneveravaju investicije i odekivanja akter,a.Duh sinteze se pokazuje kao pogub.an za ideju emanci-pacije. Ova pozicija utoliko nameie jed,an novi pogledna istoriju marksizma, i uveliko relativizuje dosada5njepodele i klasifikacije. Razlika izmedu ortodoksnog m,ank-sizma i neomarksizma je daleko manja u smislu teorijskeutemelienosti emancipato'rskog projekta, nezavisno odpr,aktidko-politidkih udinaka ovih pozicija, nego Sto nji-hovi zastupnici misle.

Upravo ovi zakljudci koji se nuZno namedu tokomditanja knjige dine je bitnim momentom u razm,atranjuaktuelne sit,uacije jugo,slovenskog marksizma i njegovogkritidkog preispitivanja. Ova kritika marksizma, svakakojedna od naitemeliniiih kritika marksizma kod nas, po-staie tim znadajnija Sto i sam Dindii izLazi iz marksistiEketradicije.

Odredujuii svoje istraZivanje kao propitivanje onihpretpostavki kritidke teo,rije druStva na kojima podivalMarksova',sinteti5uia peripektiva* Dindii rrt"u",ri" dakritidka- teorija dru5tva kao kritika politidke ekonomijet socijalna kritika podiva na dve pretpostavke: a) napretpostavci o fundamentalnoi krizi grattanskog sveta,prema. kojoj egzistencija gradanskog iveta istrlpa kaopovreda normi istinitog Zivljenja i b) na pretpos-tavci o1t3-stojanju logike isto,rij? kojbm" je -garantovana* to,talnaem_ancipacija dovedanstva. Na taj naEin odredena je onauormatirzna instanca u dijoj opilci se sklop gra&anskereprodukcije Zivota pojavljuje fao krizni sklop"a teorija

26 27

va ne samo da ukaZe na teorijske nekohzistentnosti do-vodeii ih u vezu s ideolo5kim i istorijskim sadrZajima,nego isto tako da o jednoj staroj temi progovori na novj interesantan nadin. Razmatranje marksizma u kontekstufilozofije subjektiviteta pokazuje se kao istraZivadki plo-donosno pclje.

Poseban kvalitet knjige je upravo njena sposobnostda se propitivanjem logike utemeljenja kritidke teorije,pitanja koje se nikada nije ozbiljno postavljalo u okvirujugoslovenskog marksizma, istovremeno implicitno uklju-di u tekuiu polemiku i problematizovanje pozicija jugo-siovenskog marks,izma. Time Dintlii uveliko nadilazi onoito je sebi stavio u neposredni zadatak. Ono 5to se go-dinama smatralo izvesnim i odiglednim u marksizmu od-jednom se pokazalo daleko od samorazumljivosti.

Naime politidki progoni sredinom sedamdesetih go-dina onemoguiili su teorijsko dozrevanje jugoslovenskogmarksizma kao i njegovu kritidku refieksiju. PraktidnookruZenie je svaku moguiu kritiku prevodilo u sferu po-iitike. Upravo ova potencijalna politidka instrumentali-zacija onemoguiila je kritidku rasp'ravu o jugoslovenskommarksizmu. flni se najzad da je to vreme proSlo i dajednom zapodeta diskusija posle prisilne pauze traZi svojprirodni nas'tavak. DanaSnja jugoslovenska polemika oprirodi marksizm,a, za razliku od diskusija Sezdesetih go-clina, ne odvija se u okviru spora o fund,am'entalnim pret-postavkama marksizma, nego u okviru jednog teonijsliii poiitidki odsudniieg pitanja, kritidkog pro'cenjivanja tihpretpost,avki oko kojih vi5e ili manje polstoji konsenzus.

Aktuelnost knjige je u tome Sto usvaja i podvrgavakritidkom propitivanju filozofski dominantne interpreta-cije marksizm,a, osvetljavajuie njihove nereflektovanepretpost,avke i pokazujuii im vlastito teorijsko i p,raktidkon,a1idje. Upravo ovo propitivanje ternelja marksizma, po-kazivanje njegove teorijske insuficijencije, njegove para-doksalne strukture koja je proizvod sukoba logike sistemai deklarativnih zahteva sistema, dovodi u sumnju posto-je6e modele samorazumevanja marksizma.

S druge strane, moZda jo6 znadajnija, je jntencijaautora da iza prividne raznolikosti Skola i struja mark-sizma, predstave o nesvodivoj razlici koja je uvelikohranjena neprekidnim politidkim i ideolo5kim sukobima,

rekonstrui5e onu poziciju-koja ih u izvesnoj meli,sy.gdi.l- zaiednidki imenitelj. Naime, situiraju6i marksistidkiJirf.rt, u tradiciju filozofije subjektiviteta (posredstvorn

iialize razliditih str,ategija zasnivanja socijalne kritikeLoje su imaie i svoje teorijske i istorijsko-politidke rc-or6zente). u kontekst *ideino istorijskog utemeljenjattorrog veka.., Eindii uspeva ne samo da svede na r.a-zumnu meru teorijske razlike unutar samog marksizma,neqo na izvestan nadin dovodi u pitanje vaZnost ovih.azlika u odnosu na kna.inii cilj, projekt emancipovanogdru5tva. Imanentna diialektika marksistidke teorije naiedan paradoksalan nadin vlastite ciljeve prevodi u sll-brotnost; ideja slobode elaborirana u okvirima filozofijeiubjektiviteta i na njoj utemeljen projekt emancipacijeneprekidno izneveravaju investicije i odekivanja akter,a.Duh sinteze se pokazuje kao pogub.an za ideju emanci-pacije. Ova pozicija utoliko nameie jed,an novi pogledna istoriju marksizma, i uveliko relativizuje dosada5njepodele i klasifikacije. Razlika izmedu ortodoksnog m,ank-sizma i neomarksizma je daleko manja u smislu teorijskeutemelienosti emancipato'rskog projekta, nezavisno odpr,aktidko-politidkih udinaka ovih pozicija, nego Sto nji-hovi zastupnici misle.

Upravo ovi zakljudci koji se nuZno namedu tokomditanja knjige dine je bitnim momentom u razm,atranjuaktuelne sit,uacije jugo,slovenskog marksizma i njegovogkritidkog preispitivanja. Ova kritika marksizma, svakakojedna od naitemeliniiih kritika marksizma kod nas, po-staie tim znadajnija Sto i sam Dindii izLazi iz marksistiEketradicije.

Odredujuii svoje istraZivanje kao propitivanje onihpretpostavki kritidke teo,rije druStva na kojima podivalMarksova',sinteti5uia peripektiva* Dindii rrt"u",ri" dakritidka- teorija dru5tva kao kritika politidke ekonomijet socijalna kritika podiva na dve pretpostavke: a) napretpostavci o fundamentalnoi krizi grattanskog sveta,prema. kojoj egzistencija gradanskog iveta istrlpa kaopovreda normi istinitog Zivljenja i b) na pretpos-tavci o1t3-stojanju logike isto,rij? kojbm" je -garantovana* to,talnaem_ancipacija dovedanstva. Na taj naEin odredena je onauormatirzna instanca u dijoj opilci se sklop gra&anskereprodukcije Zivota pojavljuje fao krizni sklop"a teorija

26 27

kao kritika. U tom smislu leza o fundamentalnoj krizigrad,ans,kog sveba, koia figurir.a u celini Marksovog delai iznutra ko,nstitui5e n.legov misaoni sklop, zahteva svojekritiiko obrazloZenje koje ie tim znadajnije Bto ie prozir-nost. evidencija kauzalnog sklopa kritike i krize rnanja.Pro,blem ne nastaie, po Dindiiu, u samom ,odredenju gra-danskog sklo'p.a kao kriznog, problem nastaje onog mo-menta kad se taj krizni sklop poku5a kategorijahrozrahvatiti. Pokazuje se da poku3aji kategoriial,nog fiksi-ranja temeljnog rascepa egzistencije i esencije, faktidkogi normativnog, istine i empirije, ni kod samog Marksar-risu jednoznadno odredeni.

Ako pojam utemeljenja odredimo kao eksplikacijudobrih razloga u korist uverljivosti odredene teorijsketvorevine, onda sa sigurnoicu moZemo, z,ajedno sa auto-rom, konstatovati d,a kod Marks,a u celini izo,st,aje s,aznaj-no-kritidka refleksija vlastitih teorijskih pretpostavki,koja ie od Dekart,a nadalje snr,atrana metodidki o,b'avez-nom, kao i refleksija kauzalnog sklopa kritike i krize kojaje implicitna i konstitutivna pretpo,st,avka njegove teorijedruitva.

Upravo ovaj izostanak utemeljenja vlastitog teorij-skog i kritidkog postupk,a kod Marksa, nalaZe Dindiiuda u osvetljavanju i pr,opitirranju neekspiiciranih pret-postavki sistema i njihovog porekla pr,qvede zahvat re-konstrukcije. Ovo traganje se ne iscrpli.rlje u rekonstruk-ciji i eksplikaciii pretpostavki ,i medusobnog odnosa so-ciialne kritike i socijalne te,onije, nego uveliko osvetljavateoriiske i praktidke uzroke i posled,ice potiskivanj a aaz-najno kr'itidke refleksije.

Ovako skiciran zadat,ak nametnuo ie autoru i metoduistraZivanja. Odustaje se od generahrog zahteva d,a seuhvati u jednom potezu op5ti duh dela. On 6e se poka-zati tek na kraju kao rezultat minucioznih, filigr,anskiprovedenih tekstual,nih analiza, kao pozicij,a, anticipirajmoto vei ovde, fitrozofije subjektiviteta.

Rezultat analize, koj,a se ne pita toliko ,o istinosnon:statusu teorije, koliko o njenoj formal,noj, metodskoj iz-gr,adenosti poh,azade paralelnu egzistenciju dve logikeunutar Marksove kritidke teoriie koje se ne mogu dove,stiu jedinstvo. Upr:avo napetost izmedu o,ve (metafizikasubjektiviteta) sveprisutne ali nereflektovane osnove so-

ciialne kritike _s jedne str'ane i s druge intencije da se na

manifestnom planu argumentacije normativna osnova pri-

i<riie prividno'm .objektivizacijom i empirizacijom udini6e

ituikriru* problematidnom teonijsko'm konstelacijom.

Naime, ako se pode od Marksovog sam,orazumevanja

vlastite teoriiske poizcije eliptidki kondenzova,ne u pojmunauini socijalizant kao o'nog tipa dru5tvene te'ori je dijasu formalna svojstrza istorrremeno, naudnost i kritidnostn snrislu deskripciie i l<ritike jednog oblika Zivot,a, ondaje pitanie ne samo da ii se njegovi ,eksplicitni metodo-lolki zahtevi mogu primeniti na teoriju u kojoj su for-mulis,ani. nego I kakve su teo,ri'iske i praktidke posledicenesamerli ivosti izmedu deklarativnih pretenzija sistema istvarnog teorijsl<og zas,nivania i izvodenia sistema, izmeduone linije arguirrentacije rrodene logikom metafizike sub-jektiviteta i logikom nauke. Upr,avo iz neko,nvergentnostiova dvir algumentativna po,retka proistidu sporna mesta,(beline na nivou manifestne logike) ma.rksistidke teoriiei prakse. Neuvirlanje ovog vodi teo.riiskom lutaniu komesc nc v ic l i kra j . Ulo l iko rekonstrukt ivn i za l tvat bsvet l ic-nj:r probl,ematil<c rrten'reljenia birza voden ne samo egie-gelsko istori iskim intere-qom za iednu teoriiu dru5Tva,vci danas irla duJcoko praktid,an smisao. (t im veii Sto jenckritidka dominaciia odredenog modela izralenija). IzTazse stoga kri je u osveiienju ,i sudeljavaniu ova dla argu_mentar:io.na niza: dubinskog i manifestnog, transcendEn_talircg-j obiektivistidkog. Nezakiiudenost \ iarkso"og .irt*-na pokazaie s,e u tom sveflu ne kao siudajnost v"ei kaoniegova esenci.ialna odredba.

,_..,..O=11:dyir-ri i f i tozofi iu subjektiviteta kao onu pozicijutto.1a polazi od , :luton,omne subjektivnosti kao izrrornog ineuslovlienog._principa sveta..2

"Dindii ukazuje da se" uoxvtru ove slii<c. sveta ne odviia samo legitimiciia novogveka u protivst,avu..spran srednjovekovne strike sveta,

):,9'."^9." je. oya pozicijinaslednik onog zahteva za univer_/-c,rruscu. ls[rna na druslim osnovama. koji je teologiia

3 3 i'] : I ll I prc d g.a c1a n'ii ;n' - J;; i iu"l' o"r.'u.r

"" ;;i.;Ul;:,::.._:_"t,.1ska izvesnost pozicije subjekta osigura aktom':rrsL,ioICK€ sumnie ubrzo je razvijen i kao zahtev zanloralnorn i praiitidjcom izvesnoiiJ.- bptjmizam gradan_

s."d,' i;3;l'rP"]"fiif" iektiuno st i nq,sili e, IIc sso srbije, Beo-

28 29

kao kritika. U tom smislu leza o fundamentalnoj krizigrad,ans,kog sveba, koia figurir.a u celini Marksovog delai iznutra ko,nstitui5e n.legov misaoni sklop, zahteva svojekritiiko obrazloZenje koje ie tim znadajnije Bto ie prozir-nost. evidencija kauzalnog sklopa kritike i krize rnanja.Pro,blem ne nastaie, po Dindiiu, u samom ,odredenju gra-danskog sklo'p.a kao kriznog, problem nastaje onog mo-menta kad se taj krizni sklop poku5a kategorijahrozrahvatiti. Pokazuje se da poku3aji kategoriial,nog fiksi-ranja temeljnog rascepa egzistencije i esencije, faktidkogi normativnog, istine i empirije, ni kod samog Marksar-risu jednoznadno odredeni.

Ako pojam utemeljenja odredimo kao eksplikacijudobrih razloga u korist uverljivosti odredene teorijsketvorevine, onda sa sigurnoicu moZemo, z,ajedno sa auto-rom, konstatovati d,a kod Marks,a u celini izo,st,aje s,aznaj-no-kritidka refleksija vlastitih teorijskih pretpostavki,koja ie od Dekart,a nadalje snr,atrana metodidki o,b'avez-nom, kao i refleksija kauzalnog sklopa kritike i krize kojaje implicitna i konstitutivna pretpo,st,avka njegove teorijedruitva.

Upravo ovaj izostanak utemeljenja vlastitog teorij-skog i kritidkog postupk,a kod Marksa, nalaZe Dindiiuda u osvetljavanju i pr,opitirranju neekspiiciranih pret-postavki sistema i njihovog porekla pr,qvede zahvat re-konstrukcije. Ovo traganje se ne iscrpli.rlje u rekonstruk-ciji i eksplikaciii pretpostavki ,i medusobnog odnosa so-ciialne kritike i socijalne te,onije, nego uveliko osvetljavateoriiske i praktidke uzroke i posled,ice potiskivanj a aaz-najno kr'itidke refleksije.

Ovako skiciran zadat,ak nametnuo ie autoru i metoduistraZivanja. Odustaje se od generahrog zahteva d,a seuhvati u jednom potezu op5ti duh dela. On 6e se poka-zati tek na kraju kao rezultat minucioznih, filigr,anskiprovedenih tekstual,nih analiza, kao pozicij,a, anticipirajmoto vei ovde, fitrozofije subjektiviteta.

Rezultat analize, koj,a se ne pita toliko ,o istinosnon:statusu teorije, koliko o njenoj formal,noj, metodskoj iz-gr,adenosti poh,azade paralelnu egzistenciju dve logikeunutar Marksove kritidke teoriie koje se ne mogu dove,stiu jedinstvo. Upr:avo napetost izmedu o,ve (metafizikasubjektiviteta) sveprisutne ali nereflektovane osnove so-

ciialne kritike _s jedne str'ane i s druge intencije da se na

manifestnom planu argumentacije normativna osnova pri-

i<riie prividno'm .objektivizacijom i empirizacijom udini6e

ituikriru* problematidnom teonijsko'm konstelacijom.

Naime, ako se pode od Marksovog sam,orazumevanja

vlastite teoriiske poizcije eliptidki kondenzova,ne u pojmunauini socijalizant kao o'nog tipa dru5tvene te'ori je dijasu formalna svojstrza istorrremeno, naudnost i kritidnostn snrislu deskripciie i l<ritike jednog oblika Zivot,a, ondaje pitanie ne samo da ii se njegovi ,eksplicitni metodo-lolki zahtevi mogu primeniti na teoriju u kojoj su for-mulis,ani. nego I kakve su teo,ri'iske i praktidke posledicenesamerli ivosti izmedu deklarativnih pretenzija sistema istvarnog teorijsl<og zas,nivania i izvodenia sistema, izmeduone linije arguirrentacije rrodene logikom metafizike sub-jektiviteta i logikom nauke. Upr,avo iz neko,nvergentnostiova dvir algumentativna po,retka proistidu sporna mesta,(beline na nivou manifestne logike) ma.rksistidke teoriiei prakse. Neuvirlanje ovog vodi teo.riiskom lutaniu komesc nc v ic l i kra j . Ulo l iko rekonstrukt ivn i za l tvat bsvet l ic-nj:r probl,ematil<c rrten'reljenia birza voden ne samo egie-gelsko istori iskim intere-qom za iednu teoriiu dru5Tva,vci danas irla duJcoko praktid,an smisao. (t im veii Sto jenckritidka dominaciia odredenog modela izralenija). IzTazse stoga kri je u osveiienju ,i sudeljavaniu ova dla argu_mentar:io.na niza: dubinskog i manifestnog, transcendEn_talircg-j obiektivistidkog. Nezakiiudenost \ iarkso"og .irt*-na pokazaie s,e u tom sveflu ne kao siudajnost v"ei kaoniegova esenci.ialna odredba.

,_..,..O=11:dyir-ri i f i tozofi iu subjektiviteta kao onu pozicijutto.1a polazi od , :luton,omne subjektivnosti kao izrrornog ineuslovlienog._principa sveta..2

"Dindii ukazuje da se" uoxvtru ove slii<c. sveta ne odviia samo legitimiciia novogveka u protivst,avu..spran srednjovekovne strike sveta,

):,9'."^9." je. oya pozicijinaslednik onog zahteva za univer_/-c,rruscu. ls[rna na druslim osnovama. koji je teologiia

3 3 i'] : I ll I prc d g.a c1a n'ii ;n' - J;; i iu"l' o"r.'u.r

"" ;;i.;Ul;:,::.._:_"t,.1ska izvesnost pozicije subjekta osigura aktom':rrsL,ioICK€ sumnie ubrzo je razvijen i kao zahtev zanloralnorn i praiitidjcom izvesnoiiJ.- bptjmizam gradan_

s."d,' i;3;l'rP"]"fiif" iektiuno st i nq,sili e, IIc sso srbije, Beo-

28 29

skog subjekta, koji je podivao na prosvetiteljslioj veri daumna zajednica i sama umnost mora biti rezult-at aktiv-nosti subjekta, ubrzo je do5ao s jakobinskom diktaturomkao do \raja provedenim principorn subjektivnosti usumnju. Sublimacija,'.praktidko-politidka demonstracijaprincipa subjektirmosti.. 11 teror, nametala je pitanje ki-ko je moguia zajednica pod pretpostavkorn umnog i au-to'nomnog pojedinca. Odgovor je bio: nasiljem nad poje-dincem. Na taj nadin se prosvetiteljstvo piefunkcionisilou totalitarizam. U tom smislu Dindii poziciju filozofijesubjektiviteta posmatra- iz aspekta socilalno-praktidkogiskustva,r iz aspekta pokulaja 1 neuspeha socijab:e intelgracije novovekovnog ljudstva. Upr:avo ova paradoksalnastruktura prosvetiteljstva diji ss -putevi slobode naknad_no pokazuju kao carski putevi kb poftinjenosti.. obele-l.ava i sam misaoni korpus marksizma. poSavSi od ovoguvida moZemo redi da je knjiga Jesen dijalektike logidainasta.vak prethodne knjige Subjektivnost i nasitiel

Ako se ima u vidu da je metafizika slobode brrrorr"Marlrsove

.socijalne teorije (teza ko1'a se upadljivo nagla_sava od strantce d.o stranice), osnova odakle je moguieprovesti r'eko,nstruktivni zahvat i uspostaviti" jedin"stvoI\,farksovog dela, onda je pjtanje o raLloztm" M;rk;;;;gv.raianja pretpostavkarna filozoiije subjektiviteta i,,"""k1tiviranju njenog priguSenog salnainog pgtencijala*a uvreme, kad me,todski model prirohnJ nauke do,miniraevropskom scenorn I kad ga sam M,arks prihvata-k-aomodei naudnog istraZivanja

-od izuzetnog ,nidala.

t,_r Povratak pretpostavkama metafizife sub;"ektiviteta.

fiako nagla5ava Dindii nije praien odgovarajuiim tema_tizova.njem od.nosa. filozoii;e i nauke, ternatizovanjem1l:^?q,,f"rggpa, koji je nastao izmedu dve slike sveta 1te-leoroske r inst'runrentaristidke) u okviru kojih se legitimiieliyli^J.t1.i. i<oji .je rezuuirao margina[zdojom iirr-ir:"suo.lektrvlteta i dominacijom metodskog posiupka prirod_ne nauke. Izostanak.tematizovanja nij6

-rt,rer;'an *do i.posledica,rnaterilalistidki recipirane firozofiie" surffiiivi-

.. . 3 U _>pl-ogramu filozofije sinteze ljel ( . .. )sistematizovano so;cijalnopolitidko iskustvo novog veka,

"si orijentirima z,a.prevla-davanje post-feudalne t*ize i"ntegr

"ii1ii g;i,1;;;rO"orll. ;;;;;",s t r . 13 .

a Z. Dlrndit: -Jesen dijalektike-, str. 2b,

teta, Marks, je svestan ovog rascepa, ali kako se ne baviidejno. istorijskim:zasnivanjem gradanske civilizacije,idejnim kontroverzama Llnutar kojih stide vlastitu samo-svest, nego' je posmatra.kao moment dijalektike proizvod-nih snaga i odnos,a to ga drarnatika ovog rascepa inte-resuje, samo'kao nuZni:,rnornent, dljalektike oslobodenja injome .zagar:antovarle perspektive ponorme sinteze.

, Interpgetirajuii znanie kao-fo'rmu socijalne reflek-sije, kao, moment dijalektike druStvenog rada, Marks,prema Dindiiu, prihvata sagnajni postupak'prirodne nau-ke:kao legitiman u onoj rneri u kojoj .se samo gradanskodru5tvo pojavljuje kao objekat, kao strukt,ura dija se di-namika oblikuje nezavisno od volje, socijah:ih aktera, alije,istovremenoo podvrgava kr:itici u smislu da ne posedujc:adekvatnu svest o 'rtemelju vlastitog vaZenja-, o sebikao kcnstitutivnom momentu jednog otudenog socijalnogsklopa lcoji je prevodi u ideologiju.

U :tom smislu, neuspeh sinteze nauke o ,srnislu i,pri*rodnq nauke,,rascep koji karakteri5e biie moderng trebashvatiti ne kao insu{icijentnost jednog od ova dva moCelaznanja nego kao insuficijentnost samog predmeta znanj,a.Ilemogudnost da se svet misli kao ,celina leZi u- prirodisamog graclanskog dru5tva, 5to je ujedno i njegova naj-teZa optuZba. .Racionalnost prirodne nauke podiva na ne-prozirnoj, iracionalnoj osnovi., Neuspeh filozofije subjek-tiviteta ne ,leZi toliko u njenom prograrnu koliko trstruktufi sveta. Nauka o smislu crpi ,svoju legitir-nnostupravo na antropoloikoj po,trebi za celinorn koja se nernoZe zadovoljiti metodidkim postupkorn prirodne nauke,i njenirn ,rnetodsl<irn, odstranjivanjem pitanja o smislu ijedinslvu sveta, Ta potreba je tim veia ukoliko je svesto pocepanosti, sveta izraienija. IJ'tom smislu Marks re-ba ilituje Hegelov zahtev za sintezom, koja je nuZnaposle raspada teolodke slike sveta

I\'latksqvo hermeneutidko-dedifrujuie iscitavanje He-gfIA kao i rnaterijalistidka reinterpretacija centr:alnihI{,egefovi[,ftgtegonij,ai, po,Dintliiu, ne znati jo6 i napu5ta-]4je pozicije "filozofije subjektiviteta, koju ne odredujetoliks, sadri,aj njenih centralnih kategorija koliko niihovamedusobna artikulacija i sii.stemska povezanost. Upravotgza o subjektivnosti, kao konstitutivnom faktoru-ljud-skog sveta, subjektivnosti kao supstanci, teza u kojoJ je

30 31

skog subjekta, koji je podivao na prosvetiteljslioj veri daumna zajednica i sama umnost mora biti rezult-at aktiv-nosti subjekta, ubrzo je do5ao s jakobinskom diktaturomkao do \raja provedenim principorn subjektivnosti usumnju. Sublimacija,'.praktidko-politidka demonstracijaprincipa subjektirmosti.. 11 teror, nametala je pitanje ki-ko je moguia zajednica pod pretpostavkorn umnog i au-to'nomnog pojedinca. Odgovor je bio: nasiljem nad poje-dincem. Na taj nadin se prosvetiteljstvo piefunkcionisilou totalitarizam. U tom smislu Dindii poziciju filozofijesubjektiviteta posmatra- iz aspekta socilalno-praktidkogiskustva,r iz aspekta pokulaja 1 neuspeha socijab:e intelgracije novovekovnog ljudstva. Upr:avo ova paradoksalnastruktura prosvetiteljstva diji ss -putevi slobode naknad_no pokazuju kao carski putevi kb poftinjenosti.. obele-l.ava i sam misaoni korpus marksizma. poSavSi od ovoguvida moZemo redi da je knjiga Jesen dijalektike logidainasta.vak prethodne knjige Subjektivnost i nasitiel

Ako se ima u vidu da je metafizika slobode brrrorr"Marlrsove

.socijalne teorije (teza ko1'a se upadljivo nagla_sava od strantce d.o stranice), osnova odakle je moguieprovesti r'eko,nstruktivni zahvat i uspostaviti" jedin"stvoI\,farksovog dela, onda je pjtanje o raLloztm" M;rk;;;;gv.raianja pretpostavkarna filozoiije subjektiviteta i,,"""k1tiviranju njenog priguSenog salnainog pgtencijala*a uvreme, kad me,todski model prirohnJ nauke do,miniraevropskom scenorn I kad ga sam M,arks prihvata-k-aomodei naudnog istraZivanja

-od izuzetnog ,nidala.

t,_r Povratak pretpostavkama metafizife sub;"ektiviteta.

fiako nagla5ava Dindii nije praien odgovarajuiim tema_tizova.njem od.nosa. filozoii;e i nauke, ternatizovanjem1l:^?q,,f"rggpa, koji je nastao izmedu dve slike sveta 1te-leoroske r inst'runrentaristidke) u okviru kojih se legitimiieliyli^J.t1.i. i<oji .je rezuuirao margina[zdojom iirr-ir:"suo.lektrvlteta i dominacijom metodskog posiupka prirod_ne nauke. Izostanak.tematizovanja nij6

-rt,rer;'an *do i.posledica,rnaterilalistidki recipirane firozofiie" surffiiivi-

.. . 3 U _>pl-ogramu filozofije sinteze ljel ( . .. )sistematizovano so;cijalnopolitidko iskustvo novog veka,

"si orijentirima z,a.prevla-davanje post-feudalne t*ize i"ntegr

"ii1ii g;i,1;;;rO"orll. ;;;;;",s t r . 13 .

a Z. Dlrndit: -Jesen dijalektike-, str. 2b,

teta, Marks, je svestan ovog rascepa, ali kako se ne baviidejno. istorijskim:zasnivanjem gradanske civilizacije,idejnim kontroverzama Llnutar kojih stide vlastitu samo-svest, nego' je posmatra.kao moment dijalektike proizvod-nih snaga i odnos,a to ga drarnatika ovog rascepa inte-resuje, samo'kao nuZni:,rnornent, dljalektike oslobodenja injome .zagar:antovarle perspektive ponorme sinteze.

, Interpgetirajuii znanie kao-fo'rmu socijalne reflek-sije, kao, moment dijalektike druStvenog rada, Marks,prema Dindiiu, prihvata sagnajni postupak'prirodne nau-ke:kao legitiman u onoj rneri u kojoj .se samo gradanskodru5tvo pojavljuje kao objekat, kao strukt,ura dija se di-namika oblikuje nezavisno od volje, socijah:ih aktera, alije,istovremenoo podvrgava kr:itici u smislu da ne posedujc:adekvatnu svest o 'rtemelju vlastitog vaZenja-, o sebikao kcnstitutivnom momentu jednog otudenog socijalnogsklopa lcoji je prevodi u ideologiju.

U :tom smislu, neuspeh sinteze nauke o ,srnislu i,pri*rodnq nauke,,rascep koji karakteri5e biie moderng trebashvatiti ne kao insu{icijentnost jednog od ova dva moCelaznanja nego kao insuficijentnost samog predmeta znanj,a.Ilemogudnost da se svet misli kao ,celina leZi u- prirodisamog graclanskog dru5tva, 5to je ujedno i njegova naj-teZa optuZba. .Racionalnost prirodne nauke podiva na ne-prozirnoj, iracionalnoj osnovi., Neuspeh filozofije subjek-tiviteta ne ,leZi toliko u njenom prograrnu koliko trstruktufi sveta. Nauka o smislu crpi ,svoju legitir-nnostupravo na antropoloikoj po,trebi za celinorn koja se nernoZe zadovoljiti metodidkim postupkorn prirodne nauke,i njenirn ,rnetodsl<irn, odstranjivanjem pitanja o smislu ijedinslvu sveta, Ta potreba je tim veia ukoliko je svesto pocepanosti, sveta izraienija. IJ'tom smislu Marks re-ba ilituje Hegelov zahtev za sintezom, koja je nuZnaposle raspada teolodke slike sveta

I\'latksqvo hermeneutidko-dedifrujuie iscitavanje He-gfIA kao i rnaterijalistidka reinterpretacija centr:alnihI{,egefovi[,ftgtegonij,ai, po,Dintliiu, ne znati jo6 i napu5ta-]4je pozicije "filozofije subjektiviteta, koju ne odredujetoliks, sadri,aj njenih centralnih kategorija koliko niihovamedusobna artikulacija i sii.stemska povezanost. Upravotgza o subjektivnosti, kao konstitutivnom faktoru-ljud-skog sveta, subjektivnosti kao supstanci, teza u kojoJ je

30 31

sublimirano novovekovno iskustvo sveta, i njome impli-cir,an stav o transcendentalnom statusu subjeJ<tir,'nosti,organizujuii je pr:incip i M,arksovog mi5ljenja.

Reinterpretacija filozofije subjektiviteta posredstvo,mfilozo'fske teorije o radu, omoguduje N{arksu ne samokritiku Hegel,a u srrislu da orn istinsku sintezu nad,ome'Sta:imaginarn,om (izmirenj,a u aktu refleksije), nego i dareaktivirianjem materijalistidki istumadenih Hegelovih ka-tego,rija rad,a, otudenj,a i istorije obezbedi socijalnoj kri-tici privilegovanu poziciju, koja ie zadiry',ati sve pr'ednostitr,ansc,endentalno-g polazi5ta, a istovreme'no biti u stanjuda ,anticipirano je'dirnstvo i n,adilaZenje rascepa met,afizikei prirodne nauke, individue :i dru5tva, misli praktidki. Utom smislu razlika izmedu Hegela i l{arksa s ,o,bziro'm napoziciju rlmne zajednice moZe se okar"akterisati pre po-litidko,m (razlikom u videnju gradanskog druStva) negofiiozofskom. SadrZinska razlika u pojmu subjektivitetane podrazumeva i pozicionu r,azliku posredstvo,m koje segradi normativna baza socijalne kritike. Trranscendentalnistatus centralnih kategoriia kritidke teorije Marksovu in-tenciju d,a kritjkom Hegela napravi rez sa svo,m pret-irodnom filozofijom pretvar,a u neostrraren san. U stvar-nosti kritika hegelo'rsl<e diiaiektike i spekulativne filo-zofi je nije razre5ena tako Sto se odustalo od njenih pret-postavki, nego, tako Sto se odustalo ,od tem,atizovani,a tihpretpostavki. Neprozirnosi i ambivalentni. status funda-mentalnih pojmova teo'rije, briZljivo pokazan u toku arra-Lize, je posledica izorstanka s,amorefl,eksije, utemeljeniapodetnih pretpostavki. Upravo poziciia marksizma kaoIegitimacione nauke udiniie da teorijske nej,asrnoie i kcl-iebanja postanu ne re,tko od egzistencijalne vaZnosti.

U tom smislu poziciju Marksove socijalne kritike tre-ba raznmeti polazeii o'd pretpostavki jedne socijalne fi-lozofiie koje imaju transcende,ntalni status. Upravo pozi-cija subjekta omogui,ava transce,ndentalno zasnivanje d"i-{erencije izmedu stvarnosti i njegove istine, su3tine i em-pirije, istorije i predisrtoriie, ,autentidne i otudene delat-nosti. Po'jam ove diferencije nije apstraktno postuliranka,o odnos jedne subiektivno postavljene norrnativne in-stance i stvarnosti, nego diialektidki kao sloZeni pnocesposredovanja istine i socijalne rrealnosti, koji je konsti-tutivan za samu stvarnost.

Tek pozicija transcendentalne diferencije osiguravasistematsku upotrebu kategonije otudenja koja je od od-ludujuieg znadaja za s,ocijalnu kritikru. Uvid di ie kon-tinuitet rnarksistidke pozicije garantovan vi5e metodsl<impostupkom pr.oizvodnje vlastitog teorijskog predmeta, amryJg sadrZajnim o'dredenjem centrrabrih kateg,orija, omo-guiuje ,autoru, ne samo da izbegne onu neplodnu disku--siju o prirodi kontinuiteta u Marksovom delu (koja naj-de5ie ,polazi oct spolja5njih odredenja i ide,otodki ;e inici-rana), l9€o i da, iz moguinosti da se pojam transcenden-talne diferencije sadrZinski eksplicira na razlidite nadineotkrije u okviru Marksovog dela neko iko strategij a z,a-snivanja socijalne kritike.

Sami ovi modeli socijalne kritike, koje autor pre-zentuje jz metodidkih r:azloga kao idealno [ipske modele,i koie su rezultat misaome ekstrakcije interpietatora, kodsamog Marksa deluju sirnultano. T6orijska^ metamoifozazasnivanja socijabre kritike kod iVlarksa, moZe se razumetiltvidom u u,nutr,aEnji derjcit vlastitog postava, no njenanezakljudenost, te par,alelno egzistiranj-e sva iri modela,je sigurno i rezultat izostale s-aznajnoteorijske ,*nef."iju,izostanak utemeljenja kategorijatrniir parova u kojima ieelrsplrcina transcendentahra diferencija. Marksovo o,scilo-v'anje. izmedu pola -istonijsko metai,izidkog i socijalno_-ontolo$hog zasnivanja* vlastite teorije .tale"

"r"t "rr_zistentnosti j nekoherentnosti Marksovbg deta i *r.rJ*oie determinirati spo,rove u okviru \{arfs-interpr*t";iJ;}

,_ - ,Irl"g"nje strategija zasnivanja socijalne kritike, pna-cenj.e cne Iogike koja prisiljava lVfarkia na nepr"UArruteorijsku transforrnaciju, ukazivanje na nereflektt;;;pretpostavke svakog od eraboriruniL modela kao i odre-:."fl* snremskog mest-a i a,rtikulacije kategorija mark_srsrrcKog dtskurza osve,tljenjem raznih likova trianscenden_iil1^g _

zasnivanj a socij.aine krftike, omoguiuju rki;i;"qj.l!9l",mogufe topologiie pozicija koje ie mogu olcarak_rerrsatt kao marksistidke, *<to je svakako od izuzeturosznad,aja u kritidkorn sudeljavanju s marksir-o-.--------o

s. U o_yqj teorijskoj ditemi vec je uFotonja_diskusija izmedu ortodok!nog

osnovnim crtama upisanai takozvanog zapadnog

32 33

sublimirano novovekovno iskustvo sveta, i njome impli-cir,an stav o transcendentalnom statusu subjeJ<tir,'nosti,organizujuii je pr:incip i M,arksovog mi5ljenja.

Reinterpretacija filozofije subjektiviteta posredstvo,mfilozo'fske teorije o radu, omoguduje N{arksu ne samokritiku Hegel,a u srrislu da orn istinsku sintezu nad,ome'Sta:imaginarn,om (izmirenj,a u aktu refleksije), nego i dareaktivirianjem materijalistidki istumadenih Hegelovih ka-tego,rija rad,a, otudenj,a i istorije obezbedi socijalnoj kri-tici privilegovanu poziciju, koja ie zadiry',ati sve pr'ednostitr,ansc,endentalno-g polazi5ta, a istovreme'no biti u stanjuda ,anticipirano je'dirnstvo i n,adilaZenje rascepa met,afizikei prirodne nauke, individue :i dru5tva, misli praktidki. Utom smislu razlika izmedu Hegela i l{arksa s ,o,bziro'm napoziciju rlmne zajednice moZe se okar"akterisati pre po-litidko,m (razlikom u videnju gradanskog druStva) negofiiozofskom. SadrZinska razlika u pojmu subjektivitetane podrazumeva i pozicionu r,azliku posredstvo,m koje segradi normativna baza socijalne kritike. Trranscendentalnistatus centralnih kategoriia kritidke teorije Marksovu in-tenciju d,a kritjkom Hegela napravi rez sa svo,m pret-irodnom filozofijom pretvar,a u neostrraren san. U stvar-nosti kritika hegelo'rsl<e diiaiektike i spekulativne filo-zofi je nije razre5ena tako Sto se odustalo od njenih pret-postavki, nego, tako Sto se odustalo ,od tem,atizovani,a tihpretpostavki. Neprozirnosi i ambivalentni. status funda-mentalnih pojmova teo'rije, briZljivo pokazan u toku arra-Lize, je posledica izorstanka s,amorefl,eksije, utemeljeniapodetnih pretpostavki. Upravo poziciia marksizma kaoIegitimacione nauke udiniie da teorijske nej,asrnoie i kcl-iebanja postanu ne re,tko od egzistencijalne vaZnosti.

U tom smislu poziciju Marksove socijalne kritike tre-ba raznmeti polazeii o'd pretpostavki jedne socijalne fi-lozofiie koje imaju transcende,ntalni status. Upravo pozi-cija subjekta omogui,ava transce,ndentalno zasnivanje d"i-{erencije izmedu stvarnosti i njegove istine, su3tine i em-pirije, istorije i predisrtoriie, ,autentidne i otudene delat-nosti. Po'jam ove diferencije nije apstraktno postuliranka,o odnos jedne subiektivno postavljene norrnativne in-stance i stvarnosti, nego diialektidki kao sloZeni pnocesposredovanja istine i socijalne rrealnosti, koji je konsti-tutivan za samu stvarnost.

Tek pozicija transcendentalne diferencije osiguravasistematsku upotrebu kategonije otudenja koja je od od-ludujuieg znadaja za s,ocijalnu kritikru. Uvid di ie kon-tinuitet rnarksistidke pozicije garantovan vi5e metodsl<impostupkom pr.oizvodnje vlastitog teorijskog predmeta, amryJg sadrZajnim o'dredenjem centrrabrih kateg,orija, omo-guiuje ,autoru, ne samo da izbegne onu neplodnu disku--siju o prirodi kontinuiteta u Marksovom delu (koja naj-de5ie ,polazi oct spolja5njih odredenja i ide,otodki ;e inici-rana), l9€o i da, iz moguinosti da se pojam transcenden-talne diferencije sadrZinski eksplicira na razlidite nadineotkrije u okviru Marksovog dela neko iko strategij a z,a-snivanja socijalne kritike.

Sami ovi modeli socijalne kritike, koje autor pre-zentuje jz metodidkih r:azloga kao idealno [ipske modele,i koie su rezultat misaome ekstrakcije interpietatora, kodsamog Marksa deluju sirnultano. T6orijska^ metamoifozazasnivanja socijabre kritike kod iVlarksa, moZe se razumetiltvidom u u,nutr,aEnji derjcit vlastitog postava, no njenanezakljudenost, te par,alelno egzistiranj-e sva iri modela,je sigurno i rezultat izostale s-aznajnoteorijske ,*nef."iju,izostanak utemeljenja kategorijatrniir parova u kojima ieelrsplrcina transcendentahra diferencija. Marksovo o,scilo-v'anje. izmedu pola -istonijsko metai,izidkog i socijalno_-ontolo$hog zasnivanja* vlastite teorije .tale"

"r"t "rr_zistentnosti j nekoherentnosti Marksovbg deta i *r.rJ*oie determinirati spo,rove u okviru \{arfs-interpr*t";iJ;}

,_ - ,Irl"g"nje strategija zasnivanja socijalne kritike, pna-cenj.e cne Iogike koja prisiljava lVfarkia na nepr"UArruteorijsku transforrnaciju, ukazivanje na nereflektt;;;pretpostavke svakog od eraboriruniL modela kao i odre-:."fl* snremskog mest-a i a,rtikulacije kategorija mark_srsrrcKog dtskurza osve,tljenjem raznih likova trianscenden_iil1^g _

zasnivanj a socij.aine krftike, omoguiuju rki;i;"qj.l!9l",mogufe topologiie pozicija koje ie mogu olcarak_rerrsatt kao marksistidke, *<to je svakako od izuzeturosznad,aja u kritidkorn sudeljavanju s marksir-o-.--------o

s. U o_yqj teorijskoj ditemi vec je uFotonja_diskusija izmedu ortodok!nog

osnovnim crtama upisanai takozvanog zapadnog

32 33

Kritidko razvijanje svakog od -ovih modela postaje

urU"i'f: i"" -i"

tuf "ttu"lira

avant-ura ; detektovanj e potisnu-

trlo transcerldent'arnog nivoa iza privi ne empirijske.sa-

fr3"*r"-r:ivosti voddiih kategorija, .praieno j'e stilski i

;;;idki dote,r,anim s,pecifidnim knuZenjern u tekstu, qele!-

{*rrrm oivetljenjem pre'dmeta diji zbir treba na kmaju

a".a'""a"do"puninedr'evnogsvetlaukornerazaznajemoJioUiematiina mesta vlastitog intelektual:rog okruZenja.

Prvi poku5aj zasnivanja socijabne kritike kaonqlosred-

"rog, otg"fi.kog izraza revo'lucionarnog pokreta' je teorijski

i""".iri"iie"tan jen nije u stanju da opravdra gvoj'e pret-postavk"e. On se moEe nazumeti samo u smislu pnedteo-

iilrt * izvesnosti, evide'ncija, -E"ia j9 moguia -u povla5ie-nim istorijskim situacijama. Nestankom -povlaBdenoq is!5lijslrog konteksta evidencija o vezi kritike i krize, teorijei potrtta se moZe zadobili samo radom sloZenog teorij-

"kog pot""dovanja, podto je samu evi'denciju nemoguie

r-eaiitivirati. Trransformacija revolucionarne teon-je u s9-cijalnu kritiku n'ij-e jednoznadno odrederna. Anqliza poj-movnih figura u kojima se ova transformacija odigravaomoguiuje ne samo da se iza njih otkriju p-retpos'tavkef;loiofiia refleksije, rrego i. eksplikaciju onih- kriti'dkihmodela- zasnivanja soc'ijalne kr:itike koje Dindii oznadava.stajaii5tirna rodne suStine, socijalno ontolo6kim i istorij-sko metafizidkim.

Generalna teza, prisutna o'd najranijih spisa do Ka-pitala, da se socijalna kritika pojavljuje

-u likru kritike

i:olitidke ekonomije moguia je samo pod pretpostavkomontolo5kog primata proizvodnje, koja se ne zasniva naempirijskom proiudavanju gradanskog 'dru5tva' nego narecepciji filozo,fije subjektiviteta. Otudeni rad je stogapolaii5te za sirsternatsku rekonstnr,kciju gnadanskog drtr-Stva. Normatirrne pretpostavke koncepta otudenog rad,akoncentri.sane sll u pojmu rodne su5tine. Provedena ana-lriza iodne su5tine. o,dredene kao svesne, slobodne, pred-metne delatnosti 'upuiuje na filozofiju refleksije kaosvoie ishod'iSte. Transcendentalni status rodne suitine,koja se ne moZe ni natur:alistidki ni istorijski zasrnovati,podiva na tome Sto je oina konstitutivna za ljudski svet.

Ako se ima u vidu da Marks tretira rad, ospoljenjerodne su5tine. kao otuden i da emancipacija podinje teks one strane principa rada, koji svoje dovr5,enje na,lazi

34

u industriji, onda se ne moZe pripisivati Marksu da jesvojim proiektorn ,anticipirao viziju socijalizma kao dru-Stva rada i na taj nadin legitimisao ,s€unorazumevanjepostojeceg realsocijalizma kao dru5tva u kome je ukinutaprivatna svojina i uspostavljen,a pravednija socijalna or-ganizacija rada. Istorijsko iskustvo je tragidno d,emanto-valo ovaj koncept. Z,a Manks,a same prorizv,odne snagenisu politidki indiferentne. No gore navedena ,aber,acijaima, u posred,no'm srnisl,u redi izvor kod Marksia. Razvojproizvodnih snaga ne garantuje po Marksu,emancipaciju,no IVIarks upravo usled transcendentalne pozicije rodnesuStine nije u stanju da odredi formu -neotudene pro-duktivnosti.. pa stoga projekt emancipaoije ostaje pro-gramskog kar,akte,ra.

I{ako_ sama dijalektika rada, (shvaiena kao realizacijaspoljainjih pretpostavki ernancipaoije) rre garanrtuje isamu emancipaciju to sistematsku vezu ova dva pojma,autor vidi upravo u pretpostavkam,a jedne log'ike subjek-tiviteta k-oja je__ogigurana tnanscendsrtalnom pozicijomr-odne suStine. Nedostatak tematizovanja ove logikei poautoru. je upravo po,twda pretpostavljenog pojma trans-cendentalnog subjekta i na njemu zasnolvane filozo{ijeistorije, transcendentah:e istorije roda, kojom j,e dbezbe-dena emancipacija. Norme emancipacije odrettene ,su sa-mom pozicijom transcendent,alne subjektivnosti u odre-rlenjima _poJ-ma slobode koja je shvaiena u tradiciji filo-zofije su,bjektivnosti kao,apsolutna samotefleksija. Kakoie istorija otudenja realizacii.a transce,ndental,ne su5tineto empirijski argumenti pnotiv moguinosti em,ancipacijenernaju teZinu. IJ ovorn antiempirizmu marksistidke p6-zicije treba traZiti razlog njene teoq'iiske rezistentnostina argumente iz iskustva i izvesnu dogm,atsku isklju_iivost.

.. Uni.verlalizacija kategonija (subjektviiteta, emancipa-cije, autentidnosti, individualiteta. . .1 i niitrova prefunk-cionalizacija u kategorije filozo,fije subjektiviteti, pripi-sivanjem tr,anscendentalnog statusa, oslo,bada ih njihovogsocijalno isto'rij.skog konteksta. Time je obezbedena pri"_vrlegovana pozicija, u kojoj je pitanje o samoj mogui_ttgrtj.. istorijskog_ znanja odstranjeno

-kao irelev""t 6, a

totalitet empirijske istoniie postaje transparentan u okvi-ru jeCne filozofije istorije.-prednost p61a ;e postignuta

35

Kritidko razvijanje svakog od -ovih modela postaje

urU"i'f: i"" -i"

tuf "ttu"lira

avant-ura ; detektovanj e potisnu-

trlo transcerldent'arnog nivoa iza privi ne empirijske.sa-

fr3"*r"-r:ivosti voddiih kategorija, .praieno j'e stilski i

;;;idki dote,r,anim s,pecifidnim knuZenjern u tekstu, qele!-

{*rrrm oivetljenjem pre'dmeta diji zbir treba na kmaju

a".a'""a"do"puninedr'evnogsvetlaukornerazaznajemoJioUiematiina mesta vlastitog intelektual:rog okruZenja.

Prvi poku5aj zasnivanja socijabne kritike kaonqlosred-

"rog, otg"fi.kog izraza revo'lucionarnog pokreta' je teorijski

i""".iri"iie"tan jen nije u stanju da opravdra gvoj'e pret-postavk"e. On se moEe nazumeti samo u smislu pnedteo-

iilrt * izvesnosti, evide'ncija, -E"ia j9 moguia -u povla5ie-nim istorijskim situacijama. Nestankom -povlaBdenoq is!5lijslrog konteksta evidencija o vezi kritike i krize, teorijei potrtta se moZe zadobili samo radom sloZenog teorij-

"kog pot""dovanja, podto je samu evi'denciju nemoguie

r-eaiitivirati. Trransformacija revolucionarne teon-je u s9-cijalnu kritiku n'ij-e jednoznadno odrederna. Anqliza poj-movnih figura u kojima se ova transformacija odigravaomoguiuje ne samo da se iza njih otkriju p-retpos'tavkef;loiofiia refleksije, rrego i. eksplikaciju onih- kriti'dkihmodela- zasnivanja soc'ijalne kr:itike koje Dindii oznadava.stajaii5tirna rodne suStine, socijalno ontolo6kim i istorij-sko metafizidkim.

Generalna teza, prisutna o'd najranijih spisa do Ka-pitala, da se socijalna kritika pojavljuje

-u likru kritike

i:olitidke ekonomije moguia je samo pod pretpostavkomontolo5kog primata proizvodnje, koja se ne zasniva naempirijskom proiudavanju gradanskog 'dru5tva' nego narecepciji filozo,fije subjektiviteta. Otudeni rad je stogapolaii5te za sirsternatsku rekonstnr,kciju gnadanskog drtr-Stva. Normatirrne pretpostavke koncepta otudenog rad,akoncentri.sane sll u pojmu rodne su5tine. Provedena ana-lriza iodne su5tine. o,dredene kao svesne, slobodne, pred-metne delatnosti 'upuiuje na filozofiju refleksije kaosvoie ishod'iSte. Transcendentalni status rodne suitine,koja se ne moZe ni natur:alistidki ni istorijski zasrnovati,podiva na tome Sto je oina konstitutivna za ljudski svet.

Ako se ima u vidu da Marks tretira rad, ospoljenjerodne su5tine. kao otuden i da emancipacija podinje teks one strane principa rada, koji svoje dovr5,enje na,lazi

34

u industriji, onda se ne moZe pripisivati Marksu da jesvojim proiektorn ,anticipirao viziju socijalizma kao dru-Stva rada i na taj nadin legitimisao ,s€unorazumevanjepostojeceg realsocijalizma kao dru5tva u kome je ukinutaprivatna svojina i uspostavljen,a pravednija socijalna or-ganizacija rada. Istorijsko iskustvo je tragidno d,emanto-valo ovaj koncept. Z,a Manks,a same prorizv,odne snagenisu politidki indiferentne. No gore navedena ,aber,acijaima, u posred,no'm srnisl,u redi izvor kod Marksia. Razvojproizvodnih snaga ne garantuje po Marksu,emancipaciju,no IVIarks upravo usled transcendentalne pozicije rodnesuStine nije u stanju da odredi formu -neotudene pro-duktivnosti.. pa stoga projekt emancipaoije ostaje pro-gramskog kar,akte,ra.

I{ako_ sama dijalektika rada, (shvaiena kao realizacijaspoljainjih pretpostavki ernancipaoije) rre garanrtuje isamu emancipaciju to sistematsku vezu ova dva pojma,autor vidi upravo u pretpostavkam,a jedne log'ike subjek-tiviteta k-oja je__ogigurana tnanscendsrtalnom pozicijomr-odne suStine. Nedostatak tematizovanja ove logikei poautoru. je upravo po,twda pretpostavljenog pojma trans-cendentalnog subjekta i na njemu zasnolvane filozo{ijeistorije, transcendentah:e istorije roda, kojom j,e dbezbe-dena emancipacija. Norme emancipacije odrettene ,su sa-mom pozicijom transcendent,alne subjektivnosti u odre-rlenjima _poJ-ma slobode koja je shvaiena u tradiciji filo-zofije su,bjektivnosti kao,apsolutna samotefleksija. Kakoie istorija otudenja realizacii.a transce,ndental,ne su5tineto empirijski argumenti pnotiv moguinosti em,ancipacijenernaju teZinu. IJ ovorn antiempirizmu marksistidke p6-zicije treba traZiti razlog njene teoq'iiske rezistentnostina argumente iz iskustva i izvesnu dogm,atsku isklju_iivost.

.. Uni.verlalizacija kategonija (subjektviiteta, emancipa-cije, autentidnosti, individualiteta. . .1 i niitrova prefunk-cionalizacija u kategorije filozo,fije subjektiviteti, pripi-sivanjem tr,anscendentalnog statusa, oslo,bada ih njihovogsocijalno isto'rij.skog konteksta. Time je obezbedena pri"_vrlegovana pozicija, u kojoj je pitanje o samoj mogui_ttgrtj.. istorijskog_ znanja odstranjeno

-kao irelev""t 6, a

totalitet empirijske istoniie postaje transparentan u okvi-ru jeCne filozofije istorije.-prednost p61a ;e postignuta

35

zamagljenjem po,rekla vlastitih kategorija sveti se teoriji.Odustajanje od kompleksnog istraZivanja idej,nog uteme-ijenja novog veka redukuje totalitet gradanskog dru5tvana dijalektiku proizvodnih snaga i odmosa i zavr$ava uidentifikaciji gratlanskog dru5tva i kapital odnosa, u iden-f.ifikaciji socijalne i ekonomske racionalnosti, onemogu-iujuci da se fenornen gradanskog dru5tva rshvati i ponjegovoj komunikativnoj strani, lrto je praktidki vodilotragidnoj negaciji civilizacijskih tekovina gradanskog dru-Stva. S druge strane, polazedi od pretpostavke da jegradansko druStvo iscrpelo svoju istorijsku legitimnost,lVlarks argumenti5e protiv graelanskog dru5tva kategori-jama koje u njemu imaju svoje ishodi5te ,i veZenje i nataj nadin postupa autodestr-uktivno jer kategorije okreieprotiv onog konteksta koji im konstitutirmo leZ,i u osnovidovodeii u pitanje vlastiti normatimi postav. Time za-sniva, nasuprot viastitoj intenciji, politidku praksu kojaie obeleiiti istoniju XX veka., Transcendentalna izvesnost emancipacije, komunizma

kao' ukidanje kvazi-prirodne zavisnosti, kao realizacijakomwrikativne zajednice, i u okviru toga razumevanjegradanskog dru5tva kao poslednjeg stupanja predisto,rije,otudenja rodne s,u5t,ine, omoguiila je o,naj nehritidki op-timizam koji je u svakoj krizi i pozivu na ernancipacijuvideo i stvan'nu emaneipaciju. Utoliko, zalljuduje Dindii,ne dudi kada su se marksisti na5tri zatedeni fenomenomtotalitarizma, degradacijorn i potdinjavanjem doveka upra-vo od strane onih koiima se carstvo slobode dinilo nadomaku.

Kako zasnivanje socij,alne kritike posredstvom pojmarodne delatnosti nije u stanju da razvije jednu teorijuintersubjektivnosti s kojom sam pojam ennancipacije uvel<raduna, lVlarks pristupa zasnivanju -socijabre ontologijeposredstvom pitanja o aprioriju zajednice*.

Pro'rodeii a:rralizu Marksove upotrebe pojmova de-ygk1atij9, drZave, istinske zajednice, autentidnih potrebaitd. Dindii pokazuje prividnu empiridnost ovih po;mova.lza- transparentne ra'rni izvodenja prebivaju normativnisadrZaji, apr:iorne pretpostavke na kojima uop5te poiivamoguinost socijalee rintegracije. Ovu op5tost koja leZi ulgmgtju svake istorijski odredene socllalne irntegnaoijeMarks vidi u pojrn-u izvornog zajedni5tva. Transc6nden-

talni status pojma istinske zajednice upuiuje na to dasu njome fo,rmutisani "emPirijski trsl,ovi egzistencije pled:meta.., ali da u samoj egzistenoiji normatirrrri sadrZajinisu priznati. Upravo ovaj dvostruki status pojma istin-ske zajednice, konstitutivni i norrnativni, omoguiuje sa-gledavanje krize i tematizovanje socijalne knitike. Eman-cipovana zajednica nealizuje se priznavanjern i afirma-cijom ovog fundamentalnog oblika zajedniitva koje leZiu osnovu svakog istorijskog oblika socijalne integracLije.Moment nepriznato,sti izvornog zaied,ni5tva je indeks ot,u-denosti jedne zajednrice, Kako je gradanskom dru5tvuova izvornost priznata samo u njenoj otudenoj formi(roba kao rnedijum integracije), to se u svetlu ove kritikeono pojavljuuie kao pe'rmanentno krizno.

Ni tre6i poku5aj zasnivanja socijalLne kritike prove-den u Nemaikoj ideologiji rne usp,eva d,a se definitirrnooslobodi pretpos'tavki filozo,fije refleksije. Namera da seistorija ljudskog roda materijalistidki interpretina i po-stavi kao pozitivna nauka, Sto se kod ,samog Marksa iEngelsa manifestuje ne samo deklarisanjem jednog pro-grama nego i tekstual,no, promenom filozofskog Zargona,ostaje i dalje jedan projekt iije pretpostavke ne zado-voljava'sam,a teor:ija (poSto sama demonstrira autonomijuteori'ie u odnosu na socijalnu praksu) u kome je onproklarnovan. Naime, kako to Dineti6 uverljivo pokazuje,centralne kategorije (po,sebno kategorija stvarnosti, kaoi ideja o jedinstveno'm subjektu istorije, i konadno odre-denje istine doveka kao proizrzodnog bica) na ko'jima bitrebao da se temelji koncept pozitivne nauke kontamini-rrane su no,rmativnim sadrZajima.

Kako Marnkp ne odustaje od zahteva da njegovateorija istorije istovremeno ima i status socijat:e kritike(revolucionarne teorije), i kako je jasno da se norrnatirrnipojmovi socijalne kritike ne mogu uvssti'u igru metodompozitivne nauke, to Marksu ne preostaje ni5ta drugo doda sam opis stvarnosti progtrasi revoluci.onarnirrn u onojmeri u kojoj je sama stvarnost revolucionarna. Jasnq izaovog prebiva implicitna filozofija 'istorije o kojoj Marksne polaZe raduna i koja na sebe preuzima funkciju nor-mativnog okvira, uspostavljanja diferencije izmedu em-pittijskog i transcendentalnog plana na ko'me podiva so-cijalna knitrika. Sa stajaliSta implicitne metafizike istorije

36 37

zamagljenjem po,rekla vlastitih kategorija sveti se teoriji.Odustajanje od kompleksnog istraZivanja idej,nog uteme-ijenja novog veka redukuje totalitet gradanskog dru5tvana dijalektiku proizvodnih snaga i odmosa i zavr$ava uidentifikaciji gratlanskog dru5tva i kapital odnosa, u iden-f.ifikaciji socijalne i ekonomske racionalnosti, onemogu-iujuci da se fenornen gradanskog dru5tva rshvati i ponjegovoj komunikativnoj strani, lrto je praktidki vodilotragidnoj negaciji civilizacijskih tekovina gradanskog dru-Stva. S druge strane, polazedi od pretpostavke da jegradansko druStvo iscrpelo svoju istorijsku legitimnost,lVlarks argumenti5e protiv graelanskog dru5tva kategori-jama koje u njemu imaju svoje ishodi5te ,i veZenje i nataj nadin postupa autodestr-uktivno jer kategorije okreieprotiv onog konteksta koji im konstitutirmo leZ,i u osnovidovodeii u pitanje vlastiti normatimi postav. Time za-sniva, nasuprot viastitoj intenciji, politidku praksu kojaie obeleiiti istoniju XX veka., Transcendentalna izvesnost emancipacije, komunizma

kao' ukidanje kvazi-prirodne zavisnosti, kao realizacijakomwrikativne zajednice, i u okviru toga razumevanjegradanskog dru5tva kao poslednjeg stupanja predisto,rije,otudenja rodne s,u5t,ine, omoguiila je o,naj nehritidki op-timizam koji je u svakoj krizi i pozivu na ernancipacijuvideo i stvan'nu emaneipaciju. Utoliko, zalljuduje Dindii,ne dudi kada su se marksisti na5tri zatedeni fenomenomtotalitarizma, degradacijorn i potdinjavanjem doveka upra-vo od strane onih koiima se carstvo slobode dinilo nadomaku.

Kako zasnivanje socij,alne kritike posredstvom pojmarodne delatnosti nije u stanju da razvije jednu teorijuintersubjektivnosti s kojom sam pojam ennancipacije uvel<raduna, lVlarks pristupa zasnivanju -socijabre ontologijeposredstvom pitanja o aprioriju zajednice*.

Pro'rodeii a:rralizu Marksove upotrebe pojmova de-ygk1atij9, drZave, istinske zajednice, autentidnih potrebaitd. Dindii pokazuje prividnu empiridnost ovih po;mova.lza- transparentne ra'rni izvodenja prebivaju normativnisadrZaji, apr:iorne pretpostavke na kojima uop5te poiivamoguinost socijalee rintegracije. Ovu op5tost koja leZi ulgmgtju svake istorijski odredene socllalne irntegnaoijeMarks vidi u pojrn-u izvornog zajedni5tva. Transc6nden-

talni status pojma istinske zajednice upuiuje na to dasu njome fo,rmutisani "emPirijski trsl,ovi egzistencije pled:meta.., ali da u samoj egzistenoiji normatirrrri sadrZajinisu priznati. Upravo ovaj dvostruki status pojma istin-ske zajednice, konstitutivni i norrnativni, omoguiuje sa-gledavanje krize i tematizovanje socijalne knitike. Eman-cipovana zajednica nealizuje se priznavanjern i afirma-cijom ovog fundamentalnog oblika zajedniitva koje leZiu osnovu svakog istorijskog oblika socijalne integracLije.Moment nepriznato,sti izvornog zaied,ni5tva je indeks ot,u-denosti jedne zajednrice, Kako je gradanskom dru5tvuova izvornost priznata samo u njenoj otudenoj formi(roba kao rnedijum integracije), to se u svetlu ove kritikeono pojavljuuie kao pe'rmanentno krizno.

Ni tre6i poku5aj zasnivanja socijalLne kritike prove-den u Nemaikoj ideologiji rne usp,eva d,a se definitirrnooslobodi pretpos'tavki filozo,fije refleksije. Namera da seistorija ljudskog roda materijalistidki interpretina i po-stavi kao pozitivna nauka, Sto se kod ,samog Marksa iEngelsa manifestuje ne samo deklarisanjem jednog pro-grama nego i tekstual,no, promenom filozofskog Zargona,ostaje i dalje jedan projekt iije pretpostavke ne zado-voljava'sam,a teor:ija (poSto sama demonstrira autonomijuteori'ie u odnosu na socijalnu praksu) u kome je onproklarnovan. Naime, kako to Dineti6 uverljivo pokazuje,centralne kategorije (po,sebno kategorija stvarnosti, kaoi ideja o jedinstveno'm subjektu istorije, i konadno odre-denje istine doveka kao proizrzodnog bica) na ko'jima bitrebao da se temelji koncept pozitivne nauke kontamini-rrane su no,rmativnim sadrZajima.

Kako Marnkp ne odustaje od zahteva da njegovateorija istorije istovremeno ima i status socijat:e kritike(revolucionarne teorije), i kako je jasno da se norrnatirrnipojmovi socijalne kritike ne mogu uvssti'u igru metodompozitivne nauke, to Marksu ne preostaje ni5ta drugo doda sam opis stvarnosti progtrasi revoluci.onarnirrn u onojmeri u kojoj je sama stvarnost revolucionarna. Jasnq izaovog prebiva implicitna filozofija 'istorije o kojoj Marksne polaZe raduna i koja na sebe preuzima funkciju nor-mativnog okvira, uspostavljanja diferencije izmedu em-pittijskog i transcendentalnog plana na ko'me podiva so-cijalna knitrika. Sa stajaliSta implicitne metafizike istorije

36 37

proqram emancipacije je zagarantovan samom logikomistoiiie (dije utemeljenje kod Ma,rks,a izostaje) a ne na-prosto subjektivnim indir"idualLnim ili rgrupnim projek-tima.

Marks se ne odluduje definitivno ni za jed,an odgore naznadenih modela socijalne kritike. Dominacijaiednog ili drugog modela, lcao :i njihova transforneacijaje uveliko uslovljena izmenom praktidko politidkog kon-teksta. Ovu naponednu egzistenciju razliditrih modela za-snivanja socijalne kritike, autor rpokazuje briZljivom ana-lizom ,argumentacije p,rovedene u Kapitalu. Up,ravo pri-sustvo dve strategije zasnivanja socijal,ne kritike, stra-tegi j e "transcendentalno g po,laz'iSta f iiozof i j e subj ektivnos-ti i objektivistiikog pojma istot'ije. dini NI,arksovo, delonekoherentnim sistematskim sklopom koj'e osciluje izmedupola apsolutne objektivnosti i poLa apsolutne subjektiv-nosti. Utemeljenje fundamentalnih pretpostavki: krizegradanskog dru5tva i p,roblematike emancipacije moZe serazrriti na dva medtrsobrno isklju'dujr.l6a nad,ina. Oari se netemelje toliko na razlici izmedu -filozofskog i pozitivnonaudnog oblika saznanja... koliko na razlici izmedu n'dvatipa zasnivanja kritidke teorije savremerr*og sveta... Tairnanentna napetost dela je samo privrenreno potisnutaretorikom pozitivne nauke koja se provladi kroz Kapital,kao i izbegavanjem d;& Se tematizuju implioitne nor-ma-tivne pretpostavke na kojirna podiva argumentacija. Noto ne6e sprediti da se ove dve logike u jedrnom rnomentui praktidki istorijski artiku"liSu. Celin,a marksistidkih prak-tidkih i teorijskih spo,re,nja koj,u moZemo pratiti kroznjegovu interpretativnu istoriju ima svoj rizvon upravoovde u odredenju statusa pojma subjektiviteta i ernan-ci;paeije. Stoga ,se isto,rija marksizma m,oZe i tumaiiti kaoneprekidno klacenje izmedu revolucio,narnog voluntariz-ma i meta.fiziikog determinizma.

Marksovo retorsko vezivanje za m,etodu pozi,tivnenauke, Dindii ie razumeti delo,m kao korncesiju-vladaju-dem metodolo'Skom ideal'u naudne zajedn,ice. Medutirn,dim teonija istupi s pnetenzijorn socijal,ne kritike i pnojek-torn jedne radilcalore utopije, od kojih uzgred budi-neieno$'kad nije ni odustajala, to ie iza irivid,io empirizovanihi naturalizovaurlh pojmova, autor de6if,rovati sadrZaje fi-iozofije subjektiviteta. Kategorije socijalne kritike ("-urr-

cipovana zajednica,,otudenje, isti'nske p'otrebe, proletari-j"t, p. i sam pojam produktivnog rada) ne mogu se. tiz-vesti iz koncepta pozitivne nauke, vet iz jedne implicitmesocijalne filoaofije. Pokazuje se 'da se lWainksova inter-pnetacija postojeceg'od samog podetka odigrava -unutarjednog razurlevanja istorije- koje upucuje 'na pretpo-stavke filozoiije subjektiviteta. Koegzistencija dva tipautemeljenja socijalne krjtike implicina i dva razliditaodredenja pojma krize i pojrna ,emanoipacij'e. I'ntencijada se pojam krize objektivistidki izloZi kao konsekvencadijalektike proizvodnih snaga i odnorsa (pad pnofitne sto-pe i pauperizacija radnidke klase) ma tu rslabost Sto izovako skicirane dijalektike ne sled,i nuZ'no arrticipiranipojam emancipacije. Naumljeno jedinstvo teoriie kri"zei emancipacije ne rnoZe se objektivistidki utemeljiti. Skokod ovako formuli,samo'g pojma krize ka pojmu emarroipa-cije (kao onganiz,ujuieg pnincipa ra,q)ra\,re) stoga se odi-grava na jednom drugorn polju, skriveno,m iza transpa-rentrne ravni izvodeLnj:a, jedno,m p,r'etpostavlj,enorn ali neeksplici'r:anom stajali3tu metafizike istorije.

Izostajanje eksptrikacije teorije subjektivnosti i s timpovezane neuteme'ljenosti pojma emarncipacije, po Dindi-iu, nije ,uslovljeno odsustvom teorije subjektivnosti, negonaprotiv, apsol.utizacijorn te teorrije. U teo,rij'skom sklopuKapitala razvijen je i jedan drugi objektivistidki pojamkrize (kriza in potentia). Analiza kategorija autentidnihpotreba, dru3tvsno potu:rebnog rada, d,ru5tvenih potrebaitd., ,ukazuje da se one ne mogu empirijski zasn:ovati,ve6 da njihovom uvodenju u teorijsku raspravu pnethodipredstava e'neancipovane zajednice, no,rmativne instance,koja artikuJ,iBe njihovu medusobnu konstelaciju. Kako segradanska zajednica integri5e ^sraobradajem individr.ra kaoposednika roba to se realizacija individualnih projekata iporiva kapitala za profitom ne poklapa uvek sa'potrebom>'za autentidnim oblikovanjem dru5tvenog Zivota-. Feno-men krize, 'dakle, prebiva u s€lrno{rn aktu konstitucijegradanskog sveta i sa tog stajaliBta se ne rnoZe pr'incipi-jelno razre$iti.

Zaw5avajrudi svoje izlaganje pojmom slobode (eman-cipovanog dru5tva) Dinttid poentira cel,okupno prethodnoizrrodenje. On ne kritikuje marksizam ukazivanjem nanjegovu istorijsku praksu, nego upudivaorjem na protiv-

3B 39

proqram emancipacije je zagarantovan samom logikomistoiiie (dije utemeljenje kod Ma,rks,a izostaje) a ne na-prosto subjektivnim indir"idualLnim ili rgrupnim projek-tima.

Marks se ne odluduje definitivno ni za jed,an odgore naznadenih modela socijalne kritike. Dominacijaiednog ili drugog modela, lcao :i njihova transforneacijaje uveliko uslovljena izmenom praktidko politidkog kon-teksta. Ovu naponednu egzistenciju razliditrih modela za-snivanja socijalne kritike, autor rpokazuje briZljivom ana-lizom ,argumentacije p,rovedene u Kapitalu. Up,ravo pri-sustvo dve strategije zasnivanja socijal,ne kritike, stra-tegi j e "transcendentalno g po,laz'iSta f iiozof i j e subj ektivnos-ti i objektivistiikog pojma istot'ije. dini NI,arksovo, delonekoherentnim sistematskim sklopom koj'e osciluje izmedupola apsolutne objektivnosti i poLa apsolutne subjektiv-nosti. Utemeljenje fundamentalnih pretpostavki: krizegradanskog dru5tva i p,roblematike emancipacije moZe serazrriti na dva medtrsobrno isklju'dujr.l6a nad,ina. Oari se netemelje toliko na razlici izmedu -filozofskog i pozitivnonaudnog oblika saznanja... koliko na razlici izmedu n'dvatipa zasnivanja kritidke teorije savremerr*og sveta... Tairnanentna napetost dela je samo privrenreno potisnutaretorikom pozitivne nauke koja se provladi kroz Kapital,kao i izbegavanjem d;& Se tematizuju implioitne nor-ma-tivne pretpostavke na kojirna podiva argumentacija. Noto ne6e sprediti da se ove dve logike u jedrnom rnomentui praktidki istorijski artiku"liSu. Celin,a marksistidkih prak-tidkih i teorijskih spo,re,nja koj,u moZemo pratiti kroznjegovu interpretativnu istoriju ima svoj rizvon upravoovde u odredenju statusa pojma subjektiviteta i ernan-ci;paeije. Stoga ,se isto,rija marksizma m,oZe i tumaiiti kaoneprekidno klacenje izmedu revolucio,narnog voluntariz-ma i meta.fiziikog determinizma.

Marksovo retorsko vezivanje za m,etodu pozi,tivnenauke, Dindii ie razumeti delo,m kao korncesiju-vladaju-dem metodolo'Skom ideal'u naudne zajedn,ice. Medutirn,dim teonija istupi s pnetenzijorn socijal,ne kritike i pnojek-torn jedne radilcalore utopije, od kojih uzgred budi-neieno$'kad nije ni odustajala, to ie iza irivid,io empirizovanihi naturalizovaurlh pojmova, autor de6if,rovati sadrZaje fi-iozofije subjektiviteta. Kategorije socijalne kritike ("-urr-

cipovana zajednica,,otudenje, isti'nske p'otrebe, proletari-j"t, p. i sam pojam produktivnog rada) ne mogu se. tiz-vesti iz koncepta pozitivne nauke, vet iz jedne implicitmesocijalne filoaofije. Pokazuje se 'da se lWainksova inter-pnetacija postojeceg'od samog podetka odigrava -unutarjednog razurlevanja istorije- koje upucuje 'na pretpo-stavke filozoiije subjektiviteta. Koegzistencija dva tipautemeljenja socijalne krjtike implicina i dva razliditaodredenja pojma krize i pojrna ,emanoipacij'e. I'ntencijada se pojam krize objektivistidki izloZi kao konsekvencadijalektike proizvodnih snaga i odnorsa (pad pnofitne sto-pe i pauperizacija radnidke klase) ma tu rslabost Sto izovako skicirane dijalektike ne sled,i nuZ'no arrticipiranipojam emancipacije. Naumljeno jedinstvo teoriie kri"zei emancipacije ne rnoZe se objektivistidki utemeljiti. Skokod ovako formuli,samo'g pojma krize ka pojmu emarroipa-cije (kao onganiz,ujuieg pnincipa ra,q)ra\,re) stoga se odi-grava na jednom drugorn polju, skriveno,m iza transpa-rentrne ravni izvodeLnj:a, jedno,m p,r'etpostavlj,enorn ali neeksplici'r:anom stajali3tu metafizike istorije.

Izostajanje eksptrikacije teorije subjektivnosti i s timpovezane neuteme'ljenosti pojma emarncipacije, po Dindi-iu, nije ,uslovljeno odsustvom teorije subjektivnosti, negonaprotiv, apsol.utizacijorn te teorrije. U teo,rij'skom sklopuKapitala razvijen je i jedan drugi objektivistidki pojamkrize (kriza in potentia). Analiza kategorija autentidnihpotreba, dru3tvsno potu:rebnog rada, d,ru5tvenih potrebaitd., ,ukazuje da se one ne mogu empirijski zasn:ovati,ve6 da njihovom uvodenju u teorijsku raspravu pnethodipredstava e'neancipovane zajednice, no,rmativne instance,koja artikuJ,iBe njihovu medusobnu konstelaciju. Kako segradanska zajednica integri5e ^sraobradajem individr.ra kaoposednika roba to se realizacija individualnih projekata iporiva kapitala za profitom ne poklapa uvek sa'potrebom>'za autentidnim oblikovanjem dru5tvenog Zivota-. Feno-men krize, 'dakle, prebiva u s€lrno{rn aktu konstitucijegradanskog sveta i sa tog stajaliBta se ne rnoZe pr'incipi-jelno razre$iti.

Zaw5avajrudi svoje izlaganje pojmom slobode (eman-cipovanog dru5tva) Dinttid poentira cel,okupno prethodnoizrrodenje. On ne kritikuje marksizam ukazivanjem nanjegovu istorijsku praksu, nego upudivaorjem na protiv-

3B 39

redni sklop same teorije, odakle izvodi moguie praktidkekonsekven-ce. Na koji natin je retorika slobode zawSilau, tot,alitarn*im neZimima? Sigurno da u tom ne m'aluulogu igra i Markrsovo odbijanje da tematizuje trls-tity-cioialno osiguranje ema4cipacije. Na taj naiin Marksodustaje od pr,opitivanja 6,6n o vlastite teonije i soci-jalne reainosti kao i mogudnosti da se teorija errrancipa-cije posredstvom revo,Iucionarne organizaaije i,nstnum-en-tilizuje u sredstvo potdinjava:nja. Marks je pojmom dik-tature proletarijata jasno naznadio da ema,ncipovarnoj za-jednici prethodi period instituciornalno-politidkog posre-dovanja, no pitanje karaktera politiike vlasti ne razmatra,Sto je obr:azloZeno tezorn o nesamo.stalnosti nadgradnjeu gradanskom dnuitvu, B u komunizmu, isdezavanjempolitike kao forme posredovanja individ,uuma i zajednice'Taj nekriitidki optimizam Manksove teorije, zaEaramtova-nost emancipacije i shodno torne odustajarnja od pitanjapolitidke filozo,fije moZe se razumeti samo pod pretpo-stavkama filozofije subjektiviteta ;i njorne posredovanev€re u izvesnost totalne emancipacije. Sponri statuspojma subjektiviteta logidno povladi za sobom i proble-matidnost pojma emancipacije. Ovo izostajanje probtrema-tizovanja institucionalnog osiguranja emancipacije je naplanu politidke i praktidke operacionalizacije otvoritrovrata neogr:anide,no,g voluntarizma. oNedoslatak konkret-nog koncepta emancipovanog d'r'uStva doveo je do togada teo.ri'ia em,ancipacije legitimi5e svaki, ma kako proiz-voljan, projekt upravljanja istorijom u ime uro,vog dru-5tva...6 Upravo ovo je uslovilo da se mnogi potitidkipokreti s pravom pozivaju na marksizam. To je olakBa,rrotim viSe Sto projekt emancipacije izloZen m konoeptudru5tvenog plana ostavlja mogu6nost reinterprotacije ukategorij ama,instrumentalistidkog uma. Osiguranj e protivmoguie instrumentalistiike interpretacije marksizma je'otkazalo u onoj meri ,u kojoj je izostalo razvijanje jednogneekonomskog pojma racionalnosti.

Odavde posrnatrano istorija Zudnih rasprava u isto-riji marksizma: istorija rasprava diji su akteni optuZivalijedni druge za slbjektivizam i voluntarizam, nezavi,snood toga kojem filozofskom taboru pnipadali bila je utoliko

0 Dintli€, Jesen ilijalektike, str. lB2.

40

produktivna 5to je otkrivala su5tinu svakog 'kotrahenta.

U ti- disku'sijama kao' da se svaki od oponenata- hteospasti od vlas-tite su$tine pripi'sujudi je drugom' No odpotisnutog ne moZe se pobeci.-

Naime analizorn zaslivanja modela sooijg)ne kritikekod Marksa, Dindi6 pokazuje 11€ ssrrlo one 'idealne tipoveu kojirna su marksisti organizovali svoje interpnetacijeizvor,ne doktnine, oscilir,ajuii od pola apsolutnog objek-tivizma do pola revolucio,narnog volurntarizma, rrego i onaiunutra5nji rascep legitimacione teorije koii generi5e ovupodelu. Nemoguinost da se dovedu u skl,ad objektivistidkipojam istorije, pretenzija marksizma na 'status pozitivnenauke, s jed,ne strane i s druge njegova pnetenzija nastatus socijalne kritike koja argurnentuje sa stajali,StaJ dnog radikal'nog emancipatorskog proj ekta, nadome5tenaje kod Marksa implicitnim pr:ihvatanjem pnetpostavkifilozofije subjektiviteta. Problemati6nost marksirstidke po-zicije, po autoru, n,e leZi toliko u tome Sto pripada, moZese slobodno reci jednoj od najradikalnijih struja te tra-dicije, nego u njenom sistematskom potiskivarnju svestio pripadnosti toj tradiciji, odhijanju da se priznaju i pre-poznaju njene konsekvence, i odatle izostanku samore-fleksije vlastitih teorijskih pretpostavki.

Ma koliko bila vaZna analiza generabrih odredbi iprotivredja Marksovog dela, transcendentahrog horizontau kome se ono artikuli'Se, dini mi se joS nadajnijim,barem u l<o,ntekstu preispitivanja jugoslovenskog mark-sizma, analiza provede,na na mikro nivorf,, demirstifikacijar-r detalju, pokazivanje transcendentabrog osnova nekihkljudnih kategorija marksistidkog diskurza, koje omogu-iuje razvijanje jednog pol,aziSta za moguiu r,ekonskukcijuj ugoslovenskog marksizma.

Nair-ne, gore izlo1ena teorijska napetost, pr.etenzijamarksizma da istorrnemeno bude i teorija dm3tva i soci-jalna kritika, karakteristidna za istoriju manksistiike dok-trine, pr,oZima i jugoslovenski marksizam. Neuternelj enostosnormih konce6rata praksis filozofije, pojma rodne suiti-ne, istinskih potreba, emancipovane zajednice, kao i izo-stajanje izvodenja krajnjih honsekvenci jeilne socijalnefilozofije dije su orsnovne pretpo.stavke situirane u filo-zofiji refleksije, nije se nametalo kritidkoj parnji sve dokje ta filozofija bila u sukobu s jednom politikom, we dok

4 l

redni sklop same teorije, odakle izvodi moguie praktidkekonsekven-ce. Na koji natin je retorika slobode zawSilau, tot,alitarn*im neZimima? Sigurno da u tom ne m'aluulogu igra i Markrsovo odbijanje da tematizuje trls-tity-cioialno osiguranje ema4cipacije. Na taj naiin Marksodustaje od pr,opitivanja 6,6n o vlastite teonije i soci-jalne reainosti kao i mogudnosti da se teorija errrancipa-cije posredstvom revo,Iucionarne organizaaije i,nstnum-en-tilizuje u sredstvo potdinjava:nja. Marks je pojmom dik-tature proletarijata jasno naznadio da ema,ncipovarnoj za-jednici prethodi period instituciornalno-politidkog posre-dovanja, no pitanje karaktera politiike vlasti ne razmatra,Sto je obr:azloZeno tezorn o nesamo.stalnosti nadgradnjeu gradanskom dnuitvu, B u komunizmu, isdezavanjempolitike kao forme posredovanja individ,uuma i zajednice'Taj nekriitidki optimizam Manksove teorije, zaEaramtova-nost emancipacije i shodno torne odustajarnja od pitanjapolitidke filozo,fije moZe se razumeti samo pod pretpo-stavkama filozofije subjektiviteta ;i njorne posredovanev€re u izvesnost totalne emancipacije. Sponri statuspojma subjektiviteta logidno povladi za sobom i proble-matidnost pojma emancipacije. Ovo izostajanje probtrema-tizovanja institucionalnog osiguranja emancipacije je naplanu politidke i praktidke operacionalizacije otvoritrovrata neogr:anide,no,g voluntarizma. oNedoslatak konkret-nog koncepta emancipovanog d'r'uStva doveo je do togada teo.ri'ia em,ancipacije legitimi5e svaki, ma kako proiz-voljan, projekt upravljanja istorijom u ime uro,vog dru-5tva...6 Upravo ovo je uslovilo da se mnogi potitidkipokreti s pravom pozivaju na marksizam. To je olakBa,rrotim viSe Sto projekt emancipacije izloZen m konoeptudru5tvenog plana ostavlja mogu6nost reinterprotacije ukategorij ama,instrumentalistidkog uma. Osiguranj e protivmoguie instrumentalistiike interpretacije marksizma je'otkazalo u onoj meri ,u kojoj je izostalo razvijanje jednogneekonomskog pojma racionalnosti.

Odavde posrnatrano istorija Zudnih rasprava u isto-riji marksizma: istorija rasprava diji su akteni optuZivalijedni druge za slbjektivizam i voluntarizam, nezavi,snood toga kojem filozofskom taboru pnipadali bila je utoliko

0 Dintli€, Jesen ilijalektike, str. lB2.

40

produktivna 5to je otkrivala su5tinu svakog 'kotrahenta.

U ti- disku'sijama kao' da se svaki od oponenata- hteospasti od vlas-tite su$tine pripi'sujudi je drugom' No odpotisnutog ne moZe se pobeci.-

Naime analizorn zaslivanja modela sooijg)ne kritikekod Marksa, Dindi6 pokazuje 11€ ssrrlo one 'idealne tipoveu kojirna su marksisti organizovali svoje interpnetacijeizvor,ne doktnine, oscilir,ajuii od pola apsolutnog objek-tivizma do pola revolucio,narnog volurntarizma, rrego i onaiunutra5nji rascep legitimacione teorije koii generi5e ovupodelu. Nemoguinost da se dovedu u skl,ad objektivistidkipojam istorije, pretenzija marksizma na 'status pozitivnenauke, s jed,ne strane i s druge njegova pnetenzija nastatus socijalne kritike koja argurnentuje sa stajali,StaJ dnog radikal'nog emancipatorskog proj ekta, nadome5tenaje kod Marksa implicitnim pr:ihvatanjem pnetpostavkifilozofije subjektiviteta. Problemati6nost marksirstidke po-zicije, po autoru, n,e leZi toliko u tome Sto pripada, moZese slobodno reci jednoj od najradikalnijih struja te tra-dicije, nego u njenom sistematskom potiskivarnju svestio pripadnosti toj tradiciji, odhijanju da se priznaju i pre-poznaju njene konsekvence, i odatle izostanku samore-fleksije vlastitih teorijskih pretpostavki.

Ma koliko bila vaZna analiza generabrih odredbi iprotivredja Marksovog dela, transcendentahrog horizontau kome se ono artikuli'Se, dini mi se joS nadajnijim,barem u l<o,ntekstu preispitivanja jugoslovenskog mark-sizma, analiza provede,na na mikro nivorf,, demirstifikacijar-r detalju, pokazivanje transcendentabrog osnova nekihkljudnih kategorija marksistidkog diskurza, koje omogu-iuje razvijanje jednog pol,aziSta za moguiu r,ekonskukcijuj ugoslovenskog marksizma.

Nair-ne, gore izlo1ena teorijska napetost, pr.etenzijamarksizma da istorrnemeno bude i teorija dm3tva i soci-jalna kritika, karakteristidna za istoriju manksistiike dok-trine, pr,oZima i jugoslovenski marksizam. Neuternelj enostosnormih konce6rata praksis filozofije, pojma rodne suiti-ne, istinskih potreba, emancipovane zajednice, kao i izo-stajanje izvodenja krajnjih honsekvenci jeilne socijalnefilozofije dije su orsnovne pretpo.stavke situirane u filo-zofiji refleksije, nije se nametalo kritidkoj parnji sve dokje ta filozofija bila u sukobu s jednom politikom, we dok

4 l

se u interpretativn,om spom oko isti'nskog tumadernjamarksizma prol'nicalo delegitimisanje i demonopolisarnjejed,nog ideolo5kog diskurza. Filozo,f'ska diskttrsija je nrado-meStala, omoguiavala i emarncipoval,a zap'redni politidkidiskurs. Praktidka potreba za preispitiva,,njem pozicijeiugo'sloven:skog neomarksizma. otvaranjem problematikeizostanka utemeljenja centnalnih kategorija'prik"rivenogiednom emfat,idnom retorikom *d,oista istinskog man'ksiz-ma.. nastaje onog mornenta kad se rsocij;al,na ,stvarnostizmeni, a vlast kao politidki kontrahent vi3e ne iurvestriraisuvi5e u ideologiju kao dominanhr,i rnoment legitimacije.Nastupajuii cinizam vlasti ko,ja se i datrje p,oziva namarksizam kao legitimacionu nauku, aii do samog sadr-Laja te nauke ne dnZi isuviSe, kao ,i njena spremnost dapreuzme retoniku svog marksistidkog o,pornenta, ukidadramatiku spora. Drarnski r:adnja menjaaktene. Na,scenu,sturp,a, kao po,litidki korntrahent, r,r,slovno red,eno libe'ralnaid,eologija sa rsvojim zahtevima za civilnim dnr5tvorn i te-matikom ijudskih i politidlcih prava.

tlpravo, nastupom novog kontrahenta, prorn€nornkonfiguracije potitidkog sklopa, menja se i pozicija kri-tidkog marksizma kao i optika njegovog videnja. Naime,propitiva' rje njegovog sklopa treba da 'odgovo,ri na pita-nje-sumnju, da lt, nezavisno od socijalmopolitidke isto,rijeove inte,ryn'etacije, sama pozicija generi5e; logikom siste-m,a, one misaon,e i pnaktidke kornstelaciie'protiv kojih jepraktidki irstupala. Da li kritike subjektivnosti i nasiljakoj,e su razvijene u marksizrnu ne proizvode pretpostavkekoje -su htele intencionalno da ukinu? Da 1i neosve5tenaali delujuia dubinska lo'gika izigrava manifestnu logiku;i konadno da li izmena prakti,ikog konteksta pnevodipoziciju praksis fil,ozofije, njene prraktidke ,r.rdinke s po,laemancipacije na po,l konzervacije - iz situacije Zrtve usituaciju, grubo redeno, saudesnrika? Jednrostavno da li jeemancipatonski potenci.jal ove pozieije iscn'pe'n? Cini seda je Dinilidev odgovor u ovorn smislu po'tv,rdan, itimvi5e Sto generalno redeno s,ama pozicija ju,gos,lovenskogmarksizma inklinira predteorijskom zasnivaniu socijalneteoriie kao neposrednom izrazu socijal,nog bida.

Videli ,srno da je Marks tezu o ekspresiwrosti irstorij-ske logike naptlstio kao predteorijsku poziciju. Nezavisnood toga, ova pozicija doZivljava svoju renesansu dvade-

setih godina o{/og veka; odnos revolucio'nawte- teonije iprakse tematizovan je kao specifidan rsluiaj odnosa t'eo-iij" i prakse razvijenog na uvidinra transcerndentalnefiiozofiji.' Tumade6i samu ovu poziciiu kao pokuBaj dase -empirijski deficit legitimacijskog skl'opa levo,g angaZ-mana 1...) nadoknadi filozofsko-istorijskorn spekuJ:aci-jom8 ,autor pokazuie da je o.ru poziciju nemogude teorijskiiitemeljiti posredstvorn pojrna prakse, jer sama postavkao praksi zahleva svoje teo'rijsko opravdanje i tako adinflnitunt; s idruge rst'rane pojarn revolucionarnog traZisvoje normativno odredenje koje ovde izo,staie jen se nemoZe utemeljiti sredsJvima kojim teorija naspolaZe. Kakoje pitanje legitimnosti teo'rije skinruto s dnev'nog redadovodenjem u neposrednu vezu teorije i pokreta to jeznadilo da ostajanje na p'retpostavci da revolucionarnateorija eksplicina norrne istinitog Zivota ri i'ma logi\uistorije kao sopstvenog garant,a nuZno povladi soibom dase teo,rijske razlike po,jave kao praktiiko politidke. Na tajnadin pozicija revolucionar"ne teorrije autornatski didkvaLi-fikuje sva druga stajali5ta i p'raktidki i epistemolodki.Zahtev z,a si'ntezom i bezpogovo,rna pretenzija na istinugarantovana samom logikom istonije (trarrscenderrtahr,ogplana) pr,aktidki se re,alizuje kao n,etolerarncija Odavde dostajaliSta partijnosti i'pr:ihvatanja bolj5evidkog konceptapartije samo i,e jedarnkorrak. Upravo u ovomei IeZi izvesnapa,radoksalnorst ove pozicije: olna na izvestan nadin legi-timiSe lenjinistidko sbaljinistiiku pr,aksu, no s druge stna-n€ nopnekidno je dovodi iu pitanje strpro,tstavljanjemsvoje normativne baze: rrevolucio'narnosti s empirijshomzbiljom na demu se i temelji kritika staljinizma. U tomsmislu postavlja se pitanje nrisu li i najradikah:i.je k'ritikestaljinizma koje polaze od marksistidkih pretpostavki uvekuvudene u klopku ponovne pnoizvodnje stalji'nirzma; po5toje kritika stalj;inizma pre svega vodena u jednoj pragma-tidko egzistencijalnoj ra',rni a manje pri,ncipijelno teorij-sko,j. Zapravo kritika staljinizma kako to na d,rugommestu pokazuje Dinelii, nije u pravoj meri dotakla nje-govo ishodi5te: jakobinsku strukturu revolucionarne teo-rije.

? Dindid, "Dekonstrukcija marksizma iz njegove samoreflek-sije<, Theoria 3-4/L983.

t lbid., str. 100.

42 43

se u interpretativn,om spom oko isti'nskog tumadernjamarksizma prol'nicalo delegitimisanje i demonopolisarnjejed,nog ideolo5kog diskurza. Filozo,f'ska diskttrsija je nrado-meStala, omoguiavala i emarncipoval,a zap'redni politidkidiskurs. Praktidka potreba za preispitiva,,njem pozicijeiugo'sloven:skog neomarksizma. otvaranjem problematikeizostanka utemeljenja centnalnih kategorija'prik"rivenogiednom emfat,idnom retorikom *d,oista istinskog man'ksiz-ma.. nastaje onog mornenta kad se rsocij;al,na ,stvarnostizmeni, a vlast kao politidki kontrahent vi3e ne iurvestriraisuvi5e u ideologiju kao dominanhr,i rnoment legitimacije.Nastupajuii cinizam vlasti ko,ja se i datrje p,oziva namarksizam kao legitimacionu nauku, aii do samog sadr-Laja te nauke ne dnZi isuviSe, kao ,i njena spremnost dapreuzme retoniku svog marksistidkog o,pornenta, ukidadramatiku spora. Drarnski r:adnja menjaaktene. Na,scenu,sturp,a, kao po,litidki korntrahent, r,r,slovno red,eno libe'ralnaid,eologija sa rsvojim zahtevima za civilnim dnr5tvorn i te-matikom ijudskih i politidlcih prava.

tlpravo, nastupom novog kontrahenta, prorn€nornkonfiguracije potitidkog sklopa, menja se i pozicija kri-tidkog marksizma kao i optika njegovog videnja. Naime,propitiva' rje njegovog sklopa treba da 'odgovo,ri na pita-nje-sumnju, da lt, nezavisno od socijalmopolitidke isto,rijeove inte,ryn'etacije, sama pozicija generi5e; logikom siste-m,a, one misaon,e i pnaktidke kornstelaciie'protiv kojih jepraktidki irstupala. Da li kritike subjektivnosti i nasiljakoj,e su razvijene u marksizrnu ne proizvode pretpostavkekoje -su htele intencionalno da ukinu? Da 1i neosve5tenaali delujuia dubinska lo'gika izigrava manifestnu logiku;i konadno da li izmena prakti,ikog konteksta pnevodipoziciju praksis fil,ozofije, njene prraktidke ,r.rdinke s po,laemancipacije na po,l konzervacije - iz situacije Zrtve usituaciju, grubo redeno, saudesnrika? Jednrostavno da li jeemancipatonski potenci.jal ove pozieije iscn'pe'n? Cini seda je Dinilidev odgovor u ovorn smislu po'tv,rdan, itimvi5e Sto generalno redeno s,ama pozicija ju,gos,lovenskogmarksizma inklinira predteorijskom zasnivaniu socijalneteoriie kao neposrednom izrazu socijal,nog bida.

Videli ,srno da je Marks tezu o ekspresiwrosti irstorij-ske logike naptlstio kao predteorijsku poziciju. Nezavisnood toga, ova pozicija doZivljava svoju renesansu dvade-

setih godina o{/og veka; odnos revolucio'nawte- teonije iprakse tematizovan je kao specifidan rsluiaj odnosa t'eo-iij" i prakse razvijenog na uvidinra transcerndentalnefiiozofiji.' Tumade6i samu ovu poziciiu kao pokuBaj dase -empirijski deficit legitimacijskog skl'opa levo,g angaZ-mana 1...) nadoknadi filozofsko-istorijskorn spekuJ:aci-jom8 ,autor pokazuie da je o.ru poziciju nemogude teorijskiiitemeljiti posredstvorn pojrna prakse, jer sama postavkao praksi zahleva svoje teo'rijsko opravdanje i tako adinflnitunt; s idruge rst'rane pojarn revolucionarnog traZisvoje normativno odredenje koje ovde izo,staie jen se nemoZe utemeljiti sredsJvima kojim teorija naspolaZe. Kakoje pitanje legitimnosti teo'rije skinruto s dnev'nog redadovodenjem u neposrednu vezu teorije i pokreta to jeznadilo da ostajanje na p'retpostavci da revolucionarnateorija eksplicina norrne istinitog Zivota ri i'ma logi\uistorije kao sopstvenog garant,a nuZno povladi soibom dase teo,rijske razlike po,jave kao praktiiko politidke. Na tajnadin pozicija revolucionar"ne teorrije autornatski didkvaLi-fikuje sva druga stajali5ta i p'raktidki i epistemolodki.Zahtev z,a si'ntezom i bezpogovo,rna pretenzija na istinugarantovana samom logikom istonije (trarrscenderrtahr,ogplana) pr,aktidki se re,alizuje kao n,etolerarncija Odavde dostajaliSta partijnosti i'pr:ihvatanja bolj5evidkog konceptapartije samo i,e jedarnkorrak. Upravo u ovomei IeZi izvesnapa,radoksalnorst ove pozicije: olna na izvestan nadin legi-timiSe lenjinistidko sbaljinistiiku pr,aksu, no s druge stna-n€ nopnekidno je dovodi iu pitanje strpro,tstavljanjemsvoje normativne baze: rrevolucio'narnosti s empirijshomzbiljom na demu se i temelji kritika staljinizma. U tomsmislu postavlja se pitanje nrisu li i najradikah:i.je k'ritikestaljinizma koje polaze od marksistidkih pretpostavki uvekuvudene u klopku ponovne pnoizvodnje stalji'nirzma; po5toje kritika stalj;inizma pre svega vodena u jednoj pragma-tidko egzistencijalnoj ra',rni a manje pri,ncipijelno teorij-sko,j. Zapravo kritika staljinizma kako to na d,rugommestu pokazuje Dinelii, nije u pravoj meri dotakla nje-govo ishodi5te: jakobinsku strukturu revolucionarne teo-rije.

? Dindid, "Dekonstrukcija marksizma iz njegove samoreflek-sije<, Theoria 3-4/L983.

t lbid., str. 100.

42 43

Insistiramje na jedinstvu teorije i p"41", u- vremenuu kome se to jedinsivo raspaio (i kad je sktrop-kategorijar., korrr" je ovo jedirnstvo artikulisano izgttFila, izv-esnusamorazumljivost) vodi upravo ponovnoj rehabiritaciji ongp"f.*u (tezi o epistemolb'Skoi i praktjdko'j povlaSienostiiosioca rer,rolucionarne teo'nije), protiv koje se ova teorija,pozivom na vred,no,st norm,ativnog, bo'nila'

Izost,anak saz'najno teorijske refleksije u jugosloven-

skom marksizmu' pieti da mu se kao bumerang vratinjegova optuT,ba o,rtodoksnog marksizma kao ideolioSke idbgmatske pozicije. Sta,grraciju, r'epetitivni govor i'-izvesqudoftrinarnu dogmatiinost koja ie zahvatil,a jugoslovenskikritidki ma,rksiZam treba stoga shvatiti ne samo kaoposledicu politidkih pritisaka, potom politidke l<r:ize siste--a t<o1i s6 poaiva na mar:ksistiiku doktrinu nego i E?tposledicu njegovog teonijskog deficita. Ako se ima u vi'duda se veliki deo jugoslovenske nauine zajednice- inte-lektualno formirao pod pretpostavkama ove paradigme,paradigme koja je sopstvenu poziciju p're svega gradilau opoziciji spnam vtadajuie ,ideologije a manje teorijskimutemeljenjem vlastitih polazn-ih pretpostavki, o,nda nampostaje- unekoliko jasnija aktuelna situacija iugosl'ovenskedruitvene misli. Za permanentnu provalu politike u nau-ku, me5anje ova dva diskurza, odgovornost ne snosi samopoiitika vei delimidno i sama nauka.

Dindi6, koji polazi ord hegelovske recdpcije rnarksiz-ma, upravo pokazivanjem problematidnog statusa pojmaemancipacije i emancipovane zajednice kod Marksa, auto-matski dovodi u pitanje i nadin na koji su razvijene cen-tralne kategorije kritidkog mar"ksizma. Ne sarno vei po-kazana ambivalentna po,zicija centralnih kategorija, nji-hova transcendentalna pozi-cija galrzanizovana prividnimempirizmom, nego i nemoguc,nost da se iz pojma rodnesu5tine i pojma prakse (rrezavisno od toga 6to su onedijalektidko-istorijski tumaEene u procesu svoga razvitka)izvede pojam emancipovane zajednice dovodi u sumnj,u.konzistentnost ove teorijrske pozicije, koju ne mo:ze dazakrili emfatidka retorika njenog praktidkog angaZmana.Zatomljivanje transcendentalnog ishodi5ta sistemskih ka-tego,t"ija, plaieno je s druge 'sf,rane izvesurom apstnaktn:o6-6u, idealizmom i moq'alizmom koji su bili tim vi5e pri-sutni Sto su vi5e deklarati'*rno negirani.

Upravo rezistentnost doktrine na iskustvene argu-rrente, moZe se razumeti ,samo iz njenih prisutnih alizatomljenih pretpostavki. Kako je argumentacija zasno-vana na transcendent,alnorn nivou to je normalno daiskazi opaZa'nja nisu komp,etentni da ocenjuju valjattostargumentacije oko koje se org'anizuje izlaganje. Stogavaljanost marksizma nije opovrgnuta njegovim epohalnirnneuspehomr n€ge, njegovo vaZenje podiva 'u angaZmanuna realizaciji pretpostavki koje njegov projekt Eine pla-r.rzibilnim. Odsustvo tih pretpostavki ne sneanjuje, stoga,uverljivmt ovog teorijskog sklopa.

Ovo polaziSte omo'guduje konstituisanje iedne mark-sistidke antropologije. kojoj se dini da je tezom da iedovek dru5tveno, svesno, ,slobodno bide, ili eliptidki re-deno biie prakse, pri demu se opet praksa razumeva kaoontolo5ko potvrdivanje dovekovih modi, itd. nadena onadarobna formula saznanja ko;ja uveliko nado'me5ta muko-trpan, si,stematski rad kojim je tek moguie razviti jednusloZenu sl.iku ljudskog sveta. No ono s dim s€ ova antro-pologija uvek sudarala" sistematski minrimiziraju6i mo-ment prirode. svordeii je uvek na drugo doveka, (stogapojam ernancip,acije i nije vez,an u pravom smislu zaproblematiku prirodnih resurs,a, su,protno MiIu; u tomsmislu ekolo3ka probiematika je s one strane marksistid-kog diskurza) je razo'daravajuie iskustvo da se istinskojprirodi doveka, njegov,oj antropolo6ko-ontotro,Ekoj bitiprakse kao slobode, uvek s,uprotstavljala njegova nega-cija 'u vidu dijalektidkog drugobivstva koje je ovde uzi-malo likove birokratije, staljinizma ili napro,sto neauten-tidne potrebe.

I konadno, upravo o'bezloedenost emancipacije pret-po,stavkama filozo,fiie subjektivite,ta, udilrilo je da u okvi-ru marksizm,a nemamo u pravo:lrl smislu r"c.di razradu teneapolitidke filozofije. Naime antropolo5ki pojam sloibode,dovekovo izmicanje karuzalnom nizu p,rinode, ne omogu-iuje elabor,aciju pojma siobo'de u politidkom i socijal,nornsmislu. Marksistidka antrop,ologija t,o neretko previda.Ovaj pojam sloib,ode: pozitivna iealizacija kreativnih po-tencija doveka kao biia prakse isuviFe je apstraktan ineoperativan u smislu njegove socijaLno politidke op,era-cionalizacije. Naime nikakav socijalni poiedak ne moZeuki,nuti ovo antnopoloBko odredenje slo,bode dok je to

4445

Insistiramje na jedinstvu teorije i p"41", u- vremenuu kome se to jedinsivo raspaio (i kad je sktrop-kategorijar., korrr" je ovo jedirnstvo artikulisano izgttFila, izv-esnusamorazumljivost) vodi upravo ponovnoj rehabiritaciji ongp"f.*u (tezi o epistemolb'Skoi i praktjdko'j povlaSienostiiosioca rer,rolucionarne teo'nije), protiv koje se ova teorija,pozivom na vred,no,st norm,ativnog, bo'nila'

Izost,anak saz'najno teorijske refleksije u jugosloven-

skom marksizmu' pieti da mu se kao bumerang vratinjegova optuT,ba o,rtodoksnog marksizma kao ideolioSke idbgmatske pozicije. Sta,grraciju, r'epetitivni govor i'-izvesqudoftrinarnu dogmatiinost koja ie zahvatil,a jugoslovenskikritidki ma,rksiZam treba stoga shvatiti ne samo kaoposledicu politidkih pritisaka, potom politidke l<r:ize siste--a t<o1i s6 poaiva na mar:ksistiiku doktrinu nego i E?tposledicu njegovog teonijskog deficita. Ako se ima u vi'duda se veliki deo jugoslovenske nauine zajednice- inte-lektualno formirao pod pretpostavkama ove paradigme,paradigme koja je sopstvenu poziciju p're svega gradilau opoziciji spnam vtadajuie ,ideologije a manje teorijskimutemeljenjem vlastitih polazn-ih pretpostavki, o,nda nampostaje- unekoliko jasnija aktuelna situacija iugosl'ovenskedruitvene misli. Za permanentnu provalu politike u nau-ku, me5anje ova dva diskurza, odgovornost ne snosi samopoiitika vei delimidno i sama nauka.

Dindi6, koji polazi ord hegelovske recdpcije rnarksiz-ma, upravo pokazivanjem problematidnog statusa pojmaemancipacije i emancipovane zajednice kod Marksa, auto-matski dovodi u pitanje i nadin na koji su razvijene cen-tralne kategorije kritidkog mar"ksizma. Ne sarno vei po-kazana ambivalentna po,zicija centralnih kategorija, nji-hova transcendentalna pozi-cija galrzanizovana prividnimempirizmom, nego i nemoguc,nost da se iz pojma rodnesu5tine i pojma prakse (rrezavisno od toga 6to su onedijalektidko-istorijski tumaEene u procesu svoga razvitka)izvede pojam emancipovane zajednice dovodi u sumnj,u.konzistentnost ove teorijrske pozicije, koju ne mo:ze dazakrili emfatidka retorika njenog praktidkog angaZmana.Zatomljivanje transcendentalnog ishodi5ta sistemskih ka-tego,t"ija, plaieno je s druge 'sf,rane izvesurom apstnaktn:o6-6u, idealizmom i moq'alizmom koji su bili tim vi5e pri-sutni Sto su vi5e deklarati'*rno negirani.

Upravo rezistentnost doktrine na iskustvene argu-rrente, moZe se razumeti ,samo iz njenih prisutnih alizatomljenih pretpostavki. Kako je argumentacija zasno-vana na transcendent,alnorn nivou to je normalno daiskazi opaZa'nja nisu komp,etentni da ocenjuju valjattostargumentacije oko koje se org'anizuje izlaganje. Stogavaljanost marksizma nije opovrgnuta njegovim epohalnirnneuspehomr n€ge, njegovo vaZenje podiva 'u angaZmanuna realizaciji pretpostavki koje njegov projekt Eine pla-r.rzibilnim. Odsustvo tih pretpostavki ne sneanjuje, stoga,uverljivmt ovog teorijskog sklopa.

Ovo polaziSte omo'guduje konstituisanje iedne mark-sistidke antropologije. kojoj se dini da je tezom da iedovek dru5tveno, svesno, ,slobodno bide, ili eliptidki re-deno biie prakse, pri demu se opet praksa razumeva kaoontolo5ko potvrdivanje dovekovih modi, itd. nadena onadarobna formula saznanja ko;ja uveliko nado'me5ta muko-trpan, si,stematski rad kojim je tek moguie razviti jednusloZenu sl.iku ljudskog sveta. No ono s dim s€ ova antro-pologija uvek sudarala" sistematski minrimiziraju6i mo-ment prirode. svordeii je uvek na drugo doveka, (stogapojam ernancip,acije i nije vez,an u pravom smislu zaproblematiku prirodnih resurs,a, su,protno MiIu; u tomsmislu ekolo3ka probiematika je s one strane marksistid-kog diskurza) je razo'daravajuie iskustvo da se istinskojprirodi doveka, njegov,oj antropolo6ko-ontotro,Ekoj bitiprakse kao slobode, uvek s,uprotstavljala njegova nega-cija 'u vidu dijalektidkog drugobivstva koje je ovde uzi-malo likove birokratije, staljinizma ili napro,sto neauten-tidne potrebe.

I konadno, upravo o'bezloedenost emancipacije pret-po,stavkama filozo,fiie subjektivite,ta, udilrilo je da u okvi-ru marksizm,a nemamo u pravo:lrl smislu r"c.di razradu teneapolitidke filozofije. Naime antropolo5ki pojam sloibode,dovekovo izmicanje karuzalnom nizu p,rinode, ne omogu-iuje elabor,aciju pojma siobo'de u politidkom i socijal,nornsmislu. Marksistidka antrop,ologija t,o neretko previda.Ovaj pojam sloib,ode: pozitivna iealizacija kreativnih po-tencija doveka kao biia prakse isuviFe je apstraktan ineoperativan u smislu njegove socijaLno politidke op,era-cionalizacije. Naime nikakav socijalni poiedak ne moZeuki,nuti ovo antnopoloBko odredenje slo,bode dok je to

4445

moguie u pogledu politidke slobode. Zato dovek i u lan-cima moZe biti slobodan, ,ali ne moZe biti politidki slo-bodan. Na slidan nadin otpada i poku5aj zasnivanja mark-si,stidke arntropologije kao teorije potreba, po5to sam po-jam autentidne po,treibe pretpostavlja jednu teoniju sub-jektiviteta koja se zasniva na transcendentalnom nivou.Praktidko-politidke posledice toga su vidljive i mi ihi-sku5avamo' svakodnevno. Antro,poloBki optimizam kritid-kog marksizma istorijski stoga zavr5iava kao borba zagradanska dostignuia evl.o,pske civilizacije, dok pnojektradikalne utopije biva ostavljen za obolja. vremena.

Primljeno septembra 1989.

Centar za filozofiju i druitvenu teorijuInstituta dru5tvenih naukaBeograd

45

Zoran Obrenovii

THE PROBLEMATIC SI]LF-TRANSPARENCY OF THENORMATIVE AND YUGOSLAV MARXISM

(Summary)

The unity of marxist discourse, irnespective of itsactual forms, is fomnded upon unreflected premises ofthe philosophy of subjectivity. The abs,ence of criticalinquiry ,into the foundations of it,s the,onebical and philo-sophical ,assumptions is what lies at the core of thecrisis of the foundations of marxism. The matenialistreception and reinterpretation of Hegel's philosophy hasnct bro'ught about a dristancing from the p're,mises of thephilosophy of subjectivity due to the fact that the latteris rnostl;r determined by the rsystemic p,iace of categoriesand the ways of their inter-articulatio,n; instead, it meantthe refusal to them,atize these, followed by their uncriti-cal acceptance. The coexistence of the unneflected pne-mises of the philosophy of subjectivitv with the projectof ,an objective theory of society has resmlted in theinternal inconsistency o{ marxist theory.

This naethodological approach which is critical of thestructural incongruences of marxist theory and not itshistorical practice can also be employed in the study ofYugorslav marxism, in p.articular tho,se unreflect,ed aspectsof the neo-Hegelian interpretation of Marx's tho,ught.What is ,at stake thus is not the char:acter of the fu,nda-mental premises of marxist discourse b,ut an analysis oftlreir efects. The premises of the philosophy of subjecti-vity which can also be traced in Yugoslav Praxis marx-ism, where thev have served ,as the foundatiorn f,or an

47

moguie u pogledu politidke slobode. Zato dovek i u lan-cima moZe biti slobodan, ,ali ne moZe biti politidki slo-bodan. Na slidan nadin otpada i poku5aj zasnivanja mark-si,stidke arntropologije kao teorije potreba, po5to sam po-jam autentidne po,treibe pretpostavlja jednu teoniju sub-jektiviteta koja se zasniva na transcendentalnom nivou.Praktidko-politidke posledice toga su vidljive i mi ihi-sku5avamo' svakodnevno. Antro,poloBki optimizam kritid-kog marksizma istorijski stoga zavr5iava kao borba zagradanska dostignuia evl.o,pske civilizacije, dok pnojektradikalne utopije biva ostavljen za obolja. vremena.

Primljeno septembra 1989.

Centar za filozofiju i druitvenu teorijuInstituta dru5tvenih naukaBeograd

45

Zoran Obrenovii

THE PROBLEMATIC SI]LF-TRANSPARENCY OF THENORMATIVE AND YUGOSLAV MARXISM

(Summary)

The unity of marxist discourse, irnespective of itsactual forms, is fomnded upon unreflected premises ofthe philosophy of subjectivity. The abs,ence of criticalinquiry ,into the foundations of it,s the,onebical and philo-sophical ,assumptions is what lies at the core of thecrisis of the foundations of marxism. The matenialistreception and reinterpretation of Hegel's philosophy hasnct bro'ught about a dristancing from the p're,mises of thephilosophy of subjectivity due to the fact that the latteris rnostl;r determined by the rsystemic p,iace of categoriesand the ways of their inter-articulatio,n; instead, it meantthe refusal to them,atize these, followed by their uncriti-cal acceptance. The coexistence of the unneflected pne-mises of the philosophy of subjectivitv with the projectof ,an objective theory of society has resmlted in theinternal inconsistency o{ marxist theory.

This naethodological approach which is critical of thestructural incongruences of marxist theory and not itshistorical practice can also be employed in the study ofYugorslav marxism, in p.articular tho,se unreflect,ed aspectsof the neo-Hegelian interpretation of Marx's tho,ught.What is ,at stake thus is not the char:acter of the fu,nda-mental premises of marxist discourse b,ut an analysis oftlreir efects. The premises of the philosophy of subjecti-vity which can also be traced in Yugoslav Praxis marx-ism, where thev have served ,as the foundatiorn f,or an

47

implicit philosophy of history as well ?! the warrant ofthe process ,of emancipation, have not only been the basisfo,r in uncritically optirnistic beiief in ernancipation, butalso a ,safeguard against the influx of empirical elements,This anti-empiricism which is legitimized by the absenceof the histor,ical conditi,<vns which y,et trave to be achievedatrso has its political implications. The hidden danger o{the change in the political context u'ithin which Praxisphilosophy developed its critical potential is that it cansuubstitute the theoreical self-reflection with an openvoluntar{sm, rvhich would be a justification of thoseissues rvhich u'ere originally the object of its critique.

Filoroflia i druitvo ll 1989, stt. 19-68

DI'JA}I TRICKOVIC Originalni nauini md UDK 141.319.8

I{ONFLIKTNB PARADIGME ANTR,OPOLOGIJE

Tokom neSto manje od jednog stoleia svog akadem-skog postojanja antropologija' je preSla put od gotovoekskluzirrnc i pomalo egzotidne istraZivadke delatnosti dojedne od teorijski i metodoloiki najraznovrsnijih dru5tve-nih nauka. Pod jednim zajednidkim nazivom ona danasobuhvata prouiavanja ljudske evolucije ali i kv:azi-lite-rarne opise':bisterna znadenja i simbolidkih formi; meta-fizidke spekulacije na ternu dvojnosti prirode i kulture,ali i praktidne pothvate za unapredenje Ijudskog Zivota;humanistidke projekte samoprosvedenja, ali i precizne iautentidne opise livota i o,bidaja -dr"ugih kultura*. itd.U savremenim univerzitetskim udZbenicima ovakva teo-rijska i idejna raznovrsnost se obrazlale i opravdavakompleksno.Siu samog predmeta proudavanja - dovekomi niegovim svetom, te se tvrdi da ie interdisciplinarni imultiteoriiski pristup ovoj pro,blematici zapravo jedinimogui.' Otuda se po,stojeie sup,rotnosti izmedu raznih"izama.< u antropologiji (npr. >'relativizam*/ouniverzali-zam<<, -ho,lizam*/-partikulari zam<<, "kvantitatirmo*/"kvali-tativno.., -dinamidkoo/-statiiko,., itd.) koje isprva mogudelovati zbtrnjujuie tumade samo kao komplementarniobrasci u izudavanju "anthropoga<<.

Suprotno ovakvim po,mirljivo-sintetidkim videnjimaantro,pologije u ovorn teks;tu se iznosi tez,a o postojanju

1 Zapay',anja u tekstu su izneta uglavnom na osnovu uvidan ishustva razvoja antr.opologije u SAD.

2 Tako je danas ved ustaljer'r nadin definisanja antropologijekao sintetidke discipline koju podjednako tvore detiri .pod-oblas-ti-: lingvistika, etnologija, arheologija, i biolo$ka antropotogija.

48 49