UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA U BEOGRADU Fakultet za preduzetniki biznis

Predmet: Biznis plan

Seminarski rad

Tema rada: Privredna komora Srbije

Mentor:Doc. dr Jugoslav Anii

Student:Ivanovi Katarina 40/2009

Maj, 2012.

SADRAJ:

1. 2. 3.

Funkcije i zadaci...................2 Istorijat.......................................................................3 Nadlenosti, ovlaenja i obaveze Privredne komore Srbije...4 Zastupanje i zatita interesa lanova na nacionalnom i meunarodnom nivou............................................................6 5. Prevazilaenje posledica svetske ekonomske krize.................7 6. Organizacija Privredne komore Srbije....................................8 7. Zakljuak...................................................11 8. Literatura..............................................................................12

4.

2

Funkcije i zadaci

Privredna komora Srbije je samostalna, nevladina, poslovno-struna i interesna asocijacija pravnih i fizikih lica koja obavljaju registrovanu privrednu delatnost. lanovi Komore -preduzea iz svih privrednih oblasti i grana, u svim oblicima svojine -banke i druge finansijske organizacije -organizacije za osiguranje -poljoprivredne zadruge - kao kolektivni lanovi preko svog saveza -zanatske i druge radnje - kao kolektivni lanovi preko svojih udruenja Funkcije komore Interesna asocijacija privrede - zastupa zajednike interese preduzea i drugih privrednih subjekata pred dravnim organima i organizacijama, u kreiranju privrednog sistema, mera ekonomske politike, uslova privredjivanja i poslovanja Mesto okupljanja i dogovaranja - uskladjivanje interesa i aktivnosti preduzea, utvrdjivanje zajednikih stavova, razmena iskustava, uspostavljanje medjusobnih poslovnih veza, i dr. Poslovno-struna institucija - svojim lanicama daje odredjene informacije i prua strunu pomo i konsalting usluge trite, firme, proizvodnja, izvoz-uvoz i druge poslovne informacije o privredi Srbije trita pojedinih zemalja, grupacija, regiona; mogunosti plasmana; uslovi poslovanja pitanja iz zakonske regulative privrednog ivota razrada ideja o investicionim namerama, izboru programa i pripremi predinvesticionih analiza priprema prestruktuiranja - vlasnikog, organizacionog, upravljakog, programskog uvodjenje sistema kvaliteta zatita pronalazaka i tehnikih unapredjenja u cilju proizvodnje i plasmana uskladjivanje razvoja - uesnik u kreiranju i realizaciji strategije razvoja, politike regionalnog razvoja, infrastrukture i novih projekata negovanje dobrih poslovnih obiaja - jaanje poslovnog morala u privredi, sudovi asti i arbitraa javna ovlaenja izdavanje sertifikata, uverenja, saglasnosti i dozvola u poslovanju sa inostranstvom, bonitet preduzea, vodjenje registara informisanje javnosti - informisanje privrede i javnosti o radu Komore i njenih organa, informisanje unutar komorskog sistema, saradnja sa sredstvima javnog informisanja, izdavanje glasila Privredne komore Srbije "PKS info, itd.

3

Istorijat

4

Nadlenosti, ovlaenja i obaveze Privredne komore Srbije

Privredna komora Srbije osnovana je Zakonom o privrednim komorama (Sl. glasnik RS, br. 65/01), kao interesna, samostalna i poslovno-struna organizacija privrednih drutava, preduzetnika i drugih oblika organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost i koje povezuje zajedniki poslovni interes na odreenom podruju ili teritoriji u Republici Srbiji, a koja, kao deo jedinstvenog povezivanja privrednih subjekata, uestvuje u ostvarivanju i obezbeivanju zajednikih interesa vanih za privredu u Republici. Komora ima svojstvo pravnog lica ex lege. Delatnost Komore Komora obavlja sledeu delatnost: pruanje i organizovanje strune pomoi svojim lanovima radi poboljanja i unapreivanja njihovog poslovanja; prouavanje pitanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u Komori, praenje pojava privrednog ivota i ocenjivanje njihovog dejstva na privredu Republike Srbije; unapreivanje i uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, organizovanje privredne i turistiko-informativne propagande, sajmova, privrednih izlobi i drugih promotivnih aktivnosti za potrebe svojih lanova; predstavljanje domae privrede u zemlji i inostranstvu i ukljuivanje iste u meunarodnu razmenu roba i usluga, na nain kojim e svojim lanovima olakati pristup svetskom tritu; pruanje pravovremenih i kvalitetnih informacija svojim lanovima radi pronalaenja potencijalnih partnera i njihovog meusobnog povezivanja; razvoj informacionog sistema u Komori; voenje registra svojih lanova; podsticanje istraivanja u oblasti nauno-tehnolokog razvoja; unapreivanje preduzetnitva i menadmenta i praenje i prenoenje meunarodnih iskustava u tim oblastima, a naroito menadmenta u oblasti sistema kvaliteta; poslovno povezivanje i informisanje lanova Komore; davanje predloga nadlenim dravnim organima za razvoj i uvoenje razliitih instrumenata zatite domae privrede; pokretanje inicijative o antidampingu u vezi nekorektnog ponaanja stranih proizvoaa na domaem tritu; pruanje pomoi svojim lanovima u vezi sa finansiranjem i kreditiranjem proizvodnje u saradnji sa poslovnim bankama; praenje postojanja konkurencije na tritu u pogledu privrednih grana zastupljenih u Komori i predlaganje mera dravnim organima u pogledu poboljanja zatite konkurencije na relevantnom tritu, kao i obavetavanje i podnoenje zahteva Komisiji za zatitu konkurencije u sluaju povreda konkurencije na relevantnom tritu; negovanje dobrih poslovnih obiaja i poslovnog morala; organizovanje predavanja, seminara i specijalizovanih kurseva radi usavravanja i obuke kadrova u privredi, i izdavanje odgovarajuih uverenja Komore; usklaivanje interesa lanova Komore; pruanje pomoi pri osnivanju novih preduzea i prestruktuiranju postojeih; pripremanje i promovisanje tipskih ugovora izmeu preduzea; obavljanje i drugih poslova od interesa za lanove Komore. 5

Pored navedenih delatnosti, Komora u smislu lana 11. Zakona o privrednim komorama, obavlja i sledee delatosti: vri odreena javna ovlaenja koja su joj poverena Zakonom; titi interese svojih lanova pred dravnim i drugim organima i organizacijama u oblasti privrednog sistema, razvojne i ekonomske politike; daje inicijative za donoenje republikih zakona i drugih propisa iz oblasti privrede i mere tekue ekonomske politike; daje miljenje na nacrte i predloge zakona i drugih propisa u oblasti privrednog sistema, razvojne i ekonomske politike; uestvuje u pripremi zakona i drugih propisa od interesa za svoje lanove; izdaje odgovarajue potvrde o bonitetu svojih lanova; utvruje pravila dobrog poslovnog ponaanja svojih lanova, odnosno donosi uzanse. Potvrde, uverenja i druge isprave koje izdaje Komora imaju karakter javnih isprava. Komora, zajedno sa ostalim privrednim komorama u Republici Srbiji, pored zadataka koji su joj povereni Zakonom, radi na ostvarivanju sledeih ciljeva: stvaranju ambijenta za razvoj trine privrede i privatizaciju; uklanjanju svih prepreka za razvoj trgovine u zemlji i razvoj trgovine sa svetom; pospeivanju ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije, a posebno privredne infrastrukture; pospeivanju direktnih investicija u privredu Republike Srbije; poveanju izvoza roba i usluga iz Republike Srbije; razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnitva; predstavljanju i promociji privrede Republike Srbije u zemlji i inostranstvu; spreavanju svih vidova monopola i korupcije; dopunskom obrazovanju kadrova za potrebe privrede i zaposlenih u privrednim komorama; negovanju dobrih poslovnih obiaja i poslovnog morala; izgradnji jedinstvenog informacionog sistema i elektronskog poslovanja; razvoju sistema kvaliteta; sprovoenju ekoloke politike; informisanju javnosti o svojim predlozima, stavovima i o svom radu; jedinstvenom nastupu ukupnog komorskog sistema u zatiti interesa privrede.

6

Zastupanje i zatita interesa lanova na nacionalnom i meunarodnom nivou

Kljune aktivnosti udruenja i odbora PKS, kao osnovnih oblika organizovanja i rada u Komori, u 2010. godini su se odnosile na aktivno uee u predlaganju novih zakonskih reenja, organizaciju i uee u javnim raspravama u procesu donoenja novih zakonskih reenja, pokretanje inicijative za izmene i dopune postojeih zakonskih reenja, analizu efekata primene zakona u praksi, rad na usaglaavanju sa zakonodavstvom EU kroz organizaciju TAIEX seminara, uee u sveobuhvatnoj reformi propisa i edukaciji privrede o tehnikim propisima i standardima EU. U sklopu kreiranja regulatornog okvira, Komora je za 62 zakonska akta sprovela javnu raspravu, dala miljenje o nacrtima i predlozima zakona i uputila resornim ministarstvima predloge, od kojih je veina data u amandmanskoj formi. Na preko 150 podzakonskih akata su data miljenja, sugestije, a pojedina su ak i izmenjena u celosti, a u cilju smanjenja optereenja privrede.Sagledana je primena kljunih propisa od interesa za poslovanje privrede, koji su doneti u tekuoj i predhodne dve godina: Primena i problemi u primeni zakona i podzakonskih akata od 2008 2010. godine. Na osnovu sektorskih analiza poljoprivrede i graevinske industrije, predloeni su paketi mera za prevazilaenje tekoa u ovim sektorima. Prihvaene su kljune inicijative po zakljucima organa i tela PKS: NBS je smanjila stopu obavezne rezerve i pojednostavila metodologiju za njen obraun, zadrani su subvencionisani krediti za likvidnost i investicije, Vlada je na inicijativu sektora graevinarstva usvojila Program vanredne podrke graevinskoj industriji i prihvatila inicijativu za izradu industrijske politike. Tokom 2010. godine Privredna komora Srbije aktivno je saraivala i sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji kroz slanje komentara i priloga za Godinji izvetaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2010. godinu.

7

Prevazilaenje posledica svetske ekonomske krizePKS je posebnu panju posvetila problemima sa kojima se suoavala privreda Srbije u 2010. godini: smanjenje investicija, neznatno poveanje izvozne tranje, problem nezaposlenosti i socijalne tenzije kao posledica smanjenih privrednih aktivnosti, problemi nelikvidnosti i nesolventnosti, skupi i za mnoge nedostupni izvori finansiranja, pritisak na inflaciju usled naglog skoka cena osnovnih ivotnih namirnica, visoki trokovi poslovanja, konstantantno slabljenje nacionalne valute to je za posledicu imalo pad ivotnog standarda i smanjenje domae tranje. U 2010. godini, u konsultacijama sa privrednicima, analizirani su kljuni negativni uticaji i inicirani predlozi za reavanje uoenih problema u sektoru poljoprivrede i problemima koji su pratili ovaj sektor, kao i sektoru graevinarstva i preraivake inudstrije. Upravni odbor PKS usvajio je i publikovao (22) predloga mera u cilju reavanja prioritetnih problema, i to: dva paketa mera za privredu uopte, predlog mera za prevazilaenje problema u sektoru graevinarstva i predlog mera za prevazilaenje problema u sektoru poljoprivrede. PKS je u toku 2010. godine znaajno unapredila sistem komunikacije sa predstavnicima zakonodavne i izvrne vlasti, ali se jo uvek ne moe govoriti o sistemskom pristupu. Kao primer istiemo da je odrano 7 sastanaka sa predsednikom Vlade RS na temu predloenih mera. Znaajno je unapreena saradnja sa resornim ministarstvima, posebno u oblasti internacionalizacije poslovanja. Od ukupno 61 realizovane dravnoprivredne delegacije, 15 je realizovano uz uee: predsednika drave, predsednika Vlade i ministara. PKS je aktivno uestvovala na prenoenju rezultata sprovedenih analiza i predloga mera privrede za prevazilaenje krize: organizacijom ekonomskog foruma u saradnji sa Mokrogorskom kolom, pod nazivom Planirajmo 2011 godinu uz uee predstavnika MMF-a, Svetske banke, ministra finansija, novog guvernera NBS, predstavnicima strune, naune javnosti, privrede i banaka; kroz uee na svim ekonomskim forumima i okruglim stolovima (17) na kojima su uestvovali predstavnici izvrne i zakonodavne vlasti; u preko 9000 medijskih objava (od ukupno 13000 medijskih objava); na 4 meunarodna foruma u okviru lanstva u meunarodnim asocijacijama, posebno Evropskog parlamenta preduzea, u organizaciji asocijacije Evropskih komora; publikovano je 12 izdanja Konjukturnih trendova Srbije, a u saradnji sa Ekonomskim institutom i redakcijom MAT-a publikovano je 12 izdanja MAT-a, koji su svi predstavljeni na konferencijama za tampu u PKS. sednice Skuptine, Upravnog odbora, odbora udruenja i grupacija organizovanih u PKS. PKS usmerava svoje delovanje u budunosti ka sistemskim merama, novim konceptom odrivog ekonomskog rasta zasnovanom na sutinskim reformama, za koji i PKS i komorski sistem treba da unaprede svoje kapacitete.

Organizacija Privredne komore Srbije8

Rad i delovanje lanova u Komori organizuje se u okviru: udruenja, odbora, grupacija, zajednica, sekcija, centara, saveta i drugih oblika organizovanja. Udruenja Udruenje je osnovni oblik organizovanja i rada funkcionalno i granski povezanih lanova Komore, u kome se ostvaruju zajedniki interesi za pojedine grane privrede. lanovi Komore se organizuju u udruenja prema pretenoj delatnosti koju obavljaju. Pitanja iz delokruga udruenja razmatra i reava odbor udruenja, kao organ udruenja. Odbor udruenja razmatra i daje miljenja po pitanjima koja su od zajednikog interesa za lanove Komore koji pripadaju odreenom udruenju. Udruenje moe imati grupaciju kojom se vri neposredno povezivanje lanova Komore u okviru udruenja, radi razmatranja i predlaganja stavova o pitanjima od interesa odreenog dela privrede. U Komori postoje sledea udruenja: 1. Udruenje za energetiku i energetsko rudarstvo; 2. Udruenje za rudnike metala, crnu i obojenu metalurgiju; 3. Udruenje za metalnu i elektroindustriju; 4. Udruenje za graevinarstvo, industriju graevinskog materijala i stambenu privredu; 5. Udruenje za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala; 6. Udruenja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu; 7. Udruenje za umarstvo i industriju za preradu drveta, celuloze i papira; 8. Udruenje za kreativnu industriju; 9. Udruenje za industriju tekstila, odee, koe i obue; 10. Udruenje za trgovinu; 11. Udruenje za ugostiteljstvo i turizam; 12. Udruenje za saobraaj i telekomunikacije; 13. Udruenje informatike delatnosti; 14. Udruenje za komunalne delatnosti; 15. Udruenje za privatno obezbeenje Odbori Odbori kao posebni oblici organizovanja i rada u Komori utvruju i usklauju stavove i daju predloge organima Komore po pitanjima koja su od interesa za lanove Komore. U ostvarivanju radno-strune saradnje sa odgovarajuim organima i organizacijama, odbor moe neposredno iznositi svoja miljenja i davati inicijative i predloge. lanice Komore koje imaju interesa za poslovanje na tritima pojedinih zemalja i regiona mogu obrazovati sekciju za odreenu zemlju ili region, zajednicu ili konzorcijum za obavljanje odreenih poslova od zajednikog interesa. Za pruanje strune pomoi i odreenih poslovnih usluga lanovima Komore, u Komori se mogu obrazovati odreene specijalizovane organizacije kao to su biroi, agencije i sl. U Komori postoje sledei odbori:

9

1. Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom; 2. Odbor za privredni sistem; 3. Odbor za bankarstvo i osiguranje; 4. Odbor za tehnoloke inovacije; 5. Odbor za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj 6. Odbor za mala i srednja privredna drutva Zajednica preduzetnika Radi usaglaavanja zajednikih interesa i predlaganja mera za poboljanje uslova poslovanja i ekonomskog poloaja preduzetnika, u Komori se obrazuje Zajednica preduzetnika Komore. lanovi Zajednice su preduzetnici - lanovi optih udruenja preduzetnika osnovanih u skladu sa zakonom na teritoriji Republike Srbije. Organi Zajednice su: Skuptina, Izvrni odbor i predsednik Zajednice. Skuptina Zajednice na svojim sednicama razmatra pitanja iz delokruga Zajednice, utvruje miljenja, stavove i predloge i donosi zakljuke u vezi sa poloajem i poslovanjem preduzetnika optih udruenja i radom Zajednice. Skuptinu ine predstavnici optih udruenja preduzetnika koje biraju organi zajednica udruenja preduzetnika obrazovanih pri Privrednoj komori Vojvodine, Privrednoj komori Kosova i Metohije, Privrednoj komori Beograda i regionalnim privrednim komorama. Skuptina broji 100 lanova. Skuptina Zajednice bira lanove Izvrnog odbora, koji broji 20 lanova. Skuptina se sastaje po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Skuptina moe obrazovati stalna i povremena tela (odbore, sekcije, komisije, grupacije i dr.) za razmatranje i reavanje odreenih pitanja od zajednikog interesa za sve lanove Zajednice ili od interesa za odreene delatnosti. Struna sluba Komore Radi obavljanja strunih, administrativnih i pomonih poslova i vrenja javnih ovlaenja u Komori se obrazuju odgovarajue slube.Unutranja organizacija se zasniva na savremenim naunim i tehnolokim dostignuima, potujui granski i sektorski nain organizovanja rada u Komori. Slube su organizovane da efikasno, struno i racionalno izvravaju poslove iz nadlenosti Komore. Struna sluba Komore obavlja naroito: poslove na sprovoenju Statuta, odluka, zakljuaka i drugih akata organa Komore i oblika organizovanja i rada u Komori; priprema analize, izvetaje i informacije, nacrte optih i drugih akata Komore, kao i inicijalne predloge za donoenje zakona i drugih propisa iz oblasti privrede; organizuje aktivnosti i izvrava poslove iz delatnosti Komore i obavlja druge poslove. U obavljanju svojih poslova Struna sluba Komore sarauje sa strunim slubama republikih organa uprave i republikih organizacija, strunim slubama privrednih komora, naunim i strunim organizacijama i strunim slubama lanova Komore. Organizacija i rad Strune slube Komore ureeni su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji Strune slube Privredne komore Srbije, 60.01 Broj: 344/II-2 od 17.02.2005. godine, sa izmenama i dopunama: 01 Broj: 1773/1 od 16.06.2005. godine ........ 01- Broj: 37/6 od 10.05.2011. godine.

Direktor Komore

10

Uspostavlja i unapreuje saradnju sa lanovima Komore; usaglaava programe i planove rada sektora u Komori; rukovodi realizacijom prioritetnih programa i projekata Komore u zemlji i inostranstvu; usaglaava aktivnosti Komore u ostvarivanju regionalne saradnje; usaglaava aktivnosti Komore u ostvarivanju saradnje sa Evropskom Unijom; uspostavlja i unapreuje saradnju sa dravnim organima i drugim organizacijama; koordinira rad i aktivnosti sa pokrajinskim i regionalnim privrednim komorama; rukovodi izradom godinjeg programa i plana rada Komore i stara se o njegovom izvrenju; prima privredne i druge delegacije iz zemlje i inostranstva; organizuje, usmerava i rukovodi radom strunih slubi Komore; predlae mere za unapreenje rada i organizaciju strunih slubi Komore; razmatra miljenja i predloge strunih slubi na nacrte i predloge zakona i propisa koje Komora dostavlja Vladi Republike Srbije i koordinira i usaglaava saradnju strunih slubi sa Skuptinom i Vladom Republike Srbije; usaglaava aktivnosti Komore u odnosima sa javnou; po posebnom ovlaenju predsednika je naredbodavac za izvrenje finansijskog plana Komore; po ovlaenju predsednika odobrava slubena putovanja u inostranstvo i vri prava i ovlaenja poslovodnog organa u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuju radni odnosi i materijalno-pravni poloaj radnika u Strunoj slubi Komore; zastupa Komoru pred treim licima, saglasno ovlaenjima koje na njega prenese predsednik Komore; vri i druge poslove koje mu poveri predsednik Privredne komore Srbije.

Zakljuak

11

Privredna Komora Srbije u svojoj dugoj i bogatoj istoiji je bila razliito organizovana i imala razliita javna ovlaenja, ali osnovni cilj njenog postojanja ostao je nepromenjen, zastupanje interesa privrede. Imajui u vidu savremene tendove poslovanja, dinamiku poslovnih komunikacija i neophodnost medjusobnog povezivanja institucija i subjekata privredjivanja u zemlji i u svetu, Privredna Komora Srbije kroz svoje aktivnosti i projekte daje veliki doprinos progresu svih segmenata privrede. Svojim intenzivnim delovanjem i realizacijom projekata aktuelnih za vreme u kome se nalazimo, ona pomae unapredjenju rada svojih lanica, dajui im istovremeno korisne smernice koje vode ka modernom, atraktivnom, a samim tim i produktivnijem nainu poslovanja.

Literatura

12

1 http://www.pks.rs/ 2 www.kombeg.org.rs/ 3 http://www.usz.gov.rs/en/component/content/article/33-poslovni-forum-srbija-irusija.html 4 http://www.vssp.edu.rs/sr/studijski-program/191-privredna-komora-srbije.html

13