##8,PRIRUČNICI,ČEINJAČE

PRIRUČNIK O

ČETINARIMA

E. F. D E B A Z A C

BEOGRAD, 1967.

#PPSAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I INDUSTRIJE ZA PRERADU DRVETA SR SRBlJE

# N N P R I R U Č N I K

O Č E T I N A R I M A

#AAE. F. DEBAZAC

inžinjer za vode i šume

nastavnik na Ecole Nationale des Eeaux et Forets

u Nansiu

# M M B E O G R A D

#GG1967.

IZDANJE NA FRANCUSKOM EKOLE NATIONALE DES EAUJC ET FORFCTS —'NANSY

Naslov originala: MANUEL DES CONIFERES

od E. F. DEBAZAC-a

inženjera za vode i šume i nastavnika Nacionalne škole za vode i šume u Nansiu

Preveo s francuskog: LJÜBOMIR MARKOVIĆ dipl. inženjer Šumarstva

Predgovor na francuskom od

M. R. VINEY-a rektora Nacionalne škole za vode i šume

u Nansiu

IZDAVAČ NA SRPSKOHRVATSKOM: SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I INDUSTRIJE

ZA PRERADU DRVETA S. R. SRBIJE, BEOGRAD, KNEZA MILOŠA 7/HI Za izdavača: Vladimir Stefanović, dipl. ing. šumarstva. Jezička i tehnička redakcija: Milutin Vujović, novinar

ŠTAMPA: Štamparija »KOSMOS« •—- Beograd

Gavrila Principa 37.

PREDGOVOR našem izdanju

Priručnik o četinarima, koji predstavljamo našoj javnosti, delo je Eugčne F. Debazac-a, nastavnika Visoke škole za vode i šume i direktora Stanice za šumsku ekologiju u Напсу-и, objavljen je 1964. godine u izdanju ove Vi-soke škole.

Zahvaljujući njegovoj kompletnosti, jasnoći, pregledno j klasifikaciji i izvanrednoj ilustraciji većine prikazanih četinara, ovaj Priručnik je zasluženo pobudio živo interesovanje šumara širom sveta i postao jedno od veoma tra-ženih dela ove vrste.

Da bi pomogli uspešno provođenje radova na unošenju i proširivanju četinara radi povećavanja proizvodnosti i ekonomske vrednosti naših visokih šuma i meliorisanja i rekonstrukcije slabo proizvodnih izdanačkih i degra-diranih šuma, kao i kod podizanja i održavanja parkova i drugih hortikultur-nih i ukrasnih nasada, odlučili smo da ovaj Priručnik stavimo na raspola-ganje našim studentima Šumarstva, šumarskim inženjerima i tehničarima, hortikultcrima, pejzazistima, botaničarima i dr. U želji da on posluži Što širem krugu zainteresovanih u Jugoslaviji, Priručnik je štampan latinicom na srp-skohrvatskom jeziku.

Sa naročitim zadovoljstvom ističemo, da su autor g. E. F. Debazac i g. Raymond V ineу, rektor Visoke škole za vode i šume u Nancy-u u ime izdavača, dali saglasnost za prevođenje i objavljivanje Priručnika o četina-rima bez ikakve materijalne naknade, na čemu im i ovim putem posebno za-hvaljujemo. Istovremeno, oni su nam samoinicijativno dostavili foto negative svih slika objavljenih u Priručniku, koje nažalost, iz tehničkih razloga, nismo mogli koristiti.

Objavljivanje ovog Priručnika pomogli su novčano: Savezni sekretarijat za poljoprivredu i šumarstvo, »Jugodrvo«, »Exportdrvo«, Galenika, Poslovno udruženje šumarstva i drvne industrije — Beograd i drugi, i time doprineli našim nastojanjima da Priručnik predamo našoj stručnoj javnosti po zaista pristupačnoj ceni.

Dipl. inž. Vladimir Stefanović, predsednik

Saveza inženjera i tehničara Šumarstva i industrije za preradu drveta SR Srbije

S A D R Ž A J

Strana

Predgovor — . ^ Ш Ј к И ^ .'"т Ш — """ i •

•Uvod — —• \ m — — Ш р т ^ — — — — — — —•

Opšti deo ^ — — — — — — —' ir.. — — 6

Ključ za određivanje rodova — —. — '— — — — ~~ ^

Pr | i deo: familija Pinaceae — — — ^ — ^ — — — —

Poglavlje I Ш- rod Abies (jele) — — — — — — — 16

Шш ; II „ Keteleeria — — ** — — — — — — 36

.Vi,. ' IH J § | p » Gathaya — — — — — _ _ _ — 37

lt IV — „ Pseudotsuga — — — —. — — — — 38

,y V — „ Tsuga — — — — — — — — — 42

n VI — • Џ: Picea (smrče) —- — — — - - — — — — ' 46

n Vil — „ Pseudolarix — | | g .— — — — — — — 59

VIII - Ц / Larix (ariši) • — ' — — —• — —• — — 60

„ IX — „ Cedrus (kedrovi) — — — — + — 64

c х — „ Pinus (borovi) — ^ — — — 67

Drugi deo: familija Taxodiaceae — — — — '— — — — 95

Treći deo:' /iL Cupressaceae ' — — — ^ — Ш — Ш Ш

četvrti deö: „ Taxaceae — Ш — — — • —- — —- Ш

Pe^i deo: „ Cephalotaxaceae — ^ — —- — — — 126

šesti deo; ,» Araucariaceae — — — — — 1 2 7

Sedmi deo: „ Podocarpaceae — — — — — — — — 131

P R E D G O V O R

Od svih šumarskih stručnjaka i od svih vlasnika — pošumljavača traži se da ubuduće usredsrede svoje napore na proizvodnju četinarskog drveta.

Najveći deo investicionih sredstava iz Nacionalnog šumskog fonda namenjen je ovom preobražaju naše današnje silvikultUre. Stvarno ona nije donosila savre-menoj privredi ono što privreda najviše traži od vremena kada se u našoj zemlji ogrevno drvo ne smatra vrednim a tehničko drvo lišćara postalo preobilno.

Sada ne tražimo samo naše domaće vrste drveća nego i neke inostrane — egzotične vrste četinara koje omogućuju brzo postizanje veličanstvenih rezultata.

Raznolikost naše klime i naših zemljišta je takva da nas upućuje na traženje vrsta drVeća koje su bolje prilagođene ne samo kod naših neposrednih suseda u Evropi, nego i po celo j oblasti oko Sredozemnog mora, pa mi možemo saditi na vrlo velikim površinama američke četinare i vrste četinara koje rastu na Dalekom istoku.

Francuska šuma je već bogata u ovakvim nasadima a bila bi i bogatija da se u početku bolje poznavalo ponašanje unešenih vrsta.

Prvi zadatak nastavnika je da što tačnije upozna zcdnteresovane sa odlikama svih četinara, ne samo radi toga da bi im olakšao tačno određivanje vrsta, nego da dobro definiše tok njihovog života, a naročito njihovo razmnožavanje. Takođe je bitno da se znaju njihovi zahtevi.

Srećni smo što je ova potreba bila shvaćena od jednog mladog šumarskog inženjera koji se već uveliko predstavio javnosti svojim mnogobrojnim radovima u Stanici za šumarska istraživanja i koji je postigao zavidne uspehe u nastavi botanike na Visokoj nacionalnoj školi za vode i šume. Đak gospodina rektora Rola, sarddnik gospodina Ž ako m o na, gospodin Debazak je stalno bio u najboljoj školi. Njegovi mnogobrojni kontakti sa gospodinom Direktorom Više šumarske škole Ž. Pur teom, prvo u Nansiju, zatim u Čuvenom uglednom škol-skom dobru u Barres, u kome je pisac dela »VeŠtačka pošumljavanja« — »Repeu-plements artificiels« naučnik bez premca u ovoj materiji, omogućili su D eb azaku da pripremi ovo delo u najpovoljnijim uslovima.

U pitanjima klasifikacije i nomenklature oduvek su se javljale raznovrsne tendencije. Možda će šumari žaliti što je pisac zauzeo ovakav stav. Međutim, izgleda da je najmudrije da se prihvate međunarodna pravila koja su za to donešena da bi se izbeglo nastavljanje nerazumevanja.

Gospodin Debazak je od onih koji su brzo shvatili i ostvarili da se nastava ne sastoji u diktiranju jednog predmeta pa ma on bio najpotpunije pripremljen Hi

X

da slušaocima usmeno pruzi sve elemente iz dotične materije. On im daje što je moguće potpunije pisane dokumente. Njegovi kontakti sa slušaocima, kako u slu-šaonici tako i u laboratoriji i na terenu korišćeni su za raspravljanje, dopunjavanje i davanje odgovora na pitanja.

Nije moguće uspešno predavati botaniku bez živih slika, a kratko vreme stu-dentskih obaveznih terenskih ekskurzija ne dozvoljava uvek da se u prirodi uče sve faze cvetan j a i plodonošenja svih vrsta drveća. Zbog toga je gospodin Deba-zak, kako je to pre njega činio gospodin Rol, koristio fotografije skoro na svakoj stranici njegove knjige, a isto tako Svoja predavanja on propraća shodno izrabranim projekcijama u boji. Ne može se dovoljno oceniti i pohvaliti ovakav način prikazivanja, tim pre što je takvo prikazivanje sa mnogo dara pripremano od samog autora.

Ubuduće ovaj odličan Priručnik za četinare, jasan, tačan, izvanredno ilustro-van omogućiće inženjerima — studentima Visoke Šumarske škole da izbegnu naj-dosadniji deo usmenog predavanja i da ponesu u šumarsku praksu jednu dragocenu i neoborivu dokumentaciju.

Ovo poučno delo omogućiće svima onima koji se sada bave neposredno po šumljavanjima ili u to upućuju privatne vlasnike, da bez kolebanja prepoznaju i to u najmanjim sitnicama odlike drveća sa kojim se susreću, kao i vrste drveća koje treba da odaberu kako bi poboljšali šumsku proizvodnju f rancuskog zemljišta.

RAYMOND VINEY Rektor Visoke nacionalne škole

za vode i šume

U V O D

Dela opšteg karaktera objavljena do danas na francuskom jeziku, koja se bave četinarima u celini, malobrojna su. Među najznačajnija najpre treba pome-nuti »Traitć des Coniferes« od C a r r i e r e , majstorsko delo koje je za dugo vreme bilo najpotpunije delo o četinarima. Izdanja od 1855. i 1867. godine su izvan-redna dragocena pomoćna dokumenta. Ona zapravo sadrže originalne opise mnogo-brojnih rodova i vrsta. Međutim, tokom jednog veka, spoznaje su mnogo napre-dovale i ovo delo koje, na žalost, ne sadrži nijednu sliku i koje može da se koristi samo u bibliotekama, mnogo je zbog toga izgubilo od svog praktičnog interesa. Delo »Les Confičres et les Taxacees« od M o t t e t , koje je objavljeno 1902. godine, predstavlja potpuniji rad, koji se više obraća graditeljima parkova S hortikulte-rimä. Kasnije, u svojoj »Dendrologie Forestieres« H i c k e l (1932) razmatra isto-vremeno četinare i lišćare, ograničavajući se namerno na uži broj vrsta. Naj sko-rašnji j a knjiga o četinarima, dobro poznata, vrlo potpuna, obilno ilustrovana i mnogo korišćena od šumara je delo »Les Conifčres« od L. P a r d 6-a (1937). Među tim, od objavljivanja ove knjige znatni napretci su postignuti u oblasti sistematske šumske botanike. Tako, neke velike podele koje je prihvatio P a r d ć nisu više u upotrebi: na primer Ginkyoaceae su potpuno odvojene od četinara, isključene iz Gimnosperme i svrstane u Prefanerogame. Mesto podele Gimnosperme u dve velike familije Pinaceae Engler i taxaceae Pilger, sada se radije koristi podela na više familija istog ranga (Pinaceae, Taxodiaceae, Cupressaceae, Taxaceae, Ce-phalopaxaceae, Araucariaceae, Podocarpaceae) koje su svrstane u 5 redova (Pi-naleae, Cupressaleae, Taxaleae, Aranćarialeae, Podocargaleae).

Osim ovoga, unutar nekih familija izvršene su značajne promene u sistema-tici rodova naročito kod Cupressaceae, što je povuklo za sobom i promene u no-menklaturi.

Najzad, otkriveni su ili opisani novi rodovi i nove vrste, a izvesne međuvrstne varijacije bolje su poznate.

Pored napred navedenih dendroloških dela treba navesti i »Katalog gajenih vrsta u Arboretumu u Barres« = »Catalogues deš especes cultivćes k ГArboretum des Barres« od g.g. P o u r t e t i T u r p i n 1 ) koji mada ne daje potpuni opis vrsta ipak određuje tačno ponašanje pojedinih unešenih vrsta egzota u Barres, kao najvećeg dela vrsta egzota gajenih u Francuskoj.

Međutim, ne postoji novije delo o četinarima koje bi istovremeno bilo i poučno i stručno, prosto ali dovoljno potpuno. U ovakvim uslovima učinilo nam se poželjnim da stavimo na raspolaganje šumarima i naročito studentima Visoke nacionalne škole za Vode i šume, ali isto tako i svima koji se interesuju za drveće,

1) Annale«; de l'Ecole Nationale des Eaux et For&ts, tome IX, fascicule 4, 2e Edition. #KK131

S l i k a LXXIX PODOCARPACEAE—GINKYOACEAE

Podocarpus macrophyllus. Grana sa muškim resama. — 2. Grana sa ženskom -evati u vreme zrelosti pokazuje seme i mesnati omotač

Ginkyo biloba. Grana sa lišćem i ženskom cvati u vreme zrelosti, 4. Grana sa muškim cvatima i mladim lišćem.

R E G I S T A R

Strana

Abete (ital. i španj.) = jela : W bianco (ital.) cf. Abies alba.

\ г̂- rosso (ital.). cf. Picea abies. Abies 16 "šj&Zalba . . . . . . . . . . 21

amabilis 33 — arizonica cf. lasiocarpa ^ balsamea . i . . . . . . 30

,•-т* beissneriana cf. ernesti — borisii — regis . . . . . . 22 — bommulleriana 23 т— bracteata 34

cephalonica . . . . . . . 22 •— chensiensis 29 -— cilicica 23

concolor . . 31 — delavayi 30. 'š-* densa cf. spectabilis —durangensis . . . . . . . 36 — equi-trojani 23 — ernestii 29 — faberi cf. delavayi — fargesi cf. delavayi — faxoniana 30

-Ца firma 28 fraseri 31

— gamblei 26 georgei . 30

— gracilis 27 grandis , . 32

— guatemalensis . . . . . . 36 — hickelii . . . . . . . . 35

i holophylla 27 л р- homolepis 28

— kawakami . . . . . . . 30 ; §|r koreana . 27

— laziocarpa cf. lowiana ~ lasiocarpa Nutt 33 — leioclada cf. nordmanniana — lowiana 32 — magnifica 34 — mariesii . . . . . . . . 28

Strana

— marocana . 25 — mayriana 27 —• mexicana 36 — neorodensis 27 — nepfiroiepis . . . . . . . 27 — nooilts ct. procera — numidica . 24 — nordmanniana 22 — oaxacana 36

pect mata ct. alba ->- pnaneroiepis cf. balsamea — ptcnia cf. sibirtca — pmdrow 2b — pinsapo 25 r*- procera 35 — recurvata . . 29 — religiosa . . . . . . . . 35 — saecnatinensis 27 — semenovii 27 — snikokiana . . . . . . . 29 —*• sibirica 26 — spectabilis 26 — squamata 3U — subatpina cl. lasiocarpa Nutt. — sutchuensis . . . . . . . 30 — lazaotana cf. marocana — umbellata 28 — veitchii 29 — vejari 36 PS venusta cf. bracteata — vilmoritiii 17 — webiana cf. spectabilis — wilsonii . . . . . . . . 27

Abietaceae cf Pinaceae Abieteae 15 Acmophyle 131

— pancheri 131 Actinostrobeae 120 Actinostrobus . . . . . . . . 120

— acuminalus . 120 — pyramidalis 120

135

Strana Sirana

— de Nordmann c£. nordman-niana

— de Normandie cf. alba — de Numidie cf. numidica — de Vancouver cf. A. grandis — des Vosges cf. alba

Sapinette (Kanada) cf. Epinette Sawara (japan.) cf. Chamaecy-paris pisifera Saxegothaea

—• conspicua . 131 Sciadopitys |gS— verticillata . . . . . . . 96

—- gigantea cf. sequoiadendron r— sempervirens 98

Sequoia — Washingtonia cf. Sequoia-

dendron Ш Wellingtonia cf. Sequoia-

dendron Sequoiadendron

— giganteum . . . . . . . 99 Sekvoja

-— džinovska cf. sempervirens Shirabe (japan.) Abi es veitchii Srarče cf. Picea

— smrča cf. Picea abies — kavkaska cf. orientalis — sibirska cf. obovata — Pančićeva omorika cf. omo-

tica — sitkanska cf. sitchensis — srebrna cf. pungens

Spruce (engl.) cf. Picea — black spruce cf. mariana — blue spruce cf. pungens — bigcone spruce cf. Pseudo-

tsuga macrocarpa — mountain spruce cf. Picea

engelmanni — Norway spruce cf. abies — red spruce cf. rubens т^ Sitka spruce cf. sitchensis — weeping spruce cf. breveri-

ana — white spruce cf. glauca — western white spruce cf. al-

bertiana Sugi (japan.) cf. Cryptomeria ja-

ponica, Sula (indij.) cf. Pinus roxbo-urghii

Taiwania -'•• •••-••<- — — cryptomerioides . . . . . 97

lamarack cf. Larix laricina Tanekaka (N. Zel.) cf. Phyllo-cladus trichonianoides Tanne (nemač.) — jela Tasso (ital.) — tisa Taxxodiaceae . . . . . . . . 95 Taxodium

«P distichum 100 — mucronatum . . . . . . 100

Taksodij močvarni cf. Taxodium distichum Taxus . . . . . . . . . . . 123

— adpressa . . . . . » . . 123 — baccata . . . . . . . . 123 — brevifolia . . . . . . . 124

: — canadensis . . . . . . 124 —^ shinensis . : 124 — cuspidata . . . . . . . 124 — floridana 124

globosa 124 — walichiana . . . . . . ; 124

Ten (Argent.) cf. Pilgerodendron uviferum. Tetraclinis

articulata . . . . . . . 122 Tisa cf. Taxus baccata Thuja

articulata cf. tetraclinis — gigantea cf. plicata — japonica cf. standischii — koraiensis . . . . . . . . 113

. de Lobb cf. plicata — occidentalis . . . . . . 112 — orientalis cf. Biota orien-

talis — plicata . 112 — standischii . . . . . . . 113 — sutchuensis . 113

Tuja — istočna cf. orientalis — zapadno-američka cf. occi-

I dentalis ' — visoka cf. plicata

Thujopsis dolobrata. . . . 4 . . . 1 1 1

„Ш borealis cf. Chamaecyparis nootkatensis •

Thuya cf. Thuja v : — de Barbarie cf. Tetraclinis

146

Strana Strana Thuyopsis cf. Thujopsis Toatoa (N. Zel.) cf. Phyllocladus gtaucus Todomatsu (japan.) cf. Abies mayriana Tohi (japan.) cf. Picea hondoen-sis Тоггеуа 124

califomica , . . . . . . 125 grandis . . . . . . . . 125

— fargesii cf. grandis . . . . 125 — rnyristica cf. califomica

ftucifera . . . . . . . . 125 taxifolia . . . . . . . 125

Tsuga 42 — albertiana cf. heterophylla

WBMbrunoniana cf. dumosa canadensis 44

— caroliniana . 45 — chinensis . . . . . . . . 45 — diversifolia . , 45

— dumosa . . . . . . . . 46 — formosana 45 — heterophylla 42 — hookeriana cf. mertensiana — mertensiana 44 — pattoniana cf. mertensiana — sieboldii . . . . . . . . 45 — yunnanensis 46

Urajironomi (japan,) cf. Abies homolepis Waschingtonia cf. Sequoia Wellingtonia cf. Sequoia Widdringtonia . 121

—r cupressoides 121 — dracomontana 121 — juniperiodes • . . . . . . 121 — whytei . . . . . . . . . 121

Yeso-matsu cf. Picea microsper-ma Yew (engl.) cf. tisa

#KK147