Preduzmi budunost

Prirunik za mlade preduzetnikeSadraj: Osnivanje preduzea Petar Grozdanovi Prava iz radnog odnosa-Prava ena Tamara Velicki Kako napisa biznis plan - plan za pobedu Aleksa Todorovi Kredi I nansiranje Tijana Kneevi Porez I knjigovodstvo Ivana Zupanc Osnove markenga Aleksandar Coni 3 26 55 74 97 115

2

Osnivanje preduzeaPetar Grozdanovi

Sadraj:PREICA UVOD I PREDUZETNIK II ORTAKO DRUTVO III DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU IV KOMANDITNO DRUTVO V AKCIONARSKO DRUTVO VI KARAKTERISTIKE ZATVORENOG AKCIONARSKOG DRUTVA VII KARAKTERISTIKE OTVORENOG AKCIONARSKOG DRUTVA VIII POSTUPAK REGISTRACIJE NA PRIMERU DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOU IX BITNI POJMOVI 1. Osnivaki akt 2. Sedite 3. Poslovno ime 4. Osnovni kapital 5. Ulog 6. Imovina 7. Likvidacija 8. Steaj PRILOZI Prilog 1.1 - Registraciona prijava osnivanja preduzetnika Prilog 1.2 - OP obrazac (overeni potpisi lica ovlaenih za zastupanje) Prilog 1.3 - Zahtev za registraciju privrednog subjekta Prilog 1.4 - Ugovor o osnivanju ortakog drutva Prilog 1.5 - Odluka o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou Prilog 1.6 - Ugovor o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou Prilog 1.7 - Odluka o osnivanju akcionarskog drutva Prilog 1.8 - Ugovor o osnivanju zatvorenog akcionarskog drutva Prilog 1.9 - Ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog drutva Prilog 1.10- ifrarnik delatnosNapomena: Svi prilozi su u irilinom pismu i preuze su sa sajta Agencije za privredne registre, naa preporuka je da ih i vi tako koriste prilikom osnivanja privrednog drutva.

4

Koji oblik privrednog subjekta treba?Onog trenutka kad odlui kojom delatnou eli da se bavi, postavlja se pitanje kako da registruje svoju delatnost odnosno koja pravna forma najvie odgovara tvom buduem poslu.

Razmilja u pravcu:a) Preduzetnik (Advokat, Stomatolog, Taksista, Markenka agencija, Studio za izradu nakita i sl.) b) Drutvo sa ogranienom odgovornou (Preduzee za konsalng, Knjigovodstvena agencija i sl.) c) Ortako drutvo (Firma za knjigovodstvo, Projektni biro i sl.) Razlika izmeu privrednog drutva i preduzetnika je da je privredno drutvo pravno lice, a preduzetnik je i dalje ziko, to znai da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnos celokupnom svojom imovinom. Imovina koja slui zikom licu u obavljanju delatnos neodvojiva je od njegove line imovine. Sa druge strane, kod privrednih drutava odgovornost je razliito odreena, ortako drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, a ortaci ortakog drutva zajedno su odgovorni za sve obaveze drutva celokupnom svojom imovinom. Drutvo sa ogranienom odgovornou odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok osniva (lan) drutva s ogranienom odgovornou ne odgovara za obaveze drutva, odnosno odgovara samo do visine neuplaenog dela osnivakog kapitala. U praksi je drutvo sa ogranienom odgovornou najei oblik koji se registruje. Odabrao/la si pravnu formu i kree u postupak registracije.

5

POSTUPAK REGISTRACIJE DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOUKorak 1:Naziv ili Poslovno ime Kada odaberemo naziv odnosno poslovno ime naeg budueg preduzea neophodno je proveri da li je taj naziv ve registrovan ili je rezervisan. Proveru vrimo na sajtu Agencije za privredne registre www.apr.gov.rs u sekciji Pretraga rezervisanih naziva.

Korak 2:Sedite - Budue preduzee treba da ima prostor u kome e se nalazi sedite i u kome e obavlja svoju delatnost. Za registraciju privrednog drutva neophodno je ima adresu sedita i pripremi Ugovor o zakupu prostora u kome e se nalazi sedite privrednog subjekta.

Korak 3:Delatnost Prilikom registracije neophodno je da se opredeli za ifru svoje pretene delatnos. Kada odabere ifru koja predstavlja tvoju pretenu delatnost, to ne znai da mora da se bavi samo tom delatnou, tvoje preduzee moe da se bavi i drugim delatnosma koje nisu zakonom zabranjene. ifrarnik delatnos moete preuze na sajtu APR ili iz ovog prirunika.

Korak 4:Priprema dokumenata za registraciju 1. Akt o osnivanju drutva - Potrebno je napisa Osnivaki akt, koji moe ima formu Ugovora o osnivanju ako ga osniva vie osnivaa ili formu Odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osniva. 2. Skinu OP obrazac sa sajta APR ili ga uze iz prirucnika i popuni ga OP obrazac je zakonom propisani obrazac overenih potpisa i potreban je prilikom otvaranja rauna u banci, kao i za formiranje poreskog kartona privrednog drutva u Poreskoj upravi. 3. Preuze Registracionu prijavu sa sajta APR ili iz prirunika

6

Korak 5:Overava Osnivaki akt i OP obrazac na alterima Opna ili na alterima Sudova.

Korak 6:Otvaranje privremenog rauna i uplata osnivakog kapitala za ovaj korak potrebno je dostavi Banci na uvid Overen Osnivaki akt i OP obrazac, linu kartu osnivaa i upla deo osnivakog uloga u minimalnom iznosu od 250 Eur po srednjem kursu NBS na dan uplate. (od 01.februara 2012.godine na snagu stupa novi Zakon o privrednim drutvima, kojim je predvieno da e osnivaki ulog iznosi 100,00 dinara)

Korak 7:Predaja registracione prijave sa svim potrebnim dokumenma Registracionu prijavu predajete na alteru Agencije za privredne registre i uz nju prilaete : 1. Dokaz o identetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa zikog lica) 2. Overeni Osnivaki akt (Odluka o osnivanju ili Ugovor o osnivanju) 3. Potvrdu banke o upla novanog uloga na privremeni raun 4. Odluka o imenovanju zastupnika, ako is nije odreen osnivakim aktom 5. OP obrazac 6. Dokaz o upla naknade za osnivanje i naknade za dobijanje Manog broja**Naknada za registraciju privrednog subjekta iznosi 4.000,00 din i uplauje se i naknada za dobijanje Manog broja u iznosu od 1.750,00 dinara.

Korak 8:Podizanje reenja o registraciji - Ukoliko su podne svi potrebni dokumen, podnosilac registracione prijave dobija Reenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta zajedno sa poreskim idenkacionim brojem (PIB), u roku od 5 dana od podnoenja prijave, rok je propisan Zakonom o registraciji privrednih subjekata.

7

Korak 9:Izrada peata privrednog drutva Za izradu samog peata neophodno je priloi Reenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta. Poslovno ime na peatu mora bi idenno poslovnom imenu privrednog drutva u Reenju.

Korak 10:Otvaranje poslovnog rauna Raun privrednog drutva u banci otvara se potpisivanjem Ugovora o otvaranju i voenju rauna dinarskog tekueg rauna kod Banke za domaa pravna lica. Potrebno je pone peat i dostavi : 1. Akt o osnivanju preduzea 2. Reenje o registraciji iz Agencije za privredne registre 3. Poreski idenkacioni broj 4. OP obrazac 5. Overeno punomoje ukoliko osniva lino ne otvara raun U Banci se potpisuje i overava: 1. Zahtev za otvaranje rauna domaeg pravnog lica na obrascu Banke 2. Karton deponovanih potpisa na obrascu Banke - 2 primerka 3. Ugovor o otvaranju i voenju rauna potpisan i overen od strane ovlaenog lica u dva primerka Nakon dobijanja Reenja o registraciji privrednog subjekta, moete da ponete da radite. Posle obavljene registracije preporuujemo vam da angaujete ovlaenog knjigovou koji e vodi rauna o vaim nansijskim pravima i obavezama.

8

UVODVrste privrednih subjekata su:1) Preduzetnik 2) Ortako drutvo 3) Komanditno drutvo 4) Drutvo sa ogranienom odgovornou 5) Akcionarsko drutvo (zatvoreno i otvoreno) Privredni subjek su svojstvo pravnog lica registracijom u Agenciji za privredne registre (APR). U nastavku sledi pregled najvanijih karakteriska i postupka registracije svih vrsta privrednih subjekata.

9

I PREDUZETNIKPreduzetnik je ziko lice koje je registrovano i koje radi scanja dobi u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnos, ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinos. Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim linim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima. Sva prava, obaveze i imovina steeni obavljanjem delatnos pripadaju preduzetniku, te stoga preduzetnik odgovara lino za sve obaveze iz obavljanja delatnos celokupnom imovinom.

RegistracijaDokumentacija potrebna za registraciju preduzetnika u APR-u je: 1) Registraciona prijava 2) Fotokopija line karte ili pasoa osnivaa 3) Dokaz o uplaenoj naknadi (1.000,00 RSD) Preduzetnik se brie iz registra u sluaju: 1) odjave 2) smr ili gubitka poslovne sposobnos 3) neobavljanja delatnos neprekidno jednu godinu 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnos registrovano na odreeno vreme 5) obavljanja delatnos u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa 6) kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnos za koje ne ispunjava propisane uslove

10

7) izreene mere zabrane obavljanja delatnos zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnos, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog drutva, u skladu sa zakonom 9) steaja i likvidacije

II ORTAKO DRUTVOOrtako drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie zikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva radi obavljanja odreene delatnos pod zajednikim poslovnim imenom. Ortako drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Ortaci ortakog drutva odgovorni su solidarno za sve obaveze drutva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukije ugovoreno. Dobit drutva kao i gubitak drutva raspodeljuje se ortacima na jednake delove, ako drukije nije ugovoreno (pravilo je da se ugovara da se dobit i gubitak dele srazmerno udelima). Ortako drutvo se osniva Osnivakim aktom tj. Ugovorom o osnivanju koji mora bi u pismenoj formi. Prema Zakonu, Osnivaki akt mora sadra sledee: 1) puno ime i prebivalite svih zikih lica ortaka i poslovno ime i sedite pravnog lica svakog ortaka 2) poslovno ime i sedite drutva 3) delatnost 4) oznaenje vrste i vrednos uloga ortaka Osim ovih elemenata, Osnivaki akt moe sadra i druge, fakultavne elemente. Pored Ugovora o osnivanju, ortako drutvo moe ima i ugovor ortaka drutva kojim ortaci mogu blie uredi meusobne odnose.

11

Ulog ortaka u ortako drutvo moe bi u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama, koji su izvreni ili treba da budu izvreni. Ortaci ortakog drutva ulau uloge jednake vrednos. Ukoliko je ulog nenovani, potrebna je da bude izvrena novana procena tog uloga od strane samih ortaka. Ulog ortaka u ortakom drutvu se ne moe smanji bez saglasnos svih ortaka. Prenos udela meu ortacima ortakog drutva je slobodan. Ortak ortakog drutva moe prene svoj udeo treem licu samo uz saglasnost ostalih ortaka. U sluaju prenosa udela treem licu ostali ortaci ortakog drutva imaju pravo preeg scanja tog udela. Ortako drutvo nema organe ve se sve odluke ortaka o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost ortakog drutva donose se veinom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost svih ortaka potrebna je za odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnos drutva, kao i za odluke o prijemu novog ortaka drutva. Na kraju poslovne godine ortaci usvajaju nansijski izvetaj kojim se utvruje dobit i gubitak ortakog drutva i uee svakog ortaka u dobi i gubitku.

RegistracijaDokumentacija potrebna za registraciju ortakog drutva u APR-u je: 1) Fotokopija line karte ili pasoa osnivaa 2) Ugovor o osnivanju, sa overenim potpisima osnivaa 3) Overen potpis osnivaa (OP obrazac) 4) Dokaz o uplaenoj naknadi (4.000,00 RSD za registraciju i 1.750,00 RSD takse za dobijanje manog broja)

12

Ortako drutvo prestaje:1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja 2) odlukom ortaka o prestanku 3) steajem drutva 4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine 5) sudskom odlukom o prestanku 6) nastupanjem bilo kojeg drugog dogadjaja odredjenog osnivakim aktom ili ugovorom ortaka drutva koji ima za posledicu prestanak drutva

III DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOUDrutvo sa ogranienom odgovornou je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili zikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnos pod zajednikim poslovnim imenom. Drutvo sa ogranienom odgovornou ima svoju imovinu odvojenu od imovine njegovih lanova i preuzima samostalno prava i obaveze. Za preuzete obaveze, odgovara samo drutvo celokupnom imovinom. lanovi drutva sa ogranienom odgovornou ne odgovaraju za obaveze drutva, ali snose rizik za poslovanje drutva do visine svog uloga. Odgovornost lanova je vezana za visinu ugovorenog uloga, pa ako ceo ugovoreni ulog nije unet u imovinu drutva, lanovi odgovaraju do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva. Drutvo sa ogranienom odgovornou moe ima najvie 50 lanova.

13

Drutvo sa ogranienom odgovornou se osniva ili odlukom o osnivanju ukoliko je osniva jedan lan ili ugovorom o osnivanju ukoliko je vie osnivaa. Prema Zakonu, osnivaki akt drutva sa ogranienom odgovornou mora sadra: 1) puno ime i prebivalite svakog zikog lica i poslovno ime i sedite svakog pravnog lica lana drutva 2) poslovno ime i sedite drutva 3) delatnost 4) iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednost nenovanog uloga 5) nain i vreme unoenja nenovanih uloga, odnosno vreme uplate novanih uloga 6) ukupan iznos trokova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih trokova plaenih od drutva ili zaraunah drutvu u vezi osnivanja, a po potrebi i trokove pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak poslovanja 7) odobrene posebne pogodnos bilo kom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili u poslovima pre osnivanja drutva ili utvrivanja ispunjenos uslova za poetak poslovanja. Osim ovih elemenata, Osnivaki akt moe sadra i druge, fakultavne elemente. Pored osnivakog akta, drutvo sa ogranienom odgovornou moe ima i ugovor lanova drutva kojim lanovi mogu blie uredi meusobne odnose. Osnivakim aktom drutva sa ogranienom odgovornou moe se odredi da trokove osnivanja drutva snosi drutvo ili osnivai. Ulog u drutvo sa ogranienom odgovornou moe bi novani ili nenovani, i ne mora bi jednake vrednos. Minimalni osnovni kapital drutva sa ogranienom odgovornou mora iznosi najmanje 500,00 (petstona) evra u dinarskoj provvrednos po srednjem kursu na dan uplate, od ega se najmanje polovina uplauje na privremeni raun do registracije drutva, a ostatak se uplauje na raun drutva u roku od dve godine od dana registracije. Osnivakim aktom drutva sa ogranienom odgovornou odreuje se da li e drutvo ima direktora ili upravni odbor. Direktor drutva

14

sa ogranienom odgovornou moe bi lan drutva ili lice koje nije lan drutva. Ukoliko drutvo ima upravni odbor njegovi lanovi mogu bi svi lanovi ili druga lica.

RegistracijaDokumentacija potrebna za registraciju drutva sa ogranienom odgovornou u APR-u je: 1) Fotokopija line karte ili pasoa osnivaa 2) Akt o osnivanju (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivaa 3) Potvrda banke o upla novanog uloga na privremeni raun 4) Odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom 5) OP obrazac (overen potpis zastupnika) 6) Dokaz o uplaenoj naknadi (4.000,00 RSD za registraciju i 1.750,00 RSD takse za dobijanje manog broja) lanu drutva sa ogranienom odgovornou prestaje svojstvo lana drutva: 1) smru 2) prestankom pravnog lica 3) istupanjem (povlaenjem) u skladu sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva 4) istupanjem (povlaenjem) uz povredu osnivakog akta ili ugovora lanova drutva 5) istupanjem (povlaenjem) u skladu sa sudskom odlukom 6) iskljuenjem u skladu sa sudskom odlukom 7) iskljuenjem u skladu sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva 8) prenosom udela drugom licu 9) u sluaju drugih dogaaja odreenih osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva koji vode prestanku svojstva lana drutva

15

Drutvo sa ogranienom odgovornou prestaje: 1) istekom vremena odreenog u osnivakom aktu 2) odlukom skupne lanova 3) statusnim promenama koje vode prestanku drutva 4) steajem (bankrotstvom) 5) pravnosnanom odlukom kojom se utvruje da je registracija drutva bila nitava i odreuje brisanje drutva 6) nastupanjem dogaaja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva

IV KOMANDITNO DRUTVOKomanditno drutvo jeste privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie zikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnos, pod zajednikim poslovnim imenom. Najmanje jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Komanditno drutvo, u stvari, predstavlja meavinu ortakog drutva i drutva sa ogranienom odgovornou komplementar ima poloaj ortaka ortakog drutva, dok komanditor ima poloaj lana drutva sa ogranienom odgovornou. Komanditno drutvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom. Komplementari imaju status ortaka ortakog drutva.

16

Prema Zakonu, osnivaki akt komanditnog drutva mora sadra: 1) puno ime i prebivalite svakog zikog lica i poslovno ime i sedite pravnog lica komplementara i komanditora, kao i oznaenje svojstva ortaka 2) poslovno ime i sedite drutva 3) oznaenje vrste i vrednos uloga svakog osnivaa 4) delatnost Osim ovih elemenata, Osnivaki akt moe sadra i druge, fakultavne elemente. Takoe, pored Ugovora o osnivanju, komanditno drutvo moe ima i ugovor ortaka drutva kojim ortaci mogu blie uredi meusobne odnose. Ulog komanditora u komanditnom drutvo moze bi novani i nenovani ulog, ukljuujui i izvreni rad i usluge u komanditnom drutvu. Komanditor u komanditno drutvo unosi ceo ugovoreni ulog pre scanja svojstva komanditora. Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobi i snoenju gubitka drutva srazmerno procentu udela u drutvu. Komanditno drutvo je jedan od najreih oblika osnivanja privrednih drutava kod nas i njegova upotreba je limitrana.

17

RegistracijaDokumentacija potrebna za registraciju komanditnog drutva u APR-u je: 1) Fotokopija line karte ili pasoa osnivaa 2) Ugovor o osnivanju, sa overenim potpisima osnivaa 3) Potvrda banke o upla novanog uloga komanditora na privremeni raun 4) Odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom 5) Overen potpis zastupnika (OP obrazac) 6) Dokaz o uplaenoj naknadi (4.000,00 RSD za registraciju i 1.750,00 RSD takse za dobijanje manog broja)

V AKCIONARSKO DRUTVOAkcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili zikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnos, pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog drutva ne odgovaraju za obaveze drutva, osim do iznosa ugovorenog, a neuplaenog uloga u imovinu drutva.

18

Prema Zakonu, osnivaki akt akcionarskog drutva mora sadra: 1) puno ime i prebivalite zikog lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva 2) poslovno ime i sedite drutva 3) delatnost 4) oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno 5) iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaenog, i nain njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog 6) broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda kao i pravo akcija svake klase 7) broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate 8) idenkaciju osnivaa koji daje nenovane uloge, opis h uloga i broj i vrsta akcija za te uloge 9) trajanje drutva, osim ako je osnovano na neodreeno vreme 10) ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem drutva koji padaju na teret drutva, pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak rada 11) posebne pogodnos do dana osnivanja drutva ili do momenta kad je drutvo ovlaeno da pone poslovanje, koje su date osnivaima ili drugom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog ovlaenja Pored osnivakog akta akcionarsko drutvo moe da ima i statut kojim se blie ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. Akcionarsko drutvo ne moe dava zajmove, kredite ili drugu nansijsku podrku ili odreena obezbeenja za scanje svojih akcija. Ulog u akcionarsko drutvo u zamenu za izdavanje akcija moe se une u novcu ili u stvarima i pravima, ali ne i u radu i uslugama drutvu, bilo da su izvreni ili budui. Akcionarsko drutvo moe bi zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom aktu nije navedena vrsta akcionarskog drutva, akcionarsko drutvo je otvoreno.

19

VI KARAKTERISTIKE ZATVORENOG AKCIONARSKOG DRUTVAZatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Zatvoreno akcionarsko drutvo moze ima najvise 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog akcionarskog drutva povea i odri iznad broja 100 u periodu duem od godinu dana, to drutvo postaje otvoreno akcionarsko drutvo. Zatvoreno drutvo ne moe vri upis akcija javnom ponudom ili na drugi nain nudi svoje akcije javnim putem. Pretvaranje zatvorenog akcionarskog drutva u otvoreno drutvo, odnosno otvorenog akcionarskog drutva u zatvoreno akcionarsko drutvo, vri se izmenom osnivakog akta i ne smatra se promenom pravne forme privrednog drutva. Minimalni novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog drutva mora iznosi najmanje 10.000 (deset hiljada) evra u dinarskoj provvrednos po srednjem kursu na dan uplate. Osnivaki akt ili statut zatvorenog akcionarskog drutva mogu odredi ogranienja na prenos akcija drutva. Ako osnivakim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog drutva nisu odreena ogranienja u prenosu akcija, smatra se da se akcije drutva mogu slobodno prenosi.

20

RegistracijaDokumentacija potrebna za registraciju zatvorenog akcionarskog drutva u APR-u je: 1) Fotokopija line karte ili pasoa osnivaa 2) Akt o osnivanju, sa overenim potpisima osnivaa 3) Izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun 4) Odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom 5) OP obrazac (overen potpis zastupnika) 6) Dokaz o uplaenoj naknadi (4.000,00 RSD za registraciju i 1.750,00 RSD takse za dobijanje manog broja)

VII KARAKTERISTIKE OTVORENOG AKCIONARSKOG DRUTVAAkcionarsko drutvo se smatra otvorenim ako osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja drutva, odnosno ako takav poziv uini drutvo nakon osnivanja. Javni poziv moe se vri javnom ponudom i prospektom u skladu sa zakonom o privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite harja od vrednos. Minimalni novani ulog osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog drutva mora iznosi najmanje 25.000 (dvadesetpet hiljada) evra u dinarskoj provvrednos po srednjem kursu na dan uplate. Otvoreno akcionarsko drutvo ne moe ogranii prenos akcija treim licima.

21

RegistracijaDokumentacija potrebna za registraciju otvorenog akcionarskog drutva u APR-u je dokumentacija potrebna za registraciju zatvorenog akcionarskog drutva kao i: 1) Izvetaj banke o upisanim akcijama 2) Dokaz o objavljivanju i sadrina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadlenog organa 3) Procena ovlaenog procenjivaa vrednos nenovanog uloga osnivaa Napomena: Na snagu je stupio novi Zakon o privrednim drutvima (Sl. Glasnik RS, broj 36/2011). Novi Zakon e se primenjiva od 12. februara 2012. Godine. Najvanija novina koju je Zakon predvideo jeste smanjenje minimalnog osnovnog kapitala drutva sa ogranienom odgovornou (100 RSD) i odreivanje minimalnog osnovnog kapitala akcionarskih drutava u jedinstvenom iznosu od 3.000.000,00 RSD.

VIII BITNI POJMOVI1. Osnivaki aktPrivredna drutva osnivaju se osnivakim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju ako ga osniva vie osnivaa ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osniva. Lica koja osnivaju privredno drutvo su osnivai drutva. Svi osnivai privrednog drutva potpisuju osnivaki akt. Potpisi osnivaa na osnivakom aktu privrednog drutva se overavaju.

22

Pored osnivakog akta, ortako i komanditno drutvo mogu ima i ugovor ortaka drutva, drutvo sa ogranienom odgovornou i ugovor lanova drutva, a akcionarsko drutvo i statut.

2. SediteSedite privrednog drutva je mesto iz koga se upravlja poslovima drutva. Sedite privrednog drutva odreuje se osnivakim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata.

3. Poslovno imePoslovno ime je naziv pod kojim privredno drutvo posluje. Poslovno ime privrednog drutva ne moe da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog drutva, ni da izaziva zabunu o privrednom drutvu ili o njegovoj delatnos. Poslovno ime ortakog drutva sadri oznaku ortako drutvo ili skraenicu o.d. ili od. Poslovno ime komanditnog drutva sadri oznaku komanditno drutvo ili skraenicu k.d. ili kd. Poslovno ime drutva sa ogranienom odgovornou sadri oznaku drutvo sa ogranienom odgovornou ili skraenicu d.o.o. ili doo. Poslovno ime akcionarskog drutva sadri oznaku akcionarsko drutvo ili skraenicu a.d. ili ad.

23

Poslovno ime privrednog drutva u postupku likvidacije sadri i oznaku u likvidaciji.

4. Osnovni kapitalOsnovni kapital drutva u smislu ovog zakona jeste razlika izmeu ukupne vrednos imovine i ukupnih obaveza drutva, odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u drutvu.

5. UlogOrtaci, lanovi i akcionari privrednog drutva duni su da uloe svoje ugovorene uloge u imovinu drutva u skladu sa zakonom, osnivakim aktom, ugovorom ili drugim aktom drutva. Ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim drutvima smatraju se nenovanim ulozima. Vrednost nenovanih uloga ortakog drutva i komanditnog drutva, kao i drutva sa ogranienom odgovornou i zatvorenog akcionarskog drutva, utvruju sporazumno ortaci, lanovi ili akcionari u skladu sa osnivakim aktom. Procenu vrednos nenovanih uloga otvorenog akcionarskog drutva vri ovlaeni procenjiva koga biraju osnivai odnosno upravni odbor sa liste ovlaenih procenjivaa ili nadleni sud u vanparninom postupku na zahtev osnivaa ili upravnog odbora drutva.

6. ImovinaImovinu drutva ini pravo svojine i druga prava koje drutvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem.

24

7. LikvidacijaLikvidacija privrednog drutva sprovodi se kada drutvo ima dovoljno nansijskih sredstava za pokrie svih svojih obaveza, a naroito: 1) ako mu je izreena mera zabrane obavljanja delatnos zbog toga to ne ispunjava uslove za obavljanje delatnos a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost 2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnos 3) istekom vremena za koje je osnovano 4) ako se broj osnivaa, odnosno lanova privrednog drutva, osim kod akcionarskog drutva i drutva sa ogranienom odgovornou svede na jedan, a u roku od est meseci, registru se ne prijavi novi lan 5) ako nije organizovano u skladu sa zakonom 6) ako ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno 7) u sluaju nitavos osnivanja drutva u skladu sa zakonom

8. SteajSteaj je postupak koji se moe sproves kao bankrotstvo ili reorganizacija nad steajnim dunikom (pravnim licem ili preduzetnikom) koji je nesposoban za plaanje. Kroz bankrotstvo se poverioci namiruju prodajom celokupne imovine steajnog dunika, a kroz reorganizaciju na nain i pod uslovima predvienim planom reorganizacije.

25

Prava iz radnog odnosa Prava enaTamara Velicki

Sadraj:PREICA: ta poslodavac mora da zna? I PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH Prava zaposlenih Obaveze zaposlenih Obaveze poslodavca II ZABRANA DISKRIMINACIJE III ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Ugovor o radu Stupanje na rad Probni rad Radni odnos na odreeno vreme Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom Radni odnos sa nepunim radnim vremenom Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca Pripravnici IV UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA V OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRAVANJE VI RADNO VREME 1. Puno radno vreme 2. Nepuno radno vreme 3. Skraeno radno vreme 4. Prekovremeni rad 5. Raspored radnog vremena IX ZARADA 1. Zarada 2. Naknada zarade 3. Naknada trokova X PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA XI NAKNADA TETE XII PRESTANAK RADNOG ODNOSA VII ODMORI I ODSUSTVA 1. Odmor u toku dnevnog rada 2. Dnevni odmor 3. Nedeljni odmor 4. Godinji odmor a) Scanje prava na godinji odmor b) Duina godinjeg odmora c) Godinji odmor u sluaju prestanka radnog odnosa d) Korienje godinjeg odmora u delovima 5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) 6. Neplaeno odsustvo 7. Mirovanje radnog odnosa VIII ZATITA ZAPOSLENIH 1. Opta zata 2. Zata linih podataka 3. Zata materinstva 4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta 5. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe 6. Zata invalida

27

Sadraj:PRILOZI Prilog 2.1 Pravilnik o organizaciji i sistemazaciji poslova kod poslodavca Prilog 2.2 Ugovor o radu Prilog 2.3 Ugovor o radu sa direktorom Prilog 2.4 Pravilnik o radu Prilog 2.5 Reenje o otkazu ugovora o radu

28

PREICAta poslodavac mora da zna? Tvoje preduzee je registrovano i moe da pone sa radom. Ti kao osniva moe da zasnuje radni odnos u svom DOO, ali ne mora. Prema zakonskim propisima osniva DOO je obavezno socijalno osiguran ako je zasnovao radni odnos u tom DOO-u ili ukoliko je upisan kao zakonski zastupnik drutva, a nije zasnovao radni odnos. Ukoliko osniva zasnuje radni odnos u svom DOO tada se plaaju porez i doprinosi na njegovu platu kao na platu bilo kog drugog zaposlenog. Meum, osniva DOO mora da plaa odreeni iznos doprinosa iako nije zasnovao radni odnos, ali je upisan u registar APR kao zakonski zastupnik drutva. Neophodni dokumen za zasnivanje tvog radnog odnosa u sopstvenom preduzeu su sledei : 1. Ugovor o radu 2. M obrazac 3. Radna knjiica 4. Fotokopija line karte 5. Fotokopija reenja iz APR-a Sa svim napred navedenim dokumenma odlazi u Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), Beograd, Nemanjina br. 30 i tamo se registruje. Od datuma poetka rada upisanog u Ugovor o radu, tee tvoj radni sta.

29

Kako se zapoljavaju novi lanovi ma u tvom preduzeu?Nakon to si procenio/la koji prol zaposlenog je potreban, kree u potragu za njim. Kada odabere budue saradnike koji ispunjavaju eljene kriterijume neophodno je da im predstavi ta se tano od njih oekuje. Potrebno je da im objasni koji su uslovi rada, koliko traje probni rad, na koji period se zakljuuje Ugovor o radu (na odreeno vreme ili neodreeno), kako je rasporeeno radno vreme, pauze i odmori, kolika je zarada. Kada se i odabrani kandidat saglasi sa ponuenim uslovima rada, potpisujete Ugovor o radu. Da prijavi novog zaposlenog potrebno je sledee: 1. Ugovor o radu 2. M obrazac 3. Radna knjiica 4. Fotokopija line karte Napred navedene dokumente dostavlja u lijalu Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) prema opni na kojoj se nalazi sedite preduzea. Preduzetnik se prijavljuje na obavezno socijalno osiguranje na sledei nain: Prijavom u Agenciji za privredne registre, preduzetnik kao pravno lice biva prijavljen i Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nakon dobijanja Reenja o registraciji preduzetnika od APR-a, potrebno je izvri i prijavu osnivaa i to dostavljanjem sledeih dokumenata Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje: 1. M obrazac 2. Reenje iz APR-a 3. Radna knjiica

30

Obaveze poslodavca su da: zaposlenom za obavljeni rad ispla zaradu, u skladu sa zakonom opm aktom i ugovorom o radu zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednos i zate ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima zaposlenom prui obavetenje o uslovima rada, organizaciji rada zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu

I PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH1. Prava zaposlenihPrava i obaveze zaposlenih regulisana su zakonom o radu. U skladu sa m zaposleni ima pravo na: odgovarajuu zaradu bezbednost i zatu ivota i zdravlja na radu zdravstvenu zatu materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenos Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatu za vreme trudnoe i poroaja. Takoe, zaposleni ima pravo na posebnu zatu radi nege deteta, kao i zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposleni invalid (lan 12. ZOR).

31

2. Obaveze zaposlenihZaposleni je duan: da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi da potuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca da obaves poslodavca o bitnim okolnosma koje uu ili bi mogle da uu na obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu da obaves poslodavca o svakoj vrs potencijalne opasnos za ivot i zdravlje i nastanak materijalne tete (lan 15. ZOR).

3. Obaveze poslodavcaPoslodavac je duan da: zaposlenom za obavljeni rad ispla zaradu, u skladu sa zakonom, opm aktom i ugovorom o radu; zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednos i zate ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima zaposlenom prui obavetenje o uslovima rada, organizaciji rada zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu (lan 16. ZOR).

II ZABRANA DISKRIMINACIJEZabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, poliko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u polikim organizacijama, sindikama ili neko drugo lino svojstvo (lan 18. ZOR).

32

Pri zapoljavanju radnika moraju se potova zakonske odredbe o zabrani diskriminacije, jer je vano naglasi da zakon vai za sve. Iako u praksi preduzetnik sam bira svoje radnike i ima diskreciono pravo da odlui koga e da zaposli, bitno je da potuje zakonske odredbe kako ne bi imao zakonskih problema (npr. sa inspekcijom rada). Diskriminacija je zabranjena u odnosu na: uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreenog posla uslove rada i sva prava iz radnog odnosa obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje napredovanje na poslu otkaz ugovora o radu Sve gore navedeno je u skladu sa lanom 20. ZOR. Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, jeste svako neeljeno ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje (lan 21. ZOR). Seksualno uznemiravanje, jeste svako verbalno, neverbalno ili ziko ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje (lan 21. ZOR). U sluajevima diskriminacije lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, moe da pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete, u skladu sa zakonom (lan 23. ZOR).

33

III ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosaRadni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene zakonom. Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen strune spreme i drugi posebni uslovi za rad na m poslovima. Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik. Obaveza donoenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih (lan 24. ZOR). U prilogu se nalazi primer Pravilnika napisan u skladu sa zakonom, u kome se moe vide detaljna sistemazacija za preduzea sa veim brojem radnika i kompleksnijom organizacijom. Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Lice mlae od 18 godina ivota moe da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje (lan 25. ZOR). Kandidat je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenos uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrenih pravilnikom. Poslodavac ne moe od kandidata da zahteva podatke o porodinom, odnosno branom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog znaaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

34

Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ene i deteta utvren od strane nadlenog zdravstvenog organa. Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata, odnosno otkaz sa prethodnog radnog mesta (lan 26.ZOR). Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na nain utvren zakonom o radu ako posebnim zakonom nije drukije odreeno (lan 28. ZOR). Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim zakonom o radu i posebnim zakonom (lan 29. ZOR).

2. Ugovor o raduRadni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Ugovor se smatra zakljuenim kad ga potpiu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu moe da potpie i zaposleni koga ovlas direktor, odnosno preduzetnik (lan 30. ZOR). Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje smatra se ugovorom o radu na neodreeno vreme (lan 31. ZOR).

35

Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (lan 32. ZOR). Prema lanu 33. ZOR ugovor o radu sadri: naziv i sedite poslodavca ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog vrstu i stepen strune spreme zaposlenog vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja mesto rada nain zasnivanja radnog odnosa (na neodreeno ili odreeno vreme) trajanje ugovora o radu na odreeno vreme dan poetka rada radno vreme (puno, nepuno ili skraeno) novani iznos osnovne zarade i elemente za utvrivanje radnog uinka, naknade zarade, uveane zarade i druga primanja zaposlenog rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo pozivanje na kolekvni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena

3.Stupanje na radZaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore (lan 34. ZOR). Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad (lan 35. ZOR).

36

4. Probni radUgovorom o radu moe da se ugovori probni rad. Probni rad moe da traje najdue est meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkau ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moe bi krai od pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnos prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom o radu (lan 36. ZOR).

5.Radni odnos na odreeno vremeRadni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju: sezonski poslovi rad na odreenom projektu poveanje obima posla koji traje odreeno vreme i sl. Za vreme trajanja h potreba, s m to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moe traja due od 12 meseci. Pod prekidom ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana. Radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moe se zasnova do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos (lan 37. ZOR).

37

6.Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikomUgovor o radu moe da se zakljui za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na m poslovima. Zaposleni moe da radi na poslovima samo na osnovu prethodno utvrene zdravstvene sposobnos za rad na m poslovima od strane nadlenog zdravstvenog organa (lan 38. ZOR).

7.Radni odnos sa nepunim radnim vremenomRadni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili odreeno vreme (lan 39. ZOR). Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opm aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno (lan 40. ZOR). Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno radno vreme (lan 41. ZOR).

38

8. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavcaRadni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kue (lan 42. ZOR). Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kue, zaposleni obavlja sam ili sa lanovima svoje ue porodice, u ime i za raun poslodavca. lanovima ue porodice smatraju se brani drug i deca, roditelji, braa i sestre zaposlenog ili njegovog branog druga (lan 43. ZOR). Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu (lan 44. ZOR). Nain i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca: Primenjuje se pravilnik o nainu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Pravilnik predvia da se ugovori registruju kod nadlenog organa lokalne samouprave. Zaposleni ima prava i obaveze kao na radnom mestu kod poslodavca (lan 46. ZOR).

9.PripravniciPoslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu vrstu i stepen strune spreme, ako je to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili pravilnikom. Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drukije odreeno. Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opm aktom i ugovorom o radu (lan 47. ZOR).

39

IV UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORADirektor moe da zasnuje radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Radni odnos na odreeno vreme moe da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razreenja. Meusobna prava, obaveze i odgovornos direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ureuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornos u skladu sa ugovorom. Ugovor sa direktorom zakljuuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - organ koji je odreen aktom poslodavca (lan 48. ZOR).

V OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRAVANJEPoslodavac je duan da zaposlenom omogui obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvoenje novog naina i organizacije rada. Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, struno osposobljava i usavrava za rad. Trokovi obrazovanja, strunog osposobljavanja i usavravanja obezbeuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opm aktom (lan 49. ZOR).

40

VI RADNO VREME1. Puno radno vreme Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako zakonom o radu nije drukije odreeno. Opm aktom moe da se utvrdi radno vreme krae od 40 asova nedeljno, ali ne krae od 36 asova nedeljno (lan 50. ZOR). 2. Nepuno radno vreme Nepuno radno vreme, jeste radno vreme krae od punog radnog vremena (lan 51. ZOR). 3. Skraeno radno vreme Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima, utvrenim zakonom ili opm aktom, na kojima i pored primene odgovarajuih mera bezbednos i zate ivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za linu zatu na radu postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvie 10 asova nedeljno (poslovi sa poveanim rizikom). Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu strune analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom (lan 52. ZOR). 4. Prekovremeni rad Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran (lan 53. ZOR). Prekovremeni rad ne moe da traje due od osam asova nedeljno, ni due od eri asa dnevno po zaposlenom. 5. Raspored radnog vremena Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan, po pravilu, traje osam asova (lan 55. ZOR).

41

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje poslodavac rasporeuje na dane i odreuje poetak radnog vremena u toku dana. Radnu nedelju poslodavac moe raspodeli i u est radnih dana. Raspored radnog vremena poslodavac stavlja na oglasnu tablu ili obavetava zaposlene na neki drugi, odgovarajui nain. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena moe da organizuje na drugi nain. Poslodavac je duan da obaves zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena (lan 56. ZOR).

VII ODMORI I ODSUSTVA1.Odmor u toku dnevnog radaZaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi due od eri, a krae od est asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi due od punog radnog vremena, a najmanje 10 asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koris na poetku i na kraju radnog vremena (lan 64. ZOR). Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nain kojim se obezbeuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid

42

rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac (lan 65 ZOR). U praksi se najee raspored o korienju odmora u toku dnevnog rada reava dogovorom. U svakom sluaju treba vodi rauna o procesu rada, bez obzira na dogovor (npr. ukoliko postoji neki rok ili prioretan posao).

2.Dnevni odmorZaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 asova neprekidno, ako zakonom o radu nije drukije odreeno (lan 66. ZOR).

3.Nedeljni odmorZaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koris nedeljom. Poslodavac moe da odredi drugi dan za korienje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je duan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno u toku naredne nedelje (lan 67. ZOR).

43

4. Godinji odmora) Scanje prava na godinji odmor Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa zakonom o radu. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od 30 radnih dana se pravo da koris godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spreenos za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, ni mu se to pravo moe uskra (lan 68. ZOR). b) Duina godinjeg odmora U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom opm aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih opm aktom ili ugovorom o radu (lan 69. ZOR). Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremeno spreen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te spreenos nastavi korienje godinjeg odmora (lan 70. ZOR).

44

c) Godinji odmor u sluaju prestanka radnog odnosa Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorienom broju dana godinjeg odmora (lan 71. ZOR). d) Korienje godinjeg odmora u delovima Godinji odmor moe da se koris u dva dela. Ako zaposleni koris godinji odmor u delovima, prvi deo koris u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji je ispunio uslov za scanje prava na korienje godinjeg odmora, a nije u celini ili delimino iskoriso godinji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnos sa rada radi korienja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoris do 30. juna naredne godine (lan 73. ZOR). 5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee boles lana ue porodice i u drugim sluajevima utvrenim opm aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaenog odsustva iz stava utvruje se opm aktom i ugovorom o radu.

45

Pored prava na odsustvo zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jo: pet radnih dana zbog smr lana ue porodice; dva dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajui dan davanja krvi. lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim (lan 77. ZOR).

6. Neplaeno odsustvoPoslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo). Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opm aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno. (lan 78. ZOR).

7. Mirovanje radnog odnosaZaposlenom miruju prava i obaveze koje se su na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opm aktom, odnosno ugovorom o radu drukije odreeno, ako odsustvuje sa rada zbog: odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka upuivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva privremenog upuivanja na rad kod drugog poslodavca

46

izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, sindikatu, polikoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca izdravanja kazne zatvora, odnosno izreene mere bezbednos, vaspitne ili zatne mere, u trajanju do est meseci (lan 79. ZOR) Za vreme mirovanja radnog odnosa zaposlenom tee radni sta, s m to ne ostvaruje pravo na isplatu zarade.

VIII ZATITA ZAPOSLENIH1.Opta zataZaposleni ima pravo na: bezbednost i zatu ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom Zaposleni ima obavezu: duan je da potuje propise o bezbednos i za ivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica duan je da obaves poslodavca o svakoj vrs potencijalne opasnos koja bi mogla da ue na bezbednost i zdravlje na radu (lan 80. ZOR)

2. Zata linih podatakaZaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke koji se uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog znaaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netanih podataka.

47

Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni treem licu, osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Line podatke zaposlenih moe da prikuplja, obrauje, koris i dostavlja treim licima samo zaposleni ovlaen od strane direktora (lan 83. ZOR).

3.Zata materinstvaZaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Za vreme prve 32 nedelje trudnoe zaposlena ena ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa. Zaposlena ena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou (lan 89. i 90. ZOR). Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je teak invalid moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost (lan 91. ZOR). Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom sa teim stepenom psihozike ometenos - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog (lan 92. ZOR). Prava iz ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

48

4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege detetaZaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tree i etvrto dete. Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj. Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poroaja. Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tree i etvrto dete, od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju do dve godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie dece, kao i zaposlena ena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi jo dvoje ili vie dece. Otac deteta moe da koris pravo iz prethodnih stavova u sluaju kad majka napus dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koris to pravo (izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom (lan 94. ZOR). Zarada koju lice prima na osnovu porodiljskog bolovanja je ista kao i pre porodiljskog bolovanja, s m to je umanjena za iznose koji se u toplog obroka, naknade za prevoz i regresa za godinji odmor.

49

5. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobeJedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihozike ometenos, osim za sluajeve predviene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Pravo na odsustvo sa rada se ostvaruje na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena psihozike ometenos deteta, u skladu sa zakonom. Za vreme odsustvovanja sa rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom (lan 96. ZOR).

6. Zata invalidaZaposlenom invalidu rada poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnos. To se odnosi i na invaliditet nastao na radnom mestu ili van radnog mesta, ali za vreme trajanja radnog odnosa. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvreno da postoji opasnost od nastanka invalidnos na odreenim poslovima - poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajueg posla (lan 101. ZOR).

50

IX ZARADA1. ZaradaZaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa zakonom, opm aktom i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za is rad ili rad iste vrednos koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednos podrazumeva se rad za koji se zahteva is stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i ziki i intelektualni rad. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa prethodnim stavovima iz zakona - nitavi su. U sluaju povrede prava kojim se se garantuje jednaka zarada za is rad ili rad iste vrednos zaposleni ima pravo na naknadu tete (lan 104. ZOR).

2.Naknada zaradeZaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa opm aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade u sluaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog organa, od organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukije odreeno (lan 114. ZOR).

51

3.Naknada trokovaZaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa opm aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrenoj posebnim propisima smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije aposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade za ishranu u toku rada za regres za korienje godinjeg odmora (lan 118. ZOR)

X PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCAU sluaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika op akt. Pod m se podrazumeva sva dokumentacija vezana za prava i obaveze zaposlenih i poslodavca (npr. pravilnik o radu, ugovor o radu, pravilnik o sistemazaciji, pravilnik o bezbednos i za na radu). lan 147. ZOR. Poslodavac prethodnik duan je da poslodavca sledbenika potpuno i isnito obaves o pravima i obavezama iz opteg akta i ugovora o radu koji se prenosi (lan 148. ZOR).

52

XI NAKNADA TETEZaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog ne moe utvrdi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu naknauju u jednakim delovima. Ukoliko je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno. Postojanje tete, njenu visinu, okolnos pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se naknauje - utvruje poslodavac, u skladu sa opm aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa ovim odredbama, o naknadi tete odluuje nadleni sud. Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene tete (lan 163. ZOR). Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu naknadi tetu, u skladu sa zakonom i opm aktom (lan 164. ZOR).

53

XII PRESTANAK RADNOG ODNOSARadni odnos prestaje: istekom roka za koji je zasnovan kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa penzijskog osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota smru zaposlenog u drugim sluajevima utvrenim zakonom (lan 175. ZOR). Otkaz ugovora o radu poslodavac moe da zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza (lan 184. ZOR). Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku. Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja osim ako zakonom o radu ili reenjem nije odreen drugi rok (lan 185. ZOR). Poslodavac je duan da zaposlenom, u sluaju prestanka radnog odnosa, ispla sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opm aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza poslodavac je duan da izvri najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa (lan 186. ZOR).

54

Kako napisa biznis planPlan za pobedu!Aleksa Todorovi

Sadraj:PREICA I TA JE TO BIZNIS PLAN? II TA JE TO DOBAR BIZNIS PLAN? III LJUDI U MOM BIZNISU IV MOGUNOSTI MOG BIZNISA V KONKURENTNOST VI OKRUENJE U KOM BIZNIS POSLUJE VII RIZIK I BUDUNOST MOG BIZNISA VIII FINANSIJSKI MODELI

56

PREICABiznis plan mora da pokae sposobnost preduzetnika ili preduzetnikog ma da se prilagodi poslovnim okolnosma sa jasnom vizijom cilja i temeljitom analizom najbitnijih segmenata biznisa, a to su: Tim saradnika; Mogunos tvog biznisa; Okruenje u kome posluje; Rizici /Rezulta koje eli da ostvari

Biznis plan mora da sadri relevantne informacije i realne analize. Pored pomenutog, uini ga eksibilnim u odnosu na okolnos koje prate tvoj potencijalni biznis. Kada pravi biznis plan mora da uzme u obzir sledee stvari: 1. Dobro biraj ljude sa kojima planira da radi, pre svega u vidu profesionalnog kredibiliteta i znanja. 2. Sagledaj realno trite za svoj proizvod (npr. prodavac ipsa i prodavac bele tehnike nemaju isto trite). 3. Izraunaj koliko tvoj proizvod ili usluga mogu da kotaju, koliko je to realno odnosno da li cena moe da bude prepreka tvom proizvodu ili uslugama? To e takodje pomoi da uvidi da li smanjuje ili poveava svoju ciljnu grupu kupaca-korisnika. 4. Obra panju na konkurenciju. Ako proizvodi deterdent za maine za pranje sudova, primee da ih u ponudi ima jedva tri. U sluaju da proizvodi kozmeku primee da je konkurencija trenutno ogromna. 5. Obra panju na zakonsku regulavu. Imajui u vidu da e Srbija uskoro posta zemlja kandidat za pristupanje Evropskoj Uniji, doi e do krupnih i sunskih Zakonskih promena. 6. Pra globalne ekonomske trendove jer mogu da uu vrlo ozbiljno na lokalne uslove poslovanja.

57

Poto si analizirao/la gore pomenuto, objekvno sagledaj jake i slabe strane svog biznisa, usluga ili proizvoda. Na primer, ako uvozi garderobu iz Italije u Srbiju, morao/la bi da uzme u obzir da je trite preplavljeno robom slabijeg kvaliteta, ali nie cene. Ako uvozi garderobu iz Kine, jaka strana tvog biznisa je da na veu koliinu robe dobija izutetno nisku nabavnu cenu. Mora da razume okruenje u kome posluje. Ako planira da na primer otvoris Sui restoran na Ibarskoj magistrali, na savet bi bio da jo jednom dobro razmotri tu ideju. Kao preduzetnik mora da bude svestan da si okruen rizicima u poslovanju. Samim m mora da ancipira mogue promene koje bi mogle nepovoljno da se odraze na tvoje poslovanje.

58

I TA JE TO BIZNIS PLANBiznis plan je dokument koji detaljno opisuje plan poetka, razvoja, rasta i rukovoenja biznisom. Pie se iz internih i eksternih potreba. Interne potrebe su: Analiza biznisa koji zapoinjemo Plan razvoja, poslovne ideje Buderanje Formiranje preduzetnikog ma Targeranje rezultata Eksterne potrebe su predstavljanje biznisa: Investorima Kreditorima Finansijskim instucijama Biznis plan je proizvod ideje, vizije, iskustva i procene preduzetnikog ma ili vlasnika novog biznisa. Sastoji se od poslovnog i nansijskog planiranja i analize. Poslovno planiranje podrazumeva plan prodaje, nabavke, markenga, zapoljavanja, cena, grupe kupaca, analize konkurencije, lokacije, itd. Finansijsko planiranje podrazumeva planiranje i projektovanje strukture buduih prihoda i trokova, valute kupaca i dobavljaa, visine zaduenja kao i projektovanje bilansa uspeha, bilansa stanja i tokova gotovine za buducih 5 godina.

59

II TA JE TO DOBAR BIZNIS PLANDobar biznis plan je onaj plan koji daje prave odgovore na sledea pitanja: Ko su ljudi koji ce sprovodi plan razvoja i rasta, koje je njihovo iskustvo, znanje i movisanost, da li su radili zajedno u prolos, ko su eksterni saradnici, advoka, knjigovoe, dobavlja ta je prol biznisa, ta e se prodava i kome, da li biznis moe da raste i koliko brzo, kolike su protne stope, ko su konkuren biznisu Kakvo je poslovno okruenje u kojem biznis posluje, koji su devizni kursevi, koje su kamatne stope, koja je regulava koja denie sferu poslovanja, kakva je demograja sredine u kojoj biznis posluje ta sve moe da krene na loe a ta moe da krene na dobro, i kako ce menadment reagova u m situacijama, kako taj biznis izgleda u buducnos Dobar biznis plan je viestruko koristan kako samom menadmentu (interno) tako i kreditorima ili investorima (eksterno).

III LJUDI U MOM BIZNISUBez pravog ma kvalitetnih ljudi koji e realizova i sprovodi iz dana u dan biznis plan, ni najbolji biznis plan nema apsolutno nikakav kredibilitet. Biznis plan treba koherentno i verodostojno da objasni kakvo iskustvo i/ili znanje vezano za uslugu, proizvod, proizvodni proces ili strukturu trita svaki od lanova preduzetnikog ma poseduje. Dobar m, sastavljen od kvalitetnih i sposobnih ljudi, ak iako je pogreio u vezi sa svojim proizvodom ili uslugom koju namerava da prodaje, ili strategijom, moe tu greku da ispravi, prilagodi i da uspeno nastavi sa poslovanjem.

60

14 pitanja na koje dobar biznis plan treba da da odgovore: Odakle su osnivai? Gde su se obrazovali i usavrili? Gde su pre radili i za koga? ta su do sada posgli, profesionalno i lino? Kakvu reputaciju imaju u poslovnom okruenju? Koja iskustva imaju, a da su direktno u vezi sa novim biznisom koji lansiraju? Koje vene, sposobnos, talente ili znanja oni poseduju? Koliko su realni po pitanju uspeha biznisa i po pitanju rizika ? Ko jo nedostaje menadment mu? Da li su spremni da zaposle nove kvalikovane ljude? Kako e se snai u reklamiranju i markengu? Da li imaju petlje da donesu teke odluke? Koliko su posveeni ovom biznisu? ta je ono to ih movie?

61

IV MOGUNOSTI MOG BIZNISABiznis plan treba detaljno da opie strukturu trita na kome se biznis takmii: Da li je trite veliko ili malo i neprolisano? Da li trite raste ili je ve razvijeno? Ukoliko trite na koje biznis ulazi nije ni veliko, ni raste, biznis plan treba da objasni na koji nain e preduzee ostvari protabilnost. Sledei korak je detaljno opisa kako preduzetniki m namerava da lansira svoj proizvod ili uslugu na trite: Ko su kupci? Kako se kupac odluuje ba za proizvod / uslugu tog biznisa? Do koje mere je proizvod / usluga ubedljiv / a prema kupcu? Koja e bi cena? Kako e biznis doi do svih grupa svojih kupaca? Koliko kota (novca i vremena) da se stekne kupac? Koliko kota da se proizvede proizvod / usluga? Koliko kota da se prui podrka kupcu? Koliko je jednostavno zadra kupca? Takoe je potreban i detaljan opis cenovne polike novog biznisa. Kako i po kom principu su denisane cene?

62

Pored detaljnog opisa cenovne polike novog biznisa potreban je i detaljan opis planirane dinamike tokova gotovine: Kada biznis mora da kupuje sirovine, materijale, robu, ljude? Kada biznis za njih mora da pla? Koliko je dugo vremena potrebno da se stekne muterija / kupac? Koliko je dugo vremena potrebno dok kupac izvri plaanje? Koja je vrednost opreme koja je potrebna da bi se zaradio 1 Evro? Odlino je pokaza i analizira mogunost biznisa da raste i proiri svoj porolio proizvoda. Jedan od najbitnijih segmenata svakog dobrog biznis plana jeste analiza konkurencije: Ko su trenutni konkuren naeg novog biznisa? Koje resurse kontrolie konkurencija? Koje su njihove prednos a koje slabos? Kako e konkurencija reagova na ulazak novog biznisa na trite? Kako novi biznis moe da odgovori na reakciju konkurencije? Ko jo moe da ue na trite i ukljui se u utakmicu? Da li postoje mogunos da biznis preuzme ili da se ujedini sa nekim od konkurenata i formira savez / uniju radi uspenijeg poslovanja?

63

V KONKURENTNOSTSnaga dobavljaa: Koncentracija dobavljaa Vanost obima nabavke kod dobavljaa Ucaj sirovina na cenu proizvoda Troak promene dobavljaa Postojanje supstuta u sirovinama Pretnja verkalne integracije Pretnja od supstuta: Promena u cenama trokova Sklonost kupaca ka supstutu Cenovna prednost Pretnja od ulaska novih igraa: Apsolutna cenovna prednost Brzina scanja znanja u biznisu Pristup sirovinama Regulava Ekonomija obima Potrebe za kapitalom Identet brenda Pristup distribuvnoj mrei

64

Snaga kupaca: Snaga pregovaranja / cenkanja Broj kupaca Informisanost kupaca Identet brenda Cenovna osetljivost Horizontalna integracija Razliitost proizvoda Broj kupaca u odnosu na industriju Dostupni supstu ta podse kupce Barijere ulaska na trite: Vreme i cena ulaska Znanje Ekonomija obima Cenovne prednos Tehnologija Barijere u regulavi Svaki biznis ima svoje jake strane, ali i svoje ranjivos. Dobar preduzetniki m ne sme da zanemari i krije ranjivos, ve da pokae kroz biznis plan da je svestan svega to biznis moe oekiva u budunos, i dobrog, i loeg.

65

VI OKRUENJE U KOM BIZNIS POSLUJEBiznis plan treba da ilustruje razumevanje preduzetnikog ma za okruenjem u kojem biznis posluje: Makroekonomski pokazatelji: visina privredne akvnos, inacija, devizni kursevi, kamatne stope, itd. Pravna regulava: zakoni, uredbe, propisi, pravila, poreska stopa, itd. Dostupna tehnologija, sirovine, materijali, roba, itd. Tokom vremena regulave mogu da se promene povoljno i nepovoljno po jedan biznis. Preduzetniki m mora da pokae u biznis planu da ima odgovor i na takve okolnos.

VII RIZIK I BUDUNOST MOG BIZNISADobar biznis plan omoguava potencijalnom investoru, nansijskoj instuciji i preduzetnikom mu da sagleda budunost biznisa u kontekstu ljudi koji ga vode, trita na kome posluje i okruenja u kome se nalazi. Pretpostavka da su preduzetnici ljudi koji su skloni riziku je pogrena. Preduzetnici su ljudi koji su svesni rizika, i imaju spremne odgovore na rizine situacije i okolnos. Biznis plan mora da pokae loginu, verodostojnu, povezanu sliku gde se taj biznis nalazi za 5 godina i koje opcije su pred njim ( irenje usluga, prodaja samog biznisa, podela na nekoliko segmenata, itd.). Ukoliko ne znamo kuda idemo, bilo koji put e nas tamo doves.

66

VIII FINANSIJSKI MODELIKomplikovane i dugake nansijske projekcije nisu pokazatelj dobrog i kvalitetno napisanog biznis plana. Finansije u biznis planu treba da pokau da je preduzetniki m realno sagledao: Strukturu i dinamiku prihoda biznisa Strukturu trokova biznisa Dinamiku plaanja prema dobavljaima Dinamiku naplate od kupaca Strukturu kapitala Detaljnije gledano, nansije u biznis planu treba da pokau: Kada biznis postaje protabilan Stabilnost tokova gotovine i realnu sposobnost (solventnost) plaanja Obaveza prema dobavljaima i kreditorima Biznis plan treba da sadri projektovani (na ne vie od 5 godina unapred): Bilans uspeha Bilans stanja Tokove gotovine Bilans uspeha pokazuje strukturu prihoda, trokova i na kraju protabilnos biznisa. Bilans stanja pokazuje strukturu kapitala, zaduenja, obaveza i potraivanja. Tokovi gotovine pokazuju koliko gotovine (kea) ostaje biznisu nakon jedne obraunske godine.

67

Modeli:

68

69

70

71

72

73

Kredi i nansiranjeTijana Kneevi

Sadraj:PREICA: Kredit ili Lizing? I VRSTE KREDITA II OTPLATA KREDITA III VRSTE KAMATA I BITNI ELEMENTI KAMATE IV BONITET V BITNI ORGANI VI INSTRUMENTI OBEZBEENJA VII MATERIJALNO OBEZBEENJE I DRUGI INSTRUMENTI OBEZBEENJA VIII DRUGI BANKARSKI POSLOVI IX FINANSIRANJE POSLOVANJA PUTEM LIZINGA

75

PREICAJedan od naina da pribavi sredstva za pokretanje tvog biznisa je da uzme kredit koji es iskoris za kupovinu opreme, nabavku sredstava za rad i sl. Dole ima primer koliko e te zaista kota otplata kredita Primer: Iznos kredita: 10.000,00 EUR u dinarskoj provvrednos po srednjem kursu NBS na dan putanja Grejs period: 12 meseci Period otplate: 5 godina (60 meseci) ukupan period korienja kredita je 72 meseca NKS: 6,95% na godinjem nivou (ksna) Trokovi obrade zahteva: 3% Iznos koji banka isplauje je 10.000,00 EUR s m da banka odmah napla naknadu od 300 EUR tako da komitentu preostaje iznos od 9.700,00 EUR u dinarskoj provvrednos Iznos mesenog anuiteta: 197,75 EUR (deo glavnice i pripadajua kamata) EKS: 8,20% Ukupan iznos kamate koji se pla za period od 6 godina: 2.568,98 EUR Iznos kredita koji se otpla za 6 godina je 12.568,98 EUR tj. ukupno se vra 25,69% vie od iznosa odobrenog kredita. Pored gore pomenutog troka obrade zahteva (0,5%-3%), u zavisnos od vrste kredita mogue i da se uraunaju i drugi trokovi: trokovi upisa hipoteke kao instrumenta obezbeenja (naknada i administravna taksa za upis hipoteke) trokovi monitoringa premija osiguranja kredita

76

U sluaju da iz bilo kog razloga trokovi kredita ili visina rate ne odgovaraju, moe da proba da pribavi sredstva ili opremu putem lizinga. Primer: Nabavna vrednost vozila (sa PDV-om): 10.000,00 EUR Uee: 20% (od nabavne vrednos bez PDV-a) Period otplate: 60 meseci NKS: 7% na godinjem nivou (ksna) Trokovi obrade zahteva manipulavni trokovi: 1,5% Obraun lizing rate: Nabavna vrednost NETO (bez PDV-a): 8.474,58 EUR Uee (20%): 1.694,92 EUR Iznos nansiranja: 6.779,66 EUR (8.474,58 1.694,92) Manipulavni trokovi: 150,00 EUR Rata lizinga: 134,25 EUR Ukupno iznos za otplatu: 8.055,00 EUR (od toga kamata 1.275,34 EUR) Osnovica za PDV: 9.749,64 EUR (neto nabavna vrednost + kamata) PDV: 1.754,94 EUR Uplata na poetku (uee + manipulavni trokovi + PDV): 3.615,80 EUR EKS: 9,98 %

77

Kredit je novani iznos koji banka ustupa klijentu na korienje na odreeno vreme i pod odreenim uslovima. Za period koji koris sredstva, klijent plaa banci naknadu kamatu, kao cenu korienja h sredstava.

I VRSTE KREDITA Prema nameni Prema roku isplate Prema valu

Prema nameniStart - up kredit je kredit za zapoinjanje sopstvenog biznisa. Odobrava se na osnovu biznis plana s obzirom da je potencijalni korisnik kredita novoosnovana rma. Kredit za nabavku opreme je kredit za kupovinu proizvodnih maina i postrojenja, motornih vozila. Kredit za invesciju je namenjen za izgradnju poslovnog prostora ili skladita, otvaranje novog proizvodnog pogona ili modernizacija postojeeg, proirenje proizvodnih ili skladinih kapaciteta ili kredi za renansiranje sopstvenih ulaganja u stalna sredstva. Kredit za adaptaciju poslovnog prostora je kredit za renoviranje, modernizaciju ili prilagoavanje poslovnog prostora potrebama poslovanja. Prilikom odobravanja kredita za kupovinu poslovnog prostora, deo kredita moe bi odobren i za obrtna sredstva odnosno moe bi namenjen adaptaciji poslovnog prostora za potrebe poslovanja. Kredit za trajna obrtna sredstva (TOS ili stalne zalihe) predvien je da bi se obezbedio konnuitet poslovanja preduzea. Slui za nansiranje trajnih obrtnih sredstava potrebnih za stabilno poslovanje preduzea ili preduzetnika, poveanje njegovog prometa i dobi. Kredit za energetsku ekasnost je kredit namenjen za unapreenje energetske ekasnos. Ovom vrstom kredita nansiraju se projek

78

koji za cilj imaju utedu energije (npr. zamena dotrajalih postrojenja za grejanje, zamena sistema za hlaenje, kupovina energetski ekasnih aparata, kupovina i ugradnja termo izolacionih materijala). Subvencionisani kredit je kredit koji se odobrava prema Programu Vlade Republike Srbije za otklanjanje posledica krize. Prema ovom programu poslovne banke odobravaju kredite za likvidnost ili izvoz privredi, a iz budeta RS se subvencionie deo kamate u visini od 4% za kredite indeksirane u evrima, odnosno 5% za dinarske kredite. Revolving kredit je vrsta kratkoronog kredita koji se nakon isteka perioda korienja od najvie godinu dana odobrava kroz dosta jednostavniju proceduru nego to je to sluaj sa ostalim vrstama kratkoronih kredita. Nakon odobrenja kredita korisnik kredita moe povlai sredstva u vie trani i u bilo kom trenutku, s m da se sa svakim povlaenjem smanjuje iznos raspoloivih sredstava, a prilikom vraanja odobreni iznos se obnavlja. Kreditna linija predstavlja maksimalni iznos sredstava, koji odreeni komitent banke moe koris za razliite bankarske proizvode. Kreditna linija se najee odobrava tako da preduzee iz linije moe povlai kredite, ali i garancije, akredive i druge kreditne proizvode. Kredit za likvidnost je kredit za odravanje tekue likvidnos preduzea odnosno za izmirivanje obaveza prema dobavljaima (isplatu plata, nabavku sirovina, repromaterijala i robe, i sl.). Kredit za renansiranje je kredit za renansiranje postojeih obaveza kod iste ili kod drugih banaka.

79

Prema roku isplateKratkoroni kredi rok otplate do 12 meseci. U ovoj grupi kredita nalaze se: subvencionisani kredi, kredi za likvidnost, kredi za obrtna sredstva. Srednjeroni kredi rok otplate od 12 do 36 meseci. U ovoj grupi kredita nalaze se: kredi za nabavku opreme, kredi za adaptaciju poslovnog prostora ili kredi za opte namene odnosno bez obaveze utvrivanja konkretne namene. Dugoroni kredi rok otplate preko 36 meseci. U ovoj grupi kredita nalaze se: kredi za izgradnju ili kupovinu poslovnog prostora, kredi za izgradnju nekretnina namenjenih prodaji. Specian vid dugoronih kredita su i okvirni kreditni aranmani odnosno kreditne linije za dugorone garancije.

Prema valuDinarski kredi iznos kredita odreen je u dinarima. Obraun, plaanje kamate i otplata glavnice kredita se vri takoe u dinarima. Dinarski kredi sa valutnom klauzulom iznos kredita je indeksiran u stranoj valu, to znai da putanje i otplata kredita i plaanje kamata i drugih trokova zavisi od kretanja deviznog kursa. U Srbiji ovi kredi su, bez izuzetka, indeksirani u evrima. Devizni kredi kredi za uvoznike. Koriste se za plaanje obaveza prema ino-dobavljaima, odnosno za kupovinu robe, sirovina ili repromaterijala iz inostranstva ili za nabavku opreme za potrebe poslovanja. Neophodna dokumentacija za dobijanje deviznog kredita je: ugovor sa ino-dobavljaem, faktura ili profaktura, nalog i instrukcije za plaanje, jedinstvena carinska deklaracija ako je roba ve uveena.

80

II OTPLATA KREDITAOtplata kredita moe bi: mesena, kvartalna, polugodinja ili na tano odreeni datum. Sam nain otplate kredita utvren je ugovorom o kreditu, kao i planom otplate ili anuitetnim planom.

Mogui naini otplate:Anuitetna otplata anuitet predstavlja novani iznos koji na kraju svakog meseca u toku perioda otplate dospeva za plaanje na ime otplate kredita. Anuitet = deo glavnice + pripadajua kamata Otplata na rate rata predstavlja novani iznos koji na odreeni datum u toku perioda otplate dospeva za plaanje na ime otplate glavnice kredita. Rata ne sadri pripadajui iznos kamate ve se kamata u sluaju otplate na rate plaa odvojeno, najee na kraju meseca. Mada ugovorom i planom otplate moe bi denisano da se rata i pripadajua kamata plaaju na is dan. U sluaju otplate na rate, najei je sluaj otplate u jednakim mesenim ili kvartalnim ratama (u sluaju kvartalne otplate, moe bi denisano da se kamata plaa na kraju svakog meseca ili na kraju kvartala). Ipak, rate ne moraju bi jednake ve ugovorom i planom otplate moe bi precizirano da npr. prva rata bude najvia (npr. 40%), a da se naredne rate smanjuju. Anuitetna otplata i otplata na rate podjednako su zastupljene kada se radi o kredima za privredu. Ne postoji pravilo po pitanju izbora naina otplate kredita ve je to najee pitanje poslovne polike banke, mada moe zavisi i od same prirode posla koji se nansira sredstvima kredita. Period korienja kredita je period od poetka korienja kredita (od trenutka kada banka upla sredstva na raun korisnika) do konane otplate kredita. Grejs period (poek, grace period, period odlaganja neke nansijske obaveze) je vremenski period na poetku korienja kredita za vreme koga se ne otplauje glavnica. U toku grejs perioda se plaa redovna kamata, a nakon isteka poinje otplata rata ili anuiteta tj. otplata glavnice kredita. Grejs period moe traja nekoliko meseci ili ak nekoliko godina, ukoliko se radi o dugoronom kreditu.

81

Situacije u kojima je grejs period poeljan: nansiranje poljoprivredne proizvodnje gde su likvidna sredstva potrebna u vreme setve, a priliv sredstava se oekuje tek nakon etve i prodaje nansiranje nabavke robe ili proizvodnja koja se prodaje sa odloenim plaanjem, duina grejs perioda moe bi odreena periodom na koji prodavac kredira svoje kupce ( npr. 30, 60 ili 90 dana, a nekada i due) kada se radi o kredima za nansiranje konkretne invescije smisao grejs perioda je da se likvidnost preduzea ne optereuje u toku realizacije invescije, ve da se otplata poklopi sa periodom kada se poinju osea efek konkretne invescije za koju je kredit odobren. Napomena: npr. kod projektnog nansiranja postoji mogunost da se u toku grejs perioda ne plaa ni rata, a ni kamata tako to se kamata pripisuje glavnici kredita.

III VRSTE KAMATA I BITNI ELEMENTI KAMATEKamata po kreditu je kamata koju plaa korisnik kredita. Posmatrano iz ugla korisnika kredita to je pasivna kamata. Kamatna stopa je u procenma izraena cena korienja kredita koju korisnik kredita plaa banci ili drugoj nansijskoj instuciji. Visina, nain utvrivanja kamatne stope, kao i metod obrauna kamate denisani su ugovorom o kreditu. Nominalna kamatna stopa (NKS) je kamatna stopa denisana ugovorom o kreditu. NKS se koris za obraunavanje iznosa kamate koja se plaa banci i ne predstavlja konanu cenu kredita jer ne obuhvata sve trokove podizanja i korienja kredita. Izraava se na godinjem ili mesenom nivou, u zavisnos kako je denisano ugovorom.

82

Efekvna kamatna stopa (EKS) predstavlja punu cenu kredita i daje realniju sliku jer se bazira na ukupnim trokovima koje klijent plaa banci prilikom podizanja i tokom otplate kredita. EKS obuhvata sve trokove korienja kredita i po pravilu se obraunava na godinjem nivou. Nominalna kamatna stopa moe bi denisana kao ksna ili promenljiva. Ukoliko je nominalna kamatna stopa denisana kao promenljiva, u toku perioda korienja kredita moe doi do promene njene visine. U sluaju promene nominalne kamatne stope, dolazi i do promene efekvne kamatne stope. Banke imaju zakonsku obavezu da, pored nominalne, uvek iskazuju i efekvnu kamatnu stopu, kao pravu cenu kredita. Zatezna kamata je kaznena kamata koja se plaa u sluaju kanjenja u otpla glavnice ili same kamate. Zatezna kamata se obraunava na iznos dospelog duga i to za ceo period do momenta izmirenja obaveze. Visina stope zatezne kamate i nain obrauna denisani su Zakonom o visini stope zatezne kamate (Sl. list SRJ br. 9/2001 i Sl. list SRJ 1/2003). Stopa zatezne kamate se sastoji od mesene stope rasta cena na malo i ksne stope od 0,50% meseno. Od trenutka kada dunik dospe u docnju, banka poinje da obraunava kamatu po stopi zatezne kamate. U sluaju kada je ugovorena kamatna stopa na mesenom nivou via od stope zatezne kamate utvrene za taj mesec, banka e nastavi da obraunava kamatu po ugovorenoj stopi sve do konanog izmirenja dospele obaveze. Od februara 2011. godine, za obraun zatezne kamate mnoge banke, umesto stope rasta cena na malo, primenjuju indeks potroakih cena. Ova izmena sastavni je deo predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visini stope zatezne kamate, a u praksi se ve primenjuje zahvaljujui preporuci Udruenja banaka za njenu primenu. Zakonska zatezna kamata, formirana na osnovu indeksa potroakih cena, za april mesec iznosila je 3,113%, a za maj 1,6055%. Interkalarna kamata je kamata koja se plaa u toku grejs perioda, pre poetka otplate glavnice tj. do otplate prve rate ili anuiteta. Po pravilu bi trebalo da bude nia od regularne kamate koja se obraunava tokom perioda otplate ali je to redak sluaj. Akvna kamatna stopa je kamata koju zajmodavac dobija na sredstva koja je pozajmio zajmoprimcu (npr. kamata na depozit poloen kod banke).

83

Prema nainu na koji je denisana, kamatna stopa moe bi:Fiksna kamatna stopa je propisana odlukom kreditora i denisana ugovorom u vidu procenta koji se ne menja tokom perioda korienja kredita. Fiksnu kamatnu stopu najee imaju kratkoroni dinarski kredi. Promenljiva ili uktuirajua kamatna stopa je kamatna stopa vezana za neku promenljivu kratkoronu kamatnu stopu (npr. LIBOR, CPI indeks itd.). Kada je ugovorena promenljiva kamatna stopa ona se sastoji od: varijabilne kamatne stope, kao promenjivog dela i mare banke, kao ksnog dela. Varijabilni deo kamatne stope ini neka od referentnih stopa, kao to su EURIBOR, LIBOR, BELIBOR ili referentna kamatna stopa NBS. U skladu sa odredbama ugovora banka vri usklaivanje ugovorenih promenljivih kamatnih stopa, u zavisnos od promene referentnih kamatnih stopa na domaem tritu novca (referentna kamatna stopa NBS, prosena stopa na dravne zapise, Beonia i BELIBOR), odnosno promene referentnih kamatnih stopa na meunarodnim novanim trima (EURIBOR, LIBOR). U sluaju promene neke od navedenih referentnih kamatnih stopa, banka je ugovornim odredbama ovlaena da automatski bez pisane saglasnos Klijenta i bez obaveze zakljuenja posebnog aneksa ugovora o kreditu izvri izmene ugovorene promenljive nominalne kamatne stope i Klijenta o tome blagovremeno obaves.

Dva naina obrauna kamate:Proporcionalnom metodom - dobija se razlii iznos kamate u zavisnos od toga da li se kamata obraunava samo jednom na kraju perioda otplate ili vie puta u toku same otplate kredita (npr. meseno). Ako je godinja kamatna stopa npr. 12%, a obraunskim periodom se smatra jedan kvartal (tri meseca), onda je proporcionalna kamatna stopa = 3% Konformna metoda - omoguava da postoji is iznos kamate bez obzira da li se kamata obraunava jednom na kraju perioda otplate ili vie puta u toku same otplate kredita. Izraunava se po formuli: gde je: m = obraunski period p = kamatna stopa za obraunski period.

84

IV BONITETKreditna sposobnost korisnika kredita ili bonitet obuhvata vie parametara od linih osobina samog preduzetnika ili vlasnika preduzea do kreditne istorije i nansijskih pokazatelja (materijalna snaga, reputacija preduzetnika, vlasnika, samog preduzea, trina pozicija, nansijski pokazatelji, mogunost i urednost u otpla kredita, kreditna istorija, itd.). Pored apliciranja za kredit ili lizing, informacije o bonitetu mogu bi znaajne prilikom uea na tenderima, uspostavljanja poslovne saradnje sa novim partnerima, zajednikog nastupa na tritu nabavke ili prodaje sa drugim preduzeima iz iste ili srodnih delatnos. Poslednjih godina u Srbiji je omoguen uvid u osnovne podatke o preduzeima (preko web sajta www.apr.gov.rs) i o blokadama poslovnih rauna (www.nbs.rs), to omoguava svakom korisniku interneta da na vrlo jednostavan nain proveri osnovne parametre poslovanja potencijalnog partnera u poslu. Kontrola boniteta je analiza nansijskih pokazatelja (racio analiza, cash ow analiza i sl.), ali i kvalitavnih faktora (aktuelne situacije u zemlji, industriji ili uoj sferi trita na kome je potencijalni korisnik kredita akvan, organizacija poslovanja, menadment ljudskih resursa, trite nabavke, odnosi sa kupcima itd.). Likvidnost je sposobnost izmirivanja nansijskih obaveza u kratkom roku. Napomena: Bonitet nije isto to i likvidnost - dunik moe bi dobrog bonitetnog statusa, a ipak kratkorono nelikvidan.

V BITNI ORGANIKreditni biro je elektronski centar u kome se evidenraju sve nansijske obaveze i dugovanja graana i privrednih drutava. lanovi Kreditnog biroa su sve banke, lizing kompanije, dravni fondovi i agencije, kao i svi mobilni operateri. U planu je da se izvetajima Kredinog biroa obuhvate i podaci o dugovanjima graana prema komunalnim slubama, kao i podaci Sudova. Za dobijanje kredita od banke, vrlo je vano da kreditna istorija preduzea o kojoj svedoe podaci izvetaja Kreditnog biroa bude ista, bez akvnih (neizmirenih) dugovanja i bez dana docnje.

85

VI INSTRUMENTI OBEZBEENJABlanko sopstvena menica i menina ovlaenja su osnovni instrument obezbeenja. To je obligaciono - pravna harja od vrednos koju mogu izdava zika i pravna lica. Menica daje pravo imaocu menice da od lica oznaenog u menici zahteva isplatu novanog iznosa naznaenog u menici. Predstavlja bezuslovni pismeni nalog izdavaoca menice (trasanta) upuen drugom licu (trasatu) da, u odreeno vreme i na odreenom mestu, ispla odreeni iznos novca licu naznaenom u menici (remitentu) ili drugom licu po njegovoj naredbi. Menica je praena meninim ovlaenjem tj. ovlaenjem za popunjavanje menice prema uslovima iz ovlaenja. Ukoliko dunik svoju obavezu ne izmiruje u dogovorenom roku, trasat ili imalac menice podnosi popunjenu menicu (prema uslovima i na iznos ne vei od iznosa naznaenog u meninom ovlaenju koje je dobio uz menicu) na naplatu banci koja je oznaena kao mesto plaanja na menici tj. banci kod koje se vodi tekui raun koji