Prirodnožarišne infekcije (bolesti koje se prenose krpeljima i

miševima kod radnika na otvorenom

prostoru)

PRIRODNOŽARIŠNE INFEKCIJE SU BOLESTI OTVORENIH PROSTORA KOJE SE MOGU PRENOSITI: - KONTAKTOM - VEKTORIMA - VAZDUHOM - VODOM - HRANOM - TRANSFUZIJOM LOVNI RADNICI OBAVLJAJUĆI POSAO, UMESTO ULOVA NERETKO MOGU BITI ULOVLJENI NEPAŽ-NJOM OVIM INFEKCIJAMA KOJE MOGU PROTEĆI BEZ VELIKIH POSLEDICA ILI SE ZAVRŠITI TEŠKIM IVALIDITETOM, A NERETKO I SMRĆU.

U ODNOSU NA EKSPOZICIJU OVIM INFEKCIJAMA NA STANIŠTIMA GDE ONE CIRKULIŠU POSTOJI PODELA GRUPA LJUDI U POGLEDU RIZIKA OD OBOLEVANJA I TO: 1. GRUPE U STALNOM RIZIKU (KOJI PROFESIONALNO OBAVLJAJU POSLOVE NA OTVORENOM PROSTORU U PRIRODI, TU SPADAJU: - ŠUMSKI RADNICI - LOVNI RADNICI - FARMERI - RADNICI NA ODRŽAVANJU ZELENIH POVRŠINA - RATARI - VOJNICI 2. GRUPE LJUDI KOJI SU U POVREMENOM RIZIKU, GDE SPADAJU: - REKREATIVCI - KAMPERI - PECAROŠI - IZVIĐAČI - PLANINARI - LJUBITELJI PRIRODE - ISTRAŽIVAČI

NAJČEŠĆE UZROČNIKE BOLESTI KOJI SE ODRŽAVAJU I CIRKULIŠU U PRIRODI PRENOSE KRPELJI I MIŠOLIKI GLODARI. TREBA ISTAĆI, DA KADA SE JEDNOM U POPULACIJI KRPELJA ILI MIŠEVA USELI INFEKTIVNI AGENS TEŠKO GA JE ISKORENITI, A TO ZNAČI DA SE MOŽE PRENOSITI SA STADIJUMA NA STADIJUM KOD KRPELJA I SA GENERACIJE NA GENERACIJU KOD KRPELJA ALI I KOD MIŠOLIKIH GLODARA. U TAKVIM SLUČAJEVIMA GOVORI SE O PRIRODNOM ŽARIŠTU, A KADA POČINJE OBOLEVANJE KOD ŽIVOTINJA I LJUDI I O NOZOARELU PRIRODNOŽARIŠNE INFEKCIJE. UKOLIKO TO VREMENSKI DUGO TRAJE PODRUČJE SE PROGLAŠAVA ENDEMIČNIM ZA TU ZARAZU-BOLEST. U CILJU PREVENCIJE I ZAŠTITE STANOVNIŠTVA OD OVIH BOLESTI PORED ZAKONSKE REGULATIVE PRIJAVLJIVANJA, ZA SVAKU OD NJIH POSTOJI MONITORING KOJI PODRAZUMEVA SVESTRANO NJENO PROUČAVANJE: UZROČNIKA, VEKTORA, REZERVOARA, DIJAGNOSTIKE, KLINIKE, TERAPIJE I MERA PREVENCIJE. U TOM SMISLU, U NAREDNOM IZLAGANJU SAGLEDAĆEMO NEKE OD KARAKTERISTIKA KRPELJA I NJIHOVOG INFEKTIVNOG POTENCIJALA U NAŠOJ SREDINI, KAO I MERA PREVENCIJE-ZAŠTITE.

IKSODIDNI KRPELJI MOGU PRENETI i ODRŽAVATI UZROČNIKE SLEDEĆIH BOLESTI:

1. LAJMSKE BOLESTI (BORRELIA COMPLEX) 2. KRIMSKE-HEMORAGIČNE GROZNICE (VIRUS- Bunyaviridae) 3. TULAREMIJE (BAKTERIJA-Francisella tularensis) 4. Q-GROZNICA (RIKECIJA-Coxiella burnetii) 5. KRPELJSKI MENINGOENCEPHALITIS (VIRUS-Flavivirus) 6. ERLIHIOZE (RIKECIJA-Anaplasma phagocitophilla) 7. PIROPLAZMOZA (PARAZIT- Babesia spp.) 8. BROJNE RIKECIOZE Svi ovi uzročnici su vitalni u odnosu na različite sredine, različite

domaćine i puteve prenošenja. Iksodidni krpelji mogu odjednom preneti veći broj infektivnih agenasa (boreliju, erlihiozu i meningoencephalit; boreliju i Franciselu; boreliju, babesiju i erlihiozu - (koinfekcija). INFEKTIVNI POTENCIJAL KRPELJA JE OGROMAN, NAROČITO KADA SE IMA U VIDU PRENOŠENJE I ODRŽAVANJE RAZLIČITIH AGENASA I BROJ DOMAĆINA NA KOJIMA KRPELJI PARAZITIRAJU U TOKU ISHRANE. OVO OTEŽAVA DIJAGNOSTIKU I LEČENJE PACIJENATA.

Krpelji predstaljaju složenu grupu organizama

koja pripada rodu Acarina familiji: Ixodidae i

Argasidae.

Ixodidae 13 rodova sa 683 vrsta

Argaside 5 rodova sa 167 vrsta = 850

Najčešći rodovi krpelja koji se otkrivaju kod nas

su: Ixodes, Dermacentor, Hyalomma, Bophilus,

Rhipicephalus, Hemophisalis.

Svaki od rodova u svom sastavu ima više vrsta.

Dermacentor Ixodes

Bophilus

Iksodidni krpelji

Rhipicephalus

= 217 = 30

= 5 = 70

Iksodidni krpelji

Ornithodorus

Haemophisalis ženka i mužjak = 155

= 100 = 30

Hyalomma

Prikaz biološkog ciklusa krpelja

Ceo razvojni ciklus može da se završi za 6 meseci, dve godine ili 6-7godina, zavisno od pogodnosti ekoloških faktorta sredine.

Larva 3-4 dana siše krv domaćina i otpada. Lutka 4-6 dana šiše krv domaćina i otpada. Adult 8-11 dana, kod nekih vrsta i do 30 dana. Adult može da konzumira i do 2 ml krvi, poveća za 500 puta svoju težinu u odnosu na gladnu jedinku. Mužjak takođe konzumira krv, ali ne u obimu ženke.

Prikaz razvojnih stadijuma Ixodes ricinus: larva, nimfa, muško, žensko

Ženka krpelja položila jaja

Broj jajašca koje položi ženka kreće se između 2 i 20. 000 zavisno od vrste krpelja. Polaze ih u rupama glodara, ispod lišća a nekada i po stanovima ako ljubimac unese na sebe, tada stan postaje infestiran hiljadama larvi.

U slobodnoj prirodi krpelji se zatiču:

- na travi

- žbunju

- cveću

- dveću, i

- na domaćinima (gmizavci, vodozemci,stoka, ptice,

glodari, divljači, ljubimci a čovek je slučajni domačin)

Kako krpelji otkrivaju svog domaćina i nas?

Na antenama krpelja nalaze se organi koji otkrivaju prisustvo

domaćina, i to, na osnovu: različitih mirisa (CO2, NH4, mlečne

kiseline, dezodoransi ), toplote, vlage i vizulene slike. U prirodi

obično su stacionirani pored staza gde ima dosta zelenila- trava.

Svi delovi tela mogubiti napadnuti krpeljima. Kretanje krpelja po

koži teško se oseti- registruje. Uglavnom se otkriva slučajno ili kao

reakcija na ubod-pljuvačku krpelja.

Ixodes ricinus

Usni aparat I. ricinus

Ixodes ricinus

Ovaj deo ulazi u kožu

Postupak kako krpelj buši kožu domaćina

Krpelj luči pljuvačku, konzumira krv povraća krv u domaćina

Odstranjivanje krpelja iz tela se obavlja samo mehaničkim putem bez koriš-ćenja toplote, cigareta, ulja, alkohola, i acetona. Mesto uboda se dezinfikuje alkoholom. Krpelj se mora čim pre i u celosti da odstrani iz tela kako ne bi ukoliko je zaražen ubacio svoj sadržaj u domaćina prilikom sissanja krvi.

Pincetom krpelj se uhvati bli zu rilice, odigne od kože i sa donje strane rilice napravi mali rez lancetom ili sterilnom iglom i izvuče iz kože.

Neki od postupaka vadjenja krpelja

1. PVC udica 2. Pinceta sa klizačem

Svaki od ova dva načina vađenja krpelja ima svojih prednosti i nedostataka. 1. Udicama je rizično vaditi nasisane ženke, prilikom vađenja mora se udica da podesi razvojnom stadijumu krpelja. 2. Pinceta, uspešna kod krpelja čiji usni aparat kratak, kod ostalih dolazi do pucanja i tela i usnog aparata.

OPŠTI JE STAV DA SE VAĐENJE-ODSTRANJIVANJE KRPELJA IZ KOŽE OBAVLJA MEHANIČKI O ČEMU JE VEĆ BILO REČI. ZA KOJI ĆE SE VID ODSTRANJIVANJA DA NEKO OPREDELI, STVAR JE IZBORA, ALI I ODGOVORNOSTI ONOGA KO TO RADI. ZA SVAKOG UBODENOG JE ZNAČAJNO DA SE KRPELJ ŠTO PRE OTKRIJE I ODSTRANI IZ KOŽE U CELOSTI-BEZ OSTATAKA KAKO NE BI DOŠLO DO SEKUNARNE INFEKCIJE I ULASKA INFEKTA IZ OSTATAKA KRPELJA. POSTOJE MIŠLJENJA, DA NIŽE RAZVOJNE STADIJUME KRPELJA IZ KOŽE TRE- BA ODSTRANITI DO 24 ČASA, A VIŠE RAZVOJNE STADIJUME DO 48 KAKO NE BI DOŠLO DO ZARAŽAVANJA UKOLIKO KRPELJ NOSI NEKI OD UZRČNIKA BOLESTI. SVAKI UBOD KRPELJA NE ZNAČI I BOLEST A TO ZAVISI OD VRSTE KRPELJA, NJEGOVE ZARAŽENOSTI INFEKTOM I VREMENA PROVEDENOG U KOŽI. CRVE- NILO NA MESTO UBODA NE MORA BITI ERITEM, MOŽE BITI REAKCIJA NA PLJU VAČKU KRPELJA. ŠTA JE U PITANJU PROCENJUJE LEKAR. U NASTAVKU IZNOSIMO PRIKAZ NAJOSNOVNIJIH KARAKTERISTIKA BOLESTI KOJE PRENOSE KRPELJI I MIŠOLIKI GLODARI SA MERAMA PREVENCIJE U NAŠOJ SREDI, BEZ VEĆEG UPUŠTANJA U DIJAGNOSTIKU, KLINIKU I LEČENJE. DAKLE, OVO PREDSTAVLJA VID INFORMACIJU ZA LOVNE RADNIKE KOJI U SU TOKU SVOJE AKTIVNOSTI IZLOŽENI STANIŠTIMA VEKTORA, REZERVOARA A SAMIM TIM I UZROČNICIMA BOLESTI KOJI ONI PRENOSE I ODRŽAVAJU.

1. LAJMSKA BOLEST

Otrkrivena 1975. godine u SAD-u, kod nas 1987.

godine je dokazan prvi slučaj oboljenja kod ljudi.

Uzročnik je complex Borrelia burgdorferi sensu lato.

Bolest je multisistemska, napada kožu, srce, nervni

sistem, a uzročnika prenose krpelji.

Od nje obolevaju ljudi, ljubimci, ovce, konji.

Klinička slika kod životinja nije ista kao i kod ljudi.

Rezervoari su mišoliki glodari, ptice, veverice. Neke

od životinjskih vrsta su dobri domaćini, ali ne i

rezervoari (jeleni,srne, gmizavci), sledi slika u

nastavku. U nekim zemljama gušteri se koriste u

zooprofilaktičke svrhe, predstavljaju slepu granu za

uzročnika lajmske bolesti

krpelj Krpelj, miš, veverica

Neke vrste su dobri domačini ali ne i rezervoari i na slici su precrtane.

INTEGRALNE MERE KONTROLE I

SUZBIJANJA 20

Erithema migrans

PREVENCIJA OD LAJMSKE BOLESTI

1. EDUKACIJA STRUČNJAKA I STANOVNIŠTVA

2. PRIMENA VAKCINE KOD LJUBIMACA I LJUDI

3. USKRAĆIVANJE KONTAKATA SA VEKTOROM- KRPELJOM

4. IZBEGAVANJE LOKALITETA INFESTIRANIH KRPELJIMA

5. KORIŠĆENJE ZAŠTITNOG ODELA I REPELENATA

6. HEMIJSKO SUZBIJANJE KRPELJA PO EKOLOŠKIM I EPIDEMIOLOŠKIM

INDIKACIJAMA

7. PRAVILNO I BLAGOVREMENO ODSTRANJIVANJE KRPELJA IZ KOŽE

8. BLAGOVREMENA I PRAVILNA TERAPIJA

Agitka,televizija, novi-

ne,seminari, nastava

2. Krimska-kongo hemoragička groznica

Model cirkulacije virusa u prirodi između rezervoara, vektora i čoveka i inter humani prenos.

Neke od kliničkih manifestacija KKHG

Prenosi se ubodom ili gnječenjem krpe- Lja Hyalomma plumbeum plumbeum, krvlju i sekretima obolelih i dranjem zaražene životinje. Inkubacija 2-12 dana. Povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, bolovi u nogama, bubrezima, anorekcija. Povraćanje, bol u stomaku i proliv. Crvenilo lica, grudi, promene na koži. Krvavljenje iz ista, nosa, creva. Febrilnost traje 5-12 dana. Umire 2-50%

MERE PREVENCIJE OD KKHG

- Edukacija stanovništva

- Izbegavanje kontakata sa krpeljima, a ako dođe odstarniti bez

gnječenja

- Nošenje zaštitne opreme u radu sa obolelim

- Previlan izbor terena za logorovanje ili kampovanje

- Akaricidni treman životinja (po indikacijama)

- Korišćenje repelenata i zaštitne odeće na staništima krpelja.

- Virus uništava temperatura od 56oC sa 30 ekspozicije i

dezinficijensi.

3.TULAREMIJA - Francisella tularensis

U Srbiji registrovana 1999. godine.

3. TULAREMIJA- uzročnik Fracisella tularensis Francisella tularensis u organizam obično ulazi na mestima povreda kože, sluznice oka, usta, ždrela, respiratornog ili gastrointestinalnog trakta. Za Intradermalno inficiranje potrebno je 10-50 mikroorganizama a za oralno 108. Inkubacija iznosi 1-21 dan, prosečno 3-5 dana, zavisno od infektivne doze. Zavisno puta od ulaska izročnika ispoljavaju se različiti forme bolesti: Glandularna, ulcerogladularna, okulogladularna, faringealna, pulmonalna i tifoidna forma. Ulcerogladularna javlja se u 75-85% slučajeva (slike dole).

Smrtnost od ulcerogladularne ako se ne leče je 5%, a od tifoidne 35%. Lek izbora streptomicin. Uzročnik tularemije se koristi kao biološki agens.

Kako se može sprečiti tularemija- prevencija 1. Edukacija stanovništva. 2. Izbegavati ubode insekata i krpelja. U prevenciji na otvorenom koristiti repelente. 3. Ne piti zaraženu vodu, niti se kupati, plivati ili raditi u nepre- čišćenoj vodi tamo gde se zna da ima zaražene divljači. 4. Koristiti gumene rukavice pri skidanju kože sa životinja ili manipulisanju sa životinjama, naročito sa zečevima. 5. Zabrana transportovanja zaraženih životinja i mesa. 6. Dobro skuvati meso divljih zečeva i glodara pre konzumacije. 7. Ne dozvolite deci da diraju divlje zečeve ili druge životinje koje su potencijalno zaražene. 8. Dezinfekcija izlučevina iz ulceracija, limfnih čvorova i konjuktivalne kese. 9. Korišćenje vakcine za laboratorijske radnike

4. Q-GROZNICA INFEKTIVNA BOLEST IZ GRUPE ZOONOZA KOJU IZAZIVA RIKECIJA COXIELLA BURNETI. JAVLJA SE SPORADIČNO ILI U VIDU EPIDEMIJA. UZROČNIK Q-GROZNICE U PRIRODI SE ODRŽAVA U DVA CIKLUSA: 1. PRVI U DIVLJIM ŽIVOTINJAMA I U KRPELJIMA. OKO 50 VRSTA KRPELJA UČESTVUJU U NJENOM ODRŽAVANJU. U TELU KRPELJA I U FECESU NALAZI SE VELIKI BROJ RIKECIJA. 2. DRUGI CIKLUS DOMAĆE ŽIVOTINJE: OVCE, KOZE, GOVEDA. ZARAŽAVANJE STADA SE ODVIJA PREKO VAZDUHA SASUŠENIM IZLUČEVI- NAMA INFICIRANIH ŽIVOTINJA ILI FECESOM I UBODOM KRPELJA. ČOVEK SE NAJČEŠĆE INFICIRA PREKO VAZDUHA, ALI SU OPISANI I SLUČAJEVI INFEKCIJE UBODOM KRPELJA. NIJE ISKLJUČENO ZARAŽAVANJE KONTAKTOM U TOKU KLANJA STOKE, JAGNJENJA I TELJENJA. INKUBACIONI PERION 2-14, U PROSEČNO 7 ZAVISNO OD BROJAUZROČNIKA UNETIH U ORGANIZAM. ISPOLJAVA SE KAO NEJASNA FEBRILNA BOLEST GROZNICOM , OSEĆAJEMZIME, KAŠLJEM, GLAVOBOLJOM I SLABOŠĆU. TEMPERATURA I DO 40oC, ANOREKSIJA, GUBITAK TEŽINE, BOL U GRLU KOČENJE VRATA, HALUCINACIJA, ENCEFALOPATIJA, ENCEFALITIS, ENCEFALOMIJELITIS. U POGLEDU SEZONE, BOLEST SE JAVLJA U TOKU CELE GODINE. U SEOSKOJ SREDINI JAVLJA SE ZIMI I U PROLEĆE. U KLANICAMA I NA PRERADI VUNE I KOŽE JAVLJA SE U TOKU CELE GODINE.

PREVENCIJA:

- ZDRAVSTVENO VASPITANJE I EDUKACIJA STANOVNIŠTVA.

- PASTERIZACIJA NA 62,7oC U TRAJANJU OD 30 MIN. KUVANJE

MLEKA.

- HIGIJENA U TOROVIMA, ŠTALAMA NAROČITO U TOKU PARTUSA

ŽIVOTINJA,DISPOZICIJA I DEZINFEKCIJA IZLUČEVINA.

- IZBEGAVANJE KORIŠĆENJA SENA I SLAME KAO I ZAPUŠTENIH

ZGRADA ZA NOĆENJE.

- IMUNIZACIJA INAKTIVIRANOM VAKCINOM LABORATORIJSKE

RADNIKE I RADNIKE KOJI RADE U KLANICAMA.

- IZBEGAVANJE KRETANJA STAZAMA KUDA SU SE KRETALA STADA

OVACA.

- IZMEŠTANJE TOROVA VAN URBANIH SREDINA.

Rezervoari:

Mišoliki

glodari, jež,

krtica i krpelj

5. KRPELJSKI MENINGOENCEFALIT

REZERVOARI: MIŠEVI, KRTICA, JEŽ I KRPELJI.

PRENOSI SE PREKO: KRPELJA (UBODOM ILI GNJEČENJEM)I NEKUVANOG MLEKA.

BOLEST SE U POČETKU MANIFESTUJE U FORMI GRIPA, TEMPERATURE,

DRHTAVICE I PARALIZA MIŠIĆA RAMENOG POJASA.

PERIOD INKUBACIJE 7-14 DANA.

KOD DALEKOISTOČNOG TIPA: GLAVOBOLJA, ANOREKSIJA, NAUZEJA,

POVREĆANJE, SLABOST, FOTOFOBIJA. TEMPERATURA DO 38,5oC, ČESTE

PARALIZE RAMENA I RUKU.

LETALITET 25%.

PREVENCIJA

1. IZBEGAVANJE PODRUČJA SA INFICIRANIM KRPELJIMA

2. UPOTREBA ZAŠTITNE ODEĆE I OBUĆE

3. PREGLEDANJE TELA I ZAŠTITNE OPREME NA PRISUSTVO KRPELJA

4. UKLANJANJE KRPELJA IZ KOŽE ČIM PRE I UPOTPUNOSTI.

5. KORIŠĆENJE REPELENATA

6. KORIŠĆENJE IMPREGNIRANE ODEĆE

7. TRETIRANJE VEKTORA INSEKTICIDIMA

8. IZBOR TERENA ZA LOGOROVANJE BEZ KRPELJA

9. KORISTITI PASTERIZOVANO ILI PROKUVANO MLEKO.

6. HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM(HGBS) JE PRIROD- NO ŽARIŠNA ZOONOZA KOJA PRIPADA GRUPI AKUTNIH VIRUSNIH HEMORA- GIJSKIH GROZNICA. PRIRODNI REZERVOAR UZROČNIKA HGBS SU ŠUMSKI GLODARI. MEĐUTIM, VIRUS JE IZOLOVAN IZ KUĆNOG MIŠA I PACOVA. ČOVEK SE INFICIRA RESPIRATORNIM PUTEM UDISANJEM PRAŠINE KONTA- MINIRANE EKSKRETIMA ZARAŽENIH GLODARA ILI PREKO HRANE I VODE KONTAMINIRANE NJIHOVIM URINOM , FECESOM ILI PLJUVAČKOM (SLIKA SLEDI)INFEKCIJASE MOŽE PRENETI I DIREKTNIM PUTEM UBIJANJEM I HVATANJEM GLODARA. INKUBACIJA 7-45 DANA, BOLEST PROLAZI KROZ NEKOLIKO FAZA, OD OPŠ- TIH SIMPTOMA IZDVAJAJU SE SLEDEĆI: MALAKSALOST, USPORENOST, BOLO VI U GRLU GROZNICA, VISOKA TEMPERATURA, GLAVOBOLJA, KONJUKTIVE, POVRAĆANJE, HEMORAGIJE, OTKAZIVANJE BUBREGA, DIUREJA, SMANJENJE VIDA, POJAČANA ŽEĐ. LETALNIISHOD 0,5-10%. OPORAVAK OD BOLESTI- ČETIRI DO 12 NEDELJA. U ZAVISNOSTI OD TEŽINE KLINIČKE SLIKE I NJE- NOG ADEKVATNOG LEČENJA BOLEST MOŽE DA TRAJE NEKOLIKO SEDMICA, A MALIGNI SLUČAJEVI SE ZAVRŠAVAJU SMRĆU. HGBS SE JAVLJA PREKO CELE GODINE, SPORADIČNO ILI U VIDU EPIDEMIJA, SA VEĆIM BROJEM KRAJEM PROLEĆA I U KASNU JESEN.

Voda

Vazduh

Kontakt

Hrana

placenta?

Hrana

kontakt

Vazduh

Voda

HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM

MODEL KRUŽENJA UZROČNIKA HGBS U PRIRODI

PREVENCIJA OD HGBS

- Vakcina ne postoji

- Postoje pokušaji njene sinteze.

1. Izegavanje kontakta sa mišolikim glodarima

2. Zaštita vode i hrane od kontaminacije infektivnim

agensom- uzročnicima HGBS

3. Suzbijanje glodara po indikacijama

4. Pravilan izbor terena za logrovanje

5. Obratiti pažnju na ubod ektoparazita

REDUKCIJA BROJNOSTI VEKTORA-KRPELJA JE TEŠKO

IZVODLJIVA ZBOG NJEGOVOG NAČINA ISHRANE NA RAZLI-

ČITIM ŽIVOTINJSKIM VRSTAMA PA SE OVAJ PRISTUP SVODI

NA :

1. Edukaciji stanovništva i stručnjaka

2. Individualnoj zaštiti

3. Promeni na staništu krpelja

4. Suzbijanju krpelja u prirodi po indikacijama

5. Suzbijanju krpelja kod glodara i divljači

6. Suzbijanje krpelja kod ljubimaca i stoke

EDUKACIJA STANOVNIŠTVA

- SREDSTVA JAVNOG INFORMISANJA

- STRUČNI SASTANCI, SEMINARI

- KONGRESI

- EDUKACIJA UČENIKA I STUDENATA KROZ

NASTAVNE PROGRAME

- ZAKONSKA REGULATIVA (OBAVEZA

PRIJAVLJIVANJA BOLESTI), PROGRAMI REDUK-

CIJE UZRONIKA I VEKTORA.

INDIVIDUALNA ZAŠTITA

- IZBEGAVANJE STANIŠTA INFESTIRANIH

KRPELJIMA, KADA JE TO IZVODLJIVO.

- KORIŠĆENJE ZAŠTITNE OPREME I ODEĆE.

- SREĐIVANJE STANIŠTA (KOŠENJE TRAVE,

PRAVLJENJE BARIJERA).

- UPOTREBA REPELENATA

ZA IMPREGNACIJU

ZAVESA, ODEĆE, ŠATORA, LEŽALJKI I UNIFORMI

KORISTE SE SLEDEĆE DOZE SINTETSKIH PIRETROIDA:

1. PERMETRIN : 0,10 – 1,25 g/m2, zavisno od vrste materijala

2. CIFLUTRIN: 0,03- 0,05 g/ m2

3. DELTAMETRIN: 0,01- 0,008 g/m2

4. LAMBDACIHALOTRIN: 0,005-0,008 g/m2

REPELENTI - BILJNOG POREKLA - SINTETSKOG POREKLA - KOMBINOVANI

Impregnacija šatora i uniforme-zaštitne odeće insekticidima

PROMENE NA STANIŠTU KRPELJA

Stanište krpelja predstavlja jedan mikoklimat koji odgo-

vara njihovoj pojavi i održavanju.

Svaka promena sredine remeti njihov opstanak- koše-

nje im remeti vlagu koja im je potrebna (preko 60%).

Spaljiva granja i lišća razvoj iz položenih jaja.

Pravljenje pojaseva (barijera) osporava im kretanje.

Unošenje nekih vrsta guštera i osa smanjuje njihovu

brojnost.

SREĐIVANJE TERENA, LOKALNO PALJENJE GRANJA I LIŠĆA

Hemijsko suzbijanje krpelja preparatima koje

preporučuje SZO

Aparatura za izvođenje hemijskih tretmana krpelja

Suzbijanje krpelja kod glodara

Suzbijanje krpelja kod mišolikih glodara svodi se na:

redukciju brojnosti - deratizacijom,

upotrebu impregniranih pamučnih klupki permetrinom, i

upotrebu klopki sa insekticidom-fipronilom

Klopke za tretman krpelja na glodarima

Kada glodari dođu da konzumiraju hranu, aktiviraju mehanizam sa fipronilom(insekticidom) koji ih okupa i na taj način uništi krpelje

Active ingredient Formulation(s)

Application

Dioctyl sodium sulfosuccinate

Spray (ready-to-use)

For use on cats 12+ wks, bedding, and on nursing animals

Etofenprox Spot-on For kittens/cats 12 wks +

Fipronil

Spot-on Spray (ready-to-use)

Use monthly for best control Mist entire hair-coat until damp/wet

Pyrethrins Dip, Powder, Spot-on, Spray

For kittens/cats 12 wks +

Selamectin Spot-on For kittens/ca

PREPARATI ZA SUZBIJANJE KRPELJA KOD MAČAKA

Preparati za suzbijanje krpelja kod pasa 1.Amitraz – ogrlica 2.Dihlorvos – ogrlica 3.Propoksur – ogrlica 4.Tetrahlorvinfos- ogrlica 5.Selamectin- spot 6.Fipronil – spot, prskanje 7.Permetrin- spot, prskanje, kupanje, pranje 8.Piretrin – [amponiranje, kupanje, prskanje, spot

Odstranjivanje krpelja sa ljubimaca i izvođenje tretmana-kupanje

Abamectin – paktići; Amitraz- prskanje, kupanje; Hlorpirifos-paketići; Kumafos- prašenje, paketići, prskanje; Betaciflutrin- paketići; Dijazinon- paketići; Permetrin- paketići, kupanje, prskanje, Tetrahlorvinfos- prskanje,

VIDOVI SUZBIJANJA KRPELJA

Suzbijanje krpelja kod ovaca

BROJ PREPARAT FORMULACIJA ZAPAŽA-

NJA

1. DELTAMETRIN Spot nanošenje Jednom

mesečno

2.

PERMETRIN - Aerosolni sprej

- Emulzioni koncentrat

- Sprej

Tretman

(kupanje) na

dve nedelje

3. ZETA -

CIPERMETRIN Vodorastvorljivi prah

PREPARATI ZA SUZBIJANJE KRPELJA KOD KOZA I OVACA

HRANILIŠTE SA INSEKTICIDOM ZA JELENE- SRNE

KONZUMIRANJE HRANE I ISTOVREMENO SUZBIJANJE KRPELJA

OPŠTI ZAKLJUČAK 1. LOVNI RADNICI PRIPADAJU RIZIČNOJ GRUPI U ODNOSU NA PRIRODNO-

ŽARIŠNE INFEKCIJE. 2. PRIKAZANI MATERIJAL JE INFORMATIVNOG KARAKTERA KADA SU U

PITANJU I VEKTORI I INFEKTIVNI AGENSI KOJE ONI PRENOSE. 3. AKCENAT JE PRIMARNO DAT NA ZAŠTITI I MERAMA PREVENCIJE

BOLESTI KOJE PRENOSE I ODRŽAVAJU KRPELJI I MIŠOLIKI GLODARI. 4. BILO BI KRAJNJE NEOPHODNO, DA SVAKI LOVNI RADNIK ZNA ŠTA MU OD OVIH INFEKTIVNIH AGENASA CIRKULIŠE NA LOVIŠTU. 5. POSEBNO JE ZNAČAJNO PONAŠANJE LOVNIH RADNIKA NA STANIŠTIMA KOJA SU PROGLAŠENA ZA ENDEMIČNA NEKIH OD OVIH BOLESTI. 6. LOVNI RADNICI BI SVOJIM POSMATRANJEM POJEDINIH VRSTA KAKO U POGLEDU BROJNOSTI, TAKO I U POGLEDU PONAŠANJA MOGLI DA

DOPRINESU BRZIM OTKRIVANJEM POJAVA POJEDINIH BOLESTI, TU SE RADI PRE SVEGA O TULAREMIJI, HEMORAGIČKOJ GROZNICI SA BUBREŽNIM SINDROMOM PA I LAJMU.

7. U CILJU SVOJE BEZBEDNOSTI TREBALI BI SE DRŽATI OPŠTIH PREPO-RUKA LIČNE ZAŠTITE.