Print - Ekonomski Fakultet Banja Luka - Upis Studenata Na Drugi Ciklus Studija

ВОДИЧ СА ПРИРУЧНИКОМ за полагање пријемног испита за академску 2012/2013. годину

У н и в е р з и т е т у Б а њ о ј Л у ц и

Е К О Н О М С К И Ф А К У Л Т Е Т

И з д а в а ч :

Економски факултет Бања Лука

Г л а в н и и о д г о в о р н и у р е д н и к

Проф. др Новак Кондић

Р е д а к ц и о н и о д б о р :

Доц. др Саша Петковић

Мр Јелена Тешић

Мр Зоран Боровић

Mр Бранка Золак Пољашевић

Мр Драган Глигорић

Т е х н и ч к а о б р а д а :

Милан Дамјановић, дипл. инж. ел.

И з д а в а ч :

Економски факултет

Бања Лука, 2012. године

ВОДИЧ СА ПРИРУЧНИКОМ за полагање пријемног испита за академску 2012/2013. годину

Бања Лука, март 2012. године

5

САДРЖАЈ:

О приручнику... ..................................................................................... 6

Циљеви приручника... ........................................................................... 6

Зашто уписати Економски факултет у Бањој Луци? ......................... 7

1. Основни подаци о Факултету ........................................................ 10

Мисија и циљеви ............................................................................. 10

2. Органи управљања и стручни органи Факултета ........................ 15

2.1. Декан факултета и продекани ................................................. 15

2.2. Наставно-научно вијеће Факултета ........................................ 16

3. Службе Факултета .......................................................................... 18

3.1. Студентска служба ................................................................... 18

3.2. Библиотека ................................................................................ 19

3.3. Издавачка дјелатност ............................................................... 21

4. Образовна дјелатност на Факултету ............................................. 21

5. Научно-истраживачка дјелатност .................................................. 29

5.1. Институт Економског факултета ............................................ 30

6. Како се прати и оцјењује рад студената? ...................................... 30

7. Наставни план Економског факултета у Бањој Луци .................. 38

8. Ваннаставне активности студената ............................................... 51

8.1. Савез студената Економског факултета (СЕФ) .................... 51

Квалификациони пријемни испит - упутства ................................... 53

Оријентациона питања за полагање пријемног испита ............... 55

Примјери тестова са прошлогодишњег пријемног испита ...... 102

6

О ПРИРУЧНИКУ...

овај приручник је првенствено намијењен матурантима средњих школа који желе да упишу Економски факултет у Бањој Луци, али и онима који желе да постану студенти других факултета на којима се квалификациони испит полаже на сличан начин као и на Економском факултету.

ЦИЉЕВИ ПРИРУЧНИКА...

Приручник има два циља.

Први циљ је упознавање будућих студената са нашим Факултетом, његовом организационом структуром, просторним и техничким капацитетима, наставним планом и програмом, као и многим погодностима које, у знатној мјери, студентима Економског факултета олакшавају студирање. Први дио приручника чини презентација наведених чињеница, поткријепљена тачним и прецизним подацима, као и бројним сликама из свакодневног живота на Факултету, како би се будућим колегиницама и колегама студентима што вјерније приказала пријатна и опуштена атмосфера, али и дисциплина које владају у нашој установи.

Други циљ овога приручника је помоћ при полагању квалификационог испита. У другом дијелу приручника су питања која ће се наћи на квалификационом испиту. Ко добро проучи овај приручник, лакше ће да положи квалификациони испит, а такође, прошириће и утврдиће своје познавање појмова који су академском и образованом грађанину неопходни.

7

ЗАШТО УПИСАТИ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У

БАЊОЈ ЛУЦИ?

У посебне предности нашег Факултета убрајамо:

Традиција и савременост – 37 година постојања и успјешног рада.

Бесплатно школовање за студенте који су на буџету Републике Српске и за све студенте који након прве године студија положе све испите. Успјешни студенти из статуса самофинансирајућег студента прелазе у сатус студента на буџету.

Савремен наставни план и програм, као и начин извођења наставе и оцјењивања студената, по узору на најквалитетније образовне установе овог типа у Европи и свијету (Економски факултет у Бањoj Луци је пионир провођења одредби Болоњске декларације у РС и БиХ. Ви ћете бити осма генерација студената која студира по болоњским принципима студирања).

Предавачи су истакнути стручњаци из области које предају и успјешни привредници - тако да имамо јединствен спој науке и праксе. Вјежбе ће држати виши асистенти и асистенти: доктори, докторанти и постдипломци који су бирани из редова најбољих студената.

Укупно 15 редовних професора, 8 ванредних професора, 11 доцената, 2 професора страних језика, 20 виших асистената и 8 асистената. Укупно 64 наставника и сарадника. Од овог броја, у сталном радном односу је 55 запослених (55 запослених наставника и сарадника Универзитета са Економског факултета и 4 запослена наставника и сарадника са осталих организационих јединица Универзитета), док је 5 наставника и сарадника запослено у допунском радном односу. Покривеност властитим кадром на I циклусу додипломских студија 100%.

Од академске 2010/2011. године 120 студената је уписано као прва генерација на дипломским једногодишњим мастер студијима (4+1) на којима предају, поред професора са нашег факултета и

8

еменинтни стручњаци са економских факлутета из Београда, Загреба, Подгорице, Сарајева, Мостара, Источног Сарајева, Бијељине, Брчког, Ниша и Крагујевца. У академској 2011/2012 100 кандидата је уписано на једногодишњи мастер студиј.

Потпуно поштовање распореда предавања и испитних рокова за цијелу академску школску годину који се објављују на нашој интернетској страници www.efbl.org и огласној табли Факултета одмах на почетку године, тако да се не може десити, рецимо, да спремите неки испит а да се испитни рок не одржи, или драстично помјери.

Велики просторни капацитет од 4054,73 m2 који омогућава комфорно и континуирано извођење наставих, као и ваннаставних активности.

Факултет нема архитектонских баријера, те са панорамским лифтом омогућује и студентима са инвалидитетом да имају приступ амфитеатрима и кабинетима.

Висока техничка опремљеност факултета (2 рачунарске сале са 94 нових рачунара, пројекторима, лаптоп рачунарима, скенерима, сталном интернетском конекцијом, итд. Укупно 147 рачунара и 55 лаптоп рачунара).

Ради олакшања одвијања наставног процеса и праћења савремених трендова у области образовања, на Факултет је уведен интернетски сервис (eCampus) уз помоћ кога студенти пријављују испите електронским путем.

Сва обавјештења, као и резултати испита могу се провјерити на интернетској страници Факултета, а контакти студената и професора се могу обављати и уз помоћ електронске поште, или преко интернетског форума Економског факултета, те редовних консултација са студентима.

Широк дијапазон ваннаставних активности, које се одвијају на Факултету, омогућава студентима да развијају своју креативност, стичу нова знања из области које их посебно занимају, као и да зараде новац од тих активности. Студенти нашег Факултета, нарочито студенти треће и четврте године, учествовали су и

9

учествују у бројним домаћим и међународним пројектима високог ранга, под менторством декана и појединих професора, путем разних организација на Факултету.

Могућност одласка у иностранство на разне семинаре, обуке и слично преко Савеза студената Економског факултета, AIESEC-a или неке од организација са којима сарађујемо.

Министарство науке и трехнологије Републике Српске је у новембру 2011. године извршило рангирање свих часописа на простору Републике Српскe. Часопис Економског факултета „Acta Economica“ према објављеној коначној листи, рангиран je као часопис прве категорије из области економских наука и добио је карактер научног часописа националног значаја према члану

19. став 4. Правилника о публиковању научних публикација.

Од децембра 2010. године „Acta Economica“ има властити сајт www.actaeconomica.efbl.org.

Понашање, међусобни однос и сарадња између особља и студената регулисан је Кодексом о понашању запослених радника и студената Економског факултета, који можете пронаћи на интернетској страници Факултета.

Велики степен успјеха у пословном животу код дипломираних економиста који су завршили овај Факултет (ријетки су они који су у року завршили овај Факултет а нису одмах по дипломирању добили посао у некој од најпрестижнијих фирми у Републици Српској). Дипломирани економисти са нашег Факултета су брокери у банкама, запосленици у осигуравајућим кућама, директори у водећим предузећима, државним институцијама, а најбољи су остали на Факултету као асистенти.

10

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ФАКУЛТЕТУ

Назив и адреса:

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ

Мајке Југовића бр. 4, 78000 Бања Лука

Телефон: + 387 (0) 51 43 00 10; 43 00 12

Факс: + 387 (0) 51 43 00 53

Електронска пошта: [email protected]

www.efbl.org

Дјелатност и оснивање:

Економски факултет Универзитета у Бањој Луци је високошколска институција чија је основна дјелатност научно-наставни и научно-истраживачки рад. Економски факултет у Бањој Луци основан је рјешењем Скупштине општине Бања Лука бр. 01-012/75 од 06.02.1975. године. Факултет се развио из Одјељења Економског факултета у Сарајеву, које је почело са радом 01.11.1974. године. Данас, након усвајања Закона о високом образовању Републике Српске, Факултет посједује све неопходне дозволе за рад и у потпуности испуњава све услове прописане Законом (Рјешење о утврђивању услова за почетак рада високошколске установе, број рјешења 07.1 - 4462/07 од 02.07.2007, Рјешење о упису у судски регистар, број рјешења број 1-587-00 од 13.09.2007. и Дозволу за рад, број дозволе 07.23/602-3900/09 од 22.06.2009. године).

МИСИЈА И ЦИЉЕВИ

Мисија Економског факултета је едукација и оспособљавање високообразовног академског и стручног кадра, развој тржишно оријентисаних компетенција студената, као и научно – истраживачки рад и сарадња на државном, региoналном и међународном нивоу са научно – истраживачким институцијама, владиним и невладиним институцијама и привредом.

11

Визија Економског факултета: Економски факултет Универзитета у Бањој Луци је модеран, развијен, прогресиван и отворен Факултет, те представља главну окосницу економског развоја Републике Српске.

Главни циљ Економског факултета Универзитета у Бањој Луци је да постане лидер из области високог образовања и научно – истраживачког рада у оквирима Републике Српске и Босне Херцеговине, и шире, у регионалном контексту.

Потциљеви Факултета су:

Обезбјеђивање кадровско – материјалних претпоставки које ће омогућити реализацију главног циља.

Континуирано обављање модерног наставног процеса, усклађеног захтјевима привреде и у складу са свим одредницама Болоњског процеса.

Успостављање европског квалитета студија I, II и III циклуса.

У овом објекту, са радним простором од 4054,73 m2, налази се велики амфитеатар са 310 сједишта и пратећом опремом, 4 учионице амфитеатарског типа са по 126 сједишта, двије учионице са по 30 мјеста, двије читаонице са укупно 74 мјеста. Све учионице и амфитеатар су

12

опремљени са персоналним рачунарима, ЛЦД пројекторима, а амфитеатар и сала 1 су повезане видео конференцијски и имају властито озвучење.

Двије рачунарске сале са 37 и 57 радних мјеста, исто толико персоналних рачунара и комплетном пратећом опремом, те сала за сједнице са 70 сједишта, која, по потреби, служи и за предавања на постдипломској настави.

13

На Факултету су сви рачунари умрежени и омогућен је приступ Интернету за наставно особље и студенте, као и за све посјетиоце Факултета.

14

У згради постоји и 40 кабинета за наставнике и асистенте, а сви су опремљени персоналним рачунарима. У склопу осталог простора, посебно су уређене двије просторије за студенте са телефоном, персоналним рачунаром, копир-апаратом и мјестом за састанке студената и за одвијање активности студентске организације.

Са персоналним рачунарима опремљене су све службе на Факултету: студентска служба, рачуноводство, дактило биро и библиотека. У цјелини посматрано, на Факултету су створени предуслови за квалитетно и ефикасно одвијање наставе, разних типова едукација, презентација, активности администрације, као и осталих активности.

15

2. ОРГАНИ УПРАВЉАЊА И СТРУЧНИ ОРГАНИ

ФАКУЛТЕТА

Органи управљања Факултета су декан и наставно-научно вијеће.

2.1. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА И ПРОДЕКАНИ

Орган руковођења Факултетом је декан, a y обављању ове функције помажу му продекани: продекан за наставу и продекан за научно-истраживачки рад, као и продекан студент.

Декан је одговоран ректору, Управном одбору Универзитета, као и Вијећу факултета у домену академских питања.

За декана може бити именован наставник који је у сталном радном односу са пуним радним временом на Универзитету. Декана именује и разрјешава ректор на приједлог Вијећа Факултета. Декан се именује на период од 4 године, са могућношћу још једног избора.

Обавезе декана су да:

организује и руководи радом Факултета

одлучује о коришћењу средстава Факултета, у складу са финансијским планом Факултета, одобреним од стране Управног одбора Универзитета;

обезбјеђује ефикасно, економично и цјелисходно коришћење средстава додијељених Факултету од стране Универзитета;

заступа и представља Факултет у складу са законом и Статутом Универзитета;

извршава одлуке Вијећа факултета и органа Универзитета;

доноси акте у складу са Статутом и другим општим актима Универзитета;

предсједава сједницама Вијећа Факултета;

предлаже ректору организациону, академску и неакадемску структуру на Факултету;

16

даје мишљење у поступку утврђивања систематизације радних мјеста на Факултету;

обавља и друге послове прописане Статутом Универзитета или другим општим актима.

Декан може да образује комисије или друга радна, повремена или стал-на тијела, ради давања мишљења и приједлога по одређеним питањима из дјелокруга свог рада.

На приједлог Савеза студената Факултета, Вијеће Факултета бира продекана студента. За продекана студента може се бирати студент који није обнављао годину и са најмањим просјеком оцјена 8.

Актуелни Деканат Факултета чине:

Декан: Продекан за НИР: Продекан за наставу: др Новак Кондић, др Драган Микеревић, др Саша Петковић, ванредни професор редовни професор доцент

2.2. НАСТАВНО-НАУЧНО ВИЈЕЋЕ ФАКУЛТЕТА

Стручни орган Факултета је Наставно-научно вијеће Факултета, кога чине сви наставници и сарадници у сталном радном односу, као и 12 студената представника по годинама који равноправно учествују у раду Вијећа и доношењу одлука. Декан Факултета је предсједник Вијећа по функцији.

17

Наставно-научно вијеће Факултета чине наставници и сарадници у радном односу, са пуним радним временом, с тим да је заступљеност студената 20% од укупног броја чланова Вијећа.

Ако Наставно-научно вијеће броји више од 50 наставника и сарадника који су у радном односу на Универзитету са пуним радним временом, чиниће га представници свих студијских програма (односно одсјека и смјерова) према одлуци Сената на приједлог Вијећа организационе јединице.

Вијеће доноси одлуке из своје надлежности већином гласова укупног броја чланова који имају право да учествују у одлучивању.

Поступак сазивања, вођења, одлучивања и друга питања везана за одржавање сједница и рад Вијећа факултета уређују се Пословником о раду, који доноси Вијеће.

Наставно-научно вијеће Факултета:

даје мишљења и приједлоге декану о академским, научним и стручним питањима у складу са Статутом Универзитета;

прати рад студената на Факултету;

даје приједлоге Сенату Универзитета у вези са промјенама у структури и садржини студијског програма и предмета, наставним методама и другим академским питањима;

18

предлаже ректору именовање декана;

бира представника у Сенат и у Струковно вијеће Сената;

предлаже Сенату програм развоја Факултета;

по потреби формира Вијећа студијског програма и одређује њихов састав и дјелокруг рада;

предлаже Сенату број, као и критеријуме и поступак за упис студената на факултет;

обавља и друге послове прописане Статутом или другим општим актом.

3. СЛУЖБЕ ФАКУЛТЕТА

3.1. СТУДЕНТСКА СЛУЖБА

Први сусрет студената са Факултетом дешава се на шалтеру Студентске службе. Студентска служба је организована тако да ради пуно радно вријеме од 08.00 до 16.00 часова, а за студенте сваки радни дан од 09.00 до 13.00 часова. Oпремљена је рачунарима и еCampus софтвером за процесирање пријава за испите електронским путем, као и за обраду свих података о студентима, настави, испитима и друго.

У Студентској служби врши се:

упис, препис и испис студената,

овјера семестара,

води се компјутеризована евиденција о присуству студената на предавањима,

прихватају се и евидентирају пријаве за полагање испита електронским путем (сваки студент има додијељено корисничко име и лозинку), припремају се записници за испите и преузимају се пријаве положених испита од професора,

води се евиденција о положеним испитима,

издају увјерења о статусу студената,

19

формирају се досијеа студената гдје се одлажу пријаве о положеним испитима, уписни листови, молбе и захтјеви, те сви подаци у току студија.

Осим информација до којих можете доћи посјетом наше веб странице, можете се директно обратити службеницима Студентске службе на сљедећу имејл адресу: [email protected].

3.2. БИБЛИОТЕКА

Библиотека Економског факултета, као и у осталим високошколским установама, јесте специјализована библиотека затвореног типа, намијењена студентима, наставном особљу и стручним сарадницима.

Библиотека посједује 17793 библиотечких јединица из области из којих се изводи студиј. Факултет је обезбиједио за студиј другог и трећег циклуса, поред библиотечких јединица, пројеката, докторских, магистарских и дипломских радова, и претплату на 6 научних часописа из области

20

студијских програма другог и трећег циклуса. У библиотеци се користи један рачунар и вишефункционални копир - апарат.

Да би постао члан библиотеке, студент са додипломских или постдипломских студија мора предочити индекс.

Посуђивање публикација се врши на петнаест дана, с тим да се након истека предвиђеног рока публикација може продужити и задржати на коришћењу још петнаест дана. Студент посуђује публикацију из библиотеке лично и својим потписом на реверсу гарантује уредно кориштење и враћање посуђене публикације.

Публикације које се не износе из библиотеке, као што су рјечници, енциклопедије, часописи, новине и пројекти - могу се користити у просторијама читаонице. Читаоница је отворена за кориснике радним данима од 8 до 20 часа, а располаже са 35 радних столова и, по мишљењу студената и колега библиотекара са других факултета, представља најбољи простор за учење на бањалучком универзитету. Поред читаонице у склопу библиотеке, на IV спрату је изграђена и нова читаоница капацитета 39 мјеста.

21

Данас, студенти могу претраживати фонд библиотеке на званичној интернетској страници Економског факултета http://www.efbl.org/lat/biblioteka/pretragafondusa.

3.3. ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ

Поред научно-образовне мисије, Економски факултет се бави и специјализованим издаваштвом монографских и серијских публикација.

Факултет је до сада публиковао десетине уџбеника из домена теоријске економије, макроекономских система, рачуноводства, монетарне економије, статистике, математике, информатике, пословних финансија, менаџмента, маркетинга и организације пословања. Acta Economиca је часопис Економског факултета, покренут 2002. године, који два пута годишње објављује радове из свих дисциплина које се изучавају на редовном и постдипломском студију, те прати актуелна дешавања из области економије која се рефлектују и на нашу свакодневицу. Министарство науке и трехнологије Републике Српске је у новембру 2011. године извршило рангирање свих часописа на простору Републике Српскe. Часопис Економског факултета „Acta Economica“ према објављеној коначној листи, рангиран je као часопис прве категорије из области економских наука и добио је карактер научног часописа националног значаја према члану 19. став 4. Правилника о

публиковању научних публикација.

Од децембра 2010. године „Acta Economica“ има властити сајт www.actaeconomica.efbl.org.

4. ОБРАЗОВНА ДЈЕЛАТНОСТ НА ФАКУЛТЕТУ

Основни профил образовања на Економском факултету је пословна економија. Настава за стицање високе стручне спреме траје четири године, односно осам семестара. Наставни планови и програми, по којима се изводи наставни процес на Факултету, перманентно се иновирају и усклађују са савременим достигнућима економске науке, с једне стране и

22

потребама привреде, с друге стране. Сходно томе, у досадашњем развоју наставни процес је извођен кроз неколико наставних планова и програма. Од школске 2004/2005. године, настава се на првој години изводи по новом наставном плану и програму који је заснован на принципима Болоњске декларације, а који је већ побољшан 2007. године, када је усвојен актуелни наставни план и програм, који је организован кроз заједничке три године студије, а посљедња, четврта година студија кроз два одсјека и по два смјера (детаље можете прочитати у одјељку 7 овог приручника).

Од оснивања 1975. године па до краја 2011. године, Факултет је уписало 11001 студента, дипломирало је 4455 студената, магистрирало је 151 кандидата, а звање доктора економских наука стекло је 51 кандидат. Наставу на Факултету изводе наставници и сарадници у сталном радном односу или као вањски сарадници. Укупно 15 редовних професора, 8 ванредних професора, 11 доцената, 2 професора страних језика, 20 виших асистената и 8 асистената. Укупно 64 наставника и сарадника.

Од овог броја, у сталном радном односу је 55 запослених (55 запослених наставника и сарадника Универзитета са Економског факултета и 4 запослена наставника и сарадника са осталих организационих јединица Универзитета), док је 5 наставника и сарадника запослено у допунском радном односу. Покривеност властитим кадром на I циклусу додипломских студија 100%.

Одређен број наставника и сарадника је изабран на демократским изборима или постављен од стране органа власти на високо рангиране функционије на свим нивоима власти, и који и даље испуњавају своје обавезе према Факултету.

На тај начин створени су кадровски предуслови за континуирано и квалитетно одвијање наставног процеса, као основног сегмента дјелатности Факултета. У наставку текста дат је списак наставника и асистената запослених на нашем Факултету, као и спољних сарадника на додипломским студијима.

23

Катедре на Економском факултету у 2011/2012. школској години

Катедра за Међународне економске односе Руководилац катедре: др Гордана Ченић Јотановић, редовни професор Р. б.

Предмет Год. СУжа научна област

Наставник/ Сарадник

П/ В Сем. ЕЦТС

1. Међународни економски односи

II ОМеђународна економија

др Гордана Ченић Јотановић, редовни професор

4

4 8 мр Јелена Тешић, виши асистент и мр Драган Глигорић, виши асистент

2

2. Економика Европске уније

IV ОМеђународна економија

др Горан Поповић, ванредни професор

4

7 8 мр Тајана Сердар, виши асистент

2

3. Међународно финансирање


др Васиљ Жарковић, доцент 4

7 8 мр Јелена Тешић, виши асистент и мр Драган Глигорић, виши асистент

2

4. Међународно пословно право

IV ОМеђународно пословно право (ПФ)

др Рајко Касагић, редовни професор

4 8 6

мр Ненад Барош, виши асистент 2

5. Спољнотрговинско пословање


др Миленко Крајишник, доцент 4

7 8 др Синиша Куртеш, виши асистент

2

6. Свјетска тржишта IV ИМеђународна економија

др Васиљ Жарковић, доцент 2

7 6 др Синиша Куртеш, виши асистент

2

7. Теорија и политика међународне трговине

V ОМеђународна економија

др Гордана Ченић Јотановић, редовни професор и др Миленко Крајишник, доцент

2 9 7

- 2

8. Интеграција и регионализација свјетске привреде

V ОМеђународна економија

др Вујо Вукмирица, емеритус и др Горан Поповић, ванредни професор

2 10 5

- 2

9. Међународне финансијe

V ИМеђународна економија

др Васиљ Жарковић, доцент 2 9 или 10

6 - 2

10. Међународни монетарни систем

V ИМеђународна економија

др Драгана Башић, доцент 2 9 или 10

6 - 2

11. Право Европске уније

V И Међународно пословно право (ПФ)

др Рајко Касагић, редовни професор

2 9 или 10

6 - 2

24

Катедра за економску теорију, анализу и политику Руководилац катедре: др Ђоко Слијепчевић, редовни професор Р. б.

Предмет Год. С Ужа научна област


П/В Сем. ЕЦТС

1. Основи економије I О Теоријска економија

др Младен Иванић, ванредни професор

4 1 8

мр Зоран Боровић, виши асистент 2

2. Социологија I О Теоријска социологија (ФФ)

др Драгана Вилић, доцент 3 2 6

др Драгана Вилић, доцент 1

3. Макроекономија II О Теоријска економија

др Боривоје Крушковић, доцент 4

4 8 др Срђан Амиџић, виши асистент и др Стево Пуцар, виши асистент

3

4. Микроекономија II О Теоријска економија

др Рајко Томаш, редовни професор 4 3 8

мр Далибор Томаш, виши асистент 3

5. Монетарне и јавне финансије

III О

Монетарна економија и Фискална економија

др Никола Шпирић, редовни професор

4

5 8 мр Бранка Топић-Павковић, асистент и мр Биљана Богићевић, асистент

2

6. Савремени економски системи

IV О Економска анализа

др Ђоко Слијепчевић, редовни професор

4 8 6

мр Tajана Сердар, виши асистент 2

7. Економија јавног сектора

IV И Економско планирање и развој

- 2 8 6

- 2

8. Економика и развој националне привреде

IV И Економско планирање и развој

др Миленко Крајишник, доцент 2 7 6

др Стево Пуцар, виши асистент 2

9. Економске доктрине

IV И Економска анализа

др Ђоко Слијепчевић, редовни професор

2 8 6

- 2

10. Макроекономија отворене привреде

V О Теоријска економија

др Рајко Томаш, редовни професор и др Боривоје Крушковић, доцент

2 9 6

- 2

11. Фискалне и монетарне финансије

V И

Монетарна економија и Фискална економија

др Никола Шпирић, редовни професор

2 9 или 10

6

- 2

25

Катедра за квантитативне анализе и информатику Руководилац катедре: др Миливој Крчмар, редовни професор Р. б.




1. Математика I ОМатематичка анализа и примјене (ПМФ)

др Милован Винчић, ванредни професор 4

1 8 мр Војислав Тимарац, виши асистент 4

2. Пословна информатика

I ОПословна информатика

др Весна Алексић Марић, редовнипрофесор 3

1 6 мр Љиља Шикман, виши асистент (ТХФ) 2

3. Статистика I ОСтатистичка анализа

др Јасмин Комић, редовни професор 4 2 8

Дарко Милуновић, мр, асистент 3

4. Финансијска и актуарска математика

II О Актуарство др Миливоје Крчмар, редовни професор 4

3 8 мр Бојан Башкот, виши асистент 3

5. Економско математички модели и методе

III ООперациона истраживања

др Станко Станић, редовни професор 4 6 8

мр Жељко Рачић, виши асистент 4

6. Рачуноводствени информациони системи

IV ОПословна информатика

др Тихомир Латиновић, ванреднипрофесор (МШФ) 3

8 5 мр Љиља Шикман, виши асистент (ТХФ)

3

7. Управљачки информациони системи


др Весна Алексић Марић, редовни професор

4 8 5

Бранислав Средановић, асистент (МШФ)

2

8. Електронско пословање


др Весна Алексић Марић, редовнипрофесор 3

8 5 мр Љиља Шикман, виши асистент (ТХФ) и Бранислав Средановић, асистент (МШФ)

3

9. Економска статистика

IV ИСтатистичка анализа

др Јасмин Комић, редовни професор 2 8 6

Дарко Милуновић, мр, асистент 2

10. Актуарска математика

V И Актуарство др Миливоје Крчмар, редовни професор 2 9 или

10 6

- 2

Катедра за пословну економију и менаџмент Руководилац катедре: др Здравко Тодоровић, редовни професор Р. б.




1. Економика предузећа

I ОТеоријска економија

др Здравко Тодоровић, редовни професор 4

1 8 Матеа Златковић, асистент 2

2. Менаџмент I О Менаџмент др Зоран Лукић, доцент 4

2 8 др Игор Тодоровић, виши асистент 2

3. Организација пословних система

II О Менаџмент др Зоран Лукић, доцент 3

4 7 др Славиша Ковачевић, виши асистент 2

4. Пословно право II О

Пословно (трговинско) право и право друштава (ПФ)

др Рајко Касагић, редовни професор 3 3 6

мр Ненад Барош, виши асистент 1

26

5. Маркетинг III О Маркетинг др Перица Мацура, редовни професор

4 6 8

Дана Коруга, асистент 2

6. Предузетничка економија

III ОПредузетничка економија

др Никола Вукмировић, редовни професор

4 6 8

Мр Драган Миловановић, виши асистент

2

7. Менаџмент људских ресурса

III О Менаџмент др Гордана Илић, ванредни професор 4

5 8 мр Бранка Золак Пољашевић, виши асистент

2

8. Менаџмент квалитета

IV О Менаџмент

др Здравко Тодоровић, редовни професор

3 7 8

мр Бранка Золак Пољашевић, виши асистент

2

9. Управљање маркетингом

IV О Маркетинг др Перица Мацура, редовни професор

3 7 8


10. Стратегијски менаџмент

IV О Менаџмент др Јово Атељевић, ванредни професор

4 7 8

др Игор Тодоровић, виши асистент 2

11. Предузетништво IV ОПредузетничка економија


4 8 7

- 2

12. Економика и управљање МСП

IV ОТеоријска економија

др Саша Петковић, доцент 4 8 7

Матеа Златковић, асистент 2

13. Међународни маркетинг

IV О Маркетинг др Перица Мацура, редовни професор

4 8 7


14. Истраживање тржишта

IV О Маркетинг др Љиљана Лакс Прегл, доцент 4

8 7 Дана Коруга, асистент 2

15. Менаџмент инвестиција

IV И Менаџмент - 2

8 6 - 2

16.

Транснационалне компаније и корпоративно управљање

V О Менаџмент

др Здравко Тодоровић, редовни професор

2 9 7

- 2

17. Глобализација и предузетништво

V ОПредузетничка економија

др Никола Вукмировић, редовни професор и др Саша Петковић, доцент

2 10 4

- 2

18. Глобални маркетинг

V О Маркетинг др Перица Мацура, редовни професор 2

9 6 - 2

19. Менаџерске вјештине

V О Менаџмент др Гордана Илић, редовни професор и др Зоран Лукић, доцент 2

10 4 - 2

20. Квалитет и конкурентност

V И Менаџмент

др Здравко Тодоровић, редовни професор и др Јово Атељевић, ванредни професор

2 9 или 10

6

- 2

21.

Анализа пословања у малим и средњим предузећима

V И

Теоријска економија и Предузетничка економија

др Саша Петковић, доцент и др Никола Вукмировић, редовни професор

2 9 или 10

6

- 2

27

22. Менаџмент непрофитних организација

V И Менаџмент др Гордана Илић, редовни професор и др Зоран Лукић, доцент 2 9

или 10

6 - 2

23. Пословна култура и етика

V ИСоциологија културе, Менаџмент

др Иван Шијаковић, редовни професор

2 9 или 10

6 - 2

Катедра за рачуноводство и пословне финансије Руководилац катедре: др Снежана Тубић Раковачки, ванредни професор Р. б.




1. Финансијско рачуноводство

I ОРачуноводство и ревизија

др Душко Шњегота, ванредни професор

4 2 8

Дражена Вујичић Радисављевић, асистент

4

2. Управљачко рачуноводство

II ОРачуноводство и ревизија

др Снежана РаковачкиТубић, ванредни професор

4 3 8

др Предраг Гајић, виши асистент 3

3. Финансијски менаџмент

II ОПословне финансије

др Драган Микеревић, редовни професор

4 4 7

мр Жељана Јовичић, виши асистент 3

4. Ревизија III ОРачуноводство и ревизија

др Новак Кондић, ванредни професор

4 5 8

Свјетлана Врањеш, асистент 2

5. Финансијска тржишта

IV ОПословне финансије

др Горан Радивојац, доцент 2 7 6 Мр Драган Миловановић, виши

асистент 2

6. Економика осигурања

IV О Актуарство др Драгутин Шипка, редовни професор

4 7 8

мр Бојан Башкот, виши асистент 2

7. Стратешки финансијски менаџмент



2 7 8

Маријана Моћић Новак, асистент 2

8. Анализа хартија од вриједности


др Дејан Микеревић, доцент 4 7 8

- 3

9. Рачуноводство трошкова

IV ОРачуноводство и ревизија

др Снежана Раковачки Тубић, ванредни професор

3 7 8

др Предраг Гајић, виши асистент 3

10. Теорија и политика биланса



4 7 8

Дражена Вујичић Радисавлјевић, асистент

3

11. Банкарство IV ОПословне финансије

др Драгана Башић, доцент 4 8 7

- 2

12. Специјална рачуноводства



4 8 7

мр Саша Вученовић, виши асистент 3

13.

Рачуноводство банака и осигуравајућих друштава


др Горан Радивојац, доцент 4

8 7 мр Саша Вученовић, виши асистент 2

28

14. Ревизија финансијских извјештаја



3 8 7

Свјетлана Врањеш, асистент 2

15. Тарифе у осигурању

IV И Актуарство др Драгутин Шипка, редовни професор

2 8 6

Мр Бојан Башкот, виши асистент 2

16. Базелски принципи

IV ИПословне финансије

- 2 8 6

- 2

17. Интерни надзор IV ИРачуноводство и ревизија


2 8 6

- 2

18. Корпоративне финансије

V OПословне финансије


2 9 7

- 2

19. Напредна ревизија

V OРачуноводство и ревизија


2 9 7

- 2

20. Глобализација и финансијски менаџмент

V OПословне финансије

др Васиљ Жарковић, доцент др Дејан Микеревић, доцент

2 9 6

- 2

21.

Финансијско извјештавање у функцији менаџмента


др Снежана Раковачки Тубић 2

10 5 - 2

22. Консолидовани и специјални биланси



2 10 4

- 2

23. Менадџмент осигурања

V O Актуарство др Драгутин Шипка, редовни професор

2 10 4

- 2

24. Процјена вриједности предузећа

V ИПословне финансије

др Горан Радивојац, доцент и др Драган Микеревић, редовни професор

2 9 или 10

6

- 0

25. Евалуација инвестиционих пројеката


др Горан Радивојац , доцент 2 9 или 10

6 - 0

26. Улагање у хартије од вриједности


др Дејан Микеревић, доцент 2 9 или 10

6 - 0

27. Кодекс етике и међународна регулатива



2 9 или 10

6 - 0

28.

Информационе технологије у рачуноводству и ревизији

V ИРачуноводство и ревизија

др Весна Алексић-Марић, редовни професор

2 9 или 10

6

- 0

29.

Припрема и презентација посл. биланса у складу са МСФИ

V ИРачуноводство и ревизија


2 9 или 10

6 - 0

30. Процјена ризика V ИРачуноводство и ревизија


2 9 или 10

6 - 2

29

5. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ

Научно-истраживачка дјелатност на Факултету одвија се кроз неколико сегмената: међународном и међууниверзитетском сарадњом, индивидуалним радом и усавршавањем наставника и сарадника, обуком кадрова у привреди, радом Института економских наука, организовањем савјетовања и другим активностима усмјереним на рјешавање проблема из домена економије у теорији и пракси.

У оквиру научно-истраживачког рада, Факултет успјешно сарађује са универзитетима и институтима из БиХ, Србије, Словеније, Црне Горе и других земаља из окружења.

а) Међународна и међууниверзитетска сарадња

У претходном периоду настављена је раније успостављена сарадња са универзитетима и институтима из БиХ, Србије, Црне Горе, Словеније, Хрватске и Македоније. Из ширег окружења настављена или успостављена је сарадња са универзитетима и институтима из: Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Грчке, Словачке, Пољске, Њемачке, Белгије, Данске, Холандије, Шпаније, Француска, Ирске, Шкотске, Енглеске, Русије, Украјине и САД.

б) Индивидуални рад наставника и сарадника

Наставници и сарадници Фалутета, поред извођења наставног процеса, имају обавезу рада на научноистраживачком плану, тако да су објавили велики број научних и стручних радова у разним домаћим и иностраним часописима, на домаћим и иностраним конгресима, симпозијумима, савјетовањима, конференцијама и др. Такође, објавили су 90 књига, од којих су 50 уџбеници. У протеклих 5 година, наставници факуклтета објавили су 40 књига, као и већи број научнихних и стручних радова.

в) Усавршавање наставника и сарадника У протеклом периоду већи број наставника и асистената боравио је на иностраним универзитетима у Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Грчке, Словачке, Пољске, Њемачке, Белгије, Данске, Холандије, Шпаније, Француска, Ирске, Шкотске, Енглеске, Русије, Украјине и САД.

30

5.1. ИНСТИТУТ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

Научно-истраживачки рад наставника, асистената и сарадника обавља се већином преко Института економских наука. Институт је основан као организациони дио Економског факултета Универзитета у Бањој Луци 1987. године. Све до 2001. године ова организација је дјеловала под називом Институт Економског факултета. У јануару поменуте године долази до одвајања Института у самостално правно лице и промјене назива истог у Институт економских наука. Институт је мултидисциплинарни центар за напредна истраживања и обуку у области економске теорије, регионалног развоја, системске анализе и примјене информационих технологија у предузећима и предузетништву.

Истраживачи у Институту су доктори наука, магистри и други сарадници са Економског факултета Бања Лука, а у зависности од потреба истраживања, ангажују се и други истраживачи. Њихова рад покрива десет широких подручја: регионални развој, глобализација и трговина, индустрија, радна снага и друштвено благостање, макроекономски проблеми и модели, пољопривреда и развој руралних подручја, окружење и ресурси, популација и здравствена политика, друштвена структура и друштвене промјене, те примјена информационих технологија у предузећима и друштву. Стога се може рећи да је истраживачки фокус усмјерен на проблеме и интересе друштва као цјелине.

6. КАКО СЕ ПРАТИ И ОЦЈЕЊУЈЕ РАД СТУДЕНАТА?

У складу са Законом о високом образовању, Статутом факултета, те поштујући основне принципе Болоњске декларације, Наставно-научно вијеће Факултета донијело је Одлуку о начину праћења и валоризовања знања студената.

31

На основу члана 38. став 3., 49. и 152. Закона о високом образовању („Службени гласник Републике Српске“, број: 73/10), члана 49. став 1. тачка 2. и члана 115. Статута Универзитета у Бањој Луци и Правила студирања на I и II циклусу студија, Наставно-научно вијеће Економског факултета Универзитета у Бањој Луци, на XI сједници одржаној дана 27.09.2011. године, д о н о с и

О Д Л У К У о начину праћења и валоризовања знања студената

у академској 2011/2012. години

Члан 1.

Овом Одлуком утврђују се критерији о начину праћења и валоризовања знања студената и додјеле бодова у складу са Европским системом преноса бодова (European Credit Transfer System (ECTS).

Члан 2.

Студенти су обавезни да редовно похађају наставу, полажу писмено два колоквијума у току семестара, пишу реферате, семинарске и друге радове, те учествују у консултацијама и интерактивном раду, односно извршавају предиспитне обавезе и полажу завршни испит.

Члан 3.

(1) Одговорни наставници и сарадници су обавезни да прате успјешност студената у извршавању њихових обавеза из члана 2. ове Одлуке, континуирано током одвијања наставног процеса и исказују је у поенима.

(2) Коначна оцјена која се додјељује студенту из предмета, резултат је успјеха који је студент постигао извршавајући предиспитне обавезе (обавезно присуство настави и вјежбама од најмање 80% од укупног фонда сати, положена два писмена колоквија за испите који се полажу писмено и усмено, као што је регулисано чланом 4. став (2) и чланом 7. став (1) ове Одлуке и урађен семинарски рад до краја семестра уколико студент има услове за израду семинарског рада, што је дефинисано чланом 5. ставом (1) ове Одлуке и успјеха који оствари полажући обавезни завршни испит.

32

(3) Испуњавањем предиспитних обавеза и усменим полагањем завршног испита, студент може остварити највише 100 поена.

Члан 4.

(1) У испитне обавезе са припадајућим бројем поена спадају предиспитне обавезе, дефинисане ставовима (1), (2) и (3) овог члана и завршни испит, дефинисан ставом (4) овог члана:

a) Студент је обавезан присуствовати свим облицима наставе (предавањима, вјежбама, консултацијама и семинарским расправама) о чему се води евиденција на основу које студент, по одслушаном семестру, добија потпис од одговорног наставника. Присуство свим видовима наставе је обавезно и о њему се води евиденција на основу које студент, по одслушаном семестру, добија потпис од одговорног наставника.

У току семестра студент може неоправдано одсуствовати највише 20% од укупног фонда сати за сваки облик наставе по једном предмету. Студент који неоправдано изостане са наставе више од 20% од укупног фонда сати у току семестра, неће добити потпис, а тиме губи и могућност да приступи завршној провјери знања. У формалном и стварном смислу студент на тај начин губи и семестар који је уписао и мора се писмено обратити Вијећу факултета с молбом да обнови тај семестар.

Студенти који присуствују настави најмање 80% од укупног фонда сати биће вредновани са ............................................................................ 2 поена;

б) Два колоквија или писмене провјере знања. Студенти су обавезни

пријавити провјере знања. Студенту који електронским путем пријави излазак на колоквиј, а не изађе на колоквиј, аутоматски ће му се додијелити 0 поена из тог колоквија. Студенти немају право изласка на завршни испит у

цијелој академској години ако не пријаве излазак на колоквиј и не оправдају неприсуство колоквијима. У случају оправдане спријечености студента (болест, смртни случај у породици, или други случај спријечености који се може документовати) да присуствује једном или оба колоквија, студенту ће бити омогућено, уз писмено одобрење продекана за наставу, којем се подноси молба, полагање писменог колоквија у термину првог испитног рока.

33

Студентима који постигну поене на колоквијима за предмете који се полажу икључиво усмено, постигнути поени постају дио укупно прикупљених поена из предиспитних обавеза. Студентима који полажу испите писмено и усмено, као што је регулисано чланом 7, став (1) ове Одлуке, положени колоквиј/и се признаје у износу од 51% остварених поена и признаје се цијелу академску годину. Сваки писмени колоквиј доноси од 0–20 поена, односно укупно ............................................................................. 0-40 поена;

в) Писмена или усмена обрада рефератске, семинарске или друге повјерене теме, њено излагање и учешће у тематској расправи (групно и појединачно), те самостална израда домаћих задатака и есеја0-8 поена;

г) Завршни усмени испит ........................................................... 0-50 поена;

Укупно 100 поена.

Члан 5.

(1) Семинарски рад може писати и бранити само студент који оствари најмање 14 и више поена, већ послије првог колоквија, уз сагласност одговорног наставника.

(2) Одговорни наставник, на почетку семестра, објављује списак расположивих тема, одређује коначни термин за додјелу тема, одобрава израду семинарског рада уколико студент испуњава услове за његову израду (минимум 14 поена на првом или другом колоквију) и студенту одређује термин одбране семинарског рада.

(3) Семинарски рад се мора одбранити на семинарској настави, испитним роковима или посебно организованим терминима од стране одговорног наставника у току или прије завршног испита на који студент излази, а најкасније до завршетка семестра у којем је слушан предмет из кога се пише семинарски рад. Након званичног завршетка семестра, студент не може бранити семинарски рад из предмета који је већ одслушао у претходном семестру.

Члан 6.

(1) Распоред одржавања тестова (провјера) знања, на свакој години студија, утврђује продекан за наставу, на приједлог представника студената и уз консултовање одговорних наставника.

34

(2) Ако Наставно-научно вијеће Економског факултета другачије не утврди, термини одржавања тестова (провјера) знања у зимском, односно љетном семестру, рачунајући од почетка наставе, су у: а) осмој или деветој седмици за први тест, б) у петнаестој или седмици након завршене наставе за други тест.

(3) У данима извођења тестова настава се неће одржавати. Часови наставе из тих седмица ће се равномјерно помјерати у остале седмице семестра. Семестар укључујући два писмена теста траје 15 радних седмица.

(4) У другом тесту (провјери) знања, студент не полаже градиво садржано у првом тесту (провјери) знања.

(5) Сви студенти могу изаћи на завршне испите који су званично објављени у текућој академској години, ако су излазили на оба колоквија како је то регулисано чланом 4. став (2) ове Одлуке и ако имају потпис у индексу о редовно одслушаној настави од одговорног наставника. Студенти који обнављају годину студија, уколико имају овјерен семестар текуће академске године, аутоматски добијају 2 поена за присуство настави коју су одслушали у претходној академској години и полажу колоквије са студентима који редовно слушају наставу. Испите из љетног семестра студенти који обнављају годину или студенти који су пренијели испит у наредну годину, могу полагати и на зимским и априлском испитном року, уколико се организује, интегрално, од 0-100 поена, осим испита који се полажу писмено и усмено, као што је регулисано чланом 7. став (1) ове Одлуке.

(6) Студент стиче право изласка на завршни испит ако пријави испит електронским путем најкасније 48 часова од званично објављеног термина испитног рока. Ако студент одлучи да не изађе на пријављени испит, има могућност да 24 часа прије испитног рока откаже пријаву. Ако се студент неоправдано не појави на пријављени испит како је регулисано чланом 4. став (2) ове Одлуке, рачунаће му се као да је изашао на испит, али без могућности одузимања поена из предиспитних обавеза.

(7) Студенти апсолвенти све испите полажу интегрално на редовним апсолвентским роковима, од 0-100 поена, осим испита који се полажу писмено и усмено, као што је регулисано чланом 7. став (1) ове Одлуке,

35

Апсолвентски рокови се организују сваки мјесец у академској години, почев од новембра мјесеца, осим у јулу и августу, а према распореду објављеном на почетку академске године.

Члан 7.

(1) Завршни испит је законска обавеза и организује се усмено. Одговорни

наставник има право и обавезу да на завршном испиту испитује студенте из цијелог градива. Завршни испити из предмета који се полажу писмено

због природе наставне материје, биће организовани писмено и усмено, на начин на који то одреди одговорни наставник (Математика, Статистика, Финансијско рачуноводство, Управљачко рачуноводство, Финансијска и актуарска математика, Економско-математички модели и методе, Специјална рачуноводства, Рачуноводство банака и осигуравајућих друштава, Теорија и политика биланса).

(2) За предмете који се полажу писмено и усмено, како је регулисано ставом (1) овог члана, студенти који на првом или другом колоковију остваре минимум 51% поена, на завршном испиту полажу парцијално писмено дио градива из којег нису остварили минималних 51% поена. Да би се квалификовао на завршни усмени испит из горе наведених предмета, студент који полаже испите писмено и усмено, на писменој провјери знања мора стећи минимум 51% поена.

(3) Студент који не положи писмени дио испита, у Записник о одржаном испиту се уписује оцјена пет (5) и евидентира се као неположен испит.

(4) Наставник је прије завршног испита дужан да провјери у индексу да ли је студент остварио право на излазак на испит, тј. да ли студент има потпис одговорног наставника. Студент који није добио потпис одговорног наставника, нема право изласка на завршни испит у текућој академској години и поново ће слушати наставу и вјежбе из предмета за који није добио потпис.

(5) Студент на завршном испиту може да оствари од 0 до 50 поена.

Максималан број поена који студент може остварити након завшног испита, укључујући поене из предиспитних обавеза је 20 + 20 + 2 + 8 + 50 = 100 поена или оцјена десет (10).

36

(6) Уколико студент након усменог одговора не задовољи критерије и добије нула (0) поена, задржава стечене поене из предиспитних обавеза и пријављује се на сљедећи испитни рок по властитој жељи. У том случају, одговорни наставник у Записник о одржаном испиту и пријаву за испит студента уписује оцјену пет (5) и предаје пријаве за испите са Записником о одржаном испиту у Студентску службу, најкасније 48 часова од завршетка испита.

Члан 8.

(1) У случају да студент који положи завршни испит након завршног испита није задовољан оцјеном, тада поништава све поене и има право да упути писмени захтјев продекану за наставу да полаже испит пред Комисијом, комисију именује декан Факултета. Захтјев за поништење резултата завршног испита, студент писмено подноси продекану за наставу, који у року од 48 часова од завршетка испита одређује термин поновног полагања интегралног усменог испита са могућношћу добијања од 0-100 поена. Ако испит пред Комисијом не положи, студент нема право да излази на наредне рокове у текућој академској години.

(2) Остварени поени из оба писмена испита вриједе академску годину и не могу се преносити у наредну академску годину.

Члан 9. Студенту се додјељује коначна оцјена као резултат укупног збира остварених поена и износ ЕЦТС бодова за тај предмет ако је та оцјена позитивна.

Члан 10.

Однос укупног броја остварених поена и коначних оцјена дат је у табели:

БРОЈ ПОЕНА ОПИСНА ОЦЈЕНА ОЦЈЕНА 0-50 није положено пет (5)

51-60 довољан шест (6) 61-70 добар седам (7) 71-80 врло добар осам (8) 81-90 одличан девет (9) 91-100 одличан - изузетан десет (10)

37

Члан 11.

(1) У току академске године, студент може полагати завршни дио испита из једног предмета на свим званично објављеним роковима: три пута пред одговорним наставником, а четврти пута, на лични захтјев студента, пред Комисијом коју формира декан, и плаћа се 30 КМ. Ако студент четврти излазак не жели полагати пред Комисијом, излазак на сваки наредни испит плаћа 20 КМ.

(2) Студент који није задовољан додијељеним коначним бројем поена из неког теста појединачно, такође има право жалбе декану Економског факултета.

(3) Услови и начин полагања таквог испита су регулисани Статутом Универзитета.

Члан 12.

(1) Студент против кога је поднесена пријава за прекршај због преписивања или употребе недозвољених средстава на испиту или тесту, губи право полагања колоквија и/или завршних испита у складу са овим чланом.

(2) За посједовање или коришћење «пушкица», недолично понашање и вријеђање наставног особља, недопуштен разговор са другим студентима на колоквију или испиту, прекршај ће бити санкционисан са губитком права полагања колоквија и/или завршних испита из свих предмета на два испитна рока.

(3) За коришћење мобилних телефона или других уређаја телекомуникације, прекршај ће бити санкционисан са губитком права полагања колоквија и/или завршних испита из свих предмета у трајању од једне календарске године од тренутка изрицања дисциплинске мјере, без обзира на којем колоквију или испитном року је прекршај направљен.

(4) Студент који понови прекршај, на основу рјешења декана губи статус студента и неће имати право наставка школовања.

(5) Одлуку о санкцијама за учињени прекршај из става (2) и (3) овог члана на основу писменог извјештаја/пријаве сарадника или наставника доноси

38

Комисија, чији предсједник је продекан за наставу, коју именује декан Економског факултета.

Члан 13.

(1) Студент стиче услове за упис наредне године студија ако је у студијској години у којој је уписан остварио 60 ЕЦТС бодова.

(2) Изузетак од одредбе из става 1. овог члана је организовање октобарског испитног рока за студенте којима је преостало да изврше обавезе на највише два наставна предмета, односно највише 15 ЕЦТС бодова из студијског програма уписане године, ради остварења укупног броја од 60 ЕЦТС бодова потребних за упис наредне године.

(3) Студент који није остварио услове из става 1. овог члана за упис наредне године студија има право уписа наредне године са првом преноса највише два предмета, односно највише 15 ЕЦТС бодова у наредну годину студија.

Члан 14.

Ова Одлука ступа на снагу са даном доношења.

7. НАСТАВНИ ПЛАН ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У

БАЊОЈ ЛУЦИ

На сједници Научно-наставничког вијећа одржаној 17.05.2007. године, усвојен је нови и једини важећи настани план Економског факултета у Бањој Луци, за нове генерације студената, који важи од школске 2007/08. године.

НАСТАВНИ ПЛАН ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ

Економски факултет у саставу Универзитета у Бањој Луци спада у ред факултета са релативно дугом традицијом (36 године постојања). Нова сазнања у области економских наука захтијевају честе измјене наставних планова и програма.

39

Услови у којима је Факултет постојао и опстајао наметали су школовање стручњака из области савременог пословања као што су: менаџмент, предузетништво, банкарство, маркетинг, рачуноводство, ревизија, пословне финансије, осигурање, људски ресурси, пословна информатика, међународна економија, итд. Упоредо са тим, Факултет је пружао потребна знања за научна истраживања у областима савремене економске науке.

УТЕМЕЉЕНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Наставни план и програм за први и други циклус студија утемељен је на:

Закону о високом образовању (“Службени гласник Републике Српске”, број 85, 31.08.2006.);

Измјенама Закона о високом образовању (“Службени гласник Републике Српске”, број 30, 20.04.2007.);

Статуту Универзитета у Бањој Луци;

Принципима Болоњске декларације.

НАЗИВ И ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студиј Економског факултета се организује на два одсјека:

1. Финансије, банкарство и осигурање;

2. Пословна економија.

Сваки од одсјека садржи два смјера:

1.а) Рачуноводство и ревизија; 1.б) Финансијско управљање, банкарство и осигурање;

2.а) Међународна економија; 2.б) Менаџмент и предузетништво.

Циљеви студијског програма су оспособљавање дипломираних економиста за:

успјешно обављање послова из области економије, а посебно из ужег усмјерења,

наставак студија у другом циклусу, односно магистарском студију.

40

ВРСТЕ СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Први циклус (четворогодишњи додипломски студиј) Предмети у прве три године студија су заједнички за све смјерове. Исход процеса учења:

стицање фундаменталних знања из основа економских наука;

оспособљеност за примјену стечених знања, посебно из смјерских области;

стицање неопходних знања за наставак студија.

Други циклус (једногодишњи магистарски студиј) Исход процеса учења:

стицање ширих знања из области економије;

остварење нових резултата из одабраних области истраживања;

оспособљеност за даљњи научно-истраживачки рад.

СТРУЧНИ, АКАДЕМСКИ ИЛИ НАУЧНИ НАЗИВ

Након завршетка првог циклуса, кандидат стиче звање:

дипломирани економиста (уз додатак смјера на коме је дипломирао).

Након завршетка другог циклуса, кандидат стиче звање:

магистар економије (уз додатак области из које је магистрирао).

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Право уписа на Економски факултет имају сви кандидати који су завршили средњу школу у трајању од 4 године (у земљи или иностранству), положили пријемни испит и заузели на ранг - листи мјесто које им омогућава тај упис.

НАЧИН И ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

Први циклус (додипломски студиј) траје 8 семестара са укупно 240 ЕЦТС бодова (по 30 за сваки семестар). Изводи се као редован студиј.

Други циклус (магистарски студиј) траје 2 семестра са укупно 60 ЕЦТС бодова.

41

САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПЛАНА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ

Прва година студија

Назив предмета Зимски семестар

Љетни семестар ЕЦТС

П В П В Основи економије 4 2 8 Економика предузећа 4 2 8 Пословна информатика 3 2 6 Математика 4 4 8 Статистика 4 3 8 Социологија 3 1 6 Финансијско рачуноводство 4 4 8 Менаџмент 4 2 8 УКУПНО: 15 10 15 10 60

Друга година студија



П В П В Микроекономија 4 3 8 Пословно право 3 1 6 Управљачко рачуноводство 4 3 8 Финансијска и актуарска математика 4 3 8 Макроекономија 4 3 8 Међународни економски односи 4 2 8 Организација пословних система 3 2 7 Финансијски менаџмент 4 3 7 УКУПНО: 15 10 15 10 60

Трећа година студија



П В П В Монетарне и јавне финансије 4 2 8 Пословни страни језик I 3 3 6 Ревизија 4 3 8 Менаџмент људских ресурса 4 2 8 Предузетничка економија 4 2 8 Маркетинг 4 2 8 Економско математички модели и методе 4 4 8 Пословни страни језик II 2 3 6 УКУПНО: 15 10 14 11 60

42

Четврта година студија

ОДСЈЕК: ФИНАНСИЈЕ, БАНКАРСТВО И ОСИГУРАЊЕ Смјер: Рачуноводство и ревизија



П В П В Анализа хартија од вриједности 3 3 8

Стратешки финансијски менаџмент 2 2 8

Финансијска тржишта 2 2 6

Теорија и политика биланса 4 3 8

Специјална рачуноводства 4 3 7

Рачуноводствени информациони системи 3 3 5

Ревизија финансијских извјештаја 3 2 7

Изборни предмет 2 2 6

Дипломски рад 5

УКУПНО: 11 10 12 10 60

Смјер: Финансијско управљање, банкарство и осигурање



П В П В Финансијска тржишта 2 2 6

Теорија и политика биланса 4 3 8

Економика осигурања 4 2 8

Међународно финансирање 3 2 8

Банкарство 4 2 7

Рачуноводство банака и осигуравајућих друштава

4 2 7

Електронско пословање 3 3 5

Изборни предмет 2 2 6

Дипломски рад 5

УКУПНО: 13 9 13 9 60

43

ОДСЈЕК: ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА Смјер: Међународна економија



П В П В Економика Европске уније 4 2 8 Међународно финансирање 4 2 8 Спољнотрговинско пословање 4 2 8 Изборни предмет 2 2 6 Међународно пословно право 4 2 6 Савремени економски системи 4 2 6 Међународни маркетинг 4 2 7 Изборни предмет 2 2 6 Дипломски рад 5 УКУПНО: 14 8 14 8 60

Смјер: Менаџмент и предузетништво



П В П В Стратегијски менаџмент 4 2 8 Управљање маркетингом 3 2 8 Менаџмент квалитета 3 2 8 Изборни предмет 2 2 6 Истраживање тржишта 4 2 7

Економика и управљање малим и средњим предузећима

4 2 7

Управљачки информациони системи 4 2 5 Изборни предмет 2 2 6 Дипломски рад 5 УКУПНО: 12 8 14 8 60

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ Смјер: Рачуноводство и ревизија 1. Рачуноводство банака и осигуравајућих друштава (8. семестар) 2. Пројектовање информационих система 3. Економија јавног сектора 4. Интерни надзор 5. Менаџмент инвестиција

Смјер: Финансијско управљање, банкарство и осигурање 1. Тарифе у осигурању 2. Базелски принципи 3. Стратешки финансијски менаџмент (7. семестар) 4. Ревизија финансијских извјештаја (8. семестар)

44

Смјер: Међународна економија 1. Финансијска тржишта (7. семестар) 2. Свјетска тржишта 3. Економика и развој националне привреде 4. Економске доктрине

Смјер: Менаџмент и предузетништво 1. Економика и развој националне привреде 2. Менаџмент инвестиција 3. Економска статистика 4. Финансијска тржишта (7. семестар)

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ДИПЛОМСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА – МАСТЕР СТУДИЈА

НАЗИВ И ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

Студиј Економског факултета на II цилкусу (академским дипломским студијима) се организује на два студијска програма:

1. Финансије, банкарство и осигурање;

2. Пословна економија.

Сваки од студијских програма садржи два смјера:

1.а) Рачуноводство и ревизија;

1.б) Финансијско управљање, банкарство и осигурање;

2.а) Међународна економија;

2.б) Менаџмент и предузетништво.

Научна област којој припадају студијски програми је Економија.

Стални раст сазнања у области економских наука захтијевао је честе измјене наставних планова и програма, и прилагођавања новој економској и друштвеној реалности. Драматичне друштвено – економске промјене и захтјеви из привредног и непривредног окружења за новим профилима стручњака, условили су и брзи одговор нашег Факултета који

45

кроз ове студијске програме нуди нови модел високог образовања, усклађен са захтјевима болоњске декларације и исказаним потребама.

Услови у којима је Факултет постојао и опстајао наметали су школовање стручњака из области савременог пословања као што су: менаџмент, предузетништво, банкарство, маркетинг, рачуноводство, ревизија, пословне финансије, осигурање, људски ресурси, пословна информатика, међународна економија, итд. Упоредо са тиме, Факултет је давао потребна знања за научна истраживања у разним областима савремене економске науке.

Основни циљ оба студијске програма дипломских академских студија је образовање одговарајућих стручњака из одређене области на нивоу мастера, који ће бити оспсобљени за обављање сложених и руководећих послова у привреди, као и за укључивање у научно – истраживачки рад.

Циљ програма је да се студенти оспособе за рад на рјешавању конкретних проблема у економији и пословној економији (менаџменту и бизнису), као и за даља академска истраживања у оквиру докторских студија. Програм омогућава стицање знања и овладавање вјештинама које су неопходне за обављање врло сложених управљачких и аналитичких послова из различитих области.

МОДЕЛ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Модел студијских програма је 4 + 1 + 3. Додипломски студиј траје 4 године или 240 ЕЦТС поена, а мастер студиј траје 1 годину, односно 60 ЕЦТС поена. Докторски студиј траје 3 године, или 180 ЕЦТС поена, што укупно за сва три циклуса чини 480 ЕЦТС поена.

НАУЧНА ОБЛАСТ КОЈОЈ ПРИПРАДА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

Студијски програми са једногодишњих дипломских академских студија – мастер студија припадају научном пољу Економије.

Студијском програму Финансије, банкарство и осигурарање припадају сљедеће научне области:

пословне финансије

рачуноводство и ревизија

46

монетарна економија

фискална економија

менаџмент

актуарство

операциона истраживање

Студијском програму Пословна економија припадају сљедеће научне области:

међународна економија

међународни пословно право

пословно право

монетарна економија

маркетинг

предузетничка економија

менаџмент

теоријска економија

социологија културе

ВРСТЕ СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Други циклус (једногодишњи дипломски академски студиј – мастер студији) је студиј у трајању од два семестра, укупно 60 ЕЦСТ поена.

Након завршетка II циклуса студија, студенти ће имати сљедеће квалификације (исход процеса учења):

показиваће систематично разумијевање и савладавање нових специфичних и теоријских знања из области економије и менаџмента, која се темеље на постојећим сазнањима и проширују стечена знања са додипломских студија.

примјењиваће концептуално и апстракнтно размишљање, уз висок ниво креативности, и користиће своје знање и разумијевање у новим и непознатим срединама, унутар ширег контекста из области студијских програма.

успјешно ће обављати руководеће менаџерске послове из области економије, а посебно из ужег усмјерења са одсјека, и то из финансија, банкарства, осигурања, рачуноводства, међународне економије, менаџмента и предузетништва. Такође, биће

47

оспобљени да преносе своје знање онима који немају, али и који имају економско предзнање, и да учествују у истрживачким пројектима.

имаће интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене различитим контекстима учења и запослења, и показиваће способност вођења и покретања иницијатива.

посједоваће вјештине учења и студирања литературе које ће им омогућити да наставестудиј на начин који ће углавном бити самоусмјерен и аутономан, те ће бити оспособљени за даљи самостални и тимски научно-истраживачки рад

биће оспособљени за наставак студија у трећем циклусу, односно на докторским трогодишњим студијима.

СТРУЧНИ, АКАДЕМСКИ ИЛИ НАУЧНИ НАЗИВ

Након завршетка другог циклуса кандидат стиче звање:

Магистар економије (уз додатак области из које је магистрирао).

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Право уписа на II циклус имају сви кандидати који су завршили I циклус студија на економским факултетима у трајању од четири године или укупно 240 ЕЦТС поена, а и имају у већем дијелу усаглашен наставни план и програм са планом и програмом Економског факултета у Бањој Луци. Кандидати код којих није усаглашен план и програм у већој мјери, полагаће пријемни испит, тј. разлику предмета које дефинише Научно – наставно вијеће факултета.

Кандидати који су завршили основне академске студије на Економском факултету у Бањој Луци директно се уписују на студијске програме дипломских академских студија.

Кандидати који су завршили I циклус студија на економским факултетима у трајању од три године, односно 180 ЕЦТС поена, стичу право уписа у четврту годни студија на Економском факултету у Бањој Луци, у складу са Правилима студирања на I и II циклусу Универзитета у Бањој Луци и у складу са Правилником о усаглашавању наставних планова и програма.

48

Правилник о усаглашавању наставних планова и програма усвојиће Наставно-научно вијеће Економског факултета у Бањој Луци прије почетка академске 2010/2011. године.

НАЧИН И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

Други циклус (једногодишњи дипломски академски студиј – мастер студији) траје 2 семестра са укупно 60 ЕЦТС бодова. Организоваће се као редован или ванредни студиј са образовањем у сједишту, на Економском факултету. Студетни ће похађати часове предавања и вјежби, учествоваће у расправама, самосталном истраживању, посјећиваће привредне субјекте, слушати гостујућа предавања експерата из владиног, невладиног и приватног сектора, писаће завшни мастер рад.

КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ЕCTS БОДОВА

Услови преноса ЕCTS бодова са једног студијског програма на други унутар Универзитета као и између Универзитета у Бањалуци и других универзитета дефинисани су Правилима студирања на I и II циклусу студија, члановима 24. до 29.“.

НАЧИН ИЗБОРА ПРЕДМЕТА ИЗ ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

Нема преклапања предмета између студијских програма. Један предмет који је на листи изборних предмета у оба студијска програма, бираће се између осталих изборних предмета, анкетом прије почетка 9. и 10. семестра, тако да предмет за који студенти покажу највећи интерес, одлуком Наставно-научног вијећа ће бити уврштен као избонри предмет.

УСЛОВИ ЗА ПРЕЛАЗАК СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

Према Правилима студирања на I и II циклусу студија (Члан 24.) услове преласка са једног студијског програма на други утврђује Сенат Универзитета, на приједлог Вијећа факултета/академије.

Прецизнији услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних студија биће дефинисани Правилником о

49

усаглашавању наставних планова и програма који ће усвојити Наставно-научно вијеће Економског факултета у Бањој Луци прије почетка академске 2010/2011. године.

ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА И ДИНАМИКА СТУДИРАЊА

Обавезе студената и динамика студирања су дефинисани Законом о високом образовању, Статутом и Правилима студирања на I и II циклусу Универзитета у Бањој Луци.

ОДСЈЕК; ФИНАНСИЈЕ, БАНКАРСТВО И ОСИГУРАЊЕ Смјер: Рачуноводство и ревизија



П В П В Корпоративне финансије 2 2 7 Напредна ревизија 2 2 7 Глобализација и финансијски менаџмент 2 2 6 Методологија научно-истраживачког рада 2 0 4 Изборни предмет 2 2 6 Финансијско извјештавање у функцији менаџмента 2 2 5

Консолидовани и специјални биланси 2 2 4 Изборни предмет 2 2 6 ЗАВРШНИ МАСТЕР РАД 15 УКУПНО: 10 8 6 6 60

Смјер: Финансијско управљање, банкарство и осигурање



П В П В Корпоративне финансије 2 2 7 Напредна ревизија 2 2 7 Глобализација и финансијски менаџмент 2 2 6 Методологија НИР-а 2 0 4 Изборни предмет 2 2 6 Банкарски менаџмент 2 2 5 Менаџмент осигурања 2 2 4 Изборни предмет 2 2 6 ЗАВРШНИ МАСТЕР РАД 15

УКУПНО: 10 8 6 6 60

50

ОДСЈЕК: ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА Смјер: Међународна економија



П В П В

Teорија и политика међународне трговине 2 2 7 Макроекономија отворене привреде 2 2 6 Транснационалне компаније и корпоратвивно управљање 2 2 7

Методологија НИР-а 2 0 4 Изборни предмет 2 2 6 Интеграција и регионализација свјетске привреде 2 2 5

Глобализација и предузетништво 2 2 4 Изборни предмет 2 2 6 ЗАВРШНИ МАСТЕР РАД 15 УКУПНО: 10 8 6 6 60

Смјер: Менаџмент и предузетништво



П В П В Транснационалне компаније и корпоративно управљање 2 2 7

Глобални маркетинг 2 2 6 Teорија и политика међународне трговине 2 2 7 Методологија НИР-а 2 0 4 Изборни предмет 2 2 6 Глобализација и предузетништво 2 2 5 Менаџерске вјештине 2 2 4 Изборни предмет 2 2 6 ЗАВРШНИ МАСТЕР РАД 15 УКУПНО: 10 8 6 6 60

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ: Смјер: Рачуноводство и ревизија и Смјер: Финансијско управљање, банкарство и осигурање 1. Фискалне и монетарне финансије 2. Процјена вриједности предузећа 3. Евалуација инвестиционих пројеката 4. Улагање у хартије од вриједности 5. Кодекс етике и међународна регулатива 6. Информационе технологије у рачуноводству и ревизији

51

7. Припрема и презентација пословних биланса у складу са МСФИ 8. Процјена ризика 9. Актуарска математика

Смјер: Међународна економија

1. Међународне финансије

2. Међународни монетарни систем

3. Право Европске уније

4. Квалитет и конкурентност

5. Глобални маркетинг 6. Пословна култура и етика

Смјер: Менаџмент и предузетништво 1. Квалитет и конкурентност 2. Анализа пословања у малим и средњим предузећима 3. Менаџмент непрофитиних организација 4. Пословна култура и етика 5. Међународне финансије 6. Међународни монетарни систем 7. Право Европске уније

8. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ СТУДЕНАТА

8.1. САВЕЗ СТУДЕНАТА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА (СЕФ)

Једна од организација која дјелује на Економском факултету јесте Савез студената Економског факултета (ССЕФ). ССЕФ је интересна организација свих студената Економског факултета у Бањој Луци. Основни циљ дјеловања ССЕФ је заштита студентских интереса, као и омогућавање студентима да на организован начин дају пун допринос унапређењу студентског стандарда, те услова студирања. То подразумијева низ активности кроз које се остварују права студената, раст студентског стандарда, а нарочито побољшање квалитета и услова у извођењу наставног процеса. Такође, спроводе се активности и на

52

стручном оспособљавању и усавршавању студената, а у циљу што конкурентнијег стручног образовања.

Структуру ССЕФ-а чине Скупштина и Предсједништво. Скупштина ССЕФ-а је највиши орган у структури организације Савеза студената. Њу сачињавају изабрани представници студената са свих година студија, са сваке године - њих 5. Радом Скупштине руководи предсједник Скупштине ССЕФ-а.

Предсједништво представља извршни орган Савеза студената, а сачињавају га: предсједник, два потпредсједника, студент продекан, секретар и секторски менаџери. Студента продекана предлажe ССЕФ, и он представља директну везу студената са професорима и другим особљем факултета.

Конкретне активности спроводе се кроз секторе на чијем се челу налазе менаџери. Тренутно дјелују сљедећи сектори:

Студентски стандард;

Борачка питања (односи се на студенте који су били у рату, припадници ВРС);

Међународна сарадња;

Маркетинг;

Спорт.

Активности које спроводи ССЕФ имају карактер научних, културних, хуманитарних, спортских као и забавних активности. То су, прије свега, сљедеће активности:

Организовање научних и културних трибина, учешће на научним скуповима, семинарима и такмичењима из области економије;

Пружање помоћи породицама погинулих студената бораца отаџбинског рата, као и студентима инвалидима рата;

Организовање спортских активности и учешће на студентским спортским манифестацијама;

Организовање забавних вечери за студенте.

Савез студената је пуноправни члан Југословенске асоцијације студената економских факултета - ЈАСЕФ. ЈАСЕФ на једном мјесту окупља све

53

савезе студената економских факултета из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

У оквиру ССЕФ-а излази и ‘’Студентски лист ЕКОНОМИСТ’’ у чијем уређивању могу да учествују сви студенти Економског факултета без обзира на годину студија. Тираж листа је 1000 примјерака, а студентима Економског факултета се дијели бесплатно.

КВАЛИФИКАЦИОНИ ПРИЈЕМНИ ИСПИТ -

УПУТСТВА

Да би сте приступили полагању пријемног квалификационог испита на Економском факултету, неопхподно је да у терминима који ће бити објављени на www.efbl.org, а према одлуци Владе Републике Српске, донесете оригинална свједочанства за сва четири разреда средње школе или еквивалентне школе у иностранству, родни лист и уплатницу за приступање квалификационом испиту на износ који одреди Влада.

Први писмени квалификациони испит ће се радити крајем јуна или почетком јула мјесеца, на дан који одреди Влада Републике Српске. У случају да остане неупражњених мјеста, организоваће се и други, односно и трећи квалификациони испит.

Писмени квалификациони испит ће се радити у форми теста који ће се састојати од 20 питања и радиће се 45 минута. Свако питање садржи четири понуђена одговора од којих је само један тачан, на који се одговара заокруживањем слова испред одговора. Дозвољено је заокружити само један одговор. За тачно заокружен одговор добија се 2.5 поена, а за нетачно заокружен одговор одузима се 0.5 поена. Уколико се не заокружи нити један од понуђених одговора, тада се не одузимају поени. Максималан број бодова који се може остварити на тесту је педесет (50).

Успјех из средње школе омогућује максималних педесет (50) бодова. Број бодова остварен на основу општег успјеха добија се

54

тако да се просјечна оцјена из свих предмета четверогодишње средње школе множи са бројем 10 (десет).

Кандидат/киња може на пријемном испиту по оба мјерила осварити максимално 100 (стотину) бодова. У случају истог укупног броја бодова два или више кандидата, предност има кандидат са већим бројем бодова оствареним на пријемном испиту.

На Универзитету у Бањој Луци право уписа немају кандидати који на пријемном испиту нису остварили најмање 15 бодова и са просјечном оцјеном мањом од 2,6.

Реализацацију пријемног испита и утврђивање редослиједа кандидата (ранг листе), обавља Комисија за упис студената Економског факултета у сарадњи са Централном комисијом

Након полагања пријемног испита, Комисија за упис студената објављује прелиминарне резултате пријемног испита на веб страници www.efbl.org и на Факултету, те објављује термине за евентуалне жалбе и увид у радове, у трајању максимално 48 часова након објављивања прелиминарних резултата пријемног испита. Након истека жалбеног рока, Комисија за пријемни испит објављује коначну листу кандидата, најкасније у року од 5 (пет) дана од спровођења пријемног испита, на основу које ће се обавити упис студената..

Тест ће садржавати најмање 50% питања из овог приручника.

55

ОРИЈЕНТАЦИОНА ПИТАЊА ЗА ПОЛАГАЊЕ

ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

56

1. Сједиште НАТО-а је у:

а) Лондону б) Хагу в) Бриселу г) Стразбургу

2. Алудирати значи:

а) неправилно се изражавати б) говорити између редова в) скретати с теме г) наводити на нешто

3. Че Гевара је по образовању био:

а) политиколог б) доктор в) сликар г) глумац

4. Најстаријим модерним универзитетом у Европи сматра се:

а) Римски универзитет б) Лондонски универзитет в) Болоњски универзитет г) Универзитет у Грацу

5. Црна Гора се из Државне заједнице Србије и Црне Горе издвојила:

а) референдумским изјашњавањем грађана у Црној Гори б) самосталним проглашењем независности у парламенту в) референдумским изјашњавањем грађана у Црној Гори и Србији г) референдумским изјашњавањем грађана у Србији

6. Боје на застави Македоније су:

а) црвена и плава б) црвена, плава и бијела в) плава и бијела г) ништа од наведеног

7. Хуго Чавез је на челу:

а) Кубе б) Аргентине в) Венецуеле г) Уругваја

8. На челу централних или народних банака налазе се:

а) председници б) директори в) гувернери г) ништа од наведеног

9. У којој земљи евро није домаћа валута...

а) Француска б) Италија в) Шпанија г) Швајцарска

57

10. Чланице Европске уније нису:

а) Кипар и Финска б) Кипар и Шведска в) Малта и Шведска г) ништа од наведеног

11. Скраћеница Међународног фонда за помоћ дјеци је:

а) UNHCR б) UNATRA в) AID г) UNICEF

12. Савјет безбједности је орган:

а) Свјетске трговинске организације б) НАТО-а в) Уједињених нација г) земаља извозница нафте

13. Сједиште Међународног црвеног крста је у:

а) Паризу б) Лозани в) Женеви г) Стразбургу

14. Хаг је град у:

а) Белгији б) Њемачкој в) Холандији г) Швајцарској

15. Главни град Бразила је:

а) Сао Паоло б) Ри де Женеиро в) Бразилија г) Монтевидео

16. Ако Народна банка Србије продаје евре на девизном тржишту Србије, то би требало довести до:

а) јачања динара у односу на евро б) слабљења динара у односу на евро в) апресијације евра г) депресијације динара

17. Кинеска валута је:

а) јен б) јуан в) рупиј г) јин

18. Застава Европске уније јe:

а) плаве боје са жутим звјездицама б) плаве боје са бијелим звјездицама в) зелене боје са жутим звјездицама г) жуте боје са зеленим звјездицама

58

19. Експропријација означава:

а) принудно одузимање приватне имовине б) својевољно препуштање приватне имовине в) претварање државне у приватну имовину г) претварање друштвене у приватну имовину

20. Гдје је сједиште ОУН-а?

а) у Њујорку б) у Чикагу в) у Вашингтону г) у Бриселу

21. Патријарх Српске православне цркве је владика:

а) бањалучки б) нишки в) бачки г) сремски

22. Мирко Цветковић је:

а) премијер Србије б) председник Србије в) председник парламента Србије г) ништа од наведеног

23. Скраћеница владајуће странке у Хрватској је:

а) ХДЗ б) СДП в) ХСС г) ХДСЗБ

24. ОРЕС је скраћеница за организацију:

а) неразвијених земаља б) бивших португалских колонија в) исламских земаља г) земаља извозника нафтеЈ

25. Кроз Праг протиче: а) Рајна б) Сена в) Волга г) Влтава

26. Од 26 кантона састављена је:

а) Белгија б) Швајцарска в) Луксембург г) Федерација БиХ

27. Белгија је:

а) република б) царство в) краљевина г) федеративна република

28. Творац есперанта је:

а) Брај б) Заменхоф в) Бенсон г) Шиндлер

59

29. Друга по величини пирамида је:

а) Микеренова б) Кефренова в) Кеопсова г) Креманова пирамида

30. Скраћеница за баскијску сепаратистичку организацију је:

а) ЕТА б) ТЕА в) ЕСА г) ИРА

31. Чланица Европске уније није:

а) Бугарска б) Румунија в) Словачка г) Норвешка

32. Последња земља која је увела евро је:

а) Словенија б) Чешка в) Словачка г) Естонија

33. „WB“ је енглеска скраћеница за:

а) Свјетску трговинску организацију б) Међународни монетарни фонд в) Вашингтонски блок г) Свјетску банку

34. Која је ознака за међународни монетарни фонд?

а) IMF б) IFC в) IMM г) IDA

35. Босна и Херцеговина је чланица:

а) Европске уније б) Г20 в) ЦЕФТА г) Европске монетарне уније

36. Кина, Индија, Русија и Бразил популарно се називају:

а) БРИК земље б) БИРК земље в) КИРБ земље г) не постоји таква скраћеница

37. Посљедња свјетска економска криза „избила“ је у:

а) Великој Британији б) Европској унији в) Сједињеним Америчким Државама г) Јапану

38. Перфидна особа је:

а) лакоумна б) лакома в) мудра г) подмукла

39. Птица Феникс је симбол:

а) мудрости б) бесмртности в) мира г) рата

60

40. Адолф Хитлер рођен је у: а) Пољској б) Њемачкој в) Аустрији г) Швајцарској

41. Мојсије је извео Јевреје из ропства раздвојивши:

а) Суецко језеро б) Црвено море в) Црно море г) Егејско море

42. Далај Лама је духовни и свјетовни вођа:

а) Непалаца б) Бутанаца в) Тибетанаца г) Кинеза

43. Културна револуција десила се у:

а) Јапану б) Италији в) Кини г) Француској

44. Босна и Херцеговина са Европском унијом има потписан споразум који обухвата функционисање:

а) заједничке валуте б) зоне слободне трговине в) заједничког тржишта г) зоне царинске уније

45. Кризу 70-их година прошлог вијека називамо:

а) Велика економска криза б) Нафтна криза в) Велика депресија г) Гладно доба

46. Јаворов лист је симбол:

а) Шведске б) Норвешке в) Канаде г) Финске

47. Босна и Херцеговина се придружила Свјетској Банци:

а) 1998. године б) 2008. године в) 1996. године г) још није њен члан

48. Битлси су основани у:

а) Њујорку б) Манчестеру в) Лондону г) Ливерпулу

49. Бермудски троугао се налази у: а) Тихом океану б) Атланском океану в) Индијском океану г) Сјеверном леденом океану

61

50. Маршалов план је био:

а) Титов план за ослобођење Југославије б) Титов план за обнову Југославије послије Другог свјетског рата в) план за обнову Западне европе послије Првог свјетског рата г) план за обнову Западне европе послије Другог свјетског рата

51. Ко је увео монтажну траку у аутомобилску индустрију?

а) Џенерал Моторс б) Форд в) Фолксваген г) Тојота

52. Никола Тесла рођен је у селу:

а) Смиљан б) Стричићи в) Тршић г) Лички Петровац

53. Афричка група племена, чији су припадници изузетно ниског раста, назива се:

а) Масаи б) Хуту в) Тутси г) Пигмеји

54. Израз профан значи:

а) који не долази од религије б) изузетно религиозан в) сујевјеран г) настран

55. Вијеће министара Босне и Херцеговине има:

а) законодавну власт б) извршну власт в) судску власт г) све ти наведене власти

56. Додатни чланови устава БиХ којим се регулишу нека посебна питања називају се:

а) анекс б) амандман в) преамбула г) легистатива

57. Парламент БиХ се састоји од:

а) Дома народа и Клуба народа б) Вијећа народа и Вјећа министара в) Дома народа и Представничког дома г) Представничког дома и Вијећа министара

58. Која од наведених области спада у надлежност државе БиХ:

а) монетарна политика б) образовна политика в) здравствена политика г) све наведено

62

59. Ратификација генерално означава:

а) одбијање б) неутралност в) прихватање г) необавезност

60. Оперу „Севиљски берберин“ компоновао је

а) Масини б) Бетовен в) Моцарт г) Росини

61. „Прећи Рубикон“ значи:

а) нестати са мјеста злочина б) извојевати битку в) донијети озбиљну одлуку г) одустати од нечега

62. Политичка и војна организација која илегално дјелује на подручју Шри Ланке је:

а) Тамилски лавови б) Тамилски тигрови в) Тамилски витезови г) Тамилски орлови

63. Покрет „Несврстани“ основан је 1961. године у Београду на иницијативу Тита, Насера и:

а) Џавахарлала Нехруа б) Фидела Кастра в) Мао Це Дунга г) Јасера Арафата

64. Израз апстинирати значи:

а) бити забораван б) усмјерити се у нешто в) уздржавати се од нечега г) не презати ни од чега

65. Апроксимативно значи:

а) бесконачно б) неодређено в) сасвим супротно г) приближно

66. Европска унија данас има:

а) 25 чланица б) 16 чланица в) 27 чланица г) 30 чланица

67. Европска монетарна унија:

а) броји мање земаља чланица од Европске уније б) броји једнако земаља чланица као и Европска унија в) броји више земаља чланица од Европске уније г) је дио Европске заједнице за угаљ и челик

63

68. Артур Конан Дојл је творац:

а) Досијеа икс б) Херкул Поароа в) Шерлока Холмса г) Џека Трбосјека

69. „Екце Хомо“ значи:

а) ево човјека б) луд човјек в) настран човјек г) себичан човјек

70. Осим америчког, постоји и:

а) кандаски долар б) јапански долар в) кинески долар г) аргентински долар

71. Пуноправно чланство у Европској унији посљедње су стекле:

а) Словачка и Чешка б) Словенија и Словачка в) Малта и Кипар г) Румунија и Бугарска

72. Босна и Херцеговина није чланица:

а) Међународног монетарног фонда б) Свјетске банке в) НАТО пакта г) Уједињених нација

73. Нелсон Мандела, добитник Нобелове награде за мир, био је предсједник:

а) Тибета б) Индије в) Зимбабвеа г) Јужноафричке републике

74. Земље Бенелукса чине:

а) Белгија и Луксембург б) Летонија, Литванија и Естонија в) Белгија, Луксембург и Холандија г) Белгија и Њемачка

75. Групу Г8 чине:

а) Г7 и Кина б) Г7 и Русија в) Г7 и Бразил г) Г7 и Саудијска Арабија

76. Нобелову награду из области екномске науке додјељује:

а) Централна банка Шкотске б) Централна банка Швајцарске в) Централна банка Шведске г) Централна банка Енглеске

77. Ко је алутруист?

а) несебичан човјек-човјекољубац б) болестан човјек в) себична особа г) прачовјек

64

78. Кроз који град пролази Гринички меридијан?

а) Мадрид б) Париз в) Лондон г) Глазгов

79. Којем континенту припада Рт добре наде?

а) Америка б) Африка в) Азија г) Аустралија

80. Канарска острва припадају:

а) Француској б) Португалу в) Мароку г) Шпанији

81. Која од наведених држава има најмање копнених сусједа?

а) Андора б) Линхештајн в) Португалија г) Луксембург

82. „Корпус деликти“ је:

а) предмет који доказује кривицу оптуженог б) пресуда в) сведочење кључног свједока г) ослобађање оптуженог

83. Припадници организованог покрета „Слободни зидари“ називају се:

а) лобисти б) масони в) елитисти г) ништа од наведеног

84. Протагонист је:

а) главна личност б) бијегунац в) штићеник г) заштитник

85. Колико има континената?

а) 5 б) 6 в) 7 г) 8

86. Шпанија преко Гибралтара гледа у:

а) Алжир б) Мароко в) Тунис г) Либију

87. Шта означавамо меридијанима:

а) географску дужину б) географску висину в) географску ширину г) географску дубину

65

88. Нaјвећа морска лука у Европи је град:

а) Марсеј б) Роттердам в) Амстердам г) Напуљ

89. Шта је природни прираштај?

а) однос наталитета и фертилитета б) однос наталитета и морталитета в) однос фертилитета и морталитета г) однос морталитета и наталитета

90. „Стари свијет“ је назив за сљедећа три континента:

а) Европа , Азија и Америка б) Азија, Африка и Америка в) Азија, Америка и Европа г) Европа , Азија и Африка

91. Јован Цвијић је најпознатији српски и балкански:

а) биолог б) географ в) хемичар г) историчар

92. Хаику је:

а) дуга јапанска пјесма б) кратка јапанска пјесма в) јапанска друштвена игра г) јапанска борилачка вјештина

93. Пулицерову награду добијају:

а) Књижевници б) Физичари в) Математичари г) Новинари

94. Сертификат је:

а) потврда б) извјештај в) тужба г) молба

95. Скраћеница С.О.С. дословно значи:

а) спасите наш брод б) у помоћ, тонемо в) спасите наше душе г) брод у опасности

96. Земљину путању око Сунца најбоље описује:

а) хипербола б) елипса в) кружница г) парабола

97. У којој држави се налази Монт Еверест, највиши врх на свијету (8848 метара)?

а) Непал б) Индија в) Кина г) Монголија

66

98. Која земља нема излаз на море?

а) Португал б) БиХ в) Мађарска г) Румунија

99. Монсун је вјетар који дува у:

а) Африци б) Јужној Азији в) Јужној Америци г) сјевером дијелу Сахаре

100. Мртво море је добило назив због:

а) изразито ниске температуре воде б) изразито високе темпаратуре воде в) изразито ниског салинитета г) изразито високог салинитета

101. „Град свјетлости“ је:

а) Париз б) Рим в) Сан Франциско г) Мадрид

102. Нобелова награда се додјељује од новца који је зарађен проналаском:

а) пенцилина б) барута в) атомске бомбе г) динамита

103. Који природни феномен се мјери Рихтеровом скалом:

а) торнадо б) цунами в) вулканске ерупције г) ништа од наведеног

104. Тибет је подручје централне Азије које је у саставу:

а) Индије б) Кине в) Јапана г) независна држава

105. Најмања независна држава на свијету је:

а) Сомалија б) Гана в) Ирска г) Ватикан

106. Tихом океану је дао име:

а) Кристофер Колумбо б) Васко де Гама в) Фердинанд Магелан г) Америго Веспући

67

107. Које године се одиграла Маричка битка?

а) 1359. године б) 1371. године в) 1368. године г) 1397. године

108. Гдје је био затворен Наполеон Бонапарта?

а) Корзика б) Сардинија в) Малта г) Света Хелена

109. Који је од наведених зидова изграђен 1961. године?

а) Берлински зид б) Кинески зид в) Зид плача г) Зид срама

110. Први митски летачи били су:

а) Ахил и Прометеј б) Парис и Херакло в) Дедал и Икар г) Јона и Аеро

111. Колико је СФРЈ имала република и покрајина?

а) 6 република и 1 покрајина б) 7 република и 1 покрајина в) 6 република и 2 покрајине г) 7 република и 2 покрајине

112. У ком граду се налази Европски парламент?

а) у Бриселу б) у Женеви в) у Стразбуру г) у Хагу

113. Највећа планета у сунчевом систему је:

а) Земља б) Плутон в) Марс г) Јупитер

114. Стари назив Београда је:

а) Бјелоград б) Сингидунум в) Титоград г) Бијели Град

115. Ко су биле зараћене стране у Стогодишњем рату?

а) Француска и Баварска б) Француска и Енглеска в) Енглеска и Норвешка г) Пруска и Аустрија

116. Ко је опловио Рт добре наде 1487/1488. године?

а) Фернандо Магелан б) Васко да Гама в) Бартоломео Дијаз г) Кристофер Колумбо

68

117. Други балкански рат започео је нападом:

а) Србије на Бугарску б) Бугарске на Србију в) Грчке на Бугарску г) Србије на Албанију

118. Царевине које су престале да постоје након Првог свјетског рата су:

а) Италијанска, Руска и Турска б) Угарска, Њемачка и Отоманска в) Аустро-Угарска, Њемачка, Руска и Турска г) Аустријска, Њемачка, Руска и Британска

119. Које године и у којем граду су основане Уједињене нације:

а) 1945, Сан Франциско б) 1947, Сан Франциско в) 1947, Њујорк г) 1939, Њујорк

120. Анексија Босне и Херцеговине извршена је од стране:

а) Аустро-Угарске, 1908. б) Аустро-Угарске, 1912. в) Турске, 1908. г) Њемачке, 1945.

121. Повод за почетак Првог свјетског рата је:

а) анексија Босне б) абдикција краља Петра в) атентат на Франца Фердинанта г) ништа од наведеног

122. Највећа грађевина на свијету, за коју се тврди да се види са Мјесеца, је:

а) Ајфелов торањ б) Кинески зид в) Римски Колосеум г) ништа од наведеног

123. Зачетник психанализе је:

а) Карл Јунг б) Сигмунд Фројд в) Ерих Фром г) нико од наведених

124. Претеча ОУН је организација основана 1919.г. и то под именом:

а) Друшто мира б) Друштво за очување мира в) Друштво народа г) Лига мира

125. Наполеон је коначно поражен битком код:

а) Соме б) Вердена в) Ватерлоа г) Пирамида

69

126. Уређење у виду паралментарне монархије први пут се јавља у:

а) Енглеској б) Холандији в) Шпанији г) Француској

127. „Начертаније“ је програм који је дефинисао српску:

а) спољну политику б) унутрашњу политику в) политику цијена г) политику образовања

128. Црква Санта Марија де ла Салуте налази се у:

а) Риму б) Фиренци в) Венецији г) Милану

129. Проналазач штампарске машине је:

а) Гутемберг б) Гетеборг в) Ројтер г) нико од наведених

130. Први писани законик на свијету је:

а) Душанов законик б) Закон Јована без земље в) Мојсијев закон г) Хамурабијев законик

131. Декларација о правима човјека и грађанина, прокламована у Француској, позната је и као декларација о:

а) једнакости, братству, миру б) миру, братству, слободи в) једнакости, братству, слободи г) братству, благостању и слободи

132. Како је Аљаска припала Сједињеним Америчким Државама:

а) САД је купиле од Русије б) освојиле су је САД у борби са Канадом в) договором Канаде, САД, Русије и Јапана у Лондону г) договором Канаде, САД, Русије и Јапана у Москви

133. Који је од наведених народа измислио компас:

а) Феничани б) Грци в) Кинези г) Јапанци

134. Први српски устанак трајао је у периоду:

а) од 1804 до1809 б) од 1804 до 1810 в) од 1804 до 1813 г) од 1804 до 1816

135. Први човјек је закорачио на Мјесец је:

а) Јуриј Гагарин б) Луј Амстронг в) Нил Амстронг г) Сергеј Мишкин

70

136. Тврдња која се не доказује је:

а) аксиом б) теорема в) теорија г) хипотеза

137. Иван IV Грозни је био:

а) руски писац б) руски цар в) руски краљ г) руски хуманиста

138. 1963. године убијен је амерички предсједник који се звао:

а) Абрахам Линколн б) Џорџ Вашингтон в) Џон Фицџералд Кенеди в) Теодор Рузвелт

139. Душан Силни је био:

а) српски кнез в) српски краљ б) српски краљ и први српски цар г) српски цар

140. Сјече кнезова је повод за:

а) Први српски устанак в) Први балкански рат б) Други српски устанак г) Други балкански рат

141. Јулски ултиматум је најтежи ултиматум упућен једној држави од стране друге државе и то:

а) Аустро-угарски ултиматум упућен Хрватској б) Србијански ултиматум упућен Аустро-угарској в) Аустро-угарски ултиматум упућен Србији г) Хрватски ултиматум упућен Аустро-угарској

142. Хипократову заклетву полажу:

а) правници б) љекари в) адвокати г) судије

143. Плитвичка језера се налазе у:

а) Србији б) Црној Гори в) Хрватској г) Словенији

144. Чувену слику „Сунцокрети“ насликао је:

а) Реноар б) Ван Гог в) Моне д) Дали

71

145. Индијски вођа који се путем ненасилне револуције изборио за независност звао се:

а) Раул Ганди б) Насер в) Махатма Ганди г) Нехру

146. Кандела је мјерна јединица за:

а) притисак б) снагу ерупције в) брзину звука г) свјетлосну јачину

147. Ознака за снагу у физици је:

а) P б) R в) S г) T

148. Милијардити дио јединице мјерења обиљежава се префиксом:

а) пико б) мили в) нано г) кило

149. Ампер је мјера за:

а) јачину светлости б) јачину електричне струје в) електрични отпор г) брзину

150. Црвена крвна зрнца се називају:

а) тромбоцити б) леукоцити в) еритроцити г) лимфоцити

151. Меланин представља:

а) пигмент б) врсту маховине в) једињење фосфора и кисеоника г) лијек

152. Еутаназија је скуп метода које:

а) изазивају смрт без патњи и болова б) продужавају живот биљака в) продужавају живот животиња г) се користе за лијечење рака коже

153. Дјело „Антигона“ написао је:

а) Шекспир б) Аристофан в) Софокле г) Херодот

154. Петрарка је Канцонијер посветио:

а) Марији Магдалени б) Госпођи Лаури в) Дулчинеји г) Госпођи Марији

72

155. Јосеф К. је лик из романа:

а) Процес б) Странац в) Злочин и казна г) Рат и мир

156. „Божанствену комедију“ написао је:

а) Гете б) Данте в) Шекспир г) Хомер

157. Главни јунак дјела „Јазавац пред судом“ је:

а) Давид Штрбац б) Данко Штрбац в) Јанко Штрбац г) Давид Шкондрић

158. Дјело „Господар прстенова“ написао је:

а) Толкин б) Хесе в) Шекспир г) Гете

159. „Бескрајни плави круг, у њему звијезда“, централни је симбол романа:

а) Деобе б) Сеобе в) На Дрини ћуприја г) Косово

160. Шта је декаденција?

а) период успона једне породице б) првобитна акумулација капитала код породице која ће постати богата и срећна в) опадање животних моћи код припадника старих, некада богатих породица г) десети дио неке величине

161. Најчувеније композиције Стевана Мокрањца називају се:

а) увеоци б) псалми в) цвијеће зла г) ништа од наведеног

162. Збирку новела Декамерон написао је:

а) Данте Алигијери б) Марин Држић в) Ђовани Бокачо г) Вилијам Шекспир

163. Раскољников је личност из дјела:

а) Лава Толстоја б) Фјодора Достојевског в) Максима Горког г) Александра Пушкина

164. Ежен де Растињак је личност из романа:

а) Узорана ледина б) Свјетлост у августу в) Чича Горио г) Ана Карењина

73

165. Мр. Хајд је алтер его:

а) доктора Франкенштајна б) доктора Џекила в) доктора Живага г) доктора Менгелеа

166. Камена успаванка је дјело:

а) Васка Попе б) Оскара Давича в) Стевана Раичковића г) Бранка Миљковића

167. Роман „Сто година самоће“ написао је:

а) Габријел Гарсија Маркез б) Пабло Неруда в) Ерих Марија Ремарк г) Пабло Коељо

168. „Башту сњезове боје“ написао је:

а) Бранко Ћопић б) Вук Караџић в) Иво Андрић г) Петар Кочић

169. Петар II Петровић Његош се прије замонашења звао:

а) Владе б) Раде в) Радо г) Владо

170. „Сунце се поново рађа“ написао је:

а) Херман Хесе б) Ернест Хемингвеј в) Шарл Бодлер г) Ноам Чомски

171. Избаци уљеза:

а) Стеван Раичковић б) Стеван Сремац в) Лаза лазаревић г) Стеван Мокрањац

172. Један од сљедећих израза је правилан, који?

а) не видећи б) незнајући в) не преведен г) не европљанин

173. Која је заједничка особина гласова Б и Г?

а) звучност б) безвучност в) имају исто место артикулације г) имају исти начин артикулације

174. Приповјетку „Све ће то народ позлатити“ написао је:

а) Бранко Ћопић б) Петар Кочић в) Лаза Лазаревић г) нико од наведених

175. Шекспиров јунак Хамлет био је:

а) дански краљевић б) њемачки краљевић в) енглески принц г) шкотски принц

74

176. Ћоркан је књижевни лик из дјела:

а) На дрини ћуприја б) Проклета авлија г) Јаблан г) Орлови рано лете

177. Камену успаванку написао је:

а) Бранко Радичевић а) Стеван Раичковић в) Јаков Игњатовић г) Стеван Сремац

178. Заокружити безвучне зубне сугласнике.

а) Т, С, Ц б) Д,3 в) Р, Л, Н г) Б, Г, Д

179. Ријеч „путешествије“ је:

а) архаизам б) варваризам в) романизам г) неологизам

180. Неправилан облик компаратива има придјев:

а) паметан б) лијеп в) добар г) храбар

181. Скраћеницу за ријеч „магистар“ пишемо као:

а) мр б) м.р в) мр. г) м.р.

182. Од понуђених глаголских облика одабрати нелични глаголски облик.

а) презент б) перфекат в) глаголски придјев трпни г) императив

183. Скраћенице за професор и доктор пишу се као:

а) проф. и др. б) проф и др в) проф. и др г) проф и др.

184. Ријечи у паровима: добро – зло, дати – узети зову се:

а) синоними б) хомоними в) антиподи г) антоними

185. Како гласи прво лице множине потенцијала од глагола „хтјети“?

а) будемо хтјели б) хоћемо в) бисмо хтели г) хтједосмо

75

186. То јест скраћено се пише као:

а) т. ј. б) тј в) то ј. г) тј.

187. И друго скраћено се пише као:

а) идр. б) идр в) и д.р. г) и др.

188. Генитив множине ријечи руководилац је:

а) руководиоца б) руководилаца в) руководилацима г) руководиоцима

189. Правилно је написати:

а) такозвани б) тако-звани в) тако звании г) ништа од наведеног

190. Ријечи супротних значења називају се:

а) антомини б) антоними в) хомоними г) хомомини

191. Описни, градивни и присвојни су најважније врсте:

а) придјева б) приједлога в) рјечица г) везника

192. Којем падежу одговарају питања „О коме?“ или „О чему?“?

а) номинатив б) генитив в) датив г) локатив

193. Најстарији облик књижевног стварања је:

а) лингвистика б) писмена књижевност в) усмена књижевност г) белетристика

194. Која од наведених дјела није написао Петар Петровић Његош?

а) Горски вијенац б) Луча Микрокозма в) Лажни цар Шћепан Маили г) Биједни људи

195. „Апсолутно блаженство“ у будизму је:

а) нирвана б) аватар в) рај г) хедонизам

76

196. Атрофија је:

а) тектонско помијерање земљишта б) стадијум у развоју примата в) закржљалост органа усљед слабије исхране г) додјељивање награде у одсуству награђеног

197. Први и најтипичнији предсједнички систем као облик државне власти установљен је у:

а) Сједињеним Америчким Државама б) Европи в) Кини г) Шпанским колонијама

198. Колијевка парламентарног система као облика државне власти је:

а) САД б) Аустроугарска в) Енглеска г) Персија

199. Двије најзначајније политичке странке у Енглеској су:

а) Демократска и Лабуристичка б) Демократска и Конзервативна в) Конзервативна и Лабуристичка г) Социјалдемократска и Козервативна

200. По Веберу социологија треба да буде:

а) идеолошки усмјерена наука б) вредоносно неутрална наука в) вредоносно усмјерена наука г) идеолошки неутрална наука

201. Предмет социологије је:

а) човјек б) веза између човјека и природе в) друштво и његове појаве г) ништа од наведеног

202. Социологија као наука настала је у:

а) 14. вијеку б) 16. Вијеку в) 19. вијеку г) 20. вијеку

203. Касте су:

а) отворене друштвене групе б) затворени слојеви друштва в) неполитичке организације г) отворени слојеви друштва

204. Три основна елемента која чине структуру сваке државе су:

а) територија, становништво, власт б) законодавна, извршна и судска власт в) устав, закони и власт г) територија, устав и закони

77

205. Термин „а приори“ значи:

а) почев од онога што слиједи б) почев од искуства в) почев од онога што претходи и условљава г) ништа од наведеног

206. Подзаконске акте доноси:

а) предсједник државе б) парламент в) суд г) извршно-политички, управни и локални самоуправни органи

207. Општи акти друштвених организација су:

а) статут, правилници, пословници и колективни уговори б) закони и правилници б) само уговори г) ништа од наведеног

208. Први писани устав у Европи био је:

а) њемачки устав б) енглески устав в) француски устав г) ни један од наведених

209. Закључак да би све земље свијета требале да имају устав донесен је:

а) Бонском конвенцијом 1815.године б) на Бечком конгресу 1815. године в) на Атинском конгресу 1828. године г) у Дохи 1895. године

210. Слободно изражена, разумна опредјељеност грађана основним вриједностима и принципима демократије је:

а) грађанска диспозиција б) грађанска посвећеност в) грађанска врлина г) ништа од наведеног

211. Шта од наведеног не спада у карактеристике цивилног друштва:

а) слободно изражавање интереса појединаца б) слободно изражавање религијских погледа на свијет в) промоција конкуренције међу појединцима г) зависност организација цивилног друштва од власти

78

212. Теорија и пракса ограничене владе до које доводи постојање устава и подјела власти назива се:

а) консензус б) кооперација в) конвенција г) конституционализам

213. Који од наведених политичких система спада у недемократске:

а) монархија б) комунизам в) фашизам г) све наведено

214. Највиши правни акт једне државе је:

а) закон б) устав в) уредба г) узанса

215. Принудна мјера којом се без накнаде одузима један дио или цијела имовина неког лица је:

а) конфискација б) узанса в) концесија г) анексија

216. У елементе правне норме не убраја се:

а) уредба б) прекршај в) диспозиција г) санкција

217. Медијатор је:

а) посредник б) средство масовне комуникације в) поданик г) лидер

218. Преамбула је:

а) члан правног акта б) закључни дио правног акта в) уводни дио правног акта г) подзаконски акт

219. Које начело не спада у начела државне организације:

а) начело хијерархије б) начело центро-периферне повезаности в) начело координације г) начело конзистентности

220. Хипотеза је:

а) претпоставка б) узрок в) ефекат г) циљ

79

221. Сматра се да постоје два историјска типа демократије:

а) формална и социјална б) политичка и стварна в) античка и модерна грађанска демократија г) римска и античка грађанска демократија

222. Шта од наведеног не спада у карактеристике демократског друштва:

а) суверинитет народа б) моћ није подијељена в) слобода избора г) социјални и економски плуаризам

223. Овлашћење одређеног броја бирача да предложи измјену устава или доношење закона назива се:

а) плебесцит б) референдум в) народна иницијатива г) парламентарни избори

224. Тврдња супротна општем и уобичајеном мишљењу назива се:

а) парадокс б) теза в) хипотеза г) антитеза

225. Право грађанина да бира је:

а) активно бирачко право б) пасивно бирачко право в) обавеза сваког грађанина г) ништа од наведеног

226. Аутократија је:

а) политички поредак б) основни облик сложене државе в) облик политичког система гдје диктатор изводи своју власт из воље народа г) ништа од наведеног

227. Подјела на три гране власти подразумијева подјелу на:

а) законодавну, извршну и правосудну б) државну, ентитетску и кантоналну в) предсједничку, премијерску и министарску г) свјетовну, духовну и атеистичку

80

228. Ограничена монархија представља такву врсту монархије у којој је монарх:

а) шеф државе али не и суверени државни орган б) суверени државни орган в) истовремено шеф државе и суверени државни орган г) законодавац

229. Посматрајући историјски развој уставне демократије, какав је био закључак Бечког конгреса (1815. године):

а) Европским земљама није потребна уставна демократија б) Све земље свијета треба да имају устав в) Само европске земље треба да имају устав г) Ништа од наведеног

230. Организације које настоје освојити власт путем избора називају се:

а) политичке странке б) удружења грађана в) невладине институције г) невладине организације

231. „Врлина грађанина и врлина доброг човјека није потпуно иста“, рекао је:

а) Аристотел б) Хегел в) Платон г) Кант

232. Шта од наведеног не спада у особине тзв. „јавног карактера“ грађанина:

а) спремност на компромис б) толерантност в) храброст г) поштовање закона

233. Амандман је:

а) члан закона б) подзаконски акт в) додатак закону г) тумачење закона

234. Деликт је:

а) штета б) недозвољена радња в) одговорност г) кривица

235. Правне норме су потпуне уколико садрже:

а) диспозицију, овлаштење и казну б) наредбу, циљ и хипотезу в) диспозицију, хипотезу и санкцију г) диспозицију и санкцију

81

236. Шта од наведеног спада у атрибуте правног лица:

а) назив или фирма б) сједиште в) држављанство г) све наведено

237. Процес успостављен законом по којем се странци преобраћају у грађане или држављане са истим правима и обавезама као и грађани рођени у тој земљи назива се:

а) национализација б) натурализација в) демократија г) ауторизација

238. Нецензурисано извјештавање о политичким догађајима и питањима је:

а) корисно за развој демократије б) штетно за развој демократије в) предуслов постојања апсолутне власти г) карактеристика апсолутне монархије

239. Ко је истицао идеју да људи имају неотуђива права самим тим што су људска бића:

а) Џејмс Медисон б) Томас Хобс в) Џон Локс г) Емануел Кант

240. Хрватска ће постати пуноправна чланица Европске Уније у:

а) јануару 2013 б) јуну 2013 в) јануару 2014 г) јуну 2014

241. У процесу Европских интеграција Србија има статус:

а) кандидата б) потенцијалног кандидата в) посматрача г) ништа од наведеног

242. Актуелни високи представник у Босни и Херцеговини је:

а) Педи Ешдаун б) Карл Билт в) Мирослав Лајчак г) Валентин Инцко

243. У Републици Српској постоји:

а) један јавни универзитет б) два јавна универзитета б) три јавна универзитета г) четири јавна универзитета

82

244. У Босни и Херцеговини постоје:

а) двије берзе хартија од вриједности б) три берзе хартија од вриједности в) четири берзе хартија од вриједности г) пет берзи хартија од вриједности

245. Радничка организација која заступа интересе радника на нивоу Републике Српске назива се:

а) Савез независних синдиката Републике Српске б) Савез самосталних синдиката Републике Српске в) Савез гранских синдиката Републике Српске г) ништа од наведеног

246. Привредна друштва се дијеле на:

а) друштва лица и друштва капитала б) акционарска и друштва са ограниченом одговорношћу в) ортачка и комадитна друштва г) акционарска и комадитна друштва

247. Профит представља разлику између:

а) цијене коштања и тржишне цијене б) тржишне цијене и цијене коштања в) тржишне цијене и фиксних трошкова г) ништа од наведеног

248. Обртна средства предузећа су:

а) машине и грађевински објекти б) предмети рада, недовршена производња и готови производи в) дугорочни финансијски пласмани г) дугорочна резервисања

249. Просјечни трошкови су:

а) трошкови по мјестима настанка б) природни трошкови в) трошкови по јединици производа или услуга г) индиректни трошкови

83

250. Патент је:

а) право кориштења лиценце б) власничка хартија од вриједности в) дужничка хартија од вриједности г) Документ о заштити проналаска

251. Грејс период је:

а) период до отпочињања отплате кредита б) укупан период отплате кредита в) период у коме се плаћа кредит в) ништа од наведеног

252. Новац у благајни је:

а) основно средство б) обртно средство в) натурално средство г) основни капитал

253. Шта је акција?

а) хартија од вриједности б) уплатница в) фактура г) налог за исплату

254. Шта од наведеног не спада у платне картице:

а) кредитне картице б) дебитне картице в) авалне картице г) унапријед плаћене картице

255. Joint Venture је енглески назив за:

а) трансферне цијене б) заједничко улагање в) мултинационалне компаније г) ништа од наведеног

256. Ликвидација предузећа је:

а) продаја предузећа б) стварање новог предузећа в) куповина предузећа г) престанак постојања предузећа

257. Инфлација је:

а) појава сталног раста цијена б) куповина нове опреме в) промјена привредног система г) убрзање технолошког поступка

258. Спољнотрговински дефицит је:

а) већи увоз од извоза б) царинска забрана в) већи извоз од увоза г) царинска повластица

84

259. Ревалвација је појава која подразумијева:

а) раст цијена у домаћој привреди б) пад цијена у домаћој привреди в) раст националног дохотка по становнику г) ништа од наведеног

260. Амортизација служи за:

а) надокнаду утрошеног сталног капитала б) надокнаду утрошеног оптицајног капитала в) надокнаду уложеног сталног капитала г) надокнаду утрошеног постојаног капитала

261. Слободна конкуренција је стање у коме:

а) постоји ограничен број купаца и продаваца б) постоје монополизовани производи в) постоји слободна покретљивост свих фактора производње г) не постоје баријере удруживања у разне облике монополских савеза

262. Произвођач остварује профит ако је:

а) тржишна цијена мања од цијене коштања б) цијена коштања већа од тржишне цијене в) тржишна цијена већа од цијене коштања г) тржишна цијена већа од уложеног капитала

263. Заокружите нетачно - акција, као хартија од вриједности, обезбјеђује свом власнику сљедећа права:

а) на дио добити б) на куповину нових акција в) на дио имовине у случају ликвидације г) на камату

264. Cash Flow је енглески назив за:

а) биланс стања б) биланс успјеха в) биланс готовинских токова г) порески биланс

265. У стању монопола постоји:

а) на стрaни понуде неколико продаваца, а на страни тражње само један купац б) на страни понуде мноштво продаваца, а на страни тражње само један купац в) на страни понуде само један продавац, а на страни тражње мноштво купаца г) на страни понуде мноштво продаваца и на страни тражње мноштво купаца

85

266. Друштвени производ per capita oзначава:

а) друштвени производ по запосленом раднику у привреди б) друштвени производ по незапосленом в) друштвени производ по становника г) ништа од наведеног

267. Тржишна цијена је:

а) просјечна цијена коштања б) просјечна цијена производње в) новчани израз тржишне вриједности робе г) највиша цијена коштања

268. Секундарном расподјелом одређује се:

а) колики ће дио припадајућег дохотка сваког предузећа ићи у личну потрошњу, а колики у акумулацију б) учешће предузећа и државе у друштвеном производу в) трговина на берзи г) ништа од наведеног

269. Цијена по којој се одређеног дана на берзи купују или продају вриједоносни папири назива се:

а) номинална вриједност б) књиговодствена вриједност в) курс в) валута

270. Разлика која постоји између лијеве и десне стране у систему књиговодствених рачуна назива се:

а) биланс стања б) актива в) пасива г) салдо

271. Приговор због неизвршења уговорених обавеза назива се:

а) тужба б) рекламација в) акредитација г) аконтација

272. Cost Benefit анализа је:

а) анализа оправданости улагања б) анализа готовинских токова в) анализа платног биланска земље г) анализа каматних стопаких

273. Поступак провјере финансијских извјештаја од стране стручних лица назива се:

а) тендер б) аукција в) стечај г) ревизија

86

274. Менаџмент је:

а) процес остварења циљева б) процес планирања, организовања, вођења и контроле в) процес интегрисања г) ништа од наведеног

275. Ваучер је:

а) сертификат б) вирман в) акредитив г) ништа од наведеног

276. Који од наведених међународних стандарда се односи на заштиту животне средине?

а) ISO 18000 б) ISO 9000 в) ISO 14000 г) ISO 26000

277. Који од наведених међународних стандарда се односи на систем управљања квалитетом:

а) ISO 18000 б) ISO 9000 в) ISO 14000 г) ISO 26000

278. Издаваоци обвезница се називају:

а) емитенти б) гаранти в) јемци г) шпекуланти

279. Специјална права вучења су:

а) врста новца који емитује Међународни монетарни фонд б) резервна свјетска валута в) новац којим се финансира дефицит платних биланса земаља чланица Међународног монетарног фонда д) све наведено

280. Аукција је:

а) јавна продаја робе путем лицитације б) облик преузимања предузећа в) повећање вриједности валуте г) смањење вриједности валуте

281. Накнада за услуге која је обрачуната у проценту од вриједности обављеног посла назива се:

а) камата б) аконтација в) провизија г) аванс

87

282. Вриједност робе на коју се обрачунава царина назива се:

а) царинска основица б) царинска тарифа в) царинско оптерећење г) све наведено

283. Изразом „конзумеризам“ означава се:

а) покрет за заштиту потошача а) покрет за помоћ потрошачима в) покрет за побољшање положаја крајњих потрошача г) ништа од наведеног

284. Скуп разних хартија од вриједности којима располаже једно лице назива се:

а) провизија б) лот в) портфолио г) проспект

285. Стечај је поступак престанка рада пословног субјекта због:

а) поништења уписа предузећа у судски регистар б) забране рада предузећа в) неспособности предузећа да извршава обавезе г) трансформације предузећа у други облик

286. Израз „невидљива рука тржишта“ означава:

а) учеснике на тржишту који се баве шпекулативним пословима б) интервенцију централне банке на тржишту в) однос закона понуде и потражње г) ништа од наведеног

287. Дивиденда је:

а) приход од акција б) ванредни приход в) приход од обвезница г) ништа од наведеног

288. Супститути су:

а) добра која могу замијенити једно друго у потрошњи б) добра која се морају заједно користити у потрошњи в) добра која на тржишту исто коштају г) ништа од наведеног

289. Анализа снага, слабости, прилика и пријетњи назива се:

а) SWAP анализа б) SWOT анализа в) SWIFT анализа г) SWAF анализа

88

290. Банка Федералних Резерви је централна банка:

а) Босне и Херцеговине б) Србије в) Велике Британије г) Сједињених Америчких Држава

291. У институционалне инвеститоре не спадају:

а) осигуравајућа друштва б) пензиони фондови в) домаћинства г) инвестициони фондови

292. Порез на добитак је:

а) директни б) индиректни в) ПДВ г) ништа од наведеног

293. За документ који је потписан а да претходно није попуњен (нпр. чек), каже се да је:

а) бланко б) неважећи в) неиспуњен г) апстрактан

294. GATT је скраћеница за:

а) Општи споразум о царинама и трговини б) Општи споразум о кредитирању и трговини в) Општи споразум о либерализацији трговине г) Општи споразум о таксама и трговини

295. GDP је енглеска скраћеница за:

а) главни домаћи производ б) бруто национални производ в) бруто домаћи производ г) бруто домаћи доходак

296. Сировине су:

а) средства за рад б) средства за производњу в) предмет рада г) основна средства за рад

297. Институција финансијског тржишта везана за тачно одређено мјесто на коме се тргује стандардизованим тржишним материјалом, по утврђеним правилима трговања, назива се:

а) банка б) инвестициони фонд в) берза г) кредитна организација

298. Дозвола којом држава неком субјекту даје право кориштења одређених ресурса у одређеном временском периоду назива се:

а) картел б) концесија в) квота г) клаузула

89

299. Износ новца које се даје или тражи унапријед, прије обављања одређеног посла, назива се:

а) ануитет б) рата в) аванс г) кредит

300. Када једна земља одобрава повластице у спољној трговини другој земљи најповољније што је до тада дала било којој другој земљи, назива се:

а) клаузула највећег повлаштења б) компаративна предност в) капитално-интензивна сарадња г) преференцијални третман

301. Износ новца који се исплаћује извршиоцу посла прије почетка извршења посла, назива се:

а) акумулација б) аконтација в) ануитет г) амортизација

302. Акциза је:

а) специјална врста додатног пореза б) специјална врста такси в) специјална врста рабата г)специјална врста марже

303. Билатерализам је:

а) специфичан споразум између државе и међународне организације б) специфичан и повлаштен начин сарадње између двије државе в) специфичан и повлаштен начин сарадње између већег броја земаља г) све наведено

304. Ембарго је:

а) врста забране б) врста дозволе в) врста сарадње г) врста трговине

305. Сива економија је скуп привредних активности које:

а) не обезбјеђују високу стопу раста б) су изричито забрањене и чије је обављање у вези са криминалним активностима в) обављају предузећа у области металске индустрије г) се обављају ван институционализованог привредног амбијента

306. Дилер је:

а) трговац који послује у своје име и за туђи рачун б) трговац који послује у своје име и за свој рачун в) посредник у спољној трговини г) посредник у берзанским пословима

90

307. Двострани финансијски извјештај који даје преглед активе и пасиве назива се:

а) биланс стања б) биланс успјеха в) порески биланс г) платни биланс

308. Двострани преглед прихода и расхода у одређеном временском периоду назива се:

а) биланс стања б) биланс успјеха в) порески биланс г) платни биланс

309. Назив који се уобичајено користи за угледне и потрошачима препознатљиве производе је:

а) трговачка марка б) бренд в) трговачки жиг г) робна марка

310. Вишак расхода у односу на приходе у буџету назива се:

а) буџетска равнотежа б) буџетски суфицит в) буџетски дефицит г) буџетско ограничење

311. Списак робе разврстане према уобичајеној међународној номенклатури и са одговарајућим стопама,назива се:

а) царинско оптерећење б) царинска основица в) царинска тарифа г) царинска листа

312. Према Закону о раду Републике Српске седмично радно вријеме износи:

а) 8 часова б) 20 часова в) 40 часова г) 50 часова

313. У нематеријалну имовину привредног друштва спада:

а) патенти б) лиценце в) know-how г) све наведено

314. Свака продаја робе у иностранству по цијенама које су ниже од нормалне производне цијене те робе назива се:

а) дампинг б) антидампинг в) манипулација г) шпекулација

315. Акционари су:

а) власници б) дужници в) повјериоци г) купци

91

316. Новчана средства уложена на рачун код банке или штедионице називају се:

а) аванс б) дивиденда в) депозит г) акумулација

317. Способност замјене једне валуте за другу је:

а) конвертибилност б) непромјењивост в) промјењивост г) ништа од наведеног

318. Производ, цијена, дистрибуција и промоција су елементи:

а) маркетинг микса б) промоционог микса в) менаџмент микса д) продајног микса

319. Основни циљ фискалних царина је:

а) попуњавање државног буџета б) заштита домаће привреде в) неутрализовање ефекта дампинга д) забрана увоза

320. Рабат је:

а) уплата унапријед б) поврат робе в) попуст у цијени робе г) стопа пореза

321. Скуп вриједности, обичаја, очекивања и традиције у предузећу назива се:

а) организациона клима б) организациона култура в) организационо понашање г) организациона структура

322. Селекција је:

а) процес привлачења запослених б) процес одабира запослених в) процес обуке запослених г) процес развоја запослени

323. Шта је конзорцијум:

а) договор б) заједница в) мала производна радионица г) архитектонско рјешење

324. Облици неплаћеног обраћања окружењу организације уз помоћ медија масовног комуницирања називају се:

а) привредна пропаганда б) односи са јавношћу (енгл. PR – Public Relation) в) маркетинг г) рекламирање

92

325. Дјело „Принципи политичке економије и опорезивања“ из 1827. године написао је:

а) Пол Самјуелсон б) Џон Мајнард Кејнс в) Адам Смит г) нико од наведених

326. Дјело „Истраживање природе и узрока богатства народа“ написао је:

а) Дејвид Рикардо б) Адам Смит в) Џон Стјуарт Мил г) Џон Мајнард Кејнс

327. VAT је енглеска скраћеница за:

а) порез на додату вриједност б) порез на добитак в) порез на доходак г) порез на ауторско дјело

328. Аутор теорије компаративних предности је:

а) Адам Смит б) Дејвид Рикардо в) Пол Самјуелсон г) Џон Мајнард Кејнс

329. Адам Смит је био присталица:

а) мјешања државе у привредне активности б) протекционизма в) либерализма г) ништа од наведенога

330. Износ којим се отплаћује кредит или зајам према плану отплате назива се:

а) ануитет б) аванс в) акредитив г) аквизиција

331. SMEs је енглеска скраћеница за:

а) мала и средња предузећа б) велика предузећа в) невладине организације г) приватно јавна партнерства

332. Средства предузећа посматрана у билансу стања према изворима, односно власништву, називају се:

а) актива б) пасива в) основна г) обртна

333. Порез који се обрачунава и наплаћује приликом сваког промета производа и услуга, а којима порески обвезник додаје одређену вриједност, назива се:

а) порез на доходак б) порез на додату вриједност в) порез на промет в) порез на примања

93

334. Stakeholders је енглеска ријеч за:

а) интересне групе привредног друштва б) земље фискалног раја в) мултинационалне компаније г) специјална права вучења

335. Ко спада у могуће изворе информација о радној успјешности запослених?

а) колеге б) клијенти в) менаџери г) све наведено

336. Реална каматна стопа је:

а) номинална каматна стопа минус стопа инфлације б) стопа инфлације минус номинална каматна стопа в) номинална каматна стопа плус стопа инфлације г) номинална каматна стопа помножена са стопом инфлације

337. Свака продаја робе у иностранству по цијенама које су ниже од нормалне производне цијене те робе назива се:

а) дампинг б) антидампинг в) манипулација г) шпекулација

338. Шта од наведеног спада у домен ванцаринске заштите:

а) квоте б) контигенти в) забране увоза г) све наведено

339. Посебна такса која се убире приликом увоза пољопривредних производа назива се:

а) квоте б)дампинг в) прелевман г) контингент

340. Институција Европске уније, чије чланове грађани бирају непосредно на изборима, је:

а) Европски савјет б) Европска комисија в) Савјет министара Европске уније г) Европски парламент

341. CEFTA је споразум о:

а) слободној трговини б) царинској унији в) јединственом тржишту г) заједничком тржишту

94

342. Буџет представља:

а) план улагања предузећа у току године б) прорачун државних прихода и расхода у току године в) вишак државних расхода над државним приходима г) системски преглед свих економских односа једне земље са иностранством

343. Аритметичка средина је:

а) мјера централне тенденције б) мјера дисперзије в) мјера варијабилитета г) ништа од наведеног

344. Модус је:

а) вриједност обиљежја која се налази у средини статистичке серије података б) вриједност обиљежја која се најчешће јавља у статистичкој серији података в) вриједност обиљежја за коју је 25% јединица скупа мање, а 75% јединица скупа веће од дате вриједности г) ништа од наведеног

345. Скуп тачака из простора је комплементаран ако...

а) припадају истој равни б) припадају истој правој в) су међусобно једнако удаљене г) припадају истој кружници

346. Отац и син пјешке одлазе на посао у исту фабрику. Отац тај пут прелази за 30, а син за 20 минута. Ако је син кренуо пет минута послије оца, кроз колико минута ће га стићи...

а) 5 б) 10 в) 15 г) 20

347. Цијена неке робе је повећана 10%, а затим снижена 10%. Ако је послије тога цијена 99КМ, колика је била првобитна цијена?

а) 99КМ б) 100КМ

в) 98КМ г) 101КМ

348. На колико начина се 5 дјечака и 3 дјевојчице могу распоредити у врсту тако да дјевојчице не стоје једна поред друге?

а) 1.460 б) 1.640 в) 14.400 г) 9.600

95

349. У 20 кг легуре бакра и олова налази се 60% бакра. Колико олова треба додати легури да би се у њој налазило 40% бакра?

а) 10 кг б) 8 кг в) 6 кг г) 4 кг

350. Израз има вриједност:

а) 0 б) 1

в) 5 г) 25

351. У кутији се налази 20 црвених, 15 плавих, 11 бијелих и 5 црних куглица. Који је најмањи број куглица које треба извући да би међу њима сигурно било 10 куглица исте боје?

а) 37 б) 28 в) 33 г) 20

352. Број π приближно износи...

а) 4.13 б) 4.31 в) 3.14 г) 3.41

353. Бацају се двије коцке са нумерисаним странама од 1 до 6. На колико начина може испасти укупан збир 8?

а) 6 б) 5 в) 4 г) 3

354. Рјешења једначине √ се налазе на интервалу:

а) (-18,-10) б) (-10,-5) в) (-5,2) г) (2,10)

355. Једначина √ има:

а) једно рјешење на (-5,4) б) два рјешења на (6,+∞)

в) два рјешења на (-5,4) г) једно рјешење на (6,+∞)

356. Ако се упрости израз √ √ добија се:

а) б) в) г)

357. Неки производ је коштао 20 КМ. Прво је поскупио 20%, па је након неког времена појефтинио 25%. Колика му је сада цијена?

а) 20 КМ б) 19 КМ в) 18 КМ г) 15 КМ

96

358. Укључујући и доњу, колико страна има четверострана пирамида?

а) 5 б) 3 в) 6 г) 4

359. Разлика троструког броја година које ће Дејан имати кроз три године и троструког броја година које је имао прије три године једнака је броју његових садашњих година. Колико сада Дејан има година:

а) 3 б) 6 в) 9 г) 18

360. Дат је низ бројева 1,4,16,64,.... Који је од наведених низова формиран по истом правилу...

а) 1,3,5,7,... б) 3,9,27,81,... в) 2,5,9,14,... г) 4,-4,4,16,...

361. Два дјечака имају мали чамац који може да прими само њих двојицу, или једну одраслу особу. Колико пута је чамац пловио од њихове до друге обале ријеке и обрнуто ако су превезли петорицу војника и остали на својој обали ?

а) 5 б) 10 в) 15 г) 20

362. Једна цијев напуни базен водом за 4 сата, док друга то исто уради за 12 сати. За колико времена ће се базен напунити водом ако се истовремено пуни са обе цијеви?

а) 8 сати б) 3 сата в) 5 сати г) 4 сата

363. У једном разреду има 23 ученика. Међу дјевојчицама из тог разреда не постоје двије које се свиђају истом броју дјечака из тог разреда. Колико највише има дјевојчица у том разреду?

а) 8 б) 11 в) 12 г) 15 364. У изразу , вриједности x и y су смањене и то свака од њих за

25%. Вриједност израза је:

а) смањена за од његове вриједности б) смањена за 75%

в) смањена за од његове вриједности г) смањена за 50%

97


а) 1/2 б) 2 в) 4 г) 1/4

366. Скуп рјешења неједначине је:

а) (-∞,-2) б) (-∞,-5/3) в) (-2,-5/3) г) (-5/3,+∞)

367. Одсјечак је дио круга:

а) ограничен тетивом и луком кружнице б) ограничен са два полупречника и луком кружнице в) дуж која спаја било које двије тачке на кружници г) све тачке које припадају кружници

368. Ако имамо m килограма слане воде са m% соли, колико килограма соли треба додати да се добије раствор од 2m% соли?

а) б)

в) г)

369. Скуп вриједности X које задовољавају неједнакост 3׀-x4>׀ састоји се од таквих X да је:

а) 49 б) 1

в) 1 49 г) 1 7

370. Коријен из минус један је:

а) реалан број б) имагинаран број в) ирационалан број г) бинаран број

371. Питагорина теорема гласи:

а) површина трокута једнака је половини збира катета б) хипотенуза је једнака збиру катета в) квадрат хипотенузе је једнак збиру квадрата катета г) квадрат хипотенузе је једнак збиру катета


а) 1/81 б) 1/3 в) 3 г) 81

98

373. Ако 10 људи ураде један посао за 6 дана, тада ће 15 људи урадити тај посао за:

а) 4 дана б) 3 дана в) 4.5 дана г) 3.5 дана

374. Тврдња која се не доказује је:

а) аксиом б) теорема в) теорија г) аргумент

375. У правоуглом троуглу једна катета је 8 cm, а друга је 2 cm краћа од хипотенузе. Површина тог троугла је:

а) 40 cm2 б) 60 cm2 в) 80 cm2 г) 48 cm2

376. Колико има пермутација елемената (А, Б, Ц, Д, Е) које на првом мјесту имају слово А?

а) 4 б) 16 в) 24 г) 25

377. Рјешења једначине √ се налазе на интервалу:

а) (-18,-10) б) (-10,-5) в) (-5,2) г) (2,10)

378. Ако је просјечна висина 23 студената 183 цм, а 44 студентице 169 цм, колика је просјечна висина свих студената?

а) 175 б) 176 в) 176.8 г) 173.8

379. Сва рјешења неједначине 1 2 11.25 0.64x x налазе се у интервалу:

а) (-10,+ ) б) (30,+ ) в) (50,+ ) г) (100,+ )

380. Једначина 57142 xxx :

а) има два реална позитивна рјешења б) има два реална рјешења од којих је само једно позитивно в) има само једно реално рјешење г) има четири реална позитивна рјешења

99

381. На фудбалском турниру учествује 8 екипа. Колико утакмица ће се одиграти ако свако треба да игра са сваким?

а) 24 б) 26 в) 56 г) 28

382. Ако се упрости израз √ √ добија се:

а) б) в) г)

383. Израз √ √ √

√ √ има вриједност:

а) 1 б) 2 в) 3 г) 4

384. Ако се израз упрости, онда је он једнак:

а) 1 б) 1

в) 2 г)

385. Ако се израз упрости, онда је он

једнак:

а) -1 б) -1/2 в) 2 г) -3

386. Колико се двоцифрених бројева може написати од цифара (2,3,4,5)?

а) 10 б) 16 в) 24 г) 18

387. За нумерисање броја страница неке књиге укупно је одштампано 2989 цифара. Колико страница има та књига?

а) 1021 б) 1022 в) 1023 г) 1024

388. Колика је просјечна брзина аутомобила који се креће од мјеста „А“ до мјеста „Б“ ако у једном смјеру иде брзином од 107 кm/h, а у повратку 99 кm/h?

а) 102.875 б) 106.5 в) 103 г) 105

100

389. Број рјешења једначине 2 1 4 6 0x x је:

а) једно б) два в) три г) бесконачно много

390. Колика је вјероватноћа да приликом бацања коцке (која је нумерисана бројевима од 1 до 6) добијемо број мањи од 3?

а) 1/4 б) 1/2 в) 2/6 г) 4/6

391. Сва рјешења једначине xxx 365812163 припадају

интервалу:

а) (-1,1) б) (1,3) в) (3,5) г) (5,7)

392. Бацају се истовремено два новчића. Одредити вјероватноћу да се не појави писмо?

а) 1/4 б) 1/2 в) 2/6 г) 3/4

393. Збир свих рјешења једначине 132 2 xxx је:

а) -1 б) 2 в) 3 г) 5

394. Радник НН је у претходном мјесецу примио плату у износу од 1100 КМ, што је мање од плате у текућем мјесецу за 20%. Колика је плата у текућем мјесецу?

а) 1400 б) 1356 в) 1320 г) 1375

395. Рјешење једначине 4503432 21 xx припада интервалу:

а) (-5,0) б) (0,5) в) (5,10) г) (10,15)

396. На колико начина можемо 8 различитих играчих карата раздијелити на 4 играча, свакоме по 2 карте? а) 2520 б) 1500 в) 1560 г) 2600

101

397. На правцу п истакнуто је 9 тачака, а на правцу р који је с њим паралелан 7 тачака. Колико има трокута којима су те тачке врхови? а) 401 б) 441 в) 504 г) 454

398. Продајна цијена производа А у једној години повећала се два пута по четвртину претходне цијене и на крају године износила 22500 КМ. Колика је била првобитна цијена производа? а) 14400 б) 15000 в) 15600 г) 16000

399. Колико се различитих жељезничких композиција може саставити од локомотиве, 3 једнака путничка и 3 једнака теретна вагона (с тим да локомотива увијек иде на чело композиције)? а) 63 б) 36 в) 20 г) 3!

400. Колика је вјероватноћа да приликом извлачења двије карте, из шпила од 52 карте, извучемо даму и први и други пут, ако карту не враћамо назад?

а) 4/52 б) 3/51 в) 12/2652 г) 0,0059

102

ПРИМЈЕРИ ТЕСТОВА СА ПРОШЛОГОДИШЊЕГ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

Група 1

1. Главни град Либије је: а) Бенгази б) Техеран в) Триполи г) Тбилиси

2. Евро је званична валута у: а) Швајцарској б) Норвешкој в) Холандији г) свим наведеним земљама

3. Друштвени производ је већи од националног дохотка за износ: а) пренијете вриједности б) акумулације в) предмета рада г) амортизације

4. Израз 2281 има вриједност:

а) 1/81 б) 1/3 в) 3 г) 81

5. Медијатор је: а) посредник б) средство масовне комуникације в) поданик г) лидер

6. Шта од наведеног не спада у иновације у радном времену: а) флексибилно радно вријеме б) телекомуницирање в) скраћена радна седмица г) аутсорсинг (outsourcing, енгл.)

7. Колика је вјероватноћа да код једног бацања коцке неће пасти број 1? а) 5/6 б) 1/6 в) (1/6)6 г) 50%

8. Контингент је: а) посебна такса која се убире приликом увоза пољопривредних производа б) посебна такса која се убире приликом увоза техничких производа в) посебна такса која се убире приликом увоза лијекова г) ништа од наведеног

103

9. У зависности од континуитета производње, серијска и масовна

производња могу бити: а) континуирана и дисконтинуирана производња б) линијска и смакнута производња в) појединачна и аутоматска г) континуирана и смакнута производња

10. Дјело „Тврђава“ написао је: а) Меша Селимовић б) Добрица Ћосић в) Иво Андрић г) Петар Кочић

11. Рјешење једначине 9

217

4

79 xx

x

налази се на интервалу:

а) (-2,0) б) (0,2) в) (2,4) г) (5,9)

12. Вријеме трајања обрта капитала се рачуна према формули: а) година дана/број обртаја капитала б) број обртаја капитала/година дана в) број обртаја капитала x година дана г) ништа од наведеног

13. Регулаторна парцела је: а) парцела са најбољим квалитетом земљишта б) најлошија парцела в) парцела просјечног квалитета земљишта г) ништа од наведеног

14. Облик интеракције под којим се подразумијева сарадња између особа и друштвених група јесте: а) асимилација б) кооперација в) компетиција г) акомодација

15. Акциза је: а) специјална врста додатног пореза б) специјална врста такси в) специјална врста рабата г)специјална врста марже

16. У основна средства у облику ствари спадају: а) грађевински објекти и патенти б) опрема и земљиште в) патенти и опрема г) земљиште и лиценце

104

17. Хосни Мубарак је био предсједник: а) Египта б) Марока в) Туниса г) Либије

18. Користећи слова азбуке колико можемо написати ријечи од 4 слова, ако оне садрже 3 различита самогласника и слово М на првом мјесту? а) 60 б) 170 в) 300 г) 255

19. Четири основна инструмента маркетинг микса су: а) планирање, организовање, контрола и промоција б) производ, цијена, услуге и промоција в) производ, цијена, канали продаје и промоција г) производ, цијена, контрола и координација

20. Хартија од вриједности која обезбјеђује унапријед утврђен и гарантован приход је: а) обвезница б) акција в) девизе г) ништа од наведеног

105

Група 2

1. Процес концентрације капитала подразумјева:

а) континуиран процес претварања вишка вриједности у капитал б) удруживање капитала појединачних капиталиста в) континуиран процес претварања вишка вриједности у капитал и удруживање капитала појединачних капиталиста г) ништа од наведеног

2. Склоност подвргавања правилима и облицима понашања групе којој се припада јесте:

а) ксенофобија б) мизогинија в) конформизам г) грегаризам

3. Рјешење једначине 193

133

4

34

xx налази се на интервалу:

а) (-5,-1) б) (-1,1) в) (1,5) г) (5,9)

4. Име Моамера ел-Гадафија везујемо за немире у:

а) Тунису б) Либији в) Египту г) Бахреину

5. Девизни курсеви који подразумјевају пренос домаће и стране валуте у уобичајеном року од 48 часова називају се:

а) промптни девизни курсеви б) термински девизни курсеви в) шпекулативни девизни курсеви г) хеџ девизни курсеви

6. Рабат је:

а) уплата унапријед б) поврат робе г) попуст у цијени робе г) стопа пореза

7. Преамбула је:

а) члан правног акта б) закључни дио правног акта в) уводни дио правног акта г) подзаконски акт

8. У Стразбуру је сједиште:

а) Европског парламента б) Европске комисије в) Европске централне банке г) ништа од наведеног

106

9. Друштвени бруто производ је већи од националног дохотка за износ:

а) амортизације и акумулације б) акумулације и текућег рада в) амортизације и предметa рада г) ништа од наведеног

10. Повећањем продуктивности рада обим производње у јединици времена:

а) остаје на истом нивоу б) повећава се в) смањује се г) ништа од наведеног

11. Дјело „Знакови поред пута“ написао је:

а) Добрица Ћосић б) Иво Андрић в) Меша Селимовић г) Петар Кочић

12. Израз 22

1

16

1

има вриједност:

а) ½ б) 2 в) 4 г) 1/4

13. Издаваоци обвезница се називају:

а) емитенти б) гаранти в) јемци г) шпекуланти

14. Неки се скуп састоји од n различитих елемената. Ако том скупу додамо један елемент, онда ће број његових пермутација без понављања бити шест пута већи. Колики је n?

a) 5 б) 6 в) 7 г) 8

15. У основна средства у облику права спадају:

а) дугогодишњи засади и патенти б) опрема и лиценце в) земљиште и основно стадо г) патенти и оснивачка улагања

16. Предмет проучавања монетарне економије, тј. монетарних финансија чине:

а) монетарни системи и јавне финансије б) монетарна и фискална политика в) монетарни системи и монетарна политика г) ништа од наведеног

17. Мароко се налази:

а) у сјеверној Африци б) у централној Африци в) на Блиском Истоку г) на Средњем Истоку

107

18. Акције су:

а) дужничке хартије од вриједности б) ретрозивне царине в) комерцијални записи г) ништа од наведеног

19. Шта од наведеног не спада у принципе децентрализације управљања:

а) прецизно дефинисање улоге топ-менаџмента б) успостављање склада између централизације и децентрализације в) прецизно дефинисање надлежности организационих јединица г) дефинисање визије, мисије и стратешких циљеви предузећа

20. Коцка се баца два пута. Колика је вјероватноћа да ће у оба бацања бити или збир 5 или производ 6?

а) 1/6 б) 5/36 в) 1/9 г) 2/3

108

Група 3

1. Групе које обављају дјелимичне друштвене процесе и дјелатности су:

а) глобалне групе б) макро групе в) парцијалне групе г) тоталне групе

2. Шта од наведеног не спада у краткорочне активне банкарске послове:

а) есконтни кредит б) ломбардни кредит в) рамбусни кредит г) хипотекарни кредит

3. Рјешења једначине 2

1

23

51

xxx се налазе на интервалу:

а) (-10,-5) б) (-3, 8) в) (10,14) г) (18,+∞)

4. Рентабилност пословања предузећа се мјери односом:

а) укупних прихода и укупних трошкова б) нето профита и укупних трошкова в) добити и суме ангажовних средстава г) текућих средстава и текућих обавеза

5. Кутија садржи 12 тениских лоптица, од којих су двије с грешком. Извадимо ли случајан узорак од 5 лоптица, вјероватноћа да он садржи тачно једну лоптицу с грешком износи приближно:

а) 26.51% б) 32.49% в) 61.03% г) 53.03%

6. Премијер Србије је:

а) Борис Тадић б) Мирко Цветковић в) Божидар Ђелић г) Млађен Динкић

7. Раст обима производње довешће до:

а) смањења просјечних фиксних трошкова б) смањења укупних фиксних трошкова в) смањења укупних варијабилних трошкова г) ништа од наведеног

8. Амандман је:

а) члан закона б) подзаконски акт в) додатак закону г) тумачење закона

9. Које од наведених дјела није написао Фјодор М. Достојевски:

а) Злочин и казна б) Идиот в) Браћа Карамазови г) Рат и мир

10. Алжир се налази:

а) у сјеверној Африци б) у централној Африци в) на Блиском Истоку г) на Средњем Истоку

109

11. У обртна средства спада:

а) грађевински објекти б) опрема в) потраживање од купаца г) патенти

12. Сједиште ОПЕК-а је у:

а) Паризу б) Лондону в) Берлину г) Бечу

13. Вриједносну структуру друштвеног бруто производа чине:

а) материјални трошкови и амортизација б) лична потрошња и акумулација в) пренијета и новостворена вриједност г) ништа од наведеног

14. Ако се израз 4

6 3 94

3 6 9

aa упрости, онда је он једнак:

а) a12 б) a9 в) a8 г) a4

15. Најамнина од времена се рачуна према формули: а) дневна вриједност радне снаге/радни дан б) радни дан/дневна вриједност радне снаге в) радни дан*дневна вриједност радне снаге г) дневна вриједност радне снаге+радни дан

16. Билатерализам је: а) специфичан споразум између државе и међународне организације б) специфичан и повлаштен начин сарадње између двије државе в) специфичан и повлаштен начин сарадње између већег броја земаља г) све наведено

17. Акционарско друштво спада у: а) друштво лица б) друштво капитала г) јавно предузеће г) ништа од наведеног

18. Количина новца у оптицају рачуна се по формули: а) сума робних цијена*(број обртаја новца/инфлација) б) сума робних цијена*(дефлација/инфлација) в) инфлација*(дефлација/број обртаја новца) г) ништа од наведеног

19. Обвезнице су: а) власничке хартије од вриједности б) конерцијални записи в) фискалне царине г) ништа од наведеног

20. Колико има троцифрених бројева?

а) 9000 б) 900 в) 899 г) 103

110

Група 4

1. Најамнина од комада рачуна се према формули: а) најамнина од времена/радни дан б) најамнина од времена/количина произведене робе в) радни дан/најамнина од времена г) радни дан*најамнина од времена

2. Култура која представља отпор и протест према владајућој или доминантној култури јесте: а) акултурација б) поткултура в) контракултура г) акултура

3. Приликом подјеле пословних јединица на профитне центре, инвестиционе центре, центре трошкова и центре прихода кориштен је критеријум: а) самосталности б) профитабилности в) рентабилности г) ликвидности

4. Рјешење једначине

xxx

3

77

7

33 налази се на интервалу:

а) (-20,-2) б) (-2,20) в) (20,40) г) (40,+∞)

5. Квота је: а) посебна такса која се убире приликом увоза медицинских помагала б) посебна такса која се убире приликом увоза техничких производа в) посебна такса која се убире приликом увоза дрвних прерађевина г) ништа од наведеног

6. Колико се различитих жељезничких композиција може саставити од локомотиве, 3 једнака путничка и 3 једнака теретна вагона (с тим да локомотива увијек иде на чело композиције)? а) 63 б) 36 в) 20 г) 3!

7. Актуелни премијер Русије је: а) Путин б) Медведев в) Јелцин г) Лукашенко

8. У средства посебних намена спадају: а) средства заједничке потрошње б) лиценце в) дугогодишњи засади г) шуме

9. Деликт је: а) штета б) недозвољена радња в) одговорност г) кривица

10. Које од наведених дјела није написао Лав Н. Толстој: а) Рат и Мир б) Хаџи Мурат в) Ана Карењина г) Браћа Карамазови

111

11. Шта од наведеног не спада у дугорочне активне банкарске послове: а) стамбени кредит б) ломбардни кредит в) инвестициони кредит г) хипотекарни кредит

12. Сједиште Свјетске банке је у: а) Њујорку б) Вашингтону в) Лондону г) Бриселу

13. Натуралну структуру друштвеног бруто производа чине: а) средства за рад и предмети рада б) пренијета и новостворена вриједност в) производна и потрошна добра г) ништа од наведеног

14. Израз 5log125log25log2 има вриједност:

а) 0 б) 1 в) 5 г) 25

15. Свака хартија од вриједности мора да испуни два услова: а) да садржи одређено право и да је способна за промет б) да је способна за куповину и продају в) да садржи права и обавезе, а да није способна за промет г) ништа од наведеног

16. Ембарго је: а) врста забране б) врста дозволе в) врста сарадње г) врста трговине

17. Стечај је поступак престанка рада предузећа због: а) поништења уписа предузећа у судски регистар б) забране рада предузећа в) неспособности предузећа да извршава обавезе г) трансформације предузећа у други облик

18. Каталонија је покрајина у: а) Португалу б) Аргентини в) Шпанији г) Мексику

19. Новчану масу (М) чине: а) депозитни новац или депозити по виђењу и готов новац б) орочени депозити и папирне новчанице в) папирне и коване новчанице г) коване новчанице и орочени депозити

20. Малопродајна цијена једног килограма кафе мијењала се у одређеној години на сљедећи начин: најприје се цијена повећала 15%, затим се смањила за 15% и коначно смањила за још 15% у односу на претходну малопродајну цијену и сада износи 12 КМ за 1 кг. Укупно смањење цијене у тој години било је приближно: а) 1.8 KM б) 2.643 KM в) 2.44 KM г) 2.0 KM

Documents

Print - Ekonomski Fakultet Banja Luka - Upis Studenata Na Drugi Ciklus Studija