1

O Одабрана дела

32

Београд2010.

УредникПредраг Марковић

OпремаДушан Шевић

Жivana Vojinovi}

PrincezaAnka

(Ски ца за пор трет Ане Обреновић,

пр ве спи са те љи це об но вље не Ср би је)

Ан ка: Обре но ви ћи, кад су ја ки као што је по кој нистриц Ми лош био, узи ма ју све што им се хо ће и са ти ру свеоко се бе. Увек сам осе ћа ла да сам се ја ви ше на сво га стри -ца но на свог оца да ла. И, ево, по гле дај те: од нас пет се -ста ра, пет кће ри Је вре ма Обре но ви ћа, са мо сам ја јо штеу жи во ту. А са мо сам ја, ме ђу сви ма њи ма, та ко ди вља и не -по кор на би ла…У де тињ ству сам че сто, од же на ко је су уна шем до му ра ди ле, слу ша ла да гром у ко при ву не уда ра.Још он да сам же ле ла да, у се би, као ко при ва бу дем а, преддру ги ма, ми ри сну ру жу пред ста вљам…

„Же зло“, Све тла на Вел мар-Јан ко вић

5

© „Стубови културе“

4

На корицама

СР БИ ЈА ПРЕ ДВЕ СТА ГО ДИ НА

Ср би ја је 1813. го ди не би ла уга ше на.1 На се ља су би -ла пу ста, ста нов ни штво пре бе гло у Аустри ју, по бе гло у шу -му, про да то у ро бље или „мет ну то под мач“. Те, и сле де ће двего ди не, ха ра ла је и ку га, а 1816. и 1817. очај су уве ћа ле не -ро ди ца и глад.

За пу сте ли су Бе о град и По же га, Ва ље во је пред Ко -чи ну кра ји ну има ло 23 џа ми је, 3.000 тур ских и 200 хри -шћан ских до мо ва, а у Пр вом српском устан ку из го ре ли суУжи це,2 Ја го ди на, По жа ре вац, Ка ра но вац.3 И Ша бац је же -сто ко стра дао.

Ср би ја је из гле да ла као да је пре ко све та, а не у Евро -пи. Би ла је там ни ви ла јет, сва пре кри ве на гу стом шу мом.Про та Ма те ја Не на до вић је за бе ле жио да „ни пе шак ни кудпро ћи не мо же, а то ли ко ња ник“.

У де тињ ству Си ја тел не4 Го спо дич не Ане Обре но вић,и зве ри и пти це гра бљи ви це би ле су стал на опа сност. Билесу то ли ка на паст да је кнез Ми лош 80 да на пре ње ног ро ђе -ња, 1. де цем бра 1820. го ди не, за по ве дио „да сва ко се ло, безиз го во ра, уби је по јед ног кур ја ка и ко жу ње му на ви ђе ње по -ша ље“. Њен стриц Јо ван, од 28. фе бру а ра до 15. мар та 1821,за Руд нич ку на хи ју, по слао је: јед ног ди вљег ве пра, 7.180пти ца, 7.500 птич јих гла ва, 14 кур јач ких но жи ца, 10 ли си цаи 8.730 пти ца!

Је дан од пр вих Фран цу за ко ји је до шао у но во о сло -бо ђе ну Ср би ју био је Ал фонс Ро а је, ко ји је у ав гу сту 1830.го ди не по хо дио кне за Ми ло ша и бе о град ског па шу Ху се и -на Мо ла ха. Три го ди не ка сни је, при по врат ку из Све те зе -мље, по стој би не про ро ка и Бо го чо ве ка, сти гао је ве ли ки Ал -фонс де Ла мар тин.5 Пу них шест да на је по зна ти фран цу скипе сник ро ман ти зма, члан Ака де ми је и по ли ти чар, про ла зио

7

Буј не при ро де, же сто ке на ра ви, нео б у зда на, ди вљаи не по кор на, Ана Обре но вић је ди на је од се дам кће риго спо да ра Је вре ма ко ја је по жи ве ла.

Ро ђе на је 20. мар та 1821. го ди не у Шап цу. На о чи тана мај ку То ма ни ју, ћер ку вој во де Ан те Бо ги ће ви ћа, из о -бра же на на оца, а оштро ум на на стри ца Ми ло ша Обре -но ви ћа, го спо да ра Ср би је.

Су ђа је јој на ро ђе њу од ре ди ле ле по де тињ ство, уз бу -дљи ву мла дост, бо гат жи вот и тра ги чан крај.

Би ла је пра ва ша бач ка прин це за и пр ва да ма Бе о гра -да.

Па же на и ма же на, па мет на и обра зо ва на, у мно гоче му била је пр ва у Србији: пр ва Срп ки ња ко ја је спа ва -ла у кре ве ту, у вре ме ка да га ни кнез Ми лош ни је имао,пр ва ко ја је има ла кућног учи те ља, чак и за кла вир и ги -та ру, пр ва je во ди ла днев ник и зна ла је зи ке, a са не мач -ког и књи гу пре во да об ја ви ла.

Сма тра ли су је „ди ком Ро да“, пи са ли јој сти хо ве и сус хи ће њем је на зи ва ли „ка ме ном дје вом“ и „ру жом одИс то ка“, „љу би тел ни цом му за и књи же ства“, „Илир ки -њом из Ср би је“.

Во ле ли је и мо ли ли се за њу, а умр ла је као нај о мра -же ни ја ме ђу Обре но ви ћи ма! На Ко шут ња ку је уби је на29. ма ја 1868, у 47. го ди ни.

По ги ну ла је на сто је ћи да за шти ти у на ро ду оми ље -ног, гор дог и ја ког, а пред же на ма сла бог кне за Ми ха и -ла, свога бра та од стри ца, са ко јим се у де тињ ству игра -ла и за ко га је хте ла да уда сво ју ћер ку Ка та ри ну.

(O fallacem hominum spem! – О, ка ко је вар љи ва људ -ска на да!)

Грех је пла тила соп стве ним жи во том, али и нај те -жом осу дом – за бо ра вом.

Над ње ним гро бом, као над гро бом ца ри це Ма ри јеТе ре зи је, тре ба ло би да пи ше: Sexi femina, ingenio vir –Же на по ро ђе њу, а чо век по ду ху.

Над ње ним име ном, altum silentium – ду бо ка (гроб -на) ти ши на.

6

1 „Наш на род ни жи вот 3“, Ти хо мир Ђор ђе вић.2 Го то во це ло је из го ре ло 1805. го ди не, па је 1843. чи та ве ули це има ло „пре о бра ће -не у воћ ња ке“.3 Кра ље во.4 Све тле, по ро ђе њу, по ре клом5 Алфонс де Ламартин (1790-1869), француски песник и државник, познат по књизистихова „Песничке медитације“, којом је постао кључна фигура романтизма уФранцуској. Аутор је и романа и историјских дела.

у „ну жди и че тво ра могу напоредо јед на по крај дру гихпроћи“.

Ни по сле осло бо ђе ња од Ту ра ка у Ср би ји ни је биооби чај да се пу ту је ко ли ма. Ко њи су са мо ја ха ни, а ства ри ко -је ни су мо гле да се но се то ва ре не су у во луј ска ко ла. Пре маза пи су Ти хо ми ра Ђор ђе ви ћа,7 упра во та ко су пу то ва ле и„ве ли ке го спо ђе као што су кне ги ња Љу би ца у Кра гу јев цуи го спо ђа То ма ни ја Је врема Обре но ви ћа у Шап цу“.

Под Ми ло шем, Бе о град, Кра гу је вац и дру ге ва ро шибр зо по чи њу да на пре ду ју. По ста ју сре ди шта тр го ви не и за -нат ства, са ва ша ри ма и пи ја ца ма на ко ји ма се ља ци про да јусво је про из во де и ку пу ју со, зеј тин, па мук, че шље ве. Уло же -ни ка пи тал ви ше стру ко им се вра ћао.

Карл Па цел у сво јој књи зи „По гле ди на Кне же ви нуСр би ју“, ме ђу тим, за на пре дак срп ских ва ро ши оп ту жу је„чи фут ски дух“. Тр го вац би ти зна чи, „са ма ло нов ца штоку пи ти што је мо гу ће јеф ти ни је, па то ил’ ова ко ил’ она кошто је мо гу ће ску пље про да ти и та ко у нај кра ћем вре ме нушто је мо гу ће ви ше нов ца до би ти“. Ви део је Па цел у Кра гу -јев цу се ља ка ко ји је на јед ном кра ју ку пио ка мен со ли, пага смр вио и на ма ло про да вао, а „та ко је и у Шап цу тај чи -фут ски дух овла дао, да се ни је дан Чи ву тин у ње му скра си -ти не мо же при свем том“.

Би ло ка ко би ло, Ша бац бр зо по ста је ве о ма ле па ва -рош, а ње го ви успе шни тр гов ци пре ко Клен ка и Ми тро ви -це по чи њу да из во зе сви ње, ши шар ке, жи то и шљи ве. О то -ме све до чи пи смо ко је је 10. сеп тем бра 1816. го ди не Сте ванЖивко вић Те ле мак из За са ви це по слао Ву ку Ка ра џи ћу уБеч:

Не тре ба ти ви ше од 500 гро ша па да отво риш уко јој ти дра го ка са би, се лу или па лан ки ду ћан, па дажи виш. Ако ли пак во лиш и ме ха не ма ло др жа ти, ра -ки је др жа ти и про че, то ти ни ко не бра ни. Та ко вим на -чи ном мо жеш жи ве ти, а дру гим не мо жеш. Ша бац сена ба и ру на чи нио да ти око има шта гле да ти. Наш сеОб рад по мо гао про да ју ћи ра ки ју, сад да му за гле дашу тор бу. И Амиџа се спре ма то чи ни ти ка ко ку ћу до -вр ши. А ти си оти шао у тај ве ли ки Беч да дан гу биш.

9

кроз „оке ан српских шу ма“, као кроз пра шу ме Се вер не Аме -ри ке. По здра вљан ус пут пе смом срп ске мла де жи, на и ла з-ио је с вре ме на на вре ме на по ши ре про план ке из ко јих су сеуз ди за ли ви со ки ја бла но ви и ми на ре ти, за пи сао је.

Осам го ди на по сле Ла мар тина, кроз срп ску зе мљу ињен шум ски оке ан про шао је еко но миста и члан Ака де ми -је мо рал них и по ли тич ких на у ка, Адолф Блан ки. Као шу -му, та да шњу Ср би ју ви де ли су и аустриј ски кон зул Ни ко лаФи ли по вић, фран цу ски ди пло ма та Беа-ле-Конт и ен гле скикон зул Џорџ Лојд Хо џес.

Упра во та ко у „Хај дук Стан ку“ Ма чву при ка зу је књи -жев ник Јан ко Ве се ли но вић: „Ме сто њи ва и па шња ка, бе шету гу ста шу ма. Храст до хра ста, грм до гр ма, а че сте та ко гу -сте да ни си мо гао гу ју за реп из ву ћи.“

Ве ли ка ма чван ска шу ма зва ла се Ки тог и про сти ра ласе од Дри не па го то во до Шап ца. Ту су пре сре та не и раз би -ја не и по ве ће тур ске вој ске, а про та Ни ко ла Сми ља нић тује 13. ав гу ста 1806. до че као пре ко 1.000 Ту ра ка и раз био ихта ко да ни су јед ни за дру ге зна ли, од се као 153 гла ве, убио200 ко ња и ухва тио 300, те отео све што су но си ли сво је и го -ни ли ту ђе.6 Тур ки ње су кле ле зе ле ни Ки тог, а Ма чва ни супре сто го ди на го во ри ли: „Где пре ни си мо гао зми ју за репиз ву ћи, да нас мо жеш те ра ти ин тов.“

По чет ком XIX ве ка Ма чва је би ла нај ве ћа срп ска рав -ни ца, а пу те ви у Ср би ји би ли су та кви да се пу то ва ло са мопе ши це или на ко њу. До Бе о гра да се мо гло са мо из два прав -ца: уз Са ву пре ко Шап ца па пре ко Ма чве на Дри ну, и уз Дри -ну до Звор ни ка, од но сно од Бе о гра да на Гроц ку, Ја го ди ну иЋу при ју до Ни ша. Због то га је кнез Ми лош на ре дио из град -њу пу те ва. На ред бе су из да ва ле и на род не ста ре ши не, а осо -би то го спо дар Је врем.

У све му на пред ни Јеврем, најмлађи Обре но вић, какосведочи Јоаким Вујић, у ша бач кој и ва љев ској на хи ји по -пра вљао је ста ре путеве и „рашчистио и раскрчио путевепо шу ма ма, осам клаф те ри ши ро ке“. По ди зао је ћу при јепре ко ре ка и по то ка, па где ра ни је ни чо век од гу сти ша ни -је мо гао про ћи сло бод но по че ше да про ла зе по тро ја кола, а

8

6 Да нас је Ки тог по ље и те шко је за ми сли ти ка ко се у ње му мо гла до че ки ва ти и раз -ви ја ти го ле ма тур ска си ла 7 „Наш на род ни жи вот“, Ти хо мир Р. Ђор ђе вић

по ве ре ње кне за Ми ло ша. По сле пре го во ра са Мара шли Али-па шом и до би ја ња Пор ти них фер мана,13 ко ји ма је по твр ђе -но но во ста ње у Ср би ји, 9. де цем бра 1815. го ди не по ста -вље ни су на хиј ски кне зо ви у Бе о град ском па ша лу ку. ЗаНахију ша бач ку од ре ђен је Или ја Мар ко вић, али ка да је онкра јем апри ла 1816. оти шао у Бе о град за чла на На род не кан -це ла ри је, на ње го во ме сто до шао је Ми ло шев брат Је времОбре но вић. Ста ре ши не су та да по ста ли: Мар ко Шти та рац,за кне жи ну по цер ску и ма чван ску а ње го во по моћ ни к за Ма -чву био је Си ма Ка тић, у кне жи ни по сав ској Мар ко Ко стићЦин ца рин и кнез Ми ло сав, а у кне жи ни там нав ској Ра де Ра -до са вље вић.14

Ка да је уста нак за вр шен, Тур ци су се по ву кли у твр -ђа ве и ве ће ва ро ши. Ша бац је као један од пет утврђенихградова у тадашњој Србији за др жао по са ду од 700 вој ни -ка, али се тај број убр зо сма њио. У ша бач кој ва ро ши по сто -ја ла је ме шо ви та срп ско-тур ска упра ва: срп ска власт је упра -вља ла и су ди ла Ср би ма у ма њим спо ро ви ма. Ус по ста вља њеми ра до ве ло је до ожи вља ва ња по гра нич не тр го ви не саАустри јом, што су сви одо бра ва ли. Тр го ви ном су по че ли дасе ба ве Ср би при до шли це, али и ра ни ји ста нов ни ци Шап цаи ње го вих пред гра ђа.

У првим годинама XIX века Шабац је имао чаршијуса црквом, школом и судницом, турске и српске радње,трговачке и занатлијске.15 У време Првог српског устанкашири се на све стране, а крајем 1809. „у новој чаршији има265 нумера“: 75 су дућани, 85 муслиманске и пет-шестјеврејске и католичке, а стотинак српске куће. Између 1807.и 1811. године из Босне, Хрватске и Приморја у варош супристизале избеглице, „свежа крв“ која у Другом устанкуније могла бити уништена него је убрзала економски развој.Већ у је сен 1816. „Ша бац се на Ба ји ру16 на чи нио да ти имаоко шта гле да ти“, а у Нахији ша бач кој те го ди не би ло је2.657 оже ње них, та ко зва них, по ре ских гла ва. Број до мо ваје са 4.827 у 1818. го ди ни по рас тао на 6.643 у 1829.

11

Гле дај што пре да до вр шиш књи ге, за ко је се ова мо ве -о ма рас пи ту ју, па ај де да жи виш.8

Ша бач ка на хи ја и Ша бац пре два ве ка

За тур ске вла да ви не у Ср би ји су по сто ја ли гра до ви,ва ро ши, ва ро ши це, па лан ке и се ла. Бе о град ски па ша лук,„сто ли ца па ше од три ту га“, осим се ди шта упра ве Бе о гра даимао је још са мо че ти ри гра да: Ужи це, Ша бац, Сме де ре вои Со ко. Из у зев ши Бе о град и Ужи це, оста ли су про сеч ноима ли од 200 до 500 ку ћа, ма лих и ни ских. Би ле су тобундрукаре9 и чат ма ре.10 Бо ље су би ле по кри ва не цре поми ће ра ми дом, а ло ши је сла мом. Због ку ћа сла мом по кри ве -них, ко је су че сто го реле, ка ко све до чи Ти хо мир Р. Ђор ђе -вић,11 25. ју ла 1821. го ди не кнез Ми лош је по но вио на ред -бу „да сва ки сво ју ку ћу, сла мом по кри ве ну, сад ће ра ми домили да ска ма по кри је.“

Ку ће бе ху „јед на ког кро ја“, ве ћи ном да шча ре, с ви со -ким бо сан ским кро во ви ма, по тур ски окре ну те ли цем у дво -ри ште.

Про зо ри су би ли по кри ве ни хар ти јом пен џер ли јом, астаклом за ста кље не има ли су са мо кнез и ње го ва бра ћа.Пенџери ни су гле да ли на ули цу, а но ћи су за тва ра ни кап ци -ма од да са ка.

Па тос је у бо љим ку ћа ма био од да са ка, а у ло ши јимод ци гле или на би је не зе мље.

Та ва ни су би ли др ве ни, а у бо га ти јим ку ћа ма на сре -ди ни су би ли укра ше ни ре зба ри јом.

Фу ру не су би ле зе мља не, а мин дер лу ци по кри ве нићи ли ми ма и ја сту ци ма, на сло ње ни су би ли уз ду ва ро ве.12

За осве тље ње, слу жи ле су ло ја не све ће и луч. Не по сред но по свр шет ку устан ка у Нахији ша бач кој

ве ли ку власт имао је кнез Или ја Мар ко вић, ко ји је ужи вао

10

8 „Пре пи ска“, Вук Ка ра џић9 Има ле су ске лет од гре да (бун дру ка), из ме ђу ко јих су зи да не ци гле и ћер пич, а об -ле пље не су би ле зе мљом и окре че не10 Уме сто ци гле или ћер пи ча има ле су чат му (плот), а исто су об ле пљи ва не зе мљоми кре че не11 „Ср би ја пре сто го ди на“, Ти хо мир Р. Ђор ђе вић12 Зид

13 Писмена наредба султана14 „На чел ство Окру га ша бач ког 1839 -1890“, Ар хив Ср би је (ин вен тар)15 „Из живота града Шапца“, Љубомир Павловић16 Ба ир, тур ска ма ха ла ва ро ши Шап ца

ће уда ри ти на вла ди чин и Је вре мов ко нак и да ће ва рош за -па ли ти“.21

Упра во те 1821. го ди не, 20. мар та ро ђе на је Је вре мо -ва тре ћа ћер ка Ана. Свет је угле да ла у шабачком конакуНиколе Луњевице,22 а од ра сла je у новосаграђеном конакусвога оца, нај со лид ни јој гра ђе ви ни мо жда у це лој Ср би ји. Је -вре мов ко нак, про стран као ка ква па ла та, имао је со бе уре -ђене европ ски, тур ски, чак и ки не ски, опре мље не на ме шта -јем на ба вље ним у Аустри ји и Угар ској.23

Кнез Ми лош је жи вео не у по ре ди во скром ни је, па јеЈе вре му од у зео део лук су зних ства ри и пре нео их у свој двору Кра гу је вац. Је врем је тако остао и без фи ја ке ра ко јим се во -зио. Ти хо мир Ђор ђе вић је за бе ле жио да 1829. го ди не „ни кони је имао ка ру ца осим па ше бе о град ског, ко ји је имао не -ка кве пра ста ре отр ца не ка ру це, и кне за Ми ло ша“. Јевремсе тек осам го ди на на кон од у зи ма ња ин то ва усу дио да на ба -ви но ви фијакер, када га је имао и ми тро по лит.

У то вре ме, од Кра гу јев ца до По жа рев ца, на ко њу сести за ло за два да на! У Ср би ји се ко ли ма са мо у Ма чви пу -то ва ло. И те рет се та ко пре во зио. Во луј ском за пре гом во -зи ла се и го спо ђа То ма ни ја Јевре ма Обре но ви ћа, као и кне -ги ња Љу би ца.

Ма чва је би ла спе ци фич на по уз го ју ко ња. Мачвани суих пре зали за од ла зак на ва шар и у тр го ви ну. Коњи из шта -ле го спо да ра Је вре ма би ли су на да ле ко по зна ти. Ка да му се13. но вем бра 1829. ро дио син Ми лош,24 при ре дио је ве ли кетр ке у Шап цу и за по че о тра ди ци ју ко ја се и да нас не гу је уша бач ком кра ју. Би ла је то ве ли ка ра дост у по ро ди ци, аопште славље трајало је осам дана. „Ро ђе ње тог де те та по -ро ди у ср цу Је вре мо ву та ште же ље ко је ни су би ле без ути -ца ја на по то ње до га ђа је у Срби ји и на пад Обре но ви ћа“,25 заисто ри ју је за пи сао др Бар то ло мео Ку ни берт.

Го спо дар Је врем је те жио савременијем и кул тур ни -јем на чи ну жи во та, а у свом ра ду осла њао се на ми шље ње

13

У Шап цу је 1818. би ло 186 ку ћа, а 343 че ти ри го ди нека сни је. На 395 нарастао је у 1825, а ка да је 1826. сти гао Јо -а ким Ву јић у „серп ској ва ро ши“ би ло је 30 до мо ва ви ше.17

Ова ва рош је 1831. го ди не има ла 438 по ре ских и 862 арач -ке гла ве.

Пре ма по да ци ма из „тев те ра“, по пи сних књи га ко јесе чу ва ју у Др жав ном архиву Ср би је у Бе о гра ду, у 1820/21.годи ни На хи ја ша бач ка у че ти ри кне жи не, по сав ској, там -нав ској, по цер ској и Ма чви, има ла је 5.385 до мо ва, по ре -ских18 и арач ких19 гла ва по се ли ма. На том под руч ју, шест го -ди на ка сни је, би ло је 6.643 до мова и 7.050 опо ре зо ва них.

На ро ду На хи је ша бач ке мно го су сме та ли Тур ци про -ла зни ци, од ко јих ни Ша бац ни је био по ште ђен. Кру пан про -блем варош је по тре сао 1820. и 1821. го ди не, ка да је властузур пи рао обе сни Тур чин Та ле, до шљак из Бо сне. Са из ве -сним Бе ћир-агом он се са мо вољ но оп хо дио не са мо пре маСр би ма и срп ској вла сти, већ и пре ма Тур ци ма ја и ја ма20 иоста лим пред став ни ци ма тур ске вла сти у Ша бач ком гра ду.

Је врем Обре но вић, као кне жев за ступ ник за Нахијуша бач ку, у ви ше на вра та оба ве шта вао је кне за Ми ло ша „даје Та ле с не ко ли ко но во на се ље них Бо шња ка сло жио се и неса мо што пре ти, но и љу де по ва ро ши на па ству је, но ћу на по -љу фа та, пре био ме хан џи ју не ког ко ји је чи тав сат од гра дауда љен, на ске ли се ди и по зор ству је ске лом, и пре ти да ће гауби ти“.

Та ле се то ли ко оси лио да је из вр шио от ми цу не кихже на, усред бе ла да на. Гру бо је на ру ша вао без бед ност уШап цу и око ли ни, па је кнез Ми лош од бе о град ског ве зи ратра жио „да би Та ла аглу ка и но во на ста ње ни Бо шња ка с ку -ћа ма из Шап ца ди гли“. Ве зир ни је ни шта пред у зео, па је„Је фрем скла њао Ср бе да из бе га ва ју кав ге“. По чет ком 1821.Бе ћир-ага је пу цао „из ка фа не на кне жев ко нак и пре тио да

12

17 „Ша бац у про шло сти 2“, група аутора18 По рез: да жби на на не по крет но има ње, по сто пи ко ја се го ди шње ме ња ла јер се та -ко из др жа ва ла тур ска вој ска у утвр ђе ним гра до ви ма и под ми ри ва ли ад ми ни стра тив -ни тро шко ви по на хи ја ма и Бе о град ском па ша лу ку19 Арач: три гро ша го ди шње по не му сли ман ској му шкој гла ви у до ба тур ске упра веу Бе о град ском па ша лу ку. Пла ћао се од 8 до 80 го ди не жи во та. Ха рач ли ја је узи мао јошпоне ку па ру за свој труд, а не пла ти ти (х)арач зна чи ло је од ре ћи ода ност сул та ну и ка -жња ва ло се нај те жим му че њем и смр ћу.20 Јаија, род турске војске – пешадија

21 „Ша бац у про шло сти 2“, група аутора22 „Српске новине“, LXI, 41/1894.23 „Ша бац у про шло сти 3“, група аутора24 Отац кра ља Ми ла на и де да кра ља Алек сан дра Обре но ви ћа25 „Срп ски уста нак и пр ва вла да ви на Ми ло ша Обре но ви ћа 1804-1850“, књ. 1, стр.248.

по сло ви ма био је за у зет све до руч ка, ко ји се слу жио у 10са ти.

За двор ску тр пе зу по зи ва ни су нај бли жи из го спо да -ре ве око ли не: ађу тан ти, ди рек тор кан це ла ри је, чи нов ни ции лич ни ле кар. Куј ном кне за Ср би је, при по ве да Рих тер, неби се за до во љио ни имућ ни ји не мач ки за на тли ја. Је ла су би -ла не са мо су ви ше про ста већ су се, спре мље на по срп скомуку су, је два мо гла је сти.

О стро гим срп ским по сто ви ма, ко ји су ис пу ња ва лиоко 20 не де ља го ди шње, бе ли па суљ је обич но био нај о ми -ље ни је је ло, а с вре ме на на вре ме за ме њи ван је со чи вом илики се лим ку пу сом. За то су чи нов ни ци, ка да би их кнез на ру -чак по звао, че сто жа ли ли за сво јим ле пим обе дом у рђа вимкра гу је вач ким ме ха на ма.

На кне жев ском сто лу ни је би ло ни ка квог сја ја: обич -но пор цу лан ско по су ђе, по јед на ра ки ја да се до би је апе тит,а по сле руч ка – цр на ка фа. Ви но је би ло обич но, а кад би сепи ло тр ну ли су зу би од ки се ло сти. „И ја сам чвр сто уве ренда мно ги срп ски чи нов ник не би ра до про ме нио са кне зомсвој ру чак и сво је ви но“, за пи сао је ин же њер Рих тер.

А, по што би се за по ла са та за вр шио ру чак, по ср ка лаби се ка фа, по пу ши ли чи бу ци, опра ле ру ке и обра зи, ле глоби се и од спа ва ло, сат или сат и по. По сле би кнез са сво -јим га ва зи ма27 из ја хао у шет њу или у лов, или у свој зве ри -њак, или би играо би ли јар и био за до во љан ако би ко ју пар -ти ју до био. Ди рек тор кан це ла ри је би по сле то га на ста виосво ју ду жност и чи тао кне зу до за ла ска сун ца.

Ве че ра, још про сти ја не го ру чак, тра ја ла је ду же. Прињој би се „во ди ли ве ли ки раз го во ри“, јер је кнез ра до слу -шао ва ро шке и по ро дич не но во сти и упо зна вао се са до ма -ћим жи во том сво јих по да ни ка.

Кнез је ра но од ла зио на спа ва ње, јер је ра но и уста јао.О за ба ва ма на та да шњем срп ском дво ру ни је би ло ни

го во ра. Кон цер ти, по зо ри шне пред ста ве и ба ло ви би ли супот пу но не по зна ти. Ме ђу тим, Бер ман, ра ни ји ди рек тор др -жав не штам па ри је, као ду хо вит чо век, умео је да за ин тере -су је Ми ло ша да ство ри ди ле тант ско по зо ри ште, у ко јем сусе да ва ле пред ста ве на срп ском и не мач ком је зи ку. За то по -

15

шко ло ва них љу ди, јер је пре дру гих схва тио да зна ње имаглав ну уло гу у пре о бра жа ва њу јед не сре ди не. Због тога јеШабац његовог доба био прва варош у Србији. О при -вредном раз во ју овог града у књи зи „По ли ти че ско земље -описание“, штам па ној 1832. го ди не у Бе о гра ду као пр ви уџ -бе ник у он да шњој Ср би ји, вас пи тач Ане Обре но вић Ди ми -три је Ти рол, пи ше:

Ша бац је ве о ма ле па и до бро уре ђе на ва рош. Ру -ко де ла ца и тр го ва ца ов де има до ста и при мет ну тр го -ви ну во де, осо би то са сви ња ма, има ју ћи ске ле спро -ћу Клен ка и Ми тро ви це.

Жи вот у дво ру кне за Ми ло ша у Крагујевцу

На по чет ку XIX ве ка у Ср би ји се мно го то га ни је мо -гло ку пи ти, гво зде на пећ, ме тал ни при бор за је ло, па ли дрв -ца и низ дру гих ства ри ко је су уве ли ко у сва ко днев ној упо -тре би би ле у дру гим зе мља ма. И огле да ла су би ла рет кост,а 1827. го ди не ка ши ка за су пу ни је се мо гла на ћи у чи та вомБе о гра ду, ни да се ку пи ни да се по зај ми. И у имућ ним бе о -град ским ку ћа ма, „чак и по сле осло бо ђе ња, је ло се др ве -ним ка ши ка ма, из та њи ра ко је су гра ди ли Ци га ни ко ри та -ри“.26

Жи вот кне за Ми ло ша у ко на ку у Кра гу јев цу био јепо пут жи во та оста лих Ср ба. Ви љем Рих тер, ин же њер у кне -же вој слу жби, у књи зи „При ли ке у Ср би ји под Кне зом Ми -ло шем до ње го вог од сту па ња 1839. го ди не“, твр ди да је био„исто она ко прост као и жи вот гра ђа на, се ља ка и чи нов ни -ка“. Опи сао га је до де та ља, па за хва љу ју ћи то ме мо же мода га ре кон стру и ше мо.

Чим би сва ну ло кнез би устао, зи ми и сат и два пресва ну ћа, и без на ро чи те ту ђе по мо ћи обу као се, ис пио сво -ју ра ки ју и цр ну ка фу и по пу шио чи бук. Ди рек тор Кан це ла -ри је са оп штио би му све но во сти у др жав ној упра ви и пред -стављао стран це, а че сто му је љу бо пи тљи вом при чао о уре -ђе њу не ке стра не зе мље. Кнез би сва ки час по зи вао сво јенај ви ше чи нов ни ке да му ово или оно об ја сне. Др жав ним

14

26 „Ср би ја пре сто го ди на“, Ти хо мир Р. Ђор ђе вић 27 Лич на гар да

Ка да је 1839. аб ди ци рао и оти шао из Ср би је, упр косиз да ци ма, тро шко ви ма и по кло ни ма, и кон фи ска ци ји не кихима ња, Ми ло ше ва го то ви на је про це ње на на 13.206.801гроша и осам па ра, од но сно 550.283 ду ка та у зла ту! За хва -љу ју ћи тој огром ној су ми, угод но је про жи вео 20 го ди на уеми гра цији, у зе мља ма Евро пе. По за ма шно је пла ћао из др -жа ва ње сво је прат ње, по ма гао при ја те ље и фи нан си раоуставобранитељску опо зи ци ју у Ср би ји, па и уста нич ке по -кре те у Тур ској.30

Да је у Ми ло ше во вре ме до бро и бе ри ћет но би ло иоста лим Обре но ви ћи ма, све до чи до ку мент у ко јем пи ше:„Ње го во Си ја тел ство г-дар Јо ван у Бру сни ци има 100 ко сали ва де, 10 плу га ора ће зе мље. Ове 1831. год, ра ди ло му је по -ла на хи је по 1 дан.“ Да кле, кне же вом бра ту, си ро ма шномпре са мо де це ни ју и по, ку лу чи ло је око 3.100 Ср ба!

Не тре ба сум ња ти у богатство свих Обреновића, иакона ли сти 35 „иза бра них тр го ва ца“ не ма њихових име на. Знасе да је о сто ци и тр го ви ни кне за Ми ло ша и бра та му Је вре -ма бри ну ла чи та ва вој ска ор та ка, ка ла у за, мо ма ка, ку лу ча раи љу ди на вла сти.31 Чињеница је, такође, да су своје дукатеразличито трошили. Ви ђе ни тр го вац и но си лац вла сти Је -врем Обре но вић но вац је давао на сво ју де цу, а 1841. из ја -вио је да би „сва сво ја до бра био во љан да усту пи за 2.000ду ка та“.

Пи сме ност у Ср ба

За тур ске вла да ви не ни у сто срп ских се ла ни је би лојед не шко ле, ве ли Вук Ка ра џић. Од око 25.000 Ка ра ђор ђе вихвој ни ка са мо је је дан знао пи са ти, а и во ждо ва власт би лаје не пи сме на. Од 12 со вјет ни ка, 1807. го ди не че тво ри ца суби ла пи сме на, а са мо је дан знао је и пи са ти и чи та ти.

На по чет ку тог XIX ве ка, по след ње да не пре жи вља -ва ла је ста ра сред њове ков на књи жев ност. По след њи ње нииз дан ци би ли су: „Тро но шки ро до слов“, на пи сан у под рин -ском ма на сти ру Тро но ши у дру гој по ло ви ни XVIII сто ле ћаи „Пе сањ исто ри че ска о жи зњи све та го и пра вед на го Алек -

17

зо ри ште кнез је дао до ста нов ца: ма ши не и ку ли се спре миоје Бер ман, а Ми лош је усту пао сво је мно го број не и до броспре мље не му зи кан те за ор ке стар. Би ло је то се љач ко по -зо ри ште, ка квих има пу но у Не мач кој, пи ше Рих тер. У ње -му бе ше све но во, па и глум ци. Ша љи ве су ства ри ишле нај -бо ље, јер се сва ко сме јао свом пре ру ше ном при ја те љу. Упо чет ку се и кнез вр ло до бро за ба вљао и че сто глум це пре -ки дао сво јим ве се лим упа ди ма и ко мен та ри ма. „Ако би уто ку игре бан да што сви ра ла, на ро чи то ка кав марш, мо ра лосе за ста ти са пред ста вом, да би се сви ра ње два, три и че ти -ри пу та по но ви ло.“ Ма ло, по ма ло, тек, кнез из гу би во љу запо зо ри штем па „це ло ово пред у зе ће убр зо иш че зе“.

О све ча ним да ни ма, ор га ни зо ва ни су двор ски кон цер -ти ко ји су би ли „осу ђе ни на стра шно сви ра ње јед не ци ган -ске хор де, ко ја би се по ста ви ла у двор цу и от по че ла сво јудре ка вач ку му зи ку“.28

За што је срп ски двор био си ро тињ ски? Од го вор на ово пи та ње да је де ло Ву ка Ка ра џи ћа. Пред по че так устан ка Ми лош Обре но вић ни је имао

ни 200 ду ка та да от ку пи свој жи вот, а и ње го ва бра ћа Јо вани Је врем сма тра ни су си ро ма шним љу ди ма. За нај бо га ти јегСр би на у Бе о град ском па ша лу ку 1815. го ди не ва жио је Ни -ко ла Ми ли ће вић Лу ње ви ца,29 ко ји је за опре ма ње уста ни кадао 10.000 ду ка та. Мећутим, до 1830. го ди не Ми лош га јепре те као, па Вук о кне же вом бо гат ству пи ше:

…чо век ко ји се ро дио у нај ве ћем си ро ма штву, од -ра стао чу ва ју ћи ту ђе ко зе и ов це и сви ње и го ве да,1804. го ди не био је се из код сво га бра та, а 1815. го ди -не ни је имао две ста ду ка та да из ба ви свој жи вот, изТу ра ка, не го их је мо рао узај мит. С по мо ћу на ро да до -шао је да нас до та квог бо гат ства, да не са мо ду ка те нахи ља де про си па за сабље, за но же ве, за оде ло, и за свешто му ср це иште, не го је ви ше од сто ока ду ка та даоза сам свој на след стве ни бе рат, бли зу две ста ока ду -ка та за се ла у Ка ра вла шкој, по гра дио дво ро ве по це лојСр би ји, и жи ви као ка кав пра ви зе маљ ски бог…

16

28 „Ser bi ens Zu stan de un ter dem Fur sten Mi losch bis zu dessn Re gi e rungs-Ent sa gung inJa hre 1839. fon Vil helm Richter, La ip zig 1840.29 Де да кра љи це Дра ге Обре но вић

30 „Ми лош Обре но вић и ње го во до ба“, Вла ди мир Сто јан че вић31 „Ша бац у про шло сти 3“, гру па ауто ра

Про та Јо ван Па вло вић

Уз по па Лу ку Ла за ре ви ћа, Јо ван Па вло вић35 био јесве ште ник но вог ко ва. Ро ђен је у Бо сни, у се лу Ба њи ци, 30.ја ну а ра (12. фе бру а ра по но вом ка лен да ру) 1804. годи не.Ње гов отац Хри сти фор, та ко ђе све ште ник, 1809. на ста ниосе у Шап цу. Ту је по чео си на да шко лу је, а по про па стиустан ка пре шао је у Срем и дао га у шко лу у Ми тро ви цу. УШа бац су се вра ти ли по сле Дру гог срп ског устан ка, а 22.ју на 1822. епи скоп Ге ра сим за по пио је осам на е сто го ди шњегЈо ва на. По же љи Је вре ма Обре но ви ћа, две го ди не ка сни јепро из ве ден је у про ту, а 4. апри ла 1828. у па ро хи ју је до биодео Шап ца и се ла Му се ли ни (данас Је вре мо вац) и Ма јур.

Про та Јо ван Па вло вић био је окру жни про то је реј по -цер ски (ар хи је реј ски на ме сник) и члан апе ла то риј ске Кон -зи сто ри је у Бе о гра ду. На глас је иза шао као до бар го вор -ник у цр кви: 1830. го во рио је и у Скуп шти ни у Кра гу јев цу,а сле де ће го ди не и у Бе о гра ду.

Као на о чит и обра зо ван чо век, пре дан Обре но ви ћи ма,по зи ван је на мно ге двор ске и на род не све ча но сти. С кне зомМи ло шем ишао је 1835. у Ца ри град, а исте го ди не сво јим го -во ром за ди вио је ру ског кон зу ла на при је му по во дом кру -ни са ња ца ра Ни ко ле. У тур ску пре сто ни цу по слат је 1859.као члан де пу та ци је ко ја је тра жи ла из вр ше ње Ха ти ше ри фа.

„Си лу пе ра сво га“ огле дао је у мно гим бе се да ма, ко -је је го во рио и у при ли ка ма и не при ли ка ма, али и као пре во -ди лац Чо ке о вих „Ча со ва бла го го во ре ни ја и рас про стра ње ни -ја истин ског хри стјан ства и до ма ћег бла го чи та нија“, штам -па них у Бе о гра ду 1847. и 1850. го ди не. Ње гов пре вод „Су -ђе ног ча са“ Фри дри ха Штај не ба ха об ја вљен је 1865. го ди -не. Дру штво срп ске сло ве сно сти штам па ло је 1847. ње го -во „Сло во при др жа ном па ра сто су мно го за слу жног ка пу -ће ха је срп ског, Чла на Со вје та Зе маљ ског, Пол ков ни ка иКаваљера, Го спо ди на Ла за ра Те о до ро ви ћа, 1. фе бру а ра 1846.го ди не, у Ца ри гра ду упо ко јив шег се, го во ре но у ша бач којцр кви“.

Енглез Ар чи балд А. Пе тон посетио је 1844. годинепро то пре сви те ра ша бач ког Јо ва на, а со ба у ко јој је при мљен

19

си ја че ло ве ка Бо жи ја“, ко ју је за вре ме Ко чи не кра ји не32 на -пи сао аустриј ски вој ни све ште ник Ви ћен ти је Ра кић и штам -пао у Бу ди му 1798. го ди не. У Бу ди му је 1813. пе ча тао и „Жи -ти је пре по доб на го Сте фа на пр во вен ча на го кра ља серб ска -го, на ре че на го в ино цех Си ме о на“.

Ма на сти ри су, као књи жев ни цен три, опу сте ли по слеКо чи не кра ји не. У Нахији ша бач кој оста ли су „жи ви“ са моцр ква у Па у на ма и ма на стир Гра бо вац. Ка лу ђе ри и све ште -ни ци по ста ли су сла би пред став ни ци пи сме но сти, а од књи -га има ли су са мо „Треб ник“, „Ча сло вац“ и „Псал тир“, из ко -јих су учи ли да се мо ле Бо гу. Кад су уто чи шта ве ре по ста -ла зга ри шта, божји па сти ри су по че ли да ору и ко па ју. О то -ме све до чи анег до та, ко ју је Вук за бе ле жио:

По по, зар и ти чу ваш го ве да?, пи та де те.Е мој син ко, те још да су мо ја!, од го во ри поп.

Из у зе так су би ли све ште ни ци по пут про те Ма те је Не -на до ви ћа, ко ји је на пи сао „Ме мо а ре“, имао „Кор мчи ју“, чи-тао „Ју сти ни ја но ве за ко не“, знао „Ста ри за вет“, па и ка косе Ко лум бо „на ве зао са сво јом дру жи ном на си ње мо ре да бина шао Аме ри ку“. Ко ли ко су та кви љу ди би ли нео бич ни ирет ки, све до чи пи смо ко је је 1834. го ди не Ву ле Гли го ри је -вић,33 мо мак кне за Ми ло ша, ко га су зва ли „ага Ву ле“, изШап ца по слао кне зу Ми ло шу. У ње му пи ше:

По ми ло сти веј шем на ло гу Ва ше Све тло сти, оти -шао сам у Ја ре би це, где је све све штен ство и кне зо виод сви ју се ла на хи је дрин ске са ста ло се. Но зна ју ћида она мо не ма ни све ште ни ка ко ји би по за ко ну слу жбубо же стве ну као што тре ба свр шио, по вео сам одав депро ту Јо ва на Па вло ви ћа.34

18

32 Од 1788. до 1791. го ди не33 Ву ле Гли го ри је вић је по сле смр ти Мар ка Шти тар ца био пр ви чо век у Шап цу, сави ше ти ту ла. Био је ве ли ки сер дар у ма чван ском сер дар ст ву, командант под рин ско-сав ског кор до на (про те рао је 8.000 под рин ских му сли ма на пре ко Дри не), а у вре ме Ми -ле ти не бу не кне жев иза сла ник у Кра гу јев цу. Ми лош га је по си нио за то што је биопо бра тим Љу би чи ног бра та Јо ва на, ко ји је по ги нуо 1815.34 „Ша бац у про шло сти“, гру па ауто ра 35 „Кне же ви на Ср би ја 1“, Ми лан Ђ. Ми ли ће вић

проблема.39 У истим новинама, 10. октобра 1847. године,објављено је да је јавна библиотека у Шапцу отворена 29.сеп тем бра, по ста ром ка лен да ру.

За чу ве но Чи та ли ште ша бач ко про та Па вло вић је излич не би бли о те ке да ро вао 53 књи ге. На тај на чин је за у векушао у ва ро шки ле то пис и упи сао се у по ве сни цу за ве де ниj ако је по сто ји готово 160 го ди на. Ва жно је и ње го во ме сто усрп ској исто ри ји књи жев но сти, јер је сво јим пре во ди ма пр -ви Ср бе упо знао са ен гле ским књи жев ним де ли ма: „Из гу -бље ним ра јем“ Џо на Мил то на,40 по е зи јом Едвар да Јун га41

и ства ра ла штвом не мач ког књи жев ни ка Хајн ри ха Чо кеа. Биоје прота и верни пре ну ме рант на књи ге: Ми ло ва на Ви да ко -ви ћа, Ву ка Ка ра џи ћа, Јо ва на Сте ри је По по ви ћа, Му шиц ког,Шек спи ра, Бул ве ра и Јо ва на Сте ји ћа. Ша бач кој цр кви по -кло нио је Ми неј за март и април, а по 200 фо рин ти да вао јеГлав ном школ ском фон ду и Глав ном фон ду учи ли шном.

Сво јој по ро ди ци, су пру зи Еви и си ну Ја ко ву,42 оста виоје ку ћу крај цр кве која и данас постоји, би бли о те ку са 1.500књи га и дуг од 750 це сар ских ду ка та.

Про та Јо ван Па вло вић умро је 24. апри ла 1861. го ди -не, на Вас крс, а са хра њен је крај ша бач ке цр кве, у ко јој јеслу жио пу них 37 го ди на. Над ње го вим гро бом, у цр кве низид, узи да на је пло ча на ко јој је уре зан (Про тин) епи таф:

Ра ђа мо се да мре мо,А уми ре мо веч но да жи ви моСа сла вом или бес че сти ем.

У „Ма га зи ну за ху до же ство, књи же ство и мо ду“ Ан -то ни ја Ар но та, ис пред Иоана Па вло ви ћа на ла зи се Са ва По -по вић, још је дан Шап ча нин ко ји се пе ром бо рио за на пре дактек осло бо ђе не Ср би је. Тај за пис пре но си мо у це ли ни:

21

би ла је „пу на књи га, највише срп ских, али је било и нештоне мец ких“.36 Таква библиотека се не ствара брзо, помислиоје ува же ни гост, а када је упи тао до ма ћи на да ли је шта чуоо ен гле ској ли те ра ту ри, прота му је по ка зао „не мач ки пре -вод Шек спи ра, Јун го ве ‘Ноћ не ми сли’ и јед ну Бул ве ро вуно ве лу“.37

„Ма га зин за ху до же ство, књи же ство и мо ду“, 30. мар -та 1839. го ди не, свр стао га је у „Срп ско Спи са тељ ство“. Уисто и ме ној ру бри ци пи ше: „Па вло вич Иоанн, Про то пре -сви тер Шабачко-Поцерскиј, члан Кон си сто ри у ма Кња жеств.Ми тро по лие у Бе о гра ду.“

Ту су и Про ти ни об ја вље ни ра до ви. Пр ви но си на -слов: „Сло во на дан ра дост не ве сти, о при зна њу Сул та номСрб скиј гра ни ца, при тор же стве ном бла го да ре ни ју ИоаномПа вло ви чем Про то пре сви те ром; у Шаб цу 27. Ма и ја 1833го ди не. Печ. У Београду. 4. 6 ст.“ На слов дру ге књи жи цегласи: „Сло во при бла го да ре ни ју Бо гу во зда ном, за по ложе -ние Ха ти ше ри фа, с ко им је Все ми ло сти веј шиј Сул тан Мах -муд II све тло га и дер жав ног Кња за на шег об да ри ти сми ло -вао се, говорено И. Павловича Протопресв. у Шабцу 26. Но -ем брија 1838. Печ. У Беогр. 4. стр. 4.“

Зна ме ни ти Шап ча нин Јован Павловић био је ве о мазна чај на лич ност сво га до ба, и на ду хов ном и на све тов номпла ну. Од мах по осни ва њу Дру штва срп ске сло ве сно сти38

по стао је до пи сни члан те организације, која је претечаСАНУ, и пр ви ша бач ки ака де мик. По себ но ме сто заузима уце ло куп ној исто ри ји Шап ца. За ње го во име ве за но је осни -ва ње Чи та ли шта ша бач ког, да на шње Би бли о те ке ша бач ке,које је требало да буде отворено на Ивањдан 24. ју на 1847.го ди не, а у чи јем окри љу су за че ци по зо ри шног жи во та ипр ве му зеј ске збир ке у овом гра ду. Ка да је на Ба и ру у Ша ре -ној ка фа ни „отлич ног“ Шап ча ни на и касехранитеља Ан дреНе ши ћа „за преполезно заведеније измолована кућареченога Андре, преко ћуприје лежећа, опредељена“, судећипрема допису који је баш на Видовдан из Шапца послат„Новинама читалишта београдског“, дошло је до некаквих

20

36 „Наш народни живот III“, Тихомир Ђорђевић37 „Ср би ја, нај мла ђи члан европ ске фа ми ли је“, Ан дри Ар чи балд Пе тон (1845)38 Дру штво срп ске сло ве сно сти (књи жев но сти) уста но вљено је 1842. го ди не, а по че -ло је да ра ди 1847, да би 1864. би ло пре о бра же но у Срп ско уче но дру штво.

39 „Наш народни живот III“, стр. 205, Тихомир Ђорђевић40 Џон Милтон (1608-1674), енглески песник. Ремек-дело „Изгубљени рај“ написао је1667. године у слободном стиху. Снагу обновљене душе изразио је у делима „Рајпоново пронађен“ (1671) и „Самсон Агонистес“. У историји енглеске књижевностистоји уз Вилијема Шекспира. 41 Ви де ти по гла вље „Го лу би ца“42 Ја ков Па вло вић је ро ђен у Шап цу 1840. За вр шио је Ду хов ну ака де ми ју, а био јепро фе сор гим на зи је у Кра гу јев цу и рек тор Бе о град ске бо го сло ви је. Ка да је 1898.остао удовац, за мо на шио се и до био име Ино кен ти је. По стао је ми тро по лит бе о град -ски, а по чи ва у Са бор ној цр кви у Бе о гра ду.

устанка дошао у манастир Студеницу. Владика шабачкипостао је 1831, а у Шапцу је умро осам година касније.Сахрањен је у шабачкој цркви, крај северних врата. ВладикаГерасим написао је књигу „Знаменити догађаји новијесрбске историје“, а штампао ју је 1838. године.

Но ва пи сме ност

По чет ком XIX ве ка у Ср би ји је би ло са мо цр кве нихкњи га, по цр ква ма и ма на сти ри ма, али „ни де се ту част“ одпо треб ног бро ја. Ру ко пи си ста ре срп ске књи жев но сти упро -па шће ни су са свим, а „при но вље но“ је са мо „Ска за ни је опре не се нии мо шти Свја та го во кра лех Сте фа на у Ба нат“, ко -је је на пи сао је ро мо нах Сту дени це Ви ћен ти је. У то Ка ра ђор -ђе во вре ме још је са мо игу ман ма на сти ра Ка ле ни ћа Ни ћи -фор чи тао Ср бу ље, са би рао их са свих стра на и пре пи си вао.

У об но вље ној Ср би ји га си ла се ста ра књи жев ност, ано во вре ме до не ло је но ву пи сме ност, чи ји је лу чо но ша биоДо си теј Об ра до вић. Ме ђу Ср бе сти гао је 1807. го ди не, аски нув ши ман ти ју и на пу стив ши ма на стир, обу као је ци -вил но оде ло и до нео пи са ње, пот пу но дру га чи је од ср би -јан ских ма на сти ра ца и срп ске књи жев но сти на из ди са ју.

У Ми ло ше вој Ср би ји Вук Ка ра џић је мо гао да бу деоно што је До си теј био у Ка ра ђор ђе вој. Књаз, ме ђу тим, ни -је тр пео ни чи је вођ ство, ни у че му, па ни у „књи же ству“.Вук је у зе мљу до шао 1820. и од мах по чео да учи не пи сме -но га Ми ло ша, али он то ни је во лео. Иако не пи смен, српскикњаз је био из у зет но оба ве штен, јер су му сва ки дан чи та ли„Ауг збур шке но ви не“, „Га зе ту пе тро бур ску“, аустриј ски„Об сер вер“, јед не грч ке но ви не, „Ото ман ски мо ни тор“,„Кон сти ти си о нал“ и „Но ви не серб ске“. Имао је и би бли о те -ку у Кра гу јев цу, ко ју су по се ти о ци хва ли ли.

Мно го ви ше љу ба ви и раз у ме ва ња за књи гу по ка заоје кне жев брат Је врем, ко ји је ва жио за нај про све ће ни јег Ср -би јан ца свог вре ме на. Бо ра ве ћи у Шап цу, учи нио је да томесто постане нај на пред ни је и да бу де си но ним на пред но -сти, прави књижевни и културни центар, што је иза зи ва лоза вист Ми ло ше ву. У свом конаку је просвећени Јеврем оку -пљао уче не љу де, учитеље, лекаре, књижевнике, сликаре,

23

По по вић Са ва, сад Се кре тар Ша бач ког окру жи ја,у Шаб цу.

Сад из о бра же ни умо ва. За са ђен Са вом По по вић,учи те љем 1-ве клас се мла де жи Ша бач ке. Пр ва Част. УБе о гра ду 1833. 8. VII. Паг 83. (Дру га Част ние из и -шла.)

По Ти хо ми ру Ђор ђе ви ћу, Са ва По по вић је родом изБеочина у Сре му, а у манастиру Гргетегу спремао се закалуђера. Међутим, као искушеник се заљубио и оженио,па 1827. сти гао у Ша бац. Био је „најпре учитељ, а затим се -кре тар су да окру га ша бач ког, члан су да окру га ша бач ког“ иотац књижевника Павла Поповића и Милорада ПоповићаШапчанина.43 Са немачког је 1842. године превео и уБеограду штампао „Крин или морална поученија у двадесетписама мудраца Сенеке изложена“, а у „Додатку к Србскимновинама за 1840. годину“ као секретар суда написао јечланке „Употребленије времена у садашњем веку“ и„Штогод за сваког“. Умро је у Шапцу 1866. године.

Ис пред Са ве Поповића и про те Јо ва на Павловића, би -ла је кћи Си ја тел ног Ефре ма Обре но ви ћа, али са мо збогто га што је „П“ у азбу ци иза сло ва „О“.

У „Срб ско Спи са тељ ство“ Ана је уве де на у „Ма га зи -ну“ број 9, у не де љу 29. ја ну а ра 1839. го ди не. Од ка квог јето зна ча ја, све до чи по да так да се у то вре ме у Ср би ји за зи -ра ло од шко ло ва ња жен ске де це: ка да се 1829. Пирх о томерас пи ти вао по срп ским ва ро ши ма и се ли ма, ре че но му је дажен ски њу не тре ба ве шти на чи та ња и пи са ња, јер тр го ви нуне ће во ди ти ни ти зва ња до би ја ти „осим да се раз бе ру у љу -бав ним пи сми ма“.44

Герасим Георгијевич јесте још једно име на листипрвих српских списатеља, чије су књиге штампане уКњажеској типографији у Београду у првим годинама њенограда. Родом је из Видина, али је још пре Карађорђевог

22

43 Милорад Поповић Шапчанин (1847-1895), књижевник рођен у Шапцу. Завршио јеБогословију у Београду. Био је бележник шабачке Конзисторије, писар Шабачкеепархије, учитељ у нижој шабачкој гимназији, писар Министарства просвете, управникНародног позоришта и администратор краљеве цивилне листе и крунских добара.Писао је драме, приповетке и песме, рецензије и уџбенике. 44 „Србија пре сто го ди на“, стр. 98, Ти хо мир Р. Ђор ђе вић

фор ми, по на че лу: пи ши као што го во риш.50 Оти шао је ико рак да ље, и из срп ске ћи ри ли це ис кљу чио су ви шна сло -ва и по пу нио је не до ста ју ћим. Ство рио је азбу ку при ла го ђе -ну гла совном са ста ву срп ског је зи ка.

Са гру пом књи жев ни ка или ри ка, ко ји су би ли во де -ћа стру ја у хр ват ској кул ту ри, Вук је 1850. ство рио „Беч кидо го вор“. Они су при хва ти ли ње го ва пра во пи сна на че ла, аон је ста вио пот пис на њи хо ву тврд њу да су Ср би и Хр ва тиједан на род. Нај де ло твор ни ји но си о ци та да до го во ре ног би -ли су Ђу ро Да ни чић и Бран ко Ра ди че вић, а по сле штам па -ња њи хо вих књи га 1847. и об ја вљи ва ња Ву ко вог пре во да„Но вог за ве та“ по че ло је вре ме но вог књи жев ног је зи ка ипра во пи са. Ср спки је зик се та да осло бо дио цр кве но сло вен -ског, „на род ња штво је три јум фо ва ло над ели ти змом“,51 а уср би јан ским гра до ви ма фор ми ра на је но ва гра ђан ска ин те -ли ген ци ја, ко ја је од вој во ђан ске пре у зе ла при мат у ду хов -ном жи во ту. Кра јем XIX ве ка, она је у срп ску књи жев ностуне ла бе о град ски стил, а књи жев ни је зик осло бо дио сe фол -клор ног и ис пу нио ур ба ним.

25

будуће политичаре, међу њима и Ди ми три ја Ти ро ла, др Јо -ва на Сте ји ћа,45 и про ту Јо ва на Па вло ви ћа. Утро је та ко путша бач кој и срп ској књи зи, па Тихомир Ђорђевић каже да„ипак неће бити прост случај што се у ослобођеној Србији,… баш у Шапцу јављају први србијански књижевници“.Живео је отмено и окру живао се ле по том у свом до му, шко -ло вао је сво ју де цу, а 1826. отво рио je школу,46 подигаоварошки хошпитаљ (бол ни цу) са две просторије, апо те ку47

и касарну,48 пр ве у осло бо ђе ној Ср би ји. О Је вре мо вој на -пред но сти сведочи по да так да је пр ва бол ни ца у Бе о гра дуосно ва на 1832, а апо те ка 1830. го ди не.

Срп ски устан ци су на исто риј ску сце ну из ве ли се ља -штво као но ву сна гу, а уста ни ци су уне ли дух бор бе но сти ина род ња штва, ко ји је отво рио вра та и срп ске књи жев но сти.По го до ва ло му је оду ше вље ње Евро пе ду хов ним вред но -сти ма ко је су на ста ле у сре ди на ма не ис ква ре ним раз во јемци ви ли за ци је. Истине ради, треба рећи да ни је би ла Ву ко -ва иде ја да са ку пља на род не пе сме и да пи ше гра ма ти ку иреч ник, већ су ге сти ја ко ју му је 1813. го ди не дао при ја тељи мен тор Јер неј Ко пи тар, беч ки двор ски би бли о те кар и је -дан од осни ва ча сла ви сти ке.

На су прот До си те ју, Вук је ис ти цао вред ност је зи ка„ора ча и ко па ча“. Од ба цив ши цр кве ну тра ди ци ју, по шао јепу тем Са ве Мр ка ља,49 ко ји је 1810. об ја вио књи жи цу о ре -

24

45 Јо ван Сте јић је ро ђен 1804.у Ста ром Ара ду, а уз фи нан сиј ску по моћ Је вре ма Обре -но ви ћа за вр шио је ме ди ци ну у Бе чу. У ле то 1829. до шао је у Ша бац за до ма ћег ле ка -ра Је вре мо вог. Три го ди не ка сни је, на пу стио је Ср би ју огор чен што му је у штам па -ри ји, по сле 15 од штам па них та ба ка, углав ном због пра во пи са, за у ста вље на књи га„Са бор исти не и на у ке“, ко ја је тре ба ло да бу де пр ва књи га штампана у тек осло бо -ђе ној зе мљи. Из дао је и „Ан тро по ло ги ју или на у ку“ 1850, а „Ху фе лан до ву Ма кро ви -о ти ку“ превео је још 1826. го ди не. Био је је дан од осни ва ча и ре до ван члан Дру штвасрп ске сло ве сно сти. Умро је у Бе о гра ду 23. но вем бра 1853. а, ка ко пи ше у књи зи„Кне же ви на Ср би ја“, са хра њен је код цр кве Све тог Мар ка. 46 Јоаким Вујић је записао да је године 1826. Јеврем у Шапцу сопственим средствимакрај цркве подигао школу, у којој је у две класе било 125 ђака. Учила су их два учитеља,једног је плаћала општина а другом, Земунцу Ђорђу Захаријадесу Грку, Јеврем једавао 1200 гроша из свог џепа.47 Апотека снабдевена најнужнијим лековима, у вредности 5000 гроша, била је у кућиЈована Миоковића, који је тада био апотекар а потом професор Велике школе уБеограду. 48 Зграда на спрат са четири одељења, у чијем приземљу се могло сместити и до 60војника – како је 1826. године видео Јоаким Вујић егзерцирајући по Шапцу.49 Саво Мркаљ (1783-1835), учитељ и монах, рођен у Лици. Књижицом „Сало дебелогајера либо азбукопротрес“ заложио се за реформу језика и правописа много пре ВукаКараџића.

50 Две де це ни је ра ни је, то на че ло је фор му ли сао не мач ки исто ри чар и фи ло лог Јо ханКри стоф Аде лунг, про све ти тељ и след бе ник ем пи ри зма Џо на Ло ка51 „Узро ци и по сле ди це у исто ри ји књи жев ног је зи ка Ср ба“, Па вле Ивић, „Да ни ца“,1996.