PRIMENA VIDEO-NADZORA U KONTROLI · PDF fileKovačević-Lepojević, M., Žunić-Pavlović, V: Primena video nadzora u kontroli kriminala 327 Teorijska osnova primene video-nadzora

325

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 11, br. 2. 325-345, 2012.

UDK: 343.85:621.397.4ID: 191667212

Pregledni radMarina KOVA!EVI"-LEPOJEVI"1

Vesna #UNI"-PAVLOVI"Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

PRIMENA VIDEO-NADZORA U KONTROLI KRIMINALA2

Savremene tendencije u kontroli kriminala uklju!uju razli!ite tehnolo"ke inovacije, me#u kojima je i video-nadzor. Rad je posve$en razmatranju primene video-nadzora u savremenim uslovima, sa as-pekata teorijske utemeljenosti, zakonske regulative i delotvornosti u kontroli kriminala. Prilikom izlaganja teorijskih izvori"ta ideje o pri-meni video-nadzora, prednost je data konceptu situacione prevencije koji je usmeren na kontekstualne faktore kriminala. Na osnovu analize relevantnog me#unarodnog i doma$eg zakonodavstva, ukazano je na zakonske osnove primene video-nadzora u Srbiji, na nedostatke u re-gulisanju ove oblasti i mogu$a re"enja. Posebna pa%nja je posve$ena delotvornosti primene video-nadzora na javnim mestima, u "kolama i zatvorima. Polaze$i od rezultata studija efektivnosti video-nadzora, razmotrene su snage i slabosti ove mere i date preporuke za unapre#i-vanje prakse.

Klju!ne re!i: video-nadzor, zakonodavstvo, primena, efektivnost

UVOD

Popularnost upotrebe savremenih tehnologija, pa i video-nadzora, u reagovanju na kriminal savremenog dru$tva zasnovana je na konceptu dru$tva rizika koje bi, u idealnom aran%manu, predstavljalo

1 E-mail: [email protected] Rad je proistekao iz projekta „Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i

mogu&nosti socijalne intervencije“ evidencioni broj 47011, (2011-2014), potpro-jekta „Mediji i kriminal“, 'iju realizaciju (nansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije


326

skupinu pojedinaca koji se pona!aju preventivno (Kandu", 2009). U nekom od ranijih stadijuma razvoja dru!tva, rizici su se mogli objasniti kao sporedni efekti modernizacije i industrijskog razvoja. Usled globalizacije rizika, ali i kritika nau"ne i stru"ne javnosti, mehanizmi pove#anja rizika se razotkrivaju i postepeno dobijaju glavno mesto u dru!tvenim i politi"kim raspravama. Kako se na ranijim stadijumima kapitalizma produkcija rizika mogla tuma"iti u odnosu na logiku raspodele bogatstva i u skladu sa potrebom o"uvanja bogatstva od strane vladaju#e klase, u ovoj sferi danas ima nekih promena. Rizici rastu u skladu sa aktuelnim promenama u dru!tvu, pri "emu savremene metode izve!tavanja uti"u na pove#avanje svesti o riziku, ali i na preuzimanje kontrole nad de$nisanjem i regulisanjem rizika (Tompson, 2003).

Uvo%enje savremenih tehnologija nadzora doprinosi promenama u kontroli kriminala koje se ti"u generalizovanja sumnje – dru!tvo se vi!e ne bavi sumnjivim pojedincima, ve# rizik postaje statisti"ki atribut savremene populacije (Norris, McCahill, 2006:28). Neki autori smatraju da je primena video-nadzora u reagovanju na kriminal mes-to susretanja nove i stare penologije. S jedne strane, !alje se poruka o spremnosti dr&ave da proaktivno odgovara na kriminal i otvori pros-tor privatnim organizacijama da preuzmu teret kontrole kriminala u duhu postmodernizma, a sa druge strane se primenom savremenih tehnologija nadzora demonstrira i !iri mo# dr&ave u duhu stare pe-nologije i penalnog modernizma. Ambivalencija u pripadaju#oj kon-ceptualizaciji najbolje se mo&e uo"iti analizom prakti"ne primene video-nadzora. Iza promovisane deregulacije i privatizacije video-nadzora zapravo se krije ve#e u"vr!#ivanje mo#i i kontrole dr&ave, jer tim putem prikupljeni podaci mogu biti upotrebljeni od strane policije, tu&il!tva i drugih delova dr&avnog aparata. Popularizacija menad&menta rizika i generalno predvi%aju#a funkcija nadzora u praksi naj"e!#e ustupa mesto disciplinovanju i isklju"enosti pojedina-ca i marginalizovanih grupa. Neme#e se mi!ljenje da se ne mo&e una-pred re#i koliko #e video-nadzor biti postdisciplinarno ili disciplinarno oru%e, da sve zavisi od na"ina primene. Kako prime#uju autori, so"ivo, kablovi, rekorder i drugi tehni"ki delovi neophodni za funkcionisanje video-nadzora nemaju po sebi ni socijalnu ni kriminolo!ku dimenziju, dok se ne smeste u odgovaraju#i kontekst (Norris, McCahill, 2006:30).

Kova!evi"-Lepojevi", M., #uni"-Pavlovi", V: Primena video nadzora u kontroli kriminala

327

Teorijska osnova primene video-nadzora mo$e se prona"i u si-tuacionoj prevenciji kriminala koja podrazumeva identi%kovanje, promenu i kontrolu faktora koji deluju u situaciji u kojoj se ispoljava kriminalno pona&anje (Cornish, Clarke, 2003). Ovaj pristup obuhvata tehnike koje imaju za cilj ote$avanje vr&enja kriminalnih radnji, kao i predstavljanje kriminala opasnijim, manje po$eljnim, manje opravda-nim i manje provokativnim. Prema tome, ciljevi situacione prevencije odnose se na obezbe'ivanje funkcionisanja razli!itih socijalnih siste-ma, kao &to su &kole, tr$ni centri, aerodromi i drugo. Imaju"i to u vidu, situacioni pristup mo$e se smatrati svojevrsnim na!inom disciplino-vanja postmodernih subjekata (Kandu!, 2009:86). Situaciona preven-cija na neki na!in predstavlja mesto susretanja formalne i neformalne kontrole kriminala (Clarke, 1997).

U okvirima situacionog pristupa, video-nadzor se svrstava u mere formalnog nadzora kojima se deluje na percepciju rizika poten-cijalnih prestupnika da "e biti otkriveni i uhva"eni, &to bi trebalo da ih odvrati od !injenja prestupa. Britanski kriminolozi smatraju da si-stemi video-nadzora mogu zna!ajno doprineti prevenciji kriminala jer omogu"avaju: otkrivanje u!inilaca za vreme izvr&enja krivi!nog dela ili kasnije, redukovanje vremena tokom koga se mo$e izvr&iti krivi!no delo, poja!avanje prirodnog nadzora, unapre'ivanje uspe&nosti %zi!-kog obezbe'enja, ja!anje dru&tvene kohezije, podizanje nivoa opre-znosti, poja!avanje straha od javne sramote, stimulisanje kretanja u podru!jima pokrivenim video-nadzorom i porast broja prijavljivanja slu!ajeva policiji (Armitage et al., 1999).

Upotreba slo$enih sistema video-nadzora u za&titi privatnog i javnog prostora zapo!ela je krajem &ezdesetih godina 20. veka, kako bi se stvorili uslovi za sigurno ulaganje kapitala i umanjio strah od kriminala putem redukovanja stope izvr&enih krivi!nih dela na pokri-venim podru!jima. Prve kamere u SAD postavljale su se u bankama, a u Velikoj Britaniji u maloprodajnim objektima. Iako se video-nadzor u po!etku koristio za osiguravanje kapitala, politi!kih i ekonomskih interesa, danas ima daleko &iru upotebu i predstavlja zna!ajno sredstvo u kontroli kriminala (Fajf, Banister, 2002).

Predmet ovog rada je primena video-nadzora u kontroli krimi-nala i drugih oblika dru&tveno nepo$eljnih pona&anja na javnim me-stima, u &kolama i zatvorima. Ciljevi istra$ivanja su: pregled i analiza


328

legislative u vezi sa primenom video-nadzora na javnim mestima, u !kolama i zatvorima; analiza na"ina primene video-nadzora na jav-nim mestima, u !kolama i zatvorima u savremenim uslovima; pregled i analiza rezultata evaluacija primene video-nadzora na javnim mesti-ma, u !kolama i zatvorima; razmatranje negativnih aspekata primene video- nadzora.

ZAKONODAVNI OKVIR PRIMENE VIDEO-NADZORA

Primena video-nadzora regulisana je zakonskim i podzakonskim aktima, ali i dokumentima me#unarodnog karaktera koji se odnose na za!titu podataka o li"nosti, rad policije, krivi"ni postupak, poseb-nim zakonima o video-nadzoru i drugim propisima kojima se reguli!e bezbednost na pojedinim lokacijama (npr. banke, stadioni i dr.).

Propisi na evropskom nivou uglavnom reguli!u pitanja za!tite privatnosti i postupanja sa podacima koji su prikupljeni putem video-nadzora (Hempel, Topher, 2004). U tom pogledu, posebnu va$nost imaju Evropska konvencija za za!titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska konvencija o za!titi lica u odnosu na automatsku obradu li"nih podataka i Direktiva 95/46 Evropskog parlamenta i Saveta o za!titi pojedinaca u vezi sa obradom podataka o li"nosti i slobodnom protoku tih podataka. Kao rezultat politi"kog pritiska da se nacionalna zakonodavstva usklade sa evropskim standardima, evropske dr$ave iznedrile su razli"ite propise kako bi regulisale oblast primene video-nadzora. Tako Velika Britanija, izme#u ostalih propisa, ima poseban pravilnik o primeni video-nadzora koji je dat od strane Poverenika za za!titu informacija, %panija instrukcije o video-nadzoru slu$bi bezbednosti u javnom prostoru, Danska pravilnik kojim se strogo zabranjuje nadziranje javnih prostora od strane privatnih kompanija i na druge na"ine ograni"ava primena video-nadzora (Andenas, Zleptnig, 2003). Neke dr$ave, kao !to su Nema"ka, Luksemburg, Belgija, Finska, Gr"ka i Italija, dopunile su postoje&e zakone o za!titi podataka o li"nosti odredbama koje se odnose na video-nadzor. Novim zakonskim odredbama odre#uju se svrha i uslovi primene video-nadzora, na"in informisanja gra#ana, kvalitet video-zapisa, "uvanje i procesuiranje podataka i drugo. U skladu sa na"elom transparentnosti, Norve!ka,


329

Francuska i $vedska uvele su procedure za registrovanje sistema za video-nadzor (Hempel, Topher, 2004).

I u zakonodavstvo Republike Srbije uvedene su inovacije koje se ti!u primene video-nadzora. Zakonom o za!titi podataka o li"nosti ure-%uju se uslovi za prikupljanje i obradu podataka o li!nosti, prava lica i za&tita prava lica !iji se podaci prikupljaju i obra%uju, ograni!enja za-&tite podataka o li!nosti, postupak pred nadle'nim organom za za-&titu podataka o li!nosti, obezbe%enje podataka, evidencija, izno&enje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvr&avanjem ovog Zakona. Kako Poverenik za informacije od javnog zna!aja Republike Srbije pre-poznaje, klju!ni nedostatak Zakona predstavlja nedostatak odredbi koje se ti!u video-nadzora (Izve&taj Poverenika, 2012). Stoga je po-trebno izraditi poseban zakon o video-nadzoru ili u postoje"i Zakon o za!titi podataka o li"nosti uneti odredbe kojima se detaljnije reguli&e primena video-nadzora &to je predvi%eno i Strategijom za!tite podataka o li"nosti.

Primena video-nadzora na javnim mestima u Srbiji posredno je regulisana speci(!nim propisima. U cilju unapre%enja funkcionisanja sistema video-nadzora saobra"ajnica i raskrsnica u Beogradu, a u skla-du sa Zakonom o bezbednosti saobra#aja na putevima, doneta je Obave-zna instrukcija o uslovima kori!#enja i odr$avanja sistema video-nadzora gradskih saobra#ajnica i raskrsnica za grad Beograd. Ove odredbe reguli&u pravo pristupa podacima, procedure preuzimanja snimaka iz arhive, odgovornost organizacionih jedinica PU za grad Beograd i preciziraju na!in odr'avanja sistema. Zakon o spre"avanju nasilja i nedoli"nog po-na!anja na sportskim priredbama propisuje da je organizator du'an da obezbedi tehni!ku opremu za pra"enje i snimanje ulaska i pona&anja gledalaca na sportskom objektu. Prema Zakonu o igrama na sre#u, pri-re%iva! je du'an da obezbedi neprekidan audio-video-nadzor stolova i aparata za igru, ulaza i izlaza u igra!nicu, igra!a i posetilaca, kao i da dokumentaciju o neprekidnom snimanju !uva deset dana, a po nalogu Uprave i du'e. Prema Zakonu o za!titi dr$avne granice, grani!na policija je ovla&"ena da, radi vo%enja evidencija, prikuplja li!ne podatke putem razli!itih tehni!kih sredstava, pa i putem video-nadzora.

U Republici Srbiji ne postoje posebni propisi kojima se reguli&e primena video-nadzora u &kolama. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja &kola je du'na da propi&e mere, na!in i postu-


330

pak za!tite i bezbednosti u"enika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje ustanova organizuje. U praksi, odluku o uvo#enju vi-deo-nadzora u !kolu donosi !kolski odbor na predlog direktora !kole i uz saglasnost saveta roditelja i u"eni"kog parlamenta. Prilikom odlu-"ivanja o implementaciji video-nadzora, posebno se razmatraju na"ini na koje $e implementacija biti %nansirana, dok se manje pa&nje posve-$uje eti"kim i bezbednosnim pitanjima.

Kako preporu"uju me#unarodni propisi u odredbama koje se ti"u bezbednosti i sigurnosti zatvorenika, video-nadzor treba koristiti u ustanovama za izvr!enje krivi"nih sankcija i to kao dodatno sredstvo metodama tzv. dinami"ke sigurnosti kojom se insistira na razvijanju pozitivnih odnosa izme#u osu#enika i osoblja (Savet Evrope, 2003). U Republici Srbiji Pravilnikom o naoru!anju i opremi pripadnika Slu!be za obezbe"enje u Upravi za izvr#enje krivi$nih sankcija sistem video-nad-zora je predvi#en kao deo prate$e elektronske opreme uz alarmne si-steme, sisteme za identi%kaciju i drugo. Uslovi primene nisu posebno regulisani propisima koji se odnose na funkcionisanje zavoda za iz-vr!enje krivi"nih sankcija Republike Srbije, ve$ se o na"inu primene odlu"uje na nivou svake od ustanova pojedina"no.

PRIMENA VIDEO-NADZORA U SPECIFI'NIM USLOVIMA

Pored generalnih zaklju"aka o primeni i efektima video-nadzora, na osnovu dosada!njeg iskustva, iskristalisala su se neka zapa&anja koja se odnose na speci%"nosti primene video-nadzora u odre#enim uslovima. U narednom delu bi$e re"i o primeni video-nadzora na jav-nim mestima, u !kolama i zatvorima.

Video-nadzor na javnim mestimaPod javnim mestima podrazumevaju se prostori dostupni svim

gra#anima, poput javnog prevoza, gradskih ulica i trgova, parkirali!ta i sli"no. U javnom prostoru, za razliku od privatnog, gra#ani bi treba-lo da imaju najve$u slobodu kretanja, ulaska i izlaska, bez potrebe da opravdaju svoje prisustvo (Von Hircsh, Shearing, 2000:81).


331

Prema rezultatima istra$ivanja primene video-nadzora na jav-nim mestima u sedam evropskih zemalja (Velika Britanija, %panija, Ma&arska, Austrija, Nema!ka, Norve'ka i Danska), sude"i po raspro-stranjenosti i tehnolo'kom kvalitetu primene, na prvom mestu nalazi se Velika Britanija (40%), a na poslednjem Austrija (18%) (Hempel, To-pfer, 2004). Tipi!ne lokacije za primenu video- nadzora su $elezni!ke stanice, podzemne $eleznice i aerodromi, dok se sasvim retko nadziru fakulteti i crkve. Video-nadzor se !esto upotrebljava i u ustanovama koje se bave (nansijama, ambasadama, muzejima, bolnicama i drugo. Uo!ene su znatne razlike u razvoju uli!nog nadzora me&u razli!itim dr$avama i gradovima Evrope. Na primer, u Velikoj Britaniji 40000 kamera pokriva oko 500 gradova, u Nema!koj manje od 100 kamera pokriva 15 gradova, dok Danska nema razvijen uli!ni sistem video-nadzora. Nivo svesti i akademsko znanje o video-nadzoru variraju od dr$ave do dr$ave. Utvr&eno je da na ra'irenost primene video-nadzo-ra uti!u socio-ekonomske i politi!ke prilike, legislativa i dominiraju"e strategije suprotstavljanja kriminalu. Primera radi, nakon ekonomske krize u Velikoj Britaniji sedamdesetih godina pro'log veka, do'lo je do porasta stope kriminala i kao odgovor na tu situaciju ponu&ene su strategije nulte tolerancije i policije u zajednici. Obe strategije skre"u pa$nju sa pojedinca na kontekstualne prilike izvr'enja, pa video-nad-zor postaje idealno oru$je u savremenoj areni borbe protiv kriminala.

Iako je u poslednjoj deceniji prisutna prava ekspanzija u postav-ljanju sistema video-nadzora na javnim mestima u Srbiji, ne postoje precizni podaci o broju kamera, na!inu funkcionisanja sistema i pro-cedurama raspolaganja tim putem prikupljenim podacima. Neke pro-cene govore da je na ulicama u Srbiji instalirano oko 200 000 kamera, pri !emu je samo u Beogradu oko 100 000 (Dragovi", 2012, 3. april). Ono 'to se precizno zna je da ukupno 60 kamera prati saobra"ajnice i raskrsnice u Beogradu (Vlada RS, 2011, 21. april).

Nedavno je objavljena sistemati!na analiza dvadeset evaluacionih studija u kojima je ispitivana efektivnost slo$enih sistema video-nad-zora u gradskim centrima Velike Britanije (Welsh, Farrington, 2009). Generalni zaklju!ak je da se primenom video-nadzora ostvaruje mala, ali ne i zna!ajna redukcija kriminala. Nalazi petnaest studija ukazuju na izvesne pozitivne efekte, dok se u pet studija ova mera pokazala neefektivnom. Ukupna redukcija kriminala iznosila je 7% u eksperi-


332

mentalnim u odnosu na kontrolna podru!ja. Na osnovu pregleda re-zultata !etiri istra"ivanja efektivnosti video-nadzora u javnom prevo-zu (podzemna "eleznica), konstatovano je da dve studije izve#tavaju o pozitivnim rezultatima, jedna o porastu kriminala, a u jednoj nisu otkriveni zna!ajniji efekti. U eksperimentalnim podru!jima zabele-"ena je redukcija kriminala od 23%, s tim da je period pra$enja bio neujedna!en (12-36 meseci) i da su u tri eksperimentalne oblasti kori-#$ene druge mere paralelno sa video-nadzorom. Od #est evaluacionih studija o delotvornosti primene video-nadzora na parkirali#tima, u pet su zabele"eni pozitivni efekti, sa ukupnom redukcijom kriminala od 51%. Otkriveno je da video-nadzor u najve$oj meri doprinosi redu-kovanju krivi!nih dela sa elementima nasilja i krivi!nih dela kojima se ugro"ava bezbednost vozila i saobra$aja.

Britanska policija izve#tava da je, od trinaest projekata uvo%enja sistema video-nadzora u javnim prostorima, u #est otkrivena izvesna redukcija kriminala (Gill, Springs, 2005). Statisti!ki zna!ajno smanje-nje kriminala otkriveno je u dva eksperimentalna podru!ja, s tim da se samo u jednom slu!aju to moglo pripisati isklju!ivo primeni video-nadzora. U zaklju!ku se navodi da uvo%enje video-nadzora nije dopri-nelo smanjenju stope kriminala niti je uticalo na redukovanje straha gra%ana i porast prijavljivanja krivi!nih dela.

Rezultati pomenutih studija svedo!e o tome da popularnost pri-mene video-nadzora na javnim mestima nije pra$ena !vrstim empi-rijskim dokazima o delotvornosti. U izvesnoj meri razlozi za ovakvo stanje le"e u objektivnim preprekama sa kojima se susre$u istra"iva!i u ovoj oblasti, kao #to su: nedostatak kontrolnih podru!ja, neadekvat-no vo%enje statistike u izabranim podru!jima, nepouzdanost stope kriminala kao indikatora, te#ko$e u merenju izme#tanja kriminala ili difuzija dobiti, neadekvatno vreme pra$enja, te#ko$e u izolovanju efe-kata mera koje se udru"eno primenjuju i drugo (Cavoukian, 2008:8). Me%utim, mnogi savremni autori smatraju da je neadekvatna imple-mentacija glavni razlog za neefektivnost video-nadzora, pa svoju pa-"nju usmeravaju na formulisanje uputstava kojih se treba pridr"avati prilikom primene ove mere.

Neke od osnovnih preporuka za primenu video-nadzora u javnim prostorima su: postavljanje jedne ili vi#e kamera kojima se posmatra odre%eno podru!je, tehnologija koja omogu$ava prenos slike na jedan


333

ili vi$e monitora, snimanje i !uvanje digitalnih zapisa i anga%ovanje obu!enih operatera koji prate prenos slike (Ratcli&e, 2006). Sistemi video-nadzora mogu biti unapre'eni prenosom slike preko interneta, senzorima osetljivim na pokret, osvetljenjem koje omogu"ava dobru sliku no"u i ure'ajima za menjanje fokusa snimka i uve"avanje sli-ke. Pri planiranju lokacije kamera treba uzeti u obzir nivo osvetljenja, drve"e i drugu vegetaciju, kretanje sun!eve svetlosti, prometnost, in-tenzitet saobra"aja, otpornost kamera na vandalizam i drugo (Wilson, Sutton, 2003).

Na kraju, treba ista"i da je u savremenim stru!nim krugovima prili!no zastupljeno mi$ljenje da, ukoliko se ura!unaju dugoro!ne oba-veze odr%avanja sistema i !injenica da kamere ne mogu u potpunosti da zamene funkciju policajca, video-nadzor predstavlja prili!no skupu meru kontrole kriminala u javnim prostorima.

Video-nadzor u !kolamaOp$ti trend fokusiranja na kontekstualne faktore prestupni$tva,

kao i unapre'ivanje i dostupnost savremenih tehnologija doprineli su u!estalijoj primeni video-nadzora, elektronske identi(kacije, detekto-ra metala, alarmnih sistema i sli!nih mera u $kolama. Pretpostavka je da ovakve sigurnosne tehnologije mogu da spre!e ne%eljene inciden-te koji su speci(!ni za $kolsku sredinu, kao $to su nasilno pona$anje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, vandalizam i sli!no. Rezultati dosada$njih istra%ivanja ukazuju na to da se $kole naj!e$"e odlu!uju za uvo'enje video- nadzora i slu%be obezbe'enja, posebno nakon kru-pnih incidenata u $kolskoj sredini (Addington, 2009).

Prema istra%ivanju primene bezbednosnih tehnologija u 15 ame-ri!kih dr%ava, naju!estalija tehnologija koja se primenjuje u !ak 90% $kola je video-nadzor. Ve"ina $kola (82%) je priklju!ena na centralizo-vani sistem nadzora, pra"enje je mogu"e u realnom vremenu (proak-tivno), kako unutar $kole, tako i u njenom okru%enju (Garcia, 2003). Video-nadzor se vi$e primenjuje u srednjim nego u osnovnim $kola-ma, u gradskim nego u ruralnim sredinama, u ve"im nego u manjim $kolama (DeVoe et al., 2002, prema: Coon, 2004).

Poslednjih godina su i mnoge $kole u Srbiji uvele video-nadzor. U najve"em broju slu!ajeva re! je o internom sistemu video-nadzora,


334

ali je izvestan broj !kola u ve"im gradovima (npr. Beograd i Novi Sad) uveo centralizovani sistem video-nadzora koji se vr!i u podru#nim po-licijskim stanicama u saradnji sa lokalnom upravom ($uni"-Pavlovi" et al., 2011). Centralizovani sistem ima niz prednosti jer omogu"ava istovremeno pra"enje podru#ja koje pokrivaju sve !kolske kamere, zu-miranje kadra, premotavanje, zadr%avanje i #uvanje snimaka. U zgra-di !kole kamere se naj#e!"e postavljaju na hodnicima, stepeni!tima i drugim mestima gde je frekventnost u#enika najve"a, a spolja na ula-zu u !kolu, u !kolskom dvori!tu i !kolskom parkingu.

Opravdano se postavlja pitanje razloga za ovakvu ekspanziju pri-mene video-nadzora u !kolama. Evaluacione studije primene bezbed-nosnih tehnologija u !kolama su vrlo retke, pa se ne mo%e re"i da !kole sa pravom investiraju velika sredstva u video-nadzor kao tehnologiju potvr&ene efektivnosti. Time se otvara mogu"nost za druga#ija tuma-#enja ovog trenda, kao !to su podleganje pritisku roditelja i javnosti, ekonomski interesi kompanija koje nude obezbe&ivanje !kola i drugo.

Na osnovu pregleda savremene literature mo%e se konstatovati da, iako malobrojne, studije iz ove oblasti iznose pozitivne zaklju#ke delotvornosti primene video-nadzora u !kolama. U nekim radovima se navode brojne prednosti primene video-nadzora u !kolama, kao !to su: unapre&ivanje ose"anja sigurnosti u#enika i nastavnika, zastra!i-vanje onih koji ne pripadaju !koli, obezbe&ivanje dokaza o inciden-tima, redukovanje broja slu%benika koji vr!e nadzor i u!teda novca (Green, 1999). Tome u prilog govore rezultati ameri#kih istra%ivanja s kraja pro!log veka, sugeri!u"i da se primenom video-nadzora uspe!-no preveniraju neovla!"eni ulasci u !kole, kra&a i vandalizam (Nieto, 1997). U studiji koja je ra&ena na uzorku !kolskih menad%era za bez-bednost, isti#e se da je video-nadzor posebno delotvoran kod imovin-skih dela i vandalizma, a zatim kod dela sa elementima nasilja (Garcia, 2003). Sa druge strane, mi!ljenja srednjo!kolaca o efektivnosti video- nadzora su prili#no podeljena (Brown, 2005). Me&utim, neophodna je izvesna doza opreza prilikom pozivanja na rezultate ovih i sli#nih studija, jer su uglavnom zasnovani na percepcijama osoblja !kole i u#e-nika o efektivnosti video-nadzora.

Dosada!nja iskustva pokazuju da je za uspe!nu primenu video-nadzora u !kolama potrebno ispuniti nekoliko slede"ih uslova: kame-re treba da produkuju prepoznatljivu sliku pojedinaca; omogu"avanje


335

aktivnog nadzora preko razli!itih centralizovanih sistema ili interno u okviru $kole; isklju!ivanje iz monitoringa osoblja koje u!estvuje u nastavnom procesu; redovno odr%avanje sistema; podsticanje pri-mene u $kolama srednjeg rizika; poja!avanje efekata video-nadzora unapre&ivanjem osvetljenja, obezbe&ivanjem ulaza i izlaza i drugim merama (Lioyd, Ching, 2003).

Video-nadzor u zatvorimaUstanove za izvr$enje krivi!nih sankcija u Americi i Australiji, jo$

sedamdesetih godina 20. veka, po!ele su sa uvo&enjem slo%enih siste-ma video-nadzora, tako da danas gotovo da i nema ustanove u kojoj se ne primenjuje video-nadzor. U zatvorima se video-nadzor primenjuje u prevenciji i otkrivanju nepo%eljnih pona$anja koja su speci'!na za ovu sredinu (samopovre&ivanje, samoubistva, bekstva, nasilje, distri-bucija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i dr.). Pored toga, smatra se da primena ove mere doprinosi koordinaciji u dono$enju odluka u vezi sa pojedina!nim incidentima, lak$em prikupljanju dokaza i una-pre&ivanju bezbednosti (Allard et al., 2006).

Do 2000. godine, u zatvorima u Londonu, video-nadzor je bio in-staliran isklju!ivio na spoljnim zidinama, a od tada se stavlja u funk-ciju spre!avanja dopremanja droge u zatvore i o!uvanja bezbednosti unutar ustanove (McCahill, Norris, 2002). Sli!na situacija je i u dru-gim razvijenim zemljama.

Ve"ina okru%nih zatvora u Srbiji ima video-nadzor, ali se raspored kamera razlikuje od zatvora do zatvora. Kamere su naj!e$"e postavlje-ne u svim prostorijama, osim u "elijama i kupatilima. Neke ustanove imaju postavljene kamere u sobama za suicidalne zatvorenike (npr. u Zrenjaninu), neke u pritvorskim jedinicama (npr. Novom Sadu), dok ih zavodi u Ni$u i Kragujevcu uop$te ne poseduju (Markovi", 2010).

I kada je re! o zatvorima, sve $ira upotreba video-nadzora i znat-na ulaganja u usavr$avanje i implementiranje novih tehnologija nisu zasnovana na !vrstim empirijskim dokazima o efektivnosti ove mere u unapre&ivanju bezbednosti. U dosada$njim istra%ivanjima otkri-vene su izvesne pozitivne promene u pona$anju zatvorenika koje se mogu pripisati primeni video-nadzora. Kod osu&enika koji su bora-vili u prostorima pokrivenim video-nadzorom zabele%eno je i do 50%


336

manje incidenata u odnosu na kontrolnu grupu (Allard et al., 2008). Isti autori nalaze da video-nadzor uspe!nije prevenira nenasilne nego nasilne prestupe i planirane nasilne u odnosu na neplanirane nasil-ne postupke. U tzv. Kilburnovom eksperimentu ispitana je percepcija promena pritvorenika i osoblja nastalim nakon uvo"enja sistema vi-deo-nadzora (Newburn, Hayman, 2002, prema: Allard, 2005). Rezul-tati ove studije otkrivaju da osoblje pritvora smatra da je video-nadzor koristan, ali da nije doprineo unapre"ivanju bezbednosti i da je mno-go izgubljeno u pogledu privatnosti pritvorenih lica. Prema izjavama pritvorenika, video-nadzorom je unapre"ena njihova bezbednost i bezbednost #uvara, ali su stavljene primedbe da se postavljanjem ka-mera na mestima poput toaleta ugro$ava privatnost. U zatvoru Glen Parva u Velikoj Britaniji ra"eno je istra$ivanje sa ciljem da se utvr-de razlike u broju incidenata i ose%aju sigurnosti u jedinicama koje su imale video-nadzor i onima koje nisu (Bradshaw, 2002, prema: Allard et al., 2008). Utvr"eno je da video-nadzor nije imao uticaja na unapre-"ivanje ose%aja sigurnosti zatvorenika, ali da su zatvorenici u manjem broju bili nasilni prema drugima i imali re"e iskustvo viktimizacije u delovima zatvora sa video-nadzorom.

Analiziraju%i iskustva zemalja koje du$e vreme primenjuju video-nadzor u svojim zatvorima, mogu se uo#iti izvesne pravilnosti. Pre svega, na#in na koji su raspore"ene kamere odra$ava procenu osoblja u kojim je delovima zatvora dovoljan nadzor od strane zaposlenih, a u kojima nije. Tako se video-nadzor naj#e!%e postavlja na ulazu/izlazu, u %elijama sa zatvorenicima kod kojih postoji visok rizik samopovre"i-vanja ili samoubistva i u sobama za posetu, a retko u kuhinjama, u#i-onicama, perionicama, teretanama i na sportskim terenima (QDCS, 2011). Pri tome se, u granicama mogu%nosti, vodi ra#una o dostojan-stvu li#nosti osu"enog. Primera radi, preporu#uje se da operater za-du$en za nadziranje osu"enih bude istog pola. Tehni#ki zahtevi koje treba da ispuni sistem video-nadzora u zatvorima, u skladu su sa ra-nije diskutovanim preporukama primene video-nadzora na javnim mestima i u !kolama.


337

NEGATIVNI ASPEKTI PRIMENE VIDEO-NADZORA

Efektivnost video-nadzora u prevenciji kriminala direktno zavisi od toga da li su potencijalni prestupnici svesni da se njihovo pona$anje prati i da na ovaj na!in mogu biti otkriveni i uhap$eni. Zbog toga, savre-meni autori smatraju da video-nadzor predstavlja represivno, a ne pre-ventivno oru%e, odnosno da mo&e imati preventivnu ulogu samo ukoli-ko su osobe bile svesne postavljanog video-nadzora (Per$ak, 2009:103). Me%utim, savremena istra&ivanja pokazuju da gra%ani uglavnom ne znaju kada se njihovo pona$anje prati. To potvr%uju i rezultati istra&iva-nja ra%enog u Glazgovu, prema kojima je tri meseca nakon postavljanja video-nadzora na gradskim ulicama samo 33% gra%ana toga bilo sve-sno, a 15 meseci nakon instalacije 41% gra%ana (Ditton, 2000). Ukoliko se izuzme 6-7% onih koji su znali da su ulice pod video-nadzorom, ali ne i da li na mestu na kome su intervjuisani ima kamera, mo&e se re"i da je samo !etvrtina gra%ana nakon tri meseca od primene video-nadzo-ra bila svesna postojanja video-nadzora, a tre"ina nakon 15 meseci. Pri tome, pokazalo se da je mla%a populacija svesnija postojanja kamera, kao i oni koji se !e$"e kre"u po gradskim ulicama.

Zamerke koje se !esto upu"uju na ra!un primene video-nadzora ti!u se ugro&avanja privatnosti i zloupotrebe ove mere u politi!ke i komercijalne svrhe. Savremena istra&ivanja potvr%uju da gra%ani pre-poznaju i ne opravdavaju manipulisanje njihovim strahom od krimi-nala. U studiji koja je ra%ena u 'paniji otkriveno je da gra%ani dovo-de u pitanje kriterijume odre%ivanja problemati!nog pona$anja koje "e se pratiti putem video-nadzora i da smatraju da postoje ljudska i tehni!ka ograni!enja koja omogu"avaju zloupotrebu podataka koji su prikupljeni na ovaj na!in (Pavone, Pereira, 2009). Prema autorima ove studije, gra%ani su ukazali na potrebu za „boljom“ sigurno$"u, a ne za „vi$e“ sigurnosti. Drugim re!ima, javnost je saglasna sa primenom video- nadzora u kontroli kriminala, ali samo kada je to neophodno i uz de(nisanje uslova kojima "e se za$tititi privatnost pojedinca.

Primena video-nadzora u speci(!nim zatvorenim sistema (za-tvori, $kole i sl.) mo&e uzrokovati pojavu psiholo$kih problema usled poja!ane kontrole. Na primer, primena video-nadzora u zatvorima uti!e na smanjenje interakcije zatvorenika i osoblja i doprinosi poja-!avanju ose"anja izolovanosti, otu%enja i ugro&ene bezbednosti (Ben-


338

ton, Obenland, 1973, prema: Wortley, 2004). U !kolama, primena video-nadzora mo"e se negativno odraziti na !kolsku klimu, poseb-no u slu#ajevima kori!$enja nadzora za druge svrhe od one za koju je prvobitno bio namenjen (npr. spre#avanje vandalizma u toaletima, postavljanje kamera u svakoj u#ionici). Stru#njaci smatraju da se tako u#enicima !alje poruka da je u redu trgovati privatno!$u radi unapre-%ivanja bezbednosti (Addington, 2009).

Polaze$i od tradicionalne ideje da je nadzor autoritaran odgovor na nekonformizam, pri #emu se isklju#enost koristi kao dominantna strategija kontrole, neki autori iznose primedbu da video-nadzor pod-sti#e socijalnu isklju#enost. Prema Lomelu, u tr"nom centru u Oslu u Norve!koj pa"nju operativaca su privla#ili ljudi zapu!tenog izgleda, pre nego oni koji su vr!ili kriminalne radnje (Lomell, 2004). Prema tome, sistemi video-nadzora su pode!eni tako da se lak!e registruju nepo"eljne osobe, kao !to su prosjaci, uli#ni prodavci, besku$nici i dru-ge marginalizovane grupe. Tako%e, mo"e se #uti i mi!ljenje da se ovim putem podsti#u rasizam i seksizam. Smatra se da je jedan i po do dva i po puta izvesnije da $e Afroamerikanci biti podvrgnuti detaljnijem nadzoru od strane operatera nego pripadnici drugih rasa (Graham, 2002). Zato, treba nastojati da se daljom automatizacijom sistema vi-deo-nadzora ovakvi problemi ubla"e.

Iako bi video-nadzor, u savremenom smislu re#i, trebalo da pred-stavlja proaktivnu tehnologiju, to nije uvek slu#aj. Postoje zna#ajne ra-zlike u odnosu na tehnolo!ku so&sticiranost i organizacione kapacite-te ustanove ili okru"enje u kome se primenjuje. Istra"ivanjem kvalite-ta sistema javnog nadzora u Londonu u #etiri razli#ita konteksta utvr-%eno je da se dve tre$ine postoje$ih sistema oslanja na &ksne kamere, bez digitalnog snimka i mogu$nosti za kompjutersku obradu slike, !to zna#ajno umanjuje proaktivnu ulogu nadzora (Norris, McCahill, 2006). Tako%e, ovo istra"ivanje je pokazalo da ve$ina slu"benika koji se bave pra$enjem snimaka, pored nadzora, ima i druga zadu"enja, pa se bez obzira na njihove kompetencije ne mo"e tvrditi da $e pa"ljivo posmatrati de!avanja na ekranu.

Na kraju, video-nadzor mo"e izazvati geografsko, takti#ko i me-todolo!ko izme!tanje kriminala, smanjiti nivo li#ne opreznosti, mo-ralne odgovornosti i samokontrole gra%ana, kao i izazvati gubitak po-verenja u policiju (Hempel, Topfer, 2004).


339

ZAKLJU$AK I PREPORUKE

Video-nadzor predstavlja slo%en socio-ekonomski i kulturni fe-nomen, sa zna!ajnim potencijalom za kontrolu kriminala. Re! je o sna%nom oru&u kontrole pojedinaca i dru'tvenih grupa, koje se razvi-jalo pod okriljem situacione prevencije, ali i strategiji nulte tolerancije, problemski orijentisanom pristupu i prevenciji u zajednici. Neki sa-vremeni autori situacionu prevenciju ocenjuju kao pragmati!ni, amo-ralni (ili bar moralno neutralni), tehnolo'ki, tehnokratski, apoliti!ni i instrumentalno racionalni pristup (Garland, 2001, prema: Kandu!, 2009). U skladu sa tim, video-nadzor se smatra efektivnom merom prevencije, a pozitivna dejstva pripisuju se efektu zastra'ivanja i pozi-tivnom psiholo'kom delovanju na pojedince i zajednice.

Interesantno je da sve u!estalija primena video-nadzora nije pra-"ena adekvatnim promenama zakonske regulative niti je opravdanost ove mere potvr&ena emirijskim dokazima o efektivnosti. I pored evi-dentnih propusta u zakonskom ure&ivanju primene video-nadzora, sti!e se utisak da takve okolnosti ne ometaju dalje 'irenje primene ove mere. Nedostatak me&unarodne i nacionalne legislative je, pre svega, uticao na potenciranje negativnih posledica primene video-nadzora, kao 'to su: ugro%avanje privatnosti, izolacija, socijalno isklju!ivanje, izme'tanje kriminala, tehni!ka ograni!enja i drugo. Stoga, u budu"-nosti ovom pitanju treba posvetiti du%nu pa%nju.

Danas se video-nadzor koristi u obezbe&ivanju funkcionisanja razli!itih socijalnih konteksta, me&u kojima su javni prostori, 'kole i zatvori. Istovremeno, nau!na literatura oskudeva u radovima o de-lotvornosti video-nadzora, a rezultati malobrojnih istra%ivanja su prili!no neusagla'eni i me&usobno neuporedivi. Usled pomanjkanja kvalitetnih evalucija, te'ko je dati kona!an sud o efektivnosti primene video-nadzora i formulisati smernice za unapre&ivanje prakse u ovoj oblasti. Ipak, na osnovu dosada'njih empirijskih istra%ivanja i prakti!nih iskustava mogu se izdvojiti neke na!elne preporuke za unapre&ivanje primene i efektivnosti video-nadzora, a to su: video-nadzor primenjivati samo kada je to neophodno i u skladu sa prethod-no utvr&enom svrhom primene; vrstu i trajanje nadzora uskladiti sa svrhom primene; informisati gra&ane o primeni video-nadzora putem isticanja jasnih obave'tenja; propisati standarde za osiguravanje


340

kvaliteta video-zapisa; propisati procedure za postupanje sa podacima koji su prikupljeni putem video-nadzora; maksimalno automatizovan-je i individualizovanje video-nadzora; uvo!enje registra sistema za video-nadzor na lokalnom i republi"kom nivou; unapre!ivanje svesti gra!ana o primeni video-nadzora; unapre!ivanje nau"nih saznan-ja o primeni video-nadzora, uklju"uju#i i sprovo!enje metodolo$ki kvalitetnih evaluacija.

LITERATURA

1. Addington, L. (2009). Cops and cameras: Public school security as a policy response to columbine. American Behavioral Scientist, 52 (10), 1426-1446.

2. Allard, T. (2005). CCTV in prison. Doctor dissertation. Brisbane: Gri%th University, School of Criminology and Criminal Justice.

3. Allard, T., Wortley, R. & Stewart, A. (2006). &e purposes of CCTV in prison. Security Journal, 19 (1), 58-70.

4. Allard, T., Wortley, R. & Stewart, A. (2008). &e e'ect of CCTV on prisoner misbehavior. !e Prison Journal, 88 (1), 404-422.

5. Andenas, M. & Zleptnig, S. (2003). Surveillance and data protection: Regulatory approaches in the EU and Member States. European Business Law Review, 14 (6), 765-813.

6. Armitage, R., Smyth, G. & Pease, K. (1999). Burnley CCTV evaluation. Crime prevention studies, 10 (1), 225-249.

7. Brown, B. (2005). Controlling crime and delinquency in the schools: An exploratory study of student perceptions of school security measures. Journal of School Violence, 4 (4), 105-125.

8. Cavoukian, A. (2008). Privacy and video surveillance in mass transit system: Special investigation report. Toronto: Information and Privacy Commissioner Ontario.

9. Clarke, R. (1997). Situational Crime Prevention: Successful Case Studies. NewYork: Harrow and Heston.

10. Coon, J. K. (2004). &e adoption of crime prevention technologies in public schools. Doctor dissertation. Cincinnati:


341

Unicersity of Cincinnati, College of Education, Criminal Justice, and Human Services.

11. Cornish, D., & Clarke, R. V. (2003). Opportunities, precipitators and criminal decision: A reply to Wortley’s critique of situational crime prevention. Crime Prevention Studies, 16 (1), 41-96.

12. Directive 95/46/EC of the European Parliament and of the Council of 24 October 1995 on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data. Retrived November 23, 2011. from http://ec.europa.eu/justice/policies/privacy/docs/95-46-ce/dir1995-46_part1_en.pdf.

13. Ditton, J. (2000). Crime and the city: Public attitudes towards open-street CCTV in Glasgow. British Journal of Criminology, 40 (1), 692-709.

14. Dragovi", R. (2012, 3. april). Na kvarno nas snima 200 000 kamera. Ve!ernje novosti online. Pristupljeno 10. maja 2012. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:373833-Na-kvarno-nas-snima-200000-kamera

15. Evropska konvencija o za"titi lica u odnosu na automatsku obradu li!nih podataka. Pristupljeno 2. februara 2012.http://www.poverenik.org.rs/images/stories/dokumentacija-nova/medjunarodna-dokumenta/108. konvencija.pdf.

16. Evropska konvencija za za"titu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pristupljeno 12. marta 2012. http://www.echr.coe.int/NR/rdonlyres/70ED854D-0A0B-4D87-859D-51C79FE38CA2/0/SER_CONV.

17. Fajf, N., & Banister, D$. (2002). O!i uprte u ulicu, CCTV nadzor i grad. U N. Fajf (Ur.), Prizori ulice (str. 351-368). Beograd: Clio.

18. Garcia, C. A. (2003). School safety technology in America: Current use and perceived e%ectiveness. Criminal Justice Policy Review, 14 (1), 30-54.

19. Gill, M., & Springs, A. (2005). Assessing the impact of CCTV. Home O#ce Research Study 292. London, UK: Home O&ce.


342

20. Graham, S. (2002). CCTV: !e stealthy emergence of a "fth utility? Planning, !eory and Practice, 3 (2), 237-241.

21. Green, M. (1999). !e appropriate and e"ective use of security technologies in US schools. Washington: National Institute of Justice.

22. Hempel, L. & Topher, E. (2004). CCTV in Europe. Berlin: Centre for Technology and Society.

23. Izve#taj Poverenika (2012, 12. mart). Izve#taj o sprovo$enju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna%aja i Zakona o za#titi podataka o li%nosti za 2011. godinu. Pristupljeno, 10. maja 2012., http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/2011/2011izvestajpoverenika.pdf

24. Kandu$, Z. (2009). On various aspect of prevention in the post-modern society. In G. Me#ko, & H. Kury (Eds.), Crime policy, crime control and crime prevention – Slovenian perspectives (pp. 61-96). Ljubljana: Tipogra"ja.

25. Lioyd, R. & Ching, C. (2003). School security concerns. Nottingham: Department for Education and Skills.

26. Lomell, H. M. (2004). Targeting the unwanted: Video surveillance and categorical exclusion in Oslo, Norway. Surveillance & Society, 2 (2/3), 347-361.

27. Markovi%, &. (2010). Postupanje prema licima li#enim slobode. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.

28. McCahill, M. & Norris, C. (2002). CCTV in London. Hull: Centre for Criminology and Criminal Justice.

29. Nieto, M. (1997). Public video surveillance: Is it an e"ective crime prevention tool?. Sacramento: California Research Bureau.

30. Norris, C. & McCahill, M. (2006). CCTV: beyond penal modernism? British Journal of Criminology, 46 (1), 97-118.

31. Obavezna instrukcija o uslovima kori#&enja i odr'avanja sistema video nadzora gradskih saobra&ajnica i raskrsnica za grad Beograd. Pristupljeno 26. maja 2011. http://www.srbija.gov.vesti php?id=152338.


343

32. Pavone, V., & Pereira, M. (2009). $e privacy Vs. security dilemma in a risk society: Insights from the PRISE project on the public perception of new security technologies in Spain. In J. %as (Ed.), Towards privacy enhancing security technologies – the next steps (pp. 109-127). Vienna: PRISE.

33. Per&ak, N. (2009). Contemporary crime prevention: Some popular myths and conceptual contradictions. In G. Me&ko, & H. Kury (Eds.), Crime policy, crime control and crime prevention – Slovenian perspectives (pp. 97-119). Ljubljana: Tipogra'ja.

34. Pravilnik o naoru(anju i opremi pripadnika Slu(be za obezbe)enje u Upravi za izvr&enje krivi!nih sankcija. Slu!beni glasnik RS, 105/2006.

35. Queensland Department of Corrective Services (QDCS). (2011). Annual report. Retrived May 19, 2011. from http://www.correctiveservices.qld.gov.au/Publications/Corporate_Publications/Annual_ Reports/index.shtml.

36. Ratcli*e, J. (2006). Video surveillance of public places. Washington, DS: U.S. Department of Justice, O+ce of Community Oriented Policing Services.

37. Savet Evrope (2003, 9. oktobar). Preporuka Komiteta ministara dr!avama "lanicama o tretmanu zatvorenika koji izdr!avaju do!ivotne i druge dugogodi#nje kazne od strane zatvorskih uprava. Br. 23. Pristupljeno 10. maja 2012., http://www.lls.rs/attachments/Kompilacija%20dokumenata%20SE-zatvori.pdf

38. Strategija za&tite podataka o li!nosti. Slu!beni glasnik RS, 55/2005, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08. Pristupljeno 10. maja 2012. http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti.html

39. Tompson, K. (2003). Moralna panika. Beograd: Clio.40. Vlada RS (2011, 21. april). Video nadzor gradskih saobra$ajnica

i raskrsnica u Beogradu sa 60 kamera. Pristupljeno 11. maja 2012., http://www.srbija.gov.rs/pages/popupimage_popup.php?id=151805

41. Von Hircsh, A., & Shearing, C. (2000). Exclusion from public place. In A. Von Hircsh, D. Garland, & A. Wake'eld (Eds.),


344

Ethical and social perspectives on situational crime prevention (pp. 77-97). Portland: Hart Publishing.

42. Welsh, B., C. & Farrington, D., P. (2009). Making public places safer: Surveillance and crime prevention. New York: Oxford University Press.

43. Wilson, D. & Sutton, A. (2003). Open-street CCTV in Auistralia. Camberra: Australian Institute of Criminology.

44. Wortly, R. (2004). Situational prison control – crime prevention in correctional institutions. Cambridge: Cambridge University Press.

45. Zakon o bezbednosti saobra!aja na putevima. Slu!beni glasnik RS, 41/2009.

46. Zakon o igrama na sre!u. Slu!beni glasnik RS, 84/2004.47. Zakon o spre"avanju nasilja i nedoli"nog pona#anja na sports-

kim priredbama. Slu!beni glasnik RS, 67/2003.48. Zakon o za#titi dr$avne granice. Slu!beni glasnik RS, 97/2008.49. Zakon o za#titi podataka o li"nosti. Slu!beni glasnik RS,

97/2008, 104/2009.50. %uni!-Pavlovi!, V., Kova"evi!-Lepojevi!, M. & Merdovi!, B.

(2011). &e implementation of the situational prevention measures in schools. In G. Milo#evi! (Ed.), Archibald Reiss days (pp. 707-717). Belgrade: Academy of criminalistic and police studies.


345

IMPLEMENTATION OF VIDEO SURVEILLANCE IN CRIME CONTROL

Marina Kova!evi"-Lepojevi", Vesna #uni"-Pavlovi"University of Belgrade - Faculty of Special Education and Rehabilitation

Summary

Modern trends in crime control include a variety of technological innovations, including video surveillance systems. $e aim of this paper is to review the implementation of video surveillance in contemporary context, considering fundamental theoretical aspects, the legislation and the e%ectiveness in controlling crime. While considering the theoretical source of ideas on the implementation of video surveillance, priority was given to the concept of situational prevention that focuses on the contextual factors of crime. Capacities for the implementation of video surveillance in Serbia are discussed based on the analysis of the relevant international and domestic legislation, the shortcomings in regulation of this area and possible solutions. Special attention was paid to the e%ectiveness of video surveillance in public places, in schools and prisons. Starting from the results of studies of video surveillance e%ectiveness, strengths and weaknesses of these measures and recommendations for improving practice were discussed.

Key words: video surveillance, legislation, implementation, e%ectivness

Primljeno: 9. 4. 2012. Prihva!eno: 16. 5. 2012.

Documents

PRIMENA VIDEO-NADZORA U KONTROLI · PDF fileKovačević-Lepojević, M., Žunić-Pavlović, V: Primena video nadzora u kontroli kriminala 327 Teorijska osnova primene video-nadzora