Ukupan, prosean i marginalni prihod preduzea u turizmu

Prof. dr Vesna Spasi

ta su prihodi?

Prihodi su rezultat redovnog poslovanja

preduzea i ostvaruju se prodajom proizvoda i

usluga na tritu

Definicija u raunovodstvu - za obraun rezultata relevantni priliv (uveanja)

vrednosti, nastali realizacijom uinaka, ili na

drugi nain, pripisani periodu za koji se

utvruje rezultat.

Grupe prihoda prema MRS

prihodi od prodaje robe; prihodi od prodaje proizvoda i usluga; prihodi od aktiviranja uinaka i robe; promena vrednosti zaliha uinaka; prihodi od premija, subvencija,

dotacija, donacija itd., kao i drugi poslovni prihodi; finansijski prihodi; ostali prihodi;

prihodi od usklaivanja vrednosti imovine; vanredni prihodi i prenos prihoda

Izvori prihoda preduzea u turizmu

karakteristino je da se javlja vei broj izvora prihoda ak i kada se radi o manjim

preduzeima

primer turistike agencije koje kao posrednici mogu ostvarivati prihod po raznim

osnovama

Struktura prihoda TUI po sektorima,

2010. u mil. evraTUI - Tourism 3,272.7

TUI Travel 3,155.5

TUI Hotels & Resorts 76.8

Cruises 40.4

Struktura prihoda J.P. Skijalita Srbije

za period 1.1.-31.12.2009.

Izvor prihoda Uee u %

PRIHODI OD PRODAJE

Prihodi od prodaje ski karata 54,7

Prihodi od prodaje usluga ski kolama 0,8

Prihodi od prodaje ostalih usluga 0,05

Prihodi od prodaje usluga rada tabaa 0,9

Ukupno prihodi od prodaje 56,4

Ukupno ostali poslovni prihodi 43,6

Ukupno prihodi 100,00

Ukupan prihod

ukupna suma novca koju je preduzee ostvarilo prodajom proizvoda i usluga na tritu

UPd = Q x C,

UPd ukupan prihod,

Q koliina proizvoda ili usluga i

C cena po jedinici proizvoda ili usluga.

Kretanje tranje i ukupnog prihoda u

zavinosti od promene cena

Cene u $ Traena koliina

Ukupan prihod u $

90 20 1800

60 40 2400

30 60 1800

Prosean prihod prihod po jednom

proizvodu ili usluzi

PrPd = UPd

Q PrPd prosean prihod,

UPd ukupan prihod

Q koliina proizvoda i usluga

Kad je cena proizvoda ista za svaku koliinu

prodatih proizvoda ili usluga, onda je

prosean prihod jednak prodajnoj ceni

PrPd = C

u praksi je to redak sluaj jer po pravilu preduzee vri prodaju istog proizvoda po

razliitim cenama

primer prodaje istog proizvoda po

razliitim cenama ulaznice za akva park kotaju za odrasle 400

din., za decu 200 dinara.

u toku meseca je prodato 15.000 ulaznica za odrasle i 10.000 ulaznica za decu

Prosean prihod - ponderisani prosek prodatih

koliina po pojedinim cenama (ovom sluaju

iznosie 320 din)

Marginalni prihod

Promena ukupnog prihoda koja nastaje zbog prodaje jedne dodatne jedinice proizvoda

UPd promena ukupnog prihoda,Q promena koliine proizvoda.

UKUPAN I MARGINALNI PRIHOD

Cena u EUR Traena koliina Ukupan prihod Marginalni prihod

25 2 50 22 4 88 38 20 6 120 32 18 8 144 24 15 10 150 6 12 12 144 - 6 10 14 140 - 4

Odnos marginalnog i ukupnog prihoda

kada je marginalni prihod vei od nule, dolazi i do rasta ukupnog prihoda jer se prodajom svake

dodatne jedinice poveava i ukupan prihod.

Maksimum u rastu ukupnog prihoda e biti dostignut u taki kada marginalni prihod bude

jednak 0.

Marginalni prihod - koristan instrument pri donoenju odluke o produenju turistike sezone

(u skijalitima, akva centrima)

Objanjenje primera prodaja usluga

u welness centru Uz cenu od 15 EUR na sat traena koliina

usluga bie 10, ukupan prihod od 150 EUR

marginalni prihod e se poveati za 6 EUR Dalje sniavanje cena uz predvieno kretanje

tranje nee dovesti do poveanja ukupnog

prihoda, dolazi do pada marginalnog prihoda.

kriva ukupnog, prosenog i marginalnog prihoda

kriva ukupnog prihoda grafiki prikazuje kretanje ukupnog prihoda

za najvei broj proizvoda u turizmu vai zakon opadajue tranje i to odreuje oblik krive

ukupnog prihoda - parabola

Funkcija prosenog i marginalnog

prihoda kod pada tranje

Kriva ukupnog prihoda

Faktori koji utiu na ostvarivanje

ukupnog prihoda unutranji faktori: struktura i kvalitet

uslunog programa, obim i kvalitet ljudskih

resursa, veliina kapaciteta i tehnika

opremljenost, tehnoloki proces, sistem

organizacije poslovanja, sistem vrednovanja

rada, razvojna politika

spoljanji regulativni ili normativni

spoljanji - faktori iz trinog, tehnolokog, prirodnog i ekolokog i ukupnog drutveno-

ekonomskog okruenja

preduzea u turizmu po pravilu nemaju mogunost direktnog uticaja na ovu grupu

faktora