Uvoenje u trenani proces posle povrede meniskusa

Uvoenje u trenani proces posle povrede meniskusaZavrni rad12/12/2016Zavrni rad1

SaetakKada se pria o sportskim povredama, neizostavan deo je pominjanje kolena, kao dela jedne zasebne celine. Prema pojedinim statistikama, ak polovina povreda u sportu otpada na koleno. Koleno je zglob koji se odlikuje anatomskim neskladom izmeu natkolenice i potkolenice, koje su meusobno povezane meniskusima i jakim ligamentarnim vezama sa svih strana ovog zgloba. Najpoznatiji deo zgloba kolena je meniskus, sainjen od hrskavice, koji se sastoji od spoljanjeg i unutranjeg meniskusa. Njegova osnovna uloga je da glumi jastue koje je umetnuto izmeu kostiju i on je uspeno odrauje, sve dok moe da izdri napore i stres koje pred njega svakodnevno postavljamo. Kada napokon posustane pa se oteti ili pukne, koleno se blokira, otekne i postane potpuno neupotrebljivo, a jedini izlaz je operativni zahvat. 12/12/2016Zavrni rad2

UvodZglob kolena je veoma sloen zglob i vrlo lako se povreuje, a izuzetno teko lei. Jedna od najeih povreda kolena je povreda meniskusa. Vie od polovine svih povreda zgloba kolena ine lezije meniskusa. Povrede unutranjeg meniskusa su dosta ee od povreda spoljanjeg meniskusa (15-20 puta ee). Posledica toga je slabija pokretljivost unutranjeg meniskusa u odnosu na spoljanji, kao i njegova tesna veza sa unutranjim kolateralnim ligamentom.12/12/2016Zavrni rad3

Anatomija kolenaLigamenti kolena:LIG. COLLATERALE TIBIALELIG. COLLATERALE FIBULARELIG. CRUCIATUM ANTERIUSLIG. CRUCIATUM POSTERIUSLIG. PATELLAE

12/12/2016Zavrni rad4

Anatomija kolenaMiii od znaaja za funkciju i stabilnost kolena:M. QUADRICEPS FEMORIS M. RECTUS FEMORIS M. VASTUS LATERALIS M. VASTUS MEDIALIS M. VASTUS INTERMEDIUS M. SARTORIUS M. GRACILIS M. SEMIMEMBRANOSUS . SEMITENDINOS M. BICEPS FEMORIS

12/12/2016Zavrni rad5

Meniskusi kolenaUnutranji meniskusSpoljanji meniskusDiskoidni meniskus

12/12/2016Zavrni rad6

Povreda meniskusaPovrede meniskusa mogu biti kombinovane ili se javljaju kao jedna pukotina u tkivu meniskusa. U zavisnosti od pravca prostiranja, ta pukotina moe biti:Longitudinalna pukotina meniskusa Horizontalna pukotina meniskusa Kosa i radijalna pukotina meniskusa

12/12/2016Zavrni rad7

Simptomi povredaetiri osnovna simptoma povreda meniskusa kolena su:BolOtokNestabilnostBlokada

12/12/2016Zavrni rad8

Dijagnostika povredaAnamnezaKliniki pregled zgloba kolenaTestovi od znaaja za procenu povreda meniskusa kolenaMetode dijagnostike vizualizacijeArtroskopija

12/12/2016Zavrni rad9

AnamnezaPovrede meniskusa praene su jakim bolom kao posledica pomeranja oteenog dela meniskusa. Pacijent se ali na ''mehanike tegobe'' kao to su kljocanje, preskoci, oseaj ''beanja'' i ''poputanja kolena''. U sluaju nemogunosti izvoenja pune ekstenzije uz mehaniku blokadu kratanja, obino se radi o oteenju po tipu ''Bucket-handle'' i zahteva hitnu hirurku intervenciju. Uz povredu meniskusa obino se javlja prekomerno nakupljanje sinovijalne tenosti, kao posledica reaktivnog sinovitisa, najee nakon 24-36 sati. Nakupljanje tenosti obino je manjeg obima. Anamnestiki je u oko 92% bolesnika pozitivan Cooperov znak. Radi se o bolovima u predelu zglobne pukotine u kojoj se nalazi povreeni meniskus, a koja se javlja pri okretanju u krevetu tokom spavanja. Kako bi ublaili bol, bolesnici obino pod povreenu stranu podmetnu jastuk.12/12/2016Zavrni rad10

Kliniki pregled zgloba kolena

Kliniki pregled zgloba kolena obuhvata:Inspekciju ili posmatranje povreene regije ili segmentaPalpaciju ili pipanjeProcenu funkcionalnog stanja i testove

12/12/2016Zavrni rad11

Testovi od znaaja za procenu povreda meniskusa kolenaTestovi od znaaja za procenu povreda meniskusa kolena:McMurray testDe Palma testStewart testApley testPayerov znakBragardov testTest odskokaBolest zglobnih pukotina na palpaciju

12/12/2016Zavrni rad12

Metode dijagnostike vizualizacije

Pored klinikog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda dijagnostike vizualizacije, kao to su: radiografija (RTG), ultrzvuno snimanje kolena, magnetnu rezonancu (MR) zgloba kolena ili artroskopiju12/12/2016Zavrni rad13

Fizikalna terapijaElektroterapijaTENS (transkutana elektro-neuro stimulacija)Interferentne struje ili "ukrtene struje" ElektrostimulacijaLaserMagnetoterapija (EMP)KrioterapijaKineziterapija12/12/2016Zavrni rad14

Program rehabilitacijeFaza ITrajanje: 0 do 1 sedmice nakon povredeCilj prve faze je da se smanji otok, odri sposobnost da se ojaa koleno i da moe da se savije koleno do malo preko 90 stepeni.Faza IITrajanje: Izmeu 1. i 2. sedmice nakon povredeCilj faze 2 je da se eliminie otok kolena i da se postigne potpuni, normalan raspon pokreta u zglobu.12/12/2016Zavrni rad15

Program rehabilitacijeFaza IIITrajanje: Izmeu 2. i 3. sedmice nakon povredeCilj faze 3 programa rehabilitacije povreenog meniskusa je da se obezbedi pun obim pokreta u kolenu, povrati normalna jaina, sa mogunou izvoenja punog unja i da se zapone povratak tranju i normalnom treningu.Faza IVTrajanje: Izmeu 3. i 5. sedmice nakon povredeCilj faze 4 je da se obezbedi puna snaga, obim pokreta i izdrljivost miia po povratku na sportski trening i ogranieno igranje utakmica ili takmienje. 12/12/2016Zavrni rad16

Uvoenje u trenani procesTokom rehabilitacije treba voditi rauna da se svaka vrsta treninga primenjuje na odgovarajui nain, kako bi oporavak bio to uspeniji.Trening je jedna veoma kompleksna aktivnost, koja u zavisnosti od sadraja ima uticaj na razliite motorike sposobnosti u organizmu. Postoje razliite vrste treninga, ija primena zavisi od cilja koji se eli postii tim treningom. Vrste treninga koje se primenjuju u procesu rehabilitacije nakon povrede meniskusa su: trening snage, trening propriocepcije, trening pokretljivnosti.12/12/2016Zavrni rad17

Primer vebiU programu rehabilitacije povreenog meniskusa primenjuju se vebe statikog i dinamikog jaanja i stabilizacije kolena, vebe istezanja i vebe za bolju pokretljivost kolena. Najpre se primenjuju statike vebe, prvo bez optereenja, a zatim sa optereenjem. Akcenat se stavlja na jaanje M. QUADRICEPS FEMORIS-a, zadnje loe natkolenice i jaanje lista. Vebe mogu da se izvode u sedeem, leeem poloaju na leima, stomaku i na boku, stojeem poloaju. Zbog toga je vano pravovremeno zapoeti sa vebama, koje imaju bitnu ulogu u osposobljavanju sportiste za vrenje fizike aktivnosti nakon povrede. Takoe, znaajno je i kod povreenih osoba (kod kojih je to mogue), da se sprovede program vebi i pre operativnog zahvata, jer se na taj nain postie odreena spremnost kotano-miinog sistema na mirovanje nakon operacije i spreava se atrofija miia.12/12/2016Zavrni rad18

ZakljuakTema ovog rada je bila uvoenje u trenani proces posle povrede meniskusa, sa naglaskom na period rehabilitacije, trenani proces i vebe, kojima se sportista vraa u stanje potpunog oporavka posle povrede meniskusa kolena.12/12/2016Zavrni rad19

KRAJMarina urii12/12/2016Zavrni rad20