05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 1

UVOĐENJE U TRENAŽNI PROCES POSLE POVREDE

MENISKUSAZavršni rad

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 2

SAŽETAK Kada se priča o sportskim povredama, neizostavan deo je pominjanje kolena, kao dela jedne zasebne celine. Prema pojedinim statistikama, čak polovina povreda u sportu otpada na koleno. Koleno je zglob koji se odlikuje anatomskim neskladom između natkolenice i potkolenice, koje su međusobno povezane meniskusima i jakim ligamentarnim vezama sa svih strana ovog zgloba. Najpoznatiji deo zgloba kolena je meniskus, sačinjen od hrskavice, koji se sastoji od spoljašnjeg i unutrašnjeg meniskusa. Njegova osnovna uloga je da glumi jastuče koje je umetnuto između kostiju i on je uspešno odrađuje, sve dok može da izdrži napore i stres koje pred njega svakodnevno postavljamo. Kada napokon posustane pa se ošteti ili pukne, koleno se blokira, otekne i postane potpuno neupotrebljivo, a jedini izlaz je operativni zahvat.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 3

UVOD Zglob kolena je veoma složen zglob i vrlo lako se povređuje, a izuzetno teško leči. Jedna od najčešćih povreda kolena je povreda meniskusa. Više od polovine svih povreda zgloba kolena čine lezije meniskusa. Povrede unutrašnjeg meniskusa su dosta češće od povreda spoljašnjeg meniskusa (15-20 puta češće). Posledica toga je slabija pokretljivost unutrašnjeg meniskusa u odnosu na spoljašnji, kao i njegova tesna veza sa unutrašnjim kolateralnim ligamentom.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 4

ANATOMIJA KOLENA Ligamenti kolena: LIG. COLLATERALE

TIBIALE LIG. COLLATERALE

FIBULARE LIG. CRUCIATUM

ANTERIUS LIG. CRUCIATUM

POSTERIUS LIG. PATELLAE

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 5

ANATOMIJA KOLENA Mišići od značaja za funkciju i stabilnost kolena:

M. QUADRICEPS FEMORIS M. RECTUS FEMORIS M. VASTUS LATERALIS M. VASTUS MEDIALIS M. VASTUS INTERMEDIUS M. SARTORIUS M. GRACILIS M. SEMIMEMBRANOSUS М. SEMITENDINOS M. BICEPS FEMORIS

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 6

MENISKUSI KOLENA Unutrašnji meniskus Spoljašnji meniskus Diskoidni meniskus

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 7

POVREDA MENISKUSA Povrede meniskusa mogu biti kombinovane ili se javljaju kao jedna pukotina u tkivu meniskusa. U zavisnosti od pravca prostiranja, ta pukotina može biti:A. Longitudinalna pukotina meniskusa B. Horizontalna pukotina meniskusa C. Kosa i radijalna pukotina meniskusa

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 8

SIMPTOMI POVREDA Četiri osnovna simptoma povreda meniskusa kolena su:1. Bol2. Otok3. Nestabilnost4. Blokada

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 9

DIJAGNOSTIKA POVREDA• Anamneza• Klinički pregled zgloba kolena• Testovi od značaja za procenu povreda meniskusa

kolena• Metode dijagnostičke vizualizacije• Artroskopija

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 10

ANAMNEZA Povrede meniskusa praćene su jakim bolom kao posledica pomeranja oštećenog dela meniskusa. Pacijent se žali na ''mehaničke tegobe'' kao što su škljocanje, preskoci, osećaj ''bežanja'' i ''popuštanja kolena''. U slučaju nemogućnosti izvođenja pune ekstenzije uz mehaničku blokadu kratanja, obično se radi o oštećenju po tipu ''Bucket-handle'' i zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Uz povredu meniskusa obično se javlja prekomerno nakupljanje sinovijalne tečnosti, kao posledica reaktivnog sinovitisa, najčešće nakon 24-36 sati. Nakupljanje tečnosti obično je manjeg obima. Anamnestički je u oko 92% bolesnika pozitivan Cooperov znak. Radi se o bolovima u predelu zglobne pukotine u kojoj se nalazi povređeni meniskus, a koja se javlja pri okretanju u krevetu tokom spavanja. Kako bi ublažili bol, bolesnici obično pod povređenu stranu podmetnu jastuk.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 11

KLINIČKI PREGLED ZGLOBA KOLENA

Klinički pregled zgloba kolena obuhvata:1. Inspekciju ili posmatranje povređene regije ili

segmenta2. Palpaciju ili pipanje3. Procenu funkcionalnog stanja i testove

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 12

TESTOVI OD ZNAČAJA ZA PROCENU POVREDA MENISKUSA KOLENA Testovi od značaja za procenu povreda meniskusa kolena:• McMurray test• De Palma test• Stewart test• Apley test• Payerov znak• Bragardov test• Test odskoka• Bolest zglobnih pukotina na

palpaciju

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 13

METODE DIJAGNOSTIČKE VIZUALIZACIJE

Pored kliničkog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda dijagnostičke vizualizacije, kao što su: • radiografija (RTG), • ultrzvučno snimanje kolena, • magnetnu rezonancu (MR) zgloba kolena ili • artroskopiju

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 14

FIZIKALNA TERAPIJA Elektroterapija

TENS (transkutana elektro-neuro stimulacija) Interferentne struje ili "ukrštene struje" Elektrostimulacija

Laser Magnetoterapija (EMP) Krioterapija Kineziterapija

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 15

PROGRAM REHABILITACIJE Faza I Trajanje: 0 do 1 sedmice nakon povrede Cilj prve faze je da se smanji otok, održi sposobnost da se ojača koleno i da može da se savije koleno do malo preko 90 stepeni.

Faza II Trajanje: Između 1. i 2. sedmice nakon povrede Cilj faze 2 je da se eliminiše otok kolena i da se postigne potpuni, normalan raspon pokreta u zglobu.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 16

PROGRAM REHABILITACIJE Faza III Trajanje: Između 2. i 3. sedmice nakon povrede Cilj faze 3 programa rehabilitacije povređenog meniskusa je da se obezbedi pun obim pokreta u kolenu, povrati normalna jačina, sa mogućnošću izvođenja punog čučnja i da se započne povratak trčanju i normalnom treningu.

Faza IV Trajanje: Između 3. i 5. sedmice nakon povrede Cilj faze 4 je da se obezbedi puna snaga, obim pokreta i izdržljivost mišića po povratku na sportski trening i ograničeno igranje utakmica ili takmičenje.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 17

UVOĐENJE U TRENAŽNI PROCES Tokom rehabilitacije treba voditi računa da se svaka vrsta treninga primenjuje na odgovarajući način, kako bi oporavak bio što uspešniji. Trening je jedna veoma kompleksna aktivnost, koja u zavisnosti od sadržaja ima uticaj na različite motoričke sposobnosti u organizmu. Postoje različite vrste treninga, čija primena zavisi od cilja koji se želi postići tim treningom. Vrste treninga koje se primenjuju u procesu rehabilitacije nakon povrede meniskusa su: trening snage, trening propriocepcije, trening pokretljivnosti.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 18

PRIMER VEŽBI U programu rehabilitacije povređenog meniskusa primenjuju se vežbe statičkog i dinamičkog jačanja i stabilizacije kolena, vežbe istezanja i vežbe za bolju pokretljivost kolena. Najpre se primenjuju statičke vežbe, prvo bez opterećenja, a zatim sa opterećenjem. Akcenat se stavlja na jačanje M. QUADRICEPS FEMORIS-a, zadnje lože natkolenice i jačanje lista. Vežbe mogu da se izvode u sedećem, ležećem položaju na leđima, stomaku i na boku, stojećem položaju. Zbog toga je važno pravovremeno započeti sa vežbama, koje imaju bitnu ulogu u osposobljavanju sportiste za vršenje fizičke aktivnosti nakon povrede. Takođe, značajno je i kod povređenih osoba (kod kojih je to moguće), da se sprovede program vežbi i pre operativnog zahvata, jer se na taj način postiže određena spremnost koštano-mišićnog sistema na mirovanje nakon operacije i sprečava se atrofija mišića.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 19

ZAKLJUČAK Tema ovog rada je bila uvođenje u trenažni proces posle povrede meniskusa, sa naglaskom na period rehabilitacije, trenažni proces i vežbe, kojima se sportista vraća u stanje potpunog oporavka posle povrede meniskusa kolena.

05/01/2023 ZAVRŠNI RAD 20

KRAJ Marina Đuričić