1. jun 2019.

Adam i Eva su bili stvoreni da se kroz celu večnost raduju Stvoriteljevim darovima.

Onog dana kada su sagrešili oni su okrenuli svoja leđa Bogu, i tada su izgubili pravo da zadrže dobijene darove.

Međutim, Bog je pokazao svoju ljubav pre-ma nama darujući nam svoju ljubav posle njihovog pada.

Neke Božje darove možemo izgubiti privre-meno ali neke zauvek zbog naših greha ilizbog greha onih koji se nalaze oko nas.

“Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.” (3 Jovanova 1,2 )

Zdravlje je vrlo osetljiv dar. Bez obzira koli-ko je bolest ozbiljna, ona je uzrok patnje.Kada se jedan član naše porodice razboli s njim pate i ostali članovi.

I mi kao vernici treba da reagujemo na isti način kao Jair, kao žena Hananejka, kao rimski kapetan iz Kapernauma i kao mnogi drugi: stavićemo bolesti i patnje na Isusa.

Uvek možemo naučiti neku duhovnu istinu, čak i kada smo bolesni:

Jov je Boga bolje razumeo u vreme svoga testa,takođe je naučio i da prašta (Jov 42,5.10).Pavle je primio utehu u svojoj bolesti, i naučio je kroz nju da bude ponizan i da teši druge(2. Korinćanima 1,3-5; 12,7).

Mi smo grešnici, i možemo izdati one koji imaju poverenja u nas, a tako i neko drugi može da izda naše poverenje u njih.

Jako je teško obnoviti izgubljeno poverenje, naročito kada se radi o posledicama izdaje u vrlo ozbiljnom slučaju (recimo preljuba).

Na primer, mnogo je lakše poverovati prija telju koji nije došao na važan sastanak, negonevernoj ženi ili mužu.

1. Iskrenim priznanjem krivice.2. Prihvatanjem učinjene štete.3. Obećanjem da se to neće ponoviti.4. Strpljivim čekanjem da rana zaceli.

Kako možemo da obnovimo izgubljeno poverenje?

Biblija nas ohrabruje da uvek budemo ljubazni i susretljivi. Grubo i nasilno ponašanje Božje dece nije prihvatljivo.

Uobičajeno je da se porodično nasilje prikriva, pa čin prikrivanja postaje čak i gori greh.

U Bibliji nalazimo žalosne priče o pšorodičnom nasilju: Josifova braća (1. Moj. 37,17-28); Amnon i Tamara (2. Sam. 13,1-22); Manasija pobio svu svoju decu (2. O car. 21,6).

Nasilniku treba pomoći da prestane da se nasilno ponaša, treba da se pokaje i popravi nanesenu štetu, a oštećena strana treba da oprosti. .

Samo Bog daje ágape ljubav koja nam treba da zalećimo zadobijene rane.

“I obećavaju im slobodu a sami su robovi pogibli.” (2. Petrova 2,19)

Zavisnost oduzima slobodnu volju ko-ju nam je Bog dao. Narkomani nisu u stanju da se bez tuđe pomoći oslobode njihove zavisnosti trošenja droge.

Droga, alkohol, duvan, igre na sreću, pornografija, seks, internet, hrana… Objekt zavisnosti ne mora sam po sebi da bude greh, ali svaka loša navika kva-ri naš odnos sa drugima, sa našom po-rodicom i sa Bogom

“Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?” (Rim.7,24). Ko može da me oslobodi moje zavisnosti?

Bog interveniše u našu korist. On je obećao da će nam dati novo srce, nove misli, i istinsku slobodu (Jez. 36,26; Jovan 8,36).

DA R Ž I V O TA“[…] Jer šta je vaš život? On je para, koja se

zamalo pokaže i potom je nestane.”(Jakov 4,14)

Izgubiti život znači izgubiti sve. “I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više ne-maju dela nigda ni u čemu što biva pod suncem.” (Propovednik 9,6).

Živi ostaju da tuguju za gubitkom voljene osobe. Pro-ces žalovanje nije isti za sve i ima više faza.

Prvo, realnost smrti se poriće (čak i kada je očekiva-na). Vaše misli i razgovori su usmereni na pokojnika. Onda vas obuzima očajanje i depresija. Normalno je da ovo stanje potraje do godinu dana. Konačno dola-zi faza oporavka i svakim danom se više bavite uobi-čajenim dužnostima.

Mi nalazimo utehu i nadu i sigurnost u Drugom dola-skuIsusa Hristas, kada ćemo ponovo ugledati lica na-ših milh i dragih.

“I usred svog očaja hrišćanin nalazisnažnu utehu. Ako je Bog dozvolio dadugo pati pogođen teškom bolešću prenego zaklopi svoje oči i umre, on može udobrom raspoloženju da sve to podnese... u razmišljanju o budućnosti koja gačeka na nebu. Imaće kratak odmor ugrobu a onda će Darodavac života daraskine okove groba, oslobodiće zatoće-nika, i izvesti ga iz njegovog prašnjavogkreveta kao besmrtnog, i nikada višeneće biti bola, žalosti i smrti. O, kakva jehrišćanska nada! Želim da to bude mojanada. Neka bude i tvoja.”

Elen Vajt, Our Father Cares, April 1. original.