PreduzetnikOnline broj 3

http://twitter.com/home/?status=RT:+@preduzetnik+Novi+broj+onlajn+%C4%8Dasopisa+PreduzetnikOnline+(besplatno,+obavezno+pro%C4%8Ditati)+http://bit.ly/j2BvL+#preduzetnik

http://www.preduzetnik.com

http://www.businessmedia.rs


sadržaj

� PreduzetnikOnline | Novembar 2009

30 za početnike20 Psihologija preduzetništvaOsobine koje su ovde navedene nisu urođene, trajne i nepromenljive. Naprotiv, svaka od ovih osobina se može razviti uz odgovarajući trening i program.

22 Budi svoj čovek

25 Propisi za poneti

27 (Po)vežite se, polećemo!

29 Onlajn poslovno umrežavanje

poslovne ideje30 Znakovi pored putaProizvodi izdvojeni iz liste od preko 3.500 pozicija koji se uvoze u Srbiju mogu da posluže kao polaz-na osnova, predlog za dalje istraživanje u okviru određenih delatnosti, sa krajnjim ciljem da se utvrdi isplativost za započinjanje njihove proizvodnje u domaćim uslovima

menadžment41 Kada pobednik postane gubitnikS pojavom moderne teorije organizacije na kon-flikt počinje da se gleda i pozitivno, a dominira i pristup da konflikt može biti koristan i da dopri-nosi većoj delotvornosti preduzeća.

44 Komunicirajte slušajući

46 Koučing - način razmišljanja i filozofija života

marketing50 Načinite korakka poslovnom uspehu

Doprinos marketinga poslovnom uspehu pre-duzetnika treba posmatrati tako što će market-ing da se shvati kao poslovna orijentacija, koja svoje ishodište ima u ostvarivanju profita uz efikasno i efektivno zadovoljavanje potreba potrošača.

54 PR - i prijatelj i psiholog

56 Vreme velikih mogućnosti

50

http://issuu.com/action/page?page=20














sadržaj6 Autori

8 Reč urednika

dešavanja/predstavljamo10 Top Class program

13 Pokret mladih preduzetnika

16 Finale Takmičenja na vidiku

17 Evropska mreža preduzetništva

18 Put ka uspehu

intervju/priča iz prakse36 Ponovo bih uspela„Kada bih kojim slučajem sve izgubila ili ko zna iz kojih razloga posao krene na gore, znam da bih se, poput moje porodice koja je moj moralni uzor, iz svega uzdigla snažnija, mudrija i da bih ponovo uspela.“

slobodna tema58 Prvi preduzetnički koraci

Kao neko ko je svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem ljudi zaposlenim u preduzećima i radnjama, oduševio sam se pričom o prvim preduzetničkim koracima moja tri mala sugrađanina.

60 Dug kao najgori drug

62 Pet razloga da budete optimisti

poslovna etika64 Preusmeriti globalizacijuka pravom ciljuPrimena „normativno-političke“ strategije i strategije konkurencije neophodni su procesi kojima se u savremenom svetu globalizacije realizuju svrha i ciljevi kompanija, potrošača, javnosti, država i društava.

statistika68 Srbija u brojkama

36















http://www.facebook.com/home.php?#/pages/PreduzetnikOnline/79955895215?ref=mf

Miodrag PopovićOsnivač preduzećaMPK-INŽENJERING.

Konsultant zaknjigovodstvene poslove.

Đurđica ZrnićAsistent na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment. Obavljala poslove kao menadžeru wellness i fitnes centrima.Više puta osvajala takmičenja u fitnesu (1998. Miss fitnes SRJ).

autori

Marija BlaževskiDirektor agencije

za odnose s javnošćuPRIME PUBLIC RELATIONS.

Višegodišnje iskustvou novinarstvu.

Goran SečujskiDirektor preduzećaBUSINESS MEDIA.Glavni i odgovorni urednikonlajn časopisa PreduzetnikOnline.

Dušan KerečkiMenadžer NLP CENTRA

Ericksonov profesionalni kouč, Wingwave kouč.

Jelena ŠljivarBavi se poslovima selekcije, treninga i planiranja razvoja zaposlenih. Višegodišnje iskustvo u upravljanju ljudskim resursima.

Emina KomazecSociolog

i dipl. menadžer u medijima.Marketing menadžer i novinar u magazinu Caffe Vojvodina.

Jovan ŠukaraMagistar ekonomskih nauka.Direktor knjigovodstveneagencije AKTIVA SISTEM DOO.

Radenko MarićMagistar ekonomskih nauka.

Asistent na Fakultetu za poslovnu ekonomiju.

Davor VlajkovićOsnivač BiznisForum.com,prve preduzetničke zajednicena domaćem internetu.

Sanja Perković-GogaDiplomirani psiholog,

vlasnik STRENUM-CENTRA,za komunikaciju i savetovanje.

Radmila ZlatanovićGeneralni direktor preduzeća BUDI SVOJ ČOVEK.Partner i Savetnik za preduzetništvo i MSP u preduzeću KOMON SENS.

� PreduzetnikOnline | Novembar 2009

www.preduzetnik.com


PreduzetnikOnline | Novembar 2009 �

PreduzetnikOnline

Onlajn časopis za preduzetnike.Izlazi mesečno u elektronskoj formi.

Broj 3. Novembar 2009.Časopis je besplatan.

PreduzetnikOnlineOnlajn časopis za preduzetnike

www.preduzetnik.com

Za korišćenje fotografija objavljenih u časopisu pribavljeno je odobrenje njihovih autora ili se fotografije koriste u skladu sa pravilima izvora sa kojeg su preuzete (Sxc.hu, Flickr.com, Inmagine.com)

Business Media svoje izvore informacija smatra pouzdanim i proverava što je moguće više informacija, mada su moguća i odstupanja. S tim u vezi, čitaoci podatke i informacije u časopisu koriste na sopstveni rizik.

© Sva prava zadržana.

Izdaje: Business Media dooAdresa: Novi Sad, Stevana Milovanova 6

Direktor: Goran SečujskiTelefon: +381.21.472.99.49

Mobilni: +381.63.590.586Imejl: [email protected]

Internet sajt: www.businessmedia.rs

Glavni i odgovorni urednik: Goran SečujskiLektura: Mirjana Brković

Saradnici: Marija Blaževski, Dušan Kerečki,Emina Komazec, Radenko Marić, Sanja Perković-Goga, Miodrag Popović, Jelena Šljivar, Jovan Šukara, Davor Vlajković, Radmila Zlatanović, Đurđica Zrnić

http://twitter.com/home/?status=RT:+@preduzetnik+Novi+broj+onlajn+%C4%8Dasopisa+PreduzetnikOnline+(besplatno,+obavezno+pro%C4%8Ditati)+http://bit.ly/j2BvL+#preduzetnik


http://www.facebook.com/home.php?#/pages/PreduzetnikOnline/79955895215?ref=mf

reč urednika

Idemo daljePodsetimo se još jednom naših životnih ciljeva, poljubimo našu decu i najdraže, pozovimo prijatelje i kažimo sebi – idemo dalje.

Pre nekoliko dana na jednom poznatijem domaćem blogu pročitao sam (samo) deo teksta čiji je au-tor u tri nastavka objasnio čitaocima bloga na šta

treba da obrate pažnju ukoliko žele da započnu samo-stalan posao u Srbiji. Na osnovu komentara čitalaca, a bilo ih je mnogo, zaključio sam da je među njima bio veoma velik broj onih koji nameravaju ili razmišljaju o započinjanju sopstvenog biznisa. Isto tako, prema njihovim reakcijama, zaključio sam da je tekst uplašio mnoge koje muči dilema da li krenuti samostalno ili ne, odnosno da li se baviti samostalnim biznisom ili raditi za nekog drugog. Ne sumnjam u dobre namere auto-ra koji je smišljao i pisao tekst, ali je na kraju tekst, zapravo, delovao kao ubistvo u pokušaju ionako malo prisutnog duha preduzetništva u Srbiji. (Nisam pročitao tekst u celosti, jer nisam želeo da budem saučesnik u tom pokušaju.)

Nažalost, susrećem se često sa prilično sumornim razmišljanjima kada je u pitanju biznis u Srbiji. Ali ne radi se ovde samo o biznisu, već o životu uopšte, o bor-bi koju moramo da vodimo do svima poznatog kraja. Zamislite kada biste život posmatrali samo kao skup bolesti koje možemo da „zakačimo“, o saobraćajnim nezgodama, prirodnim katastrofama, mogućnosti da nas neko opljačka ili povredi na ulici, itd. Ako bismo tako razmišljali, mi bismo se, zapravo, u startu predali i poželeli da kraj što pre dođe. Zar nam treba onda takav život?

Ista je priča i sa biznisom, naročito kada se govori o preduzetništvu. Jer, ako se setimo teksta Ko je pre-duzetnik? iz prvog broja časopisa PreduzetnikOnline, videćemo da je preduzetništvo način života, odnosno filozofija koja u osnovi počiva na pozitivnom pogledu na život. I u životu, kao i u biznisu, postoje periodi uspona i padova. Od nas samih, od naše sposobnosti da „vidimo šumu od drveća“, zavisi kako ćemo prebroditi i jedne i druge periode, jer i u jednom i u drugom slučaju ne treba gubiti tlo pod nogama.

I meni se tokom oktobra dogodilo da zamalo izgubim tlo pod nogama. Početkom prošlog meseca ostao sam, po prvi put od kada se računam kao zaposlen kod nekog poslodavca, bez stalnog zaposlenja i do tada jedinog redovnog izvora prihoda. Bez ijedne reči objašnjenja i

navođenja razloga (mada mi je on odavno dobro poznat, ali, ne znam iz kojih razloga, nikada nije saopšten „u četiri oka“), dobio sam otkaz u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Jedno vreme sam sebe tešio da se radi samo o neprodužavanju ugovora, koji je početkom oktobra istekao, ali se zapravo radilo o otkazu. „Da“, rekao sam sebi, „nemam čega da se stidim, dobio sam otkaz i idem dalje.“ Iako je nada da će razum prevladati bila prisutna do samog kraja, ne znam koliko je bilo realno i za očekivati da se opstane u jednom takvom okruženju koje počiva na principima podobnosti, nepotizma, lične koristi i uterivanja straha u kosti zaposlenima. (Koliko li je samo sličnih priča u Srbiji?)

Pokazalo se, kao i uvek u teškim životnim situaci-jama, da su prijatelji najveće bogatstvo. Nakon podrške koju sam dobio nakon ovog, mogu slobodno da kažem, perioda pada u mom životu, usledila je još jedna podrška prijatelja ovog časopisa – autora tekstova i čitalaca časopisa. Njihova moralna podrška najzaslužnija je što se nakon šest meseci od objavljivanja drugog broja časopisa PreduzetnikOnline pojavio njegov treći broj, daleko bogatiji nego prethodna dva zajedno. Bogatstvo ovog trećeg broja meri se učešćem čak 10 novih autora, koji svojim iskustvom pretočenim u tekstove žele da daju svoj doprinos razvoju preduzetništva u Srbiji.

Sve prethodno rečeno u ovoj uvodnoj reči, direktno ili indirektno, pronaći ćete i u tekstovima ovog trećeg broja časopisa PreduzetnikOnline. Tekstovi u ovom broju, kao i mnoge priče preduzetnika u Srbiji (jednu takvu ćete pročitati u ovom broju o 27-godišnjoj pre-duzetnici) ne idu u prilog onom tekstu s početka uvod-nika. Preduzetnički duh koji je sve jači i u Srbiji neće tako lako uništiti niko. Najveći neprijatelj potencijal-nim preduzetnicima u Srbiji je strah od neuspeha. Uko-liko se on ukroti, ukoliko prihvatimo da je kraj zapravo prilika za novi početak, mogućnosti su neverovatne.

I zato, podsetimo se još jednom naših životnih cilje-va, poljubimo našu decu i najdraže, pozovimo prijatelje i kažimo sebi – idemo dalje.

Goran SečujskiGlavni i odgovorni urednik

8 PreduzetnikOnline | Novembar 2009


dešavanja

PreduzetnikOnline | Novembar 2009 11

CEED SRBIJA

Top Class programTop Class je ekskluzivan mentorski program, zasnovan na peer to peer metodi učenja, koji okuplja uspešne srpske i regionalne menadžere s ciljem da svoja znanja i iskustva prenesu mladim perspektivnim preduzetnicima i na taj način daju svoj doprinos u razvijanju nove generacije uspešnih poslovnih lidera.

Centar za razvoj preduzetnika i menadžera – CEED Srbija deo je međunarodne CEED

mreže, koja je osnovana od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i investicionog fonda SEAF, sa ciljem da podstakne raz-voj malih i srednjih preduzeća u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. CEED mreža zastupljena je u Bugarskoj, Rumuniji, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. Do 2010. go-dine CEED planira da se proširi i na ostale zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope. U Srbiji CEED uživa i veliku podršku Holandske banke za razvoj preduzetništva – FMO, čija je misija stvaranje dugoročnog, održivog raz-voja privatnog sektora u zemljama u razvoju.

CEED Srbija osnovan je u novem-bru 2008. godine i do sada je imao nekoliko aktivnosti. U januaru 2009. godine održan je Opening Event, na kojem je CEED predstavio svoju misiju u Srbiji i svoje predstojeće aktivnosti. Ovaj događaj bio je posvećen mogućnostima ulaganja u Srbiju i pospešivanju privrednih kon-takata između srpskih, makedonskih i slovenačkih preduzetnika. U junu je CEED Srbija bio domaćin Treće re-gionalne CEED konferencije pod na-zivom Connect, Innovate and Grow, koja je bila posvećena mogućnostima za prevazilaženje krize uz pomoć



dešavanja

saradnje i inovacija. Konferencija je okupila više od 150 preduzetnika iz regiona, predstavnike državnih institucija i druge ugledne zvanice. Poseban deo Konferencije bio je posvećen umrežavanju preduzetnika i kompanija iz Slovenije, Makedoni-je, Rumunije, Bugarske i Srbije.

Predstojeće godine, CEED će svu svoje energiju usmeriti ka negovan-ju i razvoju preduzetničke mreže i stvaranju pozitivne klime za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

U decembru 2009. godine, počinje Top Class program, koji će trajati do leta 2010. godine, a koji je

namenjen mladim preduzetnicima i menadžerima koji žele da ubrzaju rast svojih kompanija.

Top Class program je najvažniji CEED projekat i do sada je sa ve-likim uspehom implementiran u Sloveniji, Makedoniji i Bugarskoj. Top Class je ekskluzivan mentorski program, zasnovan na peer to peer metodi učenja, koji okuplja uspešne srpske i regionalne menadžere s ciljem da svoja znanja i iskustva prenesu mladim perspektivnim pre-duzetnicima i na taj način daju svoj doprinos u razvijanju nove generaci-je uspešnih poslovnih lidera.

Program podrazumeva mesečne interaktivne radionice, sa temama koje su od velikog značaja za pre-duzetnike, kao što su, na primer, „Kako se proširiti na regionalna tržišta“ ili „ Kako finansirati rast“, u okviru kojih će o svojim iskustvima govoriti vrhunski stručnjaci iz datih oblasti.

Mentorstvo je jedna od specifičnosti Top Class programa i ujedno ono što ga čini jedinstven-im na tržištu. Koncept mentorstva podrazumeva da se mladim pre-duzetnicima, učesnicima Top Class programa, garantuju tri sastanka sa odabranim mentorima, tokom tra-janja programa, na kojima će imati prilike da razgovaraju o izazovima sa kojima se susreću, dobiju korisne savete i ideje kako da ih prevaziđu. Sam proces dodeljivanja mentora učesniku i obrnuto odvija se u neko-liko faza. Najpre, prilikom selek-cije mentora, CEED tim prikuplja detaljne informacije o biografiji, iskustvu i polju ekspertize svakog od mentora. Zatim, u procesu intervjui-sanja učesnika, posebna pažnja pri-daje se njihovim planovima, strate-giji razvoja, kao i svim problemima koje imaju u poslovanju. Na taj način se dobije jasan uvid u to koje su potrebe učesnika i u kojim oblas-tima bi im bila korisna mentorska konsultacija. Poslednja faza odigra-va se na mentorskoj večeri, nefor-malnom koktelu koji će se održati sredinom decembra, gde će mentori i polaznici imati prilike da se up-oznaju i saznaju nešto više jedni o drugima. Svaki od mentora će dati svoje sugestije po pitanju polaznika kojima bi želeli da budu mentori, a isto to će učiniti i sami polaznici. Na osnovu svih prikupljenih infor-macija, CEED tim će napraviti spoj, koji će najviše odgovarati obema stranama.

Pored mentorstva i radionica, CEED je za učesnike Top Class pro-grama predvideo i posebne događaje umrežavanja, na lokalnom i region-alnom nivou, kao i B2B događaje koji će našim preduzetnicima omogućiti

dešavanja


da ostvare vredne poslovne kontak-te sa preduzetnicima iz Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije, kao i ostalih zemalja u ko-jima je CEED prisutan. Takođe, kao jedan od noviteta na našem tržištu, CEED organizuje Elevator pitch, ko-jim dovodi preduzetnike u direktan kontakt sa investitorima. U okviru ovog događaja, preduzetnici se, uz

konsultacije stručnjaka iz vodećih fi-nansijskih institucija, pripremaju da za svega nekoliko minuta predstave svoju kompaniju i privuku pažnju potencijalnih investitora.

Top Class je pre svega praktičan program, osmišljen tako da mladim preduzetnicima omogući brži rast njihovih kompanija i to najpre putem regionalnog i lokalnog umrežavanja, sticanjem novih znanja od iskusnih menadžera i lakšim pristupom do potencijalnih investitora. Mladi pre-duzetnici i menadžeri koji učestvuju u Top Class programu će, pored unapređenja svojih liderskih veština, postati i deo jake regionalne CEED mreže, koja će im otvoriti mnoga vrata za sticanje novih klijenata i partnera, kao i za regionalnu eks-

panziju. Takođe, kao učesnici Top Class

programa, preduzetnici će dobiti pristup regionalnom CEED veb por-talu, koji objedinjuje kompletne baze podataka svih CEED centara i omogućava ostvarivanje kontakata sa nekoliko hiljada partnera, Top Class učesnika i mentora iz zemalja regiona, kao i mnogobrojnih kom-

panija sa kojima CEED sarađuje. Polaznici Top Class programa mogu da očekuju podršku CEED Srbija i re-gionalnih CEED centara, prilikom or-ganizovanja B2B susreta sa željenim kompanijama iz zemlje i inostanst-va, kao i sa investicionim fondom SEAF, USAID i drugim međunarodnim institucijama.

S obzirom na ekskluzivnost programa, kriterijumi za odabir učesnika su prilično strogi i po-drazumevaju da preduzetnik bude mlađi od 35 godina starosti, da je vlasnik ili suvlasnik kompanije koja je na tržištu nekoliko godina, koja pokazuje trend rasta ili prihod od minimum 200 hiljada evra godišnje. Takođe, potrebno je da preduzetnik bude orijentisan ka širenju svog po-

slovanja na regionalna tržišta ili da ima interesantnu, inovativnu po-slovnu ideju. U Program se mogu uključiti i mladi poslovni ljudi koji pripadaju srednjem menadžmentu, ukoliko su u pitanju velike kom-panije, kao i naslednici porodičnih biznisa.

Pored navedenih kriterijuma, CEED traži i mlade, preduzimljive,

ambiciozne i dinamične os-obe, koje iza sebe već imaju poslovne us-pehe, ali i želju za daljim pro-f e s i o n a l n i m usavršavanjem i razvojem svo-jih kompanija. S tim u vezi, pozivamo i njih da se prijave, a posebna komisi-ja će razmo-triti svaku p o j e d i n a č n u prijavu.

CEED Srbija je trenutno u fazi regru-tovanja kan-didata za prvu generaciju Top

Class programa u Srbiji. Puna cena programa iznosi 2.200 EUR + PDV, ali je CEED za prvu generaciju Top Class polaznika obezbedio sufinansiranje od 50% kao donaciju holandskog FMO, tako da specijalna cena iznosi 1.100 EUR + PDV. Specijalni popust odobren je za članove Privredne ko-more Beograda. Kandidati se mogu prijaviti putem online aplikacionog formulara, koji je dostupan na našem veb sajtu www.ceed-serbia.org, ili na [email protected], kontakt osoba je Jovana Savić, menadžer za razvoj poslovanja, kao i putem tele-fona na 011/ 2129-524. Svima koji su zainteresovani da se prijave, ili žele da saznaju više o nama i Top Class programu, stojimo u potpunosti na raspolaganju.


dešavanja

GLOBALNA NEDELJA PREDUZETNIŠTVA 2009

Pokret mladih preduzetnikaOd 16. do 22. novembra 2009. godine Globalna nedelja preduzetništva će povezati mlade ljude širom sveta kroz lokalne, nacionalne i globalne aktivnosti osmišljene tako da im pomognu da istraže svoje potencijale kao samopokretače i inovatore.

Tokom jedne nedelje, mil-ioni mladih ljudi širom sveta udružiće se u rastući pokret

preduzetnika, kako bi stvorili nove ideje i potražili bolje načine obav-ljanja posla. Države širom planete proslaviće zajedno Globalnu nedelju preduzetništva (Glob-al Entrepreneurship Week), inicijativu koja treba da podstakne mlade ljude na ino-vativnost, maštu i kreativnost. Da misle veliko. Da ideje sprove-du u delo. Da daju svoj doprinos.

Od 16. do 22. novembra 2009. go-dine Globalna nedel-ja preduzetništva će povezati mlade ljude širom sveta kroz lo-kalne, nacionalne i globalne aktivnosti osmišljene tako da im pomognu da istraže svoje potencijale kao samopokretače i ino-vatore. Studenti, ob-razovni radnici, pre-duzetnici, poslovni ljudi, zaposleni, vladini

zvaničnici i mnogi drugi učestvovaće u nizu aktivnosti, od onlajn do ličnih, od masovnih takmičenja i događaja do onih koji okupljaju manji broj učesnika.

Tokom trajanja ove inicijative,

sledeća generacija preduzetnika biće inspirisana da se pojavi sa svo-jim idejama. Pružiće im se prilika da steknu neophodna nova znanja, veštine i kontakte, za jačanje ino-vativnih, održivih inicijativa koje će

http://www.unleashingideas.org

dešavanja


imati pozitivan uticaj na njihove živote i živote njihovih porodica i za-jednica.

Globalna nedelja preduzetništva 2008. go-dine predstavljala je pravi uspeh i briljantan primer šta se sve može postići objedinjujući različite ideje i kulture oko zajedničke teme preduzimljivosti. U 2009. godini cilj je da se mladi ljudi inspirišu na stvaranje ideja vezanih za pi-tanja koja su od najveće važnosti za društvo, od smanjenja siromaštva do klimatskih promena i da neguju globalnu kulturu koja preduzetnike prepoznaje kao motore privrednog i društvenog razvoja.

Inicijatori Globalne nedelje preduzetništva su britanska orga-nizacija Make Your Mark i američka fondacija za preduzetništvo Kauff-man Foundation.

GLOBALNA NEDELJA PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI

Srbija se 2008. godine, od 17. do 23. novembra, zajedno sa još 76 zemal-ja sveta, pridružila obeležavanju Globalne nedelje preduzetništva u gradovima: Novom Sadu, Čačku, Subotici, Kanjiži, Kragujevcu i Beo-gradu. Zahvaljujući UNESCO Kat-edri za studije preduzetništva, prošlogodišnjem domaćinu za Srbiju i Sečujski Goranu, inicijatoru i koor-dinatoru obeležavanja Globalne nedelje preduzetništva u Srbiji, u više od 50 različitih aktivnosti,

organizovanih od strane 35 organizacija iz Srbije i Mađarske, oko 1.200 mladih ljudi iz Srbije se pridružilo milionima

mladih širom sveta u pro-slavi preduzetništva.Domaćin Globalne nedelje

preduzetništva za 2009. godinu u Srbiji je preduzeće Budi Svoj Čovek doo iz Beograda, koje pred-stavlja prvu privatnu inicijativu na našem tržištu koja se bavi razvo-jem preduzetništva i podizanjem konkurentnosti malog i srednjeg biznisa. Cilj ovog preduzeća je ob-razovanje generacije preduzetnika sposobnih da se kroz svoje ideje i poslovanje, pre svega, lično ost-vare, a zatim svoj uspeh potvrde i na tržištu, kao i podrška razvoju MSP sektora, čime je dugoročno podržan opšti, socijalni, ekonomski i društveni interes.

Preduzeće Budi svoj čovek doo

je domaćin Globalne nedelje preduzetništva u Srbiji

u 2009. godini

http://www.budisvojcovek.com


http://www.aktivasistem.co.rs

dešavanja


TAKMIČENJE ZA NAJBOLJU TEHNOLOŠKU INOVACIJU NTI2009

Finale Takmičenjana vidikuTakmičenje za najbolju tehnološku inovaciju nastalo je na osnovu ideje i želje da se promoviše preduzetnički duh među istraživačima, studentima, inovatorima, kreativnim pojedincima, timovima i privrednim društvima.

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju NTI2009 ulazi u svoju ovogodišnju

završnicu. Za dve najinteresantnije takmičarske kategorije, Realizovane inovacije i Energetska efikasnost, planirano je da se finale održi 23. decembra. Po tri tima iz navedene dve takmičarske kategorije imaće priliku da direktno suoče svoje inovacije i prepuste ih sudu stručnog žirija. Navedeno finale moći će da se pra-ti uživo posredstvom Javnog servisa Radio-televizije Srbije.

Finala za ostale takmičarske kategori-je zakazana su takođe u decembru i to za kategoriju Inovativne ideje 14. decembra, za kategoriju Potencijali 17. decembra i za kategoriju Inovativne opštine fi-nale je zakazano za 15. decembar. Sva tri finala biće održana u pros-torijama Privredne komore Srbije u Beogradu.

Prvi put u okviru Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju održana je izložba tehnoloških ino-vacija na kojoj su takmičari iz kat-egorija Realizovane inovacije i En-ergetska efikasnost imali priliku da svoje inovacije prikažu fizički ili putem prezentacije. Izložba je, za-pravo, bila završnica trećeg kruga

Takmičenja za navedene kategorije, tako da je takmičenje za nagrade iz ukupnog nagradnog fonda od 12 miliona dinara uspelo da nastavi 28 timova iz kategorije Realizovane ino-vacije (od ukupno 138 timova koliko ih je bilo na početku Takmičenja), odnosno 4 tima iz kategorije Ener-getska efikasnost (od ukupno 40 pri-

javljenih).Neizvesnost oko ulaska u treći

krug Takmičenja za kategorije Ino-vativne ideje i Potencijali trajala je nešto duže. Nakon izvršene recenzi-je ukupno 45 marketing planova koje su predali takmičari iz navedenih kategorija, nastavak takmičenja obezbedilo je 18 timova iz kate-gorije Inovativne ideje (od ukupno 97 prijava s početka Takmičenja) i 5 timova iz kategorije Potencijali (od ukupno 9 prijava).

Do finala, takmičari iz svih takmičarskih kategorija imaće

priliku da prisustvuju treninzima posvećenim usavršavanju komuni-kacionih, odnosno prodajnih spo-sobnosti i osnovama pregovaranja, dok će takmičari iz kategorija Re-alizovane inovacije i Energetska efikasnost rezimeima svojih biznis planova i video prezentacijama svo-jih inovacija morati prvo da izbore svoje mesto u polufinalu, a potom i

u finalu.Takmičenje za najbolju

tehnološku inovaciju je jedinstveno takmičenje na teritoriji Srbije koje istovremeno promoviše inovativnost, edukuje

učesnike kako da nas-tupe na tržištu i nastoji da

im obezbedi medijsku promo-ciju i finansijsku podršku.

Spoj inovativnosti i preduzetništva je recept za konkurentnost kako pojedinaca, tako i preduzeća, univerziteta, države. Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju je nastalo up-ravo na osnovu ove ideje i želje da se promoviše preduzetnički duh među istraživačima, studentima, inova-torima, kreativnim pojedincima, timovima i privrednim društvima, a pre svega onima koji će svojom delatnošću doprineti da se privredni život Srbije brže transformiše ka ekonomiji zasnovanoj na znanju.

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju je jedinstveno takmičenje na

teritoriji Srbije koje promoviše inovativnost.


MREŽA ZA POSLOVNU PODRŠKU PREDUZETNICIMA

Evropska mreža preduzetništva Potrebne su vam informacije o EU zakonodavstvu, pomoć pri transferu tehnologije ili ste u potrazi za poslovnim partnerom? Evropska mreža preduzetništva je idealna polazna tačka za vas.

Evropska mreža preduzetništva, vaša vrata ka konkurentnosti i inovacijama, nudi vam infor-

macije potrebne za razvoj vašeg po-slovanja i pomaže vam u pronalaženju kvalitetnih poslovnih partnera. Mreža pruža visoko kvalitetne save-todavne usluge i praktičnu podršku preduzetnicima i pomaže im da maksimalno iskoristite mogućnosti Evropske unije i evropskog tržišta. Usluge Mreže specifično su kreirane za male i srednje preduzetnike, ali su dostupne i poslovnim institucija-ma, istraživačkim centrima i univer-zitetima u celoj Evropi.

Evropska mreža preduzetništva u Srbiji deo je Ev-ropske mreže preduzetništva, koja predstavlja najveću mrežu u svetu koja pruža podršku poslovanju sek-toru malih i srednjih preduzeća. Rasprostranjena je u 44 zemlje sveta – u zemljama Evropske unije, zemljama kandidatima, kao i zem-ljama kao što su SAD, Rusija, Čile, Kina.

Osnovni cilj Mreže je objedin-javanje usluga podrške sektora ma-lih i srednjih preduzeća u Srbiji, kako bi im se pomoglo da unapre-de konkurentnost i inovativnost i informišu se o mogućnosti poslovan-ja na tržištu Evropske unije kroz tri modula koja uključuju:

• Odgovore na konkretne

zahteve preduzetnika, informacije o zakonodavstvu EU, pomoć pri us-postavi poslovnih veza s partnerima iz EU, savetovanje pri snalaženju na jedinstvenom evropskom tržištu, in-formacije o programima EU koji su otvoreni za Srbiju.

• Podršku inovacijama i međunarodnom transferu tehnologi-ja, usmerenost ka tehnološki orijen-tisanim MSP, razvojnim institutima, fakultetima, tehnološkim centrima.

• Podsticanje uključivanja MSP u Okvirni program za istraživanje i razvoj (FP7), širenje informacija o transferu tehnologija, pomoć u pisanja predloga projeka-

ta, pronalaženja partnera unutar i izvan Srbije.

Domaće ili strano preduzeće, zainteresovano za saradnju, preko Evropske mreže preduzetništva u Srbiji, može da dobije sve neo-phodne informacije tako što će kon-taktirati bilo koju instituciju koja radi na Mreži u Srbiji. Programski i internet alati koje koristi Mreža omogućavaju povezanost sa svim in-stitucijama uključenim u rad Mreže, kao i pristup bazama podataka o firmama koje su zainteresovane za poslovnu saradnju. Uspostavljanje direktne veze sa evropskim instituci-jama omogućava pristup domaćim


dešavanja

Evropska mreža preduzetništva (Enterprise Europe Network) je počela sa radom 2008. godine sa osnovnim zadatkom da pruža informacija i podršku preduzećima širom Evrope. Čini je 101 konzorcijum sa 554 umrežena partnera (univerziteti, privredne komore, agencije, instituti). Mreža je pod nadzorom Evropske komisije – Generalnog direktorata za preduzeća i industriju i pod operativnom kontrolom Izvršne agencije za konkurentnost i inovacije. U svakoj zemlji Mrežom upravlja Konzorcijum sačinjen od partnerskih institucija. Konzorcijumom Evropske mreže preduzetništva u Srbiji koordinira Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, a ostali članovi su Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Nišu, Institut Mihajlo Pupin, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Institucije koje su angažovane kao posmatrači ovog Projekta su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj i Kancelarija za evropske integracije.

preduzećima neophodnim informacijama. Preduzeća mogu da saznaju šta je sve potrebno za izvoz njihovog proizvoda na neko strano tržište, kako da dođu do potreb-nih informacija vezanih za zakonske regulative, savete i preporuke Evropske unije. Zadatak je, između ostalog, i internacionalizacija domaćih preduzeća. Stavljajući poslovne profile domaćih preduzeća u bazu podataka Evropske mreže preduzetništva, omogućavamo im kon-takt sa preduzećima iz drugih zemalja koja imaju istu delatnost, ista interesovanja ili potrebu za saradnjom. Isto tako, poslovne profile stranih firmi predstavljamo našim firmama i time im pružamo mogućnost da odaberu svog poslovnog partnera, da se posavetuju ili da dobiju tražene informacije. Evropska mreža preduzetništva u Srbiji ima zadatak i da sluša glas domaćih preduzeća i da o tome informiše Evropsku komisiju. To se odnosi na nejasnoće, probleme i teškoće na koje naša preduzeća nailaze prilikom saradnje sa evropskim preduzećima, i na njihovo što efikasnije rešavanje.

Evropska mreža preduzetništva u Srbiji ima za cilj i razvijanje, unapređivanje i negovanje inovativne ak-tivnosti domaćih preduzeća. Preduzeća svojom ino-vativnom aktivnošću povećavaju svoje konkurentske šanse na evropskom tržištu, a uz pomoć Mreže imaju mogućnost da pronađu načine za plasiranje svojih ino-vacija na strana tržišta. Spektar ponuđenih usluga po-drazumeva podršku inovatorima, preduzetnicima i naučno-istraživačkim institucijama u vezi sa transferom tehnologija, pronalaženja poslovnih partnera i razmene tehnoloških profila, kao i informacije o izvorima finansi-ranja inovacija. Kako je rad sa inovacijama povezan sa pravnom zaštitom, u okviru Mreže možete saznati sve o inovacionoj politici i uredbama, kao i pravilima i stan-dardima zaštite intelektualne svojine. Osim pomoći domaćim inovativnim preduzećima u plasiranju njihovih inovacija na evropska tržišta, rad Mreže fokusiran je i na pomoć naučnim radnicima u sklapanju komercijalnih dogovora sa malim i srednjim preduzećima u Evropi.

Evropska mreža preduzetništva pruža usluge podrške malim i srednjim preduzećima za učešće u Okvirnom pro-gramu za nauku i istraživanje Evropske komisije (FP7). Zadatak je pružanje informacija o fondovima Evropske unije i mogućnostima finansiranja, o naučno istraživačkim programima, kao i pomoć u pronalaženju partnera za učešće u tim programima. Podrška istraživanju i tehnološkom razvoju realizuje se putem finansiranja istraživačkih projekata, podrške istraživačkim timovima uključenix u bazična istraživanja, pojedinačnih grantova namenjenih istraživačima, unapređenja evropskih kapa-citeta, jačanjem regionalnih i specijalizovanih mreža.

Ukoliko ste zainteresovani za usluge koje Mreža broj telefona koji možete pozvati je 011 21 84 067 ili po-setite internet sajt www.een-srbija.rs.

MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVABIZNIS BAZA 2009

Put ka uspehu

Međunarodni sajam preduzetništva, Bi-znis baza 2009 održava se na Beograds-

kom sajmu od 26. do 28. novembra. Strateški partneri u organizaciji ove manifestacije su Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i Beogradski sa-jam. Moto ovogodišnje Biznis baze je Put ka uspehu.

Biznis baza predstavlja najbrže rastuću manifestaciju Beogradskog sajma, ali i mes-to na kome se predstavljaju najznačajnije institucije koje pružaju podršku razvoju preduzetništva u Srbiji. Sajam Biznis baza je prilika da se predstave i uspostave kontakti između malih i srednjih preduzeća i pre-duzetnika, kako međusobno, tako i sa drugim institucijama, čije su aktivnosti usmerene na razvoj ove vrste preduzeća i preduzetništva.

Misija sajamske manifesticije je podsticaj osnivanja i razvoja malih i srednjih preduzeća svih privrednih delatnosti, povećanje konkurentnosti MSP, primena IT u sektoru MSP, podsticaj razvoja omladinskog i ženskog preduzetništva i razvoj opšte preduzetničke kulture u Srbiji.

Na sajmu će se predstaviti mala i srednja preduzeća svih privrednih delatnosti, velika preduzeća, regionalni centri, agencije, ko-more, udruženja preduzetnika, kao i državne institucije, lokalne samouprave, instituti i naučno-istraživački centri.

U okviru Biznis baze 2009 biće organi-zovani stručni, edukativni i informativni pro-grami (seminari, treninzi, radionice, promo-cije i prezentacije, izložbe). U okviru sajma, Evropska mreža preduzetništva organizuje međunarodni matchmaking događaj, 27. no-vembra čiji je cilj povezivanje preduzeća koja traže poslovne partnere u oblasti prehram-bene industrije (registracija za učestvovanje je na web stranici http://matching.een-srbi-ja.rs).

Organizatori sajma pozivaju sve zain-teresovane da učestvuju na predstojećem sajmu (dodatne informacije na www.sme.gov.rs ili www.sajam.co.rs).

dešavanja


NLP Centar Beograd

NLP Centar je agencija za konsalting i menadžment čiju osnovnu delatnost čine profesionalni trening i koučing programi u oblastima organizacionog i ličnog razvoja. Osnovni elementi rada NLP Centra su koučing i NLP (neuro-lingvističko programiranje). Specijalnost NLP Centra su

između ostalog i treninzi iz NLP-a, kao i biznis i životni (life) koučing. U NLP Centru polazi se od jedne od osnovnih pretpostavki NLP-a i koučinga, da svako od nas ima

sve potrebne resurse za ostvarenje svojih ciljeva. Nekada su ti resursi vidljivi i lako dostupni, a nekada ih je potrebno osloboditi. Jedino je sigurno da su resursi tu – u nama i oko nas. Što jasnije i preciznije definišemo svoju viziju i svoje ciljeve, biće nam lakše da prepoznamo naše resurse i primenimo ih.

Naš zadatak je da vam asistiramo, da u skladu sa vašim najlepšim vizijama, kreirate svoje efek-

tivne strategije za lični i profesionalni rast i razvoj.

Tim NLP Centra

Kada je reč o treninzima, NLP Centar okuplja nekoliko vrsnih predavača iz zemlje i inostranstva. Kada je reč o koučingu, u okviru NLP Centra postoji tim ljudi koji se profesionalno bave koučingom. Članovi ovog tima su priznati od strane mnogih svetskih institucija i organizacija, kao što su: International Association of NLP Institutes (IN-NLP); Deutsche Verband für NLP (DV-NLP); Society of NLP – Santa Cruz, USA; Erickson College International, Vancouver, Canada; Besser-Siegmund Institut, Hamburg, Germany.

NLP Centar, Beograd i Erickson College International, Vancouver

Saradnja između NLP Centra iz Beograda i Erickson College International iz Vankuvera započeta je početkom 2009. godine i produbljena je kada su dva kouča iz NLP Centra prošla kroz obuku u Vanku-veru za trenera i kouč program „The Art & Science of Coaching“ (TASC). Kulminacija saradnje između ove dve organizacije je dolazak predsednice Erikson koledža, dr Marylin Atkinson, koja je u oktobru u Beogradu održala prvi modul TASC treninga, koji zadovoljava zlatni standard ICF-a.

www.nlpcentar.com

OGLAS

http://www.nlpcentar.com

za početnike


ŠTA RAZLIKUJE PREDUZIMLJIVU OD NEPREDUZIMLJIVE OSOBE?

Psihologija preduzetništvaOsobine koje su ovde navedene nisu urođene, trajne i nepromenljive. Naprotiv, svaka od ovih osobina se može razviti uz odgovarajući trening i program.

Autor: Sanja Perković-GogaKontakt: [email protected]

Reč preduzetnik izvedena je iz reči preduzimljivost i po-drazumeva da neko ko želi

da bude preduzetnik treba da bude preduzimljiv. Kada razmišljamo o preduzimljivosti, postaje jasno da je neophodno da osoba koja vodi sop-stveni posao treba da ima razvijene brojne osobine, navike i stavove. Šta je ono što razlikuje preduzimljivu osobu od nepreduzimljive? I koje su to osobine potrebne da bi se vodio vlastiti posao?

OSOBINE PREDUZETNIKA

Pre svega, osoba koja pokreće svoj posao treba da bude osoba od akcije, odnosno da bude proaktivna. Ljudi koji su proaktivni ne čekaju prilike i mogućnosti, nego ih traže. Oni ne reaguju pasivno na situaciju u okruženju, nego tu situaciju često stvaraju, utiču na nju, nastoje da je promene i, vrlo često, u tome i uspeju. Osoba od akcije ne čeka da joj iskrsne pri-lika, nego sama traži nove pri-like i nove mogućnosti za razvoj.

Druga važna osobina uspešnog preduzetnika je odvažnost, odnosno hrabrost. Preduzetnik istupa tamo

gde se drugi povlače. Ova osobina podrazumeva i određenu dozu op-timizma, jer tamo gde većina vidi rizik i mogućnost gubitka, uspešan preduzetnik vidi mogući dobitak. Osoba koja je odvažna rizikuje, istražuje nova polja i vidi šansu tamo gde drugi vide problem. Hrabrost ne znači da se osoba ne plaši, napro-tiv, hrabrost podrazumeva da osoba oseća strah, ali da ipak uradi ono što želi ili ono za šta smatra da će se isplatiti.

Da bi preduzetnik bio uspešan potrebno je da bude uporan. Pop-ularno je misliti da se veliki uspeh može postići preko noći, međutim, za stabilan, stalno rastući uspeh potrebno je vreme.

Svaka osoba se u svom radu i životu susreće sa problemima i prepreka-ma. Ono po čemu se prepoznaje

uspešan preduzetnik je što on ili ona ne posustaju kad naiđu na teškoće, nego se sa novom snagom bore za bolje pozicije. Upornost se najbolje ispoljava u trenucima krize. Osoba koja želi profesionalan uspeh će to-kom kriznog perioda uložiti višestruk napor da bi ono što radi opstalo i da bi se posao održao.

Visoka motivisanost je za preduzetništvo uslov bez koga se ne može. Osoba može da ima viso-ko razvijene osobine i sposobnosti potrebne za preduzetništvo, ali ako nije motivisana za to što radi, re-zultati će biti slabi. Ukoliko posao koji osoba obavlja ne zadovoljava njene psihološke potrebe, osoba se neće potruditi dovoljno i samim tim je verovatnoća za neuspeh po-

sla velika. Međutim, ako osoba ima motivaciju, ako je pos-

ao koji obavlja ispunjava emotivno i materijalno, a pri tome razvija druge preduzetničke veštine, uspeh neće izostati.

Kreativnost je posebno bitan faktor za vlasnike ma-

lih preduzeća. Kako ta preduzeća, posebno u početku, ne mogu sebi da priušte profesionalne usluge konsalt-inga, često je preduzetnik taj koji treba da osmisli marketing strate-


Popularno je misliti da se veliki uspeh

može postići preko noći, međutim, za stabilan, stalno rastući uspeh

potrebno je vreme.

20 PreduzetnikOnline | Novembar 2009 PreduzetnikOnline | Novembar 2009 21

giju, logo, dizajn, kao i načine promocije preduzeća. Pored toga, da bi preduzeće bilo konkurentno na tržištu potrebno je da ponu-di nove usluge i proizvode ili da postojeće poboljša i stekne pred-nost nad konkurencijom. Pri svemu tome, potrebna je kreativnost u razmišljanju, kao i kreativan pris-tup poslu i poslovanju uopšte.

S obzirom na to da sva-ko preduzeće posluje u nekom okruženju, tržište u sve većoj meri zahteva da pre-duzetnici imaju visoko razvijene veštine komunikacije. Bilo da je reč o odnosu sa klijentima, zaposlenima, saradnicima ili poslovnim partnerima, neophodno je poznavati osnovne principe kvalitetne poslovne komu-nikacije. Za razvoj ove veštine mogu značajno da po-mognu treninzi asertivnosti i asertivnog ponašanja.

Da bi preduzeće imalo uspeha na tržištu, neophod-no je da preduzetnik bude fleksibilan. To znači da treba da bude u stanju da se prilagođava novim trendovima,

da prati situaciju na tržištu, da svoje poslovanje prilagodi potre-bama svojih klijenata. Osim toga, neophodna je i fleksibilnost u odnosima sa ljudima, kako bi u pregovorima preduzetnik mogao da razume i stranu sagovornika, da se postavi na njegovo mesto i da tokom pregovora bude otvoren za nove ideje i nove opcije.

Visoko mesto na poziciji veština potrebnih za poslovni us-

peh svakako stoji sposobnost postavljanja ciljeva i sposobnost planiranja. Osobe koje imaju jasan cilj će lakše i brže postići uspeh od onih koji nemaju jasne ciljeve ka kojima streme. Ciljevi koje smo postavili na simboličan način predstavljaju destinaciju na koju želimo da stignemo, a kad znamo kuda idemo, lakše ćemo i organizovati naše putovanje.

Osobine koje su ovde navedene nisu urođene, tra-jne i nepromenljive. Naprotiv, svaka od ovih osobina se može razviti uz odgovarajući trening i program.

za početnike

http://www.strenum.com


Autor: Radmila Zlatanović

BUDI SVOJČOVEK

Preduzetništvo bismo najjednostavnije mogli objasniti kao ideju o preuzimanju inicijative i rad na ostvarenju

unapred definisanih ciljeva.


Budi svoj čovek, Budi sam svoj gazda, Uzmi sudbinu u svoje ruke – samo su neke od fraza koje često koristimo kada želimo da pokažemo inicijativu, uradimo nešto novo, drugačije, napravimo značajan korak i promenu u svom životu, prekinemo neki trenutni lanac nezadovoljstava ili iskoristimo pravi trenutak i šansu koju prepoznajemo. Mi koji se bavimo razvojem preduzetništva i preduzetničke inicijative prisvojili smo ove fraze i danas ih koristimo kao sinonime za preduzetništvo. Zašto, kada one ne znače samo postati vlasnik svog biznisa i postati preduzetnik, već mogu da znače i odluku o školovanju, odluku o tome da se preselite u novi, veći stan, ili odluku da ozvaničite odnos sa osobom koju volite, odluku da promenite posao, itd.? Odgovor, verovatno, i sami znate. Preduzetništvo bismo najjednostavnije mogli objasniti kao ideju o preuzimanju inicijative i rad na ostvarenju unapred definisanih ciljeva.

Nakon četiri godine sopstvenog rada, podeliću svoja preduzetnička iskustva sa vama i pokušaću da vam praktično, koristeći se primerima iz ličnog iskustva i iskustva preduzetnika sa kojima sam sarađivala, predstavim prvi korak u započinjanju i razvoju biznisa po modelu preduzeća Budi Svoj Čovek d.o.o. Sam taj razvoj sastoji se od pet neophodnih koraka u započinjanju i vođenju poslovanja. Zašto sam odlučila da ovaj tekst posvetim samo prvom koraku? Zato što tek danas posle četiri godine preduzetničkog delovanja i nakon višegodišnjeg iskustva u radu sa drugim preduzetnicima, razumem, iako sam oduvek znala, značaj i važnost samospoznaje u trenutku odlučivanja da krenete putem preduzetništva. Verovatno će

najveći broj vas na kraju želeti da sazna da li se sada osećam kao „Svoj čovek“.

OSOBINE PREDUZETNIKA

Koja su pitanja koja postavljate sebi u trenutku kada razmišljate o vlastitom biznisu?

Vaš prvi korak je pogled u sebe. Ma koliko vam sada to izgledalo neverovatno, ovo jeste najvažniji i najteži korak. Zastanite na trenutak i upitajte se: „Da li ja to stvarno želim?“ Verovatno se većina vas neće složiti sa mnom i mislićete kako vi znate šta želite, ali mnogo je drugih faktora koji vas ograničavaju. Nažalost, moram vam reći da je upravo suprotno.

Setite se samo kada ste poslednji put išli, recimo, na more, koliko je bilo prepreka koje su vam otežavale pripremu. Da li ste otputovali? Tako je, motiv je bio dovoljno jak da vas ništa nije sprečavalo da budete dovoljno uporni. Zato je važno da spoznate svoj motiv ili možda više motiva, odnosno šta je to zbog čega biste pokrenuli svoj biznis. Motivi su nešto što će vam pomoći da ne posustanete i zato ih treba definisati na samom početku.

Šta je bio moj motiv? Moj osnovni motiv bio je da dalje razvijam osobine koje posedujem, a koje sam prepoznala suočivši se sa prvim izazovima u životu, kao što su: upornost, istrajnost, entuzijazam, vera, inicijativa,

praktičnost i da ih pretvorim u glavni alat za razvoj lične karijere. Nije bilo lako. Bilo je puno situacija kada mi je ponestajalo snage, ali samo kratko sećanje na motiv pomoglo bi mi da ne posustanem i da pronađem alternativu. Verujete mi, rešenja postoje, ali panika, strah, nesigurnost i neodlučnost su stanja u kojima sigurno nećete doći do rešenja ili, ako i dođete, najverovatnije će biti pogrešna.

Najveći strah svakog preduzetnika i potencijalnog preduzetnika je strah od neuspeha. Evo šta smo o tome napisali u vodiču Budi svoj Čovek: „Postoji jedna sjajna knjižica o promenama i kako se nositi sa njima: Spenser Džonson – ’Ko je maznuo moj sir?’. Obavezno

je pročitajte, jer je prava mala škola života – u vezi sa preduzetništvom ali i bez direktne veze sa njim. U jednom trenutku, Džonson kaže: ’Kada prevaziđeš strah, osetičeš da si slobodan.’ Verujte, dakle, u sebe i dopustite sebi da vaši kapaciteti ne budu zarobljeni strahom (od, na primer, neuspeha)! Budite uvereni da mnogo toga već znate i umete i

da ćete još nebrojeno puta toliko naučiti – na ovom kursu, od ljudi oko sebe, ali najviše od sebe samih kroz razne situacije! Dakle, u duhu već pomenutog Spensera Džonsona, ne gubite vreme pitajući se ko je maznuo vaš sir, već obujte patike i potrčite u potragu za raznim novim sirevima!“

Da li ste, dok ste ovo čitali, na trenutak pomislili da vaš motiv možda nije dovoljno dobar motiv? Ne postoje dobri i loši motivi. Važno je da je vaš motiv ono što vas zaista i pokreće.

Sledeće i podjednako važno pi-tanje u prvom koraku započinjanja sopstvenog biznisa – jeste pogled u sebe: „Da li imam potrebne veštine za vođenje posla i da li sam spre-

za početnike

za početnike

2� PreduzetnikOnline | Novembar 2009

man da učim stvari koje ne znam?“ Preporuka je da krenete u sopstveni biznis nakon iskrenog otkrivanja ličnih snaga i slabosti. Jedna od najčešćih grešaka koju sam pre-poznala u dosadašnjem radu sa preduzetnicima je mit da su preduzetnici ljudi koji sve znaju, sve mogu sami i da su nepogrešivi. Kada malo bolje razmislim, možda sam i sama u pojedinim faza-ma razvoja svog biznisa bila sklona ovom mitu. Ovo je zamka u koju mnogi padaju i nestaju sa tržišta. Preduzetnik je osoba koja poseduje i snage i slabos-ti. Ona je spremna da svoje snage dalje razvija, unapređuje i koristi za kreiranje vrednosti, a da slabosti nadomesti ili saradnjom sa onima koji nešto već znaju i mogu, ili da radi na prevazilaženju sopstvenih slabosti stalnim učenjem i razvojem dodatnih poslovnih veština i znanja.

Tek kada ste bolje upoznali sebe, svoje snage i slabosti i definisali vaš ključni motiv spremni ste za dalje putovanje u preduzetništvo. Međutim, ovde nije kraj samospozn-aji. U poslu se stalno preispitujemo. Sa svakom novom poslovnom situ-acijom vaši motivi će dolaziti u fazu ponovnog preispitivanja. Govorili su mi da ću kao preduzetnik imati puno padova i tek kada padnem više puta i ponovo ustanem, znaću da sam na dobrom putu. Hvala im na tome.

Možda sam vas dosadašnjom pričom previše uplašila i zadala vam previše zadataka samo u ovom prvom koraku. Sigurno se sada pitate – Zašto sve to da radim? Setite se ko-liko ste puta u svom okruženju čuli vlasnike privatnih preduzeća kako se žale, odnosno da li ste ih čuli da se hvale. Retko, uglavnom pričaju o problemima, a i dalje rade i žive sa istim problemima. Da li ste se zapi-tali zašto? Da li ste poželeli da ot-krijete šta je to toliko jako, da iako ih muči toliko toga, oni ne odustaju? Kada jednom krenete ovim putem,

teško odustajete i uvek nađete način da nastavite dalje. Setite se priče sa početka, motivi zašto

započinjemo vlasititi biznis su indi-vidualni i drugačiji. Svako je našao put realizacije svog motiva ili svojih motiva.

PREDUZETNIŠTVO SE UČI

Pravi je trenutak da se zaustavimo. Dovoljno je bilo priče o samospozn-aji, sada je vreme da radite na vlas-titoj samospoznaji. I ako ste zabo-ravili celu priču sa početka, nema veze. Važnije je da li se u vama raz-vio osećaj da tekstove poput ovog u budućnosti ne čitate kako biste bili bogatiji za još neka saznanja, već u nameri da vam pomognu u real-izaciji vaše poslovne ideje. O ideji nismo pričali. Ona je važna kao i biznis plan, kao i čitava „nauka“ oko administracije i operativnog po-slovanja. Treba unapred znati koje su zamke biznisa. Međutim, stara poslovica kaže: „Dobra ideja, a loš preduzetnik je ništa, ali loša ideja i dobar preduzetnik je nešto.“

Vreme je da počnete da verujete onima koji žele vama da pomognu. I sigurno se sada pitate zašto to radi-mo, zašto PreduzetnikOnline želi baš vama da pomogne, zašto vam kaže: „Budi svoj čovek“? Zato što želimo da unapredimo vlastite biznise, naš zadatak je da vama pomažemo. Ako vi imate uspešne biznise, mi imamo uspešne klijente. Zar to nije odlično,

znati da vi niste jedina osoba kojoj je zaista stalo da vaš posao uspe? Mi koji podržavamo preduzetništvo znaćemo da smo uspeli kada isti ovaj odgovor dobijemo od vas, da

vaš uspeh zavisi od našeg op-stanka. To je znak da smo

prepoznali značaj po-slovnog povezivanja i da sarađujemo oko zajedničkog interesa.

Možda se pitate da li i ja ponekad tražim

pomoć od drugih. Nara-vno, u kontinuitetu i nijed-

nog trenutka ne osećam potre-bu da sve znam i isključim ljude koji imaju drugačije mišljenje. Potrebni su mi, kao što sam i ja potrebna nji-ma. Ono što sigurno znam je da neću prestati da pitam i sebe i druge. Želim vam da prvo spoznate značaj da vas neko savetuje, a onda i da izaberete prave savetnike. Još uvek je malo preduzetnika u Srbiji koji zaista prepoznaju značaj poslovnog savetovanja, teško je prognozirati bilo šta u ovom trenutku, ali zasig-urno rast konkurencije otvara naše vidike i stvara neke nove potrebe.

I, na kraju, cela priča staje u jednu rečenicu: preduzetništvo se uči. Ako ste ikada pomislili da se uspešni preduzetnici rađaju, znajte da je to mit. Kao i sve drugo u životu, preduzetništvo se uči. Za uspešno preduzetništvo potrebno je stalno učenje, a najbolje je ono gde se kombinuju vlastita i tuđa iskustva i pažljivo razmatraju greške. Ako ste još uvek sa mnom i došli ste do ove rečenice, čestitam vam, posedu-jete dobru volju i to su prvi znaci preduzetničke inicijative.

P.S. Ostala sam vam dužna odgovor na pitanje, da li se sada osećam kao „Svoj čovek“. Ako frazu „Budi svoj čovek“ tumačimo kao trenutak odluke da preuzmemo inicijativu, odgovor je – da. Ukoliko istu frazu vidimo kao trenutak kada smo ost-varili svoj poslovni san, odgovor je – ne, ali sam na dobrom putu.

Tek kada ste bolje upoznali

sebe, svoje snage i slabosti i definisali vaš ključni motiv spremni ste

za dalje putovanje u preduzetništvo. Međutim, ovde nije kraj

samospoznaji.

2� PreduzetnikOnline | Novembar 2009 PreduzetnikOnline | Novembar 2009 25

za početnike

Među početnicima u biznisu uočljive su dve karakteristične grupe. Prvu grupu čine

početnici koji razmišljaju na sledeći način: „O propisima ništa ne znam i ne želim da znam. Ja ću samo da radim svoj posao, a sve ostalo prepuštam knjigovodstvenoj agen-ciji.“ Drugu grupu čine početnici koji imaju sledeći stav: „Ja hoću da radim sve u skladu sa propisima. Ne želim da rizikujem i da plaćam ka-zne. Želim da budem čist pred zakonom, jer hoću mirno da spavam.“

Obe grupe predstavl-jaju krajnosti u shvatan-ju potrebe za poznavan-jem propisa i nijednu ne možemo prihvatiti. Razmišljanje da se ce-lokupna „papirologija“ prepusti knjigovodstvenoj agenciji, nekom drugom po-jedincu ili organizaciji nije pri-hvatljivo, jer je početnik u biznisu taj koji kreira poslovnu promenu, zaključuje ugovore i potpisuje svu neophodnu dokumentaciju. Mnoge poslovne promene su nepovratnog karaktera, što ovaj pristup – učenje na sopstvenim greškama – čini veoma skupim načinom učenja. Knjigovod-stvena agencija, knjigovođa ili neka treća vrsta savetnika, može samo naknadno da ukaže na to šta je bilo u skladu sa propisima, a šta nije.

Ni najveći poznavaoci propisa ne poznaju sve propise, makar se oni odnosili i na samo jednu oblast. To i drugu krajnost, kada početnik u biznisu hoće da radi sve u skladu sa zakonima, čini neprihvatljivom. Propisi su često nejasni i međusobno protivurečni, neki su stupili na sna-gu, ali se ne primenjuju. Deo pro-pisa se smatra nekompletnim uko-

liko o njima ne postoji mišljenje nadležnog ministarstva. Zvučaće paradoksalno, ali zbog mogućnosti da nadležna ministarstva promene mišljenja o određenim propisima, jednom data mišljenja nisu večna. Isto je i sa inspekcijskim organima, koji svoj pristup, takođe, mogu da promene.

Ignorisanje postojanja propisa i

prebacivanje odgovornosti na knjigo-vodstvene agencije, knjigovođe ili nekog trećeg, kao i postavljanje zahteva da se svi propisi u potpunos-ti poštuju, sigurno otežavaju put ka uspehu. Rešenje se, kao i u mnogim drugim životnim situacijama, nalazi negde između navedene dve kra-jnosti.

PROPISI KOJI ŽIVOT ZNAČE

U našem zakonodavstvu postoji jedan broj propisa čije se

odredbe odnose na goto-vo sve delatnosti. Svaki početnik u biznisu tre-balo bi da poznaje te osnovne propise, ba-rem do nivoa koji mu omogućava nesmetanu

orijentaciju u poslovan-ju.

Zakon o obligacionim odnosima daje osnove pozna-

vanja međusobnih odnosa u koje stupaju dve ugovorne strane u po-slu – kupac i prodavac, naručilac i izvršilac, kao i niz nepredviđenih situacija koje proizilaze iz npr. kašnjenja, delimičnog izvršenja obaveze, nastanka štete i slično. Ovaj propis treba da zna svaki po-slovni čovek, jer se njime regulišu svi ugovorni odnosi koji su osnova poslovanja svakog preduzetnika.

Zakon o opštem upravnom

PROPISI KOJE SVAKI PREDUZETNIK TREBA DA POZNAJE

Propisi za ponetiKod pokretanja sopstvenog biznisa, osim tržišnih uslova koje preduzetnik najčešće prilično dobro ispita, neizbežno je sagledavanje i pravno-poreskog okruženja budućeg poslovanja.

Autor: Jovan Šukara

Ignorisanje postojanja propisa

i prebacivanje odgovornosti na knjigovodstvene agencije,

knjigovođe ili nekog trećeg, kao i postavljanje zahteva da se svi propisi

u potpunosti poštuju, sigurno otežavaju put ka uspehu.

za početnike


postupku omogućava uvid u opšta pravila komuniciranja između pre-duzetnika, sa jedne, i državnih or-gana, sa druge strane, a Zakonom o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji preciziran je specifičan odnos poreskog obveznika i države. Nepoznavanje ovih pravila najčešće je na štetu poreskog obveznika, odnosno preduzetnika.

Zakon o porezu na doho-dak građana i Zakon o porezu na dobit preduzeća regulišu postupke i načine oporezivanja preduzetni-ka, odnosno njihovih preduzeća i preduzetničkih radnji. Ovi propisi su podložni čestim promenama. Država preko njih sprovodi deo dugoročne, ali i tekuće ekonomske politike. Dobro poznavanje ovih propisa omogućava pravovremeno postavljanje sopstvenog biznisa na takav način da je moguće iskoristiti odgovarajuće poreske olakšice. Ove propise država sprovodi prilično rig-idno i prepuni su kaznenih odredbi.

Zakon o porezu na dodatu vred-nost jedan je od poreskih zakona čija primena se odnosi na privredne sub-jekte koji su u sistemu PDV-a, ali o njegovim im-plikacijama moraju voditi računa i oni koji nisu u tom sistemu. Od njego-vog stupanja na snagu, smatra se jednim od najoštrijih zakonskih pro-pisa, tako da je suvišno pisati o rigidnosti njegove primene.

Zakon o fiskalnim kasama drži rekord po broju preduzetnika koji su po njemu kažnjeni. Svi preduzetnici koji posluju sa fizičkim licima ob-veznici su fiskalnih kasa. Kontrole primene ovog zakona su veoma česte i detaljne, a kazne su veo-ma visoke. Jedna od kazni je i zatvaranje prodajnog objekta na određen rok.

Zakon o radu reguliše jednu veoma široku oblast, oblast rad-nih odnosa. Ovaj zakon se odnosi na svako radno angažovanje, pa je praktično nemoguće da preduzetni-ku ne zatreba. Kaznene odredbe ovog zakona veoma su naglašene, a nadležni inspektori su veoma ak-tivni. Česte su situacije u kojima za-posleni prijavljuju svoje poslodavce zbog kršenja odredbi ovog zakona.

Zakon o privrednim društvima je bazni propis na osnovu kojeg se registruje i obavlja određena delat-nost.

Gornji izbor propisa daje osnov-ni pravno-poreski okvir poslovanju svakog preduzetnika. Gotovo svaka delatnost ima propise koji se bliže odnose na tu oblast, npr. trgovina, turizam i ugostiteljstvo, menjačnice, a postoje i propisi koji detaljnije regulišu razne uslove poslovanja: sanitarni nadzor, opšta bezbednost proizvoda, cene, zaštita potrošača, devizno poslovanje, platni promet, računovodstvo, socijalni doprinosi,

državni praznici i slično.

VAŠA LIČNA PRIRUČNA ZBIRKA PROPISA

Neozbiljno je započinjanje biznisa bez, barem načelnog, poznavanja gore spomenutih propisa. Na kraju krajeva, i poslovni uspeh je izvesn-iji ako ste bolji poznavalac važećih propisa. Pitate se kako? Tako što se u igri koja se zove biznis, od tačke A do tačke B uspeva stići najkraćim dopuštenim putem i uzeti nagradu – dobit. Korišćenje nedozvoljenih prečica, ne računajući ukupno vreme koje izgubimo pri kontrolama, sa inspekcijama i na sudovima, može nas koštati mnogo novca koji ćemo dati za kazne, a pojedina ponašanja predstavljaju i krivična dela.

Bez potrebe da se pretplaćujete na skupe časopise ili registre propi-sa, kao preduzetnik, trebali biste da imate ličnu priručnu zbirku propisa, a njihov trenutno najefikasniji izvor je Internet.

2� PreduzetnikOnline | Novembar 2009 PreduzetnikOnline | Novembar 2009 2�

(PO)VEŽITE SE,

POLEĆEMO!Veza u poslovnom kontekstu posredno označava osobu koja

za vas otvara vrata koja ne možete sami da otvorite, kako

biste došli do osoba do kojih inače ne biste bili u mogućnosti

da dođete.

Autor: Davor Vlajković

Kontakt: [email protected]

za početnike


Uobičajeni problem sa ko-jim se preduzetnici susreću pri prvim poslovnim korac-

ima je uspostavljanje kontakata (npr. sa potencijalnim klijentima, dobavljačima ili zaposlenima) u cilju ostvarenja eventualne buduće poslovne saradnje. Masovno, samoinicijativno i generičko „star-tovanje” pojedinaca i organizacija npr. putem i-mejla, može biti okara-kterisano kao neželjeno uspostav-ljanje kontakta (tzv. spam) i kao takvo vrlo efikasno sankcionisano,

počev od strane organizacija koje pružaju Internet i hosting usluge, te Internet pretraživača, pa sve do zakonskih propisa (verovali ili ne, spam je i u Srbiji, Zakonom o oglašavanju, okarakterisan kao nele-galna aktivnost). Posledice ovakvog ponašanja po imidž preduzeća ili preduzetničke radnje i preduzetnika lično – ravne su katastrofi.

Nadovezujući se na prethodni problem, jaka, a posebno brojna konkurencija, takođe predstavlja problem preduzetnicima. Lokalna, ali sve više i globalna konkurencija navodi preduzetnike sa ograničenim marketinškim budžetima na pronalaženje različitih načina koji bi im omogućli izdvajanje iz mase preduzeća i preduzetničkih radnji, kako bi bili primećeni od strane klijenata, dobavljača, investito-ra i drugih. Njima je potrebno da

mahnu u željenom pravcu i da budu primećeni od strane onih kojima se obraćaju, a to su oni koji bi im po-mogli da se pokrenu sa mrtve tačke. Drugim rečima, njima je potrebna veza. Mnogo veza.

ŠTA JE VEZA U POSLOVNOM KONTEKSTU?

U našem narodu, pojam veza obično ima pežorativno značenje, zahvaljujući širokim društvenim poremećajima, poput zapošljavanja

u javnom sek-toru koje je narastalo preko svih granica zarad kupovine socijalnog mira i punjenja stoma-ka „zaslužnih“. No, to ovde nije tema. Po-jam veza u po-slovnom kon-tekstu posredno označava osobu koja za vas ot-vara vrata koja ne možete

sami da otvorite, kako biste došli do osoba do kojih inače ne biste bili u mogućnosti da dođete. Veze, često nazivane i kontaktima, kao i pozitivni „glasovi” koje oni mogu o vama da šire u sopstvenim mrežama kontakata, smatraju se jednim od najvažnijih preduzetničkih oružja. Zašto? Zato što ni sva znanja ovog sveta, ni najbolji tim saradnika, ni najmodernija tehnika, neće dati očekivani efekat ukoliko proizvod ili usluga ne pronađe svoj put do potrošača. Takođe, vaša konkuren-cija je stalno u pripravnosti i uvek možete ostati bez kvalitetnih sarad-nika, klijenata ili finansijera. Veze ili kontakti mogu da šire pozitivne „glasove” o vama i vašem biznisu (proizvodima ili uslugama), na pra-vom mestu i među pravim ljudima i tako vas spasu od neželjenih ishoda – negativnog finansijskog rezultata i

propasti vašeg biznisa.Ovde se, naravno, podrazumeva

da su vaš proizvod ili usluga dobro rešenje za kupca. Pozitivni „glasovi”, koje nazivamo preporukama, pred-stavljaju svojevrsnu garanciju koju u vaše ime daje vaša veza, odnosno kontakt. U slučaju pozitivnog ishoda saradnje, kada je garancija oprav-dana i klijent (potrošač, kupac) zadovoljan onim što je dobio, na dobitku ste i vi, i davalac garanci-je. Pored poslovnog uspeha, vama, kao preduzetniku, i vašem kon-taktu raste „cena” u mreži, a up-ravo zahvaljujući stečenom imidžu i reputaciji, vi širite krug delovanja, olakšavajući tako realizaciju svojih budućih poslova.

ONLAJN POSLOVNE MREŽE

U realnom svetu, vi nemate komplet-nu sliku dokle vaša mreža kontakata doseže i ko se sve indirektno nalazi u njoj. Možete imati u glavi pred-stavu o vašim kontaktima, ali ne i o svim vezama između njih samih, kao i vezama izvan vaših primarnih kon-takata. Ali, preneseno na internet, kontakti i veze postaju očigledniji, razumljiviji i zanimljiviji.

Najpopularnija onlajn društvena mreža Facebook (www.face-book.com), na primer, pruža vam mogućnost da vidite prvi stepen veza sa svakim od vaših prijatel-ja, pri čemu imate i pregled vaših zajedničkih prijatelja. Napredniji onlajn servisi, poput američkog LinkedIn-a (www.linkedin.com) i nemačkog XING-a (www.xing.com), dve vodeće onlajn poslovne mreže, pružaju mnogo više. Od os-novne funkcije uspostavljanja, up-ravljanja i automatskog ažuriranja mreže vaših poslovnih kontakata, preko pratećih pogodnosti, poput mogućnosti da pratite kretanje karijere svakog kontakta ponaosob (zahvaljujući njihovim onlajn port-folijima), navedene onlajn poslovne mreže pružaju vam i mogućnost pregleda najkraćeg veznog puta do

Pozitivni “glasovi“ koje nazivamo preporukama, predstavljaju svojevrsnu garanciju koju u vaše ime daje vaša veza, odnosno kontakt. U slučaju pozitivnog ishoda saradnje, kada je klijent (potrošač, kupac) zadovoljan onim što je dobio, na dobitku ste i vi i davalac garancije.


za početnike

bilo kog drugog korisnika servisa, bilo gde na planeti. Kako je to moguće?

Teorija o malom svetu i šest stepeni razdvojenosti američkog socijalnog psihologa Stenlija Milgrama sa prestižnog Univerziteta Jejl, koja se oslanja na princip da je do bilo koje osobe na planeti moguće doći preko maksimalno četiri posrednika i koja je u većini eksperi-menata potvrđena u zadovoljavajućem procentu, a koji se kreće od 70 do 90%, iskorišćena je kao osnov za prav-ljenje navedenih onlajn servisa koje danas koriste mil-ioni poslovnih ljudi, studenata i drugih zainteresovanih. LinkedIn je premašio 50 miliona korisnika, dok je ev-ropski XING blizu cifre od 9 miliona korisnika! Ogroman

broj tih ljudi je zahvaljujući pomenutim servisima lakše došao do ključnih osoba koje su im bile potrebne za nastanak njihovih preduzeća ili za napredovanje u po-slovima i karijeri. Zašto ne biste pokušali i vi?

Po ugledu na gore pomenuta svetska rešenja u on-lajn komunikaciji, u Srbiji je pre dve godine pokrenut internet sajt BiznisForum.com (www.biznisforum.com), onlajn preduzetnička zajednica namenjena okupljanju, povezivanju i edukaciji sadašnjih i budućih preduzetni-ka i poslovnih ljudi u Srbiji.

Pred nama je veliki izazov. Pozivamo vas da nam se pridružite, za dobrobit cele domaće poslovne zajed-nice. Pronađite svoju vezu još danas.

Onlajn poslovno umrežavanjeOnlajn društvene mreže, virtualne zajednice, forumi za diskusije i blogovi mogu vam pomoći da poboljšate poslovne rezultate.

Skot Alen (Scott Allen) sa adrese Business.com (www.business.com) kaže da je umrežavanje u formi di-rektnog ličnog kontakta i preporuka najbolji način da pronađete zaposlene, dobavljače i strateške partnere. Da biste povećali obim poslovanja vašeg preduzeća ili preduzetničke radnje, ovaj autor sa-vetuje da, pored učešća na sajmovima, sastancima koje organizuju privredne komore, proslavama i drugim formama direktnog ličnog kontakta, koristite Internet, pre svega zbog njegove efikasnosti i malih ulaganja.

Bez obzira o kojoj formi kontakta se radi, direkt-nom ili onlajn, važno je da prilikom umrežavanja, fokus bude na izgradnji odnosa, a ne samo na kreiran-ju liste kontakata radi eventualne buduće prodaje. Vaše zalaganje da doprinesete stvaranju vrednosti za vašeg sagovornika višestruko će vam se isplatiti dugoročno posmatrano.

Kod onlajn umrežavanja, budite onakvi kakvi ste u realnom životu, nemojte reći ili uraditi nešto što ne biste rekli ili uradili prilikom direktnog kontak-ta. Nemojte zaboraviti da se sa druge strane nalazi stvarna osoba i da se i u onlajn komunikaciji poštuju pravila poželjnog ponašanja. Da biste se i u virtual-nim odnosima osećali komforno, napravite ravnotežu

između ličnog i profesionalnog. Ukoliko ste previše zatvoreni i štitite svoju privatnost, to ponekad može da šteti izgradnji odnosa, ali i prevelika otvorenost može da bude na štetu vašeg profesionalnog imidža. Poštujte datu reč, jer time jačate vašu reputaciju. Ako niste u stanju da održite obećanje, nemojte ga ni davati.

Aktivnosti koje preduzimate kod onlajn umrežavanja moraju biti usaglašene sa ciljevima vašeg biznisa, jer ćete u protivnom uzalud trošiti dragoceno vreme, a rezultata neće biti. Fokusira-jte se. U vezi sa uštedom vašeg vremena, umesto da svaki put kada se registrujete na novoj onlajn poslovnoj mreži krećete „od nule“, pripremite pre-thodno sve relevantne informacije o vašem ličnom i/ili profesionalnom profilu, da bi vam u svakom tre-nutku bile na dohvat ruke. Uključite se u aktivnosti vaše mreže, budite aktivni u raznim oblicima onlajn okupljanja (npr. diskusije na određenu temu), jer samo tako možete ostvariti novu vrednost za vaš biznis. Međutim, nekada ćete imati više koristi ako ostanete po strani.

Poslovi se ne stvaraju samim upoznavanjem ljudi i dodavanjem kontakata u vašu bazu podataka kon-takata i klijenata. Prava vrednost leži u odnosima. Upoznajte ljude lično i saznajte kako možete dopri-neti obostranoj koristi.

Tekst je preveden i prilagođen prema tekstu Guide to Online Business Networking autora Skota Alena. Autor je bloger, govornik i samostalni konsultant, koautor knjiga The Virtual Handshake: Opening Doors and Closing Deals Online i The Emergence of The Relationship Economy.

Tekst preveo: Goran Sečujski

http://www.business.com/guides/online-business-networking-767/

http://www.business.com/guides/online-business-networking-767/

http://scottsocialmediaallen.com/

U V O Z N I P R O I Z V O D I KAO IDEJE ZA ZAPOČINJANJE BIZNISA

Znakovi pored puta

Proizvodi izdvojeni iz liste od preko 3.500 pozicija koji se uvoze u Srbiju mogu da

posluže kao polazna osnova, predlog za dalje istraživanje u okviru određenih delatnosti,

sa krajnjim ciljem da se utvrdi isplativost za započinjanje njihove proizvodnje u domaćim

uslovima.Autor: Goran Sečujski

Kontakt: [email protected]


Ako se sećate, u prošlom broju časopisa Pre-duzetnikOnline, u

tekstu „Bez alata nema ni zanata“, na primeru jed-nog časovničara ukazao sam na pitanje na koje mnogi vlasnici privatnog biznisa nemaju odgovor – Čime se ja bavim? Slično ovom pitanju, mnoge ljude koji plani-raju ili razmišljaju o započinjanju privatnog biznisa muči slično pitanje – Čime da se bavim?

Izbor delatnosti kojom će se baviti vaše buduće ili postojeće preduzeće je strategijskog karak-tera. Analizom strategijskih ciljeva preduzeća i determinanti mikro- i makrookruženja, potrebno je da donesete odluku o dva osnovna pi-tanja strategijskog menadžmenta: Kojom delatnošću da se bavi preduzeće? Kako da se preduzeće nadmeće u toj delatnosti?

Navedena dva pitanja ne postav-ljaju sebi samo vlasnici i menadžeri velikih preduzeća, za koja se obično vezuje strategijski menadžment, kada se o njemu govori kao poseb-noj disciplini menadžmenta. Ovo su pitanja koja moraju stalno biti prisutna i u vašoj svesti, bez obzira da li ste menadžer ili vlasnik ma-log, srednjeg ili velikog preduzeća, odnosno preduzetničke radnje.

ZNACI SU SVUDA OKO NAS

„Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini.“

Poput mladića iz priče „Nemiri

od vjeka“, u knjizi Ive Andrića Znakovi pored puta, iz prethodnog citata, preduzetnik tražeći svoju sreću prati znake (urezane u debla drveća) duž opasnog i neizvesnog puta; analizirajući svoje okruženje, preduzetnik prepoznaje prilike oko sebe, odnosno nezadovoljene potrebe. Preduzetnik uvek preis-pituje svoje odluke, između osta-log i opravdanost daljeg poslovanja u određenoj delatnosti, i na osn-ovu analize, odnosno istraživanja, donosi odluku o promeni delatnosti (izlazna strategija) ili započinjanju nove (dodatne) delatnosti.

Ponekad se začudim kako su uspešne (čitajte profitabilne) po-slovne ideje u suštini veoma jed-nostavne. Kako se ja nisam toga ranije setio? Ako vas muči pitanje s početka ovog teksta – Čime da se bavim?, osvrnite se oko sebe, prošetajte vašim mestom i napravite listu problema koje ste uočili šetajući se. Upravo ste napravili listu mogućih poslovnih ideja.

Za one koji ne vide znakove pored puta, a žele da se bave privatnim bi-znisom, na predlog gospodina Borka, čitaoca časopisa PreduzetnikOnline, uradio sam jedno istraživanje za koje sam definisao sledeći problem: Šta se od nekoliko hiljada proizvoda koji se uvoze u Srbiju svake godine može izdvojiti kao moguća poslov-na ideja za započinjanje biznisa, kako bi se isti nadomestili domaćom proizvodnjom?

Proizvodi koje sam na bazi lične procene izdvojio iz liste od preko 3.500 pozicija koje su se uvozile u

Srbiju u 2008. godini mogu da posluže kao polazna os-

nova, predlog za dalje istraživanje u okviru određenih delatnosti, sa krajnjim ciljem utvrđivanja isplativosti za započinjanje njihove

proizvodnje u domaćim uslovima. U nekoliko na-

rednih brojeva časopisa, poje-dinim proizvodima biće posvećena veća pažnja, kroz prikaz potreb-nih uslova za započinjanje njihove proizvodnje.

SRBIJA - ZEMLJA UVOZA

Srbija godine 2008. U zemlju „ulaze“ proizvodi ukupne vred-nosti 15.494.473.161,30 EUR, što je dva puta više od vrednosti iz-voza. Republički zavod za statistiku Srbije pozicije izvoza i uvoza (na-ziv pozicija je prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifi-kaciji) grupiše u sledećih 10 sektora

Hrana i žive životinje (0)Pića i duvan (1)Sirove materije, osim gori-

va (2)Mineralna goriva i maziva

(3)Životinjska i biljna ulja i

masti (4)Hemijski proizvodi (5)Proizvodi svrstani po ma-

terijalu (6)Mašine i transportni

uređaji (7)Razni gotovi proizvodi (8)Proizvodi i transakcije,

nigde nepomenuti (9).Samo 10 od preko 3.500 pozicija

čini ¼ (25,14%) ukupne vrednosti uvoza (vidite Tabelu 1, na sledećoj strani): nafta (sirova), prirodni gas u gasovitom stanju, putnički automo-bili (sastavljeni), plinsko ulje, leko-vi za maloprodaju, koks metalurški, motorna vozila za prevoz osoba (os-tala), rude gvožđa (aglomerisane), laka ulja od nafte i minerala (ostala) i električna energija.

1.2.3.

�.

5.

�.�.

8.

9.10.

poslovne ideje

Šta se od nekoliko hiljada

proizvoda koji se uvoze u Srbiju može izdvojiti kao moguća poslovna ideja za započinjanje biznisa, kako

bi se isti nadomestili domaćom proizvodnjom?


Podaci o uzvozu iz Baze spoljne trgovine 2008. godine Republičkog zavoda za statistiku Srbije prika-zani su vrednosno – u EUR i USD, ali i količinski, u kilogramima. Pošto su građani Srbije „prisniji“ sa ev-rom (EUR) nego američkim dol-arom (USD), u prethodnoj tabeli, ali i kasnije u tekstu, svi vrednos-ni pokazatelji će biti u evrima, a količinski u kilogramima (kg). Pro-stom podelom vrednosti uvoza sa uvezenom količinom dobija se vred-nost određene pozicije po jedinici

mere, u ovom slučaju kilogramima (kolona 6 u Tabeli 1), koja može da posluži kao pokazatelj prosečne cene određenog proizvoda u datoj godini.

Na osnovu podataka iz Tabele 1 vidi se da je Srbija visoko zavisna od uvoza osnovnih energenata – nafte, prirodnog gasa i električne energi-je i da se ova slika verovatno neće drastičnije promeniti dugoročno posmatrano. Međutim, ako je vero-vati domaćim stručnjacima, Srbija ima potencijal za veću proizvodnju električne energije izgradnjom mini hidrocentrala, za čiju su izgradnju, između ostalog, zainteresovani i strani investitori. Budućnost i, pre svega, opstanak čovečanstva zavisiće

od naše sposobnosti da pronađemo i proizvodimo obnovljive izvore ener-gije, u koje zasigurno spada i ener-gija dobijena iz hidrocentrala. Zato je ulaganje u mini hidroelektrane za proizvodnju električne energije višestruko korisno, međutim, finan-sijski veoma zahtevno.

Od proizvoda koji nisu na listi u Tabeli 1, osvrnuo bih se na još nekoliko na koje smo prošle godine potrošili milione evra.

Na 2�. mestu zbirne liste uvo-za po vrednosti i na prvom mestu

na listi u sektoru hrane nalazi se nepržena kafa sa kofeinom, na koju je potrošeno nešto manje od �� mil-iona EUR. Izgleda da mnogi građani Srbije i dalje svoju budućnost traže u talogu kafe.

Koliko trošimo na uvoz tropskog voća, Srbija bi trebala da iskoristi prednost globalnog otopljenja i da se počne baviti sadnjom banana, pomorandži i drugog tropskog voća. Ovako bismo sopstvenom proizvod-njom uticali na smanjenje njihovog uvoza, jer smo u 2008. godini potrošili 38,6 mil. EUR za banane, odnosno 18,5 mil. EUR za pomorandže. Ako, međutim, pogledamo izvoznu stranu platnog bilansa, izgleda da globalno otopljenje u Srbiji daje rezultate

– iz Srbije (ili kroz Srbiju) je u svet u 2008. godini „izašlo“ pomorandži u vrednosti od 56.604,00 EUR! Šta mislite gde? Mogu da razumem da su nam za pomorandže izvozne bratske destinacije Bosna i Hercegovina i Crna Gora, ali zar Španija i Italija? – mora da su te pomorandže zalutale u JAT-ovom prtljagu.

Ako za nešto mora biti novca, onda su to sigurno razna (uglavnom alkoholna) pića i duvan. Od proizvo-da iz sektora 1 – Pića i duvan koristi baš i nema, barem kada je u pitanju

naše zdravlje; ali ko danas pita za zdravlje, kada nam je moto postao – jednom se živi. Posmatrajući uvozne pozicije u navedenom sektoru, Srbi-ja je 2008. godine najviše potrošila na uvoz cigareta koje sadrže duvan (27,3 mil. EUR), na viski se potrošilo 6,4 mil. EUR, a na alkoholna pića dobijena destilacijom vina 3,7 mil. EUR. Neko će reći da je vino lek. Prihvatam da svako ima pravo na svoje mišljenje, ali smo na kupovinu stranih vina od svežeg grožđa (sem penušavog) prošle godine potrošili 26,7 mil. EUR. Malo li je?

Analiziranje listi pozicija (proiz-voda) bi moglo da potraje unedogled. Da ne bih dalje širio priču, da se ne bih previše šalio na račun onoga što

poslovne ideje

Tabela 1: Top 10 uvoznih pozicija prema vrednosti (u EUR)

Rbr Naziv pozicije Uvoz (u EUR)% učešća u ukupnom

uvozu

Uvoz(u kg)

Vrednost/kg (u EUR)

1. Nafta, sirova 1.293.523.599,00 8,35 2.584.759.213,60 0,502. Prirodni gas u gasovitom stanju 656.561.092,00 4,24 1.548.550.656,00 0,423. Putnički automobili, sastavljeni 412.953.881,30 2,67 46.599.987,70 8,86�. Plinsko ulje 387.043.530,10 2,50 585.125.952,50 0,665. Lekovi za maloprodaju, nn 264.066.426,10 1,70 8.058.718,20 32,77�. Koks metalurški 245.917.329,30 1,59 992.030.405,00 0,25

�. Motorna vozila za prevoz osoba, ostala 212.663.027,70 1,37 71.342.189,70 2,98

8. Rude gvožđa, aglomerisane 141.567.139,40 0,91 1.366.947.875,00 0,109. Laka ulja od nafte i minerala, ostala 141.258.236,10 0,91 241.259.697,50 0,59

10. Električna energija 139.294.118,00 0,90 nema podatka -Ukupno 3.894.848.379,00 25,14 - -

Izvor: Baza spoljne trgovine 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije


uvozimo i da bih ostao u granicama definisanog problema, u nastavku ću navesti nekoliko proizvoda koje sam izdvojio za razmišljanje na temu po-slovnih ideja za započinjanje privat-nog biznisa proizvodnjom tih proiz-voda, a za kojima sigurno postoji tražnja u Srbiji.

PARADAJZ, GROŽĐE, RAKIJA I IGRAČKE

Izbor proizvoda koji sam načinio, re-zultat je moje lične procene da bi određene proizvode koje uvozimo mogli proizvoditi i u domaćim us-lovima, mada se većina već i proiz-vodi, ali očigledno ne u dovoljnim količinama da bi se zadovoljila tražnja. Na ovaj način, korist bi bila višestruka – oni koji žele da se bave privatnim biznisom dolaze do ideje koju, nara-vno, treba dalje istražiti i razviti, zatim zaposlili bi se mnogi građani Srbije koji su ostali bez posla (a biće ih još više u narednom periodu), a bio bi to i doprinos smanjenju za-visnosti Srbije od uvoza.

U okviru sektora 0 – Hrana i žive životinje intere-santnim su mi se učinili sledeći proizvodi: paradajz (svež), veštački med, hrana za pse i mačke (za pro-daju na malo), grožđe (sveže), meso svinjsko ostalo (smrznuto), fileti od slatkovodne ribe (smrznuti), lešnici (oljušteni), krastavci i kornišoni (sveži), povrće, voće, ostali delovi bilja u sirćetu, pilići mase do 185g za priplod, bademi (oljušteni), dvo-pek, tost hleb (i slični tost proiz-vodi), mahunasto povrće (sveže), grožđe suvo (npr. grožđice), žvakaće gume (i prevučene šećerom), proiz-vodi na bazi kuvanog voća (homog-enizovani), šarani (živi), šargarepa i slično korenasto povrće (sveže). Tu su dalje obični orasi (oljušteni), jagode (pripremljene ili konzer-visane), praziluk (i ostali luk svež

ili rashlađen), riba ostala dimljena (pečena ili ne), kestenje, jaja bez ljuske i žumanca (sem sušenih), be-lance, jabuke suve, seme za ptice, vruskavi hleb (krisp), slatkovodne ribe ostale (smrznute), itd.

Većina navedenih proizvoda se istovremeno nalazi i na izvoznoj listi, izuzev fileta od slatkovodne ribe (smrznutih i svežih), zatim jaja bez ljuske i žumanca (sušena), ribe ostale dimljene (pečene ili ne), be-lanca, vruskavog hleba (krispa) i slatkovodne ribe ostale (smrznute).

Interesantno je bilo upoređivati pojedinačne cene, odnosno vred-nost po kilogramu proizvoda koje is-tovremeno uvozimo i izvozimo. Npr.

svež paradajz smo uvezli u količini od 25,9 hiljada tona po jediničnoj ceni od 0,55 EUR, a izvezli smo 5,4 hiljade tona svežeg paradajza po jediničnoj ceni od 0,28 EUR. Po-navljam, do ovih cena se dolazi jednostavom računicom – vrednost uvoza/izvoza se podeli sa količinom uvezenog/izvezenog paradajza.

Najdrastičniji primer razlike iz-vozne i uvozne cene u okviru ovog sektora uočio sam kod pozicije broj 0014110 – pilići mase do 185 g za pri-plod. Ovo je jedan od retkih proiz-voda (pozicija) koji smo količinski više izvezli nego što smo uvezli, ali je upečatljiva razlika u jediničnim

cenama izvoza i uvoza. Naime, količinu izvoza od 73,2 tone prodali smo po jediničnoj ceni od 2,10 EUR (ukupna vrednost izvoza 153.724,90 EUR), a isti proizvod uvezli smo u količini od 56 tona po jediničnoj ceni od 41,22 EUR (ukupna vrednost uvoza 2.309.824,80 EUR).

Iz sektora 1 – Pića i duvan predložio bih razmišljanje na temu proizvodnje vina od svežeg grožđa, rakije i destilovanih alkoholnih pića, penušavih vina, vermuta, džina i klekovače. Od navedenih proizvoda, u 2008. godini najviše smo uvezli vina od svežeg grožđa (sem penušavog) čija je jedinična cena iznosila 1,13 EUR (nasuprot izvoznoj ceni od 0,98 EUR). U okviru ovog sektora veliku stavku na uvoznoj listi predstav-

ljao je duvan, delimično ili pot-puno izžiljen, koji je izvezen u

količini od 4,5 hiljada tona po jediničnoj ceni od 2,69 EUR, odnosno uvezen u količini od 6,3 hiljade tona po jediničnoj ceni od 3,34 EUR.

Posebno intere-santan bio mi je sektor

2 – Sirove materije osim goriva iz više razloga.

Osim što su sami proizvodi interesantni, u okviru ovog

sektora nalaze se proizvodi koje Srbija isključivo uvozi – čekinje od svinja i ostale dlake, zatim ljudska kosa (sirova) i kosti i srž od rogova (sirovi). Drugo, jedinične cene po-jedinih proizvoda su više od većine proizvoda koji pripadaju drugim sek-torima, pa tako npr. od prethodno navedenih, ljudska kosa je najsku-plja i njena jedinična cena je u 2008. godini iznosila 402,29 EUR. Onima koji nemaju nameru da se bave jeft-inim proizvodima, jedinična cena od 1.236,65 EUR sigurno će im zazveck-ati u glavi, jer je to cena po kojoj je Srbija u 2008. godini uvezla 191,60 kg sperme bikova (ukupna vrednost uvoza 236.942,30 EUR).

Izdvojio bih, u okviru sektora 2 i sledeće proizvode kao predloge,

poslovne ideje

Detaljnom analizom uvoza,

izvoza, tražnje, konkurencije, cena, distribucije, itd. možete

sigurnije da se krećete opasnim i neizvesnim putem kojim idu

preduzetnici. Zato je data lista proizvoda polazna osnova za

vaša dalja istraživanja.


odnosno poslovne ideje za početak sopstvenog biznisa: sečeno cveće i pupoljci za bukete, lišće, grane i ostali delovi bilja, seme travnatog cvetnog bilja, krpe, kanapi, užad i sl. u obliku otpadaka, itd. I u okviru ovog sektora pažnju mi je privukla pozicija 2925300 – seme travnatog cvetnog bilja, koja se iz Srbije izvozi u pet puta većoj količini od uvoza, ali po znatno nižoj ceni – izvozna cena je iznosila 4,83 EUR, a uvoz-na 118,57 EUR! Da li je ova razlika između cena rezultat oplemenja-vanja ili je u pitanju nešto drugo?

Na uvoz parfema i toaletnih voda u 2008. godini potrošeno je 15,8 mil. EUR, na šampone za kosu 12 mil. EUR, a na paste za zube 9,6 mil. EUR. Osim ova tri proizvoda iz sektora 5 – Hemijski proizvodi, predložio bih kao ideju za započinjanje privatnog biznisa proizvodnju sapuna i sličnih proizvoda, za ostale upotrebe i ku-tije i setove za prvu pomoć. Cena po kilogramu uvoznog sapuna prošle go-dine je iznosila 2,46 EUR, a imajući u vidu da je Srbija bogata lekovitim biljem i da tehnologija nije kom-plikovana, kozmetika „Lush“ bi

mogla dobiti respektabilnu domaću konkurenciju.

Elektronska pošta ili imejl vero-vatno još dugo neće u potpunosti zameniti klasičnu poštu. U vezi s tim, prošle godine Srbija je uvezla koverte u vrednosti nešto većoj od milion EUR, ali je teško reći, bez detaljnijeg istraživanja, da li su ko-verte služile za slanje pisama (opo-mena, računa i sl.) ili su koverte koristili šalterski službenici u banka-ma da bi u njih spakovali isplaćeni novac svojim klijentima (zbog eko-nomske krize, čini mi se da će ova

poslovne ideje

Tabela 2: Pregled predloženih proizvoda iz uvozne liste iz 2008. godine

Naziv pozicije (NSST), koja se zasniva na Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji OUN, revizija 3

1. Paradajz, svež2. Veštački med3. Hrana za pse i mačke, za

prodaju na malo4. Grožđe, sveže5. Meso svinjsko ostalo, smrznuto6. Fileti od slatkovodne ribe,

smrznuti7. Lešnici, oljušteni8. Krastavci i kornišoni, sveži9. Povrće, voće, ostali delovi bilja

u sirćetu10. Pilići mase do 185g za priplod11. Bademi, oljušteni12. Dvopek, tost hleb i slični tost

proizvodi13. Mahunasto povrće, sveže14. Grožđe suvo, npr. grožđice15. Žvakaće gume i prevučene

šećerom16. Proizvodi na bazi kuvanog voća,

homogenizovani17. Šarani, živi18. Šargarepa i slično korenasto

povrće, sveže19. Orasi, oljušteni20. Jagode, pripremljene ili

konzervisane21. Praziluk i ostali luk svež ili

rashlađen22. Riba ostala dimljena, pečena ili

ne

23. Kestenje24. Jaja bez ljuske i žumanca, sem

sušenih25. Belance26. Jabuke suve2�. Seme za ptice28. Vruskavi hleb, krisp29. Slatkovodne ribe ostale,

smrznute30. Vina od svežeg grožđa31. Rakije i destilovana alkoholna

pića32. Vina penušava33. Vermut i ostala aromatična vina

od svežeg grožđa34. Džin i klekovača35. Čekinje od svinja i ostale dlake36. Ljudska kosa, sirova37. Kosti i srž od rogova, sirovi38. Sperma bikova39. Sečeno cveće i pupoljci za

bukete40. Lišće, grane i ostali delovi bilja41. Seme travnatog cvetnog bilja42. Krpe, kanapi, užad i sl. u obliku

otpadaka43. Šamponi za kosu��. Paste za zube45. Sapuni i slični proizvodi, za

ostale upotrebe46. Kutije i setovi za prvu pomoć

��. Koverte48. Sveske49. Obuća sa gumenim i plastičnim

đonovima50. Igračke51. Džemperi, puloveri i sl. pleteni, puloveri i sl. pletenipuloveri i sl. pleteni i sl. pletenii sl. pleteni sl. pletenisl. pleteni. pletenipleteni

ili kukičani kukičanikukičani52. Igračke u obliku životinja i

neljudskih bića53. Četkice za zube i dr. toaletne za zube i dr. toaletneza zube i dr. toaletne zube i dr. toaletnezube i dr. toaletne i dr. toaletnei dr. toaletne dr. toaletnedr. toaletne. toaletnetoaletne

četkice54. Lutke u obliku ljudskih bića, u obliku ljudskih bića,u obliku ljudskih bića, obliku ljudskih bića,obliku ljudskih bića, ljudskih bića,ljudskih bića, bića,bića,,

obučene ili ne ili neili ne nene55. Odeća, pribor za bebe,

nepleteni, nekukičani56. Dugmad57. Dečje knjige u slikama, za zaza

crtanje i bojenje58. Automobili s pedalama59. Češljevi, kopče za kosu i sl.; kopče za kosu i sl.;kopče za kosu i sl.;.;;

ukosnice i dr.60. Veštačko cveće, lišće, voće od

ostalih materijala61. Karte za igranje62. Kaiševi, narukvice za časovnike, narukvice za časovnike,narukvice za časovnike,

sem metalnih63. Perike; lažne brade, obrve, lažne brade, obrve,lažne brade, obrve, obrve,obrve,

trepavice i sl..64. Delovi za lutke u obliku ljudskih

bića65. Vreće za spavanje66. Puder-pufne, jastučići za kozm. jastučići za kozm.jastučići za kozm..

i toalet. prep.. prep. prep.prep.rep..

Izvor: Baza spoljne trgovine 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije

3� PreduzetnikOnline | Novembar 2009 PreduzetnikOnline | Novembar 2009 35

ekstra usluga banaka sve više izosta-jati). Sveske su takođe bile jedna od uvoznih stavki (pozicija) u okviru sektora 6 – Proizvodi svrstani po ma-terijalu, na koje smo prošle godine potrošili 1,9 mil. EUR.

U još jednom interesantnom sek-toru, 8 – Razni gotovi proizvodi, sto-tine hiljada i milione evra trošili smo na: obuću sa gumenim i plastičnim đonovima, igračke, džempere i pu-lovere, igračke u obliku životinja i neljudskih bića, četkice za zube, lutke u obliku ljudskih bića (obučene ili ne), odeću i pribor za bebe, dug-mad, dečje knjige u slikama (za crtanje i bojenje), automobile s pedalama, češljeve i kopče za kosu, veštačko cveće, lišće i voće, karte

za igranje, kaiševe, perike, delove za lutke u obliku ljudskih bića, vreće za spavanje i puder-pufne. Šta mis-lite, gde ove proizvode možete da kupite?

Pregledom nekoliko proizvoda koji su uvezeni u Srbiju u 2008. godini, nadam se da sam vam bar delimično pomogao kod traganja za odgovorom na pitanje: Kojom delatnošću da se bavi moje (sadašnje ili buduće) preduzeće? Neka lista proizvoda iz Tabele 2 bude zadatak za razmišljanje i polazna osnova za vaša dalja istraživanja, jer samo detaljnom analizom uvoza, izvoza, tražnje, konkurencije, cena, distri-bucije, itd. možete sigurnije da se krećete onim opasnim i neizvesnim

putem kojim idu preduzetnici i da tražite odgovor na drugo strategijsko pitanje: Kako da se moje preduzeće nadmeće u datoj delatnosti?

Započinjanje privatnog biznisa i njegovo vođenje nije lak posao i uvek vam se čini da se iznova i izno-va otvaraju nova pitanja na koja ne-mate odgovore. Isto je i sa tragan-jem za poslovnom idejom, odnosno za odgovorom na pitanje – Čime da se bavim? Ali ako ste spremni da uložite svoje vreme i novac, ako ste spremni na mnoga odricanja i napo-ran rad, možda odgovor na ovo pitan-je i nije tako teško pronaći; možda odgovor leži u vašem neposrednom okruženju, jer prilike su svuda oko nas i zato ih ne smemo propustiti.

poslovne ideje

Spoljna trgovina – metodološke naznake

Statistika spoljne trgovine ima zadatak da obrađuje i objavljuje podatke o robnoj razmeni sa inostranst-vom. Podaci statistike spoljne trgovine dvostruko su značajni: sa aspekta domaće privrede oni sadrže in-

formacije o angažovanju, odnosno povećavanju materijalnih resursa po osnovu izvoza, odnosno uvoza robe; sa aspekta svetske privrede, ovi podaci govore o učešću naše zemlje u međunarodnoj podeli rada.Izvor podataka za statistiku spoljne trgovine jeste Jedinstvena carinska isprava o izvozu i uvozu robe. Cari-narnice putem računara dostavljaju Republičkoj upravi carina sve isprave. Republički zavod za statistiku od Republičke uprave carina preuzima Jedinstvene carinske isprave, pripremljene za automatsku obradu podataka i dalje ih statistički kontroliše i obrađuje.

Statistika spoljne trgovine, zasnivajući se na principu specijalne trgovine, obuhvata svu robu koja potiče iz domaće proizvodnje, odnosno iz unutrašnjeg robnog prometa, uključujući i tzv. nacionalizovanu robu, tj. robu koja je bila uvezena i ocarinjena, pa se u nepromenjenom stanju izvozi na strano tržište kao roba našeg porekla. Uvoz obuhvata svu robu uvezenu iz inostranstva koja je ocarinjena i puštena u unutrašnji promet u cilju reprodukcije, investicija ili široke potrošnje. Pored redovnog (komercijalnog) uvoza uključene su i sve komercijalne transakcije kao što su isporuke dobrotvornih i nevladinih organizacija. Iz obrade se isključuju samo transakcije koje imaju karakter tranzita i transakcije vezane za carinsko skladištenje.

Vrednost robe u spoljnoj trgovini iskazana je na osnovu cena koje su preduzeća postigla prilikom skla-panja ugovora. Sve vrednosti su obračunate na bazi pariteta franko granica Srbije: FOB cena za izvoz, CIF cena za uvoz (fakturna vrednost robe uvećana za troškove transporta, osiguranja i sl. do granice Srbije).

Statistička vrednost robe koja se uvozi jeste vrednost koja predstavlja carinsku osnovicu. Ako se roba posle pasivnog oplemenjivanja ponovo uvozi, statističku vrednost čine ukupna vrednost privremeno izvezene robe, usluga, ugrađenog stranog materijala, kao i vrednost drugih troškova koji su nastali u vezi sa robom u inostranstvu.

Podaci o vrednosti su obračunati prema zvaničnom kursu dinara, utvrđenog poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina. Po ovim kursevima koji se primenjuju za utvrđivanje carinske osnovice izvršen je, takođe, obračun troškova transporta, osigu-ranja, pretovara i sl. koji se plaćaju u stranoj valuti.

Izvor: Baza spoljne trgovine 2008., Republički zavod za statistiku Srbije

DEVOJKA KOJA NIJE PROPUSTILA PRILIKU

Ponovobih uspela

„Kada bih kojim slučajem sve izgubila ili ko zna iz kojih razloga posao krene na gore, znam da bih se, poput moje porodice koja je moj moralni uzor, iz svega uzdigla snažnija, mudrija i da bih ponovo uspela.“

PreduzetnikOnline | Novembar 2009 3�

Razgovor vodio: Goran SečujskiKontakt: [email protected]

intervju

Kada sam je upitao kakva bi nje-na reakcija bila da joj je neko pre samo pet godina rekao da

će se baviti prodajom potrošnog ma-terijala za štampače i da će biti veo-ma uspešna u tome, odgovorila je uz osmeh: „Sigurno ne bih poverovala u takvu priču.“

Za Draganu Čaliju, 27-godišnju direktorku preduzeća CL-Services doo iz Novog Sada, s razlogom mogu da kažem da je uspešna u poslu ko-jim se bavi. Za nešto više od dve godine poslovanja, tačnije od 1. ok-tobra 2006. godine, kada je njeno preduzeće zvanično počelo sa ra-dom, pa do kraja 2008. godine, po-slovni prihodi ovog preduzeća uvećali su se čak 6,7 puta, a poslovni dobitak neverovatnih 18 puta. Rezultati koje je gospođica Čalija postigla bili su više nego odličan razlog da je partnerka iz Nemačke, inače dotadašnja vlasni-ca preduzeća CL-Services doo, unapredi u direk-torku i ustupi joj većinski udeo u vlasništvu ovog preduzeća.

KVALITET MORA ISPLIVATI NA POVRŠINU

Pored rasta prihoda i dobiti, pot-vrda njenog uspešnog rada, odnosno kako gospođica Čalija kaže „kvalite-ta koji i u Srbiji ipak ispliva na površinu“ predstavlja i poduža lista klijenata njenog preduzeća, između ostalih i Vojnomedicinska akademi-ja, Kompanija Novosti, DHL, institu-ti i zavodi, univerziteti, banke, kao i mnoga strana preduzeća koja su koristeći Colorland proizvode sman-jila troškove svog poslovanja. „U preduzeću CL-Services podjednaka važnost pridaje se svim klijentima, bez obzira na njihovu veličinu i

količinu njihovih porudžbina. Bliska saradnja sa klijentima dovela je do visoko-kvalitetnog razvoja proizvoda koji su tačno usklađeni potrebama naših klijenata“, kaže direktorka preduzeća CL-Services.

Kada govori o saradnji sa svojim klijentima gospođica Čalija posebno ističe otvorenost u međusobnim odnosima što je, po njoj, ključ us-peha u stvaranju i održavanju part-nerskih odnosa između prodavca i kupca. Međutim, naša sagovornica ne krije i svoja loša iskustva koja je imala sa pojedinim kupcima: „Imali smo nekoliko slučajeva da nam ne

bude plaćeno za proizvode koje smo isporučili. Zato kada danas od klijenta tražim menicu, odnosno garanciju od inostranog kupca, to znači da poštujem svoj rad i rad svojih kolega i ne želim da iznev-erim poverenje koje mi je poverio poslovni partner iz Nemačke. Isto tako, smatram da kada tražim ove instrumente obezbeđenja, stavl-jam do znanja da sam ozbiljna u biznisu.“

O svom iskustvu kao menadžerke i preduzetnice u tzv. „muškom sve-tu“, u kojem su žene kao vlasnice privatnog biznisa i menadžerke u manjini, gospođica Čalija kaže: „Na svojoj koži sam osetila kako je to biti žena i istovremeno vlasnica privatnog biznisa u Srbiji. Pored svih problema koji su povezani sa vođenjem privatnog biznisa, po-slovnim ženama u Srbiji dodatno opterećenje predstavlja mišljenje mnogih muškaraca da nama ženama nije mesto u biznisu, te nas ne smatraju ravnopravnim poslovnim partnerima, zbog čega često imam osećaj da moram više da se dokazu-jem od pripadnika jačeg pola kako bih ostvarila svoje ciljeve.“

PRILIKA KOJA SE NE PROPUŠTA

Dragana Čalija diplomirala je na Fakultetu za preduzetni menadžment u Novom Sadu i ima zvanje diplomiranog inženjera za preduzetni menadžment. Kaže da je tokom studiranja mnogo

naučila i dodaje: „Mogu stvarno da kažem da sam se

od početka bavljenja privatnim biznisom u znatnoj meri oslanjala

na znanje stečeno tokom studiran-ja. Međutim, ono što sam za ove tri godine u praksi najviše usavršila, to je, svakako, upravljanje ljuds-kim resursima.“ Gospođica Čalija smatra da su za jedno preduzeće najvažniji njegovi klijenti i zaposle-ni i dalje objašnjava: „Rad sa lju-dima, bili oni klijenti ili zaposleni zahteva mnogo strpljenja. Ne može svako da upravlja ljudima.“ Svoju prvu značajniju odluku od početka bavljenja privatnim biznisom, naša sagovornica vezuje za promenu u broju i strukturi zaposlenih, za koju

Rezultati koje je gospođica

Čalija postigla bili su više nego odličan razlog da

je partnerka iz Nemačke, inače dotadašnja vlasnica preduzeća

CL-Services doo, unapredi u direktorku i ustupi joj većinski

udeo u vlasništvu ovog preduzeća.


kaže: „Reorganizacija je morala da se sprovede u delo. Imali smo preko-meran broj radnika i njihovo obra-zovanje i iskustvo nisu bili u skladu sa zahtevima posla. Na izbor zapo-slenih nisam imala uticaja, sve dok nisam predložila promene. Smatrala sam se odgovornom za rad prodajnog tima i njegove rezultate i zato sam preuzela inicijativu – dala sam pred-log, koji je prihvaćen od strane po-slovnog partnera iz Nemačke i koji se, kasnije se ispostavilo, kroz ost-varene prodajne rezultate pokazao dobrim.“

Iako se porodica gospođice Čalije već više od jedne decenije bavi privatnim biznisom, direktorica CL-Services sebe nije videla kao preduzetnicu. „Želela sam samo da nastavim da studiram, zbog čega sam otišla u Beč. Međutim, sas-vim neobavezno došla sam u Novi Sad, gde sam toga dana u Dnevni-ku pročitala jedan oglas u kojem se tražio ,Business Administrator’.

Bio je to posao asistenta direktora u jednom domaćem preduzeću sa 100% stranim kapitalom. Prijavila sam se na konkurs i vrlo brzo nakon toga bila sam pozvana na razgovor, a potom sam bila i primljena na to radno mesto“, priča gospođica Čalija i nastavlja: „Moje odlično znanje nemačkog jezika, privuklo je pažnju predstavnika preduzeća Colorland iz Nemačke, ključnog poslovnog part-nera preduzeća u kojem sam se za-poslila samo tri dana pre njihovog dolaska. Pitali su me da li bih htela da vodim to predstavništvo koje su nameravali da otvore u Srbiji, odnosno da rukovodim timom ljudi koji bi u početku iz Srbije opsluživao nemačko tržište, a kasnije i tržište Srbije i okruženja. Bila sam stvarno iznenađena tom ponudom, nisam verovala šta mi se dešava posle samo tri radna dana. To je bila prilika koja se ne propušta i ja je, naravno, nisam propustila – prihva-tila sam ponudu.“

Za svoj posao naša sagovornica kaže: „Obožavam ga. Roditelji me nekada upitaju: ’Kako ti nije teško da ideš od preduzeća do preduzeća i da prodaješ’. Iako trenutaka umora, zasićenosti i pada energije ima, nije mi teško da u bilo koje vreme odem na poslovni sastanak. Ono što me najviše ispunjava u ovom poslu, što me čini srećnom i zadovoljnom, to je uspostavljanje kontakata, odnos-no upoznavanje ljudi. U privatnom životu volim da se družim, tako da sam sa nekim klijentima u kontaktu i van posla. Ipak, posao ostaje posao i kada je on u pitanju, ja sam maksi-malno profesionalna.“

Svoje preduzeće za pet godina vidi kao veliko preduzeće, lidera na domaćem tržištu i značajnog konkurenta na okolnim tržištima. „Za ove tri godine i kao malo preduzeće uspeli smo da uvedemo značajne inovacije koje su doprinele i našem i uspehu naših klijenata. Stalno razmišljam o uvođenju novina u naše

intervju


poslovanje“, kaže gospođica Čalija i uz osmeh dodaje: „Verujem da će jednog dana svi raspoznati kvalitet brenda Colorland.“

Dragana Čalija je nakon početka građanskog rata u Bosni i Hercego-vini sa majkom iz Sarajeva otišla da živi u Nemačku. Zato germanski mentalitet i način poslovanja, kaže, relativno dobro poznaje, a on se značajno razlikuje od mentaliteta i, posebno, preovlađujućeg načina po-slovanja u Srbiji. „Ni ja, a pogotovo moji poslovni partneri iz Švajcarske i Nemačke, ne možemo da ra-zumemo da se dobar deo poslova u Srbiji zaključuje u kafanama. Prema načinu na koji se dobijaju poslovi u Srbiji, ovde je preovlađujuća tzv. ,burazerska’ ekonomija. U Srbiji, nažalost, imamo jako malo pravih preduzetnika; oni koje zovemo i koji se sami zovu preduzetnicima,

zapravo su samo privatnici. Ali dobro je što se sve više govori o preduzetništvu, nadam se da će to doprineti stvaranju nove generaci-je preduzetnika“, kaže direktorka firme CL-Services i nastavlja o tome kako ona vidi Srbiju za 10 godina: „I pored svih negativnih ocena koje Srbija dobija u poslednje vreme kada se govori o njenoj poslovnoj klimi, ja sam optimista kada je u pi-tanju ekonomska budućnost Srbije. Očekujem da će se strane investicije povećati i da će kvalitet i partnerski odnosi po principu win-win i u Srbiji postati preovlađujući.“

LED SE JEDNOM MORA PROBITI

„Pored otvorenosti, odnosno iskrenosti, potrebno je imati jasan cilj, biti uporan, naporno raditi i biti

(samo)disciplinovan“, kaže naša sa-govornica kada sam je upitao koje su, po njoj, karakteristike koje neko mora imati da bi se bavio privatnim biznisom i dodaje: „Za uspeh u po-slu važno je da imate proizvod koji je potreban tržištu, tj. koji će vam donositi profit. Taj isti proizvod, ali i poslovanje treba stalno inovirati. S tim u vezi je i potreba da se prihvati filozofija učenja do kraja života, jer jednom stečeno znanje nije dovoljno, ono se mora stalno obnav-ljati. Ja lično učim dok radim i na-meravam da nastavim i da završim započete poslediplomske studije, kako bi moje znanje, stečeno kroz osnovne studije i kroz praksu dobilo novu dimenziju.“

Da nije toliko mlada koliko jeste, po godinama, po poslovnom izgledu i po radnom iskustvu, na osnovu svega što sam čuo od nje,

intervju

rekao bih da se radi o preduzetnici sa decenijama rad-nog i životnog iskustva. Zato, ako vam sve ono što je gospođica Čalija navela da je potrebno da bi se neko bavio biznisom i da bi bio uspešan u onome što radi deluje kao opštepoznata fraza, ne zaboravite da naša sagovornica svojim rezultatima potvrđuje iste te prin-cipe, te da ih moramo ispisati zlatnim slovima i nepres-tano ih se prisećati.

Na pitanje šta misli da li postoji „pravo vreme“ za započinjanje privatnog biznisa, gospođica Čalija je odgovorila: „Da sam možda previše razmišljala i doz-volila da ono malo straha koji je postojao prevlada, kada sam dobila ponudu da vodim predstavništvo, ja bih sada najverovatnije radila za nekog drugog. Bila je to odluka koja je sa sobom nosila mnogo neizvesnosti, ali sam bila svesna da je to istovremeno prilika koja se ne propušta. Možda je neke poslove lakše raditi kada je osoba mlađa, a možda je za neke potrebna mudrost

koju sa sobom donosi zrelo doba. U svakom slučaju, led se jednom mora probiti, bilo da imate 20, 25, 30 ili više godina; ako osećate da ste spremni da preuzmete sudbinu u svoje ruke, onda je to ’pravo vreme’. Dakle, sve u svoje vreme, a onda – vreme postaje novac.“

„Kada bih kojim slučajem sve izgubila ili ko zna iz kojih razloga posao krene na gore, znam da bih se, poput moje porodice koja je moj moralni uzor, iz sve-ga uzdigla snažnija, mudrija i da bih ponovo uspela“, kaže naša sagovornica i zaključuje porukom čitaocima časopisa PreduzetnikOnline: „Budite uporni u svemu što radite.“

intervju

CL-Services doo

Goran Sečujski: Recite mi ukratko, čime se bavi Vaše preduzeće?Dragana Čalija: CL-Services predstavlja jed-nu od filijala kompanije Colorland iz Werlte, Nemačka. Naša osvnovna delatnost je pro-daja kompatibilnog potrošnog materijala za štampače, fax, kopir i multifunkcionalne uređaje. Iskorišćene tonere naših klijenata sakupljamo i prosleđujemo u fabriku u kojoj im se zamenjuju pojedini delovi, tako da mi kažemo da zapravo prodajemo reproizvedene tonere. Svi naši proizvodi podležu visokim zahtevima za kvalitet i nakon svake proizvodnje oni bivaju pojedinačno testirani. Ispunjavamo standarde ISO 9001 i ISO 14001. Nakon reproiz-vodnje, njihova cena je od 30-70% niža od origi-nalnih tonera.

G.S.: Koji je moto Vašeg preduzeća?D.Č.: Orijentisanost ka učinku, motivisanost, pozitivnost, otvorenost za partnerstvo, usme-renost ka potrebama klijenata i inovativnost. Mi želimo uspeh našim klijentima i u tom smislu naš ekspeditivni tim na odgovoran i pouzdan način ostvaruje želje naših klijenata, putem brzih, fleksibilnih rešenja i pružanja usluge.

G.S.: Šta biste istakli kao prednost Colorland tonera? Zašto da se kupci odluče baš za Vaše proizvode?D.Č.: Svi naši proizvodi podležu visokim zahtevi-ma za kvalitet i nakon svake proizvodnje bivaju pojedinačno testirani. Direktiva po standardu DIN 33870 propisuje da se za proizvodnju mogu koristiti samo prazni originali, odnosno recikli-rani kertridži. Princip koji se obavezno primen-juje u proizvodnji je da se zamene svi vitalni i habajući delovi. U proizvodnom programu preduzeća CL-Services su multitank toneri sa produženom X varijantom, koji u odnosu na standardne tonere stvaraju duplo veću uštedu našim već zadovoljnim klijentima. Svaka povre-da patenta originalnog proizvođača je kod nas potpuno isključena. Takođe, garancija je dve godine od isporuke, a ukoliko se utvrdi da je do greške na štampaču došlo usled upotrebe naše toner-kasete, kvar otklanjamo o našem trošku. U skladu sa jednim od Vaših prethodnih pitanja, dodala bih da mi, zapravo, rešavamo problem ekološkog otpada, jer mnoge organizacije ne znaju šta da rade sa iskorišćenim tonerima.

Da sam možda previše razmišljala i dozvolila da ono malo straha

koji je postojao prevlada, kada sam dobila ponudu da vodim

predstavništvo, ja bih sada najverovatnije radila za nekog

drugog. Bila je to odluka koja je sa sobom nosila mnogo neizvesnosti,

ali sam bila svesna da je to istovremeno prilika koja se ne

propušta.

�0 PreduzetnikOnline | Novembar 2009


menadžment


KONFLIKTI U PROCESU RADA I UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA

Kada pobednikpostane gubitnikS pojavom moderne teorije organizacije na konflikt počinje da se gleda i pozitivno, a dominira i pristup da konflikt može biti koristan i da doprinosi većoj delotvornosti preduzeća.

Autor: Jelena ŠljivarKontakt: [email protected]

Slično organizacionim prome-nama, i konflikti spadaju u din-amiku organizacije. Oni su ne-

zaobilazan deo rada i kao što mogu štetiti radnom procesu i produk-tivnosti, tako isto mogu istovremeno biti i konstruktivni i doprineti ostva-renju dobrih rezultata. Zadatak je menadžera da potencijalne konflik-te na vreme uoči, prepozna i spreči, ili da u kasnijoj fazi reaguje na njih. Kako bi ovaj poduhvat imao uspeha, treba se unapred dobro informisati o uzrocima, vrstama, posledicama konflikta, kao i o načinima da se njima upravlja.

Konflikt je sukob dva ili više pojedinca ili grupa s različitim ide-jama, ciljevima, filozofijom ili po-slovnom orijentacijom. Kada ovakav odnos postoji, ponašanja aktera su suprotstavljena i teže ostvarenju sopstvenih interesa. Definicija kon-flikta podrazumeva da su za konflikt potrebne najmanje dve strane, da strane u konfliktu mogu biti po-jedinci ili grupe, kao i da su interesi strana u konfliktu suprotstavljeni. Često se dešava da suprotstavljene strane veruju da postoji mogućnost ostvarenja ciljeva jedino na štetu one druge strane.

Konfliktna situacija predstavlja

stanje skrivene opasnosti od izbi-janja konflikta, a konfliktna akcija predstavlja oblik očitovanja konflik-ta. Ipak, s pojavom moderne teor-ije organizacije na konflikt počinje da se gleda i pozitivno, a dominira i pristup da konflikt može biti ko-ristan i da doprinosi većoj delotvor-nosti preduzeća. Konflikt na određen način unosi svojevrstan nemir i din-amizam u preduzeće, ima uticaj na kreativnost i omogućava drugačiji pogled na događaje u preduzeću. Prema modernom gledanju na kon-flikt, može se reći da on predstav-lja prirodnu pojavu i savremeni menadžer zna da su konflikti re-alna činjenica na koju on mora da računa. On mora odvojiti vreme za njihovo rešavanje, ali i posedovati spremnost i znanje da reši konflikt na zadovoljstvo svih strana u kon-fliktu.

Uzroci nastanka konflikata u or-ganizaciji su najčešće nedostatak sredstava, podela istih, konkuren-cija, međuzavisnost zadataka, različitost ciljeva, razlike u percep-cijama i vrednostima, stil pojedin-ca, loša komunikacija, promena ulo-ga, različite organizacione kulture, neadekvatan sistem nagrađivanja. Luis Pondi (Louis Pondy), koautor

knjige Readings in managerial psy-chology razvio je tri modela o uzroc-ima konflikta, a autor četvrtog mod-ela je Hojt Viler (Hoyt Wheeler), autor knjige Industrial Conflict: An Integrative Theory. Prema Pondiju, postoji model pogodbe, birokratski model i sistemski model, ali je još zanimljiviji pregled uzroka konflika-ta dao Viler:

urođena ljudska predis-pozicija za konflikte,

materijalna i socijalna dom-inacija korena industrijskog kon-flikta,

određena očekivanja i postignuća zaposlenih,

spremnost za agresivnu ak-ciju,

kolektivna agresivna akcija.

VRSTE I FAZE KONFLIKATA

Možemo govoriti o interpersonalnom i intergrupnom konfliktu – konfliktu među pojedincima ili grupama, po-tom intragrupnom konfliktu, koji se javlja među grupama, i o intraper-sonalnom konfliktu, koji pojedinac, zapravo, oseća sam u sebi, a, u stvari, radi se o konfliktu uloga koje pojedi-nac ne može istovremeno da obavi. Ova vrsta konflikata je posledica ili

•

•

•

•

•


neadekvatne organizacije ili samo-volje pretpostavljenih, a moguće ih je rešiti tako da menadžment ne zloupotrebljava svoju ulogu u odno-su na saradnike. Ako se ova vrsta konflikata ne rešava, dolazi do frus-tracija, nezadovoljstva i agresivnog ponašanja pojedinaca, što može iza-zvati druge vrste konflikata.

Konflikt traje određeno vreme i prolazi kroz određene faze, počevši od faze inkubacije, preko konfliktne situacije, pa sve do faze akcije, odnosno izbijanja konflikta, i, na kraju, rešavanja konfliktne situ-acije. Konfliktni proces može da se sastoji od sledećih faza:

jedna strana uočava da postoji kon-flikt između nje i neke druge strane,

strana A odlučuje da je problematika konflikta za nju toliko važna da ona opravdava suočavanje sa stranom B,

za rešavanje konflikta strana A bira između modela sarad-nje i modela kompromisa i o tome informiše stranu B,

strane u konfliktu moraju precizno utvrditi uzrok konflikta,

nakon utvrđivanja uzroka konflikta, strane u konfliktu nastoje smanjiti ili potpuno ukloniti uzroke konflikta i, konačno,

nakon rešavanja konflikta, strane u sukobu bi morale da definišu redovne provere u budućnosti kako bi se osiguralo poštovanje dogov-orenog i otklonila mogućnost even-tualne pojave novih konflikata.

EFEKTI KONFLIKATA

Pozitivne efekte moguće je očekivati kod umerenih konflikata koji ne potresaju preduzeće iz korena, već onoliko koliko je potrebno da se stvo-ri klima nemira koja rezultira novim idejama, rešenjima i kreativnošću. Tako stvorena napetost zbog bla-gog kontrolisanog konflikta ne doz-voljava preduzeću da se uspava, a

•

•

•

•

•

•

omogućava mu uvid u više različitih pogleda i mogućnosti za rešavanje problema. Konflikti češće proizvode negativne efekte i oni se po pravilu pojavljuju u ekstremnim i teškim su-kobima koje nije jednostavno rešiti. Negativni efekti konflikata mogu se odnositi na preduzeće, ali i na po-jedinca. U preduzeću ti efekti mogu biti rast troškova, nefunkcionalnost i smanjivanje uspešnosti preduzeća, a zavisno od broja ljudi u konfliktu, ozbiljno se narušavaju i međuljudski

odnosi. Za pojedinca konflikt može da ima drastične posledice koje se mogu izraziti kao fizičke i psihičke smetnje, a konflikt će ga ponekad i slomiti. Nije iznenađujuće da ak-teri na kraju odluče i da napuste preduzeće.

UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA

Možemo zaključiti da su konflikti neizbežni, kao i da su potreba svak-og preduzeća. Jedno od najvažnijih pitanja koje se javlja jeste način upravljanja konfliktima, a od uspeha u upravljanju konfliktima, zavisi us-peh preduzeća.

U upravljanju konfliktom moguće je postupiti na više različitih načina. Da bismo odabrali najpovoljniji način upravljanja konfliktima u određenoj situaciji, potrebno je poznavati tu situaciju, zatim vreme kada je kon-flikt nastao, kao i vreme koje nam stoji na raspolaganju za rešavanje konflikta. Korisno je poznavati i dotadašnje međusobne odnose stra-na u konfliktu. Kada se radi o oso-bama koje su do tada češće dolazile u konflikt, postupićemo na jedan

način, drukčije nego kod osoba koje su prvi put u konfliktu.

Prvo što ćemo pokušati da urad-imo u upravljanju konfliktom je iz-begavanje konflikta, a ako to nije moguće potrebno je da od učesnika u konfliktu zatražimo da još jednom razmisle o svojim stavovima koji su uzrokovali konflikt i da ih eventu-alno promene, kako bi se izbegao konflikt. Ako ni to ne uspe, tada bi trebalo da neka treća osoba s au-toritetom, koju poštuju obe strane u konfliktu, pokuša da utiče na

učesnike da odustanu od kon-flikta.

Kod složenih i teških konflikata, bilo bi korisno da se lista sporednih

elemenata svede na neki razuman broj, koji

bi bio približniji mogućem rešenju. Velik broj otvorenih pitanja demoralizovao bi i najoptimističnije učesnike u tom procesu. Najteže je upravljati onim konfliktom u kojem nijedna strana ne odstupa nimalo od svojih stavova, za koje je uverena da su ispravni i da je jedino ona u pravu. Ako strane nimalo ne men-jaju svoje stavove, nisu spremne na pomirenje, svaka od njih misli da je onoj drugoj dužna nov udarac, tada će biti izuzetno teško upravljati konfliktom.

Konflikt se može rešiti na više različitih načina, kao što su (vi-dite Tabelu 1 na sledećoj strani): prilagođavanje jedne strane u kon-fliktu drugoj strani, povlačenje jedne strane iz konflikta, izbega-vanje odnosa između sukobljenih strana, međusobno uveravanje stra-na u konfliktu, forsiranje rešavanja konflikta, pogađanje među strana-ma u konfliktu i potpuno rešavanje sukoba (prema Sikavica, P., Novak, M. /1993/. Poslovna organizacija. Zagreb: Informator).

Važnu ulogu u rešavanju posebno teških konflikata može odigrati treća strana, osoba ili organizacija, koja će posredovati u rešavanju konflikta

PreduzetnikOnline | Novembar 2009 �3

menadžment

Konflikti su neizbežni i potrebni su

svakom preduzeću, a od uspeha u upravljanju konfliktima zavisi uspeh

preduzeća.


između sukobljenih strana. Treća os-oba omogućava i vodi pregovore, te po potrebi i presuđuje. Vreme ima posebnu ulogu u postizanju spora-zuma u slučaju kada treba čekati da se strane u konfliktu ohlade i da postanu manje osetljive na svoje stavove.

Najčešće se u ulozi treće strane u rešavanju svih vrsta konflikata u preduzeću javljaju menadžeri sa različitih hijerarhijskih nivoa u preduzeću, u zavisnosti od toga na kom nivou je konflikt nastao. Po pravilu, menadžeri višeg organiza-cionog nivoa rešavaju probleme sa nižeg nivoa, odnosno probleme svo-jih saradnika. Uspešno uključenje u rešavanje konflikta zahteva od menadžera dovoljno znanja i infor-macija o konfliktu, kao i o njego-vom nastanku. On mora posedovati velik autoritet. Danas menadžeri dobar deo svog vremena posvećuju rešavanju konflikata.

Menadžeri moraju sistematski i trajno da razvijaju strategiju i tak-tiku za rešavanje konflikata, s obzi-rom na to da ih u savremenim us-lovima poslovanja očekuje sve više posla. Kod upravljanja konfliktom oni mogu da upotrebe svoj autoritet i da pokušaju mirnim putem da reše konflikt, bilo da se konfliktna situ-acija izgladi, bilo da se konflikt iz-

begne. Druga mogućnost koja preo-staje menadžeru je da konflikt reši suprotstavljanjem. Između tih kra-jnosti nalazi se kompromis kao do-bar metod rešavanja konflikta.

Fred Jant (Fred Jandt) i Pol Žilet (Paul Gillette), autori knjige Win-Win negotiating: turning conflict into agreement, razvili su shemu za takav način rešavanja konflikata i nazvali su je „mini – max strate-gija“, koja se sastoji od četiri bitna pitanja:

Šta minimalno ja mogu da prihvatim?

Šta maksimalno ja mogu da tražim, a da to ne bude smešno?

Čega maksimalno ja mogu da se odreknem?

Šta najviše ja mogu da po-nudim, a da ne budem ismejan/a?

Odgovori na ova četiri pitanja daju shemu za rešavanje konflikta putem kompromisa. Svaka strana u konfliktu mora sebi da postavi ova pitanja.

Primarne orijentacije upravljan-ja sukobom moguće je identifikovati korišćenjem dve dimenzije: koop-erativnost (stepen do kojeg jedna strana pokušava da zadovolji in-teres druge strane) i odlučnost (ste-pen do kojeg jedna strana pokušava da zadovolji sopstvene interese). Identifikovano je pet orijentaci-

1.

2.

3.

�.

ja rukovanja sukobom: utakmica (odlučna i nekooperativna), saradn-ja (odlučna i kooperativna), izbega-vanje (neodlučno i nekooperativno), izglađenje spora (neodlučno i koop-erativno) i kompromis (srednji put s obzirom na dimenzije odlučnosti i kooperativnosti).

PARADOKS KONFLIKA

Iako su se konflikti pokazali do-brim za radne rezultate, zašto ih onda većina nas i dalje smatra nepoželjnim? Odgovor možda leži u društvu izgrađenom na tradicional-nim gledištima, pa je tolerancija su-koba suprotna mnogim kulturama u razvijenim zemljama. Uprkos tome, nameće se i pitanje: „Čemu sve to?“ Svi učesnici u konfliktu su jedinke koje i posle pobede ili poraza u konfliktu moraju da rade zajedno i da provode značajno vreme u sude-lovanju i rešavanju zadataka. Želimo li da odlazimo na posao i da osećamo neprijateljstvo prema kolegama, nadređenima ili podređenima? Ili je lakše malim kompromisom da obez-bedimo osećanje prijatnosti tokom trećine života koju provodimo up-ravo na radnom mestu?

Ako ne pribegnemo kompromisu, lako se može desiti da i pobednik u konfliktu postane gubitnik.

menadžment

Tabela 1. Pretpostavke uspešnog upravljanja konfliktima

Pre početka rešavanja konflikta treba... Moguća rešenja

Upoznati se sa situacijom (da li su prvi put u konfliktu ili je situacija češća) Prilagođavanje

IzbegavanjePovlačenjeUveravanjeForsiranjeDogovorPotpuno rešenje

Upoznati učesnike u konfliktu(ko su učesnici, kako se inače ponašaju,

kakva im je interakcija sa kolegama, da li su spremni na saradnju...)

Saznati vreme nastanka konflikta (da li konflikt dugo traje ili se pojavio relativno skoro)

Doznati međuljudske odnose pre stupanja u konflikt

(u kakvom međusobnom odnosu su do tada bili akteri konflikta)

Imati u vidu vreme koje je na raspolaganju za rešavanje konflikta

(hitnost rešenja – kako bi se odlučilo o pritisku koji se vrši na aktere zarad

pronalaženja rešenja)

�� PreduzetnikOnline | Novembar 2009

KAKO REŠITI KONFLIKTNE SITUACIJE?

Komunicirajte slušajućiKada konflikti nisu konstruktivni i ne doprinose ostvarenju dobrih rezultata, nemojte sebi dozvoliti da budete pametniji samo posle konflikta.

Autor: Goran SečujskiKontakt: [email protected]

Sigurno ste se barem jednom u životu našli u situaciji da imate otvoreni konflikt sa nekom

drugom osobom – svojim zaposlen-im, kolegom sa posla, supružnikom, detetom... Ili ste možda bili medi-jator u rešavanju nekog otvorenog konflikta između druge dve osobe. Setite se, ko-liko ste puta nekome rekli: „Svoje privatne probleme ostavi kod kuće!“ ili „Nemoj svoje probleme s po-sla da donosiš kući.“ Stresno, zar ne?

Ako ste na bilo koji način, direktno ili indi-rektno, učesnik otvorenog kon-flikta, koji je štaviše štetan, dajte sebi za pravo da vi bu-dete osoba koja će se staviti iznad konfliktne situacije i koja će ponu-diti rešenje za izlazak iz nje. Ako niste sigurni na koji način to učiniti, neka vam primer rešavanja kon-fliktnih situacija Pitera Bregmana

(Peter Bregman), izvršnog direktora američke kompanije Bregman Part-ners, Inc. (www.bregmanpartners.com) koja se bavi menadžment konsaltingom, posluži kao zanimljiv predlog za razmatranje.

„Postavljajte pitanja“, kaže Pi-ter Bregman u svom tekstu The Mar-

tial Arts of Difficult Conversations objavljenom na blogu Harvard Busi-ness Publishing. Postavljanjem ot-vorenih pitanja, kao što su npr. ko, šta, kada, gde, kako, zašto i drugih, vi sagovorniku (ili sagovornicima) ne

namećete odgovor, već pomažete u razjašnjenju onoga što je rečeno i što je u tom trenutku rezultat veo-ma naglašenih osećanja. Ovim pitan-jima vi zapravo razvijate konfliktnu situaciju iz perspektive onoga ko ju je na neki način i izazvao.

Konfliktne situacije treba rešavati komuni-kacijom koja se za-sniva na slušanju. „Stvarno slušajte“, preporučuje Breg-man. Dozvolite sa-govorniku da kaže sve što ima i nemojte ni o čemu drugome razmišljati, osim o onome što vam sagovornik govori. Probajte, takođe, da čujete i ono što vam sagovornik ne govori otvoreno, već se to na neki način podrazumeva ili nagoveštava. To je ono kada kažemo

„čitajmo između redova“, jer se u pozadini onoga što vam saopštava sagovornik kriju njegove želje, stra-hovi i pretpostavke.

„Ponovite i sumirajte“, kaže Bregman. Rečima koje je koristio sa-

menadžment

http://www.peterbregman.com/

http://blogs.harvardbusiness.org/bregman/2009/10/the-martial-art-of-difficult-c.html?cm_mmc=npv-_-WEEKLY_HOTLIST-_-NOV_2009-_-HOTLIST1102

http://blogs.harvardbusiness.org/bregman/2009/10/the-martial-art-of-difficult-c.html?cm_mmc=npv-_-WEEKLY_HOTLIST-_-NOV_2009-_-HOTLIST1102

www.blogs.harvardbusiness.org

www.blogs.harvardbusiness.org

�� PreduzetnikOnline | Novembar 2009 PreduzetnikOnline | Novembar 2009 �5

menadžment

govornik, napravite rezime onoga što ste čuli. Prov-erite sa sagovornikom da li ste ga dobro razume-li. Ukoliko je odgovor negativan, zamolite ga da ponovi taj deo priče. Vi sada, zapravo, tražite gde ste napravili grešku, šta ste propustili od onoga što vam je sagovornik saopštio. Pošto ste ponovo saslušali sagovornika, napravite novi rezime i ponovo ga pitajte da li je sada shvaćen kako treba.

Bregman takođe preporučuje da ukoliko imate predlog rešenja konfliktne situacije, da s njim ne izlazite pred sagovornika (ili sa-govornike), sve dok se osećanja ne smire. Pratite sagovornika i tek kada primetite njegov duboki uzdah i

spuštanje ramena, iznesite vaš predlog.

Svaki put kada u ovakvim situ-acijama ne znate šta da kažete, postavite pitanje, jer sagovornik tada nastavlja svoju priču. Dobro je pustiti sagovornika da prvi gov-ori, jer se tada smanuje njegova sposobnost odbrane. Iz tog govora, koji ste pažljivo saslušali, sazna-

jete detalje koji mogu da promene vašu poziciju, a istovremeno dajete dobar primer koji će sagovornik, nadajmo se, da sledi.

Nije teško, zar ne? Naravno, lako je pričati,

a mnogo je teže sprovesti nešto u praksu. Kada kon-

flikti nisu baš konstruktivni i ne doprinose ostvarenju dobrih re-zultata, nemojte sebi dozvoliti da budete pametniji samo posle kon-flikta. Kao vlasnik biznisa zalažite se da u vašem preduzeću vlada ot-vorena partnerska atmosfera za rad i razgovore, jer je to dobar predus-lov da jedini konflikti budu oni koji doprinose većoj efikasnosti i efek-tivnosti preduzeća.

Budite mudri.

Postavljanjem otvorenih pitanja, kao

što su npr. ko, šta, kada, gde, kako, zašto i drugih, vi sagovorniku ne namećete odgovor, već pomažete

u razjašnjenju onoga što je rečeno.


menadžment

UPOZNAJTE SE S KOUČINGOM

Koučing - način razmišljanja i filozofija životaKoučing je interaktivni proces koji pojedinca, tim ili organizaciju podstiče na razvijanje sopstvenih potencijala i na brže, efikasnije i elegantnije ostvarivanje boljih rezultata.

Autor: Dušan KerečkiKontakt: [email protected]

menadžment

Osnovno pravilo efikasnog koučinga glasi – nikada nemoj da radiš za druge ono što su

sposobni sami za sebe da urade. Navedeno pravilo pronalazimo u različitim aspektima života, na primer u biznisu, i ono je u skladu sa sledećim načinom razmišljanja – nemoj drugima da daješ svoje mišljenje ako su sposobni da ima-ju svoje. Šta mislite o ovome? S tim u vezi, dva su ključna pitanja koja kouč postavlja svom klijentu: Šta misliš da je najbolje za tebe u ovom trenutku? Šta je to što već sad možeš da uradiš, da bi bio korak bliže onome što želiš?

Sa koučingom, kao načinom razmišljanja, niko nas nije upoznao ni u školi, ni na fakultetu. Ukoliko se ranije niste susreli sa pojmom koučinga, sada je pravo vreme da vas upoznam sa njim. Jer kako kaže stara kineska poslovica – „Najbolji

trenutak da zasadite drvo bio je pre dvadeset godina, sledeći najbolji momenat je sada“.

ŠTA JE KOUČING?

Prema definiciji Međunarodne kouč federacije (ICF – International Coach Federation, www.coachfederation.org), koučing je interaktivni proces koji pojedinca, tim ili organizaciju podstiče na razvijanje sopstvenih potencijala i na brže, efikasnije i elegantnije ostvarivanje boljih re-zultata.

Koučing je proces koji, najčešće kroz rad „jedan na jedan“, ima za cilj poboljšanje performansi klijenta i, kao takav, predstavlja refleksiju načina primene specifičnih znanja i veština. Cilj koučinga je lični i pro-fesionalni razvoj pojedinca, preko trenutno postojećih okvira. Raz-voj, shvaćen kao kontinuiran proces

rasta i učenja, ključni je element koučinga.

Koučing ima ulogu pokretačke snage koja oslobađa ljudski potenci-jal za stvaranje novih i kreativnijih ideja, modela i ponašanja koji vode ka uspehu. Kao ogledalo bez trunke prašine na kome savršeno možete da se ogledate, kouč svom klijentu jasno i nepristrasno reflektuje ono što je čuo i video, pomažući mu da na taj način ostvari nove uvide.

Shvaćen kao projekat, koučing koristi pristup ispitivanja i ličnog istraživanja (klijent je okrenut ka sebi, svestan da se svi odgovori na-laze kod njega), kako bi se došlo do jasne slike o situaciji i otvorile nove perspektive za prevazilaženje iza-zova i postizanje definisanih cilje-va. Kouč ne nudi rešenje, ne daje predloge i ne sugeriše. Koučing se bazira na stimulisanju misaonih pro-cesa klijenta, kako bi klijent samo-

stalno došao do rešenja, do kojeg ne bi ili bi teško došao bez podsticaja i podrške kouča. Kouč u atmosferi potpunog poverenja podstiče klijen-ta da se koncentriše na svoje pred-nosti, kako bi se na taj način dalje razvijao.

Profesionalni kouč obučen je da sluša, posmatra i prilagođava svoj pristup potrebama klijenta (pojedinca, tima ili organizacije), pomažući mu da postane svestan svojih sposobnosti i da dođe do svo-jih vlastitih rešenja. Profesionalni kouč oblikuje strategiju za rad koja će za klijenta biti najuspešnija i najdelotvornija.

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU KOUČINGA I SRODNIH ZANIMANJA?

Kao i u slučaju savetovanja, koučing se najćešće izvodi individualno („jedan na jedan“) i usmeren je na klijenta. Takođe, koučing je usredsređen na rezultate, bavi se vizijom i strategijom za sprovođenje ciljeva u akciju. Najveća razlika između koučinga i savetovanja je u tome što u koučingu, kouč nema odgovore. Kouč ne mora da ima stručno znanje iz specifične oblasti,

a smatra se i da je bolje kada ih nema. Kouč polazi od pretpostavke da klijent ima sve potrebne resurse da napravi željenu promenu.

Koučing nije usmeren ka istraživanju prošlih događaja, ne predstavlja direktno davanje uput-stava kako i šta treba da se uradi. Kouč vas neće naučiti specifičnim veštinama, niti će vam dati gomilu informacija. Kouč je usredsređen

na proces, kroz koji klijent postaje svestan svojih mogućnosti i odgov-ornosti za svoje odluke. Klijent se neprestano razvija, poboljšava svo-je profesionalno i lično delovanje. Klijent određuje ciljeve, te je pro-ces prilagođen njegovim potrebama i načinu rada.

Kod tradicionalnog treninga, na-kon izvesnog vremena efekti počinju da se gube, bez obzira koliko su

menadžment


Osnovni elementi koučinga

Orjentisanost ka klijentu Neutralnost RazumevanjePoverenje Poštovanje – kouč i klijent su partneri, neophodno je uzajamno poštovanjeOdlična pitanja koje „teraju“ klijenta na razmišljanjeAktivno slušanjeAsistencija klijentu da nađe svoje najbolje odgovore i ostvari svoj pun potencijalPostavljanje ciljevaOrganizacijaAkcija je deo u kome se koučing razlikuje od sličnih pravaca. U koučingu klijentu se pomaže da krene u

akciju. Odgovornost za preuzimanje akcionih koraka je na klijentu. Snovi (Vizija) + Akcija 4 Životne promeneKlijentima se mogu ponuditi i određeni procesi koje oni mogu dalje koristiti za sopstveni razvoj (NLP

tehnike)

•••••••••••

••



dobri trener i polaznici. Prema istraživanju kompanije Xerox, 87% novostečenih veština, stečenih na treningu, gubi se u roku od 3 mes-eca, ukoliko trening nije praćen koučingom.

KOUČING U SRBIJI

U Srbiji razvoj koučinga je na sa-mom početku. U 2008. godini Srbija

je postala član Evropskog saveta za mentoring i koučing (EMCC – Europe-an Mentoring & Coaching Council) i na dobrom je putu da na jesen 2009. godine postane član Međunarodne kouč federacije (ICF). Takođe, u 2008. godini objavljena je prva knjiga o koučingu na srpskom jezi-ku, a ovog oktobra je u Beogradu organizovan prvi ICF akreditacioni koučing trening The Art and Science

of Coaching Eriksonovog koledža iz Vankuvera.

Sve navedeno ide u prilog činjenici da je koučing u našoj zem-lji sve više prisutan.


Pojmovi

Koučing je proces koji, najčešće kroz rad „jedan na jedan“, ima za cilj poboljšanje performansi klijenta i kao takav, predstav-lja refleksiju načina primene specifičnih znanja i veština. Drugim rečima, cilj koučinga je lični i profesionalni raz-voj pojedinca, preko trenutno postojećih okvira, što razvoj, shvaćen kao kontinuirani proces rasta i učenja, čini ključnim el-ementom koučinga.

Kouč je osoba koja sa punom pažnjom sluša svog klijenta ne namećući mu svoj identitet i svoja uverenja i podržavajući ga da postane ono što jeste bez straha i srama.

Savetovanje je proces u kome osoba koja ima iskustvo u određenoj oblasti svojim saveti-ma pomaže i usmerava one, koji to iskustvo nemaju.

Trening je grupni rad, u kome trener prenosi polaznicima određena znanja i veštine.

NLP (neuro-lingvističko pro-gramiranje) je komunikacioni model baziran na subjektivnom proučavanju jezika, komunikaci-je, lične promene i usavršavanja. NLP bismo metaforički mogli da definišemo kao open source programski kod koji se može primeniti u svim segmentima života.

Način razmišljanja i filozofija života

Pet osnovnih koučing principa su:Ljudi su OK.Ljudi imaju sve potrebne resurse.Iza svakog ponašanja se krije dobra namera.Ljudi uvek prave najbolji mogući izbor na osnovu onoga čime u

tom trenutku raspolažu.Promena nije samo moguća, već je neizbežna.

Ljudi širom sveta zasnivaju svoju životnu filozofiju na ovim i os-talim principima koučinga. Zamislite sebe da idete kroz život koji se temelji na ovim principima, da verujete u sopstvene resurse i sopstvene snove, i da ih živite. Zamislite jedan običan poslovni razgovor u kome ste okrenuti ka sagovorniku, bilo da je on vaš podređeni ili nadređeni. Imate razumevanje i poštujete ono što on govori, aktivno ga slušate. Postavljate mu pitanja koja ga „teraju“ na razmišljanje i pokreću ga na akciju. Šta mislite o ovome?

••••

•

menadžment

marketing

ISPREPLETENOST MARKETINGA I PREDUZETNIŠTVA

Načinite korak ka poslovnom uspehuDoprinos marketinga poslovnom uspehu preduzetnika treba posmatrati tako što će marketing da se shvati kao poslovna orijentacija, koja svoje ishodište ima u ostvarivanju profita uz efikasno i efektivno zadovoljavanje potreba potrošača.

Autor: Đurđica ZrnićKontakt: [email protected]

U situaciji kada na tržištu post-oji obilje raznovrsnih proiz-voda i usluga, koji su nam

manje-više (lakše ili teže) dostupni, nije neobično da se zapitamo da li je moguće da još uvek postoje ljudske potrebe koje nisu zadovoljene. Kada se za isti budžet potrošača, koji je istovremeno i ograničen, kao i za njihovu naklonost i lojalnost takmiči velik broj preduzeća, osnovna pitan-ja koja menadžeri i vlasnici biznisa postavljaju sebi i jedni drugima su: Kojom delatnošću se baviti? Kako biti bolji od konkurencije? Zapravo, ovde se radi o jednom veoma jed-nostavnom pitanju – Kako ostvariti poslovni uspeh? A da li je odgovor na ovo pitanje jednostavan? Sigurna sam da jeste, ali je traganje za njim veoma složeno.

Trenutna ekonomska kriza po-kazala je da biznis zanemaruje dve ključne orijentacije strate-gijskog karaktera – marketing i preduzetništvo (inovativnost). Mnoga istraživanja su pokazala da je marketing u uslovima ekonom-ske krize shvaćen kao trošak, te su ulaganja u marketing aktivnosti u mnogim preduzećima smanjena ili u najgorem slučaju svedena na

nulu. S druge strane, brojni stručni i naučni tekstovi iz sfere biznisa ukazuju na veoma nizak nivo inova-tivnosti, kao opšte negativne kara-kteristike savremenog biznisa. Ino-vativnost je praktična nadgradnja kreativnosti i predstavlja transfor-maciju ideja u proizvode/usluge i procese, te shvaćena na ovaj način, ona je neraskidivo povezana sa preduzetništvom.

I marketing i preduzetništvo su okrenuti ka budućnosti. Zbog njihove dugoročne orijentacije, možemo im se s punim pravom u većoj meri posvetiti tokom traganja za odgov-orima na gore navedena pitanja koja muče savremene menadžere i vlasnike biznisa. Dakle, da li mar-keting i preduzetništvo odvojeni ili, pak, njihova kombinacija može dovesti do željenog cilja, odnosno poslovnog uspeha?

MARKETING I PREDUZETNIŠTVO - POGLED U BUDUĆNOST

Da bi se moglo govoriti o preduzetništvu i preduzetničkom poslu, potrebno je da taj posao po nečemu bude specifičan i različit

od svih drugih poslova. Odluka da se započne samostalan posao može biti rezultat nemogućnosti da se pronađe posao kod drugog poslo-davca, ideje o novom proizvodu i/ili usluzi, o novom načinu poslovanja, pa čak i osećaj zasićenosti radom za poslodavca koji savesno i kvalitet-no obavljanje posla ne ceni i ne nagrađuje na adekvatan način.

Uspešni preduzetnici su vizion-ari, inovatori, kreativni su i okre-nuti ka budućnosti, imaju planove o novim poduhvatima, poseduju znanje i iskustvo u određenoj oblas-ti, veruju u sebe, optimisti su, up-orni su, spremni su da uče i da se usavršavaju, te su skloni preuziman-ju rizika. Uspešan preduzetnik mora da ima jasan cilj, da zna gde želi da bude i da ima strategiju kako tamo da stigne.

Ukoliko ne želi da njegova ideja doživi neuspeh na početku njene realizacije ili, u krajnjem slučaju, da ideja ne ostane samo neost-varen san, preduzetnik mora biti marketinški orijentisan. Market-ing se danas uglavnom vezuje za oglašavanje, pri čemu se sve ostale marketing aktivnosti „pripisuju“ drugim funkcijama. Ovo je naročito


PreduzetnikOnline | Novembar 2009 5150 PreduzetnikOnline | Novembar 2009

slučaj u Srbiji gde mnogi menadžeri i vlasnici biznisa opravdanje za neuspeh često traže u nedostatku sredstava za kampanje oglašavanja.

Doprinos marketinga poslovnom uspehu preduzetnika treba pos-matrati tako što će marketing da se shvati kao poslovna orijent-acija, koja svoje ishodište ima u ostvarivanju profita uz efikasno i efektivno zadovoljavanje potreba potrošača, te praćenje konkurenci-je u cilju unapređenja i/ili očuvanja postojeće pozicije preduzeća na tržištu. Osnovno pravilo marketinški orijentisanog preduzeća je da su potrošači i njihove potrebe u fokusu poslovanja preduzeća, te da uspeh na tržištu zavisi od razumevanja potreba i želja potrošača, prepozn-avanja i zadovoljavanja istih brže i bolje od konkurencije (isporuka superiorne vrednosti). Takođe, svaka organizacija (preduzeće, institucija) treba da inovira svoje poslovanje, proiz-vode i/ili usluge i da se na taj način približava potrošačima i što pot-punije zadovoljava njihove potrebe.

Tržište je mesto gde se susreću po-nuda i tražnja proiz-voda i usluga i gde aktivnost preduzetnika treba da započne market-ing istraživanjem. Marketing istraživanjem preduzetnik dolazi do informacija o prodaji, kup-cima, troškovima, ponuđačima, dobavljačima, konkurenciji, nepokrivenim tržišnim segmentima, itd. U poslovanju je neophodno primenjivanje strategijskog mar-ketinga koji predstavlja moderan upravljački koncept stalnog i ad-ekvatnog prilagođavanja aktivnosti preduzeća promenama na tržištu uz oslanjanje na marketinšku orijent-aciju, koja ističe potrebe potrošača. Marketing strategija ili tzv. ciljni marketing podrazumeva: segment-aciju tržišta, izbor ciljnog tržišta i

pozicioniranje na izabranom tržištu. Taktički marketing predstavlja op-eracionalizaciju definisanih market-ing strategija i odnosi se na izbor i adekvatnu upotrebu i kombinaciju određenih instrumenata marketing miksa (proizvod, cena, promocija i distribucija).

PREDUZETNIK IZ HERTOHNBOSA

Posmatrajući odvojeno preduzetništvo i marketing moglo bi se zaključiti da obe orijentacije, svaka za sebe mogu da rezultuju poslovnim uspehom. Međutim, pri-hvatanje obe orijentacije i njihova kombinacija u današnjim uslovima poslovanja predstavlja pravi korak ka poslovnom uspehu. Da bih potvrdila navedeno, poslužiću se primerom

jednog preduzetnika iz Holandije, vlasnika kafe kluba u mestu Her-tohnbos, koji je iz poslovnog kraha, uz dobru ideju i još bolji marketing ostvario velik poslovni uspeh.

Interesovanje za njegov kafe klub vremenom je počelo da opada, jer se u navedenom malom gradu sve više i više otvaralo sličnih klubova. Preduzetnik je bio pred zatvaran-jem kluba, jer su troškovi prevazila-zili prihode.

S obzirom na to da se celog života bavio ovom delatnošću, rešio je da ne odustane, nego da proba

da održi svoj posao. Počeo je da istražuje tržište ovog malog mesta, da vidi šta bi moglo da bude to što bi ga izvuklo iz finansijskog kolapsa. Ideje su se rađale, ali nijedna nije bila originalna, a finansijska sred-stva sa kojim je raspolagao bila su vrlo ograničena. U jednom običnom komšijskom razgovoru sa penzi-onerkom (u Holandiji su penzije više nego dobre za solidan život), saznao je da ona i njen muž nigde ne izlaze, jer im smeta „nova“ muzika i gde-god se pojave svugde su mladi koji ih posmatraju sa čuđenjem. Ideja se javila, ali preduzetnik i dalje nije smeo da preduzme bilo kakvu ak-ciju, jer se plašio da ne doživi još jedan poslovni neuspeh. Razgov-arao je sa još nekoliko penzionera u mestu, posetio je i Dom penzionera, gde je saznao za iste razloge zbog kojih su penzioneri, koji su mogli sebi priuštiti sve što im je potreb-

no, u kasnim satima bili u svojim smeštajima.

Na osnovu obavljenih razgovora „rodila“ se ideja da se otvori klub sa muzikom 60-tih godina XX veka, gde bi se okupljali stariji stanovnici Her-tohnbosa. Preduzetnik je

napravio biznis plan kojim je predvideo manje modi-

fikacije njegovog postojećeg kluba i uvođenje orkestra koji bi

svirao muziku Elvisa Prislija, „Bitlsa“ i drugih popularnih muzičkih velika-na iz 60-tih godina prošlog veka. Sa Domom penzionera sklopio je spora-zum o besplatnom transportu nji-hovih članova do kluba i obrnuto.

Na ovom primeru, može se vi-deti na delu prva marketing ak-tivnost – marketing istraživanje, čije su informacije bile osnova nove preduzetničke ideje. Preduzetnik je na osnovu razgovora sa sugrađanima (metod ispitivanja) izvršio segmen-taciju tržišta i utvrdio da postoji jedan velik segment sugrađana čije potrebe nisu zadovoljene. Go-dinama se bavio ugostiteljstvom,

marketing

Osnovno pravilo marketinški orijentisanog

preduzeća je da su potrošači i njihove potrebe u fokusu poslovanja

preduzeća, te da uspeh na tržištu zavisi od razumevanja potreba i

želja potrošača.

dobro poznavao ovu delatnost, ali je tek sada, nakon sprovedenog istraživanja, došao do ideje kako da reši problem nezadovoljenih potre-ba svojih starijih sugrađana i da tako osvoji ovo novo tržište.

Da bi realizovao ideju, pre-duzetnik iz Hertohnbosa bio je spre-man da preuzme rizik. Stavio je pod hipoteku stan, kako bi dobio kredit za opremanje kluba, promotivne aktivnosti i pokrivanje troškova tokom prvih nekoliko meseci po-slovanja. Sledeća marketing ak-tivnost bila je promovisanje kluba. Napravio je flajere i delio ih je po kućama u mestu. Na početku rada kluba, posećenost je bila veoma slaba. U klub su, uglavnom, dolazili sugrađani iz Doma penzionera, jer im je on obezbeđivao prevoz.

Razmišljajući zašto svi ti stariji ljudi koji su želeli da imaju klub za sebe ne dolaze, došao je do zaključka da se radi o sugrađanima koji ne voze automobile, nemaju naviku da se uveče voze taksijem i koji žele posebnu pažnju. Sledeća ideja bila je još jedan korak do us-peha. Sa taksi udruženjem napravio je dogovor po kojem će taksisti iz ovog udruženja dovoziti i odvoziti goste kafe kluba, obučeni u sako i sa kapom sa obeležjima kafe kluba. Ovo je bila karika koja nedostaje.

Na lokalnoj televiziji se emi-tovao oglas u kojem su se pozivali stariji sugrađani da dođu u klub, uz navođenje telefonskog broja za besplatan prevoz do kluba. Svakim narednim vikendom, u klub je dola-zilo sve više posetilaca. Kako je klub postajao sve popularniji među lokal-nim starijim stanovništvom, u njega su počeli da dolaze predstavnici medija da snimaju fantastičnu at-mosferu kluba o kojoj se toliko priča, a preduzetnik iz Hertohnbosa dobijao je pozive za gostovanja u raznim TV emisijama.

Tokom vikenda klub koji je oku-pljao starije radi provoda i zabave, preko dana je bio mesto okupljanja za igranje šaha, karata, razmen-

jivanje recepata, priču uz kafu i razmišljanje šta obući za vikend. Organizov-ala su se takmičenja u ku-linarskim specijalitetima, ručnim radovima, zatim turniri u šahu, kartaškim igrama i druga dešavanja. Sve ovo pratile su tele-vizijske stanice, pisali su se članci o starijoj generaciji koja je pronašla „drugu mladost“. Više nije trebao plaćati medije, sada su oni sami dolazi po interesantne priče. Preduzetnik je svoju ideju proširio na ostale, manje gradove u Holandiji, ali isključivo u mesta u ko-jima živi pretežno starije stanovništvo.

ZAKLJUČAK

Relevantno iskustvo u ugostiteljskoj delatnosti i finansijska kriza, naveli su ovog preduzetnika da počne da istražuje gde i kako da bude konkurentan. Foku-sirao se na deo tržišta koji je bio u potpunosti nepokriv-en. Ideja preduzetnika iz Hertohnbosa bila je praćena rizikom od neuspeha, ali je ipak založio svoj stan da bi došao do neophodnih fi-nansijskih sredstava. Imao je viziju i cilj i znao je na koji način da ih ostvari. Po-nudom kakva do tada nije postojala na tržištu uspeo je da ostvari pozitivan fi-nansijski rezultat i da svoju ideju realizuje i u drugim gradovima u Holandiji.

Rezimirajući ovu priču, izdvojila bih sledeće najvažnije zaključke:

Poslovna ideja verovatno ne bi doživela takav uspeh, da pre njene realizacije preduzetnik iz Hertohnbosa nije sproveo ispitivan-je sugrađana i izvršio segmentaciju i targetiranje tržišta.

1.

Bio je svestan platežne sposobnosti ljudi u ovom kraju. Da se radi o zemlji u kojoj penzioneri nemaju visok životni standard, ova ideja ne bi urodila plodom, ostala bi samo ideja bez ostvarenja dobiti.

Efektivno je organizovao promotivne aktivnosti, nudeći bes-platan prevoz, što se nije odbijalo.

Kultura holandskog naroda ukazivala je na to da oni u poznim

2.

3.

�.


marketing


godinama vole da uživaju u životu i da ne žale da plate za provod.

Korisnicima usluga nudio je ono što oni traže, iako to nije trenutni muzički trend (muziku 60-tih) i zabavu tokom dana koja je u skladu sa njihovim godinama.

Svoje poslovanje proširio je na ostale gradove, sa većinskim starijim stanovništvom.

Strah od rizika i poslovnog

5.

�.

neuspeha često dovodi do toga da osobe sa genijalnim idejama radije tapkaju u mestu sa trenutnim prob-lemima, ne menjajući ništa u svom životu i poslovanju. Mnogi žele po-slovni upeh odmah, bez čekanja, i tu zapadaju u probleme, a za dobar posao potrebno je vreme. S druge strane, nedovoljno obraćanje pažnje na tržišne prilike, tehnologiju, na potrošače i njihove potrebe, dovode

do situacije u kojoj se nove ideje ni ne rađaju, nego se nastoji „gurati“ nešto čime je tržište već zasićeno.

Biti dobar preduzetnik znači do-bro poznavati tržište i preduzimati odgovarajuće marketing aktivnosti, kako bi se došlo do ideje i kako bi ideja došla do potrošača. Samo na taj način moguće je ostvariti po-slovni uspeh i biti preduzetnik koji je uvek prvi na tržištu.

marketing

marketing

ISTINE I ZABLUDE O POSLU SAVETNIKA ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU

PR- i prijatelji psihologČinjenica je da je reč o profesiji čiji se efekti i rezultati ne mogu izmeriti metrom, niti vagom, te je mnogi laici nazivaju „prodavanje magle”.

Autor: Marija Blaževski

Odnosi s javnošću ili, kako se to u praksi češće naziva PR, sve su prisutniji u svim oblastima

društva. O njima se poslednjih godi-na puno govori i piše, ali vrlo često i greši. Iako su u teoriji poslovi vezani za odnose s javnošću vrlo precizno definisani, praksa u Srbiji pokazuje sasvim drugačiju sliku ove profe-sije, kako je laici nazivaju “proda-vanje magle”, odnosno nepotreban luksuz, čija cena zavisi isklučivo od pakovanja.

Činjenica da je reč o profesiji čiji se efekti i rezultati ne mogu izmeriti metrom, niti vagom, već samo vrlo detaljnim i preciznim istraživanjima i procesom evaluacije, upravo do-prinosi ovakvom načinu razmišljanja kompanija, preduzeća i pojedinaca u Srbiji.

Šta su zapravo odnosi s javnošću?

Neke od definicija kažu da je to „umetnost i znanje kojim se, kroz uzajamno razumevanje ute-meljeno na istinitom i potpunom obaveštavanju, postiže harmonija sa društvom” i da „oni uključuju izgrad-nju dobrih odnosa preduzeća sa različitim delovima javnosti putem postizanja povoljnog publiciteta, izgradnjom dobrog korporativnog imidža i rešavanja ili sprečavanja

pojave nepovoljnih glasina, priča ili događaja”.

Zapravo, odnosi s javnošću bave se imidžom preduzeća ili neke dru-ge organizacije kroz komunikaciju i obuhvataju rad na predstavljanju preduzeća i kreiranju njegove repu-tacije, kreiranju pozitivne slike o preduzeću, odnosima s medijima, prezentacijama (sajmovi, prijemi, seminari, sponzorstva, promocije novih proizvoda, itd.), kao i izradom strategije komunikacije u slučaju krize.

Kada u Srbiji kažete odnosi s javnošću, potencijalni klijent ug-lavnom misli na komunikaciju sa medijima. Međutim, i to je jedna od zabluda.

Ova profesija podrazumeva i od-nose sa zaposlenima (interna komu-nikacija), odnose sa potrošačima, dobavljačima, distributerima, društvenom zajednicom, vladinim institucijama, pa čak i s konkuren-cijom. Takođe, u delokrug odnosa s javnošću spada i lobiranje, politički PR, PR rukovodilaca i lični PR.

Šta onda nikako nisu odnosi s javnošću?

Odnosi s javnošću, kao što smo rekli, nisu isključivo odnosi s medi-jima, niti oglašavanje, zataškavanje istine ili laganje, besplatna propa-

ganda, ulepšavanje istine, a ni deo marketing-miksa.

Kako izgleda PR praksa u Srbiji?Nažalost, ne onako kako izgle-

da u razvijenijim društvima. Velik je problem potencijalnim klijen-tima, pogotovo malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, ob-jasniti šta mogu da očekuju od sa-vetnika za odnose s javnošću, šta nikako ne spada u domen njihovog posla, a šta dobijaju za svoj novac.

Upravo iz razloga koji smo spo-menuli na početku, da se PR ne može „fizički” izmeriti, preduzeća, a pogotovo preduzetnici, još uvek se teško odlučuju da potraže pomoć agencije za odnose s javnošću. Čak i kada se odluče na taj korak, u početku su veoma nepoverljivi, zatvoreni u komunikaciji sa svojim savetnikom za odnose s javnošču, a neizmerno skeptični kada određenu informaciju o svom poslovanju puste u etar.

Međutim, ukoliko s vremenom steknu poverenje u svog savetnika za odnose s javnošću, a rezultati postanu vidljivi, stvara se pravi partnerski odnos između klijenata i njihovog PR-a. Tada savetnik za od-nose s javnošću postaje, pre svega, osoba od velikog poverenja, pri-jatelj i psiholog.



OGLAS

http://www.primepr.rs/

marketing

MEGATRENDOVI KOJE NE SMETE ZANEMARITI

Vreme velikih mogućnostiAko vam nekada deluje da su sve mogućnosti iscrpljene, nemojte sebi dozvoliti da se zavarate, jer neiskorišćene mogućnosti postoje tamo negde, istražite ih i preduzmite ak-ciju. Tako rade pravi preduzetnici.

Autor: Goran SečujskiKontakt: [email protected]

Poznata je, sada već izreka, da se sve menja, samo su promene konstantne. Poslovanje vašeg

preduzeća ili preduzetničke rad-nje uslovljeno je determinantama mikrookruženja i makrookruženja, kao što su npr. potrebe potrošača, aktivnosti konkurencije, dobavljači, zatim promene u demografskom sas-tavu populacije, kultura, društvena odgovornost, itd. Na determinante mikrookruženja u manjoj ili većoj meri možete da utičete, ali na de-terminante makrookruženja, možete uticati relativno malo, gotovo nikako. Ovo su tzv. nekontro-lisane determinante okruženja, sile i tren-dovi, kako iz naziva Filip Kotler (Philip Kotler), koji oblikuju mogućnosti i izazivaju opasnosti. Vi ih, kao vlasnik ili budući vlasnik privatnog biznisa, morate pratiti (skeniranje okruženja) i na njih na odgovarajući način odgov-oriti.

Upravo sposobnost predviđanja i prilagođavanje promenama spadaju među najvažnije karakteristike pre-

duzetnika.

PET MARKETING MEGATRENDOVA

Istraživanje determinanti makrookruženja u globalnim razmerama dovešće vas, pre ili kasnije, do pojmova hira, trenda i megatrenda. Prema Filipu Kotleru, koji je i u svojoj poslednoj regional-

noj turneji posetio Srbiju u kojoj je, izgleda, najčitaniji autor iz oblasti marketinga, hirovi su nepredvidivi, kratkotrajni i bez društvenog, eko-

nomskog i političkog značaja. Za razliku od hirova, trendovi su pred-viljiviji i dugoročniji. Oni pružaju mnoge mogućnosti, jer ukazuju na kretanja u budućnosti. (Trenutno je u svetu poznata diskusija na temu da li je Twitter hir, trend ili nešto više.) U svojoj knjizi Megatrends 2000 iz 1990. godine, Džon Naisbit (John Naisbitt) i Patriša Aburdin (Patricia Aburdene) megatrendove definišu kao velike društvene, ekonomske, političke i tehnološke promene čije

stvaranje traje sporo, a kada se dogode, na naše živote i po-

slovanje utiču 7–10 godina, pa i duže.

Uspeh vašeg proiz-voda ili usluge, odnosno vašeg biznisa, zavisi od vaše sposobnosti da se prilagodite naveden-

im vidovima promena, pri čemu je neophodno

posebno praćenje trendova i megatrendova, zbog njihovog

dugoročnijeg delovanja. Listu od pet marketing mega-

trendova Adama Klajnberga (Adam Kleinberg), izvršnog direktora kreativne agencije Traction iz San Franciska, SAD, smatram relevant-


Megatrendovi predstavljaju velike

društvene, ekonomske, političke i tehnološke promene čije stvaranje

traje sporo, a kada se dogode, na naše živote i poslovanje utiču 7-10

godina, pa i duže.

PreduzetnikOnline | Novembar 2009 5�5� PreduzetnikOnline | Novembar 2009

nom i zanimljivom i želim da je podelim sa vama. U svom tekstu 5 marketing megatrends you can’t ignore objavljenom na veb sajtu iMediaConnection.com (www.ime-diaconnection.com), objašnjavajući šta su to megatrendovi, Klajnberg ih upoređuje sa nezaustavljivim cu-namijem promena koji transformiše društvo koje danas poznajemo, pri čemu kao primer navodi globalno zagrevanje.

Masovna saradnja (kolaboraci-ja) jača novu ekonomiju. Da bi bila što inovativnija i obezbedila kon-stantan rast, savremena preduzeća koriste pred-nosti tzv. nove ekonomije koja se bazira na saradnji između preduzeća i nji-hovih potrošača. Ključni preokret u savremenoj ekonomiji predstavlja di-jalog o brendovima, gde su potrošači sa svojim razmišljanjima i stavovi-ma dijaloški postavljeni u istu ravan sa market-ing stručnjacima. To se dešava zahvaljujući mogućnostima aktivnog učešća članova određene zajednice ili onlajn mreže koju svojim koris-nicima pružaju YouTube, Facebook, MySpace i drugi kolosi društvenih medija, Klajnberg onlajn društvene mreže i sadržaj koji se na veb sajtovima kreira prema potrebama korisnika smatra važnim komponentama masovne saradnje.

Stalna povezanost u zahtevnom svetu. Sve više i više, nepopustljivo smo međusobno povezani. Jeste li umreženi? Da li surfujete In-ternetom, da li tvitujete (šaljete poruke preko Twitter-a), da li se esemesujete (šaljete SMS poruke)? Jeste li se „navukli“ na Facebook? Ima li ovome kraja? Klajnberg smatra da stalnoj povezanosti, kao drugom marketing megatrendu, nema kraja

(ili se, bar, kraj ne nazire).Globalizacija – kako je mali

ovaj svet. Globalizacija je neza-ustavljiv proces koji preoblikuje naše društvo. Svetske ekonomije su međusobno i neraskidivo povezane, tehnologija je geografiju učinila nevažnom. Internet nam omogućava pristup tržištima i partnerima širom sveta sa kojima možemo da sklapa-mo nove poslove.

Rast nepoverenja u velike kom-panije. Svetska ekonomska kriza otvorila je mnoga pitanja u vezi sa nekompetentnošću i odgovornošću

menadžera velikih kompanija, pre svega finansijskih institucija u SAD-u. Klajnberg navodi primer Interbrand-ove godišnje procene vrednosti 100 najvećih svetskih brendova, prema kojoj je ova vrednost u poslednjih godinu dana opala za 4,6%. Potrošači širom sveta se s pravom pitaju – da li i kome verovati? Poverenje je pro-kockano, kako ga povratiti?

Globalno osećanje nužnosti da se reše problemi modernog sveta.

Globalno zagrevanje, zagađenje, prenaseljeni gradovi, nedostatak izvora energije, vode i dr. samo su neki od problema modernog sveta. Za raspad planete, kako to kaže Klajnberg, sami smo krivi. Međutim, dobra vest (megatrend) je da post-oji globalno osećanje nužnosti da se konačno opametimo i pristupimo traženju rešenja za navedene prob-leme.

Pažljivo razmotrite i pratite ovih pet marketing megatrendova. S obzirom na to da živimo u vremenu brzih i čestih promena, moguće

je da je Adam Klajnberg propus-tio neke važne megatrendove, u oblastima koje vas lično zanima-ju ili su u interesu vašeg biznisa. Čitajte, slušajte, istražujte i kritički razmišljajte. Ako vam nekada delu-je da su sve mogućnosti iscrpljene, nemojte sebi dozvoliti da se zava-rate, jer neiskorišćene mogućnosti postoje tamo negde, istražite ih i preduzmite akciju. Tako rade pravi preduzetnici.

marketing

http://www.imediaconnection.com/content/24911.asp



slobodna tema

KAKO SE ZAPOČINJE BIZNIS

Prvi preduzetnički koraciKao neko ko je svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem ljudi zaposlenim u preduzećima i radnjama, oduševio sam se pričom o prvim preduzetničkim koracima moja tri mala sugrađanina.

Autor: Miodrag Popović

Za priču o dva dečaka i devojčici, braći i njihovoj se-stri, saznao sam od prijatelji-

ce svoje supruge, koje su obe ceo svoj radni vek posvetile radu sa decom. Kao ekonomista i neko ko je svakodnevno u kontaktu sa ve-likim brojem ljudi zaposlenim u preduzećima i radnjama, oduševio sam se preduzimljivošću ovih malih, ali po svojim delima velikih ljudi. Njihovi prvi preduzetnički koraci, na koje se i mnogo stariji ne odlučuju, vredni su naše pažnje, zbog čega im i posvećujem ovaj tekst.

KAZNA KAO MOTIV

Milica ima devet godina, Miloš je njen stariji brat i ima jedanaest go-dina, a mlađi brat, Mita, ima sedam godina. Zbog njihovih nestašluka, samo deci svojstvenih, Nada, njiho-va majka, ipak je odlučila da ovoga puta ne usliši njihove zahteve.

Milica je trebalo da ide u bioskop sa svojim drugaricama i očekivala je novac za kupovinu karte. Kako nije poslušala savet svoje majke da se ne igra na obližnjem igralištu, gde je is-prljala svoju novu suknju, očekivani novac nije dobila. Miloš i Mita su takođe „platili“ za svoje nestašluke.

I oni su ostali bez novca potrebnog za kupovinu muzičkog CD-a, jer su razbili maminu vazu.

Ne mireći se sa kaznama, ova mala trojka počela je da razmišlja kako da dođe do novca neophodnog da bi realizovali ono što su plani-rali.

Milica je volela da crta i slika. Njeni radovi često su bili nagrađivani u školi. Pomislila je da bi mogla da proda svoje crteže i slike prolaznic-ima u obližnjem parku. Želja da se ide u bioskop bila je toliko snažna da je narednog jutra brzinom munje sakupila nagrađivane crteže i slike, ponela ih u park i izložila na klupi. Prolaznici su znatiželjno zastajkivali da pogledaju Miličinu malu izložbu, a svraćali su čak i oni koje put nije vodio tom stazom, videvši da se tu nešto dešava.

Posle nekoliko časova, koliko je trajala improvizovana izložba, Milica se zadovoljna vratila kući. Osmeh joj nije silazio s lica. Tako srećna, utrčala je u kuću da se po-hvali majci. Iz džepa je izvadila pomalo zgužvane novčanice i neko-liko kovanica, koje su zajedno bro-jale nešto manje od 300 dinara, sas-vim dovoljno da se kupi bioskopska karta. Nada, slušajući Miličinu priču

o tome kako je zaradila svoj prvi di-nar, u prvi mah nije mogla da pover-uje u ono što je čula, ali nije skri-vala svoje zadovoljstvo kćerkinom snalažljivošću.

To nije bio kraj iznenađenjima za Nadu. Istog dana uveče, primetila je da se Miloš i Mita sramežljivo sme-julje i gurkaju. Mama Nada koja do-bro poznaje svoja dva nestašna sina, pomisli kako najverovatnije nešto kriju od nje, ali opet ne znaju koji će tu tajnu prvi da joj otkrije. Miloš, stariji brat, odvaži se i pokaza ma-jci muzički CD koji je do tada držao u rukama iza leđa. Ona se za tre-nutak sledila od pomisli da su Miloš i Mita ukrali pokazani CD, ali se Mita tog momenta uključio u razgovor i započeo da joj se ispoveda.

Kazna koju im je majka odre-dila zbog polomljene vaze, navela je Miloša i Mitu na razmišljanje na koji način mogu najbrže da dođu do novca za kupovinu muzičkog CD-a. Šetajući se po dvorištu iza svoje kuće, Miloš zastane i pogleda u baštu punu cveća. Setio se da is-pred jedne prodavnice u blizini nji-hove kuće ljudi prodaju sve i svašta, ali da nije video da neko prodaje cveće. Predložio je Miti da na „pija-cu“ iznesu čuvarkuću i da prodajom


PreduzetnikOnline | Novembar 2009 5958 PreduzetnikOnline | Novembar 2009

ovog cveta za-rade novac za kupovinu to-liko željenog muzičkog CD-a. Mita je post-avio pitanje koliko cveća treba da pro-daju, da bi bilo dovoljno da zarade za CD. Miloš je malo razmišljao i zaključio da je to otprilike deset saksija. U dvorištu su imali šupu u ko-joj je njihova baka Lela pre-thodne godine ostavila neko-liko praznih saksija, te su ih uzeli i is-koristili da u njih stave čuvarkuće.

S l e d e ć e g dana pojavili su se ispred pro-davnice, koja se inače nalazila na veoma prometnom mestu u sused-noj ulici. Ne čekajući dugo, jedan čovek je pri izlasku iz prodavnice došao do Miloševe i Mitine „tezge“ i upitao ih je za cenu pojedinačne saksije sa čuvarkućom. Miloš je, kao nešto iskusniji od Mite, počeo da pregovara sa potencijalnim kupcem oko cene, da bi se na kraju dogovor-ili da cena bude 50 dinara po saksiji. Do podneva su prodali sve saksije, nakon čega su još jednom prebro-jali zarađeni novac. Bilo je tu nev-erovatnih 500 dinara (i nešto malo više). Mita je upitao Miloša da li to znači da mogu da kupe još nešto osim CD-a, na šta je Miloš zadovolj-no odgovorio da će od ostatka novca kupiti dve čokolade.

Prilično iznenađena poduhvati-ma svoje dece, majka Nada ipak nije krila zadovoljstvo zbog nji-

hove sreće i snalažljivosti. Nakon razmene iskustava povodom svojih prvih preduzetničkih koraka, divno veče proveli su zajedno, uživajući u prepričavanju filma koji je Milica pogledala u bioskopu, u kupljenim čokoladama i pesmama sa novog CD-a.

(Miloš i Mita nisu bili kažnjeni zbog počupanih čuvarkuća iz bašte.)

DOBAR PRIMER ZA NEODLUČNE

Analizirajući poduhvate naših malih preduzetnika – Milice, Miloša i Mite, možemo zaključiti da su se pokazali kao pravi profesionalci. Milica je „tržištu“ ponudila ono što najbolje zna da radi, a Miloš i Mita su unovčili nešto što su tog trenutka imali u izo-bilju. Pri tom su još svoje proizvode ponudili na veoma prometnim mes-

tima, što je sve zajedno imalo za rezultat poslovni uspeh.

Njihovi poduhvati mogu poslužiti kao dobar primer onima koji su neodlučni po pitanju pokretanja samostalnog posla. Živimo u doba tranzicije kada nam svima preti mogućnost gubitka posla. Mnogi su taj gubitak u Srbiji i doživeli, međutim, većina se teško odlučuje da pokrene sopstveni posao. Pi-tanje koje u vezi s tim često post-avljam jeste da li ljudi ne veruju u sebe i svoje sposobnosti ili su se, jednostavno, prepustili letargiji i mrtvilu, što su sve posledice siste-ma u kojem smo živeli poslednjih šezdeset godina.

Šta je to što sprečava ljude da se odluče na pokretanje sopstvenog biznisa i da žive preduzetničkim načinom života biće jedna od tema u nekim od narednih brojeva časopisa PreduzetnikOnline.

slobodna tema

Inm

agin

e.co

m

slobodna tema

PRIČA NAŠE SVAKODNEVICE

Dug kao najgori drugBlokada sa svih strana. Najgora je ona na karticama, odnosno računima. Sa dugom ležu, sa dugom ustaju i tako „dužni“ žive. Dug im dođe kao najgori drug! Kako se rešiti takvog „drugara“ kada nema para?

Autor: Emina KomazecKontakt: [email protected]

Leto, 2005. godinaOna je profesor likovne umet-nosti, zaposlena na privatnom

fakultetu. On je inženjer u državnom preduzeću. Žive kao podstanari sa dva osnovca. Bez dugova, ako izuzmemo onaj za letovanje, kada su im novac dali njeni roditelji.

Zima, 2008. godina

Ona je ostala bez posla, jer fakultet na kojem je predavala nije dobio akreditaciju. Njegovo preduzeće je privatizovano. Uzeo je otpremninu koja nije bila bog-zna kakva. Sin je srednjoškolac, a kćerka završava osnovnu školu. Žive u trosobnom stanu koji otplaćuju na kredit.

Jesen, 2009. go-dina

Ona je „postala“ domaćica. On izdržava porodicu od dizajni-ranja veb sajtova. Nekada je to bio nje-gov hobi, a danas pos-ao za „koricu hleba“, koju stiče kod privat-nika. U kući su dva srednjoškolca koja posle časova pomažu roditeljima, ne da bi zaradila za džeparac, već da bi stavili di-nar-dva više u kućni budžet. Poslednja rata za otplatu stana još nije „legla“.

Mesecima unazad ova porodica ima veće rashode od prihoda. Prezadužena je i kod rodbine, i kod pri-jatelja, i kod banaka. Postala je insolventna,

kao i milioni ostalih domaćinstava u zemlji, u okruženju, na kontinen-tu, na planeti. Članovi porodice su svesni situacije u kojoj se nalaze i rade uporno (čitaj: žrtvuju se) pro-tiv toga. Evo, na primer:

Internet su otkazali. S vre-•


PreduzetnikOnline | Novembar 2009 61�0 PreduzetnikOnline | Novembar 2009

mena na vreme pojavi se signal bežičnog interneta iz komšiluka.

Fiksnu liniju su prodali. Račun za struju uredno

plaćaju, ali TV pretplatu više ne. S obzirom na ponudu nacionalne tele-vizije u toj odluci nisu usamljeni.

Kupovina se obavlja samo u hipermarketima. Jure se akcije, ali ne automobilom - njega su prodali, već biciklom, po celom gradu i oko-lini ako treba.

Odjavili su se sa kablovskog sistema.

Ne kupuju dnevnu štampu, časopise, diskove sa muzikom i film-ovima.

Užina se pravi kod kuće.Đačke ekskurzije izostaju

kao i najke, leviske i mobilni tele-foni.

Potrošnja cigareta je svede-na na minimum (jedna paklica traje po nekoliko dana).

Porodica je bila blago šokirana

••

•

•

•

••

•

kada je došla do saznanja koliko su novca uzaludno gubili na suvišnim stvarima. Ali, sve su to sitne uštede. Nažalost, u ovoj priči ni njegovi, ni njeni roditelji ne žive na selu, te pomoć u obliku šunke, jaja, sira, te koječega drugog izostaje. Nje-ni su bili državni činovnici koji su dobili i otkupili dvoiposoban stan. Pre nekoliko godina menjali su ga za jednosoban uz doplatu, a sve to da bi dobijeni novac dali kćerki je-dinici za učešće pri kupovini nekret-nine za njenu porodicu. Njegovi su u još gorem položaju. Jeste da žive u dvosobnom stanu, ali sa kćerkom, bankarskom činovnicom, i njenim trogodišnjim detetom, odnosno nji-hovom unukom.

Blokada sa svih strana. Najgo-ra je ona na karticama, odnosno računima. Sa dugom ležu, sa du-gom ustaju i tako „dužni“ žive. Dug im dođe kao najgori drug! Kako se rešiti takvog „drugara“ kada nema

para? Sa rodbinom i prijateljima će lako. Nego....banka.....šta dalje sa ratama, otplatama kredita za otpla-tu kredita!?!

Moguće rešenje: Proleće, 2011. godina.Ona je domaćica, ali na salašu

sa puno hlada u kojem često drži kist u ruci. On – nije džaba studirao poljoprivredu – najzad se isplatilo. Deca, već odavno to nisu. Imaju sva-ko po svoj plastenik, gaje sve ono što nekada nisu mogli sebi da kupe. Ráta više nema, jer nema dugova, kredita, života u gradu, niti velikog stana. Njegova sestra je „sredila” prodaju nekretnine pod kreditom. Kupac beše neki Crnogorac, stan mu je bio neophodan za njegovog mišura, koji za par godina, prvi u familiji, upisuje visoke škole.

Najzad, prihodi su jednaki rashodima. Za godinu-dve biće moguće i uštedeti koju paricu.

slobodna tema

slobodna tema

MOĆ POZITIVNOG RAZMIŠLJANJA

Pet razloga da budete optimistiMožete se odlučiti za vedriji pristup životu, transformišući negativne misli u pozitivne i tako povećati šanse za uspeh.

Autor originalnog teksta: Ali BrownTekst preveo: Goran Sečujski

Sigurno ste čuli za neke od iz-reka o sreći i moći pozitivnog razmišljanja. Na primer, „Kada

ti život pruža limun, napravi limun-adu“ i „Dok jedni traže sreću, drugi je stvaraju.“ Izgleda da optimizam stvarno ima jaku moć. I, bez obzi-ra na okolnosti ili lične neuspehe, možete se odlučiti za vedriji pris-tup životu, transformišući negativne misli u pozitivne i tako povećati šanse za uspeh.

Nisam bila ubedljiva? U nastavku sledi pet pravila koji potvrđuju moć pozitivnog razmišljanja.

Optimizam vodi ka dugovečnosti. Rezultati nekoliko istraživanja potvrdili su da oni sa pozitivnim stavom žive duže od onih koji su turobni. U istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu Vagening (Wagening University), Holandija, u kojem je učestvovalo blizu hiljadu muškaraca i žena, pošlo se od pretpostavke da će ispitanici čiji se stavovi slažu sa izjavom „Ja i dalje imam ciljeve kojima stremim“ duže živeti. Posle devet godina od sprovedenog istraživanja, odnosno ankete, utvrđeno je da muškarci koji su se složili sa optimističnom izjavom imaju za 63% manju stopu smrtnosti od muškaraca koji se sa istom izjavom nisu složili. S druge strane, procenat smrtnosti žena

1.


PreduzetnikOnline | Novembar 2009 �3�2 PreduzetnikOnline | Novembar 2009

koje su se složile sa optimističnom izjavom bio je niži za 35% od stope smrtnosti žena koje se nisu složile sa datom izjavom. Naučnici veruju da optimisti koji imaju više razloga da žive češće prave pozitivne izbore u životu koji im mogu produžiti život.

Optimizam može doprineti povećanju prodaje. Zaposleni u osiguravajućoj kompaniji Životno osiguranje Metropoliten (Metro-politan Life Insurance) bili su te-stirani sa ciljem da se utvrdi pove-zanost između optimizma i stepena uspešnosti u poslu. Oni koji su ocen-jeni da imaju visok nivo optimizma

2.

imali su veću prodaju polisa životnog osiguranja za 37% od svojih kolega koji su bili ocenjeni kao pesimisti. Nije loše za početak, zar ne?

Optimizam može doprineti unapređenju vaših sposobnosti da posao radite na drugačiji način. Nešto najgore što može da zadesi vaš biznis jeste otežana naplata potraživanja. Istraživanje sprove-deno 2000. godine u jednoj velikoj kompaniji koja se bavi naplatom potraživanja pokazalo je da su agen-ti sa boljim rezultatima u naplati pokazali viši stepen optimizma, ne-zavisnosti i samoaktuelizacije. Ovo

3.

su sve odlične karakteristike koje mogu povećati šanse za vaš lični us-peh i uspeh vašeg biznisa.

Optimizam doprinosti izgrad-nji zdravijih odnosa. Prema autoru mnogih knjiga i profesoru medicine na Harvardu dr Džordžu E. Vailantu (George E. Vaillant), naš interni ka-pacitet za optimizam predstavlja najveći izvor naše sposobnosti da se jednostavno oporavimo ili prila-godimo promenama (elastičnost). U svojoj poznatoj knjizi The Wis-dom of Ego, dr Dž. Vailant piše da najzdraviji, najprilagodljiviji ljudi poseduju „kapacitet da se saviju bez pucanja i kapacitet da se, kada se saviju, vrate u prvobitan položaj“.

Optimizam se prenosi. Naučnici sa Medicinskog fakulteta Harvard (Harvard Medical School) proučavali su skoro 5.000 ljudi i njihove veze sa porodicom, pri-jateljima, komšijama i kolegama na poslu u periodu od 20 godina. Kakav je bio rezultat? Rezultati objavlje-ni 2008. godine u časopisu British Medical Journal govore da će radost naših komšija povećati verovatnoću za 34% da ćemo i mi biti srećni. Istraživanje je, takođe, pokazalo da naša sreća utiče ne samo na ljude u našem neposrednom okruženju, već i na ljude koji se nalaze u drugom i trećem stepenu (krugu) od nas.

Optimizam nam omogućava da uspešnije prebrodimo najveće životne izazove. Upamtite, moć da budemo svesni naših misli i da se opredelimo za optimizam nalazi se u nama.

Naslov originalnog teksta 5 Rea-sons to be an Optimist. Ali Brown, milionerka, preduzetnica i izvršna direktorka sa liste Inc. 500, posvećena je stvaranju finansijske slobode za žene širom sveta kroz moć preduzetništva. Ukoliko želite da naučite kako da stvorite bogat-stvo i kako da ovog trenutka živite izvanrednim životom, registrujte se za besplatan prijem njenih tekstova na www.AliBrown.com.

4.

5.

slobodna tema

http://www.alibrown.com/content/5-reasons-be-optimist

http://www.alibrown.com/content/5-reasons-be-optimist

poslovna etika

ETIČKI IZAZOVI PROCESA GLOBALIZACIJE

Preusmeriti globalizaciju ka pravom ciljuPrimena „normativno-političke“ strategije i strategije konkurencije neophodni su procesi kojima se u savremenom svetu globalizacije realizuju svrha i ciljevi kompanija, potrošača, javnosti, država i društava.

Autor: Radenko MarićKontakt: [email protected]

Osnovna karakteristika savremene svetske privrede je dominacija multinacio-

nalnih korporacija, snažno prisus-tvo države u privredi i dugoročna tendencija globalizacije svetske proizvodnje, trgovine i potrošnje. Ovakva tendencija rezultat je savre-menog razvoja proizvodnih snaga, pre svega visoke tehnologije, novih metoda organizacije poslovanja i menadžmenta, te njihove primene u proizvodnji, transportu, uslu-gama i komunikacijama. Danas nije moguće razmišljati o bilo kojem društvenom procesu, a da priča ne počne globalno da se širi. Izraz da svet postaje „Globalno selo“ dobi-ja sve više na značenju; govoriti o rastu ili razvoju, a da se u raspravu ne uključe svi delovi sveta prosto je neizvodljivo.

Globalizacija je mnogostruki problem koji krije u sebi rizike, ali i šanse. Ako je ona za jedne naza-dovanje i pad u „Mančester kapital-izam“, drugi je upravo glorifikuju. Po jednom spisu Instituta za privre-

du Keln, globalizacija ne stvara ni-kakve probleme, ona samo definiše probleme – na lekovit način – sve probleme koje smo sami sebi ranije stvorili. Ona je izazov – pre svega ekonomski, ali takođe i kulturni, po-slovni, etički, politički i to ne samo za kompanije.

PRATEĆI PROBLEMI PROCESA GLOBALIZACIJE

Najčešća dilema u vezi sa procesom globalizacije jeste: Kako proceniti celokupan sistem globalizacije i koji moralni izazovi se pojavljuju u vezi sa tim? S jedne strane, zagovornici procesa globalizacije ističu da nema nimalo smisla da se proces global-izacije satanizuje, jer globalizacija je u svojoj celokupnosti za ekonom-iju i privredu pozitivna igra u kojoj svi učesnici mogu da profitiraju. S druge strane, u praksi se pokazalo da globalizacija donosi kratkoročni profit malobrojnima, umesto dugoročne dobiti mnogobrojnih. Danas, to predstavlja najveći prob-

lem sa kojim se suočavaju svetska ekonomija i privreda, budući da ve-like korporacije postaju monopo-listi u uslovima slobodne trgovine, poreskih olakšica i neograničenog zgrtanja novca. Ne dolazi do jedna-kosti između strana koje participi-raju u tržišnoj utakmici, već onaj ko prvi stekne veće bogatstvo, zauzima i monopolski položaj.

Ukoliko neka mala kompanija u tržišnoj utakmici dođe u koliziju sa multinacionalnom kompanijom, ona, jednostavno, ne može biti konkurentna toj kompaniji. Time multinacionalne kompanije dobijaju privilegovan položaj na tržištu, što je u potpunoj suprotnosti sa zako-nom o slobodnom tržištu i moralnom poslovanju, budući da je uslov slo-bodnog tržišta da niko ne sme biti privilegovan. Takav privilegovan položaj omogućio je multinacional-nim kompanijama da dodatno zlou-potrebljavaju već ionako narušene tržišne odnose, prvenstveno na štetu nacionalnih kompanija. Najčešće su u pitanju moralni problemi koji se


PreduzetnikOnline | Novembar 2009 �5�� PreduzetnikOnline | Novembar 2009

tiču: poreskih olakšica, korupcije, uslovljenih investicija, ugrožavanja i iskorišćavanja jeftine radne snage.

STRATEGIJE POSLOVNE ETIKE I GLOBALZACIJA

Rešavanje društveno-ekonomskih i moralnih problema globalizacije, od država, kompanija, pa i pojedinca, zahteva sistemski pristup rešavanju u dva koraka. Kao prvo, među učesnicima na tržištu treba razviti svest o postojanju datih problema i nji-hovim ozbiljnim posle-dicama po nacionalne ekonomije. U pokušaju da se reše neki prob-lemi, prvo moraju da se razjasne činjenice i da se nastoji da se među njima pot-vrde sve one koje su relevantne. Nakon definisanja problema, da bi se isti eleminisali i da bi u budućnosti takvih i sličnih problema bilo što manje, neophodno je da se uvaže dve osnovne društveno-etičke strategije. To su: (1) „normativno-politička“ strategija i (2) strategija konkurencije.

“NORMATIVNO-POLITIČKA” STRATEGIJA

Kod „normativno-političke“ strate-gije radi se o tome da se norma-tivno-politička pravila, nacionalna i internacionalna, tako koncipiraju da se zloupotrebe i finansijske mal-verzacije više ne isplate i da više nisu moguće, da donose mnogo više štete nego koristi, za razliku od on-oga što je slučaj danas. Dva naredna konkretna primera ilustraju o čemu se, zapravo, radi:

Primer 1 – Poreska politika i in-vesticije. U odnosu na poresku poli-tiku i uslovljene investicije dobitnici su multinacionalne kompanije, koje su dobro subvencionisane u prosesu globalizacije. S jedne strane, one mogu kao global players da koriste ne samo tržišne šanse u inostrans-

tvu, već i da izbegavaju troškove i poreze u domicilnoj zemlji, te da sami određuju povoljnije uslove za sopstveno poslovanje, itd. S druge strane, male i srednje kompanije ne mogu da koriste ove prednosti procesa globalizacije. Sve ovo je isuviše daleko od moralnog cilja koji se ogleda u stvaranju poreske

ravnopravnosti. Velike kompanije, u proseku, plaćaju manji porez na dobit što fiskalnu vlast, koja želi da obezbedi porez, navodi na to da podigne poreske stope i još više zahvata u džepove malih i srednjih kompanija. Sve ovo je daleko od poslovne ravnopravnosti i uslova slobodnog tržišta. Dati problem koji se zaoštrava procesom global-izacije može se rešiti samo putem „normativno-političke“ strategije i to na dva načina. Prvo, neophodna je poreska reforma kojom bi se us-postavila poreska ravnopravnost u korporativnom poslovanju i kojom bi se male i srednje kompanije ras-teretile u odnosu na poreske obaveze (npr. poreza na dobit, itd). U ok-viru zakona, takođe, treba uvesti i posebna nečela vezana za otkrivan-je i kažnjavanje povezanosti inves-ticija sa poslovnim pogodnostima za rad multinacionalnih kompanija na teritoriji domicilne privrede. Drugo, neophodno je da se na nivou EU ili OECD-a postignu sporazumi za harmonizaciju poreza i utvrđivanje minimalnog poreskog nivoa, te izjednačavanje i usklađivanje na-

cionalnog zakonodavstva. Primer 2 – Borba protiv korup-

cije. Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju moderne kom-panije jeste fenomen korupcije koji je po mnogim autorima sinonim za „društveni pad privrede“. Oko 29% menadžera izjavljuje da je u nji-hovom poslovnom području korup-cija nadaleko proširena. Problemi

vezani za korupciju su sledeći: a) neće doneti željene rezultate

samo apel na eliminisanje i razotkrivanje korupcije, jer se ta individualna namera preduzetnika kao jedinke, može eksploatisati od strane onih koji potplaćuju,

b) primena krivičnog za-kona koji se odnosi samo

na lica, a ne i na korporacije, kao u slučaju Nemačke, empirijs-

ki se nije opravdala. U ovom slučaju su se kažnjavali samo individualni počinioci, tako da menadžment kompanije nije imao motiva za ot-krivanje korupcije u sopstvenom „dvorištu“. Neke kompanije će pre investirati u zataškavanje korupci-je, nego u njeno suzbijanje.

Jedan od najefikasnijih načina borbe protiv korupcije je primer „normativno-političke“ strategije u SAD. Američki kongres je 1991. godine usvojio Smernice Saveznog krivičnog zakona koji predviđa finan-sijsku odgovornost kompanija za ne-zakonito postupanje svojih članova, za čitav niz prekršaja kao što su: podmićivanje, prevara, ugrožavanje životne sredine, itd. Novčane kazne mogu dostići iznose i od nekoliko miliona dolara. Na primer: za teži prestup novčana kazna je od 5.000 do 72 miliona $, a za lakši prestup do 50.000 $. Suština je u tome da se kod kompanija koje same otkriju slučaj korupcije kazne mogu redu-kovati i do 95%. Ovakvim normama kompanije se samo podstiču da in-vestiraju u suzbijanje korupcije.

Činjenica je da sam proces globalizacije dodatno komplikuje

poslovna etika

Ukoliko neka mala kompanija u tržišnoj utakmici

dođe u koliziju sa multinacionalnom kompanijom, ona, jednostavno,

ne može biti konkurentna toj kompaniji.

poslovna etika

problem korupcije. Čest je slučaj podmićivanja članova vlada stranih zemalja (obično zemalja u razvoju) od strane multinacionalnih kompani-ja u cilju: slobodne trgovine u toj zemlji, korišćenja njenih prirodnih resusa, izbegavanja plaćanja pore-za, itd. Do sada su SAD jedina zemlja koja je 1977. godine usvojila Zakon protiv inostrane korupcije (Foreign Corrupt Practices Act – FCPA) koji američkim kompanijama zabranjuje davanje mita vladinim zvaničnicima u stranim zemljama. Premda su se SAD nadale da će druge zemlje slediti njihov primer i usvojiti slične zakone, gotovo dvadeset godina nijedna zemlja nije to učinila. U svakom slučaju, u to vreme men-jala se reakcija javnosti na podmićivanje u jednoj zemlji za drugom. Korup-cija vlasti, uključujući uzimanje mita, dovela je do zatvorske ka-zne za dvojicu bivših južnokorejskih predsed-nika, do ostavke predsednika Brazila i Venecuele, do krize u Ja-panu i do podizanja optužnica pro-tiv vladinih funkcionera u mnogim zemljama u kojima je podmićivanje bilo, navodno, prihvatljivo.

Konačno, 1996. godine, zemlje članice OECD-a dogovorile su se da više neće dozvoljavati svojim korpo-racijama da sume koje su isplaćene na ime mita legitimno odbijaju od poreske osnovice. Godine 1997. dvadesetdevet zemalja članica OECD-a potpisalo je Sporazum o stavljanju van zakona davanje mita funkcionerima stranih vlada.

Dakle, navažnije tačke poslovne etike koje se odnose na borbu protiv korupcije jesu: (1) korupcija je etički neprihvatljiva, jer štetno deluje na konkurenciju, pošto podmićivanjem poslove ne dobijaju najbolji i (2) ako svi drugi podmićuju i učestvuju u korupciji, ne može se očekivati od pojedinačnog preduzimača da to ne čini, tj. reč je o normativno-etičkom problemu.

STRATEGIJA KONKURENCIJE

Kod strategije konkurencije radi se o tome da se razjasni u kojoj meri se može meriti poslovanje kom-panija mimo tokova koje nameće globalizacija, tj. da li je takvo po-slovanje (npr. poštovanje ljudskih prava, zajednički nastup na tržištu sa domaćim kompanijama, itd.) zaista konkurentno u današnjim tržišnim uslovima? Da li se za kom-paniju isplati da bude nezavisna od posledica globalnih tokova i da prit-om istovremeno bude i produktivna na globalnom tržištu i da li je to moguće? Za strategiju konkurencije

kao i u prethodnom slučaju slede dva primera.

Primer 1 – Kapital ili reputacija. Tipična primedba upućena na račun multinacionalnih kompanija je, re-cimo, da one investiraju u neku ner-azvijenu zemlju u kojoj su ljudska prava minimalno zaštićena. Da li one time interno pomažu režim koji ugn-jetava elementarna ljudska prava? Moralna dilema glasi: Isplati li se sa ekonomskog stanovišta za kompan-iju da ima za cilj jačanje ljudskih prava? Upravo to može biti slučaj. Na primer, kompanija „Levi Strauss & Co.“ izašla je iz poslova u Kini da ne bi rizikovala imidž marke koja se dovodi u vezu sa nepoštovanjem ljudskih prava i radom dece. Naime, za „Levi Strauss & Co.“ od poseb-nog je interesa da kao kompanija koja svake godine u promociju in-vestira stotine miliona dolara, te investicije i zaštiti. Danas, jedan

izveštaj na televiziji o radnim us-lovima u kompaniji dovoljan je da uništi dugogodišnje napore da se stvori lojalnost proizvodnoj marki. Kompanije sa jakom reputacijom imaju veći obrt i postižu veću dobit. Pošto reputacija u javnosti ima eko-nomske posledice, ovakva poslovna odluka se može isplatiti „per saldo“ i to je tačka na kojoj se na režim koji ne poštuje osnovna ljudska pra-va može izvršiti dodatni pritisak. U prilog prethodnom treba navesti i to da su SAD doprinele prevazilaženju aparthejda tako što su u američkim kompanijama ukinule rasnu podelu.

Primer 2 – Interna poslovna kultura. Svaka kompanija postavlja

sebi pitanja: Kako aktivirati radni potencijal svojih radnika?

Kako izbeći bezvoljno obavljanje dužnosti samo radi propisa? i slično, a sve to u ko-rist opstanka u oštroj i beskompromisnoj bor-

bi na svetskom tržištu. Ključ odgovora na ovakva

pitanja leži u integrisanoj kul-turi poslovanja.

Pošto se u jednom ugovoru o radu ne može u potpunosti sve regulisati, npr. unutrašnja motivacija radnika, njegova identifikacija sa kompani-jom, itd., spremnost radnika zavisi i od: (1) atmosfere u kojoj se rad od-vija – prijatno okruženje poželjnije je od sumorne, prljave ili neprijatne sredine, adekvatan prostor umesto stešnjenih prostorija, klimatizacija tamo gde je potrebna, itd.; (2) sti-la međusobnog ophođenja – u IBM-u tehničari nose kravate, kao i mnogo-brojni članovi Uprave, dok u jednoj fabrici GM-a rukovodioci nose odela, kao i radnici na montažnoj traci; (3) realnih očekivanja u pogledu učinka; (4) kreativnosti i inova-tivnosti u radu.

Timski duh radnika ne može se zameniti ni najpametnijim ugovorom o radu (Edgard Rueter), jednostavno mora postojati nešto kao „nevidljiv udarac rukom“ među učesnicima. U


Čest je slučaj podmićivanja članova vlada

stranih zemalja (obično zemalja u razvoju) od strane multinacionalnih

kompanija.

PreduzetnikOnline | Novembar 2009 �� PreduzetnikOnline | Novembar 2009

SAD ova „nevidljiva ruka“ naziva se „Savezom“. Radi se o tome da se iz-begnu mogući troškovi koji nastaju zbog nedovoljne motivacije rad-nika. Samo snažna interna kultura doprinosi radu i motiviše radnike za ostvarenje većih rezultata i pred-stavlja značajnu unutrašnju snagu kompanije. Vrhovni menadžeri imaju zadatak da uspostave odgovarajuću poslovnu kulturu, kojom će zaposle-ni biti zadovoljni, a istovremeno i motivisani na nove uspehe i pobede. Ovakvo moralno i društveno odgov-orno poslovanje jedne kompanije,

u sve jačoj konkurenciji i sve većoj globalizaciji svetske privrede, može se ispostaviti kao odlučujuća konkurentska prednost.

ZAKLJUČAK

U okviru poslovnog opredeljenja kompanija između ekonomskog i etičko-ekonomskog modela, sve je više opredeljenja za poslovanje po modelu etičko-ekonomske odgov-ornosti. Predstavljeno istraživanje pokazuje da su primena „normativ-no-političke“ strategije i strategije konkurencije neophodni procesi ko-jima se u savremenom svetu global-izacije realizuju svrha i ciljevi kom-panija, potrošača, javnosti, država

i društva. Kao zaključak, kakav stav treba

zauzeti prema globalizaciji, posledi-cama i problemima koje ona donosi, bitno je istaći sledeće činjenice:

Prvo, ne treba je suviše gener-alno napadati, jer je globalizacija realnost svetske privrede, proces koji je nemoguće zaustaviti. Kriti-kujmo u njoj ono, što je nedostojno poštenog odnosa prema čoveku i iz-bacimo iz nje probleme koji se tiču povlastica u poslovanju koje imaju i zloupotrebljavaju multinaciona-lne kompanije, probleme korupcije

i podmićivanja, ugrožavanja nacio-nalnog identiteta i suvereniteta, poštovanja nacionalnog zakono-davstva, itd.

Drugo, globalizacija se mora vršiti u skladu sa nacionalnom reg-ulativnom politikom i u kontekstu nacionalnog zakonodavstva, kao i u skladu sa dobrovoljno usvojenim standardima, ukoliko oni postoje. Takođe, neophodno je usaglasiti na-cionalno zakonodavstvo sa svetskim zakonima, kako bi ista pravila po-slovanja postojala za sve učesnike na tržištu, odnosno neophodno je primeniti „normativno-političku“ strategiju.

Treće, zbog globalnog širenja poslovanja na tržišta nerazvi-

jenih zemalja, javlja se problem iskorišćavanja jeftine radne snage i nepoštovanja prava zaposlen-ih. Suština je da se kompanijama nametnu obavezna zakonska načela i kodeksi ponašanja na tržištima domicilnih zemalja, da razviju po-slovnu kulturu koja će ceniti zapo-slene, vratiti uticaj sindikata i us-postaviti jednak tretman za svakog radnika, a sve sa ciljem da se kroz pošten odnos prema zaposlenima stvori zdrava poslovna klima u kojoj ni rezultat na tržištu neće izosta-ti – to nalaže primenu strategije

konkurencije.Četvrto, globalizaciju treba sh-

vatiti kao potpuno veštačku tvor-evinu, neophodno je razumeti da ona može i treba da se promeni i preusmeri ka pravom cilju. Jedan od načina da se to postigne jeste primena društveno-etičkih strategi-ja, odnosno „normativno-političke“ i strategije konkurencije. Kompanije sve češće treba da u glavne tokove svog poslovanja ugrađuju društvenu odgovornost. Umesto da jednostav-no bude dodatak postojećem pro-gramu, društvena odgovornost će za mnoge učesnike u tržišnim zbivan-jima postati značajna upravljačka funkcija budućnosti i ključni faktor opstanka na tržištu.

poslovna etika

statistika

Srbija u brojkama

7.334.935Procena broja stanovnika u Republici Srbiji

na dan 01. septembar 2009.1

109.621Broj privrednih društava u Republici Srbiji

do 08. novembra 2009. 2

224.407Broj preduzetničkih radnji u Republici Srbiji

do 08. novembra 2009. 3

23,4%Smanjenje vrednosti izvoza u EURu periodu januar-septembar 2009.

u odnosu na isti period prethodne godine 4

31,0%Smanjenje vrednosti uvoza u EURu periodu januar-septembar 2009.

u odnosu na isti period prethodne godine 5

5,6%Smanjenje industrijske proizvodnje malih preduzećau septembru 2009. u odnosu na prosek 2008. godine

�

1, 4, 5, 6 Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije2,3 Izvor: Agencija za privredne registre




http://www.businessmedia.rs

Documents

PreduzetnikOnline broj 3