ODBOR ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM

PREDSTAVNIŠTVA PKS VAM ODGOVARAJU

Broj 1/ mart 2008. godine

Poštovani privrednici, Pred Vama je prvo izdanje brošure Privredne komore Srbije – Predstavništva PKS Vam odgovaraju koja će, sigurni smo, doprineti da Vaša saradnja, kvalitet i intenzivitet korišćenja usluga mreže predstavništava Privredne komore Srbije u svetu budu uspešni, na zajedničko zadovoljstvo. Privredna komora Srbije sa višedecenijskom tradicijom i institucionalnim ovlašćenjima za otvaranje i razvoj predstavništava privrede Srbije u inostranstvu, kao jedan od primarnih ciljeva u ovoj oblasti ima uspostavljanje neposrednije veze predstavništava PKS sa srpskim kompanijama. U poslovnom svetu, kvalitetna informacija i kontakt znače uspeh, a privrednici Srbije ovakvu podršku imaju u predstavništvima PKS u inostranstvu. Redovne posete direktora naših predstavništava preduzećima i privrednim regionima u Srbiji, naš su pokušaj da Vam približimo i stavimo na raspolaganje njihove usluge. U toku ove godine, planirano je da direktori PPKS posete više privrednih regiona u Srbiji. Krajem februra, realizovana je prva ovogodišnja poseta u okviru koje su održani sastanci i bilateralni razgovori sa velikim brojem privrednika u Privrednoj komori Vojvodine i Privrednoj komori Beograda. Veliki odziv privrednika i rezultati ovih sastanaka, uverili su nas da smo na pravom putu. U ovoj brošuri sumiran je jedan broj pitanja i odgovora iz neposrednih razgovora direktora PPKS sa privrednicima u PK Vojvodine i PK Beograda, koji su pripremljeni za Vaše korišćenje i bliže upoznavanje sa radom naših predstavništava. Naša je namera da publikovanje odgovora direktora PPKS, po Vašim upitima, nastavimo i da iste učinimo maksimalno dostupnim za korišćenje svim privrednim subjektima. Uz poziv da učestvujete na planiranim sastancima direktora PPKS sa privredom Srbije u 2008.g., koji će se realizovati u saradnji sa regionalnim privrednim komorama, Sa poštovanjem, Olivera Kiro, Sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije

2

Predstavništva Privredne komore Srbije Vam odgovaraju

• PPKS u Austriji, Beč ......................................................... str.4 • PPKS u Belgiji, Brisel ....................................................... str.5

• PPKS u Bosni i Hercegovini, Sarajevo........................... str.11 • PPKS u Bugarskoj, Sofija................................................ str.12 • PPKS u Italiji, Milano....................................................... str.14 • PPKS u Nemačkoj, Frankfurt.......................................... str.16 • PPKS u Rumuniji, Temišvar........................................... str.23 • PPKS u Ruskoj Federaciji, Moskva............................... str.27

• PPKS u Ukrajini, Kijev ....................................................str.30

3

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U AUSTRIJI, Beč

• Osnovne karakteristike austrijskog tržišta Austrija je jedna od najrazvijenijih i najbogatijih evropskih zemalja sa godišnjim BDP po glavi stanovnika od preko 31 000 EUR. Privreda Austrije je izrazito izvozno orijentisana, pri čemu se preko 70% ukupnog spoljnotrgovinskog prometa ostvaruje sa zemljama članicama EU. Konkurencija na tržištu je veoma jaka, te nastup firmi na ovom tržištu podrazumeva sertifikaciju potrebnu za sve zemlje EU, visok i ujednačen kvalitet roba, kao i njihove dovoljne količine.

• Izvoz roba iz Srbije u Austriju I pored deficita, koji Srbija oduvek beleži u spoljnotrgovinskom prometu sa Austrijom, veoma je pozitivna činjenica da izvoz roba iz Srbije raste već nekoliko godina za redom brže od uvoza. Što se tiče carinskih propisa za uvoz robe iz Srbije u Austriju na snazi je sistem preferencijala koji Srbija ima zaključen sa Evropskom Unijom, a kojim se značajno favorizuje naš izvoz, pošto je više od 90% naših roba oslobodjeno carine. Najznačajniji izvozni proizvodi srpske privrede na austrijskom tržištu su limovi, gvoždje, metanol, sirćetna kiselina, šećer, zamrznuto voće i koncentrati voćnih sokova. Za izvoz roba viših faza prerade potrebno je uložiti sredstva u marketinšku prezentaciju, obzirom da se radi o proizvodima koji nisu poznati austrijskom tržištu.

• Osnivanje firme u Austriji za strana lica Za lica koja poseduju poslovnu austrijsku vizu, ne kraću od mesec dana, moguće je izvršiti samo registraciju firme tipa Ges.m.b.H (kao naše d.o.o.). Osnivački kapital koji se polaže prilikom osnivanja firme iznosi EUR 17 800 i može se podići sa računa firme u roku od mesec dana, ali se to podizanje mora pravdati računima u toku narednih 5 godina. Troškovi osnivanja Ges.m.b.H, (notar, sud itd.) su ca EUR 6000 i mogu se pomoću računa uzeti iz osnivačkog uloga. Registraciju vrše za to ovlašćene firme (može i pojedinac sam to da radi, ali je to najskuplja varijanta, jer se gubi mnogo vremena) i može se završiti u roku od mesec dana. Za austrijske državljane i strance koji poseduju neograničene ili desetogodišnje boravišne vize u Austriji dolazi u obzir registracija svih ostalih oblika firmi: KG, KEG, AGitd).

4

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U BELGIJI, Brisel

Osnovne aktivnosti PPKS u Belgiji, Brisel Zbog činjenice da je Brisel, glavni grad Kraljevine Belgije, istovremeno i glavni grad Evropske unije, lista aktivnosti PPKS Brisel se u mnogome razlikuje od aktivnosti kojima se predsetavništva PKS uobičajeno bave. Aktivnosti su razuđene i podrazumevaju više nivoa. Pored unapređenja bilateralne saradnje sa Belgijom, značajan deo aktivnosti PPKS Brisel vezan je za saradnju Srbije sa Evropskom unijom, što znači za proces integracije Srbije u EU. U tom kontekstu, lista aktivnosti obuhvata:

- Praćenje i izveštavanje privrede o evropskim politikama i propisima EU u odgovarajućim sektorima privrede;

- Informisanje o mogućnostima učešća srpske privrede i njenih asocijacija u programima i projektima EU;

- Praćenje rada značajnih “think-tank”-ova, kao što su Centar za evropske politike, Evropski institut preduzeća, Centar za proučavanje evropskih politika i sl;

- Saradnja sa Evrokomorama, tj. Udruženjem evropskih komora; - Saradnja sa nacionalnim i evropskim granskim/sektorskim udruženjima,

udruženjima poslodavaca i sl; - Povezivanje i učešće u aktivnostima brojnih evropskih mreža a pre svega onih koje

su uspostavljaju među institucijama i firmama koje se bave pitanjima istraživanja i razvoja, inovacijama i sl, čiji osnovni cilj je olakšavanje postupka nalaženja partnera za učešće u projektima koji se finansiraju sredstvima iz EU fondova.

Navedene aktivnosti realizuju se kroz kontakte sa predstavnicima lokalnih, nacionalnih, regionalnih i evropskih institucija i organizacija, koje imaju svoje sedište u Briselu.

• Projektna aktivnost PPKS Brisel Trenutno, PPKS Brisel koordinira uključivanje PKS i njenih članica u više projekata, i to u PARTNERS 2 – nosilac projekta je Evrokomora, a projekat će biti finansiran sredstvima koja su zaostala iz CARDS programa pomoći EU zemljama Zapadnog Balkana. Cilj projekta je da se komore zemalja Zapadnog Balkana osposobe za ulogu jednog od aktera u privlačenju i, posebno, zadržavanju stranih investitora u Srbiji. PLATO Srbija – nosilac projekta je Komora Istočne Flandrije, sa sedištem u Gentu. Pored PKS, očekuje se i učešće još dve regionalne komore (najverovatnije Subotica i Požarevac). Očekuje se da sredstva za ovaj projekat budu odobrena od Vlade Flandrije, iz fonda namenjenog realizaciji Programa unapređenja međunarodne ekonomske saradnje ove belgijske federalne jedinice. Cilj projekta je jačanje konkurentnosti MSP korišćenjem ekspertize koja postoji u velikim kompanijama za pitanja koja imaju ključnu ulogu u jačanju konkurentnosti. Posredno, projekat treba da omogući uključivanje srpskih preduzeća u međunarodnu PLATO mrežu. Transfer EU regulative – slično prethodnom projektu, partner PKS i Komore Beograda i Regionalne komore Niš je Komora Zapadne Flandrije, sa sedištem u Antverpenu. Očekivani izvor sredstava je isti kao i u slučaju PLATO projekta. Cilj projekta je osposobljavanje kadrova u komorskom sistemu Srbije za korišćenje alata koji su razvijeni radi jednostavnijeg pristupa evropskoj regulativi i pronalaženju specifičnih propisa za

5

pojedine proizvode. I ovaj projekat predviđa rad sa pojedinačnim preduzećima i njihovo uključivanje u mrežu MSP Belgije. SERBOWALL – je projekat koji PKS razvija sa Agencijom za promociju privrede Valonije (AWEX). Radi se o osnivanju zajedničkog izvoznog konzorcijuma Srbije i Valonije. U konzorcijum će biti uključeno po 10 preduzeća sa svake strane, a apliciraće se za sredstva UNIDO-a. Kako napisati uspešan projekat za FP7 – PKS će biti domaćin ovog seminara, koji će se, u saradnji sa još dva partnera (SBRA i ECPD), održati 8. maja 2008. Predavač na ovom seminaru je dr Šon MekKarti, jedan od vodećih evropskih eksperata za programe i fondove EU. Učešće na seminaru za firme članice PKS je besplatno.

• Koje su glavne industrijske grane Belgije Belgija je visoko razvijena tržišna ekonomija čiji se dohodak po glavi stanovnika svrstava u red najvećih u Evropi (u 2006. godini iznosio je USD 35.660). Poslednjih godina bruto nacionalni proizvod je belezio rast između 1,4 i 3,0 %. Prema prognozama IMF-a, u 2008. rast BNP ce biti sporiji i dostići će 1,9 %. Sporiji rast privrede je rezultat slabije unutrašnje i spoljne tražnje za belgijskim proizvodima. Geografski posmatrano, 75% belgijskog izvoza realizuje se u zemljama EU. Pored toga, jaka apresijacija evra čini belgijske proizvode nedovoljno konkurentnim. Stopa nezaposlenosti kreće se oko 7,4%. Savezna vlada uspeva da zadnjih nekoliko godina usvoji prilično balansirani budžet, iako javni dug ostaje i dalje veoma visok. U Belgiji, poljoprivredni sektor učestvuje sa blizu 1.4% u BDP zemlje, što znači da ima mnogo manji značaj u ekonomiji nego što je to slučaj u drugim zemljama Evrope. Uzgoj stoke i proizvodnja mlečnih proizvoda čine gro aktivnosti u sektoru poljoprivrede. Industrijski sektor u BDP učestvuje sa skoro 27%. Ovaj sektor belgijske privrede može da se uporedi sa složenom mašinom za preradu: Belgija uvozi sirovine i poluproizvode koje dalje prerađuje i reeksportuje. Izuzev uglja, čija proizvodnja nije više ekonomski isplativa, Belgija faktički nema prirodnih resursa. Uprkos tome, gotovo sve tradicionalne industrijske grane su prisutne u njenoj ekonomiji - čelik, tekstil, prerada nafte, hemija, proizvodnja hrane, farmaceutika, proizvodnja automobila I proizvodnja mašina. Među novijim industrijama, posebno brzo napreduje biotehnološki sektor. Uprkos jakom industrijskom sektoru, u formiranju BDP Belgije, usluge učestvuju sa gotovo 75%.

• Belgija kao atraktivna destinacija za strane investicije

Privreda Belgije je veoma otvorena. Jedna je od najviše preferiranih destinacija za strane investicije. Strane investicije, još od 1960. godine, značajno doprinose rastu belgijske privrede. Zemlje koje se nalaze na vrhu liste zemalja iz kojih potiču strane investicije su: Luksemburg, Holandija i Francuska. Glavni uvozni proizvodi su mineralna goriva i ulja, hemijski i farmaceutski proizvodi, vozila i mašine. Vodeća tri izvozna partnera su: Nemačka, Francuska i Holandija. Najznačajniji izvozni proizvodi su: vozila, farmaceutski proizvodi, mašine i proizvodi organske hemije.

• Kakvi su uslovi osnivanja firme u Belgiji Vreme potrebno za otvaranje firme u Belgiji je sada skraćeno na 3 dana. Zahvaljujući „ e-depot“- u zakonskih savetnika, ova zemlja je postala evropski prvak u osnivanju firmi.

6

Za stranog ulagača zainteresovanog za započinjanje trgovine u Belgiji, prvo pitanje je - da li da otvori predstavništvo ili da osnuje ćerku-firmu. Predstavništvo podrazumeva manje administrativnih formalnosti, ali se ono i tretira kao produžetak glavne firme a ne kao odvojeni korporacijski entitet. S druge strane, na firmu-ćerku se gleda kao na posebnu kompaniju, a to, pored ostalog, zahteva održavanje sastanka akcionara, i sl. Strane kompanije koje ulaze u Belgiju najčešće otvaraju ćerka-firme, te njihove matične firme ne podležu nikakvimn obavezama niti odgovornostima. Najčešći tipovi firmi su: deoničarsko društvo (NV/SA), firma sa ograničenom odgovornošću (BVBA/SPRL) i kooperativa sa o.o. (CVBA/SCCRL). Velike kompanije naginju registrovanju deoničarskog društva (kapital 61,500eura+). Firma sa ograničenom odgovornošću, kao tip, najviše odgovara MSP i privatnim kompanijama (kapital 18,550 eura+, od čega 6,200e moraju biti isplaćeni u vreme osnivanja). Kooperative sa o.o.predstavljaju fleksibilnu formulu sa dva investiciona elementa: fiksna suma od najmanje 18,550 eura uloženog kapitala i varijabilni deo – 25% plaćen, koji se menja zajedno sa promenama u broju deoničara. Predstavništvo strane kompanije u Belgiji se može osnovati jednostavnom odlukom Upravnog odbora. Moraju se dostaviti adresa i ime predstavništva (ukoliko je ime drugačije od kompanijskog), ime i ovlaćenja predstavnika.Ovi dokumenti, kao i statut firme preveden na francuski ili holandski i potvrđen od strane rukovodioca matične firme, čiji potpis mora biti legalizovan od strane notara, a akt o osnivanju mora da bude objavljen u Službenom glasniku Belgije, na francuskom ili holandskom jeziku. Predstavništvo, takođe, mora biti registrovano u Trgovačkom registru i mora da dobije svoj PDV (VAT) broj. Mada je belgijska vlada poslednjih godina smanjila porez na dohodak i socijalna davanja, investitori u Belgiji su još uvek suočeni sa višim davanjima za radnu snagu nego bilo gde u Evropi: radi se o visokim nivoima ličnih poreza, socijalnim davanjima, automatskm indeksiranju plata, i tradicionalnoj primeni dodatne „trinaeste plate“. Pravila zapošljavanja, takođe, primoravaju poslodavce na probni period od 3 do 6 meseci. Alternativni način da se uđe na belgijsko tržište je osnivanje ekonomske interesne grupe(EIG). Svi investitori, stranci ili Belgijanci, moraju dobiti specijalnu dozvolu da bi:

- obavljali transportne usluge - proizvodili ili prodavali hranu - sekli i polirali dijamante - prodavali oružje i municiju - otvorili robnu kuću.

Određene profesije kao što su medicina, pravo, arhitektura i računovodstvo nisu otvorene za strane investitore koji za cilj imaju zajedničko ulaganje ili partnerstvo. Dodatne informacije o registraciji firme i dobijanju PDV broja mogu se dobiti kod: Central Trade Register EURO-DB S.A. Place de l'Université 16 B-1348 LOUVAIN-LA-NEUVE Tel: (32 10) 476 711 Fax: (32 010) 476 767 Email: webmaster@eurodb.be VAT Administration Tour des Finances Bld. Botanique 50, box 39 B-1010 BRUSSELS Tel: (32 2) 210 2852 Fax: (32 02) 210 2899

7

Svi nerezidenti, osim onih iz Evropske ekonomske regije (EEA), moraju imati važeću diplomu ako su:

- nezavisni - postavljeni na mesto upravnog direktora firme inkorporirane u Belgiju - nosioci advokatskog prava da otvore predstavništvo kompanije koja je inkorporirana

u drugoj zemlji Boravišna dozvola je neophodna za svaki boravak u Belgiji duži od 3 meseca a svaki zaposleni, koji ne dolazi iz zemlje koja je u sastavu EEA, mora da ima radnu dozvolu. Zahtev za radnu dozvolu podnosi belgijski poslodavac.

• Porezi i druge dažbine u Belgiji Korporativne takse Takse za domaće kompanije Po zakonu donetom 24.decembra 2002.god. kompanije su oporezovane u visini od 33, 99% (33% bazna korporativna taksa plus 3% dodatna taksa). Pod određenim okolnostima, postoji progresivno smanjenje ukoliko oporezovani prihod ne prelazi 322,500 eura:

- od 0 do 25,000 eura: 24,25% - od 25,000 do 90,000 eura: 31% - od 90,000 do 322,500 eura: 34,5%

Uz ove poreske stope dodaje se još i 3% dodatne takse. To povećava poreske stope na 24,98%, 31,93% odnosno 35,54%. Takse na kapitalnu dobit Visina ove takse je 33,99%. Određene kapitalne dobiti su izuzete od plaćanja taksi ili profitiraju od odlaganja taksi. Sistem koji se primenjuje na grupe kompanija i dividende koje ćerke - kompanija plaćaju svojim matičnim kompanijama Porez na dohodak od 25% ili 15% se primenjuje kako na domaće tako i na strane kompanije. Izuzeće postoji samo u kontekstu međunarodnih konvencija. Oporezivanje predstavništava Predstavništva se oporezuju kao strane kompanije. Taksa se izračunava na osnovu pravila i visine korporativne takse. Porez na dohodak Fiskalna godina Finansijska godina počinje 1.januara i završava se 31.decembra svake godine.

8

Porez na dohodak

- od 0 do 7,100 eura: 25% - od 7,101 do 10,100 eura: 30% - od 10,100.01 do 16,830 eura: 40% - od 16,830,01 do 30,840 eura: 45% - preko 30,840,01 eura: 50%

Smanjenja poreza i ostale nadoknade Neka izuzeća i smanjenja taksi su moguća. PDV tarife Standardna tarifa je 21%. Umanjena tarifa Visina od 12% se primenjuje na socijalne stanove i poljoprivredne proizvode. Visina od 6% se primenjuje na osnovne vrste hrane, vodu, hotelske usluge, renoviranje nepokretnosti, novine i neke druge namirnice. Izuzeća su moguća i za neke vrste usluga.

• Belgija u međunarodnim trgovinskim odnosima Sa stanovništvom koje čini manje od 0.2% ukupnog stanovništva u svetu, izvoz iz Belgije u ukupnom svetskom izvozu učestvuje sa 3.4%, dok uvoz u Belgiju cini 3% od ukupnog uvoza koji se ostvari na nivou sveta. Belgija se nalazi na desetom mestu kada je u pitanju međunarodna trgovina robe, dok učešće u međunarodnoj trgovini uslugama iznosi 3.6%, što znači da se nalazi na 8 mestu. Ako bi se posmatrala vrednost izvoza po glavi stanovnika, onda je on svakako najveći u Belgiji, što ovu zemlju svrstava u najveće izvoznike u svetu. Sa druge strane, Belgija zavisi od stranih dobavljača kada je u pitanju njena potrošnja pa je stoga belgijsko tržište veoma otvoreno za proizvode iz uvoza. Ono se isto tako često koristi kao pilot tržište za nove proizvode zbog toga što u okviru svojih granica ima spektar potrošača koji predstavljaju gotovo celu Evropu. Kao zemlja osnivač EU, Belgija ima isti sistem označavanja robe, carinske stope i procedure kao i druge zemlje EU. I dok u trgovini među zemljama članicama ne postoje nikakve trgovinske ili druge barijere, u trgovini sa trećim zemljama primenjuje se zajednička carinska stopa i individualne poreske stope, u ovom slučaju belgijske poreske stope.

• Koji su najčešći oblici poslovne saradnje Ako tražite partnera za svoje poslovne aktivnosti, partnerstvo sa lokalnim biznisom može da bude jedno od boljih rešenja. Ne samo da možete da imate koristi zbog toga što možete da raspolažete većim sredstvima i većim kapacitetima, već vam ovo partnerstvo omogućava i pristup ekonomičnijoj proizvodnji šireg obima, većoj tehničkoj ekspertizi i već uhodanim distributivnim kanalima. Partnerstvo vam može pomoći da dođete do sredstava i ekspertize za postizanje specifičnih ciljeva, koji na drugi način ne bi bili ostvarivi. Važno je i da se stalno ima na umu da se, bez obira na dogovor o učešću u dobiti, rizik deli na pola.

9

Način uspostavljanja zajedničkog ulaganja zavisi od vrste posla i generalne pozicije partnera koji učestvuju u ovoj vrsti poslovne saradnje. Jedna opcija je da se dogovori oblast saradnje i precizira kako će se ona realizovati. Ovo posebno odgovara početnoj fazi saradnje jer je to način da se partneri bolje upoznaju. Alternativa je da se uspostavi odvojeno zajedničko ulaganje, u kome bi svaki od partnera imao svoj sopstveni ulog i zajednički se dogovaraju o načinu na koji će se upravljati poslovima koji su nastali zajedničkim ulaganjem. U ovom slučaju se radi o veoma fleksibilnoj opciji, za koju je potreban određeni stepen poverenja. Moguće je, takođe, uspostaviti i druge forme zajedničkog poslovanja – poslovno partnerstvo, partnerstvo sa ograničenom odgovornošću ili kompletno spajanje sopstvenih biznisa.

• Kakvi su uvozni propisi i ograničenja Uvoz je regulisan relativno jasnim režimom, koji je zasnovan na harmonizovanoj praksi EU. Pre isporuke robe na tržište Belgije, tj. EU, potrebno je da se pribavi važeća carinska tarifa i propisi vezani za proceduru carinjenja. Po okončanju carinske procedure, tj. kada roba pređe granicu bilo koje od zemalja EU ona može slobodno da se isporučuje u druge zemlje članice EU. Ono što se razlikuje od zemlje do zemlje jesu poreska i druge takse, koje se plaćaju prilikom ulaska na teritoriju određene zemlje. Cena robe se iskazuje u evrima, na paritetu CIF Antverpen (Incoterms 2000). Najčešći metod plaćanja je “cash against documents”. Uslovi uvoza iz Srbije definisani su Izuzetnim trgovinskim merama EU (posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju važiće uslovi koji su njime definisani) i odgovarajućim pravilima o poreklu. Medicinski i farmaceutski proizvodi podležu striktnoj kontroli. Predmet kontrole su proizvodnja i prerade, kao i uslovi puštanja u promet. Za farmaceutske proizvode potrebni su sertifikati o kvantitativnoj analizi: uvezeni proizvodi moraju da budu analizirani i verifikovani od strane laboratorija koje su akreditovane za ovu vrstu analiza, i to u skladu sa propisima koji se primenjuju za domaću proizvodnju. Oni, takođe, podležu propisima o kontroli pakovanja, identifikacije tj. označavanja proizvoda i njihove reklame.

- za uvezenu robu odgovara osoba belgijske nacionalnosti - uvoz tkanina i odeće koja je tretirana tri-fosfatima je zabranjen - veliki broj proizvoda (roba namenjena potrošnji, nameštaj, električni aparati,

igračke i sl) podležu belgijskim bezbednosnim standardima, kao i tehničkim standardima na nivou EU (ukupno oko 150).

• Dokumenta koja prate robu prilikom ulaska na tržište Belgije

Fakture, uverenja o poreklu, teretnice (konosmani), specijalni sertifikati Za fakture ne postoji propisana forma. Potrebno je da postoje tri kopije. Od podataka treba da sadrže:

- Datum i mesto isporuke - Ime i adresu špeditera - Naziv i adresu isporučioca - Precizan opis robe, njihove marke, količinu, vrstu i sadržaj pakovanja - Bruto i neto težinu u metričkim jedinicama - FOB vrednost, težinu, osiguranje i ostale dažbine

U slučaju da roba odgovara različitim tarifnim brojevima i izvoznoj klasifikaciji, mora biti iskazana vrednost svake od različitih vrsta.

10

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U BOSNI I HERCEGOVINI, Sarajevo

• Postoje li bilo kakve zabrane za upravljanje kompanijama sa stranim kapitalom

Nema takvih zabrana.

• Koje su povlastice i prednosti za strane investitore - Izuzeće od plaćanja carina i carinskih dažbina za opremu koja je uvezena na

osnovu investicija - Pravo da otvori račun u bilo kojoj komercijalnoj banci - Zaštita protiv nacionalizacije, eksproprijacije, rekvizicije - Pravo da uposli strance • Koji koraci su potrebni za formiranje preduzeća u BiH - Priprema dokumentacije po yakonskim propisima (uključujući dokumentaciju kojom

se identifikuje strani ulagač, kontrolu imena preduzeća od strane Suda, transfer depozita u kešu)

- Registracija u nadležnom organu – Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH

- Registracija u sudskom registru - Izrada pečata preduzeća - Upis u statistički registar - Ugovor sa bankom i otvaranje računa - Upis u carinski registar

• Koje kategorije poreza postoje u državi - Porez na promet roba i usluga - Porez na dobit - Porez na plate - Porez na imovinu - Porez na dodatnu vrednost

• Koliki je porez na prihod preduzeća u državi - 30% u Federaciji BiH - 20% u Brčko distriktu BiH - 10% u Republici Srpskoj

• Postoji li izuzeće od plaćanja poreza za strane investitore

Ukoliko je strani kapital minimalno 20% ukupnog kapitala, porez će se umanjiti proporcionalno udelu stranog kapitala za period od najmanje 5 godina

11

• Oporezuje li se profit koji se transferiše van zemlje

Nema nikakvih zabrana za transfer profita van zemlje

• Da li je na snazi PDV

Da 17%

• Postoji li porez na izvoz

Nema poreza na izvoz

• Koji proizvodi se mogu uvesti bez poreza - Oprema uvezena na bazi strane investicije - Oprema za vojne i policijske snage - Oprema za projekte obnove i rekonstrukcije BiH - Industrijska oprema uvezena na bazi transfera poslovanja iz inostranstva u BiH - Reprodukcioni materijal koji se koristi za proizvodnju izvozne robe

• Koje su prosečne uvozne carine u državi

Prosečna carinska stopa je 6%

• Postoje li uvozne restrikcije u državi

Postoje za određene robe koje mogu biti opasne po ljudsko zdravlje i okruženje kao npr. polovne gume, vozila starija od 7 odnosno 10 godina. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U BUGARSKOJ, Sofija

• Pronalaženje potencijalnih partnera u Bugarskoj

Pronalaženje potencijalnih partnera i kontakt sa njima može se vršiti na više načina. Ukoliko vam neko koga poznajete ne preporuči mogućeg partnera u koga ima poverenje i ukoliko se niste opredelili da vam to radi neka specijalizovana izvozna firma iz Srbije koja već trguje sa Bugarskom, čiji spisak sa kontakt podacima će vam Predstavnistvo rado staviti na raspolaganje, najbolje je početi pretragom web sajtova: www.econ.bg, www.need.bg, www.business.bg. Ukoliko su potencijalni partneri proizvodne organizacije počinjete sa pretragom u delu firmi, zatim birate delatnost u okviru kojih postoje uže grupacije i najzad pregledavate firme pojedinačno. Ukoliko se traže trgovinske organizacije /distributeri u Bugarskoj/ počinjete trgovinom u okviru koje takodje postoje uže specijalnosti. Pretragu i nalaženje partnera takodje možete vrsiti na sajtovima centara za poslovnu podršku kod Regionalnih Privrednih Komora Niš, Zaječar i Leskovac www.cb-centres.net Kako je upravo otvoren naš sajt uskoro će te moći da stavite oglase ili banere na sajtu Predstavništva PKS u Bugarskoj www.pks.co.yu/bg a takav oglas se može izvršiti i na sajtovima i u listovima bugarskih komora. Ukoliko vam ne odgovara nijedan od ovih 12

načina može se tražiti da neka od bugarskih komora (uz naknadu), predloži potencijalne partnere, no taj predlog je manjkav zato što vam one predlažu samo firme iz okvira svojih članica te se može desiti da propustite mnogo bolje partnere koji su članice drugih komora.

• Provera pouzdanosti partnera u Bugarskoj

Ukoliko želite dodatnu proveru pouzdanoisti neke firme u Bugarskoj, takva informacija može se dobiti uz naknadu od nadležne Komore u Bugarskoj čiji je ta firma član ili od profesionalne agencije koja je registrovana za tu vrstu poslova. Napominjemo da takva informacija, bez obzira na to što je plaćena, ne garantuje za eventualne obaveze koje ta firma stvara. To samo po sebi govori o tome da se mora obezbediti maksimalna sigurnost u naplati (avans, garancija banke ili akreditivi). To potvrđuje i naše iskustvo ovde kao i veliki iznosi koje firme iz Bugarske i Srbije duguju jedne drugima, bez mogucnosti za naplatu. Naime, zbog razbijenog komorskog sistema u Bugarskoj ne postoji institucija Suda časti koja bi pomagala da se eventualno razreše neki problemi među firmama pa i plaćanja. Zbog toga su stranke uvek upućene jedino na sudsku zaštitu, koja je s obzirom na veliki stepen korupcije i kriminala nepouzdana i nesigurna, pogotovu ako ugovori o zaključenom poslu nisu pravno dobro sačinjeni.

• Carinske obaveze prilikom uvoza robe u Bugarsku Bugarska je od 1.1. 2007.g. članica EU te se primenjuju propisi EU. U prve 3 godine članstva kod svih novopridruženih članica EU postoji mogućnost da se za neke vrste roba primene i neka odstupanja koja omogućavaju lakše prilagodjavanje sopstvene privrede. No takvih je u Bugarskoj veoma malo. Sajt bugarske carine na kome se može pregledavati carinska tarifa prilikom uvoza je www.customs.bg

• Otvaranje predstavništva ili firme u Bugarskoj

Za otvaranje predstavništva ili firme u Bugarskoj obratite se Predstavništvu PKS u Bugarskoj. Dobićete proceduru i potrebnu dokumentaciju za registraciju predstavništva i naš opširan tekst o otvaranju firmi . Za razliku od Predstavništva koje relativno jednostavno možete otvoriti i sami, preporučujemo da za otvaranje firme angažujete odgovarajuću Agenciju pri komorama ili neku nezavisnu Agenciju.

• Koja vrsta podrške se moze očekivati od Predstavništva PKS

Predstavništvo PKS, članovima PKS koji uredno uplaćuju članarinu, vrši razne usluge opšteg tipa a definisane su kao besplatne. Sve ostale usluge za koje je neophodno veće angazovanje i podležu dodatnim troškovima definisane su Cenovnikom usluga PKS-a i naplaćuju se od strane PKS-a prema tarifi usvojenoj na Skupštini PKS-a. Najbolji način je obratiti se Predstavništvu mejlom ili faksom sa definisanim zahtevom i veoma brzo ćete dobiti odgovor šta je moguće uraditi a šta ne kao i sugestiju kako da to uradite.

• Koje su karakteristike tržišta i šta bugarsko tržište može da ponudi Bugarska i srpska privreda su slične, mada je prestruktuiranje u Bugarskoj pri kraju a u Srbiji uveliko traje. Trguje se svim i svačim čak i istim robama u oba pravca što je apsolutno u skladu sa pravilima slobodne trgovine.. Najrazvijenije industrije u Bugarskoj su energerika, industrija tekstila, obuća i odeća, konditorska industrija i hemiijska industrija.

13

Rang lista uvoza iz Bugarske bi izgledala ovako: obojeni metali , nafta i derivati , mineralne rude i otpaci metala, hemijski proizvodi, mašine i transportni uređaji, gvožđe i čelik , proizvodi od nemetalnih minerala, hrana i žive životinje , el. energija , proizvodi od plute i drveta. Dakle, Bugarska može da ponudi skoro sve što vas interesuje i to po veoma konkurentnim cenama.

• Pronalaženje distributera za pesticide i Zakonska regulativa poslovanja sa pesticidima

Odgovor na prvi deo pitanja je kao što je dato u odgovoru na pitanje pod 1. Dodatak tome je da nam je Bugarska komora za hemiju preporučila firmu "Agria" iz Plovdiva koja je jedan od najvećih proizvodjača i trgovaca pesticidima. Lice za kontakt je Elena Tančeva. Broj telefona je 99 359 32 638369 a faks je 638 377. Što se drugog dela pitanja tiče, Bugarska je članica EU i pesticidi se mogu uvoziti pod istim uslovima kao i u druge zemlje Evropske Unije. Uvoznik, medjutim, mora obezbediti potvrdu koju izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kao i saglasnost Ministarstva za poljoprivredu. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U ITALIJI, Milano

• Kako pronaći partnera u Italiji

Italija i Srbija imaju tradicionalno uspešnu trgovinsku razmenu i što je još važnije dosta uravnoteženu u smislu pokrivenosti srpskog uvoza što ne karakteriše razmenu sa drugim zemljama Evropske Unije. Srpski proizvodi i usluge imaju pozitivnu ocenu od strane italijanskih preduzeća i zbog toga iz godine u godinu se beleži rast izvoza.

1. Pronalaženje partnera Predstavništvu PKS u Milanu javljaju se mnoge kako srpske tako i italijanske firme sa molbom da im se obezbedi adresa za pojedine sektore. Na bazi toga oni uspostavljaju direktne kontakte i do sada predstavništvo nije naplaćivalo te usluge izuzev ukoliko se radi o kontinuiranom pružanju usluga. Predstavništvo je u mogucnosti da članicama PKS obezbedi prikaz aktuelne situacije i cene za pojedine vrste proizvoda, a prema cenovniku PKS. 2. Pronalaženje strateškog partnera Najčešći zahtevi srpskih preduzeća su da im se pomogne oko iznalaženja strateškog partnera. I ako nije jednostavno Predstavništvo ovo pokušava preko Regionalnih komora dostavljajući adresu zainteresovanog preduzeća. Za sada se to najuspešnije realizuje kod tekstilne i industrije obuće mada se otvaraju mogućnosti i kod metalopreradjivačke industrije. 3. Rad preko zastupnika Prema nasledjenoj praksi Italija radi sa Srbijom najčešće preko zastupnika što nažalost poskupljuje rad našim preduzećima. Da situacija bude još nepovoljnija zastupnici su uglavnom sa teritorije Slovenije i Hrvatske (nasledjeno iz vremena Jugoslavije). Iz tog razloga naš predlog srpskim firmama a narocito manjim koje nisu u mogućnosti to same da obave, da se obrate Predstavništvu PKS i ono će im pružiti maksimalnu pomoć da dodju do direktnog kontakta.

14

4. Provera boniteta firme Na zahtev srpskih preduzeća Predstavništvo može da obezbedi podatke o italijanskim firmama sa kojima želi stupiti u saradnju. Ovo je naročito važno za preduzeća koja rade poslove u doradi gde se vrlo često javljaju slučajevi da se prekid saradnje završava na štetu srpske firme. Za vrlo kratko vreme možemo dostaviti podatke ko je vlasnik, čime se bavi, koliki je kapital, da li redovno podnosi bilanse, da li je imao protestovnih menica ili čekova i sl. 5. Režimi uvoza, porezi, takse Srbija sa Evropskom unijom ima sporazum o sistemu preferencijala sa kojim se najveći deo našeg izvoza oslobadja plaćanja carine pri uvozu u Italiju. Takodje najveći deo se nalazi na režimu slobodnog uvoza ako se izuzmu kvote. Porez na promet u Italiji je 20%. Kod uvoza se plaća prilikom carinjenja. Firme koje su oslobodjene plaćanja dostavljaju carini izjavu da su oslobodjeni plaćanja poreza. To su najčešće pretežni izvoznici koji na taj način vrše povraćaj plaćenog poreza od države. Inače redovan porez se placa 16. u mesecu za prethodni mesec. Porez na dobit iznosi 27%. Imajući u vidu da je u Srbiji 10% to još više stimuliše italijanske firme da investiraju u Srbiju i otvaraju nova preduzeća. Porez na dobit u Srbiji je (izuzev Crne Gore gde iznosi 9%), najniži u regionu.

• Osnivanje preduzeća

Prema važećim propisima u Italiji osnivanje preduzeća je vrlo pojednostavljeno. Najčešća forma je društvo sa ograničenom odgovornošću (S.r.l.). Dozvoljeno je osnivanje i samo sa jednim osnivačem mada je najčešći oblik dva ili tri osnivača odnosno akcionara. Minimalni osnivački kapital je 10.400 Evra, koji se može uplaćivati u etapama ili jednokratno. Osnivanje se vrši preko notara uz prisustvo akcionara, studija komercijaliste koji će ubuduće voditi knjige firme. Neophodni dokumenti su:

- pasoš ili lična karta za rezidente - status firme - predmet rada firme - naziv i adresa firme

Notar dalje preduzima potrebne radnje oko registracije upisujući firmu u registar, prijavu poreskim organima i sl. Troškovi notara iznose oko 2.500 evra i isplaćuju se iz osnivačkog kapitala. Jednom osnovano preduzeće se regustruje u Regionalnoj privrednoj komori i dužno je da plaća godišnju članarinu. Ona se utvrdjuje u zavisnosti od fakturisanja vrednosti preduzeća i broja radnika. Ne plaćanje članarine se sankcioniše brisanjem iz registra u Komori i o tom preduzeću nisu više dostupni podatci.

• Prezentacija srpske privrede

1. Najčešće je to u direktnim kontaktima regionalnih komora Italije i Srbije kao što je to nedavno bilo sa Regionalnim komorama Pulje, Toscane i Udina. 2. Na forumima koje organizuju italijanska udruženja. Zadnji je bio u ogranizaciji ASSOLOMBARDIE sa temom „SRBIJA PREMA EVROPI”, gde su istaknute prednosti koje pruža investiranje u Srbiju.

15

3. Najosnovnije i najdirektnije prezentiranje su ušešća na internacionalnim sajmovima bilo kao izlagač, bilo kao posetilac. Posete su najbolje kada su organizovane preko PPKS. Tada od italijanskog organizatora tražimo susrete sa udruženjima i organizatorima kao i preporuke za eventualne susrete. Mi unapred dostavljamo spisak naših posetilaca i njihovih želja i potreba, na taj način organizator nam dostavi spisak izlagača koji bi bili interesantni za susrete sa našim privrednicima. Posle ovako organizovanih poseta uvek nas obaveštavaju o narednim manifestacijama a najčešće obaveštavaju i bivše posetioce iz Srbije. Zahvaljujuci tome naši posetioci imaju unapred obezbedjene ulaznice (najčešće besplatne) a imamo primera da su za neke manifestacije obezedjeni smeštaji.

• Pomoć Predstavništva PKS u Milanu

PPKS u Milanu se zalaže da pruži maksimalnu pomoć privrednicima u svim oblastima: - Prosleđuju su interesi svih firmi / kontakti spske i italijanske - Dostavljanje podataka o italijanskim firmama po zahtevu srpskih firmi - Tehničko-prevodilačke usluge kada se za to ukaže potreba - Pomoć oko obezbedjenja viza kada se sastanci i manifestacije održavaju u

organizaciji PKS PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U SR NEMAČKOJ, Frankfurt na Majni

• Pronalaženje potencijalnih poslovnih partnera u Nemačkoj, povezivanje sa njima i pružanje adekvatne saradnje

Mnoge srpske firme imaju vrlo skromna saznanja o tržištu Nemačke, načinu poslovanja ili mogućnostima da pronadju odgovarajućeg partnera. Sa željom da privrednicima pružimo stručan savet i konkretnu podršku da svoj proizvod ponude i plasiraju na nemačkom tržištu, dajemo proceduru i preporučujemo da sami ili u saradnji sa nama nadalje sprovedu:

1. Radi oglašavanja poslovnih želja kod nemačke Savezne agencije za spoljnu trgovinu (Bfai) srpska firma treba da popuni upitnik za pronalaženje partnera, a Predstavništvo PKS u Frankfurtu će proslediti Bfai-u iste radi oglašavanja poslovnih želja (ponuda/traznja) nemačkih i stranih firmi u privrednim glasilima Nemačke i na internacionalnoj internet - berzi nemačkih Industrijsko - trgovinskih komora: www.e-trade-center.com. Firme imaju mogućnost da i samostalno i besplatno unesu svoju ponudu u sistem na engleskom (ili nemačkom jeziku). Godišnje na ovaj način oko 100.000 ponuda dolazi do nemačkih privrednika. Ukoliko se pojavi zainteresovan partner, za očekivati je da u narednom periodu kontaktira željenu firmu koja bi na ovaj način mogla doci do željenih kontakata. 2. Naše Predstavništvo pruža uslugu pribavljanja adresa nemačkih firmi iz željenih privrednih grana. Na osnovu ovih adresa, srpske firme se mogu direktno obratiti nemačkim firmama sa kojima žele da uspostave poslovni kontakt i saradnju. Usluga dostavljanja adresa podleže cenovniku Privredne komore Srbije o uslugama Predstavništva i na zahtev firme mozemo joj dostaviti ponudu. 3. Ukoliko srpska firma želi da PPKS - Frankfurt za nju ispita i obradi nemačko tržište i kontaktira veliki broj nemačkih firmi - potencijalnih partnera, rado ćemo ponuditi ovu uslugu po ceni koja je definisana cenovnikom PKS. Na zahtev firme i u njeno ime prosledićemo 16

upit na što veci broj nemačkih firmi iz trazene oblasti. Takodje, firmama mozemo ponuditi izradu marketing studije koja će im prikazati aktuelnu situaciju u datoj privrednoj grani,mogućnost za plasman svog proizvoda,vazeće standarde, konkurenciju, cene, adrese nemačkih/evropskih proizvodjača date robe itd.. Na zahtev firme dostavićemo ponudu za ovu vrstu ispitivanja nemačkog tržišta. 4. Angažovanje trgovačkog zastupnika u Nemačkoj specijalizovanog za traženu vrstu proizvoda: angažovanje trgovačkih zastupnika u Nemačkoj definisano je zakonom i ugovor koji se sklapa sa njim podleže nemačkom zakonu. Trgovački zastupnici deluju u okviru Saveznog Udruženja za trgovinsko posredovanje i prodaju Nemačke (CDH e.V, www.cdh.de). Da bi pronašli odgovarajućeg specijalizovanog trgovca (zastupnika) za prodaju date robe, poželjno je dati oglas u stručnom časopisu ovog udruženja H&V Journal (Privredni magazin za trgovačke zastupnike i prodaju) ili putem oglašavanja na interenet stranici www.vertretungsangebote.de. Cena ovih oglasa (primer): - za H&V Journal, velicina oglasa 1/8 strane A4, oko 350,- evra - na internet stranici oko 375,- evra. 5. Pored navedenih aktivnosti, učešće na stručnim internacionalnim sajmovima u Nemačkoj, posete konferencijama i kontakt - berzama koje se organizuju u saradnji sa nemačkim komorama su takodje veoma preporučljiv put za upoznavanje tržišta i pronalaženje željenog partnera. Svim firmama sa kojima je PPKS-Frankfurt ostvarilo kontakt, Predstavništvo ubuduće mail-om dostavlja naše mesečne Info-vesti iz privrede Nemačke i značajne informacije iz EU koje izdajemo u elektronskoj formi, kao i kvartalni Informator o aktuelnim dogadjajima i sajmovima u oblasti bilateralne privredne saradnje Srbija - Nemačka.Za sva dalja pitanja u vezi poslovanja sa Nemačkom koja interesuju srpske firme, PPKS-Frankfurt stoji rado na raspolaganju i očekuje da sretne zainteresovane firme na sledećem sastanku posvećenom poslovanju sa Nemačkom koji planiramo krajem aprila u okviru Sekcije za Nemačku u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.

• Provera pouzdanosti partnera u Nemačkoj Pri sklapanju poslova sa partnerima u Nemačkoj preporučljivo je insistirati na maksimalnom obezbedjenju sigurnosti u naplati koja se postiže potpisom ugovora sa definisanim načinom naplate kao što su avans, garancija ili akreditiv banke. Plasman robe nemačkoj firmi bez obezbedjenih uslova plaćanja predstavlja avanturu u nepoznato i naknadni pokušaji naplate, čak i uz angažovanje advokata i u sudskom procesu se uglavnom završavaju bez rezultata. Ukoliko prihvatite da isporučite robu «na otvoreno», predlažemo da svakako izvršite osiguranje potraživanja od nemačkog kupca po osnovu izvoza roba ili usluga kod neke od osiguravajućih kuća u Srbiji (npr. DUNAV osiguranje i sl.) ili Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova SMECA (www.smeca.co.yu) ili Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza AOFI (www.aofi.co.yu.) koji osiguravaju isporuku do visine 80% iznosa fakture za isporučenu robu. Visina osiguranja zavisi od vrednosti isporučene robe i drugih uslova koje će te saznati u direktnom razgovoru sa osiguravajućim kućama. Nemačka (i svetska) ekonomija su u povoljnoj fazi razvoja kada se roba i usluge prodaju na odloženo plaćanje, a kao obezbedjenje koristi se polisa osiguranja potraživanja po osnovu izvoza. Svakako je preporučljivo unapred se upoznati sa veličinom i ozbiljnošću partnera, za šta Vam svakako moze koristiti prva (ali i nedovoljna informacija) koju možete dobiti preko nas i od nemačke komore «ogledalo firme». Pribavljanje kreditinih informacija ili bonitet firme koji izdaje neka od ovlašćenih kuća u Nemačkoj (Coface, Buergel i sl.) predstavlja visi stepen pribavljenih informacija o partneru. Cena izdavanja ovih boniteta koji ce Vam dati

17

više informacija o nemačkom partneru i njegovoj platežnoj efikasnosti se kreće od oko 120 – 500 evra.

• Plasman proizvoda Trgovina i izvoz su jedna od najvažnijih pretpostavki za rast konjunkture i zapošljavanja u Srbiji i naše Predstavništvo se veoma angažuje na podsticanju firmi iz Srbije i promoviše važnost plasmana srpskih proizvoda na najvećem tržištu EU kao što je Nemačko sa preko 82 miliona stanovnika. Time se jača pozicija Srbije kao eksportne nacije, ekonomija i standard zemlje rastu, što u krajnjem rezultuje blagostanjem života u zemlji. Svaki iskorak na strano tržište zahteva za preduzeće, pogotovu za srednja i mala preduzeća, solidnu pripremu i pre svega upoznavanje tržišta koje želi da se osvoji. U ovo spadaju u prvom redu saznanja o pravnim, poreskim i carinskim propisima date zemlje, ali isto tako i poznavanje institucija te zemlje. Pored ovoga, neophodno je upoznati vidove i način komunikacije kao i način i specificnosti poslovanja u datoj zemlji. Snaga nemačke privrede je u globalnoj orijentaciji i slobodnoj trgovini sa svetom. Nemačko tržište je otvoreno za sve i stranim partnerima se nude brojne mogućnosti za trgovinu i sve druge oblike privredne saradnje. Za privredno angažovanje u Nemačkoj nudi se širok spektar mogućnosti: Prodaja (putem direktne ili indirektne distribucije, preko sopstvenih filijala firmi koje mogu intenzivnije da obradjuju tržište ili trgovaca koji obično izvanredno poznaju tržište). Za uspešnu prodaju/plasman proizvoda i izgradnju trajnih odnosa, strani ponudjač mora da ispuni zahteve tržišta, pre svega u pogledu kvaliteta proizvoda, pakovanja, cene, servisa i pouzdanosti isporuke. U cilju podsticaja izvoza i plasmana roba na nemačko tržište kao podrška srpskim firmama, PKS i Predstavništvo-Frankfurt nude razradjene pristupe i instrumente za plasman roba i usluga na nemačko tržište i od slučaja do slučaja nude konkretne mogućnosti (delom opisane u gore navedenom pitanju: Pronalaženje potencijalnih poslovnih partnera u Nemačkoj, povezivanje sa njima i pružanje adekvatne saradnje). Pored ovoga, nude se drugi vidovi za intenzivno pristupanje nemačkom tržištu i plasmanu robe, kao sto je Pool-u firmi u Nemačkoj koji je formiran uz Predstavništvo Privredne komore Srbije u Frankfurtu na Majni. Više o ovom modelu rada na: www.wirtšćhaftskammer-serbien.de/Pool firmi u Nemačkoj_januar08 Uvoz robe u Nemačku je ekstremno liberalizovan, Srbija uživa preferencijalni status (kao i sa ostalim članicama EU) i robna razmena moze se obavljati preko različitih kanala:

- specijalizovana uvozna trgovina, - veletrgovina i trgovina na malo, - direktni uvoznici, - trgovinska udruženja i kooperacije, - tržni centri sa supermarketima i robnim kućama, - posrednici na tržištima (trgovacki posrednici, komisionari, trgovinski predstavnici,

trgovci koji obavljaju poslove za sopstveni račun), - trgovački predstavnici izvoznih preduzeća.

• Otvaranje Predstavništva (filijala) ili firme u Nemačkoj

Osnivanje firme U Nemačkoj preduzeće može biti osnovano u svim pravnim formama koje trgovinsko pravo dozvoljava. Pod time se podrazumeva i osnivanje individualnog trgovinskog preduzeća (obaveza za unošenjem u trgovinski registar). Kod društava se mogu

18

razlikovati: društvo kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo GmbH, što odgovara nasoj formi d.o.o.) i društvo lica (otvoreno trgovinsko društvo, komaditno društvo i gradjansko pravno društvo). Kod otvorenih trgovinskih društava i gradjanskog pravnog društava jemče svi članovi i to svom svojom imovinom, kao i komplementari kod komaditnog drustva. Članovi jednog d.o.o., AD i KD jemče samo svojim uloženim kapitalom. Najčešća forma u Nemačkoj je d.o.o. (društvo sa ograničenom odgovornošću). Osnivanje jednog d.o.o. može uslediti od strane jednog ili vise privatnih ili pravnih lica. Dozvoljeno je i osnivanje d.o.o. sa samo jednom osobom. Osnivači mogu biti nemačka ili strana pravna ili privatna lica. Osnovni kapital jednog d.o.o. iznosi najmanje 25.000 evra dok je minimalni osnovni ulog jednog od osnivača 100 evra. Najmanje polovina osnovnog kapitala (12.500 evra ukljucujuci i potpuno unošenje osnovnih sredstava) mora biti uplaćena pri prijavljivanju. Preduslov za osnivanje d.o.o. je posedovanje ugovora o osnivanju koji mora biti overen kod notara. D.o.o. je osnovano od momenta unošenja u trgovinski registar. Oznaka (naziv) društva mora da ukazuje na ograničenu odgovornost (o.o.). Najmanje jedan od osnivača mora imati prijavljen boravak u Nemačkoj. Pri osnivanju firme njen osnivač mora da kod notara overi utvrdjeni statut i prijavu firme. Tek sa upisivanjem firme u trgovinski registar (oko tri nedelje) je društvo sa ogranicenom odgovornošću osnovano. Troškovi registracije bi mogli da iznose oko 2.000,-- evra. Važno je da se pre svega utvrde tačni ciljevi i mogućnosti firme. Samo osnivanje je relativno jednostavno. Ali njeno vodjenje (knjigovodstvo, bilansni porezi itd.) su zahtevni i naravno povezani sa troškovima. Zato firma mora da raspolaže sopstvenim prihodima, da se ne bi morala subvencionisati. Akcionarsko društvo osniva najmanje jedno pravno ili privatno lice. Osnovni kapital iznosi najmanje 50.000 evra. On mora biti rasitnjen na akcije, koje postoje kao akcije nominalnog iznosa i po komadu. Akcije nominalnog iznosa moraju iznositi najmanje jedan evro, dok akcije po komadu učestvuju u osnovnom kapitalu na osnovu njihovog celokupnog broja. Pri prijavljivanju akcionarskog drustva mora biti uplaćena najmanje ¼ nominalne vrednosti izdatih akcija nominalnog iznosa, odnosno ¼ nominalne vrednosti akcija po komadu u gotovini. Osnovna sredstva moraju biti u potpunosti unesena. Za osnivanje akcionarskog drustva mora postojati statut overen od strane notara. Oznaka društva mora da sadrži svoju pravnu formu, tj. deo naziva mora da sadrži akcionarsko društvo ili AD. Sa uvodjenjem u trgovinski registar, AD se smatra osnovanim. Proces osnivanja akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornošću može biti skraćen kupovinom postojecih „mantil društava“ (to su preduzeća koja su ranije bila aktivna, a sada njihov prazni omotač „mantil“ može biti iskorišćen za neku novu delatnost ili prodat.). Za osnivanje gradjanskog pravnog društva mora postojati društveni ugovor, koji može biti sklopljen i usmenim putem. Za osnivanje javnih trgovačkih društava (OHG) ili komaditnog društva potrebno je postojanje trajnog trgovinskog preduzeća ili unošenje u trgovački registar. Ograničeno jemstvo komaditora prema trećim licima stupa na snagu tek po unošenju KD u trgovački registar. Osnivanje filijale Za osnivanje filijala stranih firmi u Nemačkoj potrebno je podneti zahtev za registraciju kod nadležnog prvostepenog suda. Filijale stranih firmi poseduju jednaka prava kao i filijale nemačkih firmi.

- Obaveznost registrovanja reguliše nemačko pravo. - Za registrovanje je neophodno imati dokaz o postojanju preduzeća u inostranstvu i

overenu fotokopiju statuta.

19

- Rukovodilac filijale je odgovoran za pridržavanje svih propisa. Pri overama kao i službenim potvrdama iz inostranstva, potrebno je obratiti paznju da one moraju imati apostille na osnovu Haškog sporazuma, a to znači da moraju posedovati potvrdu zemlje porekla da je overa, odnosno potvrda, izdata po propisima. Ako je potrebno prevoditi dokumenta, trebalo bi to uraditi u Nemačkoj.

• Koje su poreske olaksice za otvaranje firme u Nemačkoj U Nemačkoj ne postoje poreske olakšice za osnivanje firme u klasičnom smilu. Otvaranje firme predstavlja strano ulaganje i strani investitori su izjednačeni sa nemačkim. Strana ulaganja podležu Zakonu o zaštiti stranih ulaganja koji su najcešće sa drugim zemljama, izmedju ostalih i sa Republikom Srbijom potpisani na recipročnoj osnovu.

• Kolike su poreske stope u Nemačkoj

U Nemačkoj postoje porezi na posedovanje i promet. Proces oporezivanja odredjen je Uredbom o dažbinama.

1. Porez o posedovanju Porez o posedovanju odnosi se na prihod, zaradu i imovinu:

- porez na zaradu, - porez na industrijski prihod, - porez na prihod preduzeća, - porez na zemljište, - porez na imovinu.

Po Nemačkom poreskom zakonu postoji razlika izmedju neograničenih i ograničenih pravnih lica. Stranac je neograničeno obavezan da plati porez u slučaju da stalno boravi u Nemačkoj ili se njegovo prebivalište ili sedište njegove firme nalazi u Nemačkoj. U slučaju boravka i sedišta firme van Nemačke u periodu dužem od šest meseci (183 dana u godini), stranac je obavezan da plati samo porez na u Nemačkoj ostvarene prihode i imovinu. Porez na zaradu naplaćuje se samo od fizičkih lica i od vlasnika ličnih preduzeća u slučaju da su neograničeno obavezni. Porez na zaradu je progresivno izgradjen. Prihodi jedne firme predstavljaju se na osnovu bilansa. Stranci dalje moraju da paze da li je i sa kojim sadržajem sklopljen Sporazum o dvostrukom oporezivanju izmedju njihove zemlje i Nemačke. Ako ovakvi sporazumi ne postoje, preti opasnost oporezivanja nemačkih prihoda i u zemlji kojoj stranac pripada, čak i ako tamo vise nema prijavljen boravak.

2. Porezi na promet

Porezima na promet pripadaju: - porez na obrt (bez poreza na uvozni promet) - porez na transakcije nekretninama.

Strana firma sa ogrankom u Nemačkoj je obavezna da za svaku kalendarsku godinu ispostavi objašnjenje o sledećim vrstama poreza:

- porez na prihod preduzeca - porez na obavljanje delatnosti.

20

Porez na obavljanje delatnosti u Nemačkoj plaća svako industrijsko ili trgovačko preduzeće. On se naplaćuje od strane opština. Porez na promet Nosilac poreza na promet je u osnovi firma koja obavlja delatnost. Važe dve poreske stope:

- opšta poreska stopa: 19% - snižena poreska stopa: 7%.

Snižena poreska stopa posebno važi u slučaju sopstvene upotrebe ili kod uvoza skoro svih prehrambenih proizvoda, osim za pića i promet u gastronomiji. Oslobodjena poreza na promet je izmedju ostalog izvozna roba i doradjena izvozna roba, isporuke u okviru Evropske unije, garancije kredita, iznajmljivanje, zakupljivanje zemljišta, promet u medicinskoj i socijalnoj oblasti. Ostale vrste poreza Posebna vrsta poreza na zaradu je porez na platu. Ovaj porez se plaća samo na prihode od nesamostalnog rada. Poslodavac zadržava porez na platu i predaje ga finansijskoj sluzbi. Porez na zemljište Ovaj porez se placa za posedovanje zemljišta u Nemačkoj uključujuci i zgrade na njemu. Visina ovog poreza se odredjuje na osnovu vrednosti zemljišta. Prilikom sticanja zemljišta potrebno je platiti porez na transakcije nekretninama koji se odredjuje na osnovu vrednosti kupljene površine. Ostali izdaci:

- komorski doprinosi Sva preduzeca sa sedištem u Nemačkoj su na osnovu zakona obavezna da budu članovi neke od stručnih komorskih organizacija i moraju da njoj plaćaju doprinos. Zanatske firme su članice zanatskih komora, slobodna zanimanja imaju sopstvene komorske organizacije (lekarska komora, apotekarska komora, advokatska komora, notarska komora, arhitektonska komora itd.); a sva preduzeća koja nisu ovako specijalizovano opredeljena su kao članovi neke od industrijsko-trgovinskih komora.

- doprinosi za socijalno osiguranje Preduzeća moraju da vode računa o tome da njihovi zaposleni budu zakonski socijalno osigurani (osiguranje za slučaj nezgoda, zdravstveno osiguranje, osiguranje za negu, osiguranje za slucaj nezaposlenosti, penziono osiguranje) i da ovi doprinosi delimično budu pokriveni od strane poslodavca, ali samo u vidu odbitaka od bruto plate koji se upućuju odgovarajućim osiguranjima. Zakasnelo uplaćivanje doprinosa za socijalno osiguranje ima po pravilu krivično-pravne posledice.

21

• Prosperitet srpskih prevoznika i špeditera – promena pariteta Ovo je značajno pitanje koje se odnosi na upošljavanje srpskih logističkih firmi i podizanje njihovih kapaciteta (omogućava zapošljavanje radne snage). Mi kao Predstavništvo ne učestvujemo u direktnom ugovaranju kupovine/prodaje i ne možemo direktno uticati na ugovaranje pariteta kupovine/isporuke. Mišljenja sam da bi ovo pitanje trebalo pokrenuti i u Udruženju za saobracaj PKS-a.

• Predstavljanje artikala iz programa domaće hrane: da li će biti otvoren show room ili sajamski prostor za posredovanje u plasmanu domaće robe

Predstavljanje artikala i programa domaće hrane na nemačkom tržištu predstavlja jedan od prioritetnih zadataka našeg Predstavništva, obzirom da je agrar i proizvodnja hrane jedan od najzastupljenih i najrazvijenijih sektora u privredi Srbije. Sa druge strane, nemačko tržište i nemački potrošaci su veoma zahtevni i naviknuti na visok nivo kvaliteta, izgleda i pakovanja prehrambene robe. Zbog toga je neophodno da plasman ovih roba i organizaciju sajamskog prostora za posredovanje organizovati u saradnji sa nadležnim ministarstvima Srbije i uz podršku većih izvoznika, kako bi se podigla konkuretnost srpske ponude. Konkretno, u ovom momentu u toku je nekoliko akcija za snažniju promociju ovih proizvoda iz Srbije. Proizvodjačima iz Srbije i izvoznicima savetujemo aktivno učestvovanje na sajmovima u Nemačkoj (Zelena nedelja, Fruitlogistica, Bio-Fach, ANUGA i drugim) koji su specijalizovani za prehrambene proizvode.Pored ovoga, predlažemo kontakt sa GTZ-om (Nemačko Društvo za medjunarodnu tehničku saradnju - Beograd, Program podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji, Dečanska 8, 11 000 Beograd, Tel.: +381 11 323 90 51, 323 53 06, Fax: +381 11 324 35 35, Web: www.gtzwbf.org), švajcarskom organizacijom za podršku izvoza robe u Švajcarsku i EU, SIPPO (www.sippo.ch) radi uključenja u tekuće projekte, USAID projekti, ali pre svega tešnju saradnju sa Udruženjem za agrar, prehrambenu industriju PKS-a koje je upućeno u sve programe unapredjenja i podrške izvoza ove robe iz Srbije. U pogledu saradnje sa našim Predstavništvom, konkretni predlozi su dati u pitanju: Pronalaženje potencijalnih poslovnih partnera u Nemačkoj, povezivanje sa njima i ...

• Istraživanje tržišta, rešavanje spornih pitanja tokom realizacije poslova

Kao što smo naveli u prethodnim odgovorima, PPKS u Frankfurtu nudi profesionalne usluge istraživanja nemačkog tržišta za dati proizvod, na zahtev srpske firme. U rešavanju spornih pitanja, takodje učestvujemo aktivno i profesionalno obradjujemo zahteve. U tom smislu je najcelishodnije da budemo uključeni u sklapanje ugovora, kako bi se izbegli kasniji sporovi. Ukoliko se radi o složenijim spornim pitanjima, preporučujemo proverene advokatske kancelarije.

• Pronalaženje partnera za plasman proizvoda iz oblasti tekstila i modne industrije

Obzirom na aktuelnu situaciju u tekstilnoj industriji Nemačke koja je u proteklom periodu pronašla nove partnere u zemljama Azije i Istočne Evrope (Bugarska, Rumunija), neophodan je snažan i organizovan prodor na Nemačko tržište, putem stalnog ušćešća na internacionalnim sajmovima tekstilne ind. u Nemačkoj, uključenje u aktuelne programe u Srbiji koje sprovodi PKS/Udruženje za tekstil i strane organizacije za podsticaj privredne saradnje (GTZ, SIPPO, USAID i dr.), kao i direktan kontakt sa nemačkim partnerima na bazi liste firmi koje dostavlja Predstavništvo-Frankfurt na zahtev firme.

22

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U RUMUNIJI, Temišvar

• Da li Predstavništvo PKS može da pomogne srpskim privrednicima kod obezbeđenja rumunske vize

Na dopis PPKS, a po posebno postignutom dogovoru sa Ambasadom Rumunije u Beogradu i Generalnim konzulatom u Vršcu, ova diplomatsko-konzularna predstavništva izdaju za naše privrednike po ubrzanom postupku besplatne, višekratne i dugoročne vize. Uslov je medjutim da je preduzeće član PKS, koje redovno izmiruje svoju članarinu, a potrebno je priložiti i potvrdu preduzeća da je lice zaposleno u tom privrednom društvu.

• Uslovi za otvaranje predstavništva ili preduzeća u Rumuniji Prema važećim rumunskim propisima ne postoji razlika kod osnivanja i registrovanja predstavništva ili trgovinskog (privrednog) društva sa ograničenom odgovornošću. Smatramo povoljnijim otvaranje sopstvenog trgovinskog društva. Potrebni dokumenti i sredstva u oba slučaja su: Dokumenti

- pasoš vlasnika-direktora - adresa sedišta firme u Rumuniji (dokaz o vlasništvu ili ugovor o zakupu posl.

prostora) - uverenje da vlasnik nije osudjivan - naziv (ime) preduzeća u tri varijante - odluka o osnivanju

Potrebna sredstva (1 EUR - oko 3,60 RON)

- 200 RON (osnivački kapital) - taksa za Registar preduzeća 50 RON - takse i usluge Trgovinske komore ili advokata (po dogovoru) - usluge notara oko 200 RON

Ukupni troškovi iznose izmedju 800 i 1000 evra. Preduzeće se može osnovati posredstvom Trgovinske komore, ili angažovanjem advokata.

• Aktuelna ekonomska situacija u Rumuniji, a posebno šta se u ovoj zemlji promenilo posle njenog stupanja u punopravno članstvo Evropske Unije

Protekla 2007.je bila prva godina od stupanja Rumunije u punopravno članstvo Evropske Unije. Bila je to za ovu zemlju privredno uspešna godina, mada nisu svi makro-ekonomski pokazatelji na nivou ranije iznetih očekivanja. Za zaposlene i preduzetnike, u 2007. godini su načinjeni krupni koraci napred, jer je uz obimne i dinamične investicije, ostvaren kontinuiran i visok stepen privrednog rasta. Uz tolerantnu i planiranu inflaciju, nisku stopu nezaposlenosti (posebno u velikim privrednim centrima), došlo je i do značajnog porasta zarada zaposlenih i penzija, a samim tim i do vidnog povećanja životnog standarda stanovništva. Postignuti rezultati bi bili svakako veći i verovatno u skladu sa predvidjanjima, da se Rumunija, kao i druge zemlje u regionu, nije suočavala sa problemima u poljoprivredi, gde su ostvareni prinosi (pre svega osnovnih poljoprivrednih kultura), bili ispod višegodišnjeg

23

proseka. Uz rast cene energenata iz uvoza, ovakva situacija u poljoprivredi je uticala na porast cena i inflacije u poslednjem tromesečju protekle godine. Prema još preliminarnim pokazateljima, bruto društveni proizvod je na godišnjem nivou povećan za 6,2%. Ovaj porast je nešto manji od rasta BDP u poslednjim godinama kada je on bio iznad 7%. Svakako najveći problem rumunske privrede je visok budžetski deficit od 2,9% BNP. Takodje je povećan i do sada visok spoljno-trgovinski deficit, ali je on u značajnoj meri pokriven doznakama rumunskih radnika koji rade u zemljama Evropske Unije. Kao sve veći problem u privredi ističe se ozbiljan nedostatak radne snage, posebno u gradjevinarstvu i poljoprivredi. Prema do sada raspoloživim podacima, bruro društveni proizvod je u periodu 01.01. – 30.09. 2007, povećan za 5,8% u odnosu na isti period 2006. Najveće učešće u BNP ostvareno je u sektoru usluga i gradjevinarstva - 56,9% . Investicije u rumunsku privredu u periodu 01.01-30.09.2007. zabeležile su rast od 29,1% u poredjenju sa istim periodom protekle godine. Najveći porast investicija registrovan je u oblasti gradjevinarstva (34,8%), kao i u proizvodnji transportnih sredstava (23,7%). U periodu 01.01-31.10. 2007. industrijska proizvodnja je ostvarila rast od 5,9% u odnosu na isti period 2006. godine. Indikativan je i podatak da je došlo do povećanja od 4,7% u oblasti trgovine na veliko i malo automobila i motorcikla, gde je uključeno servisiranje i popravka vozila, kao i prodaja goriva na malo. Prosečna bruto mesečna zarada u privredi u oktobru 2007, bila je 1471 leja, a neto zarada je iznosila 1084 leja (1 evro=3,5 leja) Nezaposlenost je iznosila 4,1% u odnosu na radno-sposobno stanovništvo. U 2006. godini ta stopa je u istom mesecu bila 5,1%, što je nastavak višegodišnje tendencije smanjivanja nezaposlenosti u Rumuniji. Najveću stopu nezaposlenosti imale su županije Vaslui (9,7%), Mehedinc (8,6%) i Karaš-Severin (7,2%). Najmanje stope nezaposlenosti registrovane su u županijama Ilfov, koji čini predgradje Bukurešta (1,6%), Timiš (1,7%) i grad Bukurešt (2,0%). Prosečna inflacija na godišnjem nivou iznosila je 4,5%. Narodna banka Rumunije je inače kao svoj cilj za 2007. godinu, označila stopu inflacije od 4%, uz moguću oscilaciju plus ili minus 1%.Direktne inostrane investicije u rumunsku privredu u periodu 01.01- 31.10.2007. iznosile su 5.936 miliona evra.U oblasti spoljne trgovine realizovan je dalji rast izvoza i još veći porast uvoza, čime je dodatno povećan i spoljnotrgovinski deficit Rumunije.Najveći obim spoljne trgovine ostvaren je u okviru Evropske Unije, koja čini 72% od ukupno ostvarenog izvoza, odnosno 71% od ukupno realizovanog uvoza. U 2006. godini investicije su u Rumuniji porasle za 19,3%. Time se Rumunija medju zemljama članicama Evropske Unije, odnosno tada još kandidata za punopravno članstvo, svrstala na drugo mesto, iza Estonije u kojoj su investicije zabeležile rast od 22%. Prema preliminarnim rezultatima, u 2007. godini Rumunija je izbila na prvo mesto po vrednosti investicija, medju zemljama EU.

• Spoljno-trgovinski režim sa Rumunijom Stupanjem Rumunije u punopravno članstvo EU, prestali su da važe bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini, kao i regionalni sporazum o slobodnoj trgovini - CEFTA, koji je u odnosu na Rumuniju bio važeći samo 15 dana. Sada je na snazi sistem preferencijala koji Srbija ima zaključen sa Evropskom Unijom, a kojim se značajno favorizuje naš izvoz, pošto je više od 90% naših roba oslobodjeno carine. Medjutim, za pojedine rumunske proizvode sada su uvedene carine a koje nisu bile predvidjene bilateralnim niti pak

24

Sporazumom CEFTA. To se izmedju ostalog odnosi na uvoz u Srbiju rumunskih putničkih automobila.

• Prednosti, izvozne šanse, tržišni i ukupni uslovi pod kojima mogu poslovati srpska preduzeća u Rumuniji

Posle stupanja Rumunije u punopravno članstvo EU, srpska privredna društva pokazala su rastući interes za otvaranje preduzeća i saradnju sa Rumunijom. To je i logično, jer imati preduzeće u Rumuniji i poslovati sa partnerima iz te zemlje, u praksi znači biti prisutan na velikom tržištu cele Evropske Unije. Rumunija je bila i ostala otvorena za naše robe i usluge. Medjutim srpska privredna društva moraju znati da su rumunska privredna struktura i tržište poslednjih godina doživeli ogromnu transformaciju i da je pogrešno prilaziti im sa predrasudama iz ranijih godina. Na rumunskom tržištu koje je u potpunosti otvoreno pre svega za sve zemlje EU ali i za druge zemlje, vlada oštra konkurencija, na kome šansu imaju samo proizvodi dobrog kvaliteta (u skladu sa evropskim normama i standardima) i konkurentnih (niskih) cena. Uz tradicionalne oblasti ekonomske saradnje (energetika, metalska, mašinska, hemijska industrija i sl.), najveće a neiskorišćene šanse za privrednu saradnju a posebno za jačanje našeg izvoza nalaze se u oblastima gradjevinarstva, poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i turizma. Kod nastupa naših gradjevinskih firmi (koje imaju veliku šansu za dobijanje tendera za izgradnju ili rekostrukciju puteva i ulica posebno u zapadnoj Rumuniji), treba imati u vidu sada već hronični nedostatak radne snage, što znači da naši gradjevinari, uz angažovanje opreme i mehanizacije, treba da računaju i na angažovanje radnika iz Srbije. Srpska preduzeća koja posluju ili nameravaju da posluju u Rumuniji, takodje moraju imati u vidu gore navedeni problem nedostatka radne snage, kao i realno sve veće plate zaposlenih, posebno u velikim ekonomskim centrima (Bukurešt, Temišvar, Brašov i drugi), gde su zarade najmanje dvostruko veće nego prosečne plate na nacionalnom nivou. Predstavništvo i ovoga puta ukazuje da je za dalji uspešan razvoj srpsko-rumunskih ekonomskih odnosa, neophodno dalje angažovanje državnih organa u cilju potpunog ukidanja viznog režima, zaključivanje medjudržavnih sporazuma o malograničnom prometu, kao i povećanje i modernizaciju graničnih prelaza, koji moraju biti u funkciji slobodnog prometa roba i gradjana.

• Funkcionisanje bankarskog sistema, makro-ekonomske stabilnosti, privredne perspektive za 2008. godinu:

Rumunski bankarski sistem je u celosti privatizovan i u ovoj zemlji uz domaće, posluju gotovo sve renomirane inostrane banke. U ovoj zemlji je inače značajno unapredjena finansijska disciplina, što je pre svega rezultat obaveze Rumunije da i u ovoj oblasti primenjuje evropske norme i standarde. Predstavništvo medjutim uvek preporučuje pribavljanje odgovarajućih bankarskih garancija, jer to obezbedjuje sigurnost i uspešnost poslovanja. Rumunija će i narednih godina biti zemlja velikih investicija, ubrzanog i snažnog ekonomskog prosperiteta, sa godišnjim ekonomskim rastom iznad 6%. U tome će ova zemlja imati veliku pomoć EU a pre svega se očekuje efektivno korišćenje strukturnih fondova EU namenjenih Rumuniji, čija vrednost u periodu od 2007. do 2011. godine prelazi 30 milijardi evra.

25

U narednoj godini se mogu očekivati inflatorni pritisci, ali je malo verovatno da će inflacija na godišnjem nivou biti značajnije veća od 4,5%. Moguće su i oscilacije u vrednosti leja prema evru, ali će se one najverovatnije zadržati u rasponu izmedju 3,3 i 3,7 leja za 1 evro, kako je to bilo i prošle godine. Bez obzira na nadmetanja i konfrontaciju političkih partija i njihovih lidera, Rumunija je još tokom tranzicionog perioda, ostvarila visok stepen stabilnosti demokratije i institucija pravne države, kao i stabilan medjunarodni položaj koji joj obezbedjuju članstvo u NATO-u i Evropskoj Uniji. Nema naznaka da bi bilo spoljnim bilo unutrašnjim delovanjima, stabilna politička, uspešna ekonomska i povoljna medjunarodna pozicija Rumunije, mogla biti dovedena u pitanje.

• Mogućnosti uspostavljanja kontakta sa potencijalno zainteresovanim rumunskim preduzećima - partnerima u proizvodnji, izvozu ili uvozu

Predstavništvo može da dostavi u kratkom roku kontaktne podatke rumunskih firmi u različitim delatnostima. Pored sopstvenog angažovanja, ono u tom cilju saradjuje sa članicama komorskog sistema Rumunije. Predstavništvo takodje ima svoje poverenike u gotovo svim većim rumunskim privrednim centrima, koji pružaju neposrednu pomoć kod ugovaranja i realizacije poslovnih kontakta.

• Mogućnosti nastupa u oblasti robnog transporta na rumunskom tržištu, odnosno mogućnosti da se srpske firmei jave kao prevoznici kod izvoza i uvoza

Kod izvozno-uvoznih poslova, preduzeća biraju prevoznike u zavisnosti od konkurentnosti ponude. Predstavništvo je spremno da usluge naših špediterskih firmi predstavi na svom sajtu, koji će uskoro biti u funkciji, kao i na sajtu Trgovinske komore Temišvara i drugih članica rumunskog komorskog sistema.

• Mogućnosti izvoza pomoćnih lekovitih sredstava i kozmetike, kao i saradnje sa rumunskim partnerima

Predstavništvo će zainteresovanim preduzećima obezbediti sastanke u Sanitarnoj upravi u Temišvaru, gde će dobiti sve potrebne informacije i uslove za uvoz ovih proizvoda u Rumuniju. Pored obezbedjivanja potrebne dokumentacije u skladu sa evropkim normama i standardima, ukazujemo medjutim na potrebu zadovoljavanja kvaliteta i neophodnost nastupa sa nižim cenama, kako bi se obezbedio pristup na dobro snabdevenom i probirljivom rumunskom tržištu.

• Zatražene su informacije o većim trgovinskim kućama preko kojih bi se mogli plasirati naši poljoprivredno-prehrambeni proizvodi i robe široke potrošnje

Predstavništvo raspolaže kontaktnim podacima više trgovinskih lanaca i distributera koji posluju u Rumuniji, a zainteresovanim preduzećima može u najkraćem roku dostaviti ove podatke.

• Uslovi za prodaju pesticida na rumunskom tržištu U Rumuniju se pesticidi mogu uvoziti pod istim uslovima kao i u druge zemlje Evropske Unije. Uvoznik medjutim mora obezbediti potvrdu koju izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kao i saglasnost Ministarstva za poljoprivredu.

26

• Postavljena su pitanja mogućnosti plasmana delova za poljoprivredne mašine

i druge industrijske opreme, kao i gradjevinskih materijala Ne postoje ograničenja za plasman ovakvih proizvoda, koji se mogu izvoziti pod uslovima slobodnog tržišta. Predstavništvo je spremno da organizuje prezentacije industujskih proizvoda i opreme u saradnji sa članovima rumunskog komorskog sistema.

• Pojedina preduzeća su zatražila kontaktne podatke rumunskih transportera i špeditera

Predstavništvo raspolaže listom transportnih preduzeća i ostvaruje uspešnu saradnju sa Udruženjem robnih transportera, pre svega u zapadnoj Rumuniji. Ovi podaci mogu biti odmah dostavljeni na zahtev naših privrednih društava. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U RUSKOJ FEDERACIJI, Moskva

• Kako otvoriti predstavništvo srpske firme u Ruskoj Federaciji Predstavništvo može da se akredituje ili preko Privredne komore Ruske Federacije ili preko Državne registracione komore. Za otvaranje predstavništva obično se angažuju advokatske kancelarije, koje obave proceduru u roku 2-3 nedelje, u zavisnosti od brzine dostavljanja potrebne dokumentacije. Cena registracije predstavništva u proseku iznosi od 450 do 850 dol.USD.

• Koja je dokumentacija potrebna za otvaranje predstavništva srpske firme u Ruskoj Federaciji

Srpska firma, koja је zainteresovana zа оtvaranje predstavništva u Ruskoj Federaciji, predaje Privrednoj komori Ruske Federacije:

- Pismeni zahtev, potpisan оd strane rukovodioca srpske firme, sа navedenim:

nazivom firme, datumom registracije u Srbiji, adresom, predmetom poslovanja / delatnost, nazivom organa upravljanja i imenima ovlašćenih lica koja predstavlja firmu po statutu, ciljevima otvaranja predstavništva, informacijama о poslovnim vezama sа ruskim partnerima i perspektivama razvoja saradnje, adresom, brojem telefona i faksa predstavništva u Ruskoj Federaciji (ili preliminarnu adresu i broj telefona/faksa.

- Statut ili odredbe о inkorporaciji srpske firme . - Potvrdu о registraciji ili izvod iz Registra Agencije za privredne registre

Republike Srbije. - Odluku srpske firme о оtvaranju predstavništva u Ruskoj Federaciji. - Pravilnik о predstavništvu, kojim sе definišu interna pravila, prava i obaveze

predstavništva u odnosu prema srpskoj firmi (tekst se prethodno usaglašava u Departmanu zа akreditaciju inostranih firmi PK Rusije).

- Pismo preporuke poslovne banke, koje sadrži informaciju о finansijskoj reputaciji srpske firme.

27

- Dva pisma preporuke ruskih poslovnih partnera (jedna od preporuka može da bude od teritorijalne privredne komore).

- Punomoćje direktora predstavništva. - Kartica sa podacima о predstavništvu srpskog pravnog lica nа teritoriji Ruske

Federacije. Ako srpska firma već ima akreditovano predstavništvo radi dobijanja dozvole zа otvaranje drugih predstavništava u Ruskoj Federaciji predaju se samo dokumenta, nabrojana pod 1,4,5,7. Dokumenta, nabrojana pod 2,3,4,6,8, moraju biti overena nа odgovarajući način u Srbiji i moraju da budu legalizovana u skladu sа Haškom konvencijom iz 1961.g. apostilom, ili dа prođu proceduru konzularne legalizacije u konzularnoj ustanovi Ruske Federacije. Dokumenta na srpskom jeziku, moraju dа imaju i prevod nа ruski jezik, overen od strane ovlašćenog sudskog tumača. Predstavnik srpske firme, koji u ime firme vrši pregovore о otvaranju predstavništva, predaje Privrednoj komori Ruske Federacije overeno punomoćje zа obavljanje poslova u vezi sa otvaranjem predstavništva. Srpska firma, osim navedenih podataka i dokumenata, na zahtev Privredne komore Ruske federacije predaje i druge informacije, kоје sе tiču njene delatnosti.

• Najbolje rešenje za plaćanje poreza Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, treba tačno da se odrede pravci delatnosti (vrsta delatnosti). Odgovor na ovo pitanje zavisi i od drugih faktora. Tako na primer, treba znati, ako će firma da se bavi trgovinom, gde će ruski partner da kupuje robu, u Srbiji ili u Rusiji. Dalje, što se tiče plasmana robe, za koje tržište postoji zainteresovanost, moskovsko ili regione

• Poreske stope u Ruskoj Federaciji:

- PDV 18%, tzv. NDS (porez na dodatnu vrednost); - na namirnice – 10% ; - porez na dobit u ukupnom iznosu od 24% - od toga 6,5% ide u federalni budžet i 17,5% u budžet subjekta Federacije – ako je u Moskvi, u moskovski budžet; - porez na imovinu – kada postoje osnovna sredstva na bilansu – zgrada – automobili i ako je rok eksploatacije više od godinu dana – 2,2%; - porez na dohodak fizičkih lica – ako je rezident (a rok boravka u Rusiji duži od 183 dana – 13%), a ako je nerezident (i rok boravka manji od 183 dana – 30%); - jedinstveni socijalni porez – ako je u pitanju nerezident – 20% u federalni budžet, 2,9% u fond socijalnog osiguranja, 1,1% u federalni fond obaveznog medicinskog osiguranja i 1% u teritorijalni fond obaveznog medicinskog osiguranja. Ako je u pitanju rezident, ruski građanin sa poilisom penzionog osiguranja, za njega takođe to isto: 2,9%, 1,1% i 1%, a onih 20% se razbijaju na: 4% u federalni budžet, a 14% u penzioni fond.

• Koje su poreske olakšice za otvaranje firmi u Ruskoj Federaciji

Nema poreskih olakšica. Otvaranje firme podrazumeva sličnu proceduru kao u Srbiji. Obavezno je da firma ima minimum dva odgovorna čoveka. To je generalni direktor i glavni knjigovođa.

28

• Mogućnosti i uslovi za izvoz filter čajeva na tržište Ruske Federacije Rusija je pored Kine i Engleske zemlja čajeva. Ima najveći izbor čajeva u Evropi. Pije se i crni i zeleni čaj. Prisutni su takoreći svi svetski proizvođači: iz Indije, Cejlona, Kine, Engleske, Nemačke. Da bi neki naš predstavnik uspeo da se probije na ovom tržištu, mora da ima nešto čime bi se razlikovao od ostalih ponuđača. Što se tiče samog plasmana, to je komercijalno pitanje, koje zahteva ispitivanje tržišta čajeva, a to košta i za to je potrebno vreme. Pod tim se podrazumevaju: marketing, reklamna kampanja, promocije itd. Međutim, da bi se izašlo na tržište, u prvom redu mora da se izvrši sertifikacija. Sertifikacija može da se obavi na više načina: može da se sertifikuje čitava proizvodnja, ili jedna linija proizvodnje, ili partija robe koja će da se izvozi u Rusiju. To već zavisi od proizvođača i odnosi se ne samo na čaj, nego uopšte na sve proizvode.

• Gde se mogu dobiti informacije o ponudi i tražnji ruskih firmi Informacije o upitima ruskih firmi koje dobija PPKS u Moskvi biće uskoro postavljene na Portal PKS. U vezi sa informacijama gde bi se mogao naći potencijalni kupac za svakog našeg privrednog subjekta, imamo potpisane Sporazume o razmeni informacija sa PK RF, PK Moskovskog regiona, PK Krasnodarskog regiona i PK Kurskog regiona, a sprema se potpisivanje i sa PK Moskve.

• Uslovi nastupa na ruskom tržištu

Prvo i osnovno za nastup na tržištu RF, jeste da se raspitate da li Vaši proizvodi podležu procesu sertifikacije, ili ne. Tu informaciju možete dobiti preko PKS. Posle toga ako je neophodna sertifikacija, treba da se i uradi za proizvode za koje procenite sami ili uz našu pomoć da će imati prohodnost, po kvalitetu, kvantitetu i naravno ceni, za rusko tržište. Ono što je bitno da se u startu shvati da svi trgovinski lanci u RF, kupuju robu isključivo na teritoriji RF, da je malo ili ih skoro i nema koji se sami bave uvozom. Zato je neophodno da se Vaša roba nalazi prilikom prodaje na teritoriji RF, ili kod distributera sa kojim ranije zaključite ugovor o plasmanu svojih proizvoda, što u suštini znači druga ruka. Ako želite da se ozbiljnije pozicionirate na ruskom tržištu, to je nemoguće bez nekog vida reklame za Vaše prozvode, a to kao i u svim zemljama zahteva nemala novčana ulaganja. Sajmovi su veoma popularan vid prezentacije, i veoma efikasan, ali i veom skup. Medjutim, ono što je bitno za nastup na ruskom tržištu, jeste da nije samo Moskva Rusija, mada se kao i u Srbiji 90% poslova zaključuje i dešava u Beogradu, tj. Moskvi, već se treba kretati prema regionima RF, gde je manja konkurencija, i gde su veće i bolje mogućnosti za plasman naše robe. Predstavništvo PKS radi na tome veoma intenzivno i uskoro očekujemo značajnije rezultate.

• Pod kojim uslovima možemo da sarađujemo ili dođemo do informacija PPKS u Moskvi

Predstavništvo PKS kao osnovni cilj i zadatak ima povećanje izvoza naših proizvoda i usluga, kao i unapredjenje ekonomske saradnje izmedju naše dve zemlje. Zbog toga je povezivanje i iznalaženje naših i ruskih privrednika naš osnovni zadatak. Medjutim za kvalitetno servisiranje svakog ponaosob našeg preduzeca koje se javi da mu nadjemo adekvatnog ruskog potencijalnog partnera, mi nemamo fizičkih mogućnosti, zato se koncentrišemo samo na ona preduzeća koja mogu da ispune veoma zahtevne uslove

29

ruskog tržišta i koja su spremna da za to izdvoje odgovarajuća novčana sredstva. Jer ako Vi želite da mi Vama dovedemo kupca u Srbiju, i da on tamo sa Vama potpiše Ugovor, i odmah Vam plati, onda zaboravite na rusko tržište, jer je to nemoguće i nije realno. Ali ako ste Vi spremni da dodjete nekoliko puta na unapred dogovorene sastanke, sajmove i za to izdvojite odredjena sredstva, to je već sasvim druga priča, mada i tada nema garancija da ćete sigurno plasirati Vaše proizode, ali ima mnogo više šansi da se to ipak desi. Mi možemo da Vam navedemo nekoliko primera, gde smo to odradili. “Rubin” iz Kruševca, “Voda Voda” G.Toplica, “Sintelon” iz Bačke Palanke, “Južni Banat” iz Vršca, “Aleva” N. Kneževac, Institut za kukuruz Zemun Polje i dr. Predstavništvo ima specifičan status jer se nalazi pri Ambasadi Srbije, a samim tim ima veće mogućnosti, ali i obaveze. Mogućnosti su da možemo da zakažemo sastanke na najvišem nivou sa bilo kojom zvanićnom institucijom, ili trgovinskim lancem, i da samim tim otvorimo mnoga vrata za našu produkciju i plasman naših proizvoda. Nedavno je u Moskvi, na trećem zasedanju ekspertske radne grupe izmedju Vlade Srbije i Vlade Moskve, dogovoreno da se Vlada Moskve uključi u plasman naših prehrambenih proizvoda, tako što će nam dati direktne veze na veletrgovce i trgovinske lance sa njene teritorije bez posrednika. To je šansa koja se ne propušta, ali tu šansu će iskoristiti samo oni koji imaju već sertifikovanu proizvodnju, ili mogu to brzo da završe, kao i oni koji imaju odgovarajući kvalitet i cene. To se može nazvati i sigurnim partnerima, jer će se sve raditi pod patronatom dve vlade, a i ugovori, tj kupci koje Vam mi obezbedimo i u čijem smo procesu učestvovali od početka pa do kraja realizacije se mogu takodje smatrati sigurnim.

• Mogućnosti za uspostavljanje stalne prezentacije srpskih firmi na ruskom tržištu

Vezano za stalnu prezentaciju srpskih proizvoda, to pitanje će se nadamo se rešiti veoma brzo, jer je sada izvesnije da će doći do projekta realizacije Srpske kuće, u okviru koje je predvidjen distributivni centar, magacinski prostor, veliki prodajni ili izložbeni prostor, kao i kancelarijski prostor. Jedino takav projekat daje realne šanse za unapredjenje ponude srpskih proizvoda, kao i šansu i manjim proizvodjačima da nadju svoj put ka ruskom tržištu. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U UKRAJINI, Kijev

• Izvoz svežeg voća (šljive, jabuke) na tržište Ukrajine Ukrajina je i sama značajan proizvođač voća. Do ove godine država je stimulisala nove zasade i proizvodnju. Ulaskom u STO ( februar 2008.god.), voćari će ostati bez dosadašnje pomoći. I naši kalemari su sa svojom proizvodnjom sadnog materijala prisutni u Ukrajini. - carina za sveže voće je 0,5 evra / kg; za jabuke je u period od 1.12 do 31.03 - 5%, u ostalo vreme je isto 0,5 evra / kg.

• Izvoz filter čajeva na tržište Ukrajine

Tradicionalno, Ukrajina je značajan potrošač čaja. Običaj je da se čaj pije u svim prilikama. Činjenica je da se u poslednje vreme, uz izuzetno agresivne medijske kampanje, sve više koristi i kafa i napitci na bazi kafe. Okvirno u Ukrajini se popije 24.000 tona čaja na

30

godišnjem nivou, od čega je polovina uvoz. 65% iz Šri Lanke, Indija 10%, Indonezija, Argentina, Kenija, Vijetnam. Carina je 2 evra / kg.

• Uspostavljanje saradnje sa fabrikama dizel i otto motora u Ukrajini

- Harkovski automobilni remontni zavod, ul. Cemantnaja, 2, Harkov, 61034 - "Pervomajskdizelmaš" OAO, Mikolajiv, 55213, ul. gagarina 17 - "Aljta" LTD OOO - Zavod im.Mališeva - Serp i molot

Potpunija informacija na sajtu www.ukrindustrial.com

• Pomoć i raspoložive informacije radi povezivanja sa distributerima i krajnim korisnicima pesticida na tržištima

U skladu sa zakonskom regulativom, za pesticide je potrebna državna registracija, ispitivanja, licenca, posebne mere čuvanja i prevoza. Neophodno je da markiranje i ambalaža budu odgovarajuće. Carina je 0% ili 6,5%, a visina carinskog opterećenja uslovljena je hemijskim sastavom pesticida.

• Zakonska regulativa poslovanja sa pesticidima Zakonska regulativa poslovanja sa pesticidima može se naći na sajtu:

www.aeroclub.kiev.ua/law/sanit/pesthim.htm ; http://pestagro.iatp.org.ua/links/pestiside.html ; http://www.urportal.com.ua; http://zakon.rada.gov.ua

• Preuzimanje podataka o potencijalnim kupcima

Predstavništvo PKS u Ukrajini, kao trajni i permamentni zadatak rada i delovanja ima infromisanje privrednih subjekata o potencijalno zainteresovanim partnerima na ovom značajnom tržištu. Internet, imenici i sl. jesu izvori infromacija, ali kvalitetni kontakt podrazumeva angažovanje, razgovore, prepisku i sve ostalo što podrazumeva lociranje ozbiljnog kupca. Predstavništvo je pokrenulo aktivnu razmenu poslovnih infromacija sa regionalnim ukrajinskim komorama, koja će biti dostupna članicama PKS po postavljanju sajta Predstavništva. U ovom trenutku, razmena infromacija se odvija putem Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS i regionalnih komora.

• Uslovi nastupa na ukrajinskom tržištu

Uslovi nastupa na tržištu predpostavljaju sve elemente nastupa na jednom tržištu od blizu 50 miliona stanovnika. Naime, ukoliko je zainteresovani spreman da finansira nastup, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, to je predpostavka uspeha. Sve veće i značajnije kompanije sveta su već prisutne. Domaća proizvodnja je u snažnoj ekspanziji. Kao primer - prošle godine reklamno tržište na elektronskim medijima Ukrajine bilo je “teško” preko milijardu dolara. Roba kojom se želi nastupiti mora biti sertifikovana i registrovana. Od juna prošle godine na snazi je Zakon da se na artiklu ( etiketi ) jasno naznači i njegova sadržina.

31

Predstavništvo PKS, pružiće logistiku, ukoliko zainteresovani želi dopunske infromacije, otvaranje svog predstavništva ili pronalažanje partnera u Ukrajini.

• Mogućnosti prezentacije i afirmacije na tržištu Ukrajine Mogućnosti prezentacije i afirmacije na ovom velikom tržištu moguće je realizovati kroz i uz podršku Predstavništva PKS. Mi smo sa ofisnim prostorima smešteni u najstrožem centru Kijeva. U našoj pregovornoj sali moguće je organizovati prezentacije, sastanke uz svu neophodnu podršku. To je jedan od načina. Drugi je da se prezentacija realizuje u prostoru Komore Ukrajine, sa kojom Predstavništvo ima kvalitetnu saradnju, ili da se angažuje specijalizovana marketinška agencija koja bi organizovala promociju.

• Mogućnost pronalaženja distributera

Metro, Velika Kišenja, Furšet, Mega market, Billa, Aladin, Eko market, Ok, Eldorado, Mega maks, Nova linija, Bud maks, Epicentar…su trgovinski lanci koji iz godinu u godine beleže rast prodaje. Ukupan rast trgovine u prošloj godini iznosio je 17,2%. U lociranju potencijalnog distibutera, Predstavništvo PKS u Ukrajini pružiće maksimalnu pomoć.

• Mogućnosti otvaranja predstavništava:

Potrebno je da se podnese Ministarstvu Ekonomike sledeća dokumentacija: 1. Prijava sa molbom o registraciji predstavništva. Vrši se na formularu, potpis šefa

firme, pečat. Forma je slobodna. U prijavi mora da se navede: - naziv firme; - zemlja, u kojoj se nalazi firma; - adresa firme; - broj telefona, faksa; - grad, u kojom se otvara predstavništvo sa budućom adresom; ako se

pretpostavlja otvaranje filijala - ukazati u kojima gradovima Ukrajine: - broj inostranih građana koji će raditi u predstavništvima; - datum osnivanja firme; - pravni status firme; - broj saradnika firme; - naziv banke i broj računa; - sfera delovanja firme; - cilj osnivanja i sfera delovanja predstavništva (repre.funkcije), informacija o poslovnim vezama sa ukrajinskim partnerima i perspektive razvoja saradnje. Prijava se dostavlja u originalu uz potpis (overen kod sudskog tumača) direktora firme.

2. Izvod (overen kod sudskog tumača) iz trgovačkog registara zemlje, u kojoj se nalazi firma.

3. Bankarska potvrda o otvorenom računu firme (broj računa). Bankarska potvrda se dostavlja u originalu, potpis (overen kod sudskog tumača) službenika banke, koji je izdao i potpisao potvrdu.

4. Punomoć se dostavlja u originalu, potpis direktora firme mora biti overen kod sudskog tumača.

Dokumenta moraju da budu prevedena na ukrajinski jezik i overena kod ovlašćenog prevodioca.

32

Dokumenta se podnose Ministarstvu Ekomonike Ukrajine ne kasnije 6 meseci od datuma izdavanja ovih dokumenata u zemlji gde se nalazi firma. Registracija se plaća 2500$ SAD.

• Analiza tržišta

Analizom tržišta se bave specijalizovane agencije, a na tržištu je moguće kupiti gotove analize i studija. U zavisnosti od proizvoda, grupe proizvioda, industrijske grane, kreće se i cena takvih istraživanja. Inicijalna istraživanja radi i Predstavništvo PKS u Ukrajini. Angažovanjem specijalista po određenim pitanjima, kao i korištenjem sopstvenih saznanja i iskustvima, Predstaništvo je u mogućnosti da pripremi validnu infromaciju. Kupovna moć, kao jedna od elemenata istraživanja tržišta, prošle godine je bila: prosečna plata 200 ( u Kijevu više od 300 ) a prosečna penzija nešto više od 60 eura.

• Kako doći do pouzdanih partnera

Do pouzdanih partnera se dolazi proverom osnovnih parametara, od prometa preko računa u poslednjih godinu – dve, do provere pouzdanosti.

• Plasman proizvoda

Predstavništvo radi na realizaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao predpostavke snažnijeg nastupa srpskih roba i usluga na ukrajinskom tržištu. U ovom trenutku, robe iz Srbije podležu carinskim opterećenima, PDV je 20%.

• Predstavljanje artikala iz programa domaće hrane

Ukrajina je i agrarna zemlja. Blizu 30 miliona hektara najplodnije zemlje, proizvodnja žitarica, inustrijskog bilja, voća i povrća, grožđa, svrstava ovu zemlju u snažnog agrarnog proizvođača. Istina, dostignuti tehnološki nivo pokazuje da prostora za rad i delovanje, ima dosta. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da tehnološki zaostatak se iz godinu u godinu nadoknađuje i umanjuje uvozom najnovije tehnologije, otvaranjem kapaciteta ino partnera. Prošle godine je u Ukrajinu investirano kroz direktne investicije blizu 8 milijardi dolara.

• Da li će biti otvoreni show room ili sajamski prostor za predstavljanje domaće robe

Predstavništvo u ovom trenutku ne raspolaže prostorom o kome je reč. Naime, otvaranje jedne stalne postavke srpskih proizvoda pre svega je vezano za zainteresovanost naše privrede da nastupi na ovom tržištu. Da svoj nastup i finansijski podrži, i kroz zaživljavanje show room prostora. To se odnosi i na sajamski prostor za predstavljanje naše robe. Činjenicu da je ovo tržište u snažnoj ekspanziji, potvrđuje prisustvo ogromnog broja inostranih kompanija, koje su izuzetno agresivne u nastupu. Ništa manje nisu ni domaće firme. Prošlogodišnji ukrajinski ekonomski rast iznosio je 7,2%. Prema podacima Predstavništva PKS, cena nekretnina i iznajmljivanje poslovnog i stambenog prostora, u Kijevu spada u red najskupljih u svetu, i iz dana u dan raste.

• Mogućnost izvoza livenih peći, kamina, ograda i odlivaka druge vrste

33

Ukrajina je jedan od najznačajnijih proizvođača metala i limova. Prerađivački kapaciteti (finalizacija ), takođe su značajni. Zainteresovani će se susresti sa domaćom i uvoznom produkcijom. S druge strane, ukrajinci kao i rusi imaju tradiciju vikend-kuća. U pitanju je ogroman broj tzv. dača, a u okolini većih gradskih sredina grade se cela naselja individualnih objekata. Dobar deo ove produkcije se plasira putem prodajnih lanaca ali i na tzv. rinkovima (slično kao kod nas otvoreni tržni centri). Carinska opterećenja se kreću od 2%,5%,10% 20% i 40% u zavisnosti o kom je proizvodu reč. Sigurno da plasman ovih proizvoda ima perspektivu.

• Mogućnost plasmana sigurnosnih vrata ( u kooperaciji sa firmom iz Španije) Uopšte, pitanje bezbednosti je veoma interesantno i zanimljivo sa stanovišta nastupa na ovom tržištu. Sigurnosna vrata su veoma prisutan proizvod na ovim prostorima.

• Privredna saradnja – zastupanje firmi Kada je u pitanju zastupanje firme, neophodna je inicijalna infromacija: o čemu je reč. Koji vid zastupanja ( u Srbiji ili u Ukrajini ), da li se misli o nekom konkretnom ( i firmi i proizvodu).

• Obezbeđenje kontakata sa firmama Predstavništvo PKS u Ukrajini ima bogatu bazu podataka. Ostvarena je kvalitetna saradnja sa Trgovinskom komorom Ukrajine, Kijeva kao i svim regionalnim trgovinskim komorama. U zavisnosti od vrste kontakata, kao i želja i potreba, neophodno je definisati zadatke koje bi realizovalo Predstavništvo.

• Uspostavljanje saradnje sa predstavništvom Predstavništvo je 24 časa na raspolaganju srpskim privrednicima za pružanje infromacija, podrške u nastupu na ovom tržištu, uspostavljanju saradnje sa ukrajinskim firmama, kao i sve što podrazumeva uspešan nastup na ukrajinskom tržištu.

• Mogućnosti proširenja saradnje na polju plasmana proizvoda iz oblasti industrije

Industrijska proizvodnja u prošloj godini zabeležila je rast od 10,7% (za 11 meseci). Značajan porast potrošnje, dohotka stanovništva, solidan rast inustarijsake proizvodnje, inteziviranje domaće i spoljne trgovine doveli su do rasta trgovine za 17,2 % dok je sektor transporta ( usluge prevoza ) zabeležio rast od 7%.

• Koja vrsta podrške se može očekivati od Predstavništva PKS Od Predstavništvo PKS se može očekivati sledeća podrška:

- logistika u pronalaženju poslovnih partnera u Ukrajini, - praćenje zbivanja na tržištu Ukrajine, - logistika u nastupu na sajamskim manifestacijama u Ukrajini,

Saradnja sa: - Trgovinsko industrijskom komorom Ukrajine, - Trgovinsko industrijskm komorom Kijeva, - Trgovinsko industrijskom komorom Autonomne Republike Krim,

34

- regionalnim i drugim trgovinsko industrijskim komorama, - nadležnim organima vlasti i aktuelne administracije, - savezima, asocijacijama i udruženjima sa kojima uspostavljanje saradnje može

imati koristi ili uticati na kvalitet plasmana proizvoda ili usluga zainteresovane srpske firme.

• Predstavništvo PKS u Ukrajini pruža punu tehničku podršku u nastupu na

ukrajinskom tržištu kroz - pomoć u obezbeđivanju partnera - kompetentnih i zainteresovanih a u dogovoru sa

korisnikom, - pružanje odgovarajuće logistike kroz učešće u pregovorima, - pomoć u obezbeđivanju prevodilaca, - pružanje pomoći u zaključivanju i potpisivanju ugovora , - korišćenje sadržaja Predstavništva PKS u Ukrajini (ofisa i sale), - prezentacija i promocija u prostorijama Predstavništva, - obezbeđenje korišćenja adekvatne tehničke opreme za potrebe promocije, - ukoliko je potrebno, zakup drugih poslovnih prostora za promocije, održavanje

konferencija i drugih skupova, - bazu podataka Predstavništva u Ukrajini, - pomoć u registraciji privrednog predstavništva, pronalaženje poslovnog i

stambenog prostora, - logistiku u organizaciji boravka u Kijevu i Ukrajini, - u saradnji sa Ambasadom Srbije u Ukrajini, izdavanje potrebnih dokumenata iz

delokruga rada Predstavništva PKS u Ukrajini.

35

AUSTRIJA - BEČ Predstavništvo Privredne komore Srbije Vera Vidović, direktor Ul. Johannagasse 1-3 A-1050 Beč, Austrija Tel.: + 4315 44 02 94 Fax: + 4315 44 75 95 E-mail: vienna@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/at

BELGIJA - BRISEL Predstavništvo Privredne komore Srbije Gordana Zrnić, direktor WTC I–Bvd du Roi Albert II 30/19,Bte 46B-1000 Brussels, Belgium Tel.: + 322 201 59 60 Fax: + 322 201 19 29 E-mail: brussels@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/be

BOSNA I HERCEGOVINA -SARAJEVO Predstavništvo Privredne komore Srbije-Poslovni Centar AleksandrijaDr Zoran Bojović, direktor Vojvode Radomira Putnika br.8 71123 Istočno Sarajevo, BIH Tel.: + 387 57 317 402 Fax.: + 387 57 317 402 E-mail: sarajevo@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ba

BUGARSKA - SOFIJA Predstavništvo Privredne komore Srbije Ljubiša Mitić, direktor Janko Sakazov br. 19/6 1504 Sofija, Bugarska Tel.: + 3592 94 61 014 Fax: + 3592 94 61 014 E-mail: sofia@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/bg

ITALIJA - MILANO Predstavništvo Privredne komore Srbije, Promos Ratko Ignjatović, direktor Via Camperio 1/II, 20124 Milano, Italija Tel.: + 3902 85 155 366 Fax: + 3902 85 155 394 e-mail: milan@pks.co.yu

NEMAČKA - FRANKFURT Predstavništvo Privredne komore Srbije Mr Milanka Vučić, direktor Boersenplatz 4 D-60313 Frankfurt/M, Nemačka Tel.: + 4969 297 29 313 Fax: + 4969 297 29 310 E-mail: frankfurt@pks.co.yu

36

Web: www.pks.co.yu/it

Web: www.pks.co.yu/de

RUMUNIJA - TEMIŠVAR Predstavništvo Privredne Komore Srbije Mirko Atanacković, direktor Stefan Cicio Pop br. 2 1900 Temišvar, Rumunija Tel.: + 4025 64 99 552 Fax: + 4025 64 99 552 E-mail: timisoara@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ro

RUSKA FEDERACIJA - MOSKVA Komercijalno Tehnički Biro pri Ambasadi Srbije Saša Gmijović, direktor Mosfiljmovskaja, D. 42 119281 Moskva 95, Ruska Federacija Tel.: + 7495 147 85 05, 147 85 06 Fax: +7495 143 33 03 E-mail: moscow@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ru

UKRAJINA - KIJEV Predstavništvo Privredne komore Srbije Predrag Minić, direktor V. Vasilkivska 13, 5 pov., of.506 01601 Kijev, Ukrajina Tel.: + 38044 234 17 20 Fax: + 38044 234 17 20 E-mail: kiev@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ua

37

Za sva Vaša pitanja, na raspolaganju su vam i sledeći kontakti u Privrednoj komori Srbije:

GREEN LINE

Slavka Kočić, samostalni savetnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-520

E-mail: slavka.kocic@pks.rs

Zorica Zečević, savetnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-522

E-mail: zorica.zecevic@pks.rs

Milena Milisavljević, sam. stručni saradnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-427

E-mail: milena.milisavljevic@pks.rs

Gordana Tiodorović, stručni saradnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-525

E-mail: gordana.tiodorovic@pks.rs

38

11000 Beograd, Resavska br. 13-15 Tel.: 011/ 3300 - 900 Fax.: 011/ 3230 - 009

www.pks.co.yu

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom 11000 Beograd, Terazije 23

Olivera Kiro, sekretar Tel.: 011 / 32 48 109 Fax.: 011 / 32 48 060 E-mail: eoi@pks.co.yu

39