21www.serbianmirror.comNovembar 2013.

Ako izuzmem nivo poslovanjavelikih reklamnih agencija i njihovihglobalnih klijenata – te{ko da }e iz tral-jave, nekonstruktivne saradnje iza}idobar dizajn.

Koja su pozitivna, a koja neg-

ativna iskustva u dosada{njem radu?

- Zaista dobra stvar u ovomposlu je {to niste striktno vezani zajedno podneblje. Ukoliko vam ne idesaradnja sa lokalnim klijentima,kvalitetnije poslove mo`ete potra`iti nadrugom kraju sveta. Tako smo do sadaostvarili saradnju sa klijentima izAmerike, Kanade, Velike Britanije,

[vedske... Podesilo se da smo kvalite-tom konkurentni na tim tr`i{tima, aistovremeno dosta povoljniji negotamno{nji studiji koji isporu~uju istikvalitet usluga. A u prilog nam ide i~injenica da smo kulturolo{ki dalekosli~niji tim klijentima, nego, recimona{e kolege iz Indije ili Kine, koji suopet jeftiniji, ali kod njih postoji tajkulturolo{ki jaz.

Nekad uop{te nije lako unapred-jivati menad`erske osobine kod sebe ilisvojih saradnika. Takodje, fina stvar je iklizno radno vreme, {to vam omogu}avada radite u bilo koje doba dana – onda

kada se ose}ate najproduktivnije.Od stvari koje su nezgodne

napomenuo bih stalno prisutni sukobumetnosti i poslovanja koji sepro`imaju u bavljenju dizajnom. A gen-eralno, umetnici nisu predodredjeni dabudu ba{ najbolji menad`eri.

Poruka onima koji tek

po~inju da se bave dizajnom?

- Za sebe ne mogu da ka`emda sam uspeo u dizajnu, ali svakakosam do{ao do neke formule uspeha. Imogu vam re}i da je zapravo, vrlo pros-ta.

Najpre treba sebi da postavite

visoke ciljeve, tj. da zaista ozbiljnoza`elite da se stvari o kojima ste san-jali kao mladi, preto~e u realnost.Zatim, da pa`ljivo i pomno pratite pro-fesore, analizirate radove vrhunskih pro-fesionalaca, slu{ate savete iskusnijih,~itate stru~nu literaturu, blogove i nakraju – radite isklju~ivo onako kako sevama dopada. I to ~esto. I mnogo. Iposlednja, ali mo`da i najte`a stvar utome je da i kad put postane krivudav inezgodan, budete istrajni, disciplinovanii potpuno odlu~ni da zadr`ite davnozacrtani kurs.

Aleksandra Miti}

P R E D S T A V L J A M O V A M

22 Novembar 2013.

V E R A

Qubav prema Bogu i qubavprema bli`wemu spadaju udve Bo`ije zapovesti koje

se nalaze u Starom zavetu, a koje jeGospod Isus Hristos u Novomotkrio u svoj svojoj puno}i, naz-vav{i ih najve}im zapovestima.

Samim tim On je istakaoqubav kao najva`niju qudsku, odnos-no Bo`ansku osobinu.

Po pravoslavnom u~ewuqubav nije ose}awe ve} `ivo delo-vawe du{e, odnosno krsna `rtvakojom se zadobija Carstvo Bo`ije.

Takvih primera istinskequbavi prema Bogu i qudima una{oj bli`oj i daqoj istoriji biloje mnogo, ali je svaki od wih posebani vredan pomena na svoj na~in.

Jedno od takvih svedo~ansta-va `ive i istinske qubavi prenosi-mo iz stranica Srpske enciklopedi-je koju je napisao dr. VladimirGre~i} (ekspert za dijasporu), a pod-staknuti ~lankom koji je objavqen uNovostima u feqtonu Zaboravqeniheroji Prvog svetskog rata, vamana{im ~itaocima u SAD, da se nezaboravi.

Pri~a o devetorici bra}eJugovi}a i starom Jug-Bogdanu izperioda Kosovskog boja poznata jeve}ini Srba, mladih i starih, alipri~a o devetorici bra}eVajagi}a, malo je kome poznata,zbog toga vam i iznosimosvedo~anstvo o wima.

Devetorica bra}e Vajagi}(Luka, Risto, Mihajlo, Marko,Simo, Simo Vajkana, Jovo, \uro,Stevan i otac Risto) poreklom su izBosanske krajine.

Wihovi preci su biligrani~ari koji su u 18. veku emigri-rali u Vojnu krajinu, potom u Bosnui nakon aneksije BiH od straneAusto-ugarske, 1908. god. odselili seza Ameriku, gde su u rudarskom mestuGeri (Indijana) potra`ili novi,,dom”.

Me|utim, kada je 1914. izbioPrvi svetski rat, Vajagi}i su se saostalim Srbima rodoqubima odaz-vali pozivu da se kao dobrovoqcina|u u pomo}i svojoj bra}i uporobqenoj otaxbini.

Kao nekada slavni Kosovskijunaci na ~elu sa Svetim knezomLazarom pred Kosovsku bitku,Vajagi}i su se na ~elu sa svojim ocemRisom pred polazak na put za Srbijuu crkvi, pri~estili SvetimHristovim Tajnama, i sa verom uBoga za kraqa i otaxbinu hrabro

po{li u rat.U borbama protiv nepri-

jateqa i na Solunskom frontuposebno se istakao otac RistoVajagi} zbog ~ega je bio nagra|enKara|or|evom zvezdom sa zlatnimma~evima, dok su ostali sinovi iro|aci tako|e bili nagra|eni zajuna{tvo, -o tome dr Gre~i}detaqno pi{e u svom ~lanku.

U slavu Bo`iju svi Vajagi}isu pre`iveli Prvi svetski rat i uznak zahvalnosti kao dobrovoqcimadr`ava im je podelila zemqu uVojvodini i Slavoniji.

- Danas u Vojvodini ima 15porodica potomaka devet bra}eVajagi}a koji `ive u Temerinu,Starom \ur|evu i La}arku i ~uvaju`iva se}awa na svoje pretke.

Mnogi od ~lanova bratstvakoji su `iveli u BiH i Hrvatskojstradali su od usta{a i ba~eni su ujamu Jadovno. Trojica od devet bra}eVajagi} su ratovali u Drugom svet-skom ratu u partizanima i sahran-jeni su u Vojvodini i u Bosni.

Pri~u o ovoj slavnoj porod-ici prenosimo iz razloga da bi novegeneracije Srba u otaxbini i rase-janju imale priliku da saznaju isa~uvaju predawe o ~ojstvu ijuna{tvu na{ih slavnih predaka ida bi se nove generacije mladih Srbaugledalo na takve junake.

Mi danas `ivimo u vremenuporeme}enih `ivotnih vrednosti,kada se li~ni interes stavqa ispredinteresa zajednice i kada su kon-formizam i materijalizam kao obli-ci hedonizma postali imperativ u`ivotima qudi.

Zbog toga, ovi svetliprimeri slu`e kao svetila u mrakuda nam poka`u pravi put,Hristov-svetosavski put, kojim su sena{i preci uvek upravqali, makakva da ih je bura isku{ewa

poku{avala da savlada.Na kom god kraju sveta da su

`iveli, jasno su znali ko su i gde imje otaxbina.

Svoju veru, jezik, kulturu isrbstvo smatrali su va`nijim odsvega.

Wihov put je bio utemeqenhiqadama rodoquba koji su svojimsvetim `ivotima i primerima uta-

bali stazu svakog istinskipravoslavnog Srbina.

Taj put je ujedno i odre|ivaona{ identitet po kome se razlikuje-mo od drugih Srba i drugih naroda,a on se mo`e iskazati u nekolikore}i:

MI SMO SRBI, NA[AVERA JE PRAVOSLAVNOHRI[]ANSTVO, NA[EPRAVOSLAVQE JE SVE-TOSAVKO, A NA[ CIQ JENEBESKA SRBIJA!

Neka bi nas SveblagiGospod sa~uvao od la`nih ipogre{nih puteva, u~vrstio u prav-im `ivotnim vrednostima i uputiona stazu koja vodi u ve~ni `ivot ineprolazno Carstvo Hristovo.Amin.

Materijal iskori{}en sasajta:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:456385-Zaboravljeni-heroji-Prvog-svetskog-rata

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

QUBI BLI@WEGA SVOJEGA KAO SEBE SAMOGA

Bra}a Vajagi} sa sve{tenikom pred polazak za Srbiju

M U Z I K A

23www.serbianmirror.comNovembar 2013.

Pitamo se na {ta nas asocira ime LaKampanela. Malo zvono na italijan-skom...? Virtuozna partitura iz

Paganinijevog Vilolinskog koncerta br. 2 u Hmol-u...? Burdu{...? Lepi Cane... Popularnamuzi~ka grupa iz ^ikaga...? All of theabove...?

Na{i sagovornici su GorjanaPopovi}, Aleksandra Stoli}, Voja ]iri} iDejan Gli{ovi}, ~lanovi grupe koje u posled-nje vreme izaziva veliku znati`elju namuzi~koj sceni u ^ikagu. Sa njima je iBo{ko Popovi}, iz milo{te zvani menad`erRaka.

Ogledalo: Kako je do{lo do idejeda se osnuje muzi~ka grupa?

Raka: Evo kako sam ja videostvaranje benda. [kolski drugovi su se sreliposle dugo vremena u dalekoj Americi. Dejaje pre toga poslednji put video Gocu dok jejo{ bila pilence, a sada se razvila u pravukokicu. I kada je Deja video kako ta kokicakokoda~e svom mu`u (Bo{ku) kada god jojse uka`e {ansa, shvatio je da to treba da sepreto~i u ne{to korisno. Eto tako je po~elo...

^lanovi La Kampanele nisu pro-fesionalni muzi~ari. Recite nam ne{to ovama, kada ste do{li u US i ~ime se bavite?

Gorjana: Doselili smo se tokomovog i pro{log veka, a bavimo se interesant-nim profesijama. Dakle Dejan je doktor med-icine, Aleksandra i Voja su po struci filolozia ja sam doktor matemati~kog obrazovanja.

Koju vrstu muzike izvodite?Aleksandra: Imamo dosta {irok

muzi~ki spektar – od blues-a, jazz standardai internacionalnih rok hitova, preko YU roka,gr~kih, {panskih, italijanskih melodija, pa svedo starogradskog i ciganskog (gipsy jazz)repertoara. Ako bismo morali jednim izra-zom da opi{emo na{u muzi~ku orijentaciju

ovde bi se to popularno nazvalo WorldMusic.

Gde nastupate?Dejan: ^esto nastupamo na kul-

turnim i humantarnim manifestacijama, uokviru promocija knjiga ili pozori{nih pred-stava. Po~etkom godine svirali smo nahumanitarnoj ve~eri za pomo} deci saKosova u University Club of Chicago, zatimna premijerama predstava Emigranti i @anka

u Srpsko-Ameri~kom muzeju Sveti Sava, apovremeno nastupamo u jednom finomrestoranu East Gate kao i u kafe-knji`ariBubamari.

U na{em bendu su zastupljene dvegitare, klavir i usna harmonika. Nema elek-tronskih instrumenata, kompjuterizovanihzvuka i sli~no.

Recite nam da li postoji saradnjasa nekim drugim muzi~arima iz Srbije kojisu u ^ikagu?

Voja: Naravno. Sa nama povre-

meno nastupaju bubnjar Bojan Ra{i} i perku-sionista Dragan Gaji} Gaja. A imamo iodli~nu saradnju sa Daliborom Toljagi}em injegovim rok sastavom Krimigranti, zatim saVladom Mulinom i ekipom vrhunski talento-vanih umetnika okupljenih oko SAMS-a iSrpskog pozori{ta Mira Srem~evi}.

Kako mo`ete da ocenite ponudukulturnih de{avanja za srpsku zajednicu u^ikagu, i da li imate predlog kako da se

ta ponuda unapredi?Dejan: Pa ne znam, ima svega. [to

se ti~e muzike ima dosta narodnjaka, mo`dapar rok bendova i nekoliko vrsnih d`ezera iklasi~nih gitarista medju na{im muzi~arimaza koje znam. Povremeno mo`ete videtiinteresantne koncerte na raznim mestima ugradu. I naravno imamo odredjeni broj pro-fesionalnih kafanskih muzi~ara (popularnotezgaro{a) koji nastupaju uve~e u raznimklubovima i restoranima u gradu. U su{tinisvi na{i muzi~ari u ^ikagu su odli~ni, zavisi

jedino {ta ko voli da slu{a tako da verujemda svako tu mo`e da nadje po ne{to za svojukus. To je {to se ti~e lokalne muzi~kescene. A sad kako je unaprediti, to morateda pitate nekog pametnijeg i iskusnijeg. Uposlednje vreme je bilo puno zanimljivihde{avanja u SAM Sveti Sava. Tu se formi-rala jedna vrlo sposobna grupa entuzijastakoja o~igledno zna kako da upredi ponudukulturnih programa. La Kampanela }e uvekpomo}i takve aktivnosti, koliko je u na{ojmo}i.

Uvek je prepuno na va{im nas-tupima? Kad je slede}a svirka?

Aleksandra: 16. novembrau Bubamari. Pripremamo jedan interesantanmuzi~ko-scenski spektakl. Muzi~ko putovan-je kroz razne krajeve uz u~e}e mnogobrojnihgostiju muzi~ara i glumaca koje je Voja mal-opre pomenuo.

Svira}emo najve}e hitove interna-cionalne i YU Rock scene u akusti~nimunplugged aran`manima. O~ekujemo da }eto biti izuzetno zanimljivo ve~e.

Mo`ete li nam re}i nazive makarnekih pesama koje }emo ~uti?

Raka: Evo menad`er }e da ka`e.Na primer Sweet Home Chicago,Summertime, Ain’t No Sunshine, HereComes The Rain Again, Hit the Road Jack,Me and Booby McGee, Knocking onHeaven’s Door, 24000 Baci, L’italianovero... A od doma}ih recimo Magla, Dobrojutro d`ezeri, Kad hoda{, Dolazi zima, Ti simi u krvi, Bacila je sve niz rijeku, Lipecvatu, i jo{ mnogo toga.

Sjajno. Gde mo`emo na}i infor-macije o va{im nastupima?

Raka: www.lakampanela.comOgledalo: Hvala vam na razgov-

oru.

KOME ZVONCE ZVONI

Intevju sa ~lanovima grupe La Kampanela

V R E M E P L O V

24 Novembar 2013.

Pi{e: Aleksandra Miti}

1. novembra 1886. – U Beogradu osno-vana Kraljevska srpska akademija, kasnijeSrpska akademija nauka i umetnosti. Prvipredsednik bio Josif Pan~i}. Prve edicijekoje je izdavala bile su “Glas” i“Spomenik”, a najkrupniji poduhvat bilaizrada “Re~nika srpskog knji`evnog jezi-ka”, po~eta 1893.

2. novembra 2001. – Posle vi{e od polaveka u {kole u Srbiji je ponovo uvedenaveronauka.

3. novembra 1768. – Rodjen DjordjePetrovi} Karadjordje, vodja Prvog srpskog

ustanka protiv Turaka 1804. Po slomuustanka 1813. pobegao u Austriju, a zatimu Rusiju. Ubijen po nalogu kneza Milo{aObrenovi}a 1817, kada se vratio u Srbiju.

4. novembra 1946. – Osnovan UNESKO.

5. novembra 1991. – Predsednici Srbije iCrne Gore Slobodan Milo{evi} i MomirBulatovi} na Medjunarodnoj konferenciji oJugoslaviji u Hagu odbili ~etvrtu verzijuSporazuma za op{te re{enje jugoslovenskekrize koju su ponudili medjunarodniposrednici.

6. novembra 1787. – Rodjen je VukStefanovi} Karad`i}, reformator srpskog-jezika i pravopisa. Izdao je vi{e zbirki nar-odnih pesama i pripovedaka, prvu srpskugramatiku (“Pismenica”) i re~nik (1818).Uredjivao je almanah “Danica” i nastojao

da Evropu upozna sa srpskim narodnimblagom. Borio se protiv samovla{ca knezaMilo{a Obrenovi}a i jakog fronta protivni-ka reforme jezika. Umro je u Be~u 1864,a njegovi posmrtni ostaci su 1897. prenetiiz Be~a u Beograd i sahranjeni uz DositejaObradovi}a ispred Saborne crkve uBeogradu.

7. novembra 1972. – Ri~ard Niksonizabran je drugi put za predsednika SAD,ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da pod-nese ostavku zbog afere Votergejt u kojojje otkriveno da su pristalice republikanaca

uo~i tih izbora, radi {pijuna`e provalile uglavno sedi{te Demokratske stranke. To jebilo prvi put da ameri~ki predsednik pod-nese ostavku.

8. novembra 1917. – Umro srpski pisacMilutin Boji}, autor poeme “Plava grobni-ca” posve}ene masovnom sahranjivanjusrpskih vojnika u moru posle povla~enjapreko Albanije u Prvom svetskom ratu.Sahranjen na solunskom groblju Zejtinlik.

9. novembra 1960. – D`on Ficd`eraldKenedi je postao predsednik SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava, kao najmladji ikadaizabrani predsednik, u svojoj 43. godini`ivota. Ubijen je u atentatu 22. novembra,tri godine kasnije.

10. novembra 1989. – Po~elo ru{enjeBerlinskog zida, koji je 28 godina bio sim-bol podele Evrope posle Drugog svetskograta i ideolo{ko-politi~ke i vojne kon-frontacije Istok-Zapad.

11. novembra 1918. – KapitulacijomNema~ke zavr{en Prvi svetski rat u kom jeu~estvovalo 36 dr`ava. @ivot izgubilo oko10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija,

prema kojoj je Nema~ka morala da napustisve okupirane zemlje na zapadu i istoku,Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, pot-pisana u `elezni~kom vagonu u francuskommestu Kompijenj.

12. novembra 1956. – Beogradskopozori{te “Atelje 212” u adaptiranom deluzgrade “Borbe” izvelo prvu predstavu,“Faust” Johana Volfganga Getea.

13. novembra 1813. – U Njegu{ima rodjenPetar II Petrovi} Njego{, crnogorski vladi-ka, filozof i dr`avnik, epski pesnik, autor“Gorskog vijenca”. Kao dr`avnik postaviotemelje moderne crnogorske dr`ave,ustanovio izvr{nu vlast i Senat, organizo-vao sudove, uveo poreze. Za njegove vla-davine osnovana prva {tamparija u Cetinju1834. i podignuta prva {kola. U knji`evnojba{tini ostavio i ep “Lu~a mikrokozma”,dramu “La`ni car [}epan Mali”, pesme.

14. novembra 1840. – Rodjen francuskislikar Klod Mone, jedan od osniva~aimpresionizma. Po njegovoj slici“Impresija, izlazak sunca”, izlo`enoj 1874.u Parizu, nazvan ceo slikarski pravac, koji}e imati veliki uticaj na razvoj likovnogstvarala{tva.

15. novembra 1492. – Kristofor Kolumbo

stavio je prvu napomenu o duvanu u svojdnevnik. Duvan je ina~e, tek u XVI vekuprenesen iz Amerike u Evropu, a potom ina ostale kontinente.

16. novembra 1914. – Po~ela jeKolubarska bitka, najve}a koju je vojskaSrbije vodila u Prvom svetskom ratu. Bitkaje zavr{ena 15. decembra pobedom nadaustrougarskim trupama pod komandomgenerala Po~oreka koji je bio prisiljen dase povu~e iz Srbije. Izuzetne zasluge zapobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko43.000 austrougarskih vojnika, imao je gen-eral @ivojin Mi{i}.

17. novembra 1800. – Kongres SAD sesastao prvi put u novoj prestonici Va{ing-tonu, a predsednik SAD D`on Adamspostao prvi stanar zgrade kasnije nazvaneBela ku}a.

18. novembra 1956. – Umro srpski glumacDobrica Milutinovi}, prvak Dramenacionalnog teatra vi{e od pola veka.Muzej pozori{ne umetnosti i Savez dram-skih umetnika Srbije 1980. ustanovilinagradu za gluma~ko `ivotno delo“Dobri~in prsten”.

19. novembra 1996. – Okupljanjem 35.000ljudi u Ni{u po~eli protesti zbog falsifiko-vanja izbornih rezultata drugog krugalokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobe-dila koalicija “Zajedno”. Protesti {iromSrbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisakmedjunarodne zajednice, prisilili predsedni-ka Srbije Slobodana Milo{evi}a da 11. feb-ruara 1997. prizna prvu pobedu opozicijeod ukidanja komunizma na prostoru biv{eJugoslavije.

20. novembra 1847. – Umro srpski pisac,prevodilac i glumac Joakim Vuji}, “otac”

srpskog pozori{ta, osniva~ i direktor“Knja`evsko-serbskog teatra” u Kragujevcu1833.

21. novembra 1877. – Tomas Edison jeobjavio pronalazak fonografa.

22. novembra 1868. – Odr`ana je prvapozori{na predstava u Beogradu u zgradi naVaro{-kapiji, komad “Djuradj Brankovi}”Karla Obernjika.

23. novembra 1855. – U Senti je rodjenStevan Sremac, najizrazitiji predstavniksrpske humoristi~ke proze i jedan od najz-na~ajnijih pisaca srpskog realizma. Bio je~lan Srpske kraljevske akademije. Njegova

najpoznatija dela su “Ivkova slava”, “ZonaZamfirova”, “Pop ]ira i pop Spira”.

24. novembra 1883. – Rodjen srpski pisacJovan Jovanovi} Zmaj, jedna od naj-markantnijih li~nosti srpskog dru{tva u dru-

goj polovini 19. veka. Borac za nacionalnoi politi~ko oslobodjenje, ~lan Srpske kral-jevske akademije i dramaturg Narodnogpozori{ta u Beogradu, urednik nekoliko~asopisa, napoznatiji kao de~iji pesnik iautor elegi~nih li~nih ispovesti.

25. novembra 1884. – Po~eo prvi kursengleskog jezika u Velikoj {koli uBeogradu.

26. novembra 2000.

– Biv{i predsednikJugoslavije SlobodanMilo{evi} naVanrednom kongresuSocijalisti~ke partijeSrbije ponovo izabranza predsednika SPS.Milo{evi} u jununaredne godine izru~en Medjunarodnomsudu za ratne zlo~ine u Hagu, gde je i umro11. marta 2006. godine.

27. novembra 1953. – Umro ameri~kipisac Jud`in Gledston O’Nil, tvorac mod-erne ameri~ke drame i prvi ameri~ki dobit-nik Nobelove nagrade za knji`evnost.

28. novembra 1830. – U Beogradu, naTa{majdanu, u prisustvu kneza Milo{a ibeogradskog pa{e sve~ano pro~itan hati{erifturskog sultana Mahmuda II o autonomijiSrbije. Turci potom prodali imanja Srbimai napustili Beograd.

29. novembra 1864. – U Sent Kriku, uameri~koj dr`avi Kolorado, jedinicapukovnika D`ona ^ivingtona maskrirala jenajmanje 400 ^ejena i Arapahosa, koji suse predali uz prethodno dobijenu dozvoluda se ulogoruju.

30. novembra 1977. – U Beogradu je umrosrpski i jugoslovenski pisac Milo{Crnjanski, jedan od prvaka moderne srpskeproze posle I svetskog rata. Bio je urednikprvog modernisti~kog ~asopisa “Dan”(1919.), autor poetskog romana “Seobe”.Njegovo delo “Roman o Londonu” smatrase prvim velikim kosmopolitskim romanomu srpskoj knji`evnosti. Bavio se i nov-inarstvom i politikom, a II svetski ratzatekao ga je u diplomatskoj slu`bi uRimu. Do 1965. godine, kada se vratio uBeograd, `iveo je kao emigrant u Londonu.

DOGODILO SE U NOVEMBRU

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

25www.serbianmirror.comNovembar 2013.

Pre 64 godine, ta~nije 9. oktobra1949. godine stadion JNA je otvoriosvoje kapije, utakmicom

Jugoslavija-Francuska 1-1 u kvalifikacijamaza svetsko prvenstvo u Brazilu narednegodine. Toga dana je 70.000 sre}nih vlas-nika dragocenog par~eta hartije zvanogulaznica, zauzelo ponosno svoja mesta. Svisu stajali, jer su bili prvi posetioci tadaimpozantnog objekta na Top~iderskombrdu, u to doba zasigurno jednom odnajlep{ih u Evropi.

Stadion JNA izgradjen na mestunekada{njeg stadiona predratnog BSKA,posle rata odlukom dr`ave, dodeljen je„Partizanu”. Stadion Jugoslavije dodeljen je„Crvenoj Zvezdi”. Da ne bi bilo ljutnje izle krvi izmedu dva kluba. Kratko je toprimirje potrajalo, jer je grupa generala na~elu sa Tempom Vukmanovi}em, ina~evelikim entuzijastom, odlu~ila da se stadionkada bude zavr{en preda „Partizanu”. Plantog prvobitnog objekta je predvidjaokapacitet od sto hiljada gledalaca. Zbog teodluke visokih oficira po~inje tihi rat sageneralima kojima je crveno-bela boja pri-rasla srcu. Optu`uju rukovodstvo„Partizana” za megalomaniju. Nazaprepa{}enje „Partizana”, Zvezdinomtaboru se priklju~uju Ivan Go{njak i Ko~aPopovi}. Zbog takve napete situacije moraoje da interveni{e Tito. Go{njak je ljutitogovorio da se gradi veliki stadion i tro{eogromna sredstva i to u situaciji kada hil-jade oficira i podoficira nemaju krov nadglavom. Da bi obe strane zadovoljio, Titoje prelomio. Dozvolio je da se gradi sta-dion, ali je upozorio da ne sme biti velikii da se ne smeju utro{iti velika sredstva.Bilo kako bilo, taj stadion je postao mestona kome se svake godine odr`avao „Danmladosti” 25. maja, na Titov rodjendan,kome je sve to godilo. Na njemu su se odi-gravali mnogi sportski dogadaji. Na njemusu ru{eni rekordi balkanski, evropski ali isvetski. Na njemu je sve svoje utakmiceigrala reprezentacija Jugoslavije. Na tomstadionu je „Crvena Zvezda” igrala svesvoje prvenstvene i kup utakmice, za svevreme izgradnje njihovog stadiona. Nanjemu su se radjali i izrastali u svetskeasove mnogi na{i proslavljeni sportisti izato je on postao fudbalski hram! Sportskihram na Top~iderskom brdu! Njemu sesvake nedelje kli~e i peva, jer je tozaslu`io.

Eto, ovo bi bio najkra}i istorijatovoga stadiona, oko koga je danaspodignuta velika pra{ina i bruka. Naime,pre vi{e od 30 godina tada{nji vojni vrh na~elu sa generalom Veljkom Kadijevi}em unemogu}nosti da izdr`ava stadion, a umedjuvremenu nema vi{e „Dana mladosti”jer je vodja umro, dodeljuje stadion„Sportskom Dru{tvu Partizan”, koje sa tom

odlukom postaje punopravni vlasnik ovogsportskog hrama. U vrlo te{kim ekonom-skim uslovima dru{tvo je pronalazilo sred-stva i to svake godine i do sedamsto hilj-da evra.

Ali jednoga dana pade nekome izdana{nje vlasi suluda i sramna ideja da sta-dion mora da se vrati vojsci po de~ijemsistemu „vrati mi moje krpice”. U slu~ajustadiona to nije tako, ni pravno, ni izvodlji-vo, ali je mogu}e to uraditi silom. Sud jenateran da donese odluku da se stadionvrati vojsci. Samo se ne zna, kojoj vojsci?Onoj jugoslovenskoj ili ovoj koje skoro danema, koja je izgubila sve bitke, pa valjdaho}e da dobije ovu oko stadiona? Dugosam razmi{ljao. Za{to su ti ljudi u~inili, dasud donese takvu odluku? [ta }e im sta-dion? Da li su mo`da odlu~ili da ponovouvedu {tafetu i „Dan mladosti”? Da li su

sa tom odlukom re{ili da zaustave uspehePartizanovih sportista u osvajanju titula ufudbalu, ko{arci, vaterepolu, rukometu,odbojci, hokeju na ledu?

@ao mi je, ali ne}u vi{e da nabra-jam jer je „Sportsko Dru{tvo Patizan”najve}e sportsko dru{tvo na svetu, sa preko25 klubova i preko 7500 sportista. Sportisti„Sportskog Dru{tva Partizan” osvojili sunajvi{e zlatnih, srebrnih i bronzanih medal-ja, najvi{e olimpijskih odli~ja. Sportistimaovog dru{tva svi odaju priznanje i skidajukapu pred njima u znak po{tovanja. Svi odreda, sem onih koji bi morali da ka`u bezobzira za koga navijaju: -Bravo i nastavitetako!

Na `alost nije tako. Jedna osoba,~ije ime ne `elim ni da pomenem, ka`e:–Ponosim se {to je u vreme, dok sam biovojni ministar po~eo proces oduzimanja

fudbalskog stadiona i ostalih objekata,ko{arka{kih, teniskih i odbojka{kih terenana malom Kalemegdanu ili vesla~kog klubana Adi.

Da li sada 7500 mladih sportistatreba da ode na ulicu? Lepo, ako je takoizvolite uradite i ugasite sve klubove, a sta-dion preuredite. Oblo`ite ga belim mer-merom, posedajte kao nekada{nji vodja ucentralnu lo`u i u`ivajte u sletu koji sepriredjuje u va{u ~ast. I jo{ ne{to, kada steve} re{ili da koristite silu, {to ne vratite svuimovinu koju ste oplja~kali od pravih vlas-nika posle II svetskog rata? Vratite svodobro koje i danas plja~kate od srpskognaroda. Mo`e vam se, sad ste vi na vlasti!Ali zapamtite: - Ko bi dole, sad je gore!Nije, drage siled`ije, ni{ta ve~no. Sve semenja, sem kamenja. I setite se da „batinaima dva kraja”.

26 Novembar 2013.

P O R U K E

Z A K O N

27www.serbianmirror.comNovembar 2013.

Donaciju za pomo} unesre}enimmladi}ima mo`ete uplatiti na jedanod slede}ih na~ina:

1. Primarni ra~un otvoren naDu{anovo ime:

Beneficiary account name:

DUSAN TRAVICA DONATIONTRUST

Beneficiary address:

310 4th AVE S STE 1050, MINNEAPOLIS, MN 55415Bank name:

WELLS FARGO, N.A.Bank address:

420 MONTGOMERY, SAN FRANCISCO, CA 94104Beneficiary account number:

1640024483Wire routing number:

121000248International SWIFT:

WFBIUS6SCHIPS Participant:

ABA0407

Molimo da ~ekove naslovite na “DUSAN TRAVICA DONATIONTRUST”koverte sa naznakom za “DUSAN TRAVICA DONATION TRUST”

Mogu biti poslate ili predate

ST. SAVA SERBIAN ORTHODOX

CHURCH

(357 – 2nd AVE SOUTH, SOUTH

ST. PAUL, MN 55075)

2. Drugi ra~un otvoren na ime Ivana Koconde :Routing number: 121000248Bank name: WELLS FARGOCITY/STATE:

SAN FRANCISCO/CAAccount number:

3990588067

Title of account: CHECKINGSWIFT CODE: WFBIUS6SBeneficiary name:

IVAN KOCONDABeneficiary address:

2900 VALLEY STREET APT 39, MINOT, ND 58701

3. Paypal email address:dusan.travica.charity@gmail.com

4. Pomo} preko “SerbianAmerican Medical Association”:

^ekovi naslovljeni na “SAMA” sanaznakom “Car accident victims”mogu biti poslata na

SAMA C/O Dr. IVAN AKSENTIJE-VICH – 4660 KENMORE AVENUE,SUITE 1018, ALEXANDRIA, VA22304.

Unapred hvala svima koji }e se pridru`iti ovoj akciji.GENERALNI KONZULAT R.Srbije, ^ikagoNeboj{a A}imovi}, Consul Consulate General of the Republic of Serbia 201 E. Ohio St.Suite 200 Chicago, IL 60611 (USA) phone: +1 312 670 6707 ext. 102 http://www.srbchicago.org

Po{tovani sugradjani,u petak 4. oktobra 2013. godine u 17.35 u Severnoj Dakoti dogodila se

te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj je izgubio `ivot na{ sugradjanin Vladan

Jovanovi}, a te{ko su povredjeni Du{an Travica i Goran [i{arica. Njihovi pri-

jatelji su uz njih i u stalnoj komunikaciji sa Generalnim konzulatom R. Srbije

u ^ikagu, kao i Ambasadom u Va{ingtonu. U Srbiji, kao i u SAD pokrenuta je

akcija prikupljanja humanitarne pomo}i za potrebe le~enja G. [i{arice i

posebno D. Travice, koji je najte`e povredjen.

HUMANE

AKCIJE APEL

GI Super Service is now hiring company drivers for OTR, regional

and local, All miles paid on great rates! 10% dispatch for Owner Operators. We offer all

permits, updates of new regulations, IFTA miles prepared free.

Great communication with office. Sign on bonus. For more info call

(847)718-1330 ext 109 or (224)699-5112

28 Novembar 2013.

P O R U K E

29www.serbianmirror.comNovembar 2013.

^ E S T I T K E I S R P S K I M E D I J I

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

BROJEVIMA DO RU@I^ASTE BUDU]NOSTI

Ru`ica Kralj +38163 111 37 53 / +38163 8 222 999

Astrolo{ka agencijaRU@ICA

Sa Ru`icom u ru`i~asti `ivot...Za{to je va{a sudbina takva,

kakva jeste?Kako da pronadjete pravi putu `ivotu i `ivite onako kako

zaslu`ujete.

Sla|ani Gruji}, Marku [uljagi}u

Sre}an ro|endanDesku Nikitovi}u,

`eli redakcija Ogledala.

Sre}an rodjendan Velimiru Savi}u i sve najbolje `eli redakcija Ogledala

Sre}no sklapanje braka Jasmini i AleksandruMihajlovi}, puno sre}e i ljubavi `ele majka

Koviljka i otac Mi}a Maksovi}, ~estitkama sepridru`uje i Slavica Petrovi} sa redakcijom

30 Novembar 2013.

V E D R A

NNAA[[AA PPOOZZNNAATTAA PPOOPP PPEEVVAA^̂IICCAA

VVIICCEEVVII -- VVIICCEEVVII -- VVIICCEEVVII

SSUUDDOOKKUU

U lepom hotelu “Dva {e{ira”, u devet satiujutru, zvoni telefon na recepciji.- “Recepcija hotela “Dva {e{ira”, na tele-fonu je Milica Milisavljevi}, kako moguda vam pomognem?”- “Dobro jutro Gospodjo Milisavljevi}, natelefonu je Pera Peri}, soba 222. @eleosam samo da Vas pitam u koliko sati seotvara hotelski bar”- “Dobro jutro Gospodine Peri}u, hotelskibar se otvara ta~no u pet popodne”-

“Najlep{e hvala GospodoMilisavljevi}. @elim

Vam jedan pri-jatan dan”.Isti hotel,recepcija,podne:

- “Recepcija hotela “Dva {e{ira”, na tele-fonu je Milica Milisavljevi}, kako moguda vam pomognem?”- “E, }ao Mico, ovde Peri}, o’{ molim te... mi ka`e{ kad otvaraju ... bar ...”- “Dobar dan Gospodine Peri}u, hotelskibar }e biti otvaren ta~no u pet popodne”- “E, super. ‘Fala ti do neba, ‘Aj’ }ao.”Isti hotel, recepcija, tri sata popodne:- “Recepcija hotela “Dva {e{ira”, na tele-fonu je Milica Milisavljevi}, kako moguda vam pomognem?”- “... zzzzzdravo ... m.m.m.ma~e! ovdep.p.pera. ... e, ‘leba ti, kad se otvara ...onaj ... hik ... ... b.b.bar”- “Gospodine Peri}u, ovo je ve} tre}i putda Vam to govorim. Hotelski bar seotvara ta~no u pet popodne ali ja ne veru-jem da }e VAS u takvom stanju da pusteunutra.”- “ ... eeee ... m.m.ma~e ... ... ja n.n.ne}uunutra ... ... ... ja ‘o}u NAPOLJE!!!”

* * * * * *Zove tip preko telefona nekog privatnika ipo~inje izmenjenim i brzim glasom:- Alo! Nemoj slu~ajno da prijavi{ ovajtelefonski razgovor. Ako ne plati{ 2000eura zapali}emo ti automobil!

Ovaj mu odgovori:- Ma be`i bre tamo, koga }e{ ti da rake-tira{?Sutradan tip opet zove:- Slu{aj, sad’ ti ozbiljno ka`em. Ako neplati{ 1000 eura di}i }emo ti auto u vaz-duh!^ovek mu ravnim glasom re~e:- ‘Ajde oladi.Tre}i dan sve se ponavlja sa zahtevom od500 eura.Dan kasnije sti`e SMS poruka od “kri-mosa”:- Ostao sam bez kredita. Ajde me nazovi!

* * * * * *“Nemam twiter, zato idem naokolo smegafonom i objavljujem {ta radim i {tami se de{ava tokom dana. Za sada imamtroje koji me prete, mislim da su dvojcapanduri!”

* * * * * *[ta je plavu{a u BMW-u? - Dodatna oprema

* * * * * *Bile dve plavu{e u gradu i jedna ugledabankomat. Ka`e: - ^ekaj molim te da idem dobankomata.

- ‘Ajd i ja cu s’ tobom. Plavu{a kuca pin a ova }e druga:- Videla sam ti pin :P - A koji jee? - ^etiri zvezdice (****)

* * * * * *Nazove plavu{a te upita:- Oprostite, jesam li dobila 111-555? S druge strane `ice odgovara (takodjeplavu{a): - Ne, dobili ste sto jedanaest petstopedeset pet. - Onda oprostite {to sam vas probudila.-Nema veze, ionako je zvonio telefon.

* * * * * *Dolazi mafija{ sa pi{toljem i uperi naplavusu: - “Pare ili `ivot?” A plavu{a mu odgovara:- “^ivot imam, ali bi mi para dobrodo{lo!”

* * * * * *Plavu{a: Ejj mogu li da te pitam ne{to?Momak: Mo`e{. Plavu{a: Ali ho}u da miodgovori{ sa Da ili Ne? Momak: OK Plavu{a: Za{to svaki put samo oPlavu{ama pri~ate viceve? :)?

31www.serbianmirror.comNovembar 2013.

P O R U K E