21Novembar 2010.

P R E D S T A V L J A M O V A M

www.serbianmirror.com

U

crkvenim freskama tra`imo

opro{taj, spasenje i odgovore, a

nalazimo unutra{nji mir i duhovnu

snagu. Ovo je pri~a o njihovom tvorcu, o

jednom od najpriznatijih mla|ih

ikonopisaca, koji je oslikao nekoliko srp-

skih pravoslavnih crkava u Americi, Filipu

Suboti}u.

Filip `ivi i radi u okolini ^ikaga.

Poti~e iz srca [umadije, Kragujevca, a

sklonost ka likovnoj umetnosti nosi u gen-

ima. Rastao je u atmosferi ateljea, okru`en

bojama i platnima svoga oca, akademskog

slikara Vladana Suboti}a, koji je bio stu-

dent prvog Pikasovog |aka. Prvu sliku

Filip je naslikao kada je imao samo ~etiri

godine, na Oplencu.

Za vreme velike krize u Srbiji,

po~etkom devedestih godina, smisao `ivota

prona{ao je u teologiji. Mnogo je ~itao o

toj duhovnoj mudrosti, pa je upisao

Teolo{ki fakultet, kako bi akademski

uokvirio znjanje. “Tra`io sam blagoslov da

upi{em Teolo{ki fakultet u Beogradu, kada

mi je blagopo~iv{i {umadijski episkop

Sava, predlo`io da budem stipendista

Srpske pravoslavne crkve u Gr~koj ili

Americi. Nikada nisam razmi{ljao da dod-

jem u Ameriku, bilo je to Bo`ija volja”,

ka`e Filip.

Teolo{ki fakultet u Libertivilu je

zavr{io 1999. godine i rado se se}a stu-

dentskog `ivota; “Iako je `ivot u internatu

bio novo iskustvo za mene, ose}ao sam se

kao u svojoj ku}i. Profesori su prema nama

bili kao prema svojoj deci, a mi studenti

smo me|usobno bili izrazito korektni i

dobri prijatelji. Bili smo kao jedna famili-

ja, i danas smo ostali u kontaktu. Sada su

to rukopo`eni sve{tenici i monasi, koji su

zbog slu`be oti{li u Srbiju, a neki su ostali

ovde, da {irom Amerike obavljaju svoju

duhovnu misiju. To je bio lep i neobi~an

period, bio sam u stranoj zemlji sa na{im

ljudima. S obzirom, da sam

ro|en u [umadiji, zvu~i apsurd-

no, ali sam tek ovde u Americi

upoznao su{tinu na{eg naroda,

srpsku bit. Odlazio sam na

mesta, gde se okupljaju Srbi sa

svih na{ih prostora i primetio

sam, da su svi oni jedinstveni

po su{tini pravoslavne vere, ali

da svako ima druga~ije

osobenosti krajeva iz kojih

dolazi. Ta raznolikost je pravo

bogatstvo, koje se jednim

imenom naziva Srpstvo.

Primetna je i razlika generacija.

Oni koji su do{li pre II svetskog

rata su veoma radni, pobo`ni

ljudi i veliki graditelji. Oni su izgradili

skoro sve {to danas imamo, iako nisu bili

mnogo {kolovani. Generacije koje danas

dolaze su izuzetno {kolovane i obrazovane

I mislim da oni imaju neka druga

nazna~enja i funkcije, a njihove vrednosti

vreme }e pokazati.”

Crkva ima specifi~nu ulogu, ona

je bit jednog naroda, putokaz i smernica

kuda i kako da idemo. Ovde u Americi,

na{a crkva ima druga~iju funkciju, nego u

matici, ka`e Filip Suboti} i dodaje: “Crkva

odli~no obavlja svoju misiju ovde, jer

imamo Srbe koju su tre}a ili ~etvrta gen-

eracija, a koji pri~aju srpski jezik, znaju

odakle su im pretci do{li, redovno pohad-

jaju bogoslu`enja, znaju za svoju tradiciju

i poznaju postulate svoje vere. Zato je i

Teolo{ki fakultet u blizini ^ikaga, u

Libertivu osnovan, kako bi pomogao

misionarski rad crkve i pitanje je da li bi

se bez jedne takve crkvene ustanove,

Srpstvo odr`alo na ovim prostorima i da li

bi ^ikago bio drugi najve}i srpski grad

posle Beograda.”

Talenat ka likovnoj umetnosti, se

tokom studija jo{ vi{e probudio i Filip je

po`eleo da ga oblikuje, pa je nakon

zavr{etka Teolo{kog fakulteta upisao

Likovnu akademiju na jednom od ~ika{kih

koled`a. Te dve godine {kolovanja bile su

mu dovoljne da dobije klasi~nu osnovu

zapadnog slikarstva, koje se od na{eg

isto~nog razlikuje po stilu i tehnologijama

slikanja. Talenat je usavr{avao u brojnim

slikarskim radionicama, u~e}i od vrsnih

srpskih i ameri~kih majstora. “Jo{ za vreme

telo{kih studija poha|ao sam kurs ikono-

grafije kod poznate Mare Vavi}, koja je

oslikala nekoliko crkava u Australiji.

Sticajem okolnosti, uz ikonografiju sam

pomalo radio i komercijalnu umetnost.

Slikao sam portrete za prijatelje, a sa kole-

gom Filipom Sotirevi}em radili smo mju-

rale za restorane i hotele. Zahvaljuju}i

blagoslovu velikih ljubitelja umetnosti pre-

osve}enih vladika Gospode Longina i

Hristifora, po~eo sam oslikavanje crkava u

^ikagu i okolini”, isti~e Filip.

On radi u Vizantijskom stilu, koji

je osve{tan generacijama, stotinama godina

unazad, me|utim Filip ostavlja i svoj li~ni

pe~at, ne{to {to po ~emu mo`emo prepoz-

nati sve njegove radove. Trenutno zavr{ava

crkvu Arhan|ela Mihajla u Lensingu, ~iji je

paroh protojerej-stavrofor otac Milo{ Vesin,

oslikao je i crkvu Svetog Nikole u

Kadahiju, kod Milvokija ~iji je paroh pro-

tojerej-stavrofor Marko Todorovi}, kao i

delove nekoliko na{ih crkava, oltar crkve

Svetog Ilije, Alvikvipa u Pensilvaniji i res-

touraciju fresaka crkve Sv. Jovana u

Belvudu kod ^ikaga…

Za 15 godina, koliko je u

Americi, Filip Suboti} redovno odlazi u

Srbiju i ka`e da su primetne negativne

promene, kao posledica uticaja zapada u

anacionalnom, liberalnom i

internacionalnom pavcu.

Svakim danom gubimo svoje

osobenosti i ako ovako nastavi-

mo, opstanak na{eg naroda bi}e

pod velikim znakom pitanja,

upozorava Filip i dodaje: “Na{i

sveti oci savetuju, da se to jedi-

no mo`e spre~iti oprobanom

metodom: post i molitva. Post

nije samo uzdr`avanje od hrane

i ~injenje dobrih dela, treba da

odbijemo sve ono {to je strano

srpskom telu i nije po na{oj

veri i trediciji. Ne treba da

tra`imo pomo} u sebi, da se

uzdamo u svoju pamet, jer smo

kao narod gordi ljudi. Treba da

se molimo Bogu, da nam on

bude autoritet za sve na{e

budu}e postupke.”

Kada je na{ sagovornik upisivao

Teolo{ki fakultet, ka`e da ga je interesova-

lo dogmatsko bogoslovlje i rad sa ljudima.

@elja mu je da jednog dana kada ne bude

radio freske, radi kao

profesor i da ljude upoz-

naje sa istinom. Na{

narod je radoznao, pogo-

tovo u Srbiji, gde je

crkva godinama bila

zabranjivana i tabu tema.

Sada su se ljudi osvestili

i veoma su zaintereso-

vani za veru, jer svaki

~ovek ima gen, koji ga

vu~e ka svom tvorcu –

Bogu, nagla{ava Filip i

dodaje da je prirodno, da

svaki ~ovek tra`i Boga i

nema onoga koga Bog i

teologija ne interesuje,

jer je to u svakom ~oveku.

Filip je o`enjen Sanjom sa kojom

ima {estogodi{njeg sina Nikolaja. I najm-

la|i Suboti} je talentan, voli da crta i ima

ose}aj za boje. Otac Filip na njega ne vr{i

pritisak, ali je siguran da }e Nikolaj po}i

njegovim stopama i smatra da ljudi najbol-

je rade ono {to im je genetska predispozi-

cija. U slu~aju porodice Suboti}, to je jed-

nim delom slikarstvo.

Marijana Maljkovi}

FRESKA OGLEDALO NA[E DU[E

Sanja, Nikolaj i Filip Suboti}

22

A S T R O P R I ^ A

Novembar 2010.

M

esec novembar, i ve} su krenule

poznate srpske slave i proslave.

Nedavno sam bila pozvana na

proslavi na kojoj je izmedju ostalog bila i

folklorna grupa mladih izvodja~a na{ih

pesama i igara. Divno muzi~ko ve~e sam

nastavila {etnjom Mi~igen Avenijom dok

su mi i dalje odzvanjali zvu~i {umadijsko

– Moravske “{etnje”, homoljskih kola i

igara iz okoline Bosilegrada, koja mi done-

so{e navrela se}anja na davno do`ivljeno

zadovoljstvo zahvaljuju}i folkloru – ali u

tudjini! Kao mala nisam bas mnogo volela

te “narodnjake” i KUD-ove, iako je moja

majka onih 50-tih godina bila jedna od

najboljih ~lanica KUD-a “Abra{evi}” i

istrajno ali bezuspe{no poku{avala da to

zadovoljstvo prenese na mene.

Na moju veliku `alost, nisam

poslu{ala svoju majku i pored toga {to sam

ose}ala taj ritam i {to sam uz radio “Tesla”

i muziku sa RTV Beograd, ~esto igrala

sama pred ogledalom, ili kad ve} ne

mogav{i da odolim maminom ushi}enju i

ogromnoj `elji da samnom zaigra, i da me

nau~i prvim koracima kola, pa bi krenule

oko kuhinjskog stola, pa sve pored kreden-

ca i otomana u krug dokle god traje kolo.

I sada, kada je vi{e nema, sa

tu`nim osmehom se setim njenog

ozarenog i sre}nog lica dok igra, u ~emu

je bila veoma vi~na i mnogo bila sre}na

u njemu.

Ja nisam pristajala da me u~lani

u neki KUD, jer u to vreme bilo je “IN”

jedino ako igrate uz {lager. Tako su pro-

lazile godine i detinjstvo, gledala sam i

slu{ala mnoge priredbe, zabave, igranke i

proslave, kao i one familijarne na koje su

me vodili roditelji.

Moj odlazak u London, da kao

student ekonomije usavr{im engleski

jezik, je ostavio poseban utisak o zna~aju

kulturno – umetni~kih dru{tava. Krajem

tih 70-tih godina, u~e}i u Londonu, ja

sam se lepo sna{la, divno ose}ala, ~ak

bolje nego u mojoj, tada veseloj zemlji

Srbiji. Odgovarao je meni taj `ivot u tako

va`noj svetskoj metropoli, i sve {to ona

nudi i pru`a, veliki tr`ni centri, koji su u

Srbiju stigli tek sada, posle 30 godina.

Volela sam {to je sve svetlelo i blje{talo,

{to je sve radilo i no}u i danju, dok kod

nas i sada svetli samo glavna ulica, a

prodavnice rade samo dok ne padne

mrak.

U`ivala sam u razli~itim kuhin-

jama i namirnicama sa svih meridijana sveta

i dru`ila se i delila dobro i zlo sa ljudima

sa svih kontinenata... i svi su voleli {to sam

iz Jugoslavije. Sa posebnim zadovoljstvom

sam pose}ivala ogromne muzeje sa nevid-

jenim brojem eksponata iz celog sveta.

Veoma mi je prijalo to {to sam bezbedno i

veselo u~estvovala u {panskim, gr~kim,

kubanskim, arapskim klubovima i engleskim

dosadnim pubovima, a onda jednom, ne

se}am se vi{e kako ni od koga sam dobila

poziv za koncert na{eg, tada poznatog

KUD-a iz Beograda.

O, majko moja mila! I sada

ustreptim kada se setim te atmosfere u

dvorani, tih crvenih pli{anih zavesa, poha-

banog podijuma na kojem se pojavila i

zablistala grupa prelepih momaka i devoja-

ka, kakvu za sve vreme boravka u

Londonu nisam srela ni videla.

U tom trenu, srce mi zaigra, a

du{a se ispuni nekim ~udnim ose}anjem za

koje nisam do tada ni znala da imam.

Pa, ovo je veli~anstveno, pomislih

ja, i setih se mamininog ozarenog lica u

kolu, i njenoj sre}i dok ja u~im prve,

nespretne zavrzlame iz kola ovog i onog, i

njenim re~ima pohvale o na{oj pesmi i igri,

o sre}i i radosti koju to donosi i koja je i

njoj kao i mnogim drugima pomogla da

lak{e podnose ratne tragedije, gubitke i

posleratnu nema{tinu.

Prelepa grupa mladih vije po

podijumu i po vazduhu, hitre i kako mama

re~e “lagane noge zemlju ne dodiruju” se

veselo prepli}u, poskakuju, a glasovi uskli-

ka i pesme probijaju plafon Londonskog

doma kulture.

A kad se ~u{e i prvi taktovi

“Vranjanska svite” i nasta ludilo i urnebes

od muzike, ritma, balkansko-spske du{e,

vinu{e se devojke, vitlaju momci, poletes-

mo i svi mi sa njima.

Muzika je svojom ~arobnom lep-

otom opijala mozak i sva ~ula, aplauz je

podrhtavao salu, podijum se trese, a te{ka

somotska zavesa se ve} odavno nji{e od

njihovog viorenja i proletanja vise po vaz-

duhu nego i po zemlji. Dok zvuk klarine-

ta se ve} tanano uvukao u uvo, a daire

zveckaju i biju po malom i velikom

mozgu, po celoj glavi, i stomaku. I igraju

vam same i ruke i noge, kao da ste lutka

na koncu, ali ne ona na verglu u nekoj

ulici Pariza, jer tanko je to, i slaba{no, u

odnosu na ovaj veseli i mo}an uragan

emocija, i velikog srpskog srca, rasko{ne

du{e i lude glave.

I pomislih tada, pa ovo nigde i

niko nema! Ovakve svirke, veselja, pesme

i igranke ima samo kod nas, na na{im

svadbama i proslavama.

I pomislih tada opet: NAJBOLJI

smo!

Pi{e: An|ela Ru`ica Rako~evi}, astrolog andjelaastro@yahoo.com

KAD KOLO ZASVIRA

I SRCE ZAIGRA

Novembar je mesec kada po~inju srpske slave. Ujedno je to i mesec {korpije, za koju se zna da je veliki

~uvar tradicije svoga naroda.

23www.serbianmirror.com

Z A K O N

Novembar 2010.

3. Uslovi za odlaganje slu`enja

vojnog roka

Regruti trebaju da podnesu molbu

za odobrenje privremenog boravka –

produ`etak privremenog boravka, odnosno

odlaganje slu`enja vojnog roka blagovre-

meno, naro~ito lica starija od 27 godina, s

obzirom da saglasnost o produ`etku privre-

menog boravka daje centar Ministarstva

odbrane za lokalnu samoupravu.

Uz molbu trebaju prilo`iti slede}a

dokumenta, zavisno od slu~aja:

- potvrdu o zaposlenju, dugoro-

~nom kreditu i slicno;

- potvrdu o le~enju, hospitalizaci-

ji ili sli~no;

- potvrdu o {kolovanju, obuci ili

specijalizaciji uz verifikovan dokument o

trajanju tog anga`mana;

- potvrdu – ugovor o anga`ovan-

ju u svojstvu sportiste;

- svaku drugu potvrdu o oprav-

danosti boravka u inostranstvu.

Napomena: Prilo`ene potvrde,

odnosno klju~ni dokument, moraju da budu

prevedene na srpski jezik kod ovla{}enog

sudskog tuma~a.

4. Prava i obaveze vojnih

obveznika-regruta dvojnih dr`avljana

Obavezi slu`enja vojnog roka

podle`u svi dr`avljani Republike Srbije bez

obzira gde `ive, pa i dvojni dr`avljani.

Regruti dvojni dr`avljani, imaju

mogu}nost da vojni rok odslu`e u jednoj

od dr`ava ~iji su dr`avljani ili da po

osnovu stalnog `ivota u inostranstvu pod-

nesu zahtev za prevo|enje u rezervni sas-

tav Vojske Srbije.

Zahteve za osloba|anje od

obaveze slu`enja vojnog roka po osnovu

dvojnog dr`avljanstva, a odslu`io vojni rok

u zemlji prijema, regrut podnosi preko

DKP, teritorijalnom organu Ministarstva

odbrane kod koga se vodi u evidenciji i uz

zahtev prila`e slede}e dokaze:

- da je dvojni dr`avljanin;

- da je odslu`io vojni rok, i

izjavu da ne `eli da slu`i vojni

rok u Vojsci Srbije.

Podnosilac zahteva treba da pris-

tupi lekarskom pregledu i regrutovanju.

Zahtev za prevo|enje u rezervni

sastav po osnovu dvojnog dr`avljanstva i

stalnog `ivota u inostranstvu regrut podnosi

preko DKP teritorijalnom organu Minista-

rstva odbrane kod koga se vodi u eviden-

ciji i uz zahtev prila`e slede}e dokaze:

- da je dvojni dr`avljanin;

- izjavu da ne `eli da slu`i vojni

rok u Vojsci Srbije;

- dokumenta kojima

dokazuje da stalno `ivi u inos-

transtvu (prijava boravka u inos-

transtvu, dokaz o zaposlenju –

{kolovanju, posedovanju nekret-

nina, kreditnim zadu`enjima,

porodi~nom stanju i svi drugi

dokazi koji ukazuju da mu je

stalno mesto `ivljenja u inos-

transtvu).

Napomena: Svi dokazi

moraju biti originali ili overene

kopije, te prevedeni na srpski jezik od

strane ovla{}enog sudskog tuma~a.

Podnosioc zahteva treba da ispuni

slede}e uslove:

- da je pristupio lekarskom pregle-

du i regrutovanju, i da je navr{io 27 godi-

na `ivota (regrut koji doka`e da je odslu`io

vojni rok u zemlji ~ije dr`avljanin, bi}e

preveden u rezervni sastav i pre navr{enih

27 godina `ivota).

Regruti koji su uredno regulisali

produ`etak privremenog boravka u inos-

transtvu i samim tim odlaganje upu}ivanja

na slu`enje vojnog roka i opredele se da }e

stalno `iveti u inostranstvu kao i radi isel-

javanja iz zemlje, mogu zahtevati da im se

odobri stalni boravak u inostranstvu.

Zahtev za stalni boravak podnose preko

DKP-a, saglasnost o odobrenju stalnog

boravka daje centar Ministarstva odbrane

za lokalnu samoupravu. Uz zahtev za stal-

ni boravak regruti prila`u dokumentaciju

kojom dokazuju da }e stalno boraviti i

`iveti u inostranstvu.

Regruti kojima je odobren stalni

boravak osloba|aju se obaveze slu`enja

vojnog roka u godini u kojoj navr{e 30

godina `ivota.

Regruti koji borave u inostranstvu,

o svojim pravima i obavezama informi{u se

preko DKP gde borave, a u zemlji kod

nadle`nog teritorijalnog organa Ministarstva

odbrane preko ~lanova svoje porodice ili

punomo}nika.

VOJNA OBAVEZA (2)

radiobubamara@live.com

24

V E R A

Novembar 2010.

8. novembar

MITROVDAN

Deobni dan u godini,

Mitrovdan je propra}en i

nizom obi~aja i verovawa.

Kako narodna pesma ka`e, Mitrov

danak, hajdu~ki rastanak / |ur|ev

danak, hajdu~ki sastanak, ovaj dan

nije bio samo prelomni privredni

trenutak, ve}, u vekovima robovawa

pod Turcima, i dan slobodarskih

te`wi i obezbe|ivawa zimovawa za

branioce i osvetnike ugwetenog

naroda.

Kult svetog ratnika

Dimitrija, razvijen u na{em narodu

pre svega usled duhovne bliskosti sa

gr~kim narodom, gde je ovaj svetiteq

duboko ukorewen, naro~ito je negov-

an od vremena turske najezde.

Ro|en u Solunu, gde je po

o~evoj smrti nasledio vojvodsko

zvawe, Dimitrije je propovedao

hri{}anstvo, umesto da ga, po

nalogu cara Maksimijana, istrebi.

Zato je, po carevoj naredbi, izboden

kopqima 306. godine. Na wegovom

grobu u Solunu su se od tada dogodi-

la mnoga ~udesa, {to je samo

doprinelo {irewu hri{}anstva.

Svetog Dimitrija (Mitro-

vdan) praznuju mnogi na{i rodovi

kao krsno ime – slavu, a u mnogim

naseqima je ovo i dan odr`avawa

zavetina.

Po tome kakvo je vreme na

Mitrovdan gatalo se kakvo }e biti

slede}e leto. Tako je u Homoqu,

vedar dan nagove{tavao suvu i mra-

zovitu zimu, a obla~an smetove i

mnogo vode. Verovalo se da }e biti

velikih poplava ako bi na

Mitrovdan zagrmelo, a da }e celog

narednog leta duvati onaj vetar koji

ovoga dana zakrsti (nadja~a).

21. novembar

ARAN\ELOVDAN

Sveti arhan|el Mihailo, naju-

gledniji me|u bestelesnim

silama, nebeski arhistratig,

jedan od osmorice an|ela kojima je

poznato ime, najbliskiji nebeskom

prestolu, u`iva najve}e po{tovawe

u na{em narodu. Danas se u crkvi

svetkuje Sabor Svetog arhistratiga

Mihaila i ostalih bestelesnih sila

nebeskih, praznik ustanovqen u

~etvrtom veku kao Sabor Svetih

an|ela. Kako se u na{em narodu

uglavnom ne znaju imena ostalih

an|ela, izuzev Mihaila i

blagovesnog Gavrila ( a tu su jo{:

Rafail, Uril, Salatil, Jegudil,

Varahil i Jermil), to se u nas ovaj

dan praznuje kao dan Svetog

arhan|ela Mihaila, koji se smatra

knezom an|ela i wihovim vojnim

zapovednikom. Borac protiv zlih

sila, branilac hri{|ana, krilati

ratnik arhan|el Mihailo je, po nar-

odnom verovawu, `iv, te mu stoga

mnogi koji ovaj dan praznuju kao

krsnu slavu ne kuvaju `ito. [to je

samo narodno verovawe.

Ovaj scetac, po op{tem

verovawu, prihvata du{e umrlih i,

mere}i dobra i zla dela pokojnika,

prema zasluzi ih baca u pakao ili

upu|uje u raj. Na{ narod zato naziva

ovog sveca Du{ovadnik. U

Leskova~koj Moravi se verovalo da

obolelom nema spasa ako mu arhan|el

Mihailo, sa ma~em u desnoj i jabukom

u levoj ruci, kako se ikonografski

predstavqa, stane u postequ kraj

uzglavqa. A ako stane kraj nogu,

bolesnik mo`e i da prezdravi.

Aran|elovdan, kako se u

narodu naziva ovaj praznik, za

koji je, poglavito me|u sto`ari-

ma, do po`etka XX veka odr`-

avan sedmodnevni post

Aran|elovica, svetkovali su ga

mnogi kojima ovo nije krsno

ime. Tako je u okolini Boqevca

svaki doma}in, radi napretka i

zdravqa stoke, sekao ovoga dana

posebni obredni hleb. (leturgi-

ju), a u Gorwoj P~iwi se na ovaj

dan prinosila na `rtvu najstar-

ija ovca u stadu.

U nekim mestima je

Aran|elovdan zavetni dan, a

vre}ari su ga svetkovali kao

svoju esnafsku slavu.

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U NOVEMBRU MESECU

8. Sveti velikomi~enik Dimitrije - Mitrovdan14. Sveti Kozma i Damjan - Vra~evi16. \ur|ic21. Sabor sv. Arhangela Mihaila - Aran|elovdan24. Sveti mu~enik Mina25. Sveti Jovan Milostivi26. Sveti Jovan Zlatousti27. Sveti apostol Filip - (Bo`i}ne poklade)29. Sveti apostol i jevan|elist Matej

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

Novembar 6. ZADU[NICE

Bo`i}ni post

po~iwe 28. novembra 2010.

i traje do 7. januara, 2011.

godine.

25Novembar 2010. www.serbianmirror.com

S P O R T

O

dbojka{ka reprezentacija

Srbija, osvojila je pro{log

meseca na Svetskom prven-

stvu u Italiji bronzanu medalju, ali

pored velikog uspeha, sve nas je

rastu`io odlazak u “penziju” kapite-

na Nikole Grbi}a (37), najboljeg

srpskog igra~a i simbola na{e odbo-

jke.

Od kada je njegova gen-

eracija, posle ukidanja sankcija

prema Srbiji (1995), osvojila bron-

zanu medalju na Evropskom prven-

stvu u Atini, pa sve do

ovogodi{njeg Svetskog prvenstva u

Rimu, svi uspesi na{e reprezentacije

nezamislivi su bez Nikole Grbi}a.

Zahvaljuju}i svojim igrama u

reprezentaciji Srbije i brojnim itali-

janskim klubovima, sa kojima je

postigao najve}e mogu}e uspehe,

jedan je od najboljih odbojka{a svih

vremena!

“Ve} sam dovoljno

produ`io rastanak od reprezenta-

tivnog dresa, a `eleo sam da tako ne{to

uradim, ali uz osvojenu medalju na

velikom takmi~enju. Uspeli smo da dodje-

mo do “bronze” u Rimu, iako smo mogli i

vi{e. U svakom slu~aju, zaokuru`io sam

neki ciklus, a ostali igra~i su pokazali da

mogu da posti`u velike rezultate i u

budu}nosti. Bi}e oni u vrhu svetske odbo-

jke i bez mene” , ka`e Nikola Grbi}.

[ta je na velikim takmi~enjima,

u izjedna~enoj konkurenciji presudno da

bi se do{lo do zavr{nice borbe za

medalju?

- “Kada se igraju velika

takmi~enje, najva`nije je da ekipa bude

jedinstvena i psihi~ki stabilna. Jedan poraz

ne sme da demorali{e igra~e i poremeti

atmosferu unutar tima. Mi smo na nedavno

zavr{enom prvenstvu, startovali lo{e u

grupnoj fazi takmi~enja, ali smo ostali jaki

i uspeli da podi`emo formu kako je turnir

odmicao. Dakle, pored pristupa i psihe,

najva`nije je da se forma podigne za elim-

inacioni deo takmi~enja, kada ekipa nema

pravo na gre{ku.

Da li vi{e `alite za zlatom iz

Tokija 1998. ili za finalom u Rimu 2010?

- “ @ao mi je za oba, ali moram

da priznam, bilo mi je te`e u Tokiju, jer

mi je u tom momentu izgledalo, da vi{e

nikada ne}emo mo}i da se pribli`imo

takvom rezultatu i osvajanju zlatne medal-

je na Svetskom prvenstvu. I kada bih pore-

dio obe reprezentacije, onu iz 1998. i ovu

iz 2010, iako su neka pravila promenjena,

i jedna i druga ekipa imale su isti odnos

prema reprezentativnom dresu i `elju da na

najbolji mogu}i na~in predstavljamo Srbiju

u svetu”.

Razlika izme|u Nikole Grbi}a,

tada i sad?

- “Pre svega, iskusniji sam. Znam

bolje da rasporedim snagu i sebe sa~uvam

za celu utakmicu. Na po~etku karijere sam

se mnogo tro{io emotivno, te`e podnosio

stres, a sada sa ovim iskustvom, sve to ide

mnogo opu{tenije i lak{e. S druge strane,

treba mi malo vi{e da se oporavim izmed-

ju dve utakmice, ali to je neminovno.

Svestan sam da je zavr{etak igra~ke kari-

jere blizu”.

Kako do`ivljavate ulobu “dizali-

ca” u timu?

- “Kao veoma odgovornu i po

mnogim stvarima i klju~nu. Ipak, organi-

zacija napada jedne ekipe zavisi od toga

kako mi “~itamo” utakmicu i na koji na~in

organizujemo ekipu. Priprema taktike

odbrane protiv protivnika, zasniva se na

distribuciji protivni~kog tehni~ara. Ako je

on predvidljiv, za nas je mnogo lak{e da

organizujemo blok i odbranu.

Da li ste imali uzora?

- “U po~etku je to bio ameri~ki

tehni~ar Dzef Stark, ali kada sam do{ao u

Italiju, igra njihovog reprezentativca Fabija

Vula bila je ono ~emu sam te`io i hteo da

iskopiram. Tehnika se u~i kada si mali i

ona je individualna stvar, a od igra~kih

idola se vi{e u~i kako se pona{a na terenu,

kako treba da se vodi ekipa. To je vi{e

vezano za taktiku, nego za tehniku.

Va{ otac Milo{ bio je na{ ~uveni

odbojka{, stariji brat Vladimir tako|e.

Da li je postojala mogu}nost da se bavite

nekim drugim sprotom, ili ste prosto bili

“osu|eni” na odbojku?

- “U po~etku nas je otac pustio da

eksperimenti{emo sa drugim sportovima, ali

je na kraju on presekao i usmerio nas na

odbojku. Tako je bilo sudjeno. Hteo sam da

budem primac servisa, ali mi je on prome-

nio ulogu u “tehni~ara”. Ni tu nije bilo

diskusije, a na kraju mislim da je moj otac

i bio u pravu. Uostalom, otac mi je

bio mentor u svakom pogledu. Od

mnogih trenera nau~io sam

pone{to, ali uticaj oca i njegove

lekcije, bile su presudne u mojoj

karijeri”

Da li ste na po~etku

karijere slutili ili barem ma{tali

da }ete ovoliko posti}i u odboj-

ci?

- “Za mene je vrhunac

bio i sam poziv u reprezentaciju.

Nisam tada mogao ni da zamis-

lim, da }u da ostvarim ovakvu

karijeru. Sve sam radio polako,

korak po korak. Smatram, da mi

je ta postepenost u karijeri i

pomogla da trajem tako dugo.

Neki igra~i dodju do uspeha preko

no}i, ne mogu da se izbore sa

naglom popularno{}u i svim onim

{to slava nosi, pa jo{ br`e propad-

nu. Kod mene to nije bio slu~aj i

sre}an sam zbog toga”

Kakva je budu}nost

srpske odbojke?

- “Uslovi u Srbiji su vrhunski

kada je reprezentacija u pitanju, dok nisu

ba{ sjajni kada je to slu~aj sa klupskom

odbojkom. Pored uslova za rad, na{a odbo-

jka ima problem i sa stru~nim radom u

na{im klubovima. Dosta mladih igra~a iz

na{e lige, kada se pridru`i reprezentaciji,

poprili~no zaostaje za igra~ima koji igraju

u inostranstvu, u ja~im ligama i sa boljim

trenerima. Na `alost, na{i klubovi su finan-

sijski nestabilni, pa ne mogu ni da

pomognu dodatno stru~no usavr{avanje

trenera”.

Vidite li svoju budu}nost u

odbojci ili nameravate da se bavite ne~im

drugim?

- “Naravno, da planiram da

ostanem u odbojci. Jo{ uvek ne znam na

kom mestu, jer to zavisi od ponuda koje

budem imao po zavr{etku igra~ke karijere.

Mislim da mi je polazna osnova mnogo

bolja nego da po~nem da se bavim nekim

drugim poslom, o kojme objketivno vrlo

malo znam”.

[ta iz sporta mo`e da se iskoristi

u svakodnevnom `ivotu?

- “Sve. Nemogu}e je razdvojiti te

dve stvari. Mogu da ka`em da sport razvi-

ja neke osobine, kao {to su radne navike,

disciplina, posve}enost ne~emu, motivaciju,

prijateljstvo, po{tenje i mnogo druge ple-

menite osobine. Zbog toga i dalje mislim

da je svet sporta, ipak, jedna zdrava sredi-

na za razvoj dece u odrasle i zrele ljude i

najbolji na~in da im se prenesu prave

`ivotne vrednosti”

P r i p r e m i o : S a { a @ i v k o v i }

26 Novembar 2010.

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

Vesni Noble

Sla|ani Gruji}

Marku [uljagi}u

M A L I O G L A S I

Prodaja i kupovina

Na prodaju plac na Zlatiboru. Za vi{e informacija pozovite

063.114.3715

Posao

Ako nemate ko da vam ~uva decu, pozovite na telefon pouzdane i

odgovorne NANY. Novorodjene bebe imaju ~ak i prednost.

Broj telefona: 219.680.0636

Ozbiljna, na{a `ena koja `ivi na severu ^ikaga.

**********

Potrebne su energi~ne osobe za rad u marketin{kom delu na{eg lista,

zainteresovani pozovite na 773.744.0373

**********

Ozbiljna `ena tra`i sustanara – cimera. Na severu ^ikaga.

za detalje pozovite na telefon: 773. 507.7049

**********

Driver

Transx USA

Growing American Tradition of Excellence

.92 Empty and Loaded

Fuel Surcharge Paid on all Miles

O/O and Lease Options

Company Trucks up to .40 cpm

Call Recruiting taday @ 800-385-5005

or visit web site @ www.drive4transx.com

Generalnom konzulu

Republike Srbije u ^ikagu,

Desku Nikitovi}u,

`eli redakcija Ogledala.

Svojoj predivnoj baba Duli,

Du{anki Gli{ovi}, sre}an

ro|endan i dug `ivot `eli

Tatiana sa porodicom.

P O R U K E

Za Teksas

Sre}an rodjendan svojoj

sestri Bubi, `ele njene sestre

Dana, Zlata i Sla|ana

CDL DRIVERS WANTED FOR

ADVANCE TRANSPORTATION

Looking for CDL drivers, team work.

Greate pay, home weekly.

For more information give us a call.

Monday to Friday from

9:00am to 5:00pm

PH:708-925-9100

Novembar 2010. 27

K O R I S N E I N F O R M A C I J E

www.serbianmirror.com

Z

a sve one koji tra`e posao, a imaju

penzionisane roditelje, rodjake ili

kom{ije, Community Care Program

vam nudi gotovo

n e v e r o v a t n u

mogu}nost, da

brinete o njima i da

za to budete

pla}eni. Ova frima,

koju finansira

dr`ava Ilinois,

trenutno ima vi{e

od 50 klijenata, o

kojima se brinu 23

osobe. Direktor

Community Care

Programa Hellenic

Fondacije Zoran

@ivkovi}, za na{ list

govori o uslovima koje treba da ispunja-

vate, da biste dobili ovaj posao nazvan

“homecare aide”:

“Osnovni uslov je da imate diplo-

mu srednje {kole ili GED. Dovoljano je da

imate i bar jednogodi{nje iskustvo u

sli~nim poslovima, kao {to je briga o star-

ijim osobama ili deci i da za to imate

odgovaraju}u dokumentaciju. Naravno,

neophodno je i osnovno znanje engleskog

jezika. Slede}i korak je stru~ni trening,

koji se odvija u na{oj kancelariji, gde }ete

na 24-~asovnom kursu nau~iti osnove za

rad i dobiti sertifikat. Po~etna plata je 9,5

dolara na sat.”

[to se ti~e starih ljudi kojima je

pomo} potrebna, gospodin @ivkovi} isti~e

da i oni treba da ispunjavaju odre|ene

uslove:

“Ako va{i roditelji ili ro|aci

imaju vi{e od 62 godine i penzioneri su

malim godi{njim prihodom, onda oni

imaju pravo na ovu vrstu pomo}i. Prema

njihovom zdravstvenom stanju odre|uje se

broj sati, koliko im je pomo} neophodna.

Obi~no je to od 4 do 36 sati nedeljeno.

Ugovorom se odre|uje i koja vrsta pomo}i

im je potrebna. Ponekad je dovoljno samo

da ih neko obi|e

i da sa njima

porazgovara i

pro{eta, da im

donese hranu i

druge potrep{tine

iz prodavnice,

lekove iz

apoteke, ili da im

opere ve{ i o~isti

stan. Iako to za

njih mo`e da radi

i njihovo dete ili

ro|ak, ne treba

da se zaboravi da

odnos, pored

li~nog mora da bude i profesionalan. Na

ovaj na~in korisnici na{ih usluga, mogu da

zadr`e svoj postoje}i na~in `ivota, ne

moraju da idu u stara~ke domove, ve}

mogu da nastave da `ive tamo gde im je

najlep{e – u svojim ku}ama. Uprkos god-

inama i mo`da naru{enom zdravlju, oni }e

ostani nezavisni i slobodni. O njima }e

brinuti njima bliski ljudi, koji }e za to biti

pla}eni.”

Ako ste zainteresovani za ovaj

posao, sa poslodavcem se mo`ete dogov-

oriti, da radite puno radno vreme ili samo

nekoliko sati nedeljno. Pozovite

“Community Care Program”, pomozite

starijima i zaradite novac.

Za vi{e informacija

Zoran @ivkovi}, BS

Director of Community Care Program

Hellenic Foundation

6251 W. Touhy Ave.

Chicago, IL. 60646

773-631-5222

zzivkovic@holenikfajdensn.org

POMOZITE

STARIJIMA

I ZARADITE

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020 www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCT

DO[LO JE VREME DA VRATITE

SVOJU IMOVINU ODUZETU U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI

I NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE, PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

P

orodica bundeva (Cucurbitaceae) –

kod nas najpoznatiji kultivirani

predstavnici porodice bundeva su:

bundeva (Cucurbita pepo L.), tikvica

(Lagenaria vulgaris), krastavac (Cucumis

sativus), dinja (Cucumis melo), lubenica

(Citrullus vulgaris) i drugi. Bundeve su

male hranljive ali velike lekovite vrednos-

ti, 100 g jestivog dela ima 28 kalorija.

Bundeva sadr`i: 90% vode, hranljive

materije (1-2 g proteina, 3-5 g {e}era, 0,1

g ulja), mineralne materije (kalijum, fosfor,

kalcijum, gvo`|e, mangan), vit-

amine (A, B1, B2, B3, B6,

PP, C, niacin, folnu

kiselinu), pektin, enz-

ime. Sorte sa

narand`astom bojom

mesa sadr`e zna~ajne

koli~ine karotinoida,

provitamina A. 100 g

pe~ene bundeve ima

svega 126 kalorija.

Veoma je svarljiva.

Mogu je jesti i deca i stariji. Kulinarske

mogu}nosti bundeve su velike, pripremaju

se razne vrste slatkih i slanih jela.

Naj~e{}e se koristi kuvana, dinstana,

pe~ena, ili kao nadev za razne kola~e,

zatim za supe, variva, pripremanje

pekmeza, d`ema, slatkog i soka

(pome{anog sa {argarepom, paradajzom,

jabukom, gro`|em ili {ljivom). Vrlo blag

ukus bundeve se mo`e popraviti dodavan-

jem za~ina, npr.: cimet, karanfili}, kari,

jabuka, limun, narand`a.

Lekovita svojstva bundeve:

pospe{uje izlu~ivanje mokra}e (diuretik) pa

se preporu~uje u dijetoterapiji reumatizma,

zapaljenja bubrega i mokra}nih puteva,

{e}erne bolesti i bolesti srca koje su pra}ene

otokom. Uzeta ujutro kao kompot na prazan

`eludac deluje kao sredstvo protiv zatvora.

Bundeva deluje ubla`avaju}e i umiruju}e,

zbog ~ega je pogodna u ishrani bolesnika

koji boluju od zapaljenja tankog creva.

Olak{ava tegobe kod zapaljenja debelog

creva. Efikasna je i za smanjenje pove}anog

holesterola u krvi. U svim napred naveden-

im slu~ajevima uzima se kao kuvana ili

pe~ena ili se koristi isce|en sok.

Meso ili pulpa bundeve povoljno

uti~e na regulaciju probave. Koli~inu bun-

deve u prehrani trebali biste pove}ati patite

li od zatvora, imate li osjetljiv ili bolestan

`eludac ili creva. Bundeva je prirodni

diuretik te bi je trebale jesti osobe s upala-

ma mokra}nih putova, upalom bubrega,

mjehura i `u}i, te bolesnom prostatom.

Bundeva sadr`i veliki postotak vode (do

95%), a sasvim mali postotak masti, tako

da je korisna u svim dijetama. Bundevi

uvijek prije pripreme ogulite koru, iznutra

no`em izdubite i vlaknastu sredinu.

Cvet bundeve

se koristi pohovan u

ishrani. 100 g jes-

tivog dela ima 12

kalorija. Cvet sadr`i:

hranljive materije (proteine,

ugljene hidrate, masno}e), min-

eralne soli (gvo`|e, kalcijum,

fosfor), vitamine (B1, B2, C).

Cvet bundeve se koristi samo

sve`e ubran, opran i dobro oce|en.

Uvalja se u bra{no ili teku}e testo i pr`i.

Naro~ito su ukusni cvetovi napunjeni seck-

anom {unkom i tvrdo kuvanim jajima.

Semenke bundeve imaju znatno

ve}u hranljivu vrednost od mesnatog dela.

Sadr`e proteine, masne kiseline, fitosterole,

tokoferole, saharozu, minerale (fosfor,

cink, magnezijum, gvo`|e i selen u tragov-

ima), vitamine (A, B1, B2).

U prehrani se sve ~e{}e koristi i

bundevino ulje. Ulje sadr`i sve vitamine i

minerale poput pulpe bundeve, ali u znat-

no ve}im koli~inama. Ulje sadr`i korisne

esencijalne masne kiseline, a zanimljivo je

da je ulje bundeve izvor alfa linolenske

oleinske kiseline koje ~esto nedostaje u

na{oj tradicionalnoj kuhinji. Bundevino

ulje se zbog svojih hranjivih i lekovitih

svojstava ubraja u delikatesna ulja.

Semenke bundeve imaju tako|e

veliku hranjivu vrednost. Energetska vred-

nost semenki dvadeset je puta ve}a od

mesnatog dijela bundeve. Ali su one i

znatno bogatije mineralima i vitaminima.

Semenke bundeve su odli~no sredstvo pro-

tiv crijevnih parazita, a preporu~uju se kod

dje~ijh glista. Semenke treba olju{titi

neposredno pre upotrebe, kako bi se

sa~uvala njihova vrijednost, ali se treba

pripaziti da se ne ukloni tanka,

sivkasto-zelenkasta opna.

28 Novembar 2010.

P O R O D I C A

Oslobodite svoju detinjastu stranu i pridru`ite nam se na Chicago

International Toy & Game Fair 2010!

Chicago International Toy & Game Fair je najve}i sajam igra~aka u

Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i jedini koji je otvoren za javnost. Sajam se

odr`ava u ^ikagu od 20 – 21. novembra 2010, u trajanjem od 10 – 18h u sub-

otu i od 10 – 5h u nedelju na jednoj od najve}ih turisti~kih atrakcija Midwesta,

Navy Pier, u Festival Hall B. Ulaznice za sajam se mogu kupiti na samom ulazu

hale, i cena za odrasle je $10, a za decu (3 – 13 godina) $5. Kuponi za ulaznice

u vrednosti od $2 se mogu istampati sa sajta www.printmecoupon.com, a

kuponi za parking u vrednosti od $10 se mogu podi}i na blagjni na ulazu hale.

CHITAG se u proteklih sedam godina uspe{no odr`ava u ^ikagu, i ove

godine se o~ekuje 12,000 posetilaca ne samo iz ^ikaga ve} je popularnost

sajma dosegla i internacionalne granica. Svi uzrasti, od trogodi{njeg deteta pa

do bake i deke, sa rado{}u posete sajam koji nudi paletu od preko hiljadu

najraznovrsnijih igra~aka i igara (ne komjuterskih igrica) iz svih krajeva sveta.

Posetioci svake godine u`ivaju u razgledanju i kupovini, a ponajvi{e u igri sa

najnovijim i najmodernijim igra~kama i igrama.

Kao i svake godine, i ovogodi{nji sajam nudi mnoge druge aktivnosti i izne-

nadjenja za sve posetioce. Medju mnogobrojnim atrakcijama, izdvojili bismo

Star Wars Breakfast, koji se odr`ava u subotu 20. novembra u 9h, gde }e svi

zainteresovani imati priliku da u`ivaju u doru~ku i igri sa svojim najomiljenijim

Star Wars junacima. Cena dogadjaja je $30 za decu (ispod 12 godina) i $35 za

odrasle, i pored zagarantovane zabave i poklona cena uklju~uje i ulaznicu za

sajam i doru~ak (pala~inke, kobasice, kajganu, kafu, ~aj i djus).

Young Inventor Challenge Event po tre}i daje mogu}nost svim osobama

mladjim od 19 godina da iska`u svoju kreativnost i ma{tu i kreiraju originalnu

igra~ku ili igru. Pobednike ~ekaju mnoge nagrade uklju~uju}i ve~eru sa Mike

Hirtle, predsednikom najve}e kompanije igra~aka Hasbro, objavu originalne

ideje u Inventors Digest Magazine, dve no}i u NYC i mnoge druge nagrade.

Uhvatite najbli`e za ruku i dovedite ih na zabavu koja nudi nezaboravan

provod svim ~lanovima porodice! Vidimo se na Chicago International Toy &

Game Fair, jer on je tu samo za vas i va{ osmeh. Za dodatne informacije

pogledajte nas sajt www.chitag.com.

Najbr`ih pet gledalaca koji se jave na broj ‘Ogledala’

(773.774.0373) dobi}e po~asne besplatne porodi~ne ulaznice

za ovaj zanimljiv i radostan dogadjaj!

Monja Dereta

Chicago International

Toy & Game Fair 2010

REKLAMIRAJTE SE

UOGLEDALU

KORISTITE USLUGE NA[IH

SPONZORA

OBJAVITE VA[E OGLASE

Tako }ete pomo}i

opstanak na{eg lista

773.744.0373

BUNDEVA

29Novembar 2010. www.serbianmirror.com

Dojna Gali} Bar je ro|ena u Bukure{tu, uo~i Drugog

svetskog rata. Medicinu je diplomirala na Beogradskom

Univerzitetu, a psihijatriju, taj zahtevni posao le~enja ljud-

skih du{a, je specijalizirala i usavr{avala u Parizu i

^ikagu. Pobornik naprednih, savremenih metoda u

domenu psihijatrijskog lecenja ~oveka za ~iju se ravno-

pravost i ljudsko dostojanstvo bez obzira na pol, rasu i

veroispovest, borila ~itavog `ivota, rame uz rame sa svo-

jim suprugom, ameri~kim senatorom Vilijamom Barom,

dr Dojna Galic Bar je bila direktor ~ak tri specijalisti~ke

bolnice u SAD. Predavac na Univerzitetu Ilinois, sagov-

ornik, ali i autor brojnih stru~nih televizijskih emisija,

~asopisa i nau~nih studija, dr Gali} Bar i danas vodi

aktivnu privatnu praksu u D`olijetu (Ilinois, SAD) kroz

koju je pro{lo hiljade ratom traumiranih izbeglica iz biv{e

Jugoslavije.

Ve~iti zaljubljenik u istoriju, umetnost, arheologiju,

antropologiju i druge humanisticke discipline, izuzetni

poznavalac kulturnog nasleda ljudske civilizacije,

Dojna Gali} Bar bila je stvaralac retke multidiscipli-

narnosti. [kolovana pijanistkinja, dr Gali} Bar bila je i

pasionirani slikar mrtvih priroda, ulja sa srpskim

nacionalnim motivima i cve}a, ali i pisac autenti~nih

romana-mostova, koji na neponovljiv na~in spajaju

njenu srpsku otad`binu i savremeni svet. Dok god ple-

menita umetni~ka re~ i trajno u ljudsku svest uklesan

budu osnov saznanja o nama, merilo na{eg ispravnog

odnosa prema svetu, stvarala~ko knji`evno delo na{eg

velikana pera Dojne Gali} Bar, `ive}e i pokreta}e svet

i savest sada{njih i dolaze}ih pokolenja.

Svojim delima, „An|eli bez lica”, „Plavi golub”,

„Zvona i vetar”, zatim ~udesnom „Ana Li”, „Ku}om

slomljenih ogledala” i naro~ito, po svom vizionarskom,

proro~kom rasvetljavanju stanja duha u savremenom

svetu, jedinstvenim romanom „Kuglica”, srpska knji`evni-

ca iz ^ikaga sasvim je izuzetna pojava na umetni~kom,

knji`evni~kom obzorju dana{njice. Oven~ana je u vi{e

navrata istaknutim priznanjima Akademije Ivo Andri}, sve

do najvi{eg odli~ja ove kulturne institucije Nagrade za

`ivotno delo, a posebno zna~ajno je i njoj dodeljeno

Visoko internacionalno priznanje Sveslovenskog

knji`evnog dru{tva „Dostojevski”. Sa priznanjem za ̀ ivot-

no delo Akademije Ivo Andri}, Dojna Gali} Bar je u

dru{tvu sa Emirom Kusturicom, akademikom Nedeljkom

[ipovcem, te Dobricom ]osi}em.

Romani Dojne Gali} Bar odra`avaju potrese i pat-

nje pojedinca i naroda, a na{a romansijerka ujedno i

priznata i po{tovana doktorka psihijatrije, vrhunski je

objedinila svoja visoka ume}a i u medicini, u le~enju

duhom i psihom posrnulih ljudi sa umetni~kim

nagonom i genijalno{}u osvetljavanja tog op{teg stan-

ja duha i svesti savremenog ~oveka kao vizionarska

poruka i budu}im pokolenjima.

Dojna Gali} Bar ispustila je svoju plemenitu du{u

u 79-toj godini. Za njom su ostali sin \or|e, snaja

Dona, unuci Ian, Aron i unuka Lorean, sestre Uranija

i Adina i zet Sava Rako~evi}. Poticala je iz cenjene

familije, otac Stojan bio je ugledni trgovac, a majka

Jelena lekar.

I N M E M O R I A M

N

e p u n i h

m e s e c

dana pre

nego {to je

ispustila du{u,

odr`ala je promo-

cija poslednjeg

romana “Pasija”

Dojne Gali} Bar u

Beogradu. Bio je

to njen sedmi

roman. Sve~ani dogadjaj u odli~noj organizaciji Mirjane

Zekovi} su propratile televizijske kamere i fotoreporteri

bele`e}i trenutak predaje izuzetne nagrade Kneginja

Milica. Tih dana, Dojna je za knji`evni rad dobila i Zlatnu

Zna~ku Republike Srbije.

O izvanrednom talentu Dojne Gali} Bar govorili su

kriti~ari urednik i recenzent Predrag Dragi} Kijuk, Petar

Arbutina, Miroljub Jokovi} i Nikola Kusovac.

Ceo dogadjaj imao je simboliku ljubavi i ~e`nje

Dojne za otad`binom.

Na kraju bogatog umetni~kog programa, na{a poz-

nata dramska umetnica, Jelena @igon, je pro~itala pismo

Dojne Gali} Bar, iskreni, topao i na `alost poslednji poz-

drav Beogradu prijateljima i po{tovaocima njenih knjiga.

Sanja Popov

POSLEDNJA

PROMOCIJA

J. @igon, S. Rako~evi} i Sanja Popov

Poslednji pozdrav, Belom an|elu

na njen ve~ni put...

S’ velikim pietetom

Mirjana Gordon, sa majkom

Dojna

Gali}

Bar

30 Novembar 2010.

V E D R A S T R A N A

Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac

SKANDI UKR[TENICA MALA UKR[TENICA

VODORAVNO: 9.Lomljenjem odvojiti, 10.Prela`enje, 11.Be~ki fudbalski klub,

12.Povratna zamenica, 13. Ja (lat.), 14.Autonomna Pokrajina, 15.Bor, 16.@ensko

ime, Zarija, 17.Obojica, 18.Koji je od ~elika, 19.Ze~ja ko`a, 20.Izvijanje, savijan-

je, 22.Kra}a pripovetka, 23.Peti vokal, 24.Uran, 25.Nula, 26.Univerzitetski grad u

Engleskoj, 27.Top, 28.Sestrino, sekino, 29.Poluostrvo na Jadranu, 30.Vrsta udarca

u tenisu.

USPRAVNO: 1.Pa`nja, smotrenost, 2.Oblast u Srbiji poznata po Saboru truba~a,

3.Ve{tina lepog izra`avanja, 4.Oliver, Olja, 5.Premda, makar, iako, 6.Ilija Zavi{i},

7.Deo vage, 8.Japanska umetnost aran`iranja cve}a, 12.I}i s po~etka,14.Drvoredi,

15.Branko, Brane, 17.Dr`ava u Evropi, 18.Zazujati, zujnuti, 21.Uno{enje, 23.Li~na

zamenica, 26.Erbijum, 28.Sumpor.

RESENJE:Vodoravno - ponisten, upetljana, top, rog, Evropa, n, Sri Lanka, egzaktan, san,

lem, stvaralac, vatirati, citave, as, ji, Evert, e, grom, a.

RESENJE:Vodoravno - odlomiti, prelazak, Rapid, se, ego, ap, b, Zara, oba, cel-

ican, zecetina, uvijanje, novela, u, u, o, Iton, t, sejino, Istra, as.

REBUS - REBUS - REBUS

Resenje rebusa:OD slova B je slovo R,O slovu J je slovo A,NE slova M I N ( slovo i

se dodaje u nabrajanju), U slovu T je slovo E - ODBROJANE MINUTE.

MAGI^NI KVADRAT 6X6

VODORAVNO

i USPRAVNO:

1. Teslino ime,

2. Produkt imitacije,

3. Tradicionalna maska

i `enska no{nja u Japanu (mn.),

4. Krevet, le`aj bez naslona,

5. Pogon za preradu lana,

6. Kra}e mu{ko ime, Atanasije.

RESENJE:1.Nikola, 2.imitat, 3.kimona, 4.otoman, 5.lanara, 6.Atanas.

31

B I Z N I S

Novembar 2010. www.serbianmirror.com