O " PUTUJUCEM POZORISTU SOPALOVIC"

Kao sve dobre drame, “Putujuće pozorište Šopalovic” počinje više nego jednostavno. Jednog letnjeg dana u Užice dolazi pozorišna trupa koja se sprema da igra Šilerove “Razbojnike” . Nasred Rakijske pijace glumci izvode jednu scenu iz komada. Tom scenom bi želeli da izazovu interesovanje za predstavu. Na žalost, trenutak koji su izabrali ne može biti nepogodniji: Užice je okupirano, vešanja i streljanja su postala deo svakodnevice, grad je pun izbeglica iz Bosne, ljudi koji su se spasli od ustaša, a pozorište i gluma su u svesti običnih gradjana, stanovnika provincijskog gradića, nešto sasvim nedolično i u mirna, a kamoli ratna vremena. U takvoj atmosferi scena iz “Razbojnika” deluje sasvim neprikladno, i revoltirani gradjani ne štede reči pogrde za glumce koji su došli da igraju svoju predstavu, ne obazirući se na njihove nevolje.

Stvari počinju da se komplikuju kada Milun, podnarednik gradske straže, uhapsi glumce i odvede ih u Predstojništvo policije. Posredi je, razume se, nesporazum: on je čovek bez minimuma pozorišnog obrazovanja, koji ne shvata razliku izmedju pozorišta i života. Za njega je drveni mač iz rekvizite – hladno oružje, a to što glumci u komadu igraju lica sa imenima različitim od njihovih pravih – lažno je predstavljanje. Da stvari budu gore, najbolji glumac iz trupe, Filip Trnavac, je toliko zanesen pozorištem da ga sve što se oko njega zbiva samo podseća na situacije i iz komada u kojima je igrao. To zbunjuje primitivnog podnarednika i izaziva njegov bes.

I – drama počinje! Na jednoj strani posmatramo glumce, zatvorene u svet svoje umetnosti, od koje nekad ne vide stvarnost, jer smatraju da je umetnost nešto što je važnije od običnih životnih neprilika. Oni žive “ mimo sveta” , “ceo život provedu kao na ladji”, i ne smeta im ni to što im na scenu, kako kaže Majcen, koji ih saslušava, “pada senka vešala”. Na drugoj strani su su gradjani Užica, podjednako zatvoreni u muke svog stvarnog života i u stvarnu dramu koja započinje.

To su dva sveta koja nemaju nikakvog razumevanja jedan za drugog, ali koja su se odjednom našla krajnje zaoštreno suočena.

Izmedju njih pokušava da posreduje Simka, mlada udovica artiljerijskog majora, koja ima nekakav minimum pozorišnog obrazovanja, i pomalo čezne za tim svetom nestvarne i prozračne lepote.I umesto pozorišne predstave, u kojoj su glumci učesnici, a gradjani gledaoci, mi ćemo videti “krvavo pozorište” okupacijske stvarnosti, gde su glumci najpre gledaoci, zatim i učesnici.

Simović je uspeo da pozorište i život preplete na nekoliko načina.

Vasilije Šopalović i Jelisaveta Protić su putujući glumci čije su najbolje godine prošle, ali oni igraju i za vreme okupacije isto onako kao što pekari i dalje peku hleb, a vodeničari melju brašno. Oni nemaju drugi način da zarade za hleb. Za njih

je pozorište- pozorište, a život je život, i jedno nema veze s drugim. Pod pritiskom okupacije, oni će se lako odreći pozorišta i proglasiti ga za privid i laž.

Sofija Subotić, glumica u ljubičastom, u glumačkom zanatu je početnica. Kod nje je odnos izmedju pozorišta i života složeniji. Njena lepota opčinjava muškarce. Opčinjen je i batinaš, Drobac, poluljudsko, poluživotinjsko stvorenje, specijalista za mučenje. Ona ne propušta nijednu priliku za plivanje.Drobac je prati, sa jasnim namerama, koje bi i ostvario da se ona u jednom trenutku nije setila teksta travarke iz drame “Prognani kralj”.

Drobac je sišao s planine, iz Sinjevca, gde je živeo sa kozama i travama, a razgovor o lekovitim i drugim svojstvima trava budi u njegovoj zamračenoj svesti najdublje emocije, ljudskost. On postaje ljudsko biće i odlazi, sa volujskom žilom, orudjem svog zanata u jednoj, i strukom trave koja leči vid, u drugoj ruci. Za razliku od Vasilija i Jelisavete koji se, pod pritiskom stvarnosti, odriču umetnosti, Sofija se, pod pritiskom stvarnosti, obraća umetnosti, i uspeva ne samo da se spase od stvarnosti, već i da je preobrazi, kao u bajci “Lepotica i zver”. Scena izmedju Sofije i Dropca odigrava se u noći punoj mesečine, na obali reke. Ovo je gotovo scena iz bajke, u kojoj se stvari neočekivano i neobično preobražavaju.…

Mladi glumac Filip Trnavac sve do devete scene je samo zanesenjak i smetenjak koji je čitavu trupu dovodio u neprilike, jer je njegovo nerazlikovanje pozorišta od života i glumca od uloge koju igra razgnevilo podnarednika Miluna iodvelo ih na saslušanje u policiju. Druga neugodna situacija u koju dovodi trupu je u Simkinoj kući, kada ga pečena bundeva, koju Simka ponudi, podseti na komediju “Poslednje leto” u kojoj junak prebacuje domaćici Simoni neukusan ručak i neurednu kuću. Za sve, Filip ima neku vrstu “pozorišnog ludila”, “nije sasvim čitav”, a cak i Vasilije mu u jednom trenutku kaže da više ne zna ko je, i da bi trebalo da razlikuje uloge koje igra od stvarnog života.Iznošenje leševa okružnog načelnika Domazeta i Andje Karamarković iz kuće njega podseća na iznošenje leševa Egista i Klitemnestre iz Euripidove Elektre, i policajci ga ubijaju misleći da priznaje svoju stvarnu krivicu, dok on izgovara tekst iz Elektre. Njega je, kako i Sofija konstatuje, ubilo pozorište, jer nije znao koju ulogu igra ni u kojoj je predstavi. Filip postaje spasitelj koji spasava, možda i ne znajući da spasava, ali čiji postupak ostaje za sve zagonetan I dvoslmislen. On će ostati tajna, na isti način na koji će za Sofiju i ostale glumce, ostati tajna da se Drobac, posle razgovora sa njom, obesio volujskom žilom, sa strukom vidove trave u ruci.

Skojevac Sekula, uhapšen pod sumnjom da je atentator, biće pušten iz zatvora, pošto je “pravi” ubica otkriven.

U poslednjoj sceni glumci odlaze iz Užica, i ponovo su samo putujući glumci koji lutaju iz mesta u mesto sa šarenom lažom svoje umetnosti. Sve je kao što je i bilo, samo što nema Filipa, a Sofija je ostala bez kose (razgnevljeni gradjani, misleći da je Dropceva ljubavnica, ošišali su je, ali je ona posle uzela periku i - stvari su došle na svoje mesto). Glumci neće čuti Simkine reči - da se Drobac obesio o volujsku žilu

i da je u ruci imao vidovu travu.

Sigurno i neusiljeno, “ Putujuće pozorište Šopalović” kreće se od krajnjeg realizma ka pesničkoj viziji, i gotovo ne primećujemo trenutak u kome se dramskom piscu pridružio pesnik. Sa topografskom preciznošću koju samo kod romansijera nalazimo, drama je smeštena u jedan grad,i ko poznaje Užice može se prošetati njime zajedno sa junacima komada. Predmeti iz svakodnevnog života: Ginino korito, Blagojeva flaša, Dropč žila, Sofijina kosa, isto se tako neprimetno pretvaraju u simbole. Najzad, krvav trag koji za sobom ostavlja Drobac, a zatim, posle šišanja Sofije- Blagoje, koji je prvi što se kamenom bacio na bludnicu, deluje do kraja uverljivo, kao pesnička slika koja je istovremeno i jedan pravi i snažan dramski obrt, u kome nam zbivanja otkrivaju svoj najdublji smisao.

Put od realističke opipljivosti do pesničke slike nalazimo i u jeziku ove drame. Iako je pisana u prozi, u ritmu ove drame osećamo disanje stiha, a proza se zgušnjava u stihove u izuzetnim i ključnim trenucima (na vrhuncu drame, Filip govori Orestov monolog iz Euripidove Elektre; Gina će, kad sazna da joj je sin uhapšen i da može pasti u Dropčeve ruke, reći: “Kako mogu da kažem da ga poznajem, kad muku kojom ga muče ne poznajem?”, i te se reči utiskuju u našu svest kao stihovi; i Drobac će svoje jezive veštine opisivati stihovima.

Kao što se u drami umetnost i život poistovećuju na dvema krajnje udaljenim tačkama, tako se i proza uliva u stih na dvema krajnje udaljenim tačkama ljudskog iskustva:na najstrašnijem dnu, i na najvišim visinama.

( Iz recenzije Jovana Hristića)

***

P U T U J U C E P O Z O R I S T E S O P A L O V I C

LICA:

Okupatori: MAJCEN, folksdojcer, oficir Sicherheits polizei- SIPO, koordinator u Prestojnistvu policije

Saradnici okupatora: MILUN, podnarednik Gradske straze DROBAC, batinas, iza njega ostaju krvavi tragovi

Gradjani Uzica: BLAGOJE BABIC, sa flasom GINA, njegova zena, sa koritom SIMKA, mlada udovica artiljerijskog majora Adzica, u crnini DARA, tkacka radnica TOMANIJA, njena senka

Glumci putujuceg pozorista Sopalovic: VASILIJE SOPALOVIC, vodja trupe

JELISAVETA PROTIC, glumica u zlatnozutom SOFIJA SUBOTIC, glumica u ljubicastom FILIP TRNaVAC, glumac sa dve maske, ispod kojih se mozda nalazi i treca

Gradjanke

Dogadja se u Uzicu, za vreme okupacije. Usijano leto.

PRVI DEO

Prva slika

HAPSENJE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI

Rakijska pijaca, na kojoj se, uokrug, nalazi neka od sledecih radnji: KAFANA KOD PEVCA’’, SODA-VODA, SAJDZIJA PETROVIC, PEKARA, RAKIJSKI PODRUM. Ispred rakijskog podruma nekoliko buradi I poneki sanduk sa flasama. Na zidu vise dve-tri natege. Zidovi prekriveni nemackim objavama, naredbama, proglasima I saopstenjima: BEFEHL! VARNUNG! BAKANNTMACHUNG!VIKTORIA! U ponekom dovratku i prozoru vide se crne zastave. Na jednom zidu upadljiv, kukasti krst. Nasred pijace, pred okupljenim prolaznicima, nalaze se putujuci glumci, koji izvode stilizovanu scenu iz Silerovih “Razbojnika” reklamirajuci tako svoju vecerasnju predstavu.

SOFIJA: “ Nikad! Pre cu mrtva sici u grob, nego leci u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: “Tako, dakle? Neces, princezo, milom? Grozis se moje ruznoce? Ja nisam lep i stasit kao Karl, od moje ruznoce uzasavaju se i seljanke s naseg imanja, ali uprkos tvooj ljubavi za karla, i uprkos gadjenju koje osecas prema meni, ja cu te imati!” SOFIJA: “ Nikad!” VASILIJE: “ Silom cu te, ako treba, odvuci u svoju postelju, brutalno cu oduzeti tvoje devicanstvo, i bacicu u blato tvoju lepotu!” SOFIJA: (osamari ga) : “ U tom slucaju, ovo uzmi za miraz!” VASILIJE: “ Tako, dakle? Survacu te u ponor ponizenja, tvojom plavom kosom brisati cizme, i bicem cu te naterati na ljubav! A kad se nauzivam tvoga tela, bacicu te pijanoj vojnickoj rulji, neka se krvavi vojnici nasladjuju ostacima tvoga devicanstva! Mogla si da budes kraljica, a bices drolja! SOFIJA (zagrli ga) : Ah, Franc, opristi mi, Franc, to samo sala bese s moje strane! ( Zagrlivsi ga, izvuce njegov mac , s isukanim macem, koji u njega uperi, brzo se odmakne).” Gledaj, zlikovce, sta cu sad s tobom da ucinim! Ja jesam nemocna zena, slaba i nezna, al ocajanje mi daje dzinovsku snagu…Zlikovce, usudi se da moje telo, zavetovano tvom cestitom i oklevetanom bratu, dpttaknes svojim razvratnim rukama! Usudi se! Ovaj ce ti celik probosti tvoje bludne grudi!”

( Scenu prekine Jelisaveta, koja stane ispred njih, ili se popne na bure, a obrati se iskupljenim gradjanima.)

JELISAVETA: Da li ce cedna i nesrecna Amalija odbraniti svoje devicanstvo i cast? Ili ce grubi Franc, koji je prevario oca i oklevetao brata, uspeti u svojoj bludnoj nameri? Ili ce se oklevetani i prognani Karl pojaviti u poslednjem trenutku, da osveti oca i da odbrani ljubljenu Amaliju, i da kao munja kazni svog zlocinackog brata? FILIP: Sve cete saznati veceras, ako dodjete na premijeru tragedije “ Razbojnici’ od slavnog Fridriha Silera, koju ce vam prikazati… VASILIJE: …putujuce pozoriste Sopalovic…! JELISAVETA: Nesrecnu i cednu Amaliju igra mlada i lepa glumica, nada srpskog teatra – gospodjica Sofija Subotic!

(Sofija istupi napred i pokloni se)

JELISAVETA: Postenog, ali podlo prevarenog Karla, igra cuveni Romeo, Hamlet, Pera Segedinac, i nosilac mnogih nezaboravnih naslovnih uloga – gospodin FilipTrnavac!

(Filip istupi napred i pokloni se)

JELISAVETA: Ulogu podlog Karlovog brata Franca igrace vodja nase trupe, proslavljeni Vasilije Sopalovic!

(Vasilije istupi napred i pokloni se)

FILIP: U ulozi starog grofa, nesrecnog oca Francovog i Karlovog, pojavljuje se, ovoga puta izuzetno u muskoj ulozi, nasa tragetkinja, Jelisaveta Protic!

(Jelisaveta se pokloni)

VASILIJE: Zbog policijskog casa, predstava pocinje nesto ranije nego sto je uobicajeno! Veceras u sest, u kafani brace Todorovic, pocinje nevidjeni, nezaboravni, pozorisni spektakl, prepun intriga, krvi i ljubavi! Videcete ubistva! DARA: Vidimo ih ovde svaki dan! VASILIJE: Postovani gradjani!Ne propustite priliku da u jednoj od najvecih predstava vidite cvet srpskog teatra! PRVA GRADJANKA: Nije cvet, nego poslednji sljam! DRUGA GRADJANKA: Bas ste mi nasli vreme za pozoriste! TRECA GRADJANKA: Nije vas stid! CETVRTA GRADJANKA: Uzice se crni od crnih zastava! DARA: Svaki dan hapsenja, racije, streljanja, a vi se ovde igrate pozorista! TOMANIJA: Srbija vrvi od izbeglica iz Bosne! Ocete mozda i njima da glumite? DARA: Jeste li videli vesala na Zitnoj pijaci? DRUGA GRADJANKA; Znate li vi da je rat? JELISAvETA: Zar zato sto je rat treba da se odreknemo i umetnosti? Nikad! Ni po cenu zivota! TRECA GRADJANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila! JELISAVETA: Ko si ti da mi pretis? PRVA GRADJANKA: Samo se usudite da glumite! JELISAVETA: Ko si ti da mi zabranjujes? VASILIJE: Pa valjda i mi od necega treba da zivimo? DARA: Ako cete da zivite, kopajte grobove!Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Neces ti da me ucis sta da radim! SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA: Nisam ja negovala moju lepotu za lopatu! PRVA GRADJANKA: Treba tebi opaliti dvadeset i pet! JELISAVETA: Sita sam nase zaparlozene provincije! Sita sam slepaca! DRUGA GRADJANKA: Nemoj da ti ja pokazem ko je slepac! DARA: Glumite na nekom drugom mestu, a ne ovde! TRECA GRADJANKA; Gazimo po krvi kao po kisnici! CETVRTA GRADJANKA: Za jednog Nemca streljaju stotinu Srba! DARA: Pola se Srbije u crno zavilo, a oni – glume! PRVA GRADJANKA: Kurvo nemoralna! JELISAVETA: Ja ovakav primitivizam jos nigde nisam dozivela!

DRUGA GRADJANKA: Dacu ja tebi primitivizam po dupetu! DARA: Jeste je culi sta kaze? TOMANIJA: Popela se na ono bure da nas pljuje! CETVRTA GRADJANKA: Nemacki placenici! JELISAVETA: Katrandzije! PRVA GRADJANKA: Vidis li ovu crninu, crna ti dusa? DARA: Zar treba kurve u lice da nas vredjaju? TOMANIJA: Skinucu ja tebe sa tog bureta!

(Graja i vika rastu. Ulece Milun)

MILUN: Ko pravi ovde nered? PRVA GRADJANKA: Pitaj njih! DRUGA GRADJANKA: Barabe belosvetske! MILUN: Odstupi tamo! VASILIJE: Mi smo putujuce pozoriste Sopalovic! Ja sam Vasilije Sopalovic, vodja trupe! MILUN (gradjanima) Razlaz! JELISAVETA: Bilo je krajnje vreme da nas neko uzme u zastitu! MILUN: Pokazite mi vase ausvajse! SOFIJA ( Jos uvek drzeci drveni mac Franca Mora): Ali, gospodine, molim vas, mi smo glumci! MILUN: Odlozi oruzje! SOFIJA: Kakvo oruzje? MILUN: Odlozi oruzje, kad kazem, ili cu pucati! SOFIJA: Ali, gospodine, nemojte da budete smesni! JELISAVETA: To nije oruzje, to je rekvizita! MILN: Reko sam odlozi! Pazi, repetiram! I ruke uvis! Uvis, kad govorim! VASILIJE: Mi smo putujuce pozoriste Sopalovic! MILUN: Ja sam kazo da se odlozi oruzje! JELISAVETA: Baci, ova budala misli ozbiljno! MILUN: Svi tamo ukraj! Uza zid! Ko ti je kazo da spustis ruke? Ukraj, cujes ti, i niko da mi nije ni pisnuo! Imate li ausvajse ili nemate? JELISAVETA: Ja uopste ne vidim kakve veze mi, kao glumci, imamo sa takvim stvarima! MILUN: Ja cu da ti pokazem kakve veze imate!Napred! SOFIJA: Kuda nas vodite? MILUN: Nije tvoje da pitas! Napred, kad govorim! JELISAVETA: Vasilije, za ime boga, preduzmi nesto! VASILIJE: Gospodine podnarednice, sve je to lako objasniti! Ja mislim… FILIP: Aaa! Ti to, sto ti se muti po glavi,nazivas misljenje? Misljenje?Sa takvom glavom, kao sto je tvoja? Ti verujes da je to, sto prolazi kroz tvoju glavu, neko misljenje? Ti mora da o sebi imas neko veoma visoko misljenje, kad tako mislis! Sta kaze: “Ja mislim”! Nista manje! Zar se sa takvom glavom moze – misliti? Znas li ti uopste sta znaci to, taj proces, taj glagol, ta glagolska radnja: misliti? Mislio je Aristotel, Stefane, mislili su Platon i Dekart, Stefane, a ne ti! MILUN: Ti meni kaza da se zoves Vasilije? VASILIJE: Vasilije, gospodine podnarednice! Vasilije Sopalovic! MILUN: Kako Vasilije, kad te on zove Stefan? VASILIJE : Niste vi to razumeli! MILUN: Dosti sam ja razumio! Nemate isprave! Nosite oruzje! Nosite lazna imena! JELISAVETA: Vasilije, za ime Boga,objasni mu! MILUN: Objasnice u Prestojnistvu policije! Kreci! Stefane, treba li ja kundakom da ti objasnjavam?

VASILIJE: Ali, gospodine podnarednice, ja nisam Stefan! MILUN: Os li ti da kreces, il da udrim?

JELISAVETA: Ali Filip je govorio tekst iz uloge! (Filipu) : Ti se toliko uzivljavas u svoje role, da je to nenormalno! SOFIJA: Nije kriv samo Filip! Vasilije mu jedao slagvort! VASILIJE: Kad sam mu dao? SOFIJA: Kazao si, obracajuci se podnaredniku: “Bar je to lako objasniti, ja mislim…” Seti se odakle je to! VASILIJE: Omaklo mi se! I ne mogu stalno da pazim sta pred njim govorim!Gospodine podnarednice, to je tekst iz jednog pozorisnog komada! Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kazem: “Bar to je lako objasniti. Ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Urosa, upada sa tekstom koji ste culi! Savrseno jednostavno! (Jelisaveti): Izgleda da ne razume… JELISAVETA:Dosta je jedan jedini pokret, jedna jedina rec, jedan jedini detalj, da on, bilo gde da se nalazi, uobrazi da je u predstavi! (Sofiji) :Pokusaj ti da mu objasnis… SOFIJA: To sto je Filip rekao, nije rekao Vasiliju, nego Stefanu, i nije on to rekao kao Filip, nego kao Uros, razumete? MILUN (posle kraceg razmisljanja) : Stefane, napred! JELISAVETA: Njegova glupost prevazilazi sva moja ocekivanja!

(Milun, sa puskom na gotovs, izvodi glumce sa scene. Razilaze se I gradjani. Na sceni ostaju samo Dara i Tomanija).

TOMANIJA: Ne pamtim kad sam te videla tako besnu! DARA: Kao kad? TOMANIJA: Kao sad, kad si vikala na glumce! DARA: Kako i da ne vicem? Danas priredjivati pozorisne predstave – to je ravno otvorenoj saradnji s okupatorom! TOMANIJA: Mislis da celija treba nesto da preduzme? DARA: Sigurno da mislim! I sigurno ce preduzeti! TOMANIJA: Sta mislis sta? DARA: Zasad nista!Nista, dok drugovi ne izvedu planiranu akciju! TOMANIJA: Sto neces da mi kazes kakvu akciju? DARA: Sto manje pitas, manje znas, a sto manje znas, mirnije zivis…!

( Zatamnjenje)

Druga slika

SASLUSAVANJE GLUMACA U PREDSTOJNISTVU POLICIJE

Sumorna, prazna kancelarija. Kancelarijski sto, stolice, plehana furuna. Po zidovima razne objave I saopstenja. Na zidu mape sveta, Evrope, Drinske banovine I okruga uzickog.

MAJCEN: Ti, dakle, kazes da si vodja trupe? VASILIJE:Da, gospodine. I molim vas da objasnim… MAJCEN: Doci ce i to na red, prvo podatke.ostali sedite. Idemo redom. Ime? VASILIJE: Vasilije, gospodine! MILUN: Laze, ovaj ga zove Stefan! MAJCEN: Sad pitam njega!Kazes, Vasilije? VASILIJE:Da, gospodine! Vasilije. Vasilije Sopalovic. MAJCEN: Prestani s tim “gospodine”. Ime oca? VASILIJE:Milos, gospodine! Milos Sopalovic, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol?

VASILIJE: Ciji? VASILIJE: Muski. Ima vas cetvoro? VASILIJE:Cetvoro. MAJCEN: Jeste vi mozda bracni parovi? FILIP: Njih troje jesu, ja sam slobodan covek. MAJCEN: Kako to mislis: njih troje? JELISAVETA: Sto njegova glupost moze da me dovede do ocajanja, to je… VASILIJE: Sve je to, gospodine, od pocetka jedan obican nesporazum! MAJCEN: Sa vama su sve neki nesporazumi! Ovde je protiv vas podneta gomila optuzbi! Nemate ausvajs! Sluzite se laznim imenima! Okupljate narod na javnom mestu! Nosite oruzje! Kakvo oruzje, podnarednice? MILUN: Hladno oruzje, gospodine Majcen! SOFIJA: To sto vas podnarednik, gospodine, naziva oruzjem, to je obicna pozorisna rekvizita! JELISAVETA: Zar vi ne znate cime su naoruzani glumci? Drvenim macevima, kao sto je ovaj, topovima od cunkova, vestackim puskama! SOFIJA: Nosimo oklope i krune od kartona, brade od vune, brkove i obrve od cumura, sviramo na violinama bez zica, hramljemo na zdrave noge, umesto trudnog trbuha nosimo jastuk, nadmrtvim majkama prolivamo suze pomocu luka! JELISAVETA: Nama su tantuzi napoleondori! VASILIJE: Zivimo u nacrtanim kucama! FILIP: Pa sta? SOFIJA: Filipe, molim te, samo ti nemoj nista da objasnjavas! FILIP: Da mozda necete da kazete da drveni mac nije ozbiljno oruzje? VASILIJE: Molim vas, ne obracajte paznju na njega! FILIP: I da drvenim macem ne moze da se proburazi azdaja, ili da se probode tiranin? I da drvenim macem ne mogu da se odbiju udarci celicnog? JELISAVETA: Posle macevanja, to bi moglo da sluzi kao sitnica za potpalu! FILIP: I da mozda necete da kazete da tantuzima ne moze da se potkupi svedok, ili sudija, ili ministar? I da su dukati vredniji od tantuza? I da kamene kuce traju duze od nacrtanih? I da su od njih sigurnije? I da nacrtana kuca nije prava kuca? JELISAVETA: Nemojte da slusate njegove fantazije! FILIP: I vi za sebe kazete da ste glumci! SOFIJA: A da ti mozda neces da kazes da nismo? VASILIJE: Gospodine, molim vas, ne uzimajte Filipa ozbiljno! On je jedini i odgovoran za tragicni nesporazum koji je doveo do ovog hapsenja! MAJCEN: Zasto mislis da je on odgovoran? VASILIJE: Zasto? Zato sto zivi u oblacima, u iluzijama, u snovima! Zato sto je pomesao zivot i pozoriste, pa ni sam ne zna kad je u zivotu, a kad je u predstavi! Ni kad je ono sto jeste, Filip Trnavac, a kada licnost iz neke predstave! JELISAVETA: Date mu lobanju, on postane Hamlet! Date mu u ruke klistir, on je gospodin Fleran! Pruzite mu kesu talira, on se pretvori u Kir Janju! Pa se vi snadjite! VASILIJE: Filip, gospodine, uopste nije svestan stvarnosti! FILIP: A ti jesi? VASILIJE: Nasao se ko ce da me pita! MAJCEN: Prekinite! FILIP: Sta kaze: svestan stvarnosti! Koje stvarnosti? VASILIJE: Ove! Ove ovde! Ove u kojoj se nalazis! Ove u koju si nas doveo svojom gluposcu! Ove sobe, ovog stola, ove furune! Ovog olajisanog patosa! Ovog gospodina, ovog podnarednika, Jelisavete, Sofije, mene! FILIP: Da to ti , mozda, neces da kazes da ste vi – stvarnost? VASILIJE: A da ti, mozda, neces da kazes da nismo? FILIP: Vi ste moj ruzan san, i nista vise!

VASILIJE: Jeste ga culi? FILIP: I dosta je da se probudim, pa da vas nema! VASILIJE: I probudices se ti jednom, ali to nece da izgleda onako kako ti sanjas i zamisljas! Stvarnost nije pozoriste, nisu oblaci! JELISAVETA: Za njega bi i ovaj rat postojao samo ako bi se dogadjao na pozornici! VASILIJE: Tebi ce taj drveni mac doci glave! MAJCEN: Vase rasprave ostavite za kasnije! VASILIJE: Izvinite, ne mogu da se savladam~ JELISAVETA: Mi smo samo pokusali da objasnimo! MAJCEN: Sta da objasnite? VASILIJE: Pa to zasta ste pitali, to sa oruzjem! Zar ne vidite da je u pitanju drveni mac? MAJCEN ( posto je pogledao mac) : S kakvim ja budalama radim! JELISAVETA: Ja vam se divim kako izdrzavate! SOFIJA: Ako hapsite ljude zbog drvenih maceva, na kojima jedino moze da se isprzi jaje ili skuva caj – naravno, pod uslovom da imate jaje ili caj – sta li tek radite sa onima koji imaju prave puske, i prave bombe? MAJCEN: Ko ovde postavlja pitanja, ti ili ja? SOFIJA: Zar ovde ne sme naglas ni da se razmislja? MAJCEN: U prijavi kaze i da koristite lazna imena! SOFIJA: Lazna imena! JELISAVETA: Ovaj vas podnarednik je pomesao nasa licna imena sa imenima dramskih likova koje tumacimo! MAJCEN: Mozes li da pokusas da objasnis? MILUN: Ovaj kaze da se zove Vasilije. A ova mu se obraca sa Stefane! VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom zivoru Vasilije! Molim vas, pa to dvoje svako pametan razlikuje! JELISAVETA: Za eventualno hapsenje glumaca treba da imate nekog policajca makar sa minimumom pozorisnog obrazovanja! SOFIJA: Tad ne bi dolazilo da ovako tragicnih nesporazuma! MAJCEN: Ovde pise i da okupljate narod na javnom mestu! MILUN; Drzali su govore na rakijskoj pijaci! Ova je govorila sa bureta! VASILIJE: Nismo mi drzali nikakve govore, nego smo izveli odlomak iz jedne scene, radi reklame!

MAJCEN: A sta ste reklamirali? VASILIJE: Predstavu! MAJCEN: A da li za tu predstavu imate dozvolu? JELISAVETA: Sad samo kazi da nemas ni tu dozvolu, pa ja ovog momenta dajem otkaz! VASILIJE: Ja mislim da je dovoljan nas renome! JELISAVETA: Toga sam se i plasila! MAJCEN: Znaci, ni dozvolu nemate? VASILIJE: Ako vi mislite da je neka administrativna i birokatska hartijica sa nekakvim ljubicastim stembiljima i parafima vaznija od naseg umetnickog renomea, ja onda stvarno ne znam o cemu mi ovde uopste i razgovaramo! MAJCEN: Ja sa vama ovde ne vdim nikakav razgovor! Ovo je saslusanje, a ne caskanje! VASILIJE: Kad ne mozemo da nadjemo zajednicki jezik… MAJCEN: Ja s tobom ovde ne trazim nikakav zajendicki jezik, ja tebe saslusavam! Postavljam ti pitnaja! I ti si duzan da na moja pitanja odgovaras! JELISAVETA: A ne da raspravljas! MAJCEN: I da li ste vi uopste svesni situacije u kojoj se nalazite? Ovo nije ludnica, nego policija! I da mozda ne zelite da vam malo opipljivije pokazem gde se nalazite? MILUN: Trebalo bi njima dovesti Dropca! MAJCEN: Ti cuti! A sad sedi tu!

VASILIJE: Kad bas insistirate… MAJCEN: Ako nemate dozvolu, znaci radite ilegalno! Covece, ovo su ratne prilike! Vasa je zemlja okupirana! Ovde vadaju okupacijski zakoni! Ratni zakoni! VASILIJE; Ako vi mislite da je to tako preko potrebno… MAJCEN: Ako ja mislim da je potrebno? A ti ne mislis? O tome nema sta da se misli! To je po uredbi nemackog vojnog zapovednika za Srbiju! I vama, kao glumcima, ako ste vi uopste glumci, to mora da je poznato! JELISAVETA : A pogotovo onom ko vodi trupu! MAJCEN: Prestani da me prekidas! Kao sto mora da vam je poznato i to da se davanje predstave bez dozvole nemackog vojnog zapovednika licno, kaznjava najmanje logorom! Banjicom, gospodo, ako niste znali! To je prvo! JELISAVETA: Sad samo kazi da ti to nisi znao! (Sedne na Majcenov sto i zapali cigaretu.) MAJCEN: A drugo, ja vas necu pitati kako ste se u drugim krajevima Srbije dovijali bez dozvole – to je problem tamosnjih vlasti, a ne moj! Ali na terenu krajskomandature Uzice, na kome sam ja nadlezan, svaki ilegalan nastup bice tretiran po okupacijskim zakonima! I nemojte da mi sedite na astalu! To je drugo! JELISAVETA: Posle nemoj da kazes kako nisi upozoren! MAJCEN: I ugasite tu cigaretu u kancelariji! A trece, i poslednje, sve je ovo vise nego dovoljno da vas, do prvog transporta za logor, strpam u zatvor! Sto cu ovog momenta i da ucinim! MILUN: Sve bi ja to Dropcu na dalji postupak! MAJCEN: Vidi ima li u zatvoru slobodnih mesta! VASILIJE: Da li je mozda ovo dokument koji je potreban? MAJCEN (uzima od Vasilija dokument i cita) : Kancelarija Vrhovnog vojnog zapovednika za Srbiju…” (Sedne.)”Putujuce pozoriste Sopalovic…u trupi nama Jevreja ni Cigana…ni lica koja su u braku sa Jevrejima…dozvoljava se…drama “Razbojnici” od Fridriha Silera…” SOFIJA: To je, ako niste znali, nemacki pisac! JELISAVETA: Zar mislis da to gospodinu nije poznato? MAJCEN: (nastavlja sa citanjem)”…po gradovima uze Srbije, ukljucujuci i Banat…protivpozarne mere…U ime vojnog zapovednika u Srbiji, generala…” VASILIJE: “…generala protivavionske artilerije fon Sredera!” MAJCEN: “Potpukovnik…”Zasto mi ovo niste pokazali odmah? VASILIJE: Vi ste prvo pitali za drveni mac! MAJCEN: Mozete da idete! JELISAVETA: Izvinite sto samo vam upali ovako, nenajavljeni! MAJCEN: Cekajte malo, jos jedno pitanje! VASILIJE: Samo izvolite! MAJCEN: Jeste li videli vesala na Zitnoj pijaci? VASILIJE: Jesmo. Zasto pitate? MAJCEN: To vama ne smeta? VASILIJE: Sta? MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vesala?

(Zatamnjenje)

Treca slika

SVADJA U ADZICA DVORISTU

(Pravo prema publici, unutrasnja fasada jednospratne kuce pokojnog majora Adzica. Duz celog sprata velika veranda. Dole desno je prizemna kuca blagoja babica, pred kojom Gina, u koritu postavljenom na dve hoklice, pere ves. U dvoristu se nalzi pumpa za vodu.

Preko dvorista mogu da budu razapeti, jos uvek prazni, konopci za susenje vesa. Levo, na blagoj padini prema reci, pod stablom velike lipe, nalazi se hrastov sto okruzen klupama, desno se ide na ulicu.)

VASILIJE: I sad, kad smo se nekako izvukli iz policije, i kad treba pred vecerasnju premijeru jos da probamo, njih nema! Sofija, kao da nema nista prece, otisla je na kupanje! GINA: Sta i da radi po ovolikoj vrucini! Nije vezana za korito, ko ja! VASILIJE:A za Filipa ne znam da li je u Elsinoru, ili u Veneciji, ili na nekom spahijskom imanju u Rusiji! GINA: U Rusiji? VASILIJE: Nisam mislio bukvalno, u pravoj Rusiji…Nego, ovo sam hteo da vas pitam: mi bismo ovde u dvoristu drzali probe, ako ne smeta… Znate, da ne bismo i za probe placali posebno. Ne samo da je zakupnina kafane za predstavu ispala visoka, nego smo morali i da platimo unapred! Jednom recju, ostali smo bez dinara! Ovde vam zaista ne bismo smetali… GINA: To se vi dogovorite sa Simkom, ona vam je izdala sobe, ne ja! VASILIJE: Ona je rekla da nema nista protiv, pod uslovom da vama ne smeta…

(Bez reci, ulazi Drobac. Uprkos velikoj vrucini, obucen je u suknene caksire i gunj. Nosi opanke. Mase volujskom zilom. Prilazi, bez reci, pumpi za vodu, naslanja na nju volujsku zilu, pumpa, pije vodu iz ruke,umiva se, brise lice sajkacom. Odahne.)

DROBAC: Vjeso sam one leseve na Zitnoj pijaci. Pokraj kantardzinice. GINA: Cula sam. DROBAC: Bolje bi bilo da si vidjela. GINA: Ako se nisam dosad nagledala… DROBAC : Teze ti je vjesati mrtvaca nego zivoga. VASILIJE: Ko su ti ljudi koji su obeseni? DROBAC: Banda. VASILIJE: Zar ste nmorali onako da ih vesate? DROBAC:Kako onako? VASILIJE:Onako gole, bez opanaka i caksira? DROBAC:Da sam se ja pito, ja bi im poskido i gace! Nista me nemo gledati!To bi se tako najbrze iskorjenilo, razumijes?Ne razumijes. Da si ti, da tako kazemo, banda…I da ti podjes da pucas na Svabu…a da znas da zato mores golokur da visis na pijaci..Kazi, bi li puco? VASILIJE: Nisu to moja posla!Ja sam glumac. DROBAC: Kad nedje podjes, a znas da mores da pogines, razmislices bar dvaput pre no podjes!Pa, kad razmislis, podjes il ne podjes! Al kad znades da mores i da se obrukas, ne bi razmislio dvaput, no devet puta!I ne bi poso! Cudna stoka su ljudi!Vise se plase bruke,nego smrti! VASILIJE: Vi znate sta radite. DROBAC: A sta ti ono rece da si? VASILIJE: Glumac. VASILIJE: Vozis motor u buretu? VASILIJE: Ja sam u pozoristu, a ne u cirkusu! DROBAC: Nisi slucajno neka skitnica? Ili kockar? VASILIJE: Zar vam ja licim na kockara? DROBAC: Pitam. Zbog uredbe o telesnoj kazni. Po clanu tri, telesnom kaznom kaznjavace se i skitnice, besposlicari, kockari, pijanice i lica koja pronose lazne vesti.

To sto si glumac ne znaci da nisi pijanica i skitnica. A po clanu pet, telesna kazna batinanja moze se izreci od 5 do 25 udaraca stapom po zadnjem delu tela – debelom mesu. Zato pitam. VASILIJE: Ja sam ispravan gradjanin. DROBAC: A kad si ispravan…da li ti mene postujes? VASILIJE:Molim? GINA: Naravno da te postuje! DROBAC: Njega pitam! VASILIJE:Postujem vas, naravno! DROBAC: Ja kad udjem u hotel ‘Pariz’, svi ucute! Za koji astal sednem, svi smesta ustanu! Iz postovanja! Kad idem carsijom, prelaze na drugu stranu! Zato sto me postuju! Babe se preda mnom krste, ko da sam ikona! Razumijes? VASILIJE:Razumem. DROBAC:Lazes, ne razumijes! (Gini) Nece on znati kako je meni ime! GINA: Drobac! DROBAC:Tacno, Drobac! A ni ovo sto ga pitam nece znati! ( Vasiliju) Znas li zasto sam Drobac? (Gini) Ne zna. ((Vasiliju) Zato sto drobim koske! I vadim drob!Zato sam Drobac! I nemo to da mi ne upamtis za iduci put!

(Izlazi desno. Kraj pumpe je zaboravio volujsku zilu.)

GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni dovidjenja, nista! Dodje ko tele, ode ko tele! I necujes ga u onim opancima! ( Ispira potiracu) VASILIJE: Ko je ovaj? GINA: Ko ce biti, batinas! VASILIJE: Batinas? GINA: Vidis li ti ovo? VASILIJE: Sta je to? GINA: Kud god da ide, ostavlja krvav trag! ( Potiracom pere kaldrmu) VASILIJE: Da covek ne veruje!…Pogledajte, zaboravio je volujsku zilu! GINA: Znaci, vratice se! Moracu jos jednom da perem iza njega! VASILIJE: Ovim ih tuce? GINA: Tuce cim stigne! I toljagama, I nogama! Al ovom zilom najvise! Od nje najvise I boli, useca se do koske! VASILIJE: Da ga sretnem na ulici, mislio bih da je obican seljak! GINA: Taj je pre rata gore u Sinjevcu, da izvinite, silovo koze! VASILIJE: I to je danas postalo vlast! GINA: Nece da se smiluje nikom!Ni mladom, ni starom, ni bolesnom! Nece da se smiluje ni za pare! Davali su mu I zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, nece ni zlatan sat! VASILIJE: Zar moze covek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nesto gore od zveri, necovek!

(Ulazi Blagoje, sa flasom u dzepu)

BLAGOJE: Sta je Drobac trazio ovde? GINA: Pa dobro, Blagoje, gde si ti dosad? BLAGOJE: Iso da cujem vesti sa frontova! GINA: Vidim, puna ti flasa vesti! BLAGOJE:Ocemo li, glumac, po jedan cug? VASILIJE: Hvala, ne mogu po ovolikoj vrucini! A dok se ne zavrsi predstava, moram da ostanem sasvim trezan! Drugi put! (Ulazi u kucu)

BLAGOJE: Ne sme zbog vrucine! Nije, nego ne sme na prazan stomak! Ti glumci nikad nemaju para za hranu! GINA: Pobeze covek od smrada te tvoje rakistine! BLAGOJE:Ovo mirise kao ambrozija! GINA: I jeste mi ambrozija! Ko da su u njoj dazdevnjaci prezimili!…Ocu li ja doziveti da te bar pet minuta u zivotu vidim treznog? BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke! GINA: Tesko je tebi da nadjes razlog za pijenje! BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, zenska glavo! GINA: Ne moras zato da popijes reku rakije! BLAGOJE: Jesam ja tebi jednom kazo da ne zvocas? GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro! Ko kaze da su izbili na Volgu? BLAGOJE: Ko kaze, kazu novine, citaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana!Ko da imas vodenicu na Dnjepru! BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno!I nisam ja dete, da mi se uvek popuje! GINA: Kad se nalijes tom rakistinom, nisi ni covek! BLAGOJE: Pravices ti mene jednom od blata! GINA: Da tebe napravim takvog kaki si, i ne treba mi drugi materijal! BLAGOJE: Mozgu! Od toga je i Adam napravljen! GINA: Znam da si brz na jeziku!…Pijes i lokmasis, a ne vidis u sta ti Sekula srlja! BLAGOJE: U sta srlja? GINA:Zar je moguce da ti bas nista ne vidis? BLAGOJE: Ja sam za tebe oduvek bio slepac, a najsleplji sam bio kad sam te uzimo! GINA:A progledo si kad si potrosio miraz!

(Na verandu ulaze Simka, Jelisaveta i Vasilije. Jelisaveta preko ograde prebacuje pozorisne kostime, da se provetravaju.)

SIMKA: Iz ove sobe imate izlaz na verandu! JELISAVETA: Videla sam! SIMKA: Tu su vam ligestuli, slobodno ih koristite! A odavde imate i pogled na reku! ( Vasiliiju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe? Tamo mozete da rucavate i veceravate, dok je leto! VASILIJE: Sta da rucavamo? Govedju supu s rezancima i rinflajs sa renom? Jagnjetinu sa zelenom salatom? Przenu ribu? Ili mozda guscetinu i pacetinu? SIMKA: Gde rekoste guscetinu i pacetinu? …Pre rata se belela reka od guski i patki! Nije se moglo trenuti posle rucka od gakanja! A sada nigde perceta, ni za pahuljicu! (Jelisaveti) Jeste li videli kako je reka blizu? Dok je moj pokojni major bio ziv, posle rucka sedimo ovde, jedemo kajsije, a on kostice sa verande baca u reku! JELISAVETA: Muz vam je bio major? SIMKA: Artilerijski! VASILIJE: Je li poginuo u ovom ratu? SIMKA: Nije, umro je od zapaljenja pluca! A to je prednost sto vam je soba na spratu! Na morate nocu da zatvarate prozore, pa vam sa reke struji cist vazduh! Leti se cuju i zrikavci, celu noc! Major nije zatvarao ni zimi, i redovno je spavao bez pidzame! Ali je zato imao celicno zdravlje! GINA: Bog da mu dusu prosti! SIMKA: A gde ste igrali pre nego sto ste dosli kod nas? JELISAVETA: Igrala sam u Beogradu, u “Manjezu”! Spremali smo Pizeove Srecne dane! To su zaista bili srecni dani! Ja sam imala prekrasnu zensku ulogu…

(Prekine je snazna pucnjava: cuje se nekoliko rafala iz automata)

GINA: Boze, sta li to puca? BLAGOJE: Masingever! GINA: Da je Sekula kod kuce, bila bih mirnija! BLAGOJE: Samo ti sluti! JELISAVETA: Znas li gde je Filip? VASILIJE: Mozda negde probada Polonija, mozda broji talire…Otkud znam! JELISAVETA: Da opet, budala, negde nesto ne zabrlja? GINA: Da mi je znati zbog cega li je pucalo! VASILIJE: Vi se niste nimalo uplasili? SIMKA: Ja sam, gospodine, iz oficirke porodice!…A sad mozete i bez mene, nadam se da sam vam sve pokazala! Vi se lepo raspakujte i rakomotite, kao u rodjenoj kuci! Ja vam sve ostavljam sa punim poverenjem! ( Ulazi u kucu) JELISAVETA: Sofija bi bar malo mogla da pomogne! Nego, gospodjica, odmah na plazu! A nisam stigla ni nokte da manikiram, ni kosu da uvijem, ni da obavim masazu, ni da se nasminkam, nista! (I ona se, zajedno sa Vasilijem, vraca u kucu) GINA: Kao da nisu u ratu, nego na izletu! BLAGOJE: Glumci su boemi, i umetnici, i svetski ljudi! I nisu oni krivi sto ti to ne znas! GINA: Ne treba meni neko veliko znanje da poznam ko je kurva, a ko lopuza! BLAGOJE: Nisi videla nista dalje od Zabucja,a htela bi o celom svetu da sudis! GINA: Valjda sam i mogla nesto od tebe da vidim! Kuca- pijaca, pranje – peglanje, kuvanje – sivenje! To mi je ceo zivot s tobom! A ovamo si mi obecavo i Carigrad! SIMKA: Izlazi u dvoriste sa prekrivenim posluzavnikom) : Gino, mogu li kod tebe da sklonim srebrni escajg? GINA: Plasis se da ti ga ne zdipe umetnici? SIMKA: Bolje da sklonim kod tebe, nego da strepim! Imas dvanaes srebrnih viljusaka, dvanaes nozeva, dvanaes velikih, i dvanaes malih kasika! (Gina brise sapunjave ruke o kecelju, uzima od Simke posluzavnik, i unosi ga u kucu.) To nam je bio poklon za mladence, od oficirskog kora! (Blagoju) Sta li je to moglo da puca? BLAGOJE: Znam samo da je bio masingever! SIMKA: Kao da je u centru. BLAGOJE: Bice da je negde izmedju foto Lazica i Knjizare Debeljevic. SIMKA: Dosad je obicno pucalo nocu…A Gina strepi zbog Sekule? BLAGOJE: Kukumavka! SIMKA: Ko zna u sta svemogu da ga uvuku! BLAGOJE: Ko da ga uvuce? SIMKA: Bojim se da Gina ima razloga da se plasi… BLAGOJE: Cega da se plasi? GINA: (Vracajuci se iz kuce): Svakoga i ti primas u kucu, sacuvaj Boze! SIMKA: Ko sedam dana ne vidi beloga boga, osmoga se obraduje i djavolu! GINA: Obradovaces se ti, kad ti kucu napune stenicama! Ko zna kuda se sve to vuce i potuca!

( U ljubicastom kupacem kostimu, brisuci dugu raspletenu kosu, sa reke dolazi Sofija)

SOFIJA: Vidite li onu zgradu iza mosta? BLAGOJE: Zeleznickog? To je prva elektricna centrala u Srbiji! SOFIJA: Sve donde sam plivala! BLAGOJE: Znaci da imate veliku kondiciju!

GINA: Kako i nemala! SOFIJA: Vama je ovde zaista divno! Kuca kraj reke! GINA: Zato se mi retko i kupamo, sto smo kraj reke! SOFIJA: Ucinilo mi se da je nesto pucalo! BLAGOJE: Ne obracajte paznju, ja sam tu! GINA: Velika siguracija! BLAGOJE: Ja sam ratovao pod komandom vojvode Stepe! Mi smo se na Ceru jednim sinjelom pokrivali! GINA: Pokrivo si se, sa mazgom, jednim pokrovcem! SOFIJA: Da samo znate kako je voda divna! Nisam izdrzala da ne pokvasim kosu! A trebace mi dva sata da je osusim! Al dok se ne zagnjurim cela, cela celcata, cini mi se da se nisam ni kupala! BLAGOJE: Ja plivanje bez ronjenja i gnjuranja i ne racunam! SOFIJA: A reka mirise na lubenicu, jeste primetili? Pa tako divne stene za suncanje, i divno drvece! Tamo je prepuno maslacka i kamilice! Sigurno zivite ko da ste stalno na izletu! GINA: Nije bas uvek! SOFIJA: Ja celog leta ne bih izlazila iz vode! Molim vas, hocete li da mi obrisete ledja, ne mogu da dohvatim! Stalno bih plivala! Do neba bih, cini mi se, plivala, kad bi se moglo! BLAGOJE: Plivanje je najzdravije od svih sportova! I posebno je dobro za lepu figuru! Ja sam vam oduvek spreman za plivanje, u svako doba, samo kazite! GINA: Nemoj da zaboravis da poneses paljke, da se ne utopis! BLAGOJE: Plivam sve stilove: prsno, ledjno, kraul, beterflaj, 4x100 metara mesovito, ronjenje, skokovi Na glavu i noge sa raznih visina! GINA: Zaboravio si da pomenes kuceci stil! SOFIJA: Hvala, sad mogu i sama! Trcim da presvucem kostim, jos mi je vlazan! (Utrci u kucu) GINA: Pazi da ti jajnici ne ozebu! …Divna voda, divne stene za suncanje, sve joj je divno! Kamilicu vidi, a rat oko sebe ne vidi! SIMKA: Ti glumci su uvek ziveli mimo sveta! GINA: Ne stidi se ni da se goliti! SIMKA: Da ti kazem, ne bi mi verovala! GINA: A ja od ujutru ne vadim ruke iz korita! SIMKA: Ona karminise i bradavice na grudima! GINA: Ne bi se libila da iznese cavku na tezgu, pa drmaj, Drmane, i kudeljaj, Kudeline! BLAGOJE: Sto, valjda treba da je okaci na preslicu, kao ti tvoju, pa da sedi kraj prozora i da je prede? GINA: Kad kurve treba braniti, prvi si tu!

(Ogrnuta ljubicastim bade-mantilom, na verandu izlazi Sofija. Preko ograde prebacuje mokar kostim. Gleda preko reke)

SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA (iz kuce): Sta je? SOFIJA: Nisi mi kazala kako je divan pogled odavde! JELISAVETA (izlazi na verandu) : Kad da ti kazem? Morala sam sama da raspakujem kofere! SOFIJA: A jesi li videla onu psenicu, prepunu bulki? JELISAVETA: Kad da je vidim? Celo sam jutro iznosila kostime! SOFIJA: Kao da se samo zlato talasa! JELISAVETA: Meni trepte neki svetlaci od umora! SOFIJA: Obozavam leto! Dani puni pcela, veceri svitaca! I kako je samo divna tisina ovde!…Slusaj…!

JELISAVETA: Sta da slusam? SOFIJA: Cuje se kako zuji pcela u casi! JELISAVETA: Meni zuji u glavi… SOFIJA: Ti, Jelisaveta, gresis sto malo ne plivas! JELISAVETA: Kad da plivam? SOFIJA: Ne pamtim kad sam se osecala tako divno, kao danas! (Udje u kucu) JELISAVETA (iduci za njom) : Sad, kad si se iskupala i osuncala, i kad se oseca tako divno, mogla bi da se presvuces i da mi pomognes…(Ulazi za Sofijom u kucu) GINA: Nisam ni znala da je ode kod nas tako divno! Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo!

SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA; Vidim i ja da je drugi! SIMKA: Iz koliko voda ispiras? GINA: Iz pet. SIMKA: Ceo zivot provedu kao na ladji: danas ovde, sutra onde! GINA: Meni su sve ladje potonule u ovom koritu!

(Iz kuce izlazi Sofija i ide prema reci)

JELISAVETA: ( s verande) : Sofija! Gde ces sad opet? SOFIJA: Da uhvatim jos malo sunca! JELISAVETA: A zar ja treba sama sve ovo da unosim? SOFIJA: Greh je ovakav dan provesti u kuci! ( Otrci prema reci. Jelisaveta se ljutito vraca unutra) GINA (Blagoju) Dok stojis dokon, mogo bi da mi napumpas vode za ispiranje…Blagoje, cujes ti mene? SIMKA : Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje! BLAGOJE: Kad je gledam, osecam se ko soba… GINA: Ko sta? BLAGOJE: …ko soba u koju u uneli ljubicice! GINA: Ne treba ti da pijes ni bozu, a kamoli rakiju! SIMKA: Kako ti muskarci uopste nemaju kriterijum! GINA: Samo neka je novo, i nek je tudje! BLAGOJE: Pitam se cemu li sluzi tolika lapota! To nije samo zato da se grli… SIMKA: Jedino sto na njoj vredi, to joj je kosa! GINA: Da ja obucem njeno, a ona moje, ne bi se videla kraj mene ko ni pacavra! BLAGOJE: Mogu da zamislim! GINA: Nego nosim muske cipele, muski kaput, rintam, radim, opasujem se konopcem! Bolje da sam se ovim konopcem oko vrata opasala, nego sto zivim posteno! BLAGOJE: Lako je biti posten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imas bar malo obzira! GINA: Ima on obzira kad mu nesto treba: Gino skuvaj, Gino operi, Gino dodaj, Gino ustaj, Sekula se upiskio, Gino kamfor, Gino stego me isijas, Gino kiriju, Gino struju, Gino drva, pogino od Gine dabogda!

(Na verandu izlazi Jelisaveta. Istresa ves preko ograde).

GINA: Ne istresaj mi to tvoje djubre na ves! JELISAVETA: Je l kazete meni? GINA: Zar ga ja ovde perem da ga ti prljas? JELISAVETA: Istresam spavacicu, gospodjo, gde je tu djubre? GINA: U njoj ti i ima najvise kurvinskog djubreta!

JELISAVETA: Mogla bi ti malo da biras izraze! GINA: Ovo je dvadeset godina bila postena kuca! A vi ste za sat napravili kupleraj! JELISAVETA: Ovakve uvrede jos nigde nisam dozivela! GINA: Da te je otac kucki kocanjkom pravio, pa ne bi bila takva kakva si! JELISAVETA: Gospodine, ako vi nemate nacin da ucutkate ovu zenu… GINA: Ko da me ucutka? BLAGOJE: Gino, da cutis tu! GINA: Ama kome da cutim! Kurvi da cutim! Ko si ti, da ti cutim! Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa i da cutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da cutim! JELISAVETA: Sta si to iskokodakala? GINA: To sto si cula! Da si matora kurva! JELISAVETA: Ja matora! Vasilije! GINA : Nadji neko ogledalo, pa se ogledaj! JELISAVETA: Zube cuva u casi, a oce da ujeda! BLAGOJE: Gino, zavezi, ili ce da radi ova zila! GINA: Ajde, uzmi je, to ti i prilici! Uzmi Dropcevu zilu, Dropceva sliko i priliko! Ajde, udaraj majku svoga sina, udaraj! Odbrani onu uspaljenicu belosvetsku! JELISAVETA: Nemoj da ti ja sidjem tamo dole! GINA: Ma nemoj da ti se ja tamo gore popenjem! BLAGOJE: Gino, jesi pobesnela! GINA: Jesam! Dodaj mi nesto da ubijem kurvu! SIMKA: Gino, ne budi luda! GINA: Dodaj mi nesto tesko, tako da ne moram da je udaram dvaput! ( Sa desne strane, sa ulice, dolaze Dara i Tomanija) DARA: Gino, smiri se, znamo kako ti je! GINA: Otkud ti znas kako mi je? DARA: Zato smo i dotrcale odmah, jer znamo da je tebi sada najteze! GINA: Meni najteze? TOMANIJA: Pa zar ti jos ne znas? GINA: Sta ne znam? DARA: Pa jeste vi culi onu pucnjavu malopre? BLAGOJE: Zasto pitas? SIMKA: Ko je pucao? TOMANIJA: Na mestu su ih pobili! Iz masinke! SIMKA: Koga? BLAGOJE: Ko? GINA: Ja nemam snage ni da pitam! DARA: Ima li u ovoj kuci casa vode? SIMKA: Ko je u koga pucao? TOMANIJA: Ubili su okruznog nacelnika? BLAGOJE: Domazeta? SIMKA: Onu rdju? GINA: Ko ga je ubio? DARA: Ko je da je, ruka mu se pozlatila! TOMANIJA : Sa njim su ubili i Andju! SIMKA: Karamarkovic? DARA: Akcija je odlicno izvedena! BLAGOJE: Kakva akcija? SIMKA: Zasto Andju da ubiju? DARA: Sto, da je mozda ne zalis, nemacku kurvu?

SIMKA: Kako neko moze da puca u zenu? TOMANIJA: Nije ona bila zena, nego vestica! BLAGOJE: Zna li se ko je puco? TOMANIJA: U varosi je kao u osinjaku! GINA: Boze, gde li je Sekula? TOMANIJA: Pa zar ti ne znas? Da joj kazem? DARA: Sekula ti je uhapsen! GINA; Sta kazes? DARA: A ja sam mislila da si ti to vec cula! Sumnjaju na njega da je pucao! BLAGOJE: Zar Sekula? DARA: Drza ga u Predstojnistvu policije! TOMANIJA: Sad je on sigurno Dropcu dopao saka! GINA: Bolje da si mi rekla da su ga ubila! SIMKA: Jesi ti luda? GINA: Da su ga ubili, pa da se bogu zahvalim! BLAGOJE: Znas ti sta govoris? DARA: Cuti, zasad je vazno da je ziv!A dok je ziv, jos moze da se izvuce! GINA: Pre bi se iz pakla izvuko! Videla sam kako izgledaju oni koji, nesrecnici, ne znaju o Bogu dve! A kako ce mi sutra izgledati Sekula, koji zna, i za kog znaju da zna? BLAGOJE: Sta ti znas sta on zna? GINA: Majka ne mora da vidi da bi znala! SIMKA: Popij malo! GINA: Lakse bi mi bilo kad bih znala sta mu, zlikovci, rade u onim njinim krvavim podrumima! Ovako ne znam, pa sama zamisljam,a zamisljam mu gore I krvavije nego sto oni, krvnici, mogu da izmisle! DARA: Za sad se pouzdano zna da ga ne tuku! SIMKA: Otkud znas? DARA: Nisam kazala da ja znam! Ali znam ko zna! GINA: Ako ga ne tuku, onda je, znaci, jos gore! BLAGOJE: Zasto je gore ako ga ne tuku, budalo? GINA: Zato sto znaci da je poco da priznaje! BLAGOJE: Sta on ima da priznaje? TOMANIJA: Pa valjda Sekulu poznajes majka si mu! GINA: Kako mogu da kazem da ga poznajem, kada muku kojom ga muce ne poznajem? DARA: Dosad ga niko nikakvom mukom ne muci! Treba njima sekula ziv i zdrav! TOMANIJA: Misle da moze mnogo da im isprica! GINA: Toga se ja i plasim! BLAGOJE: Sta on moze da im isprica kad nista ne zna? DARA: Pregledaj Sekulinu sobu, spali sve hartije! BLAGOJE: Kakve hartije? TOMANIJA : Pobogu, covece, pa ti si potpuno smeten! DARA: Ne stojte tu kao zavezani! Svaki je sekund dragocen!

( Svi odjednom ucute. Ulazi Drobac)

DROBAC: Zaboravio sam zilu. Ovden sam nedje ostavio zilu.Dje mi je zila? Zove me Majcen na duznost, kad nidje zile! Ja sam bez one volujske zile ko bez ruke!Trazi tamo, trazi vamo, dok ti se ne setik da ce biti ovden. Bez ove zile nidje ti nisam pristo! SIMKA: Neces ga, valjda, ti saslusavati? DROBAC: Ja ne saslusavam. Ja samo pomazem.

GINA: Kako pomazes? Batinom? Ovom zilom? DROBAC: Ne diraj mi tu zilu, kad ti govorim! SIMKA: Sekula nije nista skrivio! GINA: Zar ces o nevino dete krvaviti ruke? BLAGOJE: Nista on ne zna! Nista, ni o cemu! DROBAC: Nijedan od njih nista ne zna! U pocetku!A sve sto na poceku nije znao, na kraju zna! BLAGOJE: Ja mojom glavom garantujem da ne zna! DROBAC: Nekom zna, a nekom ne zna! Kako kome!

( Jelisaveta sve vreme stoji na verandi, i posmatra sta se dogadja. Od dolaska Dare i Tomanije, na verandu je izasao i Vasilije. Tokom sledeceg Dropcevog monologa, sa ulice ce doci i Filip. Produzice do hrastovog stola, i tu ce ostati do kraja scene. Glumci bez reci posmatraju ceo prizor.)

DROBAC: Nisam ja ko oni agenti, sto tuku, tuku i tuku, pa ondak izidji i udri povracaj! Oni tuku pet, i ses, i sedam sati, po trojca na smenu, i nista! Oni ga tuku,a on im cuti ko kap!Sve sto zna da im kaze, to je ne znam! A dajde ti njega meni na vrtalj sata, pa ce mu malo biti jedna usta! Ne zna prestojniku, ni agentima ne zna, ni esesu ne zna! A da vidis kako kod mene zna! Meni je mnogi doso na jeste u sedmicu! Unidje mi ko nadrkan pastuv, a iznesu ga ko probuseno prdalo! Zna i sto ne zna da je znao! GINA: Majko Bozija… DROBAC: Al zato treba da znades dje da udaris, i da znades kako da udaris, i da znades dje su mu zivci, i kako su mu rasporedjeni bubrezi! Razumijes? Ne razumijes! Ako ga zakovcas za macke, a da mu koza ne popuca pod oputom, kao da ga nisi ni zakovco! Kad ga sines, a da te krv sve do kape ne poprska, ko da ga nisi ni sino, je l razumijes? Ne razumijes. Stolica se ne pravi sadvije noge! SIMKA: Gino! Dajte vode! Raskopcajte zenu! TOMANIJA: Prskaj po obrazima! SIMKA: Gino! Gino! TOMANIJA: Ne vredi da zoves, obeznanila se! DARA: Lupaj je malo po obrazima, slobodno! Jace! (Blagoju) Sta stojis, smetenjace? Imas li kocku secera u kuci? BLAGOJE: Secera? SIMKA: Dolazi sebi! DROBAC: A kad sam iso da apsim Jevrema, na Tatinac! I kad je cuo Jevrem ko mu dolazi! Dodjem mu pretkucu,a on se objesio! O jednu veliku jeribasmu, radja po vagon! Dok su ga skidali s konopca, nabro sam trikila!

( Izlazeci sa scene, Drobac se skoro sudari sa Sofijom, koja se vraca sa reke. Tim sudarom su oboje iznenadjeni i zbunjeni. Drobac, za trenutak, gleda u Sofiju sa zaprepascenjem. Njegov odlazak sa scene lici, na kraju, na bekstvo. Posledice ovog susreta pokazace se u sedmoj slici.)

SIMKA: Ima li icega sto bi ovu zivotinju moglo da uljudi? TOMANIJA: Svuda je ostavio svoje krvave tragove! DARA: Sta je, glumci? Gledate nase krvavo pozoriste?

(Zatamnjenje)

Cetvrta scena

SVADJA U ADZICA DVORISTU

(Dvoriste iz prethodne scene, nesto iza podneva. Veoma je toplo i svetlo. Za stolom ispod lipe, Sofija, Jelisaveta i Vasilije probaju jednu scenu iz Silerovih “Razbojnika”. Jelisaveta, u ulozi staroga grofa, spava za stolom. Prilazi joj Sofija, kao Amalija. Vasilije igra ulogu reditelja.)

JELISAVETA: “ Sine moj!” VASILIJE: To treba da kazes tri puta! JELISAVETA: “Sine moj! Sine moj! Sine moj!” VASILIJE: Ti mu pritrcavas! Tako! I hvatas ga za ruku! SOFIJA: “ Cuj, cuj, on sanja o svom sinu!” JELISAVETA: “ Ovde si?” …Sta sada da kazem? VASILIJE: Pitas: “Ovde si? Zaista si ovde?” JELISAVETA: “Ovde si? Zaista si ovde? Ah, kako je jadan!…” VASILIJE: (suflira) “ Ne gledaj me!…! JELISAVETA: “Ne gledaj me tim pogledom punim tuge, suvise sam nesrecna i bez toga!” VASILIJE: Ne kazes “nesrecna” , nego “nesrecan” ! Za ime Boga, Jelisaveta, govori kao muskarac! JELISAVETA: “Suvise sam NESRECAN i bez toga! VASILIJE: Ne moras toliko da naglasavas! JELISAVETA: Suvise sam nesrecan i bez toga! VASILIJE: Tako! Sad ga ti budis…! SOFIJA: “Otvorite oci, dragi starce! Vi ste samo sanjali! Saberite se! JELISAVETA: “Zar on nije bio ovde? Zar mu nisam stisnula ruku?” VASILIJE: Opet isto! Ne kazes “stisnula”, nego “stisnuo”! Zar ne mozes ni toliko da se uzivis, da utuvis da ti igras grofa, a ne groficu? Jelisaveta, ti si muskarac, a ne zena! JELISAVETA: Ja pokusavam da dam sve od sebe, ali ne vredi! SOFIJA: Kad bi unela makar minimum koncentracije! JELISAVETA: Kad ti znas kako bi trebalo igrati grofa, zasto ti ne uzmes ulogu? SOFIJA: A ko bi onda igrao Amaliju? Vasilije? JELISAVETA: Valjda ima jos zena u ansamblu! SOFIJA: Nemoj da budes smesna! JELISAVETA: A ti nemoj da budes tako bezobrazna! SOFIJA: Ovako vise ne moze da se radi! JELISAVETA: I ne znam kakav je ovo repertoar! VASILIJE: Sta ti sad odjednom smeta repertoar? JELISAVETA: Ansambl od cetiri glumca ne moze da igra komad sa petnaest ili dvadeset lica! VASILIJE: Dovijamo se kako umemo! JELISAVETA: Bas se lepo dovijamo, nema sta! Od dvadeset lica ti pola strihujes! A od onih sto ostanu, podelis nam po dve ili tri uloge na svakog! Zene igraju muskarce, muskarci zene! Umesto da se skoncentrisemo, mi se raspamecujemo!A dramski pisci se u grobovima prevrcu! VASILIJE: Bice najbolje da se odmorimo, i opustimo! Normalna je nervoza uoci predstave! JELISAVETA: I mom temperamentu uopste ne odgovara da igram muskarca! VASILIJE: I to mi kazes sad, pred premijeru!…Pravi glumac treba da ume da igra i klupu , i metlu, ako treba! JELISAVETA: I ne znam zasto igramo bas te “Razbojnike”! VASILIJE: Zato sto je Siler nemacki pisac! Koga bi nam drugog dozvolili da igramo? I zato sto nasa publika, nas narod – sa svojim hajduckim, ustanickim

i slobodarskim tradicijama, ovako nepokoran, nepotkupljiv, ponosan, buntovan, - voli da gleda buntovnike kao sto je Karl Mor! Potomci Obilica ne dolaze u pozoriste zbog umetnosti, nego zbog junastva! I u crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve i svete ratnike! (Prekine ga Simka, koja se pojavi u vratima svoje kuce) SIMKA: Da li bi neko mogao da mi pomogne? VASILIJE: Naravno, samo kazite! SIMKA: Ispekla sam tikvu, ne mogu sama da je iznesem! VASILIJE: Dajte meni! Gde ste je nasli ovoliku? SIMKA: I kad bi neko hteo da prostre stolnjak! VASILIJE: Jelisaveta! (Jelisaveta prostire stolnjak na sto pod lipom. Vasilije iznosi ogromnu pecenu bundevu. Stavlja je na sto) SIMKA: Ovo bi se, za nevolju, moglo nazvati cak i ruckom! JELISAVETA: Ovo je nekom i dorucak, i rucak, i vecera! SOFIJA: I to za poslednjih nekoliko dana! SIMKA: Sta kazete? JELISAVETA: Kazem da sjajno mirise! SIMKA: Okupacijska gozba!…Hocete li da preuzmete ulogu domacina, da secete? VASILIJE: Sa zadovoljstvom! SIMKA: Sedite, sluzite se!A gde je gospodin Filip? JELISAVETA: Mozda je u Glosterovom zamku? SIMKA: Gde? VASILIJE: Nije vreme za salu! Tu je, kraj reke, verovatno uvezbava ulogu! SIMKA: Zasto ga ne zovnete? VASILIJE: Zovnuce ga Jelisaveta! JELISAVETA: A ko bi drugi? (Odlazi prema reci) SOFIJA: Kako se snabdevate u ovim ratnim vremenima? SIMKA: Leti kojekako, zimi nikako!Leti skuvas krusku, ispeces papriku…umocis u slanik glavicu luka… Ali kad dodje ona crna zima…odes na pijacu, a po tezgama – sneg! SOFIJA: Sveto je leto! SIMKA: Ja vise volim jesen. SOFIJA: Jesen? SIMKA: Jesen unese mir u kucu. (Sa reke dolaze Jelisaveta i Filip) SIMKA: Gospodine Filipe, sedite, ispekla sam tikvu!…Ima neko ko voli i da poseceri… JELISAVETA: A gde je danas secer? SIMKA: Vidim, imali ste probu. VASILIJE: Morali smo da jos jednom prodjemo scenu izmedju grofa i Amalije, tu Jelisaveta ima neke tehnicke teskoce sa ulogom… JELISAVETA: Dobro si se setio, ‘tehnicke”… SIMKA: Nemojte, molim vas, da me pogresno shvatite….ali se plasim da vise nije zgodno da probate ovde… VASILIJE: Sami ste rekli da mozemo! SIMKA: Znam, rekla sam…Ali Gini je, videli ste, u medjuvremenu uhapsen sin, i mislim da nema smisla da joj sad, takoreci pred vratima… Ispalo bi kao da joj se rugamo! JELISAVETA: Toj Gini sve smeta, a narocito umetnost! SIMKA: Nemojte da joj zamerate, nije joj lako! JELISAVETA: Ne pamtim kad sam cula onakve izraze!

SIMKA: Utopila je zivot u onom koritu! JELISAVETA: A muz zbog nje utopio zivot u flasi!…Sta i da rade deca iz takvih brakova, nego da izadju na ulicu i da pucaju? SIMKA: Sekula je, naprotiv, divan mladic! I ja sam sigurna da on nije u stanju ni na koga da puca! A pogoovu na zenu! Ako je iko olicenje neznosti, to je on! VASILIJE: Da l vi to placete? SIMKA: Sta vam pada na pamet, zasto bih plakala!…Ali nesto mi se, otkad ste dosli, vrti po glavi. VASILIJE: Kazite, sta. SIMKA: Pa eto to…Vidite da je rat. A vi…oblacite razne kostime, sminkate se, glumite, igrate… VASILIJE: A vi smatrate da je to neumesno? SIMKA: Ne znam ni sama. VASILIJE: Kazite mi…gde je sada vas pekar? SIMKA: Stanimirovic ili Slovic? VASILIJE: Pitam u principu…Gde mislite da treba da bude pekar? SIMKA: Gde ce biti nego u pekarnici? VASILIJE:A apotekar? SIMKA: U apoteci. Ne razumem zasto pitate. VASILIJE:A ucitelj? SIMKA: U skoli. VASILIJE:A gde je kovac? Gde je vodenicar? SIMKA: Kovac u kovacnici. Vdenicar u vodenici. Smesna pitanja! VASILIJE:A gde, po toj istoj logici, treba da bude glumac? SIMKA: Znam sta hocete da kazem: u pozoristu! A zar je sada vreme za pozoriste? I ne mogu se uporedjivati pekar i glumac! Pekar nam barem pomaze da se nekako prehranimo, i da prezivimo, a glumac… SOFIJA: Mozda glumac pokazuje zasto uopste vredi da se covek prehrani i prezivi! JELISAVETA: Ne moze pozoriste da se meri kao vekna! SIMKA: Ja nisam ni kazala… VASILIJE: Znate li vi, gospodjo, sta je pozoriste? Sedite u Uzicu, a na deset metara od vas – pocinje Engleska! Na samo deset sekundi hoda od vas – pocinje deveti vek! SIMKA:Ta vasa Engleska, ruku na srce, lezi u senci uzickih vesala! I vi na pozornici, u tom vasem devetom veku, mozete lepo da cujete pucnjavu iz dvadesetog! JELISAVETA:Treba da skinete crninu, gospodjo Simka! SIMKA: Sta vam pada na pamet, ja sam u zalosti! JELISAVETA: Bas zato i kazem, sto ste u zalosti! Obucite nesto belo! Sto pre! I to belo naglasite necim crvenim! I stavite u kosu belu radu! SIMKA: Zasto? JELISAVETA: Zato sto ste u zalosti, zato sto je rat, zato sto hapse, zato sto ubijaju, zato sto pale! Stavite beli sesir, obucite bele rukavice, rasirite beli suncobran! SIMKA: Vi biste hteli da me Uzice kamenuje? SOFIJA: Mogao bi neko kazati da se salim, ali ovo je za mene bilo zaista prijatno, kao najlepsa gozba! FILIP: Zacetina je bila potpuno neslana! SIMKA: Zecetina? FILIP: Ali ste zato srnetinu presolili! SIMKA: Ne znam cemu sad ova ironija… VASILIJE: Opet ista pesma! FIIP: I zasto uz ribu sluzite crno vino? SIMKA: O kakvoj vi to ribi govorite? FILIP: Govorim o ovoj kecigi! Kao da ste je pohovali u strugotini! Sobe niste provetravali mesecima, prasina je prekrila celu kucu, sve se beli od prasine,

po celoj kuci cedi se paucina! Skoro ce jesen,a vi sa cipela jos niste ocistili proletnje blato! Prozori su vam prepuni mrtvih muva! Sa haljina vam otpadaju dugmad, umesto dugmadi stavljate zihernadl, svuda po kuci razbacujete kosu i ukosnice, soljice su vam prepune pikavaca! SIMKA: Moja kuca mozda i jeste malo zapustena, mozda u njoj moze i da se nadje paucine i prasine, ali ja je ne zapustam zato sto sam lenja, nego zato sto sam u dubokoj zalosti! I sto mi mozda nije ni do zivota! I ja mozda majoru nisam umela da kuvam onako kako je voleo – znam ja sta se sve prica po komsiluku! – ali ako neko i moze nesto da mi prebaci, to sigurno nije neko iz belog sveta! JELISAVETA: To sto on prica, ne odnosi se na vas! SIMKA: Culi ste sta je rekao! S kakvim pravom? SOFIJA: Nije on to rekao vama , nego Simoni! SIMKA: Ja se ne zovem Simona, nego Simka! JELISAVETA : A Filip je govorio Simoni, udovici iz komedije “ Poslednje leto”! SIMKA: On se sve vreme meni obracao! VASILIJE: On u vama nije video vas! SIMKA: I ono se na moju kucu odnosilo! Ako u neki sobama ima mrtvih muva, to je zato sto zivim sama, sto ne stignem! SOFIJA: To se odnosilo na jednu kucu u Burgonji, u Francuskoj! SIMKA: Gde? JELISAVETA: Filip ima neku vrstu pozorisnog ludila! Dajte mu asov, on ce da uobrazi da je grobar! A uzmite mu asov, i pruzite skiptar, pa cete za tren oka od grobara dobiti kralja! SIMKA: Nisu meni potrebni ni kralj, ni grobar! JELISAVETA: Niste razumeli…Filip, na primer…kad ga vidite da jede…on ne jede, nego glumi da jede! I ne cita, nego glumi da cita! VASILIJE:Jednom recju, on nije sasvim citav! SOFIJA: Uvaljuje nas u strasne nesporazume! VASILIJE (Filipu) : Ovo sa tobom postaje nepodnosljivo! Zbog tebe upadam o iz jedne nevolje u drugu! Zbog tebe nas hapse, a sad zbog tebe treba da budemo izbaceni i na ulicu! Uoci predstave! Kako da glumim, kad ne znam gde cu da spavam? Ako vec treba da glumataras, glumataraj ono sto treba, Karla, koga veceras treba da igras! Ja vise ni u jednom momentu ne znam ko si i sta si! Da li si ti u stanju, najlepse te molim, da u “Hamletu” budes Hamlet, u “Razbojnicima” Karl, u “Galebu” Trepljev ili Trigorin, sta ti vec zapadne, ali da preko dana, izvan predstave, u obicnom zivotu, budes kao sav ostali svet – ono sto jesi, Filip Trnavac! JELISAVETA: Dzabe mu govoris! On, jednostavno, nema culo za stvarnost! FILIP: Stalno mi neko sedi na glavi sa tom stvarnoscu! JELISAVETA: Imam utisak da ti od nje uporno bezis! FILIP: Ja u tu stvarnost ne mogu da udjem, i da u njoj ucestvujem, sam! Ja u nju mogu da udjem jedino sa celom svojom umetnoscu kojoj pripadam! VASILIJE: Sa celom predstavom, sa kulisama, perikama, reflektorima, praktikablima! JELISAVETA: Bas me zanima kako bi to izgledalo! SOFIJA: Ne vidim zasto se rugate! VASILIJE: Glumac je jedno u zivotu, a drugo na sceni, i to niko pametan nikada ne mesa! SOFIJA; A gde je, u stvari, granica izmedju zivota i pozorista? D ali je ta granica tamo gde je rampa? I da li ta granica uopste postoji? VASILIJE:A da li treba da se radujemo, kao mozda Filip, ili da se skamenimo od uzasa, kao mozda ja, ako te granice nema? SOFIJA: A sta ako ta granica moze da postoji jedino kao izbrisana?

VASILIJE: Ako je izbrisana, gde je onda pozoriste? Na pijaci, u kovacnici, u apoteci? Onda i pletenje korpi moze da bude predstava! SOFIJA: Pa neka bude! VASILIJE: “Pa neka bude!” To je najlakse kazati! A ko ce to pletenje korpi da gleda, i da ga placa, kao predstavu? JELISAVETA: Ja bez te granice ne bih znala gde sam! VASILIJE:Pozoriste je, zna se, ovde, a zivot – onde! Ja jedno s drugim nikada ne brkam! Ja sam Hamlet samo na sceni, i tacka! SOFIJA: Zato tvoj Hamlet mirise na Aleksu Zunica! VASILIJE: Valjda ne mislis da duh pokojnog danskoga kralja treba da trazim i po uzickim pijacama? Za mene pozoriste prestaje na rampi! SOFIJA: Nije to jedno od drugog odseceno kao sabljom! VASILIJE: Boze, pa zar sam ja kazao da jeste? …Uostalom, Filip i ne kaze da izmedju pozorista i sveta ne postoji granica! On se ponasa kao da ne postoji svet! JELISAVETA: Red je da pustite i njega nesto da kaze! VASILIJE:A ko mu brani? FILIP: Da bi glumac uspeo da ostvari… VASILIJE:Sta? FILIP: I da izrazi… VASILIJE:Sta da izrazi? FILIP: Sta ti, kao glumac, zelis da postignes, da ostvaris, sa svojom umetnoscu, u ovom takozvanom svetu? VASILIJE: Zelim da pomognem ljudima da razumeju zivot! FILIP: I sta jos? VASILIJE: I zelim da im pomognem da ga zaborave! FILIP: I sta jos? VASILIJE: Zar ovo sto sam rekao nije dovoljno? FILIP: U ovom svetu U kom pretvaramo Ovcu u kozuh, Medveda u subaru, I svinju u cizme,

Ko ce uciniti, Ako neces ti, Da kozuh zableji, Da subara zamumla, I da se cizme oprase?

(Spusta se providna zavesa putujuceg pozorista Sopalovic. Ispred nje ce se odvijati sledeca MEDJUIGRA):

MEDJUIGRA:

VASILIJE: Ova zavesa skriva Bedu skuplju od zlata, Vek sazet u sva sata, Beskraj na cetiri kvadrata!

JELISAVETA: Ispred ove zavese Mrak je, u kome zapalise Spasitelji gradove,

Sanduke, ladje i kace!

SOFIJA: U mraku pred ovom zavesom Mudraci nadbudalise Budale, a budale Nadmudrise mudrace!

JELISAVETA: Ispred ove zavese rat Kuva zavoj i repu, Amir rupu u glavi Placa rupom u dzepu!

FILIP: Iza ove zavese rim Pretvara se u Alpe, Alpi u riblju pijacu, a pijaca u stepu!

SOFIJA: Iza ove zavese, plav, Vecernji vetar bora More po kome plovi Ladja veca od mora!

VASILIJE:Ova zavesa deli svet Na mora ognja i leda, Na pozornicu i crnu Rupu koja je gleda!

FILIP: Ova zavesa ne deli Zlatno na crno i belo, Iza nje se crni i beli I plavi, zlatno – celo!

VASILIJE: Mislju mudraca, koga je Praporac s kape oglasio, Iza zavesa svetli svet Koji se pred njom ugasio!

( Svetlost na pozornici se gasi, a u gledalistu se pali. Spusta se glavna zavesa.)

Peta slika

(Dvoriste, kao u prethodnim slikama. Kasno popodne. Vasilije i Sofija, slazuci kostime u kofere, nastavljaju razgovor zapocet pre dizanja zavese.)

VASILIJE: Treba da budemo srecni sto imamo i ovo pozoriste! SOFIJA: Jako pozoriste! Tri daske preko dva bureta! VASILIJE: Mislis da je to malo? SOFIJA: Tebi bi i jedna hoklica bila dosta! VASILIJE: Ne znas ti sta bi sve moglo da stane na jednu hoklicu! Ceo Sorocinski sajam se moze predstavljati na jednoj bacvi! SOFIJA: I ceo stogodisnji rat se moze odigrati na jednom jedinom sanduku! Znam te price! VASILIJE: Da se napravi veliko pozoriste ne treba mnogo drangulija!

SOFIJA: Nego mnogo talenta i mnogo pameti, znam! VASILIJE: Ja sam u svetu, u raznim pozoristima, video velike manifestacije scenske tehnike, ali to mene nije mnogo ocaralo! Za mene je riba mnogo vece cudo nego ladja! I lastavica je vece cudo nego avion! SOFIJA: Ne pravi se predstava ni iz cega! VASILIJE: Svaku rekvizitu moras duboko da prostudiras! SOFIJA: Studiram koliko stignem, i koliko mogu! VASILIJE: Moras da probas da se sto vise udubis u ono sto imas. A, kad se udubis…I sa obicnim loncem mozes cudesa da napravis! SOFIJA: Sa loncem? VASILIJE: Sa cim hoces! Ja sam u Ivanjici, kao mlad glumac, spremajuci ulogu Kir Janje, danima razmisljao o upotrebi nekih scenskih rekvizita. A istovremeno sam, nehotice, posmatrao sta sve jedan seljak radi sa svojom sajkacom. On je tu sajkacu nosio na glavi; na jednoj sahrani je sajkacu skinuo s glave, da oda postu umrlome; sajkacom je obrisao lice posle umivanja; u sajkaci je muckao kockice, sa jednim zeleznicarom; masuci sajkacom, razgorevao je vatru u sporetu; sedeo je na sajkaci; u sajkaci je nosio pismo; za sajkacu je zadenuo neven; sajkacom je ubio muvu; pomocu sajkace je, da se ne oprzi, prenosio vruc lonac; sajkacu je stavio pod glavu, i zaspao; u sajkacu mu je piljar s kantara izrucio kilo tresanja; i, kad je pojeo tresnje, seljak je sajkacu istresao i ponovo je stavio na glavu. Razumes? SOFIJA:Po tome, kako ti govoris, covek bi i u onom koritu mogao da otplovi i otkrije Ameriku! JELISAVETA (s verande) : Sofija! SOFIJA: Sta je, sta gori? JELISAVETA: Znas li gde su macevi? SOFIJA: Otkud ja da znam? VASILIJE: Zar nisu u pletenom koferu? JELISAVETA: Tamo su perike!

(Iz kuce izlazi Simka)

VASILIJE (Sofiji) : Pomozi joj da potrazi! Mora da su u nekom od onih sanduka! (Sofija ulazi u kucu) SIMKA: To pakujete za predstavu. Vama smo rezervisali besplatnu ulaznicu! SIMKA: Nemam ja vremena danas za pozoriste! A nije ni red. TrebaiI Gini da se nadjem pri ruci. Vidite sta ih je snaslo. VASILIJE: Taj njihov sin… SIMKA: Sekula? VASILIJE: Koliko ima godina? SIMKA: Ako bi ovo preziveo, o Nikoljdanu bi napunio devetnaest. VASILIJE: Zasto kazete: Ako bi preziveo? SIMKA: Da li vi mozda poznajete nekoga ko se vratio iz onih njihovih podruma? VASILIJE: Mislite da ce ga streljati? SIMKA: Streljace ga, ako bude imao srece! VASILIJE: Ako bude imao? A ako ne bude? SIMKA: Zar vi niste videli kakav trag ostavlja iza sebe onaj batinas Drobac? SOFIJA (s verande) Vasilije! Nema ih ni u sanducima! VASILIJE:Pa gde su onda? JELISAVETA (s verande) Ako ih ne nadjes, veceras ces da se macujes s prazilukom! A publika ce da te bombarduje paradajzom! VASILIJE: Bez mene ne biste znale ni gde su vam glave! (Ulazi u kucu. Sa verande se povlace Sofija i Jelisaveta.)

SIMKA (sama) Ne znam sta mi je sve ovo trebalo! (Pridje stolu) Traze maceve, a oni na astalu! ( Hoce da vikne glumce, ali iz kuce desno izlazi Gina.) SIMKA: Jesi se smirila? GINA; Smiricu se kad umrem! SIMKA: Jesi mogla bar malo da trenes posle svega? GINA : Da trenem? Pored tebe i tvojih glumaca? SIMKA: Ja sam ih stisavala koliko sam mogla…Nervozni su, veceras imaju predstavu. GINA: Spaljivala sam Sekuline papire. SIMKA: Pa jesi sta nasla? GINA: Nasla sam ovo! ( Pruzi Simki pismo. Simka ga pogleda, prebledi, sedne na prag, pokrije lice rukama. Za koji trenutak, sa reke ce dosetati Filip, koji ce pazljivo pratiti njihov razgovor.)

GINA: Vi ste to poceli…jos dok je pokojni major bio ziv? SIMKA: Zar je sad vazno? GINA: I ti, najbliza komsinka, s mojim sinom!? SIMKA: Gino, molim te! GINA: Znas li koliko Sekula ima godina? SIMKA: Znam , ne moras da mi govoris! GINA: I kako si mogla onakvog coveka da varas? SIMKA: Onakvog coveka! GINA: Samo sto nisi imala pticjeg mleka! SIMKA: Svega sam imala! I sve mi je smrdelo na oficirsku coju i cizme! GINA: Napadam ove belosvetske kurve… SIMKA: A kurva ti je pred vratima? Jesi to htela da kazes? GINA; To, s tobom i Sekulom…kako se desilo? SIMKA: To se nije desilo…to je procvetalo! FILIP ( dramaticno upada u razgovor) Da, procvetalo! To je prava rec! Ko milijarde pupoljaka odjednom! Draga majko, prigrli ovu zenu, onako kako je ona prigrlila mene na svoje rascvetale grudi! GINA: Kad si pre stigla i njega da prigrlis? SIMKA: Njega? GINA: Muza varas sa Sekulom, Sekulu s glumcem! A s kim ces sutra glumca prevariti? FILIP: Majko! GINA: Ama, sta ti je, covece, prodji me se! FILIP: Ne budi okrutna, saslusaj me, majko! GINA: Nisam ti ja majka! (Ulazi Blagoje. Filip mu pritrci) FILIP: Dodji, oce, da vidis kako se majka sina jedinca odrice! BLAGOJE: Jesi ti luda? Da ga se odrices sada, kad mu je najteze? GINA: Ama koga se odricem? BLAGOJE: Odrices ga se sada, kad je u zatvoru! GINA: Ja da se sina odricem! Ti si poludeo! BLAGOJE: Cula si coveka sta kaze! GINA: Moze on da kaze sta hoce, nije istina! SIMKA: Kao sto nije istina ni to da sam ja imala nesto s njim! GINA: U to se ne bih zaklela! SIMKA (Filipu) Zbog cega mi se mesate u zivot ceo dan? Ja vam za to ne dajem nikakvog povoda! FILIP: Gde se ja nalzim? BLAGOJE: Mene pitas? FILIP: Ti nisi moj otac, Megaron? I ovo nije moja majka, Megara? GINA: Daleko bilo!

FILIP: Ako vi niste moji roditelji, ko sam ja? BLAGOJE: O cemu ovaj bunca? FILIP: I ko ste, u tom slucaju, vi? BLAGOJE: Ja? FILIP: Ti nemas grbu? BLAGOJE: Grbu? Sta ce mi grba? FILIP: I nemas rosavo lice? BLAGOJE: Sta? FILIP:I nemas zgrcenu ruku? Ni sakatu nogu? BLAGOJE : Je l ti to mene zamisljas kao nakazu? FILIP: Ti nisi Ricard? BLAGOJE: A ko je rekao da jesam? FILIP: Ja ovde nikoga ne poznajem…Ti nisi nakazan…a bez nakaznosti nema Ricarda! Nemas ni veliki nos…a bez velikog nosa nema Sirana! Ko si ti? Lire, ako si Lir, gde ti je ludilo? Po cemu da te poznam, Fortinbrase, ako dolazis bez bubnjeva i zastava? Ne znam gde sam…Po cemu da se orijentisem? Kad bih video lobanju ili lopatu…kesu talira, ili mac ili slem…Da bar imate lepezu, ili cvece u narucju… Ne znam ko sam, ne znam sta treba da govorim! Ima li ovo pozoriste suflera? Ima li ova predstava reditelja? Da li ovde postoji inspicijent?

(Izlazi prema reci)

GINA: Ovoga bi sevap bilo okaditi! (Prilazi koritu I nastavlja da pere ves.) BLAGOJE: Bice da se to negde gladno napilo! SIMKA; Sta da pije kad nema sta ni da jede? BLAGOJE: Nisam ni slovo razumeo! GINA: Mislis da ja jesam? SIMKA: On to bunca nesto iz raznih predstava! Kaze da cizme treba da se oprase, da kozuh zableji… GINA: Zablejace u njemu, jadniku, majcino mleko!… BLAGOJE: Cizme da se oprase? SIMKA: Hoce da kaze: cizme od svinjske koze! BLAGOJE: Da se oprase? SIMKA : Nemoj se meni rugati, sasvim sam smetena! Neka vam objasne glumci, ja ne umem! BLAGOJE: Sta da objasne? (Gini) I zasto je kazo da se odrices sina? GINA: Zato sto je momentalni bolesnik! BLAGOJE: Sta kazes da je? GINA; Mene naziva majkom, a tebe ocem! Kad pogledam njega ludog, a tebe pijanog, ne bi me cudilo i da je istina! BLAGOJE (odazeci prema reci) Naravno, ako nisam pijan, onda sam lud! A ako nisam lud, onda sam pijan!

(Primeti Dropceve tragove. Pazljivo ih prati.)

GINA: Sta gledas tamo? BLAGOJE:Da li je opet nailazio Drobac? GINA: Zbog cega da nailazi? BLAGOJE: Evo mu tragova…Da mi je znati sta jos trazi ovuda!…Jesi sve spalila? GINA; Spalila sam! Kamo srece da sam bila pametna, pa da ne citam sta spaljujem!Tako bar ne bi nikada saznala… BLAGOJE:Sta ne bi saznala?

SIMKA: Gino, preklinjem te! BLAGOJE: Zasta je preklinjes? GINA: Ostavi malo tu flasu, nek se odmori! BLAGOJE: Ne pijem ja sto mi se pije! GINA: Nego pijes zato sto brines za Sekulu? BLAGOJE: Da mozda neces da kazes da trazim izgovor? GINA: I sta ce ti odjednom ta georgina u reveru? BLAGOJE: Stavio sam je da ti bode oci! GINA : Ja sam moje oci davno isplakala! I ostavi tu flasu, kad ti kazem! Treba jos negde pijan nesto da izlanes! BLAGOJE: Ja, za razliku od tebe, vladam sobom! I znam sta govorim! GINA: Pa ako vladas, zasto se onda drogiras tom rakistinom?

(Sa ulice dolazi Milun)

MILUN: Cuo sam da ovde stanuju glumci! SIMKA: Stanuju, privremeno. MILUN: Imam da im saopstim jednu naredbu! SIMKA: Tu su, u kuci, pakuju se za predstavu! Da ih zovnem, ili cete da udjete? GINA: Jesi ti cuvar u zatvoru? MILUN: Zasto pitas? GINA: Meni je danas uhapsen sin! BLAGOJE: Njoj je uhapsen, a meni nije? MILUN: Onaj atentator? GINA: Uhapsen je ni kriv ni duzan! MILUN: Znam, takve jedino i apse! GINA: Mogo bi da mi pomognes! MILUN: Oce ko zvati te glumce? SIMKA: Gospodine Vasilije! MILUN: Sta da pomognem? SIMKA: Gospodine Vasilije! Ne znam zbog cega ne cuju! (Ulazi u kucu) GINA: Da mi javis kako je, da ga pozdravis, da mu doturis nesto u zatvor! MILUN: Sta mislis da mu doturim? Mozda turpiju? GINA: Kakvu turpiju, sta pricas! Nesto toplo, otiso je lako odeven! Da mi se nocu, dok ne izadje, ne smrzava!I nesto da moze da pojede! MILUN:Imace on tamo zatvorsku ranu! GINA: I ti si sigurno otac, razumeces! Blagoje, posluzi coveka rakijom! Koliko ti pomognes nama, neka tebi i tvojima toliko Bog pomogne! MILUN: Gordeljiva ti ova rakija! GINA: A ni mi ti necemo ostati duzni! MILUN: I nije ti se dobro ukrtila!

(Na verandu izlaze Vasilije i Simka)

VASILIJE: Gospodine podnarednice, vi me trazite? MILUN: Ja! Sidjide doljamo! VASILIJE: Je li hitno? MILUN: Da hitnije ne moze biti! VASILIJE: Pakujem i uvezujem neke kofere…Odmah cu! MILUN: Nemo da cekam, imam i druga posla! (Vasilije i Simka ulaze u kucu) GINA: Da mu odneses samo cebe i leb!

MILUN: treba da reskiram, cujes ti, da me poslju na front! GINA: Nista neces reskirati! Zamotacu ti lebac u cebe, niko nece nista videti! MILUN: Sit sam ja fronta! GINA: Samo da mu doturis nesto toplo! BLAGOJE: Dobices flasu ljute! MILUN: Spremi, pa cemo vidjeti! GINA: Do neba ti hvala!

( U dvoriste se vraca Simka)

BLAGOJE: Mozda bi mogla caskom nesto da umesis? GINA: Sta da umesim? BLAGOJE; Sta bilo…pitu od jabuka! GINA; A kad da razvijem kore? I od cega? Od pepela? I gde mi je vrme za pitu? Ludog coveka! ( Utrcava u kucu) BLAGOJE: I ponesi coveku flasu ljute! MILUN: Reko si dvije! BLAGOJE: Je li ? …Ponesi dve! MILUN: Misli li taj silaziti odozgo? SIMKA: Reko je sad ce…Gospodine Vasilije! VASILIJE (S verande) Dolazim, dolazim!

(Zbunjen kao i u trenutku kad je napustio scenu, vraca se Filip. Sa sve vecom paznjom slusace deo razgovora koji sledi.)

SIMKA: Znate li sta se to jutros stvarno desilo? MILUN: Niste culi? SIMKA: Culi smo, ali svak prica drugacije! MILUN: Okruzni nacelnik klao june, izakuce! I tek sto ga je zaklo, odro ga, rasporio, nago se nad onu dzigericu, a dodje ti onaj i – tras! Nacelnik ama ni a! Samo ti klonu u onu junecu krv! BLAGOJE: A pricaju da je ubijen u krevetu! MILUN: Ko prica? SIMKA: A sta je bilo sa Andom? MILUN: Karamarkovic? Nju su, cujes ti, ubili posle! Spremala se da ide kod sceri, na babine! A oni ti upali! Culo se spolja kako ona iznutra zapomaze! A straza je posle privela ovoga njiovog!

(Filip je zivnuo, kao da je primio poruku. Primecuje na stolu drveni mac, uzima ga, i sigurnim korakom napusta scenu. Kako je on razumeo ovaj razgovor, otkrice se u desetoj slici)

SIMKA: Sekulu? BLAGOJE: Sekula sa tim zlocinom nema nista! MILUN: To ce se vidjeti! Jos traje uvidjaj na licu nesta! Jos ni leseve nismo iznijeli! (Vraca se Gina) GINA: Evo, daj mu ovo! I, molim te, kazi mu…Sta da mu kazes? Kazi mu da nista ne brine! I kazi mu…kazi da ce ga brzo pustiti! I da pazi na sebe! I da se ne plasi! Kazi mu i da mi znamo da nije kriv! BLAGOJE: To ce mu mnogo pomoci sto mi znamo! MILUN: Sta si sve ovde, bogati, nartrpala! GINASamo ono najnuznije!

MILUN: A kazala si samo cebe i leb! GINA: Ovo ti je da imas za kafanu! MILUN: To je, bre, opasno! GINA: I nemoj da zaboravis ovu rakiju, to je za tebe! Mirise kao ambrozija! MILUN: Mogli ste da mi natovarite I zapregu! GINA: I jos bi te nesto zamolila, ko Boga! Da probas da mi ga od Dropca zaklonis! MILUN: Za to ti ni Boga ne vredi moliti! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, budala, nece ni zlatan sat! GINA: Pa sta da radim? MILUN: Radi sto i svi ostali, nista!…Pa dje vi je taj Stefan? BLAGOJE: Koji Stefan? (Sa koferima u obema rukama, i pod miskama, iz Simkine kuce izlazi Vasilije) VASILIJE: Izvinite sto ste cekali, kasnimo na predstavu! MILUN: Ne kasnite! VASILIJE: Kasnimo, kako da ne kasnimo! Skoro ce pet, a predstava pocinje u sest! MILUN: Ne pocinje u sest! VASILIJE: Pocinje, tako smo plakatirali! JELISAVETA (s verande) Vasilije, cekaj! Zaboravio si periku i cizme! VASILIJE: Nemam ja devet ruku! MILUN: Ne pocinje ni iu 6, ni u 7, ni u 8! Na pocinje nikad! Je l sad razumes, Stefane? VASILIJE: Ja sam Vasilije Sopalovic, a ne Stefan! MILUN: Mislis ti mene stalno prekidati, Stefane? VASILIJE: U redu, zovite me kako hocete, samo pozurite! O cemu se radi? MILUN: Porucio ti Majcen: da je to tvoje pozoriste zabranjeno! VASILIJE: (spusti kofere) : Zabranjeno? MILUN:Ovde je ubijen okruzni nacelnik! Sad je vreme za zalost, a ne za pozoriste! Da je srece, sam bi se setio! A ne da mi mislimo umesto vas! VASILIJE: Ali mi imamo dozvolu! Policijski sluzbenik ne moze da ponisti dozvolu vrhovnog vojnog zapovednika! MILUN: Daj da vidim tu dozvolu! (Vraca se Sofija) VASILIJE: Video je gospodin Majcen! MILUN: Daj da ja vidim! JELISAVETA (s verande) : Zasto mu ne pokazes, nece je pojesti! VASILIJE: Evo…Pisana je na srpskom i na nemackom! MILUN: Vidim!…Koje je ovde srpski? VASILIJE: To tamo desno, cirilicom!…Tu su potpisi, i pecati, sve sto treba! (Milun pedantno presavije dozvolu i polako je pocepa na sitne komadice, koje stavi u usta i proguta) VASILIJE: Sta ste to uradili? MILUN: Sta sam uradio? VASILIJE: Pocepali ste mi dozvolu! MILUN:Kakvu dozvolu? VASILIJE: Sta se sad pravite ludi, kakvu dozvolu! Dozvolu za predstave, koju sam vam dao pred ovim ljudima! MILUN:Ti meni dao? VASILIJE: A vi ste je pocepali i pojeli! MILUN: Ja ? Sta ti to govoris? Imas li neki dokaz za to sto govoris? VASILIJE: Dokaz ste pojeli, ali imam ove svedoke! MILUN: Jeste li vi videli da mi je ovaj dao neku dozvolu? GINA: Nismo! MILUN: Da li se ovde uopste pojavila neka dozvola?

GINA: Nije! MILUN (Blagoju) Jesi ti video da sam ja ovde pocepo neku dozvolu? GINA: Nije video! MILUN: A, kad sam je pocepo, da sam je pojeo? GINA: Nije on video nista, nikakvu dozvolu! JELISAVETA (s verande) Zasto ga ne pustis da sam kaze? GINA: Ja ga ne drzim za usta! Ajde, sam kazi da nisi video! BLAGOJE: Nisam… GINA: Je l ti sad srce na mestu? JELISAVETA: Kako vas nije stid? MILUN: A sad me slusaj! Odavde ima da mi se do sutra izgubis! VASILIJE: Gde da se izgubim? MILUN: Ne zanima me! Slobodan si da ides kuda oces! Idi kud te oci vode i noge nose! Dok jos imades nogu i ociju! I nemo da te sutra ovde zateknem! I ovo da znas: ako vas jos jednom privedem, nema vam izlaska! I neces mi jesti artiju, nego kamen! I nemo da Drobac s vama zakiti vjesala…Stefane! (Izadje sa scene. Gina, ne bez izvesne nelagodnosti, pridje koritu, i pocne mehanicki da pere. Blagoje je zbunjen i postidjen.) SOFIJA (Vasiliju) Je li to taj nas narod, o kome pricas? JELISAVETA (Blagoju) Da l se i sad osecas kao soba? BLAGOJE: Ko sta? JELISAVETA: Ko soba iz koje su bacili ljubicice!

Zatamnjenje

Sesta slika

DROPCEVI TRAGOVI

(Dvoriste, iste veceri. Pun mesec.)

GINA: Ne, nimalo me ne grize savest! Nimalo! Majka bi zbog sina i protiv Oca svedocila! TOMANIJA: Ponekad i ono sto je najsvetije, majcina ljubav, moze da bude strasno izopaceno! GINA: Kad je dete u pitanju, ne da cu da lazem, nego cu i da ubijam, ako treba! DARA: Pokazi gde si mu videla tragove! GINA: Nisam videla ja, nego Blagoje! Evo ih, dolaze dovde! A odavde se nastavljaju…I idu gore uz reku! DARA: Da Dropcu poveravaju da nekoga uhodi, ne verujem! To bi bilo previse komplikovano za njegovu pamet! TOMANIJA: Zasto se onda sunja ovuda? DARA: To se i ja pitam! GINA: Meni je lakse kad znam da je ovde! TOMANIJA: Zasto lakse? GINA: Barem znam da, dok je ovde, nije u zatvoru! Da mi se Sekula od njegovih batina odmori! DARA: Da ti otvoreno kazem, to je ono sto me najvise i plasi! GINA: Zbog cega? DARA: Znas da je Dropca nemoguce odvojiti od zrtve, kad je se docepa! TOMANIJA: Nema toga sto bi ga od nje odmamilo! GINA: Sta ga je onda moglo odmamiti od Sekule? DARA: Istini moramo da pogledamo u oci! To, sto Drobac u ovom trenutku nije u zatvoru, i sto se smuca ovuda, moze da znaci samo dve stvari: Da je mucenje zavrseno ili zato sto je Sekula podlegao batinanju i umro…

GINA: Jezik presekla! DARA: Ili, jos gore, zato sto je sve priznao i izdao, pa vise nemaju sta od njega da izvlace! GINA: Tebi je gore ako je priznao, nego ako je umro? DARA: Ako je umro, bar je umro kao covek, za svetu stvar! I bar se na castan nacin resio muka! A, ako je priznao, znaci da je ukaljao obraz, i da mu tek sad predstoje najgora mucenja! I znaci da je cela organizacija u opasnosti! I zato treba saznati o cemu se radi, da bi se nesto na vreme preduzelo! Ako vec nije kasno! GINA: Pa ti nemas nikakvih osecanja! DARA: Emocije nas nikuda nece odvesti! ( Ulazi Blagoje) TOMANIJA: Sta sad mislis da radimo? DARA: Prvo treba da podjemo tragom, da vidimo gde ide! BLAGOJE: Ide gore, uz reku! DARA: Znam, videla sam! Mozda ce do necega i da nas dovede! Imas li kakvog oruzja? BLAGOJE; Nista, sem ove britve! GINA: I flase u dzepu! I ove georgine u reveru! BLAGOJE; Ova mi flasa sluzi kao dokaz! GINA: Zasta dokaz? BLAGOJE: Da si od mene napravila krpu! GINA: Ne mogu ja od tebe napraviti ono sto nisi! BLAGOJE; A ova georgina – za nju me ne pitas?Ona znaci da vise necu da budem krpa! GINA: Nego vaza? BLAGOJE; Oslobodicu se ja i ove flase i tebe! GINA: Mene mozda i oces – i daj Boze!- ali te flase ne mozes nikad, ni doveka! BLAGOJE: Ne mogu? Gledaj kako ne mogu! (Baci flasu daleko u reku) Jesi li sad videla kako ne mogu? Jesi li cula kao je bucnula- buc! Pliva niz Djetinju, pa u Moravu, pa u Dunav, pa iz Dunava u Crno more,a iz Crnog mora u bestragiju! Gotovo je sa alkoholom! Za vjeki vjekov! GINA: Za vjeki vjekov, do prve prilike! BLAGOJE: Duh si mi drzala zacepljen u onoj flasi! GINA: A onda dosla glumica, vila Ravijojla, i flasu otcepila! BLAGOJE: Otcepila! I oslobodila! GINA: Osloboditeljka! Ta ni Dropcu ne bi branila da je zacepi! BLAGOJE; Samo ti laj! Tvoj lavez do nje ne dopire! GINA: Znam da ne dopire! Mnogo je ona visoko! Ne moze da je povali samo ko nece! BLAGOJE: Naucio je Blagoje da razlikuje svilu od sargije! GINA: Pitacu te sta razlikujes kad se istreznis! BLAGOJE: Sasvim sam ja trezan! Trezan ko zvezda! GINA: Vidim! BLAGOJE: Moze kraj mene da tece okean rakije! Necu je vise ni pomirisati! GINA: Znam kako neces! BLAGOJE: Nikada vise! GINA: Plivaces ti za onom flasom! Kraul i baterflaj! BLAGOJE: To neces doziveti! GINA: Krpa ostaje krpa! Nisi ti nista drugo, do jedna obicna krpa, zedna rakije! I ta tvoja cvecka od glumice! Moci ce da te privija na svoje zive rane! Da te privija, kao rakijavu oblogu! DARA: Dokle mislite da se svadjate? Dok Drobac ne izmakne! GINA: Muski klimakretijum je gori od zenskog! DARA : Te vase svadje ostavite za kasnije! Ici cemo polako, s Dropcem se nije saliti! Ko zna na sta mozemo da naletimo! A ti, Gino, ti ces nas cekati ovde!

GINA: Komanduj ti nekom drugom, a ne meni! Moje je dete u pitanju! TOMANIJA: Postoji nesto sto je iznad toga! GINA: Za mene ne postoji! DARA: Onda hajde, kad si toliko zapela! Ali da znas da necu dozvoliti da icije emocije dovedu u pitanje nasu akciju, pa ni tvoje! (Odlaze prema reci. Iz kuce se pojavljuju Jelisaveta i Vasilije) JELISAVETA: Vestica, ne prestaje da se svadja! Kako se samo ne umori! VASILIJE: Gledaj ti svoja posla! JELISAVETA: Sta mislis o ovim krvavim tragovima? VASILIJE: Kazem ti da gledas svoja posla! JELISAVETA: Smem li da pitam sta mislis kud cemo sutra? VASILIJE: Smes… JELISAVETA: Pa…sta mislis? VASILIJE: Nista. Bez te dozvole nismo pristali nigde! JELISAVETA: Ta dozvola se trazi samo u Srbiji! VASILIJE: Pa sta? JELISAVETA: Mogli bismo da predjemo u Bosnu! Da igramo u Visegradu i Gorazdu… VASILIJE: Teze je Srbinu danas u Bosni, nego guji u procepu! JELISAVETA: A zar mislis da mu je ovde lakse? VASILIJE: Nas je Drina razdvojila i podelila! I Sava nas je podelila! Plasim se, samo, da je blizu vreme kad ce nas deliti Ibar i Morava! JELISAVETA: Kakvi smo, nas i Gluvacki potok moze da podeli!…A para, bolje i da ne pitam, nemamo? VASILIJE: Znas da nemamo. Poslednje sto smo imali dali smo za zakup kafane! JELISAVETA: Kafedzija nije hteo nista da ti vrati? VASILIJE: Nije mi pruzio priliku ni da ga pitam! Jedva sam i stvari izvuko…A necemo imati ni Simki da platimo kiriju! JELISAVETA: Pa ne mozemo se ubiti, ako nemamo! Dacu joj neku od mojih haljina iz “Visnjika”. Ionako ne igramo ruske komade. VASILIJE: (glumi) “Ja volim zivot uopste, ali nas zivot, palanacki, ruski, malogradjanski – mrzim i prezirem iz dubine duse”…Igrao sam Astrova u “Ujka Vanji”. JELISAVETA: Ja sam u “Tri sestre” igrala Kuligina, Masinog muza. VASILIJE: Kod Sekspira duvaju bure i vode se borbe, krv se sliva s tocka na tocak, brekcu masinerije koje rade na krv, skripe i okrecu se svi zupcanici i tockovi neba i zemlje, kotrljaju se planete, krune i glave! A kod Cehova nalazimo ljude umorne od svega toga. Skupili su se, posle svih izgubljenih bitaka, na neki jesenji prigrevak, u neku zavetrinu, greju se na hladnjikavom suncu, ujedaju, zevaju i umiru… JELISAVETA: Koliko moze da ima sati? VASILIJE: Ne znam. Satom sam platio prenociste u Pozegi. JELISAVETA: Ona me tikva dans tako prostrugala, da sam sad gladnija nego da nisam jela! (Sa desne strane dolazi Simka). SIMKA: Odmarate se na mesecini? VASILIJE: Pakujemo se, pa malo da predahnemo. SIMKA: Lepa noc, mirna. Kao da nije rat…Znate li kud cete sutra? VASILIJE: Jos ne znamo. Ali mislim da bi bilo bolje da otputujemo veceras! SIMKA: Zasto odjednom veceras? VASILIJE: Najbolje bi bilo da vam otvoreno kazem…Videli ste da nam je predstava zabranjena. Poslednji dinar smo dali na zakup kafane. SIMKA: Pa necete imati para da mi platite kiriju? VASILIJE: To sam i hteo da kazem. Zato bi bilo najbolje da otputujemo odmah. SIMKA: Necemo praviti pitanje oko kirije! Prenocite i ne mislite na pare! A posle policijskog casa

ionako ne biste smeli nigde da se maknete! Jos bi mi trebalo da i vas nosim na dusi! Je l to kod Gine nema nikoga? JELISAVETA: Nema. Otisli su uz reku, prate onaj krvav trag. SIMKA: Ne znam sta taj Drobac toliko trazi ovuda! Strepim i danju iz kuce da izadjem, a kamoli nocu! (Udje u kucu) JELISAVETA: A ja sam mislila da bi nam oci iskopala za dinar! VASILIJE: Eto, resili smo bar jedan problem! Ali nasa je situacija toliko losa, da je ni to ne nenja mnogo nabolje! Znas li gde je Filip? JELISAVETA: Otkud znam! Ponekad mu zavidim na tom njegovom ludilu! Ko zna koliko je on daleko od svega ovoga! VASILIJE: A Sofija? Valjda nije i nocas otisla da pliva? JELISAVETA: Plasim se da jeste, obukla je kupaci kostim! VASILIJE: Nadajmo se da nije luda da ude daleko! Hocemo li da nastavimo sa pakovanjem? JELISAVETA: Ne samo da moram da igram muske uloge, nego cu, izgleda, morati da radim i muske poslove! VASILIJE: Ja ne znam sta bih, da mi nije tebe! JELISAVETA: Sta bi, svisno bi, ko i bez lanjeskog snega! VASILIJE: Brzo cemo. JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesecini, i da ni o cemu pod milim Bogom ne mislim! Da ne postoje ni juce, ni sutra, ni ljudi, ni reci, nista!…. Kad ovako gledam zvezde, cini mi se da je ovaj svet samo prag!… VASILIJE: Nije prag, nego je obicna boca! I svi smo u toj boci zacepljeni! A onaj mesec gore, ono je cep! JELISAVETA: Bili u boci ili ne bili, sitra nam treba putovati! Treba putovati, a ne znamo kuda! Samo sto smo se raspakovali, ponovo pakuj! (Polaze u kucu.)

Zatamnjenje

MEDJUIGRA

( Sa isukanim drvenim macem, na smracenoj sceni se pojavljuje Filip)

FILIP: Ja cu da ustanem, Zgazen, zgromljen, tlacen, Na celicne vojske Sa drvenim macem!

Deci koja cvile, Majkama sto placu, Donecu slobodu Na drvenom macu!

Osvojicu Englesku, Poljsku i Burgonju, Sa drvenim macem, Na drvenom konju!

Pokazacu svetu Crn gvozdeni panj: Drvenim macem

Presecen nakovanj!

Kroz mracne zemlje, Sto sa lanca laju, S drvenim cu macem Poci na azdaju!

Krenucu u oblak, Usijan ko sac, Da nabodem zmaja Na drveni mac!

Donecu iz oblaka, U senku i penu, Devojku drvenim Macem osvojenu!

Nosen jaucima, Kuknjavom i placem, U pozare letim Sa drvenim macem!

Zatamnjenje

Sedma slika

VIDOVA TRAVA ili SISANJE SOFIJE

(Obala reke. Mesecina. Sparna letna noc, puna cveca, zrikavaca i svitaca. Sofija, posle plivanja, brise kosu. U mraku sa strane, u prvi mah nevidljiv i za publiku, stoji Drobac. Netremice, i ne pomerajuci se, gleda Sofiju. Ne zna se da li je vreba, ii je njom opcinjen. Sofija oseti njegov pogled, okrene se prema njemu, primeti ga, i krikne. Drobac joj polako pridje.)

SOFIJA: Sto ste me prepali! DROBAC: Plivas i po noci? SOFIJA:Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA:Cega da me bude strah? DROBAC:Ko zna ko more iz ovog mraka da naidje? SOFIJA:Pa sta ako i naidje? Niste mi kazali ko ste! DROBAC:More da zakolje. More dubije batinom. More…more da nasrne…Razumijes? Ne razumijes? SOFIJA:Kako vam samo takvi uzasi padaju na pamet! Otkud vam takva masta? DROBAC: Ovden ti nista ne bi vredelo vikati. SOFIJA:Ne znam zasto bih vikala! DROBAC: I ko bi te cuo ne bi smio da dotrci! SOFIJA: Pa valjda biste me vi uzeli u zastitu! DROBAC: Ja? SOFIJA:Zar ne bi? DROBAC: Bi. Uzeli bi. SOFIJA:Eto vidite! I zbog cega onda da se plasim?

DROBAC: A mene se ne plasis? SOFIJA:Zasto da vas se plasim, nemate rogove! Jedino me uplasilo sto vas nisam cula! DROBAC: Ovo su opanci, kapicari, teleca koza. Ne cuje se kad ides u opancima. SOFIJA:Jos mi niste kazali kako se zovete! DROBAC: Zovemo se…Drobac! SOFIJA:Je li vam to ime ili prezima? DROBAC: To mi je sve. I ime i prezime. Nisi cula? SOFIJA:Boze, sto ovo lepo mirise! DROBAC: To ti je cubar. Dobar je protiv reume. SOFIJA:A ovo? DROBAC: Sporis. Sporis je sveta trava protiv krstobolje! A to, to ti je zalfija, protiv gripa! SOFIJA:Ovo znam i ja, ovo je nana! DROBAC: Nana ti je dobra protiv velike tuge. SOFIJA:Sta je to velika tuga? DROBAC: To ti je…kad ne da disati! SOFIJA:A ovo? DROBAC: Ovo ti je odoljen, protiv grceva. (Sofija vrisne) Sta ti bi? SOFIJA:Ozarih se! DROBAC: Sto ne gledas dje stajes? SOFIJA:Prokleta kopriva! DROBAC: Nije ti kopriva kriva sto ides bosa! SOFIJA:Bas gadno pece, prokletinja! DROBAC: Sto vredjas travku? Nije ona kriva sto te ozarila. Treba da znades da je i kopriva lek. Leci od zapaljenja debeloga creva. I leci od jektike. SOFIJA:Zar kopriva? Cula sam da moze da se kuva i da se jede, ali da leci… DROBAC: I od najgore travke ima vajde. SOFIJA:I od korova? DROBAC: Pa korov od bubrega leci! SOFIJA: A znas li sta je ovo? DROBAC: To ti je runolist. SOFIJA:Kako ih poznajes i razlikujes po mraku? DROBAC: Pa po mirisu! SOFIJA:Ne mirise svaki. DROBAC: Cini ti se. A i vidno je, vidis kolika je mjesecina. SOFIJA: I ti svakoj od ovih biljcica znas ime? DROBAC: Valjda svakoj. SOFIJA: Sigurno si travar! DROBAC: Travar? SOFIJA:Lecis bolesne ljude pomocu cveca! DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava – ti mu das seme gorusice, cvet kamilice, majcinu dusicu! Ima padavicu – das mu list kantariona, koren bozura! Ima bolesnu krv – das mu koren ljubicice, list kadulje! Na uboje i cireve stavljas bokvicu, je li tako? DROBAC: Bokvicu. SOFIJA:Za zuticu beres rastavic i smilj! Ko ima srdobolju- das mu gorocvet, kopitnjak, orahov list! Plavo, ljubicasto. Zuto, belo, crveno, zlatno, reckasto… celog leta i jeseni po planinama beres lekovito bilje…Nesto susis na suncu, nesto na promaji, nesto na mesecini…I svi od tvoga bilja ozdravljaju! DROBAC: Nisam ja travar! SOFIJA:Otkud onda znas sva ta imena? DROBAC: A otkud ti znas? SOFIJA:I otkud znas sta se cime leci? Gde si sve to naucio?

DROBAC: Pa to ti znade svako djete u Sinjevcu! SOFIJA:A jeste li vi u tom vasem Sinjevcu pekli tikve? DROBAC: Tikve? Pekli smo. Kad smo cuvali koze. I purenjake smo pekli. Svilu pusili, a purenjake pekli. A od tikava smo ti pravili i venjere! SOFIJA:Od tikava? DROBAC: Osjeces na tikvi ozdo poklopac. Iznutra izvadis sjeme, sve ocistis. Pa na tikvi isjeces razne rupe. Ko oci i usta. Ili ko razne sare. Pa turis unutra svecu. I svecu zapalis. I poklopis onim poklopcem. A sveca iznutra kroz one rupe sija! SOFIJA:To mora da je lepo! DROBAC: Ponekad tako sija po peses tikava! SOFIJA:Lepo pricas. Satima bi te slusala! DROBAC: Mene? SOFIJA:A mozes li da pogodis koja je ovo trava? DROBAC: To plavo? Misjakinja! SOFIJA:Kod nas je zovu vidovcica, vidova trava. Leci vid. DROBAC: Ja sam jutros i bez te trave progledo!…Kamo srece da nisam! SOFIJA:Progledao? DROBAC: Kad sam te vidjeo jutros…Kad me ta tvoja kosa jutros dotakla… SOFIJA:Pa to si ti naleteo kad sam se vracala? DROBAC: Ko da si mi sksinula krv s ociju! SOFIJA: Ja ti skinula? Vidi ti njega, molim te! I sada, naravno, vidis, oci ti se otvorile! Kazi sta vidis! DROBAC: Vidim… SOFIJA: Slobodno kazi… DROBAC: Vidim tvoju ljepotu! SOFIJA: Pazi ti sta on zna! I, naravno, nista vise, osim moje lepote, ne vidis? DROBAC: Vidim…Vidim moju rugobu! SOFIJA: Rugobu?Zasto rugobu? DROBAC: Ne znas ti cime ja zaradjujem lebac! SOFIJA: Cime? Cekicem? Budakom? Iglom i koncem? Pekarskom lopatom? DROBAC (pokaze volujsku zilu) Evo cime! SOFIJA: Ti si kocijas? DROBAC: Batinjas. SOFIJA: Sta? DROBAC: Batinjas…Batinjam ljude…Vezem ih na macke i batinjam…Razumijes? Ne razumijes! SOFIJA: Lazes! DROBAC: Kamo lepe srece da lazem! SOFIJA: Samo pokusavas da me uplasis! DROBAC: Ako ja lazem, pogledaj, ne lazu ruke! Voda nece, gas nece, rakija nece! SOFIJA: Je li moguce? DROBAC: Pogledaj kakav trag ostavljam… SOFIJA: Ne prilazi mi! DROBAC: Sad me se bojis. SOFIJA: Ne bojim se…Bojim se! DROBAC: Vise se ja bojim tebe, nego ti mene… SOFIJA: Zar nisi mogao nista drugo da radis? DROBAC: Sta drugo? SOFIJA: Svejedno sta…Mogao si da skupljas trave, da sve oko tebe mirise!…Mogao si da kopas grobove, da cistis obore i stale, da tucas kamen! I najgori posao…sve ti je bolje od toga! DROBAC: Mogo sam i da obradjujem zemlju, da stavim koze…Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno…Mogo sam kod Brace Pecovica da

ucim bravarski zanat…Mogo sam da pecem lonce i testije, da pecem ljeb… SOFIJA: Pa zasto nisi? DROBAC: Mogo sam, ali malo je falilo… SOFIJA: Sta je to malo sto ti je falilo? DROBAC: To malo ti je, kad ga ne znas na vreme, mlogo i veliko! Sada je kasno govoriti! SOFIJA: Nikada nije kasno! DROBAC: Da imam iljadu usta, ne vredi govoriti! To ce da ostane u meni, dok me ne udavi! SOFIJA: Zasto bar sada sve to ne ostavis? DROBAC: Ne more guja da se vrati u jaje…ni vas u gnjidu iz koje je izmiljela! SOFIJA: Treba sto pre da pobegnes! DROBAC: Od cega? SOFIJA: Od svega! Prvo od te zile! DROBAC: Ne mogu ni od rodjenog traga da pobjegnem! A dje i da bjezim… SOFIJA: Naci ce se neko mesto i za tebe… DROBAC: Kakvo mjesto Stenicnjak? Osinjak? Gujinjak? Bubasvabinjak? SOFIJA:Boze!…Pa i ti si covek! DROBAC: Kakav covek? Covek, a zavidim vaski sto je vas! Pa je li to covek? SOFIJA:Ako mislis da budes covek, baci tu zilu! Baci je u reku, sta cekas? DROBAC: Ne mogu! SOFIJA: Ne mozes, ili ne smes, ili neces? DROBAC: Ja i ova zila smo ti kao vjencani! I pred ljudima, i pred ikonama! Ne vredi ni kad bi ruku sa njom odsjeko! SOFIJA:Kakav je to mrak, gospode Boze! DROBAC: Spolja mjesecina, a unutra mrak i smrad. I valja mi po tome mraku i smradu tumarati… SOFIJA: Dokle? DROBAC: Ko zna dokle. SOFIJA: Cekaj!…Ponesi ovu vidovu travu! Mozda ce ona da ti osvetli… DROBAC: Sta? SOFIJA: Mozda ce ona da te izvede… DROBAC: Odakle? SOFIJA: Iz tog mraka! I da te odvede… DROBAC: Kuda? SOFIJA: Ne znam!

( Drobac, sa struckom vidove trave i volujskom zilom, odlazi levo, prema vodi. Sa desne strane, na scenu ulaze Dara, Tomanija, Gina I Blagoje.)

DARA: Sta je, glumicice, ode ti dragi? SOFIJA: Kakav dragi? TOMANIJA: Zar si spala na onog batinasa? SOFIJA: Na koga? GINA: Ne zna na koga! Na batinasa koji mi sina ubija! SOFIJA: O cemu vi to govorite? TOMANIJA: Zar ti je Bog zato dao toliku lepotu? DARA: Zar tebi njegove krvave ruke ne smetaju? GINA (Blagoju) Izguzvale su Dropceve rucerde tvoju svilu! DARA: Jases se ovde sa onim krvavim zlikovcem! SOFIJA: Sta to govorite? Pa zar vas nije stid? DARA: Pred kim da me je stid? Pred bestidnicom? GINA (Blagoju) Evo ti tvoje osloboditeljke! TOMANIJA: Zakitila ga, djilkosa, vidovom travom! GINA (Blagoju) Pogledaj kako se visoko popela!

DARA : Ovo mora da je bila neka velika ljubav! Vidi kolko su trave i cveca povaljali! BLAGOJE: Kurvetino! SOFIJA: Pustite me! GINA: Sta si se ostrvio odjednom? BLAGOJE: Krv mi je pala na oci! TOMANIJA: Nasla si koga ces da kitis cvecem! Sodomistu! BLAGOJE: Jesi li se za njega toliko kupala? SOFIJA:Boli! BLAGOJE: Jesi li se za njega nasminkala? GINA: Kurva, karminise i bradavice na grudima! SOFIJA: Jeste li poludeli, boli! DARA: Treba tebe u Sibir! SOFIJA: Sta to radite, pustite me, boli! DARA : Zna se sta se radi s nemackim kurvama! Blagoje, seci! SOFIJA: Covece, boli! BLAGOJE: Naravno da boli! I tek ce boleti! SOFIJA: Pusti mi kosu! BLAGOJE : Dzabe se otimas! SOFIJA: Pustite! Vikacu! Boli! GINA: Samo ti vici! Dojahace ti Drobac na beloj metli! TOMANIJA: Ujeda, kurva! BLAGOJE: Stegni je! Drzi joj ruku! DARA: Ne mogu kad se otima! BLAGOJE: A ti je sini! TOMANIJA: Otima se, kao da je divlje! BLAGOJE: Pusti je!…Sad moze i da leti, ako oce!

(Odmaknu se od Sofije. Ona, osisana do glave, kleci na sredini scene. Svi je, za trenutak, posmatraju bez reci. )

GINA: Sta smo ovo ucinili? DARA: Treba da upamti kako narod sudi? GINA: Koji narod? DARA : Nek Bogu zahvali sto je prosla bez katrana! TOMANIJA: I perja! GINA; Boze, sta ostade od onolike lepote! BLAGOJE: Evo ti i georgina, zakiti se! TOMANIJA: Znas li koliko ces da ustedis na cesljevima, na ukosnicama, na papilotnama? Nema pranja kose, uvijanja, gubljenja vremena! GINA: Zar moramo i da se rugamo? BLAGOJE: A da ti mozda neces da je branis? Batinasku polegusu? GINA : A sta je ona tebi odjednom skrivila? BLAGOJE: Pusta se da je povaljuje krvavi Drobac! GINA: A ti mislis da si bolji od Dropca? Ovo bi i on isto ovako uradio! DARA: Zamajavamo se ovde, a Drobac odmace! BLAGOJE: Naci cu ga po tragu, nece nam pobeci! TOMANIJA: Daro! DARA: Sta je? TOMANIJA: On je sve dovde, do nje, ostavljo krvav trag… od nje, pogledaj… DARA: Odavde nema traga! TOMANIJA: Kao da je odleteo! DARA Valjda se nije pretvorio u andjela!

GINA: Onaj gavran? DARA: Blagoje, pogledaj okolo!

(Blagoje trazi trag )

TOMANIJA: Blagoje, stani! BLAGOJE: Sta je? TOMANIJA: Korakni!…Korakni opet!…Kuku!…Korakni jos jednom! BLAGOJE: O cemu se radi? TOMANIJA: Gino, pogledaj! GINA: Crni Blagoje! BLAGOJE: Sta je? DARA: Pa iza tebe ostaje krvav trag!

Zatamnjenje

Osma slika

NASTAVAK SEDME

(Isto mesto, nekoliko trenutaka kasnije. Odjednom se smracilo, mesecina je nestala. Duva vetar. Sa scene su otisli svi, osim Sofije. Ona, sama, osisana, obeznanjena, jecajuci, tumara obalom. Iz mraka i vetra, i sam u velikom uzbudjenju, sa isukanim drvenim macem, pred nju iskrsava Filip. Prepreci joj put. Ona ga ne prepoznaje. Pokusava da pobegne od njega.)

FILIP: Stani, jadnice! Ne boj se moje ruke! SOFIJA: O, boze! Molim te, ne ubijaj me! FILIP: Druge cu ja da pobijem, koji su mi mrskiji nego ti! SOFIJA: Ostavi me! Ne dotici me! FILIP: Nema toga koga bih dotakao s vecim pravom, nego tebe!

(Sofija mu se otrgne i pobegne, Filip ostaje zbunjen. Sve jaci vetar.)

Zatamnjenje

Deveta slika

IZNOŠENJE LEŠEVA

(Kasno veče. Ugao dve ulice, u kojima se vide APOTEKA, BIOSKOP »LUKSOR», KNJIŽARA DEBELJEVIĆ. Gradjani stoje pred kucom okružnog načelnika, čekajući da budu izneseni leševi. Jos uvek duva vetar iz osme slike.)

PRVA GRADJANKA: Jesu li ih ovde u kući pobili? DRUGA GRADJANKA: Jesu! TREĆA GRADJANKA: I to u krevetu! ČETVRTA GRADJANKA: Čudi me da Domazet nije pucao! PRVA GRADJANKA: Iz čega da puca go čovek? DRUGA GRADJANKA: Nemoj ti da mi kažeš da ne znas! TREĆA GRADJANKA: Od tvog šešira ništa nećemo videti! CETVRTA GRADJANKA: Nismo u pozorištu!

TOMANIJA: Nije Domazet ubijen u kući, nego iza kuće! Kad je klao june! A Andju su ubili posle njega, unutra! CETVRTA GRADJANKA: Spremala se da ide ćerki na babine! PRVA GRADJANKA: O kome pričate? CETVRTA GRADJANKA: O Andji! PRVA GRADJANKA : Karamarković? TOMANIJA: Dobila je, kurva, što je zaslužila!

(Dolazi Jelisaveta. Uznemirena je.)

JELISAVETA: Šta se to ovde dogadja? DRUGA GRADJANKA: Ništa, došao djavo po svoje! TREĆA GRADJANKA: Čekamo da iznesu leševe! JELISAVETA: Zar se to ovde desilo? ČETVRTA GRADJANKA: Ovde! JELISAVETA: Zna li se ko ih je pobio? PRVA GRADJANKA: Kažu da je pucao odmah s vrata! JELISAVETA: Ko? TREĆA GRADJANKA: Iz pištolja! TOMANIJA: Nije iz pištolja, nego iz mašinke! Sa pola zida opao malter od metkova! To ne može pištolj! PRVA GRADJANKA: Uhapsili su jednog mladića iz Medjaja! TREĆA GRADJANKA: Šta kažu, kad će deliti kupovne knjižice? PRVA GRADJANKA: Zašta? DRUGA GRADJANKA: Za sapun. ČETVRTA GRADJANKA: Rekli su da će sutra! JELISAVETA: Ko je sada unutra? PRVA GRADJANKA: Majcen, s komisijom! DRUGA GRADJANKA: Vrše uvidjaj! TOMANIJA: Uvidjaj je izvršen još posle podne, sad ih nose u mrtvačnicu! DRUGA GRADJANKA: Zašto tek sad? PRVA GRADJANKA : Kaži mi da ti kažem! TREĆA GRADJANKA: Oćes li skunuti šešir, ništa ne vidim! ČETVRTA GRADJANKA: Skinula bi, da nemam sinuse! PRVA GRADJANKA: Jesi li možda čitala jutrošnje novine? DRUGA GRADJANKA: Nisam. Što pitaš? ČETVRTA GRADJANKA: Evo ih, izlaze! TREĆA GRADJANKA: Iznose li ih? DRUGA GRADJANKA: Iznose! Dvoja nosila! TREĆA GRADJANKA: Ništa se odavde ne vidi! PRVA GRADJANKA: Trebalo je da zauzmemo bolje mesto! TREĆA GRADJANKA: Ja to ne mogu da gledam! TOMANIJA: Pa što si onda dolazila kad ne možeš? PRVA GRADJANKA: « Bog kroji pravdu kada kucne čas!»

(Stražari iznose nosila sa prekrivenim leševima. Za njima izlazi Majcen. Nosila spuštaju na zemlju. Iz mraka, sa isukanim drvenim mačem, pred njih iskoči Filip.)

FILIP: Gledajte ovo delo, grdnu krv, Gledajte tu na zemlji leša dva! Udarac moje desnice ih obori! Za jade moje je plata to!

(Iznenadjenje i preneraženost. Sve što će se govoriti do kraja ove slike, govoriće se istovremeno, panično, u velikom uzbudjenju.)

MAJCEN: Straža! JELISAVETA: Filipe! MAJCEN: Ne dajte mu da pobegne! PRVA GRADJANKA: Pa zar je to ubica? DRUGA GRADJANKA: Ruka ti se pozlatila! ČETVRTA GRADJANKA: Zbog ovakvih nevini stradaju! TREĆA GRADJANKA: Ništa ne vidim od tog šešira! PRVA GRADJANKA: Je li to glumac? DRUGA GRADJANKA: Bežite, pucaće! PRVA GRADJANKA: Zašto ne beži, budala!

(Stražari pucaju. Filip pada mrtav.)

Zatamnjenje

Deseta slika

ODLAZAK GLUMACA

( Drum izvan grada.Na praznoj sceni, sasvim levo, vidi se putokaz:

KOSJERIĆ 22 km. POŽEGA 21 km. VALJEVO 69 km.

Rano pre podne. Glumci su zastali da se odmore. Imaju veliki prtljag: sanduke, kožne, platnene i pletene kofere. Sofija, koja je na ošišanu glavu stavila periku, istresa pesak iz cipele. Vasilije briše znoj, pali cigaretu. Jelisaveta ukočeno sedi na koferu, kao da je zagledana u neku tačku koja ne postoji.)

JELISAVETA: Nisam ja, znači, bila bez razloga onako uznemirena! Pakujemo one stvari,a meni nešto ne da mira, ne da mira, prosto me tera na ulicu! Ko da me neko uzeo za ruku i odveo pravo pred onu kuću! VASILIJE: Prestani da pričaš samo o tome! JELISAVETA: Ništa mi od svega toga ne ide u glavu! Da Filip, onako zanet, onako smeten, dodje! I da onako hladnokrvno ubije čoveka! Pa da se popne u kuću i ubije ženu! Pa da posle još sve to, onako javno, prizna, pred svima! Još ne mogu da verujem...ko da sam sanjala! SOFIJA: Da se ja noćas nisam setila Filipa, možda bih izgubila i glavu, a ne kosu! VASILIJE:: Zašto Filipa? SOFIJA: Nije Filipa, nego tog njegovog glumljenja! Kad je naišao onaj batinaš, premrla sam! Da bežim, stići će me! Da vičem, ko će me čuti? Da se branim, kako da se odbraniš od ludaka? I, srećom, setim se da ga zamajavam! VASILIJE: Čime? SOFIJA: Setila sam se uloge one travare iz « Prognanog kralja». To smo igrali jesenas u Despotovcu. Pa sam pričala o travama sve čega sam se setila iz njenog teksta! Što nisam znala, to sam izmišljala! Glumila sam, ko da je glava u pitanju! Na kraju mi ga je i bilo žao.

VASILIJE: Koga? SOFIJA: Tog batinaša! JELISAVETA: A možda je sve to bilo sračunato! SOFIJA: Šta sračunato? JELISAVETA:To sa Filipom. VASILIJE: Ti ceo dan isto! JELISAVETA:Kopka me. Možda je on imao duplu masku! Prvo, masku glumca! A ispod maske glumca - masku ludaka! A šta je bilo ispod maske ludaka? SOFIJA: A šta misliš, šta je moglo da bude? JELISAVETA:Mogao je da bude ilegalac! VASILIJE: Onaj smetenjak? JELISAVETA: Kao član putujućeg pozorišta, pa još kao ludak i smetenjak, mogao je da se kreće po celoj Srbiji, i da niko ništa u njega ne posumnja! SOFIJA: Misliš da smo mu mi služili samo kao paravan? VASILIJE: Zašta paravan? SOFIJA: Pita me zašta! JELISAVETA: A sećam se samo da je rekao, pred onim leševima, da je to njegova plata za jade! VASILIJE: Za kakve jade? JELISAVETA: Mnogo me pitaš? SOFIJA: Ustvari, on je unapred rekao da će da ih pobije! Samo što ja na to nisam obratila pažnju! VASILIJE (postaje zainteresovan) Kad je rekao? SOFIJA: Noćas, kad su mi odrezali kosu oni zlikovci! Ostala sam sama, neko je naišao, i ja, onako obeznanjena, u onom strahu i mraku, nisam poznala ko je, mislila sam da hoće da me ubije...A jedva sam i čula šta govori, pola reči je odnosio vetar. Ali mi se čini da je rekao: « Ubiću one koji su mi mrskiji nego ti!» Tako nekako! VASILIJE: (vrlo zainteresovan)To je bilo pošto su ti odsekli kosu? SOFIJA: Zašto pitaš? VASILIJE: (govori za sebe, i kao da se priseća) « Srce moje kukavno i glava ostrižena...» JELISAVETA: Šta kažeš? VASILIJE: « I s glave kosu britvom srezah...» SOFIJA: Šta to govoriš? VASILIJE: Kad se Filip pojavio pred tobom, da li ti je slučajno rekao: «Stani, ne boj se moje ruke»?

SOFIJA: Otkud znaš? VASILIJE: (Jelisaveti) A kad su izneli one leševe, i kad ih je Filip video, je li rekao: « Gledajte ovo delo, grdnu krv, gledajte tu na zemlji leša dva...» JELISAVETA: «...udarac moje desnice ih obori, Za jade je moje plata to! « SOFIJA: Valjda nećeš da kažeš?....Pa to znači... VASILIJE: Naravno da znači! Kad te je sreo, kosa ti je bila ostrižena! Mislio je da si Elektra! On je tebi govorio ono što Orest govori ošišanoj Elektri! A kad je video da iznose one leševe, za njega su to bili leševi Egista i Klitemnestre! JELISAVETA: Valjda nećeš da kažeš da je on mislio da je sve to bilo pozorište? VASILIJE: Nije to Filip policajcima priznao da je ubio tog okružnog načelnika i njegovu ljubavnicu – on za njih možda nikad nije ni čuo! – nego je Orest objavio gradjanima Argolide da je ubio svoju majku i Egista! JELISAVETA: Je li to moguće? SOFIJA: Ali zašto baš «Elektra» da mu padne na pamet? VASILIJE: Sve što se dešavalo, ličilo je na scene iz «Elektre»! Taj načelnik je ubijen dok je klao june, kao i Egist! A Klitemnestru su namamili da je ubiju pozivajući

je kod ćerke na babine! I ti si pred njega izašla ošišana! Pa i samo to iznošenje leševa, kao u predstavi!...Končić po končić...ta priča o Orestu isplela se oko njega kao mreža! JELISAVETA: Njega je , znači, ubilo pozorište? VASILIJE: Ali je zato spaslo pravog ubicu! JELISAVETA: A to, što smo mislili da je maska, bilo je lice! VASILIJE: Na koju masku misliš: na masku glumca, ili na masku ludaka? JELISAVETA: Mislim na masku ludog glumca! SOFIJA: Još nešto mi je palo na pamet...Možda se Filip žrtvovao da spase tog Sekulu? VASILIJE: Zbog čega da ga spase? Šta je njemu Sekula? SOFIJA (glumi) « A šta je Hekuba njemu il on Hekubi?» JELISAVETA: Da je tamo bio neki policajac makar sa minimumom pozorišnog obrazovanja, do toga ne bi došlo! SOFIJA: Bilo šta da je bio, Filip je, pre svega, bio glumac! VASILIJE: Bilo šta da je bio, sada je leš! SOFIJA: Filip je visoko podigao drvani mač! VASILIJE: Pre će biti da se život njim poslužio i poigrao! A on...Nit je on znao koju ulogu igra, ni zašto, ni u kojoj predstavi!

(Sa desne strane, skoro trčeći, dolazi Simka. Obučena je u belu muslinsku haljinu, sa crvenim pojasom. U kosu je udenula belu radu.)

SIMKA: Mislila sam da vas nikada neću stići! VASILIJE: Otkud vi ovde? SIMKA: Sekula je jutros pušten iz zatvora! JELISAVETA: Zato smo mi obukli belu haljinu! SIMKA: Pušten je na osnovu sinoćnjeg priznanja gospodina Filipa...Htela je i Gina da podje sa mnom, da se zahvali, ali mora da pere veliki veš! JELISAVETA: Nju će i sahraniti u onom koritu! SIMKA: Pravi razlog je što hoće da sakrije stid! JELISAVETA: Gina i stid! VASILIJE: Zbog čega stid? SIMKA: Zbog čega, zbog svega! Sofija joj je Sekulu spasla od mučenja... SOFIJA: Ja ga spasla? SIMKA: Drobac je išao za vama kao opčinjen, Sekulu nije ni pipnuo! A pokojni Filip ga je spasao od smrtne kazne! JELISAVETA: Filip ga je oslobodio drvenim mačem! SIMKA: A eto kako vam je za sve uzvraćeno! U stvari, svi smo ispali krivi prema vama! Ja možda najviše! VASILIJE: Zašto vi? SIMKA: Da vas nisam zadržala da prenoćite...da sam vas sinoć pustila da otputujete... SOFIJA: Niti bi Filip izgubio glavu, ni ja kosu! JELISAVETA: Sve, što je ikad bilo, pa makar kako da je bilo, moglo je biti i mnogo bolje, ali i mnogo gore, nego što je bilo! SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti! VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam opraštamo! Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše sudbine! SOFIJA: Svima bih mogla da oprostim, ali Blagoju nikad! SIMKA: Blagoje se ponovo propio, propašće!...(Sofiji) Pa zar vas nisu ošišali? JELISAVETA: Jesu, to joj je perika! SIMKA: Još vam je lepša nego prirodna kosa! SOFIJA: Baš vam hvala!

SIMKA: Kad su Sekulu puštali jutros iz zatvora, dali su mu ovaj koverat da vam ponese! Našli su ga u Filipovom džepu... SOFIJA: Šta je to? Neko pismo? VASILIJE: Ovo kao da je Filipov testament! JELISAVETA: Testament? SOFIJA: Šta on ima da piše u testamentu? VASILIJE: (čita) «Kad umrem, pa bilo to prirodnom ili nasilnom smrću, ako mi se po džepovima nadje nešto novca, to neka glumci popiju za moju dušu.» JELISAVETA: Je li se nešto našlo? SIMKA: Nišsta. Šaka tantuza. VASILIJE: « Od pokretnog i nepokretnog imanja nemam ničega, sem ovog grešnog tela, koje ni inače nije pripadalo meni, i koje će biti vraćeno zemlji : prah prašini! Molim, jedino, da moja glava ne podeli sudbinu sa mojim telom...» JELISAVETA: Šta mu to znači? VASILIJE: «...i da se moja lobanja preda nekoj pozorišnoj trupi, kao rekvizita.» SOFIJA: Kao rekvizita? VASILIJE: « Kad god je grobar, kopajući i pevajući, izbaci iz Jorikovog groba, i kad god je Hamlet uzme u ruke i kaže: Ova je lobanja imala jezik i mogla je nekada pevati, biće to moje vaskrsenje! « SOFIJA: Je li to sve? VASILIJE: Sve. JELISAVETA: Nesrećni Filip! SOFIJA: Zna li se gde je sahranjen? SIMKA: Verovatno negde u Krčagovu. Danas sve bacaju u masovne grobnice, poliju krečom i utabaju! SOFIJA: Znači, nikad mu neće pronaći grob! Ni grob, ni lobanju! JELISAVETA: Kako onda da mu se ispuni poslednja želja? VASILIJE: Njegova će luda glava i mrtva pronaći put od te masovne grobnice do ruke nekog Falstafa koji igra Hamleta! SIMKA: A vi? Nastavljate sa pozorištem? VASILIJE: (uzimajući kofere) Nastavljamo, šta bismo drugo! SOFIJA: Dolazi potop, tonu ladje, planine, kontinenti! A mi hoćemo da se spasemo od potopa penjući se na stolice! JELISAVETA: Ko da je potop miš! SIMKA: I kud ćete sad? VASILIJE: Posle pedeset metara, možda ćemo biti u Engleskoj! Kroz pet minuta, možda ćemo stići u šesnaesti vek! JELISAVETA: Kroz puste zemlje, Ispunjene plačem, Krećemo u vatre Sa drvenim mačem! SIMKA: Neka vas Bog čuva!

( Glumci podižu kofere i polako odlaze, u daljinu, prema sivom nebu iza scene. Iza njih se spušta providna zavesa putujučeg pozorišta Šopalović.)

SIMKA: Stanite, čekajte! Zamalo da zaboravim da vam kažem! Onog Dropca, batinaša, našli obešenog! Obesio se na Tatincu, o neku krušku! Jedna velika jeribasma, radja po vagon! Obesio se onom žilom, kojom je tukao!

A u ruci mu našli vidovu travu!

Ne čuju...

( Svetlost se polako gasi )

Jelova Gora, 6. aprila 1985.

ZAVESA

KRAJ