21

F O T O R E P O R T A @ A

OgledaloFebruar 2008

MIAMI, BAHAMSKA OSTRVA

22 Ogledalo

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Februar 2008

U svim ~ika{kim crkveno-{kolskim op{tianma

tradicionalno je ovog vikenda proslavljena {kolska slava,

Savindan. Svetosavskim akademijama u~enici ovda{njih

{kola, njihovi nastavnici i roditelji na najbolji na~in su

pokazali sa koliko pa`nje i ljubavi neguju srpski jezik,

tradiciju i kulturu.

U sali SKC “Sveti Sava” deca ~lanova Kluba

su priredila prigodni program “@ivot Svetog Save”.

Izbor tekstova napravila je Jelena Ne{i}, a stihove su

govorili Aleksandar Galager, Sonja i Stefana Ili},

Isidora Jovanovi}, Elena i Djordje Kova~evi}, Natalija

i Vuk Karagi}, Ilija Mur, Eva Nikitovi} i Nikolina

Tasi}.

Sve~ani ~in se~enja slavskog kola~a obavio je

sve{tenik ^edomir Kosti}, koji je i besedio o Svetom Savi,

a za sve prisutne priredjena je bogata slavska ve~ra. Goste

je zabavljao Sa{a Ku{evi}.

“Akademija Sveti Sava”, koja radi pri Sabornoj

crkvi “Vaskresenje Hristovo” u subotu 16. februara orga-

nizuje svoj tradicionalni Svetosavski bal, sa koga }e sav

prihod biti namenjen radu parohijske {kole.

STRANICE BOLA, UTEHE I NADE

U sali SKC “Sveti Sava” okupilo se

pedesetak ljudi, koji su NA Bogojavljenje, 19. janu-

ara, sa pa`njom pratili pri~u o jednom te{kom seg-

mentu `ivota majke koja se usudila da ispri~a bol za

izgubljenim sinom.

Promociju je organizovala Milka Kova~evi},

delove iz knjige kazivale su autorka i Seka Antoni},

a ve~e su muzikom oplemenili Jelena Savi} i njeni

studenti, Marko Savi} i Marko Bogi}evi}.

Knjiga “Kuda ide{ kad zalazi sunce”

objavljena je 2006. u Beogradu i potresna je pri~a

majke, ~iji sin iznenada i od nepoznate bolesti

umire, ali je su{tinski pri~a o nadi, ljubavi i `ivotu.

Jovanka je uspela da to stra{no iskustvo preto~i u

re~i kojima prevazilazi bol, nagla{avaju}i da je ljud-

ski sa bolom i ve~nom ranom `iveti, ali da je jo{

ljudskije pra{tati.

Nakon ~itanja ove knjige mo`da i sami

shvatamo da je sunce najlep{e na zalasku, odakle }e

uvek izroniti novo, kao novo budjenje i novo rad-

janje. Ova majka je uspela da kratki `ivot svog sina

ne shvati kao optere}enje, ve} uvek kao novu

snagu, kako bi onima sa kojima danas `ivi mogla da

bude oslonac, temelj i majka hrabrost.

Knjigu mo`ete nabaviti i u redakciji na{eg

lista.

Prodavnica Beograd Mit Market iz ^ikaga, ove godine

je imala prijatno iznena|enje za svoje mu{terije na sam dan

Bo`i}a. Naime ko god je kod njih u decembru mesecu potro{io

vi{e od $50 automatski je stekao pravona u~e{}e u nagradnoj igri

pod nazivom: “Deda mraz je u Beogradu”

Tako se i desilo , na dan Bo`i}a izvu~ene su nagrade

pa su pojedine mu{terije ove radnje i kafea sa sobom ku}i ponele

lepe i interesantne

nagrade. Tako je

gospo|a Dobrila

Pintar dobila

godi{nju pretplatu

na na{ list”

Ogledalo “.

Gospodin Voja Vla

- Paket Grandprix u

vrednosti od

$100.00, Ivan

Tufekeiev - Paket

Grandprix u vred-

nosti od $100.00

Jovanka Jovanovi} i

Teri Markovska

masa`e u hotelu

Hyatt, Biljana

Miljkovi} - gift

certificate od $1 000.00 – spozorstvo firme One point group.

Leposavi} Aleksandar - home theater Philips, a Dejan K. prvu

nagradu - Sharp LCD TV.

Beograd Meat Market Inc. ovom prilikom zahvaljuje

svim potro{a~ima i poslovnim partnerima na dosada{njoj saradnju.

A mi ~estitamo svim ovogodi{njim dobitnicima nagrada.

D E D A M R A Z

I Z B E O G R A D

M I T M A R K E T A

Promocija knjige “Kuda ide{ kad zalazi sunce”

SVETI SAVA PROSLAVLJEN U ^IKAGU

Srpsko pozoriste

“Mira Srem~evi}”, koje radi

pri kulturnom i umetni~kom

centru “Sveti Sava”, po~e}e

svoju ~etvrtu sezonu pred-

stavom “Gospo|a Ministarka”

Branislava Nu{i}a.

Probe su ve} u punom

jeku, a premijera predstave je

zakazana za 8. mart ove

godine.

“Ovo je predstava

koja }e prema{iti sve {to je

ovo pozori{te do danas sprema-

lo, kako po broju glumaca tako

i po du`ini ~etiri ~ina ove

komedije.

Odlu~ili smo da

na{im gledaocima ponudimo pauzu posle drugog ~ina, to

je ne{to novo za nas ali i neophodno, jer sama predsta-

va traje vi{e od dva sata. Sve na{e ranije predstave bile

su znatno kra}e, sa “Gospo|om Ministarkom” `elimo da

na{oj publici poka`emo, u ovoj veoma va`noj ~etvrtoj

sezoni, koliko smo porasli, kako u broju ~lanova na{eg

ansambla tako i u umetni~kom ostvarenju.”- ka`e direk-

tor pozori{ta, Ankica Ratarac.

Jedan od va`nih dogadjaja u `ivotu ovog

pozori{ta je i podr{ka Ministarstva za dijasporu Srbije,

koje je, posle podnetog detaljnog predloga projekta za

predstavu “Gospo|a Ministarka” odlu~ilo da u~estvuje u

projektu i dodelilo pozori{tu nov~anu pomo} od {est hilja-

da dolara.

“Dan kada smo primili

ovu vest, bio je dan radosti i

veselja u na{em pozori{tu. Za

sve nas koji se bavimo ovim

amaterskim radom to je ujedno

i priznanje za ono {to smo do

sada uradili, potvrda da se na{e

prisustvo u ovoj sredini ose}a

kao pozitivno i da se o nama

zna i u Srbiji. Imaju}i svu

podrsku koja je potrebna za

ovako veliku predstavu, sve

ostalo izgleda kao i da nije

napor, nego igra ovih mladih

ljudi koji iznad svega vole

glumu. ^asovi proba prolaze u

velikom zadovoljstvu predivnog,

nikad dosadnog, iznad svega

duhovitog Nu{i}evog teksta. Nema nimalo sumnje da }e

publika u`ivati u ovoj predstavi kao {to i mi u`ivamo

dok je pripremamo.Za na{u odanu publiku, jer da nije

onih koji dolaze na na{e predstave mi ne bismo posto-

jali, pripremamo novoure|enu pozori{nu salu, koja }e

imati ~etiri nivoa i udobna sedi{ta. Sa svakog sedi{ta u

sali vidljivost }e biti adekvatna. To je jedan od prvih

ve}ih projekata u ovom pozori{tu, ba{ zato {to `elimo da

publika mo`e u potpunosti da u`iva u na{im predstava-

ma.” Dodaje Ankica Ratarac.

Mnogi od vas se se}aju donatoreske ve~eri i progra-

ma koji su ~lanovi pozori{ta pripremili u oktobru 2006.

godine. Tada je sakupljeno oko $5000, ali to nije dovoljno za

sve potrebe renoviranja sale. Zato je svaka pomo} dobro

do{la, uz napomenu da va{ih 100 dolara kupuje

jednu pozori{nu sto-licu.

OTVARANJE

RENOVIRANE POZORI[NE SALE

PREMIJEROM “GOSPO\E

MINISTARKE”

U glavnoj ulozi @ivke, ministarke,

nastupa}e Slavica

Petrovi}, koja je u

Ni{kom narodnom

pozori{tu, kao

mlada glumica

nastupala u istoj

predstavi u ulozi

Rake. Slavica je

glumica i njen doprinos u

stvaranju ove predstave je

neprocenjiv. Njeno iskustvo

je velika pomo} na svim

podru~jima stvaranja, a

najvi{e kao inspiracija glum-

cima koji od nje u~e i trude

se da opravdaju i doka`u

sebe.

U ostalim ulogama

igraju Predrag Milovac,

Zorana Vuk~evi}, Oliver

Milo{evi}, Danijela [api},

Marko Stevanovi}, Dimitrije Stefanovi}, Zoran Sibin~i},

Miroljub \iki}, Bojana Simi}, Marjan Simi}, Milica

Spasojevi}, Marijana Maljkovi}, Dragana @ivkovi},

Dubravka Juraga, Vlatko @drale.

Na adaptaciji teksta je radio Mi{a Petkovi}. koji

je i savetnik ove predstave.

Muziku priprema Slobodan Bo`ovi}, ~ije smo

iskustvo i fonoteku koristili i u ranijim predstavama.

Za rasvetu je zadu`en na{ glumac Igor Obradovi}.

Dubravka Juraga je pomo}nik reditelja i savetnik.

Reditelj je Ankica Ratarac.

23OgledaloFebruar 2008

Novosti iz Srpskog pozori{ta Mira Srem~evi} u ^ikagu

MINISTARKA U PUNOM SJAJU

K U L T U R N I @ I V O T ^ I K A G A

Srpsko pozoriste “Mira Srem~evi}” pri Kulturnom i umetni~kom centru“Sveti Sava” po~e}e svoju ~etvrtu sezonu u renoviranoj sali,

sa velikom predstavom “Gospo|a Ministarka”, uvek rado gledanog Branislava Nu{i}a.

RASPORED PREDSTAVA

“GOSPO\A MINISTARKA”

Premijera u subotu 8. marta 2008 u 20:00 ~asova.

Reprize: nedelja 9. mart 2008 u 19:00 ~asova

subota 15. marta 2008 u 20:00 ~asova

nedelja 16. marta 2008 u 19:00 ~asova

Ulaznica: $25.00 na premijeri i $20,00 reprize

Za rezervacije zovite 773-549-9690 i ostavite

va{e ime, broj karata, datum predstave

Kao i va{ broj telefona da bi mogli da

vas kontaktiramo.

Reditelj: Ankica Ratarac

proba, radne slike

proba, radne slike

proba, radne slike

proba, radne slike

24 Ogledalo

B I Z N I S

Februar 2008

25OgledaloFebruar 2008

F E L J T O N

Zbog toga {to su srpski grani~ari

imali posebne privilegije, njihova naselja su

se do 1760. godine namno`ila. Bilo ih je

122, imali su 31 pravoslavnu crkvu i

26.000 stanovnika. Srbi su tada `iveli i u

Novomirgorodu, Pe~ki, Kanji`u, Fedvaru,

Glinskom, Pan~evu, Semliku, Kijevu.

Potomci ^arnojevi}a su se sredinom osam-

naestog veka pojavili i u Ukrajini, a potom

si{li i do Krima.

Ruski knji`evnik Nil Popov pri~a

kako su nastale, ali i nestale te srpske

naseobine u pokrajinama „Nova Srbija” i

„Slaveno-Srbija”:

„Prvi i jedan od najznatnijih srp-

skih doseljenika u Rusiji bio je Sava

Vladisavljevi}, grof Raguzinski, rodom iz

Dalmacije, ~ije se ime ~esto pominje za

vreme Petra I, koji je naro~ito poznat sa

ugovora o miru izme|u Rusije i Kine, za{to

je postao tajni savetnik. I njegov brat, Jefto

Vladisavljevi}, koji je slu`io pod caricom

Anom, do{ao je do tako visokog ~ina.

Mijailo Miloradovi} doselio se iz Srbije

1711. godine u vreme rata sa Prajskom, i za

odlikovanje u tome ratu postavljen je za

komandanta ga|a~kog koza~kog puka. Za

vreme carice Ane do{li su iz Austrije u

Rusiju: Ivan Stojanovi}, Stepan Vitkovi},

Pani}, Bo`i} i Dimitrije Peri}. Prvi je postao

general-major, drugi brigadir, tre}i pukovnik

u starom srpskom husarskom puku.

Stojanovi}ev sin Mijailo do{ao je do gener-

al-majorskog ~ina. Miloje je pod caricom

Katarinom postao general i gubernator

^ernigovske gubernije, a Petar je postao

general-major.

Zatim, od austrijskih Srba dolazi

Petar Tekelija, stric slavnog Srbina Save

Tekelije. On je stupio u rusku vojsku kao

poru~nik i doterao je do ~ina

generalan{efa”.

NOVE SRPSKE ZEMLJE

Ali, svi ti generali koje je srpski

narod pozajmio ruskoj vojsci, behu samo

jedna mala predvodnica ~itavoj vojsci koju

je sprski narod poslao Rusiji. Vo|e tih

grani~arskih pukova behu najpre pukovnici

Ivan Samuilovi} Horvat, Ivan \or|evi}

[evi} i Rajko de Preradovi}. Njima je car-

ica Jelisaveta poslala preko svoga poslani-

ka u Be~u grofa Bestu`eva, general-

majorske ~inove i privilegiju na zemlju

ju`ne Rusije, „koja be{e pusta i na grani-

ci Poljske”.

Te nove srpske zemlje u Rusiji su

se prostirale sa zapada od u{}a reke

Sinjuhe u Bug, du` re~ice Visa na istok do

reke Tjasmina, do Dnjepra i naseobina

zaporo{kih Kozaka. Dakle, preko 25 kilo-

metara. Nastala su slede}a naselja: Nadlak,

Pe~ka, Jenopolje, Pavli{, Glogovac, [ajtin,

Semlak, Cubilj, Cibuljevo, Varadin,

Pan~evo, Vr{ac, Vladimirovac, Kanji`a,

Senta, Be~ej, Turija, Nadlaj, Martono{,

Mo{irin, ^ongrad, Feldvar, Be{ka,

Mitrovica, Vukovar, Kosovka, Ivankovci,

Subotica. Cela ta zemlja nazvana je u

ruskoj privilegiji „Nova Srbija”, i namenje-

na je, kako se u privilegiji ka`e, za nasel-

jenje ona dva puka {to ih je doveo Horvat.

Posle godinu

dana sti`e i [evi}, a

malo docnije i pot-

pukovnik Rajko de

Preradovi}, kome je,

tako|e, najpre poslan

general-majorski ~in

preko ruskog poslanika

u Be~u. Njima je data

zemlja na jugoisto~noj

strani behmutske

provincije, izme|u reka

Donca i Luganje. To je

bila zemlja bez ikakve

koristi i bez ikakvog

stanovni{tva. Srpski

pukovi [evi}a i

Preradovi}a tu su

podigli svoja sela i nji-

hova naseobina nazvala

se „Slaveno-Serbija”.

O f i c i r i

Horvat, [evi} i de

Preradovi} razdelili su

vojsku na ~ete, od

kojih je svaka izradila

svoj „{anac”. U

svakome „{ancu”,

svaki je vojnik dobio

zemlje za ku}u i

njivu, iz kojih su

posle ponikle varo{ice,

a potom u njih do|o{e trgovci. Najbr`e je

izrastao gradi} Novi Mirgorod, gde je

stanovao pukovnik Horvat, a oko {an~eva

je bilo izobila. Horvat je osim toga ukrepio

svoju naseobinu jednim gradom na re~ici

Inguli iz koga se s vremenom razvio bogati

Elizavetgrad. I Slaveno-Serbija je imala

svoj grad Bahmut.

U svom gradu, Ivan Samuilovi}

Horvat je stvorio i prvu demokratsku vlast

i napisao srpski ustav „Nova Serbia consti-

tuta. Otvorio je u prvu Srpsku kancelariju

u varo{i Novi Mirgorod i planirao da u

grad dovede jednog episkopa iz Srbije, ali

su mu Rusi branili.

U ime zahvalnosti, `itelji ova dva

grada su godine 1757, kada se Rusija

ume{ala u sedmogodi{nji rat, na

raspolo`enje ruskoj vojsci stavili ceo svoj

husarski puk i jedan srpski konji~ki puk. A

1759. formirana su jo{ dva srpska puka, u

kojima je bilo i ne{to Bugara, Grka i

Rumuna, zbog kojih su ih Rusi nazvali

„makedonski” i „bugarski” puk, iako su svi

opficiri bili Srbi.

Istori~ar Nil Popov pi{e da su

gradovi Nova Srbija i Sloveno-Srbija

ukinuti tako, jer su s vremenom promenili

imena i vlasnike. Godine 1764. Nova

Srbija je preimenovana u Novu rusku

guberniju, a pukovnik Horvat je otpu{ten

iz slu`be zbog slabog zdravlja i uskoro

umro. Kad su umrli [evi} i Preradovi},

Rusi pretvori{e Slaveno-Srbiju, najpre u

Katarininsku provinciju Novorosijske

gubernije, a docnije Azovsku guberniju. I

najzad, 1784, kad je u celoj Rusiji zavede-

no namesni{tvo, srpski gradovi i pukovi se

utopi{e u Ekaterinoslovsko namesni{tvo i

rusku armiju.

Carica Katarina je u svojoj armiji

imala osam srpskih general-poru~nika, 12

general-majora, 4 brizagira, 17 pukovnika,

42 potpukovnika, 37 majora i hiljadu ni`ih

oficira. U to vreme dosta Trebje{ana od

Nik{i}a se iselilo iz Crne Gore i doselilo

blizu Odese. Naselili su selo

Slavjanoserbskoje, ali su ih Rusi naterali da

promene svoja imena i uzmu ruska.

OSVAJANJE ZAKARPATJA

U Zakarpatju, u srednjem veku,

srpski despoti imali su prostrane posede.

Posle osam vekova, Srbi se ponovo pomin-

ju u Bojkiji. Bilo je to u vreme kada je srp-

ski despot Stefan Lazarevi} od ugarskog

kralja @igmonda dobio posede u Bojkiji, ~ije

se sedi{te nalazilo u Muka~evu, na zapadu

dana{nje Ukrajine.

Te`ak ekonomski, dru{tveni i ver-

ski polo`aj Srba u Austriji iza-

zvao je 1751-53. godine seobu

Srba i u Ukrajinu. To je drugi

veliki talas iseljavanja Srba.

Dakle, posle raspu{tanja

Pomori{ke krajine, Srbi iz

Ugarske, nepotrebni

Habzbur{kom carstvu, selili su

se u Ukrajinu „u masama”, koje

neki pisci nazivaju” izbeglim

izbeglicama”, jer „{ta su bili u

Ugarskoj nego begunci od

turske sablje, i {ta }e biti u

novoj naseobini... nego begunci

od austrijske ‘pravde’”.

@ivot Srba u Ukrajini,

u drugoj polovini XVIII veka je

ovako opisan:

„@ivot u na{oj

naseobini prve godine bio je

kao, na primer, `ivot nesre}nih

brodolomaca koje su morski

talasi izbacili na pusto ostrvo,

pa se tamo hranili zeljem,

korenjem, ribama, pticama i

zverkama koje ulove. Tako smo

pali i mi na tu golu stepu, na

zemlji{te na kome od stvorenja

sveta niko nije `iveo i gde se

ni za kakav novac ni{ta nije

moglo nabaviti”. Zato nije ni

~udo {to su Srbi na tim pros-

torima brzo asimilirani.

Tako se 1724. godine na

podru~ju Ukrajine doselilo oko hiljadu

Srba. Formirana je Srpska komanda, koja

je 1727. godine preformirana u Srpski

husarski puk. Posle povratka iz rata pro-

tiv Persije, puk je razme{ten izme|u

tvr|ava Tora i Linije, a srpskim vojnici-

ma obezbe|ena je zemlja za obradu.

Grani~ari su preko Tokaja stigli u Kijev

10. oktobra 1751. godine.

Srpski doseljenici nisu podizali

sopstvene {kole, ali su dizali crkve. Bilo ih

je tridesetak, a nalazile su se pod jurisdik-

cijom Kijevske mitropolije Ruske

pravoslavne crkve. Kasnije su bile

priklju~ene Perejenoslavenoboripoljskoj

eparhiji.

(nastavi}e se)

SRBI U RUSIJI 4. PI[E: DU[AN LOPU[INA

VEL IKO SRPSKO OTO^ESTVO

Ve} vekovima istori~ari korene srpskog naroda tra`e na prostorima nekada{nje i dana{nje Rusije i Ukrajine. Srbi su kao pleme slovenskog

naroda `iveli severoisto~no iza Karpata, kada su se prvi put tamo vratili osnovali su dva svoja grada. U me|uvremenu Srbi i dalje osvajaju Rusiju

Jekaterina II Aleksejevna, poznatija kao Katarina Velika

vladala je kao Carica Rusije u periodu od 1762. do svoje smrti 1796.