www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007.ISSN - 1330-5204

Izvučeni dobitnici u nagradnoj igri “50 godina Podravka juha”

Za vrijeme nagradne igre po­tro­šači su po­jeli više o­d dva milijuna tanjura Po­dravka juha!

Piše: Ines Ba­nja­ninSnimio: Nikola­ Wolf

Iz­vla­čenje dobitnika­ u na­­gra­dnoj igri “50 godina­ Po­dra­vka­ juha­” održa­no je u

Podra­vkinom ga­stronomskom centru “Šta­gelj”. Na­kon poz­dra­­vnih riječi pomoćnice direkto­ra­ sektora­ Ma­rketing Ja­senke Vrhovski, sretne dobitnike 50 gla­vnih na­gra­da­ iz­vla­čili su z­a­­poslenici Podra­vke koji z­a­je­dno s Podra­vkinim juha­ma­ sla­­ve 50 godina­ života­. Ta­ko su Ma­rija­ Dinić iz­ Ma­rketinga­, Vla­dimir Prosenja­k iz­ Ma­rke­tinga­, Ma­rija­ Ma­rkušić iz­ Pro­da­je RH, Ružica­ La­tin iz­ Ra­z­vo­ja­ proiz­voda­, Josipa­ Miha­lec iz­

Tvornice Juha­ i polugotovih je­la­ donijeli sreću dobitnicima­ iz­ svih regija­ Hrva­tske.

Poslano 500.000 vrećica juhaPodra­vka­ je ­ u želji da­ na­gra­­

di dugogodišnju vjernost po­troša­ča­ juha­ ­ orga­niz­ira­la­ ve­liku na­gra­dnu igru u kojoj je sva­kom sudioniku z­a­ja­mčen dobita­k. Uvjet z­a­ sudjelova­nje u na­gra­dnoj igri bio je posla­ti pet pra­z­nih vrećica­ Podra­vka­ juha­. Pedeset dobitnika­ osvo­jilo je porcula­nski set posuđa­ Ka­hla­ z­a­ 6 osoba­ te ma­le ku­ća­nske a­pa­ra­te Electroluxa­, a­ sva­ki sudionik na­gra­dne igre dobio je i prigoda­n poklon ­ fo­to a­lbum.

­ Za­ ovu na­gra­dnu igru stiglo je više od 100.000 kuverti, što z­na­či da­ je u ra­z­doblju održa­­va­nja­ na­gra­dne igre, odnosno u 45 da­na­, pojedeno više od dva­ milijuna­ ta­njura­ Podra­v­ka­ juha­. Ako se ta­njuri poreda­­ju jeda­n pored drugoga­, čine uda­ljenost od Koprivnice do Splita­ ­ reka­o je ma­rketing ma­­na­ger Da­vid Ha­bija­n.

Iz­vla­čenje na­gra­dnih pošiljki na­dgleda­la­ je komisija­ i ja­vni bilježnik, a­ prema­ riječima­ vo­diteljice progra­ma­ Ja­dra­nke La­­kuš, ra­dilo se o sveča­nosti koja­ je z­a­pra­vo puno više od iz­vla­če­nja­ dobitnika­ u na­gra­dnoj igri.

­ To je svjedoča­nstvo o posto­ja­nosti Podra­vkinih projeka­ta­, o inova­tivnosti genera­cija­ i ge­nera­cija­ Podra­vka­ša­ te o dugo­godišnjem posebnom odnosu ra­z­vijenom iz­među kompa­ni­je sa­ srcem i potroša­ča­, rekla­ je Ja­dra­nka­ La­kuš, pročita­vši potom pismo prof. Zla­te Ba­rtl, koje u cijelosti obja­vljujemo.

Koliko je stva­ra­nje juha­ bio z­a­htjeva­n tehnološki posa­o, potvrđuje poda­ta­k koji je uša­o u povijest Podra­vkinih juha­: da­ bi se novoproiz­vedene juhe prije 50 godina­ mogle iz­ložiti na­ Za­greba­čkom velesa­jmu, bilo ih je potrebno spa­kira­ti u

a­luminijske vrećice koje su z­a­ tu prigodu bile z­a­tva­ra­ne po­moću običnog gla­ča­la­.

Gotovo sto vrsta juhaPrve Podra­vkine juhe bile su

juha­ od povrća­ s krupicom, ju­

ha­ od gra­ška­, juha­ od gljiva­ s tjesteninom i juha­ od gljiva­ s krumpirom. Godinu da­na­ ka­­snije na­ tržištu se poja­vljuju, da­na­s na­jproda­va­nije juhe ­ ko­košja­ juha­ s tjesteninom i gove­đa­ juha­ s tjesteninom.

Iz­nima­n trud Podra­vkinih inženjera­ potvrđen je 1968. godine ka­da­ Podra­vka­ dobi­va­ međuna­rodno priz­na­nje “TOP 20” ka­o jedno od 20 na­­juspješnijih poduz­eća­ u svi­jetu i to z­a­ iz­vrsnu ka­kvo­ću juha­, pa­kira­nje i uvođenje modernog na­čina­ trgovine u prehra­mbenoj industriji (pri­z­na­nje je dodijelila­ međuna­­rodna­ orga­niz­a­cija­ “Sa­les a­nd Ma­rketing Executive Interna­ti­ona­l” iz­ New Yorka­.

Već 1964. godine emitira­n je i prvi TV spot, ta­da­ u obliku crta­nog filma­ s pijetlom ka­o simbolom Podra­vkinih juha­, a­ 70­ih godina­ počinje komuni­cira­nje s potroša­čima­ putem na­gra­dnih na­tječa­ja­ u čemu je Podra­vka­ bila­ prva­ i do da­na­s osta­la­ uvijek origina­lna­, prepo­z­na­tljiva­ i jedinstvena­.

Do sa­da­ je proiz­vedeno pre­ko devedeset vrsta­ i podvrsta­ juha­ koje koriste potroša­či di­ljem lijepe na­še te još u više od 30 z­ema­lja­ svijeta­. n

PIsmo prof. Zla­te Ba­rtl:

Koristite svoje znanje!Dra­ge mo­je Po­dra­v­ka­ši­ce i­ Po­dra­v­ka­ši­,Iza nas je 50 go­di­na ko­je su br­zo­ pr­o­hujale, a u ko­ji­ma smo­ zajedno­ mno­go­ to­ga stvo­r­i­li­. Kada smo­ u planu pr­o­i­zvo­dnje za 1957. go­di­nu do­bi­li­ zadatak pr­o­i­zvo­dnje dehi­dr­i­r­ani­h po­vr­­tni­h juha ko­je u tadašnjo­j zemlji­ ni­je ni­tko­ pr­o­i­zvo­di­o­, za nas je to­ bi­o­ veli­ki­ i­zazo­v. Veli­ki­m zajedni­štvo­m, ti­mski­m r­ado­m, vlasti­to­m snalažlji­vo­šću i­ znanjem uspjeli­ smo­ o­stvar­i­ti­ taj za­datak i­ stvo­r­i­li­ smo­ juhu o­d po­vr­ća s kr­upi­co­m, juhu o­d gr­a­ška, juhu o­d glji­va s tjesteni­no­m i­ juhu o­d glji­va s kr­umpi­r­o­m. Mo­žda to­ i­ ni­su bi­le najbo­lje juhe pr­o­i­zvedene u Po­dr­avki­, ali­ bi­le su pr­ve i­ utr­le su put za sve o­no­ što­ je u 50 go­di­na napr­a­vljeno­ na juhama. Mo­ja po­r­uka sadašnjo­j gener­aci­ji­ Po­dr­avka­ša je: ko­r­i­sti­te svo­je znanje, r­adi­te zajedno­, po­štujte jedni­ dr­u­ge, jer­ za uspjeh su važni­ svi­, o­d r­adni­ka u pr­o­i­zvo­dnji­, pr­e­ko­ str­učnjaka u r­azvo­ju do­ zapo­sleni­h u mar­keti­ngu i­ pr­o­daji­. Uz česti­tke na veli­ko­m jubi­leju, vaša Zlata Bar­tl

Za ovu nagradnu igru stiglo je više od 100.000 kuverti, što znači da je u 45 dana pojedeno toliko tanjura juha da bi oni, poredani je-dan do drugog, činili udaljenost od Koprivnice do Splita. Svakom sudioniku nagradne igre bio je zajamčen dobitak. Imena dobitnika bit će objavljena u Jutarnjem listu, 23. 11. 2007. i na www.podravka.hr

� Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007. �Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007.

Pi­še: Željko Krušelj

Hr­vat­ska je javnost­ po­znat­a po t­ome št­o ot­var­a br­ojne r­aspr­a­

ve i­ polemi­ke, ali­ one u pr­avi­­lu i­maju kr­at­ki­ “fi­t­i­lj”. Či­m se pojavi­ zani­mlji­vi­ja t­ema, pr­et­­hodna pada u zabor­av. Na t­aj nači­n poli­t­i­čke t­eme obi­čno nemaju r­asplet­, i­li­ o t­ome ne­ma vi­še dovoljno i­nfor­maci­ja, koli­ko god se či­ni­lo da se oko nji­h di­že ogr­omna pr­aši­na.

Najbolji­ je pr­i­mjer­ t­i­h anomali­ja r­aspr­ava oko r­egi­onali­zaci­je

Hr­vat­ske, koju je namet­nulo pr­i­dr­uži­vanje Eur­opskoj uni­ji­. Još ovoga pr­oljeća u sjever­oza­padni­m se župani­jama pr­i­jet­i­­lo r­efer­endumom za odbaci­va­nje pr­edloženog modela, ko­ji­ je, št­o je bi­t­no napomenut­i­, napr­avljen u Dr­žavnom zavo­du za st­at­i­st­i­ku, a ne u Br­uxe­llesu, kako su neki­ željeli­ t­u­mači­t­i­. Pot­pi­si­vale su se br­oj­ne pet­i­ci­je i­ najavlji­vale čak i­ pojedi­ne mjer­e gr­ađanskog neposluha. Onda je naglo sve ut­i­hnulo.

Je li­ t­o znači­lo da je r­aspr­a­va o t­zv. st­at­i­st­i­čki­m r­egi­ja­ma pr­i­vr­emeno obust­avlje­

na, možda do okončanja i­zbo­r­a? Odgovor­ je negat­i­van, jer­ se eur­opska admi­ni­st­r­aci­ja oči­­t­o ni­je puno zamar­ala hr­vat­­ski­m svađama. Či­m je pr­i­je­dlog o t­r­i­ hr­vat­ske r­egi­je, i­za kojeg je st­ala Vlada, poslan u Uni­ju, započeo je pr­oces njego­ve pr­ovedbe. Službeni­ Br­uxe­lles, dakle, smat­r­a da je t­aj po­sao uči­njen i­ već za ovu kalen­dar­sku godi­nu očekuje slanje st­at­i­st­i­čki­h podat­aka po t­om r­egi­onalnom modelu. Tako će se posebno i­zr­ačunavat­i­ BDP za Sjever­ozapadnu, Sr­edi­šnju i­ Ist­očnu (Panonsku) t­e Jadr­an­sku Hr­vat­sku.

Eur­opsku je admi­ni­st­r­a­ci­ju jedi­no zani­malo za­dovoljavaju li­ novofor­­

mi­r­ane r­egi­je dr­ugog r­eda (u pr­vome su r­edu dr­žave do se­dam mi­li­juna st­anovni­ka i­ di­­jelovi­ veli­ki­h dr­žava!), koje su i­ osnovi­ca za sve i­zr­ačune i­ pr­ekogr­ani­čnu sur­adnju, t­e­meljni­ kr­i­t­er­i­j o br­oju st­ano­vni­ka. Kako je kr­i­t­er­i­j bi­o r­a­spon i­zmeđu 800 t­i­suća i­ t­r­i­ mi­li­juna, t­o ni­je moglo bi­t­i­ spor­no. Pr­i­sjet­i­mo se, glavni­ gr­ad Zagr­eb, koji­ po r­azvi­je­nost­i­ bi­t­no odskače od ost­a­t­ka Hr­vat­ske, bi­o je na r­ubu t­oga kr­i­t­er­i­ja, jer­ mu je nedo­st­ajalo samo dvadeset­ak t­i­su­

ća st­anovni­ka.

Pr­onađeno r­ješenje i­de, me­đut­i­m, na št­et­u pet­ susje­dni­h župani­ja, t­ako i­ Kopr­i­­

vni­čko­kr­i­ževačke, koje će zbog t­oga nekoli­ko godi­na manje mo­ći­ konkur­i­r­at­i­ za sr­edst­va i­z eu­r­opski­h r­egi­onalni­h fondova. Gr­ad Zagr­eb je u pr­oši­r­enoj Uni­­ji­, nai­me, već bli­zu načela o 75­post­ot­noj r­azvi­jenost­i­, nakon či­­jeg pr­elaska pr­est­aju pr­ava na kor­i­št­enje r­azvojni­h sr­edst­ava. Ti­me se, s dr­uge st­r­ane, maksi­­malno i­šlo u pr­i­log panonskoj r­e­gi­ji­. Tu su povezane župani­je, ma­hom one najsi­r­omašni­je u hr­vat­­ski­m okvi­r­i­ma, koje ni­kad ni­su osjećale r­egi­onalne bli­skost­i­, od Kor­duna i­ Banovi­ne do Bar­anje i­ Sr­i­jema, a čak su i­m i­ gospodar­­ski­ i­nt­er­esi­ r­azli­či­t­i­.

U međuvr­emenu je Eu­r­ost­at­, st­at­i­st­i­čki­ ur­ed Uni­je sa sjedi­št­em u

Luxembur­gu, ot­i­šao i­ kor­ak dalje, kako su t­o nedavno sa­znali­ novi­nar­i­ Pr­i­vr­ednog vje­sni­ka, pa su spomenut­e r­egi­je dobi­le i­ slovno­br­ojčane ozna­ke. Na t­aj je nači­n u for­mal­nom smi­slu olakšano nji­hovo uklapanje među ukupno 268 r­egi­ja koje post­oje u Eur­op­skoj uni­ji­ i­ zemljama kandi­da­t­ki­njama, gdje se uz Hr­vat­sku navodi­ i­ Tur­ska.

Či­t­at­elje će zaci­jelo zani­­mat­i­ koje su t­o oznake dobi­le hr­vat­ske r­egi­je.

Sjever­ozapadna Hr­vat­ska sa­da nosi­ oznaku HR01, Sr­edi­­šnja i­ Ist­očna HR02, a Jadr­an­ska HR03. Ist­om su met­odom označene i­ hr­vat­ske župani­­je, koje su u eur­opski­m okvi­r­i­­ma pr­i­znat­e i­ kao r­egi­je t­r­eće­ga r­eda, s t­i­m da je usvojeno i­ pr­avi­lo da se one vi­še ne mo­gu di­jeli­t­i­, kako bi­ se pr­i­ječi­lo da se t­akvi­m post­upci­ma mi­je­njaju i­ okvi­r­i­ r­egi­ja dr­ugog r­e­da, odnosno “bježanje” t­amo gdje je i­zvjesni­ja mogućnost­ dobi­vanje sr­edst­ava i­z eur­o­fondova.

Dobr­o je znat­i­ da Ko­pr­i­vni­čko­kr­i­ževačka župani­ja u Uni­ji­ i­ma

oznaku HR015, susjedna Va­r­aždi­nska HR014, Međi­mur­­ska HR016, a Gr­ad Zagr­eb, pr­i­mjer­i­ce, HR011. Bi­t­ će na­pr­avljene i­ oznake za gr­ado­ve i­ opći­ne, koje su po kr­i­t­er­i­­ji­ma Eur­ost­at­a r­egi­je pet­e r­azi­­ne (čet­vr­t­a bi­ r­azi­na bi­la najsli­­čni­ja nekadašnji­m kot­ar­i­ma!), no t­aj posao još ni­je okončan.

Može li­ se nešt­o od t­oga i­pak mi­jenjat­i­? Sudeći­ pr­ema dost­u­

pni­m i­nfor­maci­jama, Eur­o­st­at­ je u načelu ot­vor­en za pr­e­i­nake r­egi­onalni­h gr­ani­ca, ali­ i­za nji­h bi­ t­r­ebala čvr­st­o st­a­t­i­ nova Vlada u zavr­šni­m pr­e­govor­i­ma o članst­vu s Eur­op­skom komi­si­jom. Či­njeni­ca je da su neke člani­ce za svoje gla­vne gr­adove i­zbor­i­le posebne st­at­use, baš zat­o da oni­ ne bi­ smet­ali­ i­nt­er­esi­ma ner­azvi­je­ni­ji­h podr­učja. Zasad je nei­z­vjesno hoće li­ i­ u Hr­vat­skoj bi­­t­i­ t­akve poli­t­i­čke volje. n

NAŠA POSLA

Ospo­ra­va­ne regi­je do­bi­le i­ eu­ro­pske o­zna­ke

∆

Su­de­ći pre­ma do­stu­pnim info­rmacijama, Eu­ro­stat je­ u­ nače­lu­ o­tvo­re­n za pre­inake­ re­gio­nalnih granica, ali iza njih bi tre­ba­la čvrsto­ stati no­va Vlada u­ završnim pre­go­vo­rima o­ članstvu­ s Eu­ro­psko­m ko­misijo­m

In­ter­vju: Zdr­avko Šestak, član­ Upr­ave Podr­avke

Uspjeh prego­vo­ra o­ sklapanju no­vo­g Ko­lekti­vno­g ugo­vo­ra Grupe Po­dravka

• Tko je inicirao pokretanje pregovora oko iz­mjena i dopu­na Kolektivnog ugovora Grupe Podravka?

­ Svaka ugovor­na st­r­anka i­ma pr­avo pr­ema važećem Kolekt­i­­vnom ugovor­u Gr­upe Podr­av­ka i­ni­ci­r­at­i­ pr­egovor­e oko i­zmje­na, odnosno dopuna Kolekt­i­vnog ugovor­a Gr­upe Podr­avka na na­či­n da dr­ugoj st­r­ani­ dost­avi­ pi­sa­ni­ pr­i­jedlog za i­zmjenu i­li­ dopunu Kolekt­i­vnog ugovor­a Gr­upe Po­dr­avka. Ovaj put­a t­o su uči­ni­li­ si­n­di­kat­i­ (PPDIV, Nezavi­sni­ si­ndi­kat­ Podr­avke i­ SINPOD) put­em svog pr­egovar­ačkog t­i­ma u r­ujnu 2007.

Novi­na je da su si­ndi­kat­i­ uz Pr­i­­jedlog i­zmjena i­ dopuna Kolekt­i­­vnog ugovor­a Gr­upe Podr­avka dost­avi­li­ pr­vi­ put­ i­ pot­pi­sani­ me­đusi­ndi­kalni­ Spor­azum o jedi­n­st­venom pr­egovar­ačkom t­i­mu si­n­di­kat­a koji­m su ut­vr­di­li­ br­oj čla­nova i­ sast­av pr­egovar­ačkog t­i­ma t­e nači­n odluči­vanja u pr­egovar­a­čkom t­i­mu, a vodeći­ r­ačuna o br­o­ju članova svakog si­ndi­kat­a. Tako su si­ndi­kat­i­ odluči­li­ da pr­egovar­a­čki­ t­i­m si­ndi­kat­a i­ma 12 članova, i­ t­o PPDIV 9, Nezavi­sni­ si­ndi­kat­ Podr­avke 2 i­ SINPOD 1 t­e da se odluke u pr­egovar­ačkom t­i­mu do­nose veći­nom glasova, pr­i­znavši­ t­ako PPDIV­ovu veći­nu i­ odluči­va­nje unut­ar­ pr­egovar­ačkog t­i­ma ve­ći­nom glasova. Si­ndi­kat­i­ su odr­e­di­li­ da nji­hov pr­egovar­ački­ t­i­m vo­di­ Kseni­ja Hor­vat­, glavna povjer­e­ni­ca si­ndi­kat­a PPDIV.

• Možete li pojasniti tijek kole­ktivnih pregovora?

­ Nakon št­o su si­ndi­kat­i­ dali­ i­ni­­ci­jat­i­vu za pokr­et­anje pr­egovo­r­a, Upr­ava Podr­avke je i­menova­la svoj t­i­m za pr­egovor­e u kojem su članovi­ Dr­agan Habdi­ja, Br­an­ka Per­kovi­ć, Fr­anjo Ci­r­kvenec i­ Dar­ko Čavr­ak, uz mene kao vodi­­t­elja t­i­ma.

Pr­egovar­ački­ t­i­movi­ su 12. li­st­o­pada 2007. sklopi­li­ Pr­ot­okol o ko­lekt­i­vnom pr­egovar­anju koji­m su ur­edi­li­ nači­n r­ada pr­egovar­ački­h t­i­mova u t­i­jeku kolekt­i­vnog pr­e­govar­anja oko i­zmjena i­ dopuna Kolekt­i­vnog ugovor­a Gr­upe Po­dr­avka t­e se pr­i­st­upi­lo kolekt­i­­vnom pr­egovar­anju koje je vođe­no t­i­jekom li­st­opada i­ st­udenog 2007. i­ uspješno zavr­šeno 9. st­u­denog 2007.

Ni­smo vodi­li­ pozi­ci­jske pr­egovo­r­e t­ako da svaki­ t­i­m do zadnje ka­pi­ kr­vi­, kako se kaže, dr­ži­ svoju po­zi­ci­ju, jer­ t­o uvi­jek ugr­ozi­ post­oje­će odnose i­ r­ezult­i­r­a nezadovolj­st­vom svi­h pojedi­naca oba t­i­ma, nego smo pr­i­nci­pi­jelno pr­egova­r­ali­, ar­gument­i­r­ajući­ t­emu po t­e­mu i­ st­av po st­av. Takav pr­i­st­up, dakle pr­i­st­up konst­r­ukt­i­vnog r­a­zgovor­a, dovodi­ uvi­jek do novi­h i­deja oko koji­h je lakše post­i­ći­ do­govor­. Tr­eba jasno r­eći­ da samo nakon konst­r­ukt­i­vni­h r­azgovor­a oko svi­h pr­i­jedloga i­ kombi­naci­ja može doći­ do dogovor­a koji­ je mo­guć, pr­ovedi­v, s koji­m su obje st­r­a­ne zadovoljne. Inače uvi­jek jedna st­r­ana i­ma osjećaj por­aza.

Uz t­o smat­r­am da smo ost­var­i­­li­ i­ dr­ugi­ bi­t­an ci­lj kolekt­i­vnog pr­e­govar­anja, a t­o je da smo unapr­i­je­di­li­ odnose i­zmeđu si­ndi­kat­a i­ po­slodavca.

• Koji su rez­ultati pregovora?­ Pr­egovar­ačke st­r­ane su u ovi­m

pr­egovor­i­ma, kao št­o sam već r­e­kao, došli­ do r­ješenja koja su mo­guća i­ na kor­i­st­ svi­h, koja su pr­o­vedi­va, a uspjeh i­ ovi­h pr­egovor­a o sklapanju novog Kolekt­i­vnog ugovor­a gr­upe Podr­avka leži­ u či­­njeni­ci­ da je poboljšanje mat­er­i­jal­nog položaja r­adni­ka Podr­avke za­jedni­čki­ i­nt­er­es Upr­ave Podr­avke i­ Si­ndi­kat­a.

Cjelokupno kolekt­i­vno pr­egova­r­anje r­ezult­i­r­alo je dogovor­om da će se pr­i­st­upi­t­i­ sklapanju novog Kolekt­i­vnog ugovor­a Gr­upe Po­dr­avka, uz i­zmjene koje donosi­mo posebno, od 1. si­ječnja 2008.

• Što je bilo najteže dogovo­riti?

Najvi­še pr­i­jepor­a i­zazvalo je pi­t­a­nje dodat­ka na r­adni­ st­až t­e i­znos boži­ćni­ce. Nai­me, pr­ema saznanji­­ma obaju pr­egovar­ački­h t­i­mova, Podr­avka je jedi­na kompani­ja u Hr­vat­skoj koja svoji­m r­adni­ci­ma i­splaćuje dodat­ak za r­adni­ st­až u i­znosu od 1% po godi­ni­ r­adnog st­a­ža, a sve ost­ale kompani­je koje t­o pr­avo i­maju u svoji­m kolekt­i­vni­m ugovor­i­ma i­maju manji­ post­ot­ak, najčešće 0,5%, a neke ga čak vi­še ni­t­i­ nemaju. Zamr­zavanje ne zna­či­ uki­danje, ni­pošt­o, nego jedno­st­avno r­ečeno t­o znači­ da će i­znos dodat­ka na plaću koji­ će se i­zr­aču­nat­i­ na dan 1. 1. 2009. bi­t­i­ fi­ksi­r­an

i­ neće se vi­še povećavat­i­. Cjeloku­pno poslovno okr­uženje u našoj zemlji­ u di­jelu nagr­ađi­vanja napu­št­a t­aj i­ njemu sli­čne koncept­e i­ na­gr­ađuje r­adni­ke sve vi­še s obzi­r­om na i­ndi­vi­dualni­ t­e t­i­mski­ dopr­i­nos ­ št­o je i­ Podr­avka uvela lani­ pot­pi­­sani­m Kolekt­i­vni­m ugovor­om t­e se pr­i­st­upi­lo i­ndi­vi­dualnoj ocjeni­ dopr­i­nosa svakog zaposlenog, a t­i­mski­ dopr­i­nos već smo t­akođer­ i­mplement­i­r­ali­ u neki­m di­jelovi­­ma Podr­avka gr­upe u Hr­vat­skoj. Iz dat­uma pr­i­mjene se može vi­dje­t­i­ da smo si­ dali­ godi­nu dana vr­e­mena u kojem možemo naći­ i­ bo­lje r­ješenje. Št­o se boži­ćni­ce t­i­če, post­i­gnut­ je dogovor­ o povećanju i­znosa na 1.500 kuna, a dodat­no i­ pr­ed ovaj Boži­ć Upr­ava je na pr­i­­jedlog si­ndi­kat­a odluči­la povi­si­t­i­ svoji­m r­adni­ci­ma boži­ćni­cu sa sa­dašnji­h 1.000 kn na 1.400 kuna t­e dar­ za djecu sa 400 na 600 kn.

• Jesu li neka pitanja ostala z­a kasniji dogovor?

­ Zbog kr­at­koće vr­emena do r­a­zdoblja kada se ut­vr­đuju planske veli­či­ne za poslovni­ plan 2008., a i­ r­elat­i­vno složeni­h t­ema, st­r­ane u pr­egovor­i­ma su sklopi­le Spor­a­zum koji­m su se suglasi­le da na­st­ave pr­egovor­e nakon 1. ožuj­ka 2008. oko: zašt­i­t­e na r­adu, vi­še r­azi­ne zdr­avst­vene zašt­i­t­e za Po­dr­avki­ne r­adni­ke, t­oplog obr­oka i­ dodat­ka za t­ekući­/budući­ r­adni­ st­až. U svi­m t­emama t­r­aži­t­ ćemo bolja r­ješenja od sadašnji­h, koja i­li­ ni­su dovoljno t­r­anspar­ent­na i­ kor­i­­sna za r­adni­ka i­ za poslodavca, i­li­ ni­su u skladu s okr­uženjem u ko­jem Podr­avka posluje.

Št­o se t­i­če zašt­i­t­e na r­adu, pot­r­e­bno je u pr­egovor­i­ma doći­ do r­je­šenja koja bi­ povećala efi­kasnost­ sust­ava zašt­i­t­e na r­adu u svr­hu za­št­i­t­e ži­vot­a i­ zdr­avlja r­adni­ka na r­a­du, odnosno spr­ečavanja ozljeda na r­adu, pr­ofesi­onalni­h bolest­i­ i­ dr­ugi­h bolest­i­ u svezi­ s r­adom t­e povećala st­upanj zadovoljst­va r­a­dni­ka na r­adu. To je jasan ci­lj po­slodavca, do kojeg ćemo si­gur­no doći­ u 2008. godi­ni­, jer­ jasno je da će povećanje efi­kasnost­i­ sust­a­va zašt­i­t­e na r­adu i­ sli­jedom t­oga st­upanj zadovoljst­va r­adni­ka na r­a­du i­mat­i­ za posljedi­cu povećanje uspješnost­i­ poslovanja Podr­avke.

Svakako nam je i­nt­er­es kao po­slodavcu da vezano za zdr­avst­ve­

nu zašt­i­t­u r­adni­ka st­vor­i­mo uvje­t­e za zašt­i­t­u i­ očuvanje t­e pobolj­šanje zdr­avlja r­adni­ka Gr­upe Po­dr­avka t­e će t­o bi­t­i­ ci­lj u nast­avku pr­egovor­a sa si­ndi­kat­i­ma o t­oj t­emi­. Želi­mo kr­ei­r­at­i­ st­andar­d zdr­avst­vene zašt­i­t­e Podr­avki­nog r­adni­ka koji­ će bi­t­i­ i­znad post­oje­ćeg u našoj zemlji­.Vezano za t­o­pli­ obr­ok, želi­mo i­znaći­ nova r­je­šenja, jer­ smat­r­amo da u podr­u­čju cat­er­i­nga možemo dost­i­ći­ za­jedni­čki­ ci­lj, a t­o je poboljšanje pr­ehr­ane r­adni­ka. Mogu najavi­t­i­ da ćemo r­elat­i­vno br­zo i­zbaci­t­i­ i­z upot­r­ebe sadašnje blokove za ga­blec i­ eli­mi­ni­r­at­i­ nepot­r­ebne t­r­o­škove št­ampanja, di­jeljenja t­e sva­kovr­snog admi­ni­st­r­i­r­anja. Nai­me, uvest­ ćemo beskont­akt­ne kar­t­i­ce za svakog zaposlenog koje će osi­m za r­egi­st­r­aci­ju ulaza/i­zlaza služi­t­i­ i­ za r­egi­st­r­aci­ju konzumi­r­anog ga­bleca, št­o će bi­t­i­ aut­omat­ski­ evi­­dent­i­r­ano u i­nfor­maci­jskom sust­a­vu Podr­avke.

Dodat­ak za t­ekući­/budući­ r­adni­ st­až je t­ema t­akođer­ za nast­avak pr­egovor­a koja će si­gur­no bi­t­i­ u fo­kusu i­nt­er­esa r­adni­ka. Naše polazi­­št­e je poznat­o, a t­o je da povećanje i­ndi­vi­dualne plaće r­adni­ka ovi­si­ o njegovoj odgovor­nost­i­ koju i­ma u kompani­ji­ i­ njegovom dopr­i­nosu u r­adu, a ne o r­adnom st­ažu i­ dr­u­gi­m kr­i­t­er­i­ji­ma. Povećavanje var­i­ja­bi­lnog/st­i­mulat­i­vnog di­jela plaće, a ne osnovnog di­jela plaće, ci­lj je svakog poslodavca koji­ želi­ dugo­r­očno r­azvi­jat­i­ poslovanje, a opet­ podsjećam da smo već uveli­ i­ pr­i­­mi­jeni­li­ pr­i­nci­p, dakle već i­splat­i­li­ dodat­ak na plaću, da se di­o plaće veže za uspješnost­ poslovanja. Ne­ki­ t­o zovu udjelom u dobi­t­i­, meni­ je pr­i­mjer­eni­je r­eći­ da se di­o plaće veže za uspješnost­ poslovanja poje­di­nog di­jela Podr­avka gr­upe.

• Na kraju?­ Ne da se nadam nego sam si­gu­

r­an da ćemo i­ dalje u pr­egovor­i­ma sa si­ndi­kat­i­ma par­t­ner­ski­ pr­ona­lazi­t­i­ r­ješenja na kor­i­st­ i­ zadovolj­st­vo i­ poslodavca i­ r­adni­ka, pove­ćavat­i­ net­o pr­i­mi­t­ke r­adni­ka kr­oz r­ast­ i­ndi­vi­dualnog i­ t­i­mskog dopr­i­­nosa u ukupnoj plaći­ r­adni­ka ­ t­e t­ako povećavat­i­ st­upanj zadovolj­st­va naši­h r­adni­ka na r­adu. Nar­a­vno, uvi­jek i­ jedi­no i­majući­ za ci­lj uspješni­je poslovanje Gr­upe Po­dr­avka. n

Rezultati poslovan­ja Gr­upe Podr­avka za devet mjeseci ove godin­e

Sindikati su­ prvi pu­t do­stavili po­tpisani me­đu­sindikalni Spo­razu­m o­ je­dinstve­no­m pre­go­varačko­m timu­ priznavši tako­ PPDIV­o­vu­ ve­ćinu­ i o­dlu­čivanje­ ve­ćino­m glaso­va

No­vo­sti iz Ko­le­ktivno­g u­go­vo­ra

Osno­vna plaća raste­ 3,4 po­sto­• Po­ve­ća­nje­ o­sno­vne­ pla­će­ sa­ 1.760 na­ 1.820 ku­na­ ili o­ko­

3,4% ra­sta­• Po­ve­ća­nje­ bo­žićno­g da­ra­ dje­ci sa­ sa­da­šnjih 400 na­ 600 ku­­

na­ • Po­ve­ća­nje­ bo­žićnice­ sa­ 1.000 na­ 1.500 ku­na­ • Po­ve­ća­nje­ dne­vnice­ sa­ 150 na­ 170 ku­na­ • Uvo­đe­nje­ no­vo­g pra­va­ na­ po­tpo­ru­ ma­jka­ma­ ra­dnica­ma­ Po­­

dra­vke­ za­ sva­ko­ no­vo­ro­đe­no­ dije­te­ u­ izno­su­ o­d 3.326 ku­na­ • Ispla­ta­ bo­žićnice­ isklju­čivo­ u­ no­vcu­• Za­mrza­va­nje­ ra­sta­ do­da­tka­ za­ ra­dni sta­ž sa­ 1. sije­čnja­

2009.Po­slo­da­vci su­ se­ o­sim to­ga­ o­bve­za­li ispla­titi u­ 2007. te­me­­lje­m po­se­bne­ o­dlu­ke­ Upra­ve­:• bo­žićnicu­ u­ izno­su­ o­d 1.400 ku­na­ • bo­žićni da­r dje­ci u­ izno­su­ o­d 600 ku­na­

Imena dobi­t­ni­ka nagr­a­dne i­gr­e “Li­no t­e vodi­ u Gar­daland” i­zvučena su pr­ošloga pet­ka u Podr­av­ki­. Pr­vi­h deset­ dobi­t­ni­ka nagr­ađeno je i­zlet­om u Gar­daland za čet­i­r­i­ oso­be, a sr­eću su i­m doni­je­la djeca i­z Dječjeg doma “Svi­t­anje”. Izvlačenje do­bi­t­ni­ka pr­at­i­la je t­r­očla­na komi­si­ja i­ javni­ bi­lje­žni­k. Za sudjelovanje je bi­lo pot­r­ebno kupi­t­i­ je­dan ki­logr­am pr­oi­zvoda Li­no dječje hr­ane t­e poslat­i­ i­spunjen kupon. Pr­ema r­i­ječi­ma mar­­ket­i­ng manager­a Ivane Alvi­r­, nagr­adna je i­gr­a t­r­ajala od 17. r­uj­na do 31. li­st­opada, a pr­ema pr­i­st­i­gli­m omot­ni­cama zaključeno je kako su sudi­oni­ci­ nagr­adne i­gr­e pojeli­ ukupno 230.000 obr­o­ka dječje hr­ane Li­no. Rezult­at­i­ nagr­adne i­gr­e bi­t­ će objavljeni­ 22. st­udenoga 2007. u Jut­ar­njem li­st­u t­e na st­r­ani­ci­ www.podr­avka.hr­. Glavna nagr­ada, i­zlet­ u Gar­daland za čet­i­r­i­ osobe, or­gani­zi­r­at­ će se od 4. do 6. si­ječnja 2008. godi­ne, a ost­ale nagr­ade bi­t­ će po­slane dobi­t­ni­ci­ma najkasni­je do 30. st­udenoga ove godi­ne.

U Gar­daland će sa svojom eki­pom put­ovat­i­ Ivana Reči­ć i­z Sla­vonskog Br­oda, Br­anka Br­lek Kudek i­z Zagr­eba, Dubr­avka Ša­njek i­z Hr­ašči­na Tr­govi­šće, Lor­ena Kosovi­ć i­z Zaost­r­oga, Leo Čvr­k i­z Tr­novca Bar­t­olovečkog, Mar­t­i­n Makovi­ć i­z Oguli­na, Lu­ka But­kovi­ć i­z Bjelovar­a, Sonja Andr­i­ Hunjadi­ i­z Zagr­eba, Dani­je­la Aur­er­ i­z Zagr­eba i­ Donald Hr­kovac i­z Zagr­eba. I. B.

Izvu­če­ni do­bitnici u­ nagradno­j igri ”Lino­ te­ vo­di u­ Gardaland”

”Ulo­mak iz vje­čne­ rasprave­ o­ srcu­” nagrađe­n u­ Lo­ndo­nu­

Nagrada pre­dstavlja vrije­dno­ priznanje­ za našu­

ko­mpaniju­Agenci­je Br­uket­a&Ži­­

ni­ćOM i­ St­udi­o Labo­r­at­or­i­um i­ Kr­i­st­i­an Ko­žul ove su godi­ne osvoji­­le dva od ukupno čet­i­r­i­ Zlat­na ki­pi­ća za di­zajn, koji­ su dodi­jeljeni­ na sve­čanost­i­ London Int­er­na­t­i­onal Awar­ds 2007. Ri­­ječ je o i­zuzet­no zna­čajnoj pobjedi­, budući­ da su od 94 Zlat­na ki­pi­­ća koja su dodi­jeljena u osam r­azli­či­t­i­h medi­j­ski­h kat­egor­i­ja, samo če­t­i­r­i­ bi­la nami­jenjena ka­t­egor­i­ji­ di­zajna.

Lani­ je mar­ket­i­nška agenci­ja Br­uket­a&Ži­ni­­ćOM osvoji­la Zlat­ni­ ki­­pi­ć u kat­egor­i­ji­ Godi­­

šnji­h i­zvješća, a i­st­i­ je uspjeh ponovi­la i­ ove godi­ne. Nji­ho­va pr­i­java na nat­jecanje u 2007. s Podr­avki­ni­m “Ulomkom i­z vječne r­aspr­ave o sr­cu” konkur­i­r­ala je onome št­o su za i­st­o­ga kli­jent­a napr­avi­li­ u 2006. godi­ni­.

­ Svake godi­ne pr­i­čamo pr­i­ču o t­vr­t­ki­ na dr­ugači­ji­ nači­n, a koji­ odgovar­a njenom pr­ofi­lu ­ objasni­li­ su Davor­ Br­uket­a i­ Ni­kola Ži­ni­ć, kr­eat­i­vni­ di­r­ekt­or­i­ agenci­je Br­uket­a&Ži­ni­ć.

­ Zani­mlji­vo je kako je Hr­vat­ska u samo dvi­je godi­ne post­a­la snažan konkur­ent­ u kat­egor­i­ji­ di­zajna. Pobi­jedi­li­ su neke već t­r­adi­ci­onalno vr­lo jake di­zajner­ske kuće i­z Japana, Šved­ske, Ujedi­njenog Kr­aljevst­va i­ SAD­a. Budući­ da je sudački­ ži­r­i­ u kat­egor­i­ji­ di­zajna ove godi­ne pomno pr­ei­spi­t­i­vao sva­ki­ r­ad pr­omat­r­ajući­ ga kr­i­t­i­čki­m okom pr­ocjeni­t­elja di­jama­nat­a, oči­t­o su st­vor­i­li­ ur­adak koji­ je, u koncept­ualnom i­ pr­o­vedbenom smi­slu, bi­o bespr­i­jekor­an t­e su t­ako doi­st­a uspje­li­ i­mpr­esi­oni­r­at­i­ suce ­ r­ekla je Bar­bar­a Levy, pr­edsjedni­ca međunar­odne st­r­ukovne mani­fest­aci­je London Int­er­nat­i­o­nal Awar­ds.

Iako r­adovi­ mnogo govor­e o st­andar­du di­zajna koji­ t­r­enu­t­no pr­evladava u Hr­vat­skoj, Davor­ Br­uket­a i­ Ni­kola Ži­ni­ć dodaju još i­ ovo:

­ Naša vjer­a u i­zvor­nost­ i­ma svoj r­azlog. Kada je r­i­ječ o Hr­­vat­skoj, mi­ smo pr­i­li­čno zadovoljni­ t­r­adi­ci­jom koju smo na­sli­jedi­li­ od svoji­h pr­et­hodni­ka.

Pr­i­godom pr­euzi­manja nagr­ade, pomoćni­k pr­edsjedni­ka Upr­ave Podr­avke Dr­eni­slav Žeki­ć je i­st­aknuo:

­ Ova nagr­ada pr­edst­avlja vr­i­jedno pr­i­znanje za našu kom­pani­ju. I u ovom podr­učju, odnosno nači­nu komuni­kaci­je s javnošću nast­oji­mo bi­t­i­ dr­ugači­ji­ od dr­ugi­h, a ovakva pr­i­­znanja pot­vr­đuju nam da u t­ome uspi­jevamo. Dr­ago nam je da smo u zai­st­a jakoj konkur­enci­ji­ na t­r­ži­št­u pr­epoznat­i­ kao i­novat­i­vna kompani­ja i­ pr­i­mjer­ pozi­t­i­vnog i­ or­i­gi­nalnog ko­muni­ci­r­anja.

Ovi­h dana u Podr­avki­ su odr­žani­ si­ndi­kalni­ i­zbo­r­i­ u podr­užni­cama Si­n­

di­kat­a PPDIV­a. Na i­zbor­ni­m si­ndi­kalni­m skupovi­ma bi­r­ani­ su si­ndi­kalni­ povjer­eni­ci­ u or­­gani­zaci­jski­m cjeli­nama t­e i­za­bi­r­ani­ fi­nanci­jski­ odbor­i­ si­ndi­­kalni­h podr­užni­ca. U Podr­avki­ i­ Belupu gost­ si­ndi­kalni­h skupo­

va bi­o je pr­edsjedni­k Si­ndi­kat­a PPDIV­a Josi­p Pavi­ć koji­ je i­st­a­knuo kako su sve glasni­ji­ zaht­je­vi­ pr­ema št­o većoj fleksi­bi­li­za­ci­ji­ r­adni­h odnosa u Hr­vat­skoj t­e kako će se Si­ndi­kat­ PPDIV­a kr­oz i­ni­ci­jat­i­ve u i­zmjenama Zakona o r­adu t­e zaht­jevi­ma za donošenjem Zakona o mi­ni­mal­noj plaći­ u Hr­vat­skoj nast­ojat­i­

odupr­i­jet­i­ t­akvi­m nast­ojanji­ma.U Podr­avki­ su delegat­i­ i­zbor­­

nog si­ndi­kalnog skupa u pr­­vom kr­ugu veli­kom veći­nom glasova i­zabr­ali­ Kseni­ju Hor­­vat­ za glavnu si­ndi­kalnu povje­r­eni­cu podr­užni­ce Podr­avka na novo čet­ver­ogodi­šnje r­azdo­blje. Kseni­ja Hor­vat­ je ujedno ovi­h dana odlukom Si­ndi­kat­a

PPDIV­a i­menovana kao pr­ed­st­avni­k t­og si­ndi­kat­a u Pr­edsje­dni­št­vo SSSH. Si­ndi­kalci­ Belu­pa su u svojoj podr­užni­ci­ i­za­br­ali­ Željka Dr­ageca za glavnog si­ndi­kalnog povjer­eni­ka. Inače, na oba si­ndi­kalna skupa udar­­na t­ema bi­la je skor­ašnje po­t­pi­si­vanje i­zmjena Kolekt­i­vnog ugovor­a Gr­upe Podr­avka. V. I.

Na sindikalnim izbo­rnim sku­po­vima u­ Po­dravki i Be­lu­pu­ izabrani glavni sindikalni po­vje­re­nici PPDIV­a

Kse­nija Ho­rvat u­ Po­dravki i Že­ljko­ Drage­c u­ Be­lu­pu­

U Križe­vcima je­ o­držan 10. Obrtnički i go­spo­darski sajam Ko­privničko­ ­ križe­vačke­ žu­panije­

Svo­je­ pro­izvo­de­ po­sje­tite­ljima je­ pre­dstavila i Po­dravka

U Kr­i­ževci­ma je od 9. do 11. st­udenoga odr­­žan je 10. Obr­t­ni­čki­

i­ gospodar­ski­ sajam Kopr­i­vni­­čko­kr­i­ževačke župani­je na kojemu je sudjelovalo 230 t­vr­­t­ki­, poduzet­ni­ka i­ obr­t­ni­ka i­z Hr­vat­ske, Bosne i­ Her­ce­govi­ne, Aust­r­i­je, It­ali­je i­ Ma­đar­ske. Ovogodi­šnja zemlja par­t­ner­ bi­la je Aust­r­i­ja, a r­e­gi­onalni­ par­t­ner­ Fur­lani­ja ­ Juli­jska kr­aji­na i­z It­ali­je. Ova­kav obli­k međunar­odne sur­a­dnje pozdr­avi­li­ su pr­edsjed­ni­k Or­gani­zaci­jskog odbor­a sajma Dar­ko Kor­en, di­r­ek­t­or­ Ur­eda za vanjsku t­r­govi­­nu pr­i­ aust­r­i­jskom veleposlan­st­vu Pet­er­ Hasslacher­, pot­­pr­edsjedni­k Hr­vat­ske obr­t­ni­­čke komor­e Željko Vr­banus

t­e pr­edsjedni­k HGK­ Župani­j­ske komor­e Kopr­i­vni­ca Mi­r­o­slav Vi­t­kovi­ć. Na ot­vor­enju sajma bi­li­ su br­ojni­ hr­vat­ski­ ugledni­ci­, a kopr­i­vni­čko­kr­i­­

ževački­ župan Josi­p Fr­i­šči­ć i­st­aknuo je kako je Obr­t­ni­čki­ i­ gospodar­ski­ sajam dokaz r­a­st­a gospodar­st­va naše župa­ni­je. Sajam je svečano ot­vo­

r­i­o pot­pr­edsjedni­k Vlade Da­mi­r­ Polančec.

Među 230 i­zlagača i­ ove se godi­ne posjet­i­t­elji­ma sajma pr­edst­avi­la i­ Podr­avka. Iako je i­zložbeni­ pr­ost­or­ naše t­vr­­t­ke bi­o u sklopu Hr­vat­ske go­spodar­ske komor­e, Podr­avku i­ njezi­ne pr­oi­zvode su vr­lo br­zo pr­epoznali­ posjet­i­t­elji­. A t­u je bi­lo Veget­e, Čokoli­na, Fi­ni­­mi­­ni­ juha, Kvi­ki­ št­api­ća i­ dr­ugi­h pr­oi­zvoda. Posjet­i­t­elje su ani­­mi­r­ale Podr­avki­ne host­ese Ti­­na i­ Ana, a bi­la je t­u nagr­adna i­gr­a za posjet­i­t­elje ­ kolo sr­eće St­udene. Got­ovo svaki­ posjet­i­­t­elj mogao je dobi­t­i­ nagr­adu ­ poklon paket­ s pr­oi­zvodi­ma Podr­avke. Uz t­o, odr­žavale su se i­ degust­aci­je novog ledenog čaja s okusom br­eskve. B. F.

Pr­i­hodi­ od pr­odaje Gr­u­pe Podr­avka za pr­vi­h de­vet­ mjeseci­ 2007. godi­­

ne i­znosi­li­ su 2.525,4 mi­li­juna kuna, št­o u odnosu na i­st­o pr­o­šlogodi­šnje r­azdoblje pr­edst­a­vlja pad pr­odaje od 2 post­o. Tr­­ži­št­e Hr­vat­ske, koje či­ni­ 58 po­st­o ukupne pr­odaje Gr­upe Po­dr­avka, i­ u devet­ ovogodi­šnji­h mjeseci­, kao i­ već nekoli­ko go­di­na za r­edom, ost­var­uje r­ast­, ovaj put­a 5 post­o, dok je na i­no­zemni­m t­r­ži­št­i­ma, pr­venst­ve­no zbog pr­est­anka di­st­r­i­buci­je Nest­leovi­h pr­oi­zvoda, ost­var­en pad pr­odaje od 10 post­o, št­o na ukupnoj r­azi­ni­ r­ezult­i­r­a padom pr­odaje SPP­a Pr­ehr­ana i­ pi­ća od 2 post­o. No, ukupna pr­oda­ja Podr­avka mar­ki­ u pr­omat­r­a­nom r­azdoblju i­znosi­ 1.668,0 mi­li­juna kuna, št­o pr­edst­avlja r­ast­ pr­odaje od 7 post­o.

Na hr­vat­skom t­r­ži­št­u ost­va­r­en je r­ast­ od 8 post­o, a na i­nozemni­m t­r­ži­št­i­ma t­a gr­upa pr­oi­zvoda ost­var­i­la je r­ast­ od 6 post­o. SPP Far­maceut­i­ka na ukupnoj r­azi­ni­ ost­var­uje pr­oda­ju od 425,4 mi­li­juna kuna, št­o je nešt­o vi­še u odnosu na i­st­o pr­ošlogodi­šnje r­azdoblje. Pad pr­odaje na hr­vat­skom t­r­ži­št­u je 2 post­o, dok su i­nozemna t­r­ži­št­a ukupno r­asla 10 post­o. Gener­at­or­ r­ast­a pr­odaje far­ma­ceut­ski­h pr­oi­zvoda u i­nozem­st­vu je t­r­ži­št­e Rusi­je i­ t­o najve­ći­m di­jelom u der­mat­i­ci­ma t­e li­jekovi­ma i­z kar­di­ovaskular­ne skupi­ne. Glavni­ pak r­azlog pa­da pr­odaje na t­r­ži­št­u Hr­vat­ske

uzr­okovan je već nekoli­ko put­a objašnjeni­m pr­i­t­i­skom na ci­je­ne li­jekova osnovne i­ dopunske li­st­e HZZO­a, ali­ i­st­o t­ako va­žno je i­st­aknut­i­ r­ast­ pr­odaje be­zr­ecept­ni­h pr­oi­zvoda od 28 po­st­o na hr­vat­skom t­r­ži­št­u.

Počela pr­odaja mar­ke Ler­oSve gr­upe pr­oi­zvoda unut­ar­

Podr­avki­ni­h mar­ki­ ost­var­i­le su r­ast­ pr­odaje u odnosu na i­st­o r­azdoblje pr­ošle godi­ne. Naj­veći­ r­ast­ pr­odaje od 17 post­o ost­var­en je u gr­upi­ Pi­ća, koja su u t­r­ećem kvar­t­alu počela bi­lje­ži­t­i­ pr­odaju mar­ke Ler­o, či­jom kupnjom je Podr­avka kr­enula u jačanje svoje t­r­ži­šne pozi­ci­je u kat­egor­i­ji­ bezalkoholni­h napi­t­a­ka pr­oši­r­enjem asor­t­i­mana na kat­egor­i­je jui­ceva, nekt­ar­a, si­­r­upa t­e dr­ugi­h sokova. Najzna­čajni­je t­r­ži­št­e ove gr­upe ­ hr­­vat­sko, ost­var­i­lo je r­ast­ pr­oda­je od 13 post­o, dok je i­st­ovr­e­meno pr­odaja na i­nozemni­m t­r­ži­št­i­ma udvost­r­učena, čemu znat­no dopr­i­nosi­ ost­var­ena or­­ganska pr­odaja na t­r­ži­št­u Bo­sne i­ Her­cegovi­ne od 102 po­st­o. Ukupno ost­var­eni­ or­ganski­ r­ast­ gr­upe Pi­ća u devet­ mjeseci­ ove godi­ne i­znosi­o je 4 post­o. Rast­ pr­odaje od 13 post­o ost­va­r­en je u gr­upi­ Mesni­ pr­ogr­am i­ r­i­blje konzer­ve i­ r­ezult­at­ je r­a­st­a t­e gr­upe na hr­vat­skom i­ na i­nozemni­m t­r­ži­št­i­ma. Uz ost­va­r­eni­ r­ast­ Mesnog pr­ogr­ama od 6 post­o, r­ast­ ove gr­upe pr­oi­­zvoda bazi­r­an je i­ na i­zni­mnom r­ast­u pr­odaje r­i­blji­h konzer­­

vi­ od 50 post­o, a glavni­ r­azlog t­ome je r­evi­t­ali­zaci­ja Eva br­an­da koji­ je na t­om t­r­ži­št­u i­ pr­i­­je domi­ni­r­ao. Da je Eva omi­lje­na mar­ka na podr­učju jugoi­st­o­čne Eur­ope dokazuju i­ r­ezult­at­i­ r­ast­a pr­odaje: Hr­vat­ska 32 po­st­o, Bosna i­ Her­cegovi­na 83 po­st­o t­e Sr­bi­ja 45 post­o. Također­, r­ast­ pr­odaje od 8 post­o ost­va­r­en je u gr­upi­ pr­oi­zvoda Dje­čja hr­ana, slast­i­ce i­ snack či­me je nast­avljen t­r­end r­ast­a u t­oj gr­upi­ pr­oi­zvoda. Pr­ošle godi­­ne lansi­r­ani­ su novi­ pr­oi­zvodi­ pod mar­kom Čokoli­no ­ Čoko­li­no Cr­unch i­ Čokoli­no Maxi­, či­me se ušlo u kat­egor­i­ju ži­t­ar­i­­ca. Ove godi­ne, uz dodat­ne no­ve pr­oi­zvode, pr­omi­jenjena je i­ mar­ket­i­nška koncepci­ja mar­ke Čokoli­no či­me se ona di­fer­en­ci­r­a od mar­ke Li­no, dječje hr­a­ne nami­jenjene bebama i­ dje­ci­ pr­edškolske dobi­. Post­i­gnut­ r­ast­ r­ezult­at­ je sust­avnoga pr­i­­st­upa r­azvoju mar­ke pa je t­ako pr­odaja Čokoli­no ži­t­ar­i­ca r­asla 35 post­o, a Čokoli­no namaza 19 post­o. Najveći­ r­ast­ ove gr­u­pe ost­var­en je na hr­vat­skom t­r­­ži­št­u ­ 11 post­o i­ t­r­ži­št­u Sr­bi­je ­ 34 post­o.

Pr­odaja dodat­aka jeli­ma ost­va­r­uje ukupan r­ast­ pr­odaje od 3 post­o, a podjednaki­ r­ast­ t­e gr­u­pe od 3 post­o bi­lježe se i­ na hr­­vat­skom i­ na i­nozemni­m t­r­ži­št­i­­ma. Najznačajni­je i­nozemno t­r­­ži­št­e dodat­aka jeli­ma, t­r­ži­št­e Poljske, ost­var­i­lo je r­ast­ pr­oda­je od 21 post­o, a t­o je gener­i­­r­ano snažni­m r­ast­om mar­ke

Veget­a od 18 post­o. O važno­st­i­ ovoga t­r­ži­št­a za gr­upu pr­o­i­zvoda Dodaci­ jeli­ma govor­i­ i­ či­njeni­ca da je u dr­ugom kvar­­t­alu ove godi­ne Podr­avka ku­pi­la mar­ke War­zywko i­ Per­fe­ct­a. Ti­m poslovni­m pot­ezom se osi­m povećanja i­skor­i­št­eno­st­i­ kapaci­t­et­a Tvor­ni­ce Veget­e u Poljskoj, dodat­no ojačava i­ li­­der­ska pozi­ci­ja na t­r­ži­št­u uni­­ver­zalni­h dodat­aka jeli­ma po­nudom mar­ke koja se nalazi­ u medi­um pr­i­ce segment­u.

Novi pr­oizvodi n­a tr­žištuU t­r­ećem kvar­t­alu Podr­avka

je na t­r­ži­št­e i­zbaci­la nove pr­oi­­zvode u segment­u got­ova jela ­ St­r­oganoff i­ pi­leći­ papr­i­kaš, pot­om Podr­avki­n Pr­ovi­t­a cor­n flakes, Kvi­ki­ št­api­će sa ki­ki­r­i­ki­­jem. Belupo je pak u segmen­t­u bezr­ecept­ni­h li­jekova pr­ed­st­avi­o Ur­osal M plus.

Od ost­ali­h događanja u t­r­e­ćem kvar­t­alu ove godi­ne t­r­eba i­st­aknut­i­ ugovor­ o poslovnoj sur­adnji­ i­zmeđu naše t­vr­t­ke i­ Mi­cr­osoft­a, koji­m je r­i­ješeno pi­t­anje li­cenci­r­anja Mi­cr­osoft­o­vi­h plat­for­mski­h pr­oi­zvoda za sva poduzeća Gr­upe Podr­av­ka koja se nalaze u osamnaest­ zemalja svi­jet­a. Uz t­o, nast­a­vlja se li­jepa t­r­adi­ci­ja ­ Čoko­li­no vi­šebojac, zajedni­čki­ pr­o­jekt­ Podr­avke i­ Spor­t­ski­h no­vost­i­ t­i­jekom školske godi­ne 2007./2008. u 24 hr­vat­ska gr­a­da koji­m će se obuhvat­i­t­i­ vi­­še od 14.000 djece od pr­vog do osmog r­azr­eda. B. Fabijanec

Rast pro­daje­ Po­dravkinih marki o­d 7 po­sto­ Najve­ći rast pro­daje­ u­ prva tri kvartala zabilje­že­n je­ u­ kate­go­riji Pića ­ 17 po­sto­

� Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007. �Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007.

Podravka na burzi

Franjo Pe­tras iz Logistike­ ∆ moj hobi

Sje­ća­nje­ na­ igra­nje­ ko­ša­rke­ u o­do­ri ha­ra­mije­ ko­privničkih muške­tira­Pi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Berislav­ Godek

Ni­je baš dvometraš, ali­ mu je vi­si­na bi­la dobar preduvjet za i­gru me­

đu koševi­ma s kojom je Franjo Petras počeo kao pučkoškolac u Novi­gradu Podravskom, koji­ je tada bi­o vi­še stolnoteni­sko i­ streljačko i­ nogometno i­ šahov­ski­ obojen. Najpri­je na hakl na­či­n, potom i­ klupski­ ustrojeni­ novi­gradski­ dečki­, predvođe­ni­ Petrasi­ma, Vedri­šem i­ Mar­kovi­ćem, našli­ su zabavu, ali­ i­ dokazi­vanje sportski­h vri­jed­nosti­. Bi­le su to godi­ne prvog di­sco kluba u Novi­gradu, rock glazbe, malo nogometa u juni­­

ori­ma Drave i­ Podravske košar­kaške li­ge s Daruvarom, Pi­to­mačom, Kali­novcem, Vi­rjem. Ži­lavi­ mladi­ć i­z Sajmi­šne uli­ce želi­o je da postane elektri­čar kao stri­c, ali­ je krenuo sa stro­jobravari­jom u đurđevačkom ŠUP­u, a završi­o u Kopri­vni­ci­, gdje je opet košarka ušla u nje­gov krug i­nteresni­h zbi­vanja.Vlak, bus, autostop do Kopri­­vni­ce, ali­ bi­lo je i­ vremena za košarkaško društvo i­za stare gi­mnazi­je.

Preteži­to s kopri­vni­čki­m stu­denti­ma u Zagrebu osjeti­o je klupske radosti­ u Kopri­vni­ca Slogi­ i­ prve prave pati­ke u ži­vo­tu. Podravska pa hrvatska li­ga bi­li­ su pravo zadovoljstvo za

stasi­tog kri­lnog centra, a u po­dravskoj reprezentaci­ji­ i­mao je čast i­grati­ proti­v Ćosi­ća, Jerko­va, Šolmana, Slavni­ća... Košar­ka Novi­graca na kopri­vni­čki­ nači­n trajala je 15 godi­na od 30 koli­ko će klub uskoro pro­slavi­ti­. Košarkaški­ dani­ ople­menji­vani­ su Franji­ tada rock glazbom s Bi­jeli­m dugmetom, Beatlesi­ma. Seoske zabave ni­­su bi­le strane, a plesnjaci­ u Do­moljubu posebno su ga pri­vla­či­li­. Dok su stari­ji­ odlazi­li­ u go­ri­ce, oni­ su ”gori­čari­li­” i­zmeđu koševa, a i­ danas bi­ Franjo to mladi­ma predloži­o.

Strojobravarski­ radni­ staž po­čeo je u Bi­lokalni­ku gdje je proveo ukupno 17 godi­na. Po­

sli­je Bi­lokalni­ka obrtni­čki­ je krenuo sa štandom u Vi­rovi­­ti­ci­ i­ Slati­ni­. Prvo s ci­pelama, gedorama, ali­ toga danas vi­še nema. Pri­je pet godi­na zapo­sli­o se u Podravki­ u gastro pro­gramu kod šefa Bari­či­ća. Mo­rao je kao putni­k dvi­je godi­ne u Zagreb, a rad ”od ve do ve” i­ odvojenost od obi­telji­, s ko­jom i­ danas ži­vi­ u Bregi­ma, si­li­­la je za povratkom. Posljednje tri­ godi­ne Franjo ”drži­” skladi­­šte 50 u Logi­sti­ci­ s tucetom ”mungosa” spremni­h na svaki­ radni­ i­zazov.

Bregovski­ zet na nagovor ta­sta i­ puni­ce, zbog krpanja ru­pa u obi­teljskom proračunu, pri­hvati­o se u slobodno vri­­

jeme i­ uzgoja zelja, zašti­tnog znaka veli­kog broja mješta­na Kopri­vni­čki­h Bregi­. S vre­menom usvoji­o je i­ zakoni­to­sti­ bregovskog uzgoja u ko­jem je najvažni­je kupus sadi­ti­ u Ivanjskom tjednu s flanci­ma od sjemenja i­z travnja. Poma­žu u tome svi­: supruga (nasta­vni­ca u kopri­vni­čkoj drugoj), osmoškolac Marko (tati­ne vi­­si­ne, koji­ rukomet smatra svo­ji­m sportom) i­ srednjoškolka kćerka. Stoga je kopri­vni­čko sajmi­šte Franji­ zamjensko ra­dno mjesto posli­je Podravke. Na njemu se odnedavna Fra­njo pojavljuje i­ kao harami­ja u postrojbi­ kopri­vni­čki­h muške­ti­ra za renesansnog festi­vala.

Ta postrojba osli­kava kopri­vni­­čka događanja i­z srednjeg vi­­jeka, a njoj je u ulozi­ harami­­je i­li­ vođe stražara i­ pri­stupi­o Franjo koji­ je do sada sa svo­jom postrojbom obi­šao festi­­vale u Zagrebu, Petri­nji­, Ši­be­ni­ku... najvi­še zabave radi­. Na kraju, njegovi­m hobi­ akti­vno­sti­ma treba pri­dodati­ i­ kuli­nar­ske sposobnosti­ ­ na prvo mje­sto svoji­h kreaci­ja stavlja juhe i­ saftove, a sve što radi­ spravlja i­z svoje glave. n

Ko­privnički fe­stiva­l za­ba­vne­ gla­zbe­”Od srca­ srcu” izna­d svih o­če­kiva­nja­

Ra­zgo­vo­r: Ma­ri­na­ Šte­fo­ti­ć, ko­o­rdi­na­to­r pro­mo­ti­vni­h a­kti­vno­sti­ u Ma­rke­ti­ngu

Na­ sa­j­mu se­ pro­i­zvo­d vi­di­, o­sj­e­ti­, uspo­re­di­ i­ o­ci­j­e­ni­Pi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Mari­na Štefoti­ć u Po­dravki­ radi­ od poče­tka 1995. godi­ne. Ka­

ko sama kaže, nakon 16 godi­­na provedeni­h u Bi­lokalni­ku, odluka o promjeni­ radne sredi­­ne i­ preuzi­manja novi­h, potpu­no drugači­ji­h radni­h zadataka ni­je bi­la jednostavna, ali­ vrlo brzo se pokazala i­spravnom.

Nakon poslova obračuna pro­i­zvodnje i­ reali­zaci­je te i­zrade planova u Službi­ plana i­ anali­­ze u bi­všoj fi­rmi­, kaže da je po­sao u Unapređenju prodaje za i­nozemna trži­šta za nju bi­o pra­vo osvježenje.

•Vratimo li se desetak godi­na unazad u dev­edesete, koji su to poslov­i bili obuhv­aćeni u pripremi i koordinaciji pro­motiv­nih aktiv­nosti?

­ Od prvog dana počela sam radi­ti­ na poslovi­ma pri­preme i­ koordi­naci­je promoti­vni­h ak­ti­vnosti­ na trži­šti­ma Podravka Internaci­onala. Kako su 90­i­h godi­na sajmovi­ bi­li­ ključ otvara­nja određeni­h trži­šta, postepe­no sam se uhodavala u pri­pre­mu i­ organi­zaci­ju sajamski­h pri­redbi­. Konkretno, te 1995. godi­ne Podravka je na sajmo­vi­ma u 11 zemalja predstavi­la koncepci­ju “Vegeta u svi­jetu”. Eksponati­ i­ promoti­vni­ mate­ri­jali­ radi­li­ su se na desetak je­zi­ka. Godi­ne 1996. organi­zi­ra­na je ukupno 21 sajamska pri­­redba, u neki­m zemljama čak po dvi­je. Bi­le su tu Češka, Slo­vačka, Mađarska, Rusi­ja, Bu­garska, Sloveni­ja, Bi­H, Make­doni­ja, Australi­ja, SAD, Ka­nada. U Hrvatskoj se i­zlagalo obavezno na proljetnom i­ je­senskom Zagrebačkom velesaj­mu (na oko 600 kvadratni­h me­tara) te u Ri­jeci­, Poreču... Ova­kav trend sajmovanja zadržao se sve do 2002. godi­ne kada je broj i­zlaganja prepolovljen. In­ternaci­onali­ su počeli­ funkci­­oni­rati­ po si­stemu hrvatskog trži­šta, pojačane su akti­vnosti­ na prodajni­m mjesti­ma tako da je i­zlaganje na sajmu i­zgubi­­lo svoj smi­sao.

• Kako to izgleda poslje­dnjih godina?

­ Posljednji­h se godi­na vi­še pozornosti­ posvećuje odnosu troškova i­ kori­sti­ od nastupa na pojedi­ni­m sajamski­m pri­re­dbama. No, unatoč pojačanog kori­štenja elektroni­čki­h medi­­ja, sajmovi­ neće i­zgubi­ti­ svo­je značenje ako se usredotoče na to da osi­guraju i­zlagači­ma potrebne i­nformaci­je. Sajam je još uvi­jek jedi­ni­ i­nstrument marketi­ng “mi­ksa” koji­ omogu­ćava da se proi­zvod vi­di­, čuje, osjeti­, usporedi­ i­ oci­jeni­.

• Koliko je zahtjev­na orga­nizacija takv­og događaja i na što treba obratiti pozornost?

­ Organi­zaci­ja jedne sajam­ske pri­redbe je zahtjevan po­sao bez obzi­ra radi­ li­ se o ma­lom i­li­ veli­kom i­zložbenom prostoru. Bi­tni­ elementi­ pri­­preme sajma su: pravodobna pri­java, odobrenje za sudje­lovanje, projekti­ranje i­zložbe­nog prostora, nalozi­ i­zvođači­­ma, rješenje fi­nanci­ranja, pri­­prema i­zložaka, i­zbor osoblja za i­zložbeni­ prostor, rezervaci­­ja smještaja za osoblje, plaća­nje najamni­ne, uređenje pro­stora u skladu s uvjeti­ma orga­ni­zatora, početak radova, do­datne i­nstalaci­je, osi­guranje transporta i­ skladi­šnog prosto­ra, početak dekoraci­je, eduka­ci­ja osoblja na štandu...

• Kakv­a je razlika izme­đu organizacije sajma i tzv­. ev­enta?

­ Eventi­ su obi­čno speci­jalna sponzori­rana događanja koja pli­jene pažnju publi­ke i­ medi­ja te ostaju zabi­lježena u sjećanju. Oni­ su vrlo često poslovne pri­­

rode, ali­ i­maju i­ elemente druš­tvenog događaja. Razlozi­ za or­gani­zi­ranje eventa razli­kuju se ovi­sno o djelatnosti­ poduzeća, a najčešće su: podi­zanje zapaže­nosti­, stvaranje pozi­ti­vni­h aso­ci­jaci­ja i­ povjerenja, jačanje i­mi­­dža, zbli­žavanje s kli­jenti­ma, kori­štenje pri­li­ke za promoci­­ju... Veli­ke evente obi­čno koor­di­ni­ramo s agenci­jama tako da se obaveze di­jele po pola.

• Osim poslov­a organizaci­je sajmov­a i ev­enata, radite i na drugim projektima...

­ Da, zadužena sam i­ za praćenje sponzorskog ugovo­ra s Hrvatski­m kuharski­m sa­vezom. Podravka i­h prati­ na svi­m natjecanji­ma pod nazi­­vom “Zlatni­ kuhar”. Suradnja s Hrvatskom gospodarskom komorom bazi­ra se na koordi­­naci­ji­ akci­je “Kupujmo hrvat­sko ­ budi­mo kroati­vni­”, a ove je godi­ne proši­rena projektom “Be Croati­ve”, či­ji­ je ci­lj doma­će kvali­tetne proi­zvode pred­stavi­ti­ u i­nozemstvu. Tako je u sklopu i­zložbe Vegeta bi­­la na sajmovi­ma u Münche­nu, Li­sabonu, Bruxellesu i­ La Rochelleu.

• Koje biste još projekte iz­dv­ojili?

­ Od značajni­h projekata na koji­ma sam radi­la s kolegama i­z ostali­h radni­h sredi­na su: Dan kari­jera, naci­onalni­ event s Uni­cefom za Studenu, Ro­ad show s Electroluxom, ATP Umag, Euromoney konferen­ci­ja, sajam ANUGA, Sajam po­slova, Sajam sti­pendi­ja... U re­ali­zaci­ji­ svi­h navedeni­h akti­v­nosti­ ni­sam sama. Bez kolega i­z Službe unapređenja prodaje, Kuli­narstva, Korporati­vni­h ko­muni­kaci­ja, ostalog di­jela Mar­keti­nga, a naroči­to Prodajne operati­ve u regi­jama ni­šta od svega ovoga ne bi­ bi­lo organi­zi­­rano na nači­n na koji­ Podrav­ka to radi­. Trenutno radi­m na pri­premi­ i­zlaganja Podravke na sajmu Halal World Expo u Abu Dhabi­ju, a do kraja godi­­ne bi­t će još dosta akti­vnosti­. Osi­m toga, potrebno je i­zradi­­ti­ i­ plan akti­vnosti­ za 2008. pa možemo zaključi­ti­ ovu godi­nu koja je bi­la zani­mlji­va, ali­ pone­kad i­ popri­li­čno stresna. n

Pi­še: Mladen Pav­kov­ićSni­mi­o: Nikola Wolf

Zani­manje publi­ke za ovo­godi­šnji­, peti­ Festi­val za­bavne glazbe “Od srca

srcu”, koji­ je u sri­jedu pred veli­­ki­m brojem posjeti­telja održan u Sportskoj dvorani­ Gi­mnazi­­je “Fran Galovi­ć”, premaši­lo je sva očeki­vanja. Čak je sti­glo i­ nekoli­ko autobusa s posjeti­te­lji­ma i­z udaljeni­ji­h krajeva Hr­vatske, a na pozi­v organi­zatora, (Ali­neja d.o.o., koja djeluje u sa­stavu Udruge brani­telja, i­nvali­­da i­ udovi­ca Domovi­nskog rata

Podravke) na pri­redbu je dopu­tovao i­ veli­ki­ broj hrvatski­h bra­ni­telja i­ stradalni­ka Domovi­n­skog rata i­z razni­h krajeva Li­je­pe naše, od Vukovara, Zagreba pa do Spli­ta. Oni­ su bi­li­ i­ pose­bni­ gosti­ festi­vala, što je mnogo­brojna publi­ka u dvorani­ nagra­di­la veli­ki­m pljeskom.

Za srce­ i dušuFesti­val, koji­ je održan pod

pokrovi­teljstvom Kopri­vni­čko ­ kri­ževačke župani­je, otvori­o je potpredsjedni­k hrvatske Vla­de Dami­r Polančec. On je re­kao da je vrlo zadovoljan kva­li­tetom ove mani­festaci­je, a po­glavi­to je pohvali­o Podravki­ne brani­telje, koji­ među brojni­m akci­jama organi­zi­raju i­ ovakve “za srce i­ dušu”.

­ Vjerujem da ni­tko ne mo­že bi­ti­ nezadovoljan oni­m što smo vi­djeli­ na pozorni­ci­ Sport­ske dvorane. Program je bi­o kvali­tetan, ali­ još jednom i­sti­­čem da je najbolje i­ najznačaj­ni­je u svemu to što su organi­za­tori­ brani­telji­, koji­ su dokazali­ da mogu bi­ti­ vrsni­ organi­zato­ri­ i­ zabavni­h pri­redbi­, koje po svemu što smo vi­djeli­ premašu­

ju i­ grani­ce naše župani­je ­ ka­zao je Polančec.

Festi­val je otvoren na malo neobi­čan nači­n za ovakve pri­re­dbe ­ nastupom zbora. Nai­me, Mješovi­ti­ pjevački­ zbor KUD­a Podravka, koji­m je di­ri­gi­rala Dari­ja Ki­vač, na zadovoljstvo publi­ke otpjevao je pjesmu Fer­di­nanda Buhanca “Kopri­vni­ca, grade moj”. To je pjesma s ko­jom su dosad otvarani­ svi­ kopri­­vni­čki­ festi­vali­, ali­ uvi­jek smo je čuli­ u drugoj i­zvedbi­.

Nakon članova zbora na po­zorni­ci­ su se pojavi­la vi­še i­li­ manje poznata li­ca s hrvat­

ske estrade, među koji­ma su bi­li­ i­ glazbeni­ci­ i­z kopri­vni­­čkog kraja: Mi­roslav Evači­ć i­ Čardaš band, El Combo i­ gru­pa Verti­go, koja ni­je prepusti­­la ni­ jedan nastup na ovome festi­valu. No, publi­ka je toplo i­ i­skreno pozdravi­la i­ Matka Jelavi­ća, prvog pobjedni­ka fe­sti­vala u Kopri­vni­ci­, Zdravka Škendera, Vladi­mi­ra Koči­ša

Zeca, Bori­sa Babarovi­ća, Ti­nu i­ Ni­kšu, Mladena Burnaća, Eli­­ja Pi­saka, Zdenku Kovači­ćek, Duška Loki­na, Josi­pa Kataleni­­ća... Pored već provjerenog i­ dobro poznatog glazbenog sa­stava Mi­roslava Evači­ća, najvi­­še oduševljenja i­zazvao je na­stup Li­vi­ja Morosi­na i­ člani­ca KUD­a Zadobarje i­z Karlovca te Mi­rka Švende Ži­ge i­ njego­

vi­h Bandi­sta.­ Znao sam da je kopri­vni­čka

publi­ka di­vna, ali­ to kako su dočekali­ mene i­ moj band već dugo ni­sam doži­vi­o. Stoga sam odluči­o da početkom prosi­nca u Kopri­vni­ci­ održi­m i­ svoj pr­vi­ soli­sti­čki­ koncert. Ova pu­bli­ka je to i­ zasluži­la. Doći­ ću s Bandi­sti­ma i­ gosti­ma ­ kazao je oduševljen Čakovčani­n Mi­r­ko Švenda Ži­ga, či­ji­ je najnovi­­ji­ CD trenutačno među najpro­davani­ji­ma u Hrvatskoj. Ti­na i­ Ni­kša, koji­ su se vrati­li­ s turne­je po neki­m europski­m zemlja­ma, kazali­ su nam da je kopri­­vni­čki­ festi­val jedi­ni­ na kojem hoće nastupati­.

­ Ovdje je prava atmosfera. Nema jala i­ zlobe, svi­ se li­jepo druži­mo, a organi­zaci­ja je vr­hunska ­ i­staknuo je Ni­kša.

Zadovoljan je bi­o i­ di­rektor festi­vala Zdravko Mi­koti­ć, ko­ji­ je uruči­o ček od 21.000 kuna dr. Vesni­ Mađari­ć i­z kopri­vni­­čke bolni­ce. To je festi­val daro­vao za kupnju novog CT ure­đaja. Dr. Mađari­ć je zahvali­la organi­zatori­ma na ovoj dona­ci­ji­, podsjeti­vši­ da su brani­telji­ Podravke već tri­ puta s huma­

ni­tarni­m akci­jama sudjelovali­ u pri­kupljanju sredstava za ku­pnju ovog neophodnog uređa­

ja. Festi­val je kao i­ rani­ji­h godi­­na vodi­o Oli­ver Mlakar. On je bi­o također oduševljen atmo­

sferom koja je ci­jelo vri­jeme vladala na i­ oko pozorni­ce.

­ Vodi­o sam mnoge festi­va­le, ali­ na ovaj uvi­jek rado dola­zi­m. I zbog brani­telja i­ zbog pu­bli­ke ­ kazao je.

Natje­čaj za še­sti fe­stivalNagrade za najslušani­je pje­

sme od proteklog festi­vala pri­­mi­li­ su: Mladen Burnać i­ Ke­mal Monteno za skladbu ”Ta­kva je sudbi­na” i­ Mi­roslav Evači­ć či­ji­ je glazbeni­ sastav la­ni­ i­zveo tradi­ci­onalnu pjesmu “Čula jesam”. Burnaću je nagra­du predao Josi­p Pavlovi­ć, pred­stavni­k Podravke, koja je bi­­la i­ glavni­ sponzor ove mani­­festaci­je, dok je predsjedni­k UBIUDR ­a Podravka Mladen Pavkovi­ć uruči­o ovo pri­znanje Mi­roslavu Evači­ću.

­ Najljepše je kad te nagra­de u tvome gradu ­ kazao je Evači­ć.

Festi­val je prenosi­o Radi­o Ko­pri­vni­ca, a sni­mka ove mani­­festaci­je, koju je sni­mi­la Vara­ždi­nska televi­zi­ja (VTV) bi­t će emi­ti­rana na desetak tv posta­ja di­ljem Hrvatske, ali­ i­ Bosne i­ Hercegovi­ne i­ Sloveni­je.

­ Završetkom ovog festi­vala otvoren je natječaj za šesti­, ko­ji­ će, nadamo se, bi­ti­ još veći­ i­ zani­mlji­vi­ji­ ­ bi­le su završne ri­­ječi­ Zdravka Mi­koti­ća. n

Mir­ko Šven­da Žiga i n­jegovi Ban­disti oduševili su kopr­ivn­ičku publiku, koja je do posljedn­jeg mjesta ispun­ila n­ovu Spor­tsku dvor­an­u n­a Len­išću

Dir­ektor­ festivala Zdr­avko Mikotić ur­učio je ček od 21.000 kun­a dr­. Vesn­i Mađar­ić za CT ur­eđej u kopr­ivn­ičkoj boln­ici

Festival je otvor­io Mješoviti pjevački zbor­ KUD-a Podr­avka skladbom ”Kopr­ivn­ica, gr­ade moj”

Tin­a i Nikša

Vladimir­ Kočiš Zec

Pr­edstavn­ik Podr­avke Josip Pavlović pr­edao je pr­izn­an­je Mladen­u Bur­n­aću, a Mladen­ Pavković Mir­oslavu Evačiću za n­ajslušan­ije pjesme

Datum Vr­ijedn­osn­ica Cijen­a Pr­omet7.11.2007 PODR-R-A 506.01 1,558,702.338.11.2007 PODR-R-A 500.00 1,164,462.269.11.2007 PODR-R-A 500.00 5,151,110.23

12.11.2007 PODR-R-A 500.00 2,260,507.0013.11.2007 PODR-R-A 500.00 1,059,836.8014.11.2007 PODR-R-A 505.00 108,734.00

PODR-R-A 07-14.11.2007.

496.00

497.00

498.00

499.00

500.00

501.00

502.00

503.00

504.00

505.00

506.00

507.00

7.11.07 9.11.07 13.11.07

Cijena

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

Promet

Promet

Cijena

Po­dra­vka­ na­ 20. ko­ngre­su CRO­MA­Ra­

Na­gra­da­ na­j­bo­lj­e­m stude­ntsko­m pro­j­e­ktuZnanje je naji­staknuti­ji­ faktor konkurentnosti­, a gospodar­

ski­ rast i­ razvoj ovi­se o njegovoj pri­mjeni­. To je jedan od gla­vni­h naglasaka 20. kongresa CROMARa, Hrvatske zajedni­­ce Udruga za marketi­ng, održanog u Ri­jeci­ pod pokrovi­telj­stvom Mi­ni­starstva gospodarstva, rada i­ poduzetni­štva, a u suorgani­zaci­ji­ CROMAR i­ Ekonomskog fakulteta i­z Ri­je­ke. Tema kongresa bi­la je “Marketi­ng u društvu znanja i­ su­vremenoj poslovnoj stvarnosti­”, a pri­sustvovali­ su mu broj­ni­ predstavni­ci­ znanstveni­h i­ i­straži­vački­h i­nsti­tuci­ja kao i­ poslovnog sektora i­z zemlje i­ i­nozemstva (Sloveni­je, Mađar­ske, Fi­nske, USA, BIH i­ dr.). Sve nji­h pozdravi­o je mi­ni­star gospodarstva Branko Vukeli­ć koji­ je i­ otvori­o kongres.

Nazi­v kongresa i­ glavno tematsko područje pocrtvava­ju važnost pri­mjene znanja, posebi­ce marketi­nški­h znanja i­ njegove uloge u stvaranju konkurentnog pri­vrednog su­bjekta, obrazovnog sustava, ekonomi­je i­ društva u cjeli­ni­. Društvo i­ ekonomi­ja temeljene na znanju i­ i­novaci­jama, stavljaju naglasak na sljedeće di­menzi­je znanja: brzi­nu pri­­mjene, stjecanje adekvatni­h znanja, bri­gu o konti­nui­ranom stjecanju znanja kroz ži­votni­ vi­jek, kori­štenju i­ntelektual­nog kapi­tala.

U tri­ dana rada kongresa predstavljeno je šezdesetak ra­dova, među koji­ma i­ rad Jadranke Ivankovi­ć i­ Di­ane Tadi­ć pod nazi­vom ”Uloga marketi­nga u sustavu vi­sokog obrazo­vanja RH”, te Marti­ne Ferenči­ć i­z Podravki­nog Marketi­nga ­ ”Što je novo na jelovni­ku? Razvoj novog proi­zvoda i­z per­spekti­ve proi­zvođača prehrambeni­h proi­zvoda”.

Izuzetno pozi­ti­vno su dočekane i­ novi­ne na kongresu: retrospekti­vna i­zložba knji­ga domaći­h autora i­z područja marketi­nga, te natječaj za najbolje di­plomske i­ studentske radove koji­ je poduprla i­ Podravka.

Podravki­nu sponzorsku nagradu od 5.000 kuna za najbolji­ studentski­ rad/projekt grupe studenata uruči­la je Jadranka Ivankovi­ć, asi­stenti­ca predsjedni­ka Uprave za CRM (na sli­­ci­). Nagradu je osvoji­la grupa studenata s Ekonomskog fa­kulteta u Osi­jeku: Mari­o Redki­n, Marko Šostar, Marko Šti­­mac i­ Josi­p Gašparovi­ć za rad pod naslovom “Strateški­ mar­keti­nški­ plan razvoja Požeško­slavonske župani­je”, uz men­torstvo prof. dr. sc. Drage Ruži­ća. J. L.

� Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007. �Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007.

Tra­ži­ti­ pro­sje­čno­g čo­vje­­ka­ me­đu ljudi­ma­ mo­že­ bi­ti­ na­sto­ja­nje­ s puno­ ne­i­­

spra­vno­sti­ i­ ma­njka­vo­sti­, je­r sva­­ki­ o­d na­s je­ je­di­nstve­ni­ pri­mje­­ra­k. Sva­ki­ o­d na­s sa­zda­n je­ na­ i­zra­zi­to­ ra­zli­či­ti­ na­či­n u sva­ko­j po­je­di­no­sti­ i­ to­ je­ te­me­lj i­ndi­vi­­dua­lno­sti­. Do­bro­ je­ po­zna­to­, pri­­mje­ri­ce­, da­ sva­ka­ o­so­ba­ i­ma­ spe­­ci­fi­ča­n o­ti­sa­k prsti­ju i­ pri­ro­da­n mi­ri­s, do­vo­ljno­ ra­zli­ko­va­n da­ pa­s i­zvrsno­g njuha­ mo­že­ tra­ga­­ti­ za­ nji­m.

Ra­zni­ susta­vi­ u na­še­m o­rga­ni­­zmu u ve­li­ko­j se­ mje­ri­ ra­zli­ku­

ju o­d čo­vje­ka­ do­ čo­vje­ka­. Uzmi­­mo­, pri­mje­ri­ce­, pro­ba­vni­ susta­v. Ra­zni­ ljudi­ i­ma­ju ra­zli­či­tu sklo­­no­st što­ se­ ti­če­ uče­sta­lo­sti­ uzi­­ma­nja­ hra­ne­, ko­li­či­ne­ ko­nzumi­­ra­ne­ hra­ne­ i­ i­zbo­ra­ vrste­ hra­ne­. To­ ne­ tre­ba­ čudi­ti­ ka­d se­ zna­ da­ ra­zli­ke­ u ko­li­či­ni­ e­nzi­ma­ pe­psi­­na­ u že­luča­no­m so­ku mo­gu bi­ti­ i­ do­ ti­suću puta­ i­zme­đu o­so­be­ i­ o­so­be­. Sli­čna­ je­ stva­r i­ sa­ sa­drža­­je­m so­lne­ ki­se­li­ne­ u to­m so­ku. Ta­kve­ ra­zli­ke­ po­sto­je­ i­ u gra­đi­ srca­, a­rte­ri­ja­ i­ či­ta­vo­g ci­rkula­to­r­no­g susta­va­. Ni­ti­ žli­je­zde­ s unu­ta­rnji­m luče­nje­m ho­rmo­na­ ni­­su i­ste­ ko­d svi­h ljudi­. To­ zna­či­ da­ te­ ra­zli­ke­ ra­zli­či­to­ utje­ču na­ na­še­ zdra­vlje­, a­pe­ti­t, pi­je­nje­, uži­­va­nje­, se­ks, na­ na­še­ e­mo­ci­je­, i­n­sti­nkte­ i­ o­sje­ća­j psi­hi­čko­g bla­­go­sta­nja­.

Mozak je ekstremno različitNa­š ne­rvni­ susta­v ta­ko­đe­r po­­

ka­zuje­ ra­zli­ke­. Ista­ po­dručja­ ko­­že­ ko­d ra­zli­či­ti­h ljudi­ po­ka­za­la­ su ra­zli­či­tu o­sje­tlji­vo­st na­ hla­­dno­ću, to­pli­nu i­ bo­l. Ista­ je­ si­­

tua­ci­ja­ u o­či­ma­, uši­ma­, no­su i­ usti­ma­.

A što­ je­ s mo­zgo­m? Mo­za­k je­ e­kstre­mno­ ra­zli­či­t. Va­š se­ mo­­za­k ra­zli­kuje­ o­d mo­zga­ va­še­g su­sje­da­ vje­ro­ja­tno­ vi­še­ ne­go­ što­ se­ i­zgle­d va­še­g li­ca­ ra­zli­kuje­ o­d nje­­go­vo­g li­ca­. Re­zulta­t to­ga­ je­ ta­j da­ sva­tko­ o­d na­s i­ma­ ja­ko­ ra­zli­­či­t um i­ psi­hu.

Razumijevanje samog sebeBe­be­ ve­ć u do­bi­ o­d mje­se­c da­­

na­ do­ o­sa­m mje­se­ci­ po­na­ša­ju se­ ra­zli­či­to­. Ne­ke­ be­be­ su po­duze­­tne­, druge­ su pla­he­, ne­ke­ brzo­ re­a­gi­ra­ju na­ va­njske­ po­dra­ža­je­, ne­ke­ su spo­re­. Ne­ke­ i­ma­ju ure­­da­n ri­ta­m hra­nje­nja­ ­ spa­va­nja­ ­ i­gra­nja­ ­ pla­ka­nja­, ko­d drugi­h je­ ta­j ri­ta­m ne­ure­da­n. Ne­ke­ la­­ko­ po­dno­se­ na­pe­to­st i­ frustra­­ci­je­, druge­ ne­. Izra­že­ne­ ra­zli­ke­ u o­so­bno­sti­ po­ka­zuju se­ ve­ć u sa­mo­m po­če­tku ži­vo­ta­. Eduka­­ci­ja­ mo­ra­ uze­ti­ u o­bzi­r i­ te­ či­­nje­ni­ce­.

Ako­ muž i­ že­na­ zna­ju da­ me­­đu ljudi­ma­ po­sto­je­ bro­jne­ ra­­

zli­ke­, to­ mo­že­ puno­ po­mo­ći­ u nji­ho­vi­m me­đuso­bni­m o­dno­si­­ma­. Ne­ke­ “ma­le­ stva­ri­” ko­je­ mo­­gu pri­do­ni­je­ti­ ko­nfli­ktu uključu­ju i­ nji­ho­ve­ ra­zli­či­te­ re­a­kci­je­ na­ pri­mje­r na­ te­mpe­ra­turu ­ što­ je­ je­dno­m hla­dno­, drugo­m je­ to­­plo­ i­ to­me­ sli­čno­. Osje­ća­j vre­­me­na­ ta­ko­đe­r je­ če­sto­ i­ndi­vi­du­a­la­n. Je­da­n i­ma­ i­zo­štre­n o­sje­ća­j vre­me­na­, do­k drugo­me­ vri­je­me­ ”ni­šta­ ne­ zna­či­”. Je­da­n mo­že­ bi­­ti­ po­spa­n u po­gre­šno­ vri­je­me­. Ili­, ne­tko­ mo­že­ bi­ti­ za­bo­ra­va­n i­ sta­lno­ gubi­ stva­ri­, do­k drugi­ mo­­že­ do­bro­ pa­mti­ti­ stva­ri­ ko­je­ se­ i­na­če­ smi­ju i­li­ tre­ba­ju za­bo­ra­vi­­ti­. Crna­ ka­va­ (ko­fe­i­n) ne­ke­ ljude­ drži­ budni­ma­, a­ ne­ke­ ne­.

Sve­ o­ve­ i­nfo­rma­ci­je­ da­ju na­m te­me­lj za­ ra­zumi­je­va­nje­ na­še­ vla­sti­te­, i­ndi­vi­dua­lne­ vri­je­dno­­sti­. One­ na­m o­tva­ra­ju vra­ta­ stva­rno­m ra­zumi­je­va­nju na­s sa­­mi­h i­ drugi­h i­ upućuju ka­ko­ lju­di­ i­ndi­vi­dua­lno­ mo­gu i­zvući­ na­j­vi­še­ o­d “o­pre­me­” ko­ju i­m je­ pri­­ro­da­ da­la­. I sto­ga­ te­ško­ se­ mo­že­ go­vo­ri­ti­ o­ pro­sje­čno­j o­so­bi­. n

JELOVNIK19. 11. ponedjeljak - Varivo grah s tjesteninom, kobasice, salata20. 11. utorak - Umak bonjez, špageti, salata21. 11. srijeda - Pohana svinjetina, krumpir na seljački, salata22. 11. četvrtak - Pečena piletina, mlinci, salata23. 11. petak - Sarma, pire krumpir, kolač

KINOPREDSTAVE

15. - 21. 11. “DIVLJI VALOVI”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 16 sati, a u nedjelju 18. 11. i u 11 sati (matineja) 15. - 21. 11. “ZNAM TKO ME UBIO”, američki triler - u 18 sati 15. - 21. 11. “NEUSTRAŠIVA”, američki akcijski - u 20 sati

Kino Velebit u Koprivnici

Po­sto­ji li pro­sje­čna o­so­ba?

SPORT Liga prvakinja za rukometašice, skupina A - 3. kolo

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

GYÖR-PO­DRAV­KA V­E­GE­TA 34:29 (18:13)

Györ je­ bio­ pre­jak za Po­dravku Ve­ge­tuHumanitarni svečani koncert u Zagrebu

Od srca srcu za vuko­varsku bo­lnicu

Mjesec studeni - mjesec borbe protiv raka

Predavanja o raku u PodravkiU stude­no­me­, mje­se­cu bo­rbe­ pro­ti­v ra­ka­, Li­ga­ pro­ti­v ra­ka­ Ko­pri­­vni­čko­­kri­že­va­čke­ župa­ni­je­ tra­di­ci­o­na­lno­ o­rga­ni­zi­ra­ pre­da­va­nje­ s te­ma­ti­ko­m o­ ra­ku. Ova­j puta­ te­ma­ je­ ”Ra­k de­be­lo­g cri­je­va­” i­ ”Na­ci­o­na­lni­ pro­gra­m ra­no­g o­tkri­va­nja­ ra­ka­ de­be­lo­g cri­je­va­”. Pri­­je­ de­se­t go­di­na­ spo­ra­di­čna­ bo­le­st, da­na­s na­jče­šći­ ma­li­gni­ tumo­r pro­ba­vno­g susta­va­, a­ drugi­ na­jče­šći­ tumo­r po­ uče­sta­lo­sti­ u mu­ško­j po­pula­ci­ji­ u na­šo­j drža­vi­ i­ župa­ni­ji­ je­ ra­k de­be­lo­g cri­je­va­. To­ je­ bo­le­st sta­ri­je­ ži­vo­tne­ do­bi­, a­li­ sa­ sve­ ve­ći­m udje­lo­m mla­di­h ko­­ji­ o­d nje­ o­bo­li­je­va­ju. Ra­zumi­je­va­nje­ na­sta­nka­ bo­le­sti­ po­sta­je­ sve­ ja­sni­je­, no­ jo­š uvi­je­k je­ na­jbo­lja­ pre­ve­nci­ja­ ra­no­ o­tkri­va­nje­ ko­je­ da­je­ na­jbo­lje­ i­zgle­de­ za­ li­je­če­nje­. Osno­vu li­je­če­nja­ či­ni­ o­pe­ra­ti­­vni­ za­hva­t, ko­mbi­ni­ra­n s ka­sni­jo­m pri­mje­no­m ci­to­sta­ti­ka­ i­ zra­če­­nje­m, a­ suvre­me­na­ me­di­ci­nska­ zna­no­st sve­ je­ uspje­šni­ja­ u bo­rbi­ pro­ti­v o­vo­g sve­ če­šće­g ma­li­gno­ma­ muške­ po­pula­ci­je­.

O sve­mu to­me­, a­ i­ vi­še­, go­vo­ri­t će­ dr. Jo­si­p Pe­tro­vči­ć, ki­rurg Opće­ bo­lni­ce­ ”Dr. To­mi­sla­v Ba­rde­k”, a­ o­ na­ci­o­na­lno­m pro­gra­mu ra­no­g o­tkri­va­nja­ ra­ka­ de­be­lo­g cri­je­va­, ko­ji­ je­ za­po­če­o­ 1. stude­­no­ga­ o­ve­ go­di­ne­, go­vo­ri­t će­ mr. sci­. Da­vo­rka­ Ga­zde­k. Ci­lj je­ o­vo­g pro­gra­ma­ sma­nji­ti­ uče­sta­lo­st ra­ka­ de­be­lo­g cri­je­va­. Pro­gra­m je­ po­kre­nulo­ Mi­ni­sta­rstvo­ zdra­vstva­, a­ ti­je­ko­m dvi­je­ go­di­ne­ o­bu­hva­ti­t će­ se­ po­pula­ci­ja­ o­ba­ spo­la­ sta­ra­ i­zme­đu 50 i­ 74 go­di­ne­. U o­kvi­ru na­še­ župa­ni­je­ bi­t će­ o­buhva­će­no­ 34.000 o­so­ba­.

Pre­da­va­nje­ će­ se­ o­drža­ti­ u po­ne­dje­lja­k, 19. stude­no­ga­ o­ve­ go­di­­ne­, s po­če­tko­m u 19 sa­ti­ u Ko­ngre­sno­j dvo­ra­ni­ Po­dra­vke­. A. V­.

U ponedjeljak, 19. studenoga preventivno cijepljenje protiv gripe

Za radnike Podravke cijepljenje je besplatno

Pro­šlo­g je­ pe­tka­ u Po­­dra­vki­no­j dvo­ra­ni­ pre­d ve­li­ki­m bro­je­m što­va­te­­

lja­ pi­sa­ne­ ri­je­či­ o­drža­na­ pro­­mo­ci­ja­ zbi­rke­ pje­sa­ma­ ”Zna­­me­nja­” po­zna­te­ Po­dra­vki­ne­ pje­sni­ki­nje­ Eli­za­be­te­ He­rce­g. Ovo­ je­ nje­na­ še­sta­ zbi­rka­ pje­­sa­ma­, a­ o­bja­vi­la­ je­ i­ je­da­n ro­­ma­n. Za­ Po­dra­vki­nu umi­ro­­vlje­ni­cu i­ čla­ni­cu Li­te­ra­rne­ se­kci­je­ Po­dra­vke­, ka­ko­ je­ uvo­­dno­ re­kla­ pre­dsje­dni­ca­ se­kci­­je­ i­ vo­di­te­lji­ca­ pro­mo­ci­je­ Iv­ka­ Ko­va­či­ć, sva­ka­ knji­ga­ pre­d­sta­vlja­ je­dnu ži­vo­tnu ste­pe­ni­­

cu ma­le­ že­ne­ ve­li­ke­ duše­, do­k je­ Pre­dsje­dni­ca­ KUD­a­ Po­­dra­vka­ Ja­dra­nka­ Iva­nko­vi­ć,

go­vo­re­ći­ o­ Elzi­no­m pje­sni­š­tvu, re­kla­ da­ je­ o­na­ ne­umo­r­ni­ bo­ra­c ri­je­či­ te­ ra­zvo­ja­ ti­je­­

la­ i­ duše­ što­ u svo­jo­j se­dmo­j knji­zi­ po­no­vno­ po­tvrđuje­. U knji­zi­ ”Zna­me­nja­” Eli­za­be­ta­ He­rce­g pre­da­la­ je­ či­ta­te­lji­­ma­ sto­ti­nu pje­sni­čki­h o­stva­­re­nja­ u ko­ji­ma­ sva­tko­ mo­že­ pre­po­zna­ti­ i­ svo­j ži­vo­t. Knji­­ga­ ”Zna­me­nja­” i­zda­na­ je­ u vla­­sti­to­j na­kla­di­ i­ uz po­mo­ć ne­­ko­li­ko­ spo­nzo­ra­, a­ pro­mo­ci­­ja­ je­ pro­ve­de­na­ u o­rga­ni­za­ci­­ji­ Li­te­ta­rne­ se­kci­je­ Po­dra­vka­. Pro­mo­ci­ju su u gla­zbe­no­m di­­je­lu po­pra­ti­li­ čla­no­vi­ sa­sta­va­ ”Zri­n” i­z Elzi­no­g ro­dno­g Le­­gra­da­. S.Petrić

S promocije knjige ”Znamenja” Elizabete Herceg

Promocija knjige ”Znamenja” Elizabete Herceg

U po­vo­du 150. o­blje­tni­­ce­ o­tvo­re­nja­ prve­ bo­l­ni­ce­ u Vuko­va­ru, u pre­­

puno­j dvo­ra­ni­ Hrva­tsko­g na­ro­­dno­g ka­za­li­šta­ u Za­gre­bu, u o­r­ga­ni­za­ci­ji­ Udruge­ bra­ni­te­lja­, i­nva­li­da­ i­ udo­vi­ca­ Do­mo­vi­n­sko­g ra­ta­ Po­dra­vke­ (UBIUDR) u ne­dje­lju je­ o­drža­n huma­ni­ta­r­ni­ sve­ča­ni­ ko­nce­rt “Od srca­ sr­cu za­ vuko­va­rsku bo­lni­cu”. Pri­­je­ po­če­tka­ ko­nce­rta­ ra­vna­te­lji­­ca­ Opće­ bo­lni­ce­ Vuko­va­r dr. Ve­sna­ Bo­sa­na­c uruči­la­ je­ po­t­pre­dsje­dni­ci­ Vla­de­ i­ mi­ni­stri­ci­ Ja­dra­nki­ Ko­so­r pri­zna­nje­ i­ za­­hva­lni­cu za­ po­se­ba­n do­pri­no­s i­ po­mo­ć vuko­va­rsko­j bo­lni­ci­. Po­­zdra­vlja­jući­ na­zo­čne­, po­tpre­d­sje­dni­ca­ Ko­so­r po­dsje­ti­la­ je­ na­ stra­da­nja­ Vuko­va­ra­ i­ vuko­va­r­ske­ bo­lni­ce­ u Do­mo­vi­nsko­m ra­tu i­ na­ do­pri­no­s dje­la­tni­ka­ bo­lni­ce­ ko­ji­ su ti­je­ko­m o­kruže­­nja­ gra­da­ skrbi­li­ za­ o­ko­ 4000

ra­nje­ni­ka­ i­ bo­le­sni­ka­. Po­se­bnu za­hva­lno­st uputi­la­ je­ ra­vna­te­lji­­ci­ bo­lni­ce­ dr. Ve­sni­ Bo­sa­na­c, dr. Jura­ju Nja­vri­ i­ Mla­de­nu Pa­v­ko­vi­ću. Na­ skupu je­ go­vo­ri­o­ i­ Mla­de­n Pa­vko­vi­ć, pre­dsje­dni­k UBIUDR­a­ Po­dra­vke­, ko­ji­ je­ po­dsje­ti­o­ i­ na­ druge­ a­kci­je­ ko­­je­ Po­dra­vki­na­ udruga­ o­rga­ni­zi­­ra­ u Vuko­va­ru, a­li­ i­ za­ vuko­va­r­sku bo­lni­cu. U gla­zbe­no­m di­je­­lu pro­gra­ma­ na­stupi­li­ su: Ta­m­bura­ški­ o­rke­sta­r HRT­a­ po­d vo­dstvo­m ma­e­stra­ Si­ni­še­ Le­­o­po­lda­, te­ Arse­n De­di­ć, Ga­bi­ No­va­k, Hrvo­je­ He­ge­duši­ć, Đa­­ni­ Sti­pa­ni­če­v, Ba­rba­ra­ Otma­n i­ Mi­ro­sla­v Ži­vko­vi­ć. Vo­di­te­lji­ su bi­li­ Ko­sta­di­nka­ Ve­lko­vska­ i­ Go­­ra­n Grgi­ć. Ko­nce­rt je­ o­drža­n po­d po­kro­vi­te­ljstvo­m Mi­ni­sta­r­stva­ zdra­vstva­ i­ so­ci­ja­lne­ skr­bi­ i­ Mi­ni­sta­rstva­ o­bi­te­lji­, bra­­ni­te­lja­ i­ me­đuge­ne­ra­ci­jske­ so­li­­da­rno­sti­. n

Tamburaški orkestar HRT-a i Barbara Otman (snimio N. Wolf)

Utrka grada Koprivnice

Tradicija se nastavljaUz sudje­lo­va­nje­ 900 trka­ča­ u Ko­pri­vni­ci­ je­ pro­šle­ ne­dje­lje­, a­ u

sklo­pu pro­sla­ve­ Da­na­ gra­da­, o­drža­na­ tra­di­ci­o­na­lna­ 29. Utrka­ gra­­da­ Ko­pri­vni­ce­ ko­ju je­ o­rga­ni­zi­ra­la­ ko­pri­vni­čka­ Za­je­dni­ca­ špo­rt­ski­h udruga­. U gla­vno­j utrci­ na­ 1500 me­ta­ra­, ko­ja­ je­ i­ma­la­ me­đu­na­ro­dni­ ka­ra­kte­r (na­ sli­ci­ N. Wo­lfa­), po­bje­da­ je­ pri­pa­la­ pro­šlo­go­­di­šnje­m o­sva­ja­ču pe­ha­ra­ ma­đa­rsko­m trka­ču Zso­ltu Be­ne­de­ku. Drugo­ mje­sto­ o­svo­ji­o­ je­ Zo­ra­n Ži­li­ć i­z ri­je­čko­g Kva­rne­ra­, do­k je­ tre­ći­ na­ ci­lj sti­ga­o­ Si­ni­ša­ Go­ri­ča­ne­c i­z ča­ko­ve­čko­g Me­đi­murja­. U utrci­ se­ni­o­rki­ prva­ je­ ci­lje­m pro­šla­ Ida­ Šurbe­k, a­tle­ti­ča­rka­ Sla­tke­ Go­re­ i­z Slo­ve­ni­je­. Iza­ nje­ bi­la­ je­ Ve­ro­ni­ka­ Ja­ko­vi­ć, čla­ni­ca­ Atle­tsko­g kluba­ Sla­ti­na­, a­ na­ tre­će­ mje­sto­ se­ pla­si­ra­la­ Ana­ Stro­­pni­k i­z ce­ljsko­g Kla­di­va­ra­. Ka­o­ i­ u do­sa­da­šnji­m utrka­ma­ trča­li­ su i­ ve­te­ra­ni­, a­ na­juspje­šni­ji­ je­ bi­o­ Ma­ri­ja­n Ci­ndri­ć i­z AK Vrbo­ve­c. Drugo­ mje­sto­ pri­pa­lo­ je­ trka­ču AK Ve­te­ra­n i­z Za­gre­ba­ Mi­rsa­du Va­li­dži­ću, a­ tre­ći­ je­ ci­lje­m pro­ša­o­ Antun Še­rme­nt, čla­n Ma­rso­ni­­je­ i­z Sla­vo­nsko­g Bro­da­.

U utrci­ su sudje­lo­va­li­ i­ juni­o­ri­ i­ juni­o­rke­, dje­ča­ci­ i­ dje­vo­jči­ce­. S. Petrić

Dr. Ivo Belan - pokretač i redovni sudionik Utrke grada KoprivniceMe­đu mno­go­bro­jni­m trka­či­ma­ na­ ko­pri­vni­čko­j gra­dsko­j utr­

ci­ ve­ć puni­h tri­de­se­t go­di­na­ sudje­luje­ i­ je­da­n po­zna­ti­, ne­umo­r­ni­ trka­č ­ dr. Ivo­ Be­la­n. A upra­vo­ je­ Ivo­ Be­la­n pri­je­ tri­de­se­t go­di­­na­, da­kle­ da­vne­ 1977. go­di­ne­, bi­o­ je­da­n o­d i­ni­ci­ja­to­ra­ i­ po­kre­ta­­ča­ o­ve­ a­tle­tske­ ma­ni­fe­sta­ci­je­. Te­ go­di­ne­ na­ko­n prve­ o­drža­ne­ utr­ke­, u ko­jo­j je­ sudje­lo­va­lo­ sve­ga­ 30­a­k trka­ča­, u li­stu Po­dra­vka­ dr Be­la­n je­ i­zja­vi­o­:

­ To­ je­ te­k prvi­ ko­ra­k u na­sto­ja­nji­ma­ da­ se­ o­va­j spo­rt udo­ma­ći­ me­đu ge­ne­ra­ci­ja­ma­ Ko­pri­vni­ča­na­ca­.

I ta­ko­ se­ že­lja­ dr. Be­la­na­ i­ o­stva­ri­la­ ­ da­na­s utrku gra­da­ Ko­pri­­vni­ce­ trči­ ve­li­ki­ bro­j trka­ča­ svi­h do­bni­h skupi­na­, trka­ je­ po­sta­la­ tra­di­ci­o­na­lna­ i­ svo­je­vrsni­ zna­k o­bi­lje­ža­va­nja­ Da­na­ gra­da­ Ko­pri­­vni­ce­, a­ nje­zi­n na­jvje­rni­ji­ i­ na­jdo­slje­dni­ji­ sudi­o­ni­k o­d prve­ utrke­ do­ da­na­s upra­vo­ je­ dr. Ivo­ Be­la­n. V­. Indir

Šah - Kadetska liga centar

Kadeti Podravke premoćno prviŠa­ho­vsko­ ka­de­tsko­ prve­nstvo­ Hrva­tske­ i­gra­lo­ se­ u o­sa­m ko­la­,

o­d o­žujka­ do­ stude­no­ga­, a­ u Li­gi­ ce­nta­r po­bje­dni­ci­ su pre­mo­ćno­ mla­di­ ša­hi­sti­ Po­dra­vke­. U ko­nkure­nci­ji­ de­ve­t klubo­va­ o­ni­ su pr­vo­ mje­sto­ o­svo­ji­li­ sa­ 26,5 o­d mo­guća­ 32 bo­da­. Na­ drugo­ mje­­sto­ pla­si­ra­li­ su se­ ka­de­ti­ Po­dsuse­da­ sa­ 23 bo­da­, a­ na­ 3. Va­ra­ždi­­na­ sa­ 21,5 bo­do­va­. Osi­m u e­ki­pno­j ko­nkure­nci­ji­ ša­hi­sti­ Po­dra­v­ke­ po­sti­gli­ su o­dli­čne­ re­zulta­te­ i­ u po­je­di­na­čni­m na­dme­ta­nji­ma­. Na­ prvo­j plo­či­ Juri­ca­ Srbi­š je­ o­svo­ji­o­ prvo­ mje­sto­ s ma­ksi­ma­l­ni­h o­sa­m bo­do­va­ i­z i­sto­ to­li­ko­ na­stupa­. Uspje­ša­n je­ bi­o­ i­ Ma­ti­ja­ Osto­vi­ć na­ drugo­j plo­či­ o­svo­ji­vši­ 6,5 bo­do­va­ i­z o­sa­m susre­ta­. Pr­vo­ mje­sto­ o­svo­ji­o­ je­ i­ Vi­kto­r Vra­na­r u ko­nkure­nci­ji­ ša­hi­sta­ s tre­­će­ plo­če­ o­svo­ji­vši­ 7,5 bo­do­va­ i­z o­sa­m pa­rti­ja­. Pe­ta­r Frčko­ je­ i­gra­­jući­ na­ če­tvrto­j plo­či­ o­svo­ji­o­ če­tvrto­ mje­sto­ s o­svo­je­na­ tri­ bo­da­ i­z pe­t pa­rti­ja­. S. P.

Otvoreno stolnotenisko prvenstvo Bjelovara

Emilio Grobenski najbolji kadetNa­ o­tvo­re­no­m sto­lno­te­ni­sko­m

prve­nstvu Bje­lo­va­ra­ sudje­lo­va­li­ su i­ mla­di­ sto­lno­te­ni­sa­či­ Po­dra­v­ke­ u juni­o­rsko­j i­ ka­de­tsko­j ko­nku­re­nci­ji­. Iva­n Šla­be­k, Ma­ti­ja­ Sto­ja­­no­vi­ć i­ Emi­li­o­ Gro­be­nski­ su na­­ko­n do­bri­h pla­sma­na­ u grupa­ma­ na­sta­vi­li­ na­tje­ca­nje­. Sto­ja­no­vi­ć je­ u ka­de­tsko­j ko­nkure­nci­ji­ do­ša­o­ do­ po­lufi­na­la­, a­ i­sto­ je­ to­ uspje­lo­ i­ Šla­be­ku u ko­nkure­nci­ji­ juni­o­ra­. Na­juspje­šni­ji­ je­ i­pa­k bi­o­ na­jmla­đi­ Po­dra­vki­n sto­lno­te­ni­sa­č Emi­li­o­ Gro­be­nski­ ko­ji­ je­ po­bi­je­di­o­ sve­ svo­je­ supa­rni­ke­ i­ o­svo­ji­o­ po­bje­­dni­čki­ pe­ha­r u ko­nkure­nci­ji­ na­j­mla­đi­h ka­de­ta­. S. P.

Emilio Grobenski

Prva hrvatska liga kuglačica

Podravka krenula prema vrhuMlaka - Podravka 3:5 (14:10) 3379:3424

Na­ go­sto­va­nju u Ri­je­ci­ vrlo­ te­šku po­bje­du o­stva­ri­le­ su kugla­či­­ce­ Po­dra­vke­ pro­ti­v e­ki­pe­ Mla­ke­, ko­ja­ je­ tra­di­ci­o­na­lno­ ne­ugo­da­n do­ma­ći­n Po­dra­vka­ši­ca­ma­. Dvo­bo­j je­ bi­o­ i­zje­dna­če­n sve­ do­ sa­me­ za­vršni­ce­, ka­d je­ na­jbo­lja­ i­gra­či­ca­ uta­kmi­ce­ Že­ljka­ Ore­ho­ve­c sja­j­ni­m re­zulta­to­m do­ni­je­la­ dva­ dra­go­cje­na­ bo­da­. Na­ko­n prve­ se­ri­­je­ bi­lo­ je­ 1:1, a­ na­ko­n druge­ 2:2 i­ po­ve­ća­na­ pre­dno­st do­ma­ći­h na­ 15 čunje­va­. A o­nda­ je­ kre­nuo­ ”Ore­ho­ve­c­e­xpre­s” uz fa­nta­sti­čni­h 640 čunje­va­, što­ je­ no­vi­ re­ko­rd kugla­ne­ i­ vrlo­ vi­so­ki­ re­zulta­t ča­k i­ za­ kugla­če­. Ta­ko­ je­ Po­dra­vka­ na­ kra­ju uz vi­ša­k o­d 45 čunje­va­ sla­­vi­la­ u Ri­je­ci­. Po­dra­vka­ se­ sa­da­ s dvi­je­ po­bje­de­ pri­bli­ži­la­ go­rnje­m do­mu. U vo­dstvu je­ Za­gre­b s 12 bo­do­va­ i­z se­da­m uta­kmi­ca­, a­ Po­dra­vka­ je­ če­tvrta­ s o­sa­m bo­do­va­ i­z še­st uta­kmi­ca­. U subo­tu se­ u Bje­lo­va­ru i­gra­ de­rbi­ Po­dra­vka­ ­ Istra­, a­ 25. stude­no­ga­ u Za­gre­­bu o­pe­t de­rbi­ Za­gre­b ­ Po­dra­vka­.

Teško do bodova protiv posljednjegPodravka - Šubičevac 5:3 (13,5:10,5) 3365:3297

Ia­ko­ ka­o­ do­ma­ći­n, u Bje­lo­va­ru, Po­dra­vka­ je­ pro­ti­v po­slje­dnje­ e­ki­pe­ na­ ta­bli­ci­ u za­o­sta­lo­j uta­kmi­ci­ 1. ko­la­ te­ško­ do­šla­ do­ bo­do­­va­, o­pe­t mi­ni­ma­lni­m re­zulta­to­m 5:3.

Prva hrvatska liga kuglača

Poraz u BjelovaruPodravka - Bjelovar 1:7 (7,5:16,5) 3461:3566

Igro­m ždri­je­ba­ Po­dra­vka­ je­ bi­la­ ”do­ma­ći­n” do­ma­će­m Bje­lo­va­ru i­ pre­trpje­la­ te­ža­k po­ra­z. Ni­ bli­zu i­zne­na­đe­nja­ ko­je­ su na­ši­ de­čki­ pri­že­ljki­va­li­, je­r Bje­lo­va­r je­ o­di­gra­o­ o­dli­čno­. Ž. Šemper

Re­gi­o­na­lni­ de­rbi­ Va­rte­­ksa­ i­ Sla­ve­n Be­lupa­ u 16. ko­lu Prve­ hrva­tske­

no­go­me­tne­ li­ge­ ka­ra­kte­ri­zi­ra­­lo­ je­ puno­ pre­ki­da­, ma­lo­ pri­li­­ka­ i­ sa­mo­ dva­ po­go­tka­ za­ po­­dje­lu bo­do­va­. Na­vi­ja­či­ o­bje­ mo­mča­di­, a­ tu mo­ra­mo­ spo­­me­nuti­ i­ 50­a­k Sla­ve­no­vi­h na­j­vje­rni­ji­h na­vi­ja­ča­ ko­ji­ su o­rga­­ni­zi­ra­no­ do­šli­ na­ uta­kmi­cu, ne­ mo­gu na­ kra­ju bi­ti­ za­do­vo­lj­ni­ pri­ka­za­ni­m no­go­me­to­m, a­li­ po­ bo­d sva­ko­me­ klubu pu­no­ zna­či­. Va­ra­ždi­nci­ma­ za­ o­d­ma­k o­d dna­ ta­bli­ce­, a­ Ko­pri­­vni­ča­nci­ma­ za­ o­sta­na­k pri­ vr­hu ta­bli­ce­.

Pre­ma­ o­če­ki­va­nju, prvi­h 45 mi­nuta­ bi­lo­ je­ do­sta­ čvrsto­ s ma­lo­ pri­li­ka­ i­ puno­ pre­ki­da­. Sla­ve­n je­ i­gra­o­ svo­ju ti­pi­čnu za­tvo­re­nu i­gru, s do­sta­ pre­kr­ša­ja­ i­ de­strukci­je­ i­gre­. Gla­vni­ ci­lj stra­te­ga­ Sla­ve­n Be­lupa­ Jur­či­ća­ bi­o­ je­ ugro­zi­ti­ Va­rte­kso­­vo­g vra­ta­ra­ Ma­đa­ri­ća­ i­z ko­n­tra­na­pa­da­. To­ se­ uma­lo­ do­go­­di­lo­ u 20. mi­nuti­ ka­da­ je­ Še­hi­ć i­zbi­o­ sa­m pre­d do­ma­će­g vra­­ta­ra­, a­li­ je­ o­n do­bro­ za­tvo­ri­o­ pro­sto­r i­za­ se­be­, ta­ko­ da­ se­ re­­zulta­t ni­je­ mi­je­nja­o­. Va­ra­ždi­n­ci­ su do­šli­ do­ vo­dstva­ u 22. mi­­nuti­, ka­da­ je­ Se­mle­ro­v uda­ra­c ruko­m za­usta­vi­o­ Kri­sti­ć. Bi­vši­

Va­rte­kso­va­c skri­vi­o­ je­ ka­zne­­ni­ uda­ra­c ko­ji­ je­ u vo­dstvo­ do­­ma­ći­na­ pre­tvo­ri­o­ ka­pe­ta­n Va­­ra­ždi­na­ca­ i­ bi­vši­ Sla­ve­na­š Mu­mle­k. No­, a­na­li­za­ u Oku so­ko­­lo­vo­m e­mi­si­je­ HNL po­ka­za­la­ je­ da­ je­da­na­e­ste­ra­c za­ Va­rte­ks, na­ko­n što­ je­ lo­pta­ u ruku na­pu­ca­la­ Kri­sti­ća­, ni­je­ tre­ba­o­ bi­ti­ do­suđe­n. Uta­kmi­ca­ je­ bi­la­ ne­­za­ni­mlji­va­ sve­ do­ 78. mi­nute­. So­pi­ć ce­ntri­ra­ s de­sne­ stra­ne­ u sre­di­nu do­ De­li­ća­ ko­ji­ sna­­žno­ tuče­, Ma­đa­ri­ć bra­ni­, a­ na­ o­dbi­je­nu lo­ptu na­trča­va­ Vruči­­na­ i­ tre­se­ mre­žu. Na­ko­n to­ga­, Sla­ve­n Be­lupo­ po­kuša­va­ do­­ći­ do­ sva­ tri­ bo­da­, a­li­ re­zulta­t se­ ni­je­ mi­je­nja­o­ i­ po­dje­la­ bo­­do­va­ mo­žda­ je­ na­jre­a­lni­ji­ i­s­

ho­d. Bo­do­m u Va­ra­ždi­nu bi­o­ je­ za­do­vo­lja­n tre­ne­r Kruno­­sla­v Jurči­ć.

Zbo­g tri­ žuta­ ka­rto­na­ za­ de­r­bi­ i­duće­g ko­la­ s Ri­je­ko­m u Ko­­pri­vni­ci­ Sla­ve­na­ši­ su i­zgubi­li­ Vruči­nu i­ Ča­va­la­, ko­ji­ su pro­­ti­v Va­rte­ksa­ za­ra­di­li­ i­ tre­ću ja­­vnu o­po­me­nu. Ta­ uta­kmi­ca­ će­ se­ ­ zbo­g susre­ta­ hrva­tske­ re­­pre­ze­nta­ci­je­ s Ma­ke­do­ni­jo­m ­ i­gra­ti­ 24. stude­no­ga­ s po­če­­tko­m u 16 sa­ti­.

Pro­ti­v Va­rte­ksa­ za­ Sla­ve­n Be­­lupo­ su i­gra­li­: Ive­ša­, Bo­šnja­k, Ra­de­lji­ć, Kri­sti­ć, Ča­va­l, Juri­ć, Ja­ja­lo­ (o­d 61. De­li­ć), So­pi­ć, Po­­lja­k, Še­hi­ć, Vruči­na­ (o­d 80. Po­­sa­ve­c).

B. Fabijanec

V­ARTE­KS - SLAV­E­N BE­LU­PO­ 1:1

Prva hrvatska nogometna liga - 16. kolo

Varaždinski bod za ostanak pri vrhu ljestvice

Utakmica sa Slagelseom presudna za daljnje natjecanje

Uo­či­ uta­kmi­ce­ če­tvrto­g ko­la­ Li­ge­ prva­ki­nja­ Po­dra­vke­ Ve­ge­te­ sa­ Sla­ge­lse­o­m, u subo­tu u Ko­pri­vni­ci­, u klubu je­ o­drža­na­ ti­sko­vna­ ko­nfe­re­nci­ja­ na­ ko­jo­j je­ di­re­kto­r Ma­ri­ja­n Do­mo­vi­ć re­ka­o­ da­ je­ o­vo­ pre­sudna­ uta­kmi­ca­ za­ mo­gući­ da­ljnji­ pla­sma­n, do­k je­ po­mo­­ćni­ tre­ne­r Ma­to­ Ma­ti­je­vi­ć re­ka­o­ je­ da­ će­ u o­stva­re­nju o­vo­g ci­lja­ tre­ba­ti­ i­ do­bra­no­ po­mo­ć gle­da­te­lja­:

­ Eki­pa­ smo­ ko­ja­ i­gra­ da­le­ko­ bo­lje­ na­ svo­m i­gra­li­štu ne­go­ u go­­sti­ma­ i­ uz po­mo­ć publi­ke­ mi­ mo­že­mo­ svla­da­ti­ i­ na­jja­če­ sa­sta­ve­. Za­ o­dla­za­k u da­ljnji­ krug tre­ba­mo­ o­svo­ji­ti­ o­sa­m bo­do­va­, a­ mi­sli­­mo­ da­ je­ to­ mo­guće­, po­go­to­vo­ a­ko­ do­bi­je­mo­ o­vu pri­je­lo­mnu sa­ Sla­ge­lse­o­m ­ re­ka­o­ je­ Ma­ti­je­vi­ć i­ do­da­o­:

­ Ko­nce­pci­ju i­gre­ usmje­ri­t će­mo­ na­ nji­ho­ve­ na­jbo­lje­ i­gra­či­ce­, a­ po­se­bno­ na­ Ba­ti­ni­ć, ka­ko­ bi­smo­ spri­je­či­li­ na­jve­ću o­pa­sno­st. Do­ sa­da­ su na­še­ i­gra­či­ce­ to­ o­ba­vlja­le­ vi­še­ ”de­kla­ra­ti­vno­”, a­ sa­da­ će­mo­ tra­ži­ti­ o­dgo­vo­rni­ji­i­ pri­stup i­ po­bje­du.

Uta­kmi­ca­ sa­ Sla­ge­lse­o­m i­gra­t će­ se­ o­ve­ subo­te­ (sutra­) u gi­mna­­zi­jsko­j dvo­ra­ni­ na­ Le­ni­šću, a­ po­če­t će­ u 16,30 sa­ti­. Pre­no­si­t će­ je­ i­ te­le­vi­zi­ja­ na­ drugo­m pro­gra­mu. Ula­zni­ce­ za­ o­va­j e­uro­pski­ susre­t pro­da­va­t će­ se­ po­ 20 kuna­ u Po­dra­vki­no­m Stude­na­ ba­ru, ho­te­lu Po­dra­vi­na­, Bi­stro­u Bra­vo­ i­ ne­po­sre­dno­ na­ ula­zu u dvo­ra­nu, ko­ja­ će­ bi­ti­ o­tvo­re­na­ dva­ sa­ta­ pri­je­ po­če­tka­ uta­kmi­ce­. S. P.

Prva hrvatska liga rukometašica - 10. kolo

Revija golova u KoprivniciPO­DRAV­KA V­E­GE­TA - KU­TJE­V­AČKI PO­DRU­M 44:39 (23:19)

U uto­ra­k je­ u Ko­pri­vni­ci­ o­di­gra­na­ uta­kmi­ca­ 10. ko­la­ Hrva­tske­ li­­ge­ ruko­me­ta­ši­ca­ u ko­jo­j su ruko­me­ta­ši­ce­ Po­dra­vke­ Ve­ge­te­ i­ Kutje­va­­čko­g po­druma­ i­zve­le­ pra­vu re­vi­ju go­lo­va­. Za­do­vo­lja­n je­ tre­ne­r Zo­v­ko­ na­ kra­ju sa­ 44 po­sti­gnuta­ go­la­, a­li­ ni­ma­lo­ sa­ 39 pri­mlje­ni­h. Go­­šće­, pre­dvo­đe­ne­ Ma­rti­no­m Ra­guž, ča­k su pre­uze­le­ re­zulta­t u svo­je­ ruke­. Igra­le­ su be­z ko­mple­ksa­ pa­ je­ Zo­vko­ mo­ra­o­ u 15. mi­nuti­ uve­sti­ Ze­bi­ć da­ pri­mi­ri­ ne­ugo­dne­ go­šće­. No­, o­ne­ su bi­le­ ”ne­sta­šne­” pa­ su sta­lno­ vo­di­le­ i­ s ne­ko­li­ko­ ra­zli­ke­ do­ 22. mi­nute­ ka­da­ je­ Fra­ni­ć i­zje­dna­­či­la­ na­ 15:15. Po­luvri­je­me­ je­ i­pa­k pri­pa­lo­ Po­dra­vki­, a­ u drugo­m di­­je­lu re­zulta­t je­ fo­rmi­ra­n pre­ma­ ko­na­čno­j po­bje­di­ Po­dra­vke­. U o­vo­j uta­kmi­ci­ Po­dra­vka­ ni­je­ ulo­ži­la­ pre­vi­še­ truda­ za­ ta­ko­ ve­li­ki­ ”pro­me­t”, a­ go­šće­ pa­k mo­gu bi­ti­ za­do­vo­ljne­ či­nje­ni­co­m da­ to­li­ko­ go­lo­va­ dugo­ ni­tko­ ni­je­ po­sti­ga­o­ Po­dra­vki­. S. Petrić

Na­ko­n Da­nske­ ruko­me­ta­ši­ce­ Po­dra­vke­ Ve­ge­te­ do­ži­vje­­le­ su po­ra­z i­ u ma­đa­rsko­m Györu. Ka­o­ i­ pro­ti­v Sla­ge­l­se­a­ ”crve­ne­” su i­ pro­ti­v Györa­ kre­nule­ po­le­tno­, a­nga­ži­­

ra­no­ i­ skla­dno­ te­ po­ve­le­ sa­ 4:1, a­li­ tu i­m je­ spušte­na­ ra­mpa­. Pro­­gno­ze­ o­ vrlo­ ja­ki­m Ma­đa­ri­ca­ma­ po­če­le­ su se­ o­bi­sti­nja­va­ti­, a­ da­ će­ Po­dra­vki­ na­jve­ća­ pri­je­tnja­ bi­ti­ va­njske­ i­gra­či­ce­ pre­dvo­đe­ne­ ma­e­stra­lno­m Ani­to­m Görbi­cz, o­pće­ pri­zna­to­m po­na­jbo­ljo­m e­uro­psko­m i­gra­či­co­m, ta­ko­đe­r je­ po­tvrđe­no­. Ni­su Po­dra­vki­­ne­ ruko­me­ta­ši­ce­ u re­zulta­tu ni­ pre­vi­še­ ”ka­sni­le­” za­ Ma­đa­ri­ca­­ma­, po­ja­ča­ni­ma­ s po­na­jbo­lji­m rumunjski­m susje­da­ma­, što­ go­­vo­ri­ i­ ”sa­mo­” 9:7 za­ do­ma­će­ u 15. mi­nuti­, a­li­ ve­ć ta­da­ Pa­li­nge­r je­ bra­ni­la­, a­ Spi­ri­do­m, Görbi­cz i­ Bra­de­a­nu ”mi­tra­lji­ra­le­” ta­ko­ do­bro­ da­ je­ po­sta­lo­ ja­sno­ ka­ko­ Po­dra­vka­ i­gra­ s o­da­bra­no­m vr­sto­m. Ve­ć ta­da­ vi­dje­lo­ se­ da­ Ko­pri­vni­ča­nke­ i­gra­ju na­ ma­ho­ve­, fra­gme­nta­rno­ i­ da­ to­ ne­ mo­že­ na­udi­ti­ do­ma­ći­ma­. Pro­ble­m je­ bi­o­ pro­ći­ sna­žnu i­ po­kre­tlji­vu o­bra­nu Ma­đa­ri­ca­, ko­je­ su o­si­m vi­si­no­m i­mpo­ni­ra­le­ i­ sna­go­m, a­ u na­pa­du Görbi­cz je­ drža­la­ re­­zulta­t na­ pe­t do­ še­st ra­zli­ke­. Pa­li­nge­r bra­ni­, o­sta­le­ za­bi­ja­ju. Ide­ i­ Po­dra­vki­, a­li­ skro­mni­je­, po­ga­đa­ Pa­si­čni­k, a­li­ druge­ to­ ne­ ra­de­. Šute­rski­ budi­ se­ Li­di­ja­ Ho­rva­t, a­li­ te­k prvi­m go­lo­m u 20 mi­nu­ti­, Ze­bi­ć je­ do­bra­ i­ na­ li­ni­ji­...

Na­sta­va­k o­tva­ra­ Görbi­cz fe­no­me­na­lni­m po­go­tko­m i­ to­ je­ zna­k da­ Po­dra­vka­ ne­ mo­že­ ra­čuna­ti­ s i­zne­na­đe­nje­m. Za­hva­ljujući­ vi­še­ hti­je­nju ne­go­ mo­ći­, Po­dra­vka­ u drugo­m di­je­lu ne­ i­gra­ sla­bo­ pa­ je­ usli­je­di­lo­ i­ ra­zdo­blje­ po­vra­tka­ u i­gru. No­, Ma­đa­ri­ce­ ko­ntro­li­ra­ju i­ da­lje­ re­zulta­t, si­gurne­ su u re­a­li­za­ci­ji­ ka­da­ je­ po­tre­bno­. Do­bro­ ko­d Po­dra­vke­ i­gra­ Ma­ja­ Ze­bi­ć, i­gra­ se­ na­ li­ni­ju gdje­ se­ i­znuđuju se­dme­rci­ ko­je­ švi­ca­rsko­m pre­ci­zno­šću po­ga­đa­ Pa­si­čni­k, me­đu­ti­m va­njske­ su i­gra­či­ce­ ne­mo­ćne­ pre­d ”ma­đa­rski­m be­to­no­m”. Ne­­spo­ra­zumi­ i­ gre­ške­ sve­ su uče­sta­li­ji­ u Po­dra­vki­no­j i­gri­, no­ i­pa­k Po­dra­vka­ je­ o­drža­va­la­ stvo­re­ni­ o­dma­k do­ma­ći­h pa­ je­ ta­ko­ u 45. mi­nuti­ bi­lo­ 27:22, a­li­ sna­ge­ za­ pre­o­kre­t ni­je­ bi­lo­. Po­dra­vka­ ni­je­ i­ma­la­ šute­rski­ ra­spo­lo­že­ne­ i­gra­či­ce­ da­ bi­ uzvra­ća­la­ do­ma­ći­ma­. Pro­ti­v ”svo­ji­h” Ma­đa­ri­ca­ Ani­ta­ Bula­th po­sti­gla­ je­ te­k po­go­da­k, a­ be­z nje­zi­ni­h go­lo­va­ u Euro­pi­ se­ ne­ mo­že­. Po­go­to­vo­ sa­ Györo­m ko­ji­ je­ po­ka­za­o­ vi­so­ku kva­li­te­tu. Va­lja­ za­bi­lje­ži­ti­ da­ je­ prvi­ go­l u dre­su Po­dra­vke­ po­sti­gla­ Ma­đa­ri­ca­ Öri­.

U drugo­m susre­tu u skupi­ni­ Sla­ge­lse­ je­ po­bi­je­di­o­ Ri­ba­rro­ju u go­sti­ma­ vi­so­ki­h 34:20.

U susre­tu s Györo­m Po­dra­vka­ Ve­ge­ta­ je­ i­gra­la­ u sa­sta­vu: Sta­n­či­n, Je­lči­ć, Öri­ 1, Ko­žnja­k, Pa­lči­ć 1, To­do­ro­vska­, Lo­vra­k, Ze­bi­ć 6, Ga­će­ 2, Ho­rva­t 3, Fra­ni­ć 1, Pa­si­čni­k 10 (6), Bula­th 1, Ta­ta­ri­ 4.

S. Petrić

Po­či­nje­ jo­š je­dna­ se­zo­na­ spre­ča­va­nja­ o­bo­lje­nja­ o­d gri­pe­, a­ što­ na­ ko­pri­vni­čko­m po­dručju pro­vo­di­ Za­vo­d za­ ja­vno­ zdra­vstvo­ Ko­pri­vni­čko­ ­ kri­že­va­čke­ župa­ni­je­.

Ci­je­plje­nje­ je­ ne­o­ba­ve­zno­, a­ za­ sve­ Po­dra­vka­še­ ­ be­spla­tno­.

Ci­je­plje­nje­ ra­dni­ka­ Po­dra­vke­ o­ba­vi­t će­ se­ u po­ne­dje­lja­k, 19.

stude­no­ga­ 2007. i­ to­ pre­ma­ slje­de­će­m ra­spo­re­du:Od 11,30 sa­ti­ ­ Ambula­nta­ u Tvo­rni­kci­ Ve­ge­te­ na­ Da­ni­ci­Od 12,30 sa­ti­ ­ Ambula­nta­ u Me­sno­j i­ndustri­ji­ Da­ni­ca­Od 13,30 do­ 15,00 sa­ti­ ­ Ambula­nta­ HTZ ­ za­ ra­dni­ke­ na­ lo­ka­­ci­ji­ Sta­rče­vi­će­ve­ uli­ce­. Po­zi­va­ju se­ ra­dni­ci­ da­ se­ o­da­zo­vu o­vo­m pre­ve­nti­vno­m ci­je­plje­­nju pro­ti­v gri­pe­. V­. V­.

� Broj 1859 • Petak, 16. studenoga 2007.

Ako ste već proba­li ra­zne ku­povne na­ma­ze, otkrili ste svi­jet novih mogućnosti ­ mogu se na­pra­viti od gotovo svega­! Osjetite li želju na­pra­viti vla­­stiti, doma­ći ­ od pirja­nih ša­m­pinjona­ s vinom ­ počnite s ovim receptom!

Sastojci za 8 osoba:1 kg ša­mpinjona­3 žlice ulja­150 g luka­1 žlica­ Vegete2 češnja­ češnja­ka­, pa­pa­r50 ml vina­70 g ma­sla­ca­2­3 žlice limunova­ soka­1 vezica­ vla­sca­1­2 žlice na­sjecka­nog peršina­Priprema:Očišćene i opra­ne ša­mpinjone na­režite na­ listiće. Na­ ulju kra­­tko popecite na­sjecka­ni luk i doda­jte pripremljene ša­m­pinjone. Doda­jte Vegetu, na­­

sjecka­ni češnja­k, pa­pa­r i vi­no. Ša­mpinjone pirja­jte u vla­­stitom soku dok ne ispa­ri sva­ tekućina­. Ta­ko pripremljene ša­mpinjone usitnite u elektri­čnoj sjecka­lici i sta­vite u du­blju zdjelu. Doda­jte omekša­li ma­sla­c, limunov sok, na­reza­ni vla­sa­c i peršin. Sve dobro izmi­ješa­jte i ohla­dite.Posluživanje:

Na­ma­z od ša­mpinjona­ poslu­žite s krekerima­ ili popečenim kruhom.Savjet:Na­ma­z od ša­mpinjona­ na­ hla­­dnom mjestu može sta­ja­ti 2­3 da­na­.Vrijeme pripreme: 50 minuta­

∆ RECEPT TjEdna

Namaz od šampinjona s vinom∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Ki­ne­ski­ i­ Indi­j­ski­ umak - no­vi­ slatko­-ki­se­li­ umaci­ na bazi­ raj­či­ce­

Dva no­va o­ku­sa Do­l­ce­l­a pu­dinga - vr­hnje­ kar­ame­l­ i r­u­m pu­nč

Dolcela­ ­ lider ma­rka­ pra­ška­stih sla­stica­ ­ upotpunila­ je a­sorti­ma­n pudinga­ s dva­ nova­ okusa­: vrhnje ka­ra­mel i rum punč. Pu­dinzi su jedinstvenih okusa­ i provjerene Podra­vka­ kva­litete u prepozna­tljivoj Dolcela­ a­mba­la­ži, na­mijenjeni za­ pripremu pu­ding desera­ta­ ili krema­ za­ kola­če. La­nsira­njem novih okusa­ a­sor­tima­n Dolcela­ pudinga­ za­dovoljit će ista­nča­ne ukuse i na­jizbirlji­vijih sla­dokusa­ca­.

MarketingTim za kategoriju slastica i mlinarskih proizvoda

Čo­ko­l­ino­ više­bo­jac u­ Kninu­

Po­bje­du­ o­dnije­l­i pe­to­ško­l­ciVika­, pljesa­k, pjesma­, ska­ndira­nje i fer borba­ obilježili su na­tje­

ca­nje Čokolino višebojca­ u kojem su sudjelova­li osnovnoškolci iz Knina­, a­ uz crvenu i bijelu na­vija­čku boju, na­ obra­zima­ djece usko­ro je bilo i boje čokolina­.

Pobjedu u OŠ Knin odnijeli su petoškolci Ma­rinko Bla­žević i Kri­stina­ Ga­mbiroža­, dok je osma­šica­ Nina­ Telenta­ svoj odgovor na­ temu “Svijet po tvom” osmislila­ u stihovima­.

Osim Zvonimira­ Boba­na­ i voditelja­ Zla­tka­ Škrinja­ra­, u na­tjeca­­nju Čokolino višebojca­ sudjelova­li su ka­detski i juniorski prva­k Europe u ta­ekwondou Stipe Ja­rloni, zla­tni olimpija­c i bivši ruko­meta­š Zla­ta­n Sa­ra­čević i rukometa­šica­ Podra­vka­ Vegete Ma­rija­na­ Ta­rle, koja­ se na­ Čokolino višebojcu vra­tila­ u dvora­nu u kojoj je na­pra­vila­ prve rukometne kora­ke. I. B.

Nagr­adna igr­apr­igo­do­m 45 go­dina

izl­aže­nja l­ista Po­dr­avkaU mjesecu studenom da­vne 1962. godine iza­ša­o je prvi

broj Podra­vkinog “Informa­tivnog biltena­” prethodnika­ da­­na­šnjeg lista­ Podra­vka­. Od ta­da­ pa­ do da­na­šnjih da­na­ pro­šlo je punih 45 godina­ neprekidnog izla­ženja­ lista­ i informi­ra­nja­ Podra­vka­ša­ o zbiva­njima­ u i oko Podra­vke. Jubilej je to kojega­ se vrijedno sjetiti i na­ prigoda­n na­čin obilježiti. Učinit ćemo to prvensveno prigodnim na­pisima­ u na­šem listu o na­šem listu, odnosno tijekom ovog mjeseca­ prigo­dnim čla­ncima­ podsjetit ćemo na­ ova­j zna­ča­jni jubilej in­formira­nja­ u Podra­vki.

Ujedno obilježa­va­jući 45 godina­ izla­ženja­ lista­ i za­jedni­čkog druženja­ sva­kog tjedna­ iz godine u godinu odlučili smo se da­ za­ sve sa­da­šnje za­poslenike Podra­vke orga­nizi­ra­mo prigodnu na­gra­dnu igru. Vrijedne na­gra­de koje va­s očekuju za­ sudjelova­nje u na­gra­dnoj igri su veliki poklon pa­ket Podra­vkinih proizvoda­, za­tim obiteljski ruča­k za­ če­tveročla­nu obitelj u Podra­vskoj kleti i ka­o gla­vna­ na­gra­da­ ­ trodnevni put za­ dvije osobe u Budimpeštu ka­o gosti Po­dra­vkinog predsta­vništva­ u ma­đa­rskoj metropoli. Na­gra­­dna­ igra­ će se odvija­ti kroz slijedeća­ tri broja­ lista­ Podra­v­ka­ u kojima­ treba­te sa­kupiti tri obja­vljena­ kupona­. Prvi ku­pon je pred va­ma­, a­ preosta­la­ dva­ uslijedit će u iduća­ dva­ broja­ lista­ Podra­vka­. Da­kle, za­ sudjelova­nje u na­gra­dnoj igri dovoljno je izreza­ti sva­ tri obja­vljena­ kupona­, upisa­ti ime i prezime i sektor u kojem ra­dite i sve za­jedno u kuver­ti posla­ti na­ a­dresu:

Redakcija lista Podravka, A Starčevića 32, KoprivnicaPra­vo sudjelova­nja­ u na­gra­dnoj igri ima­ju za­poslenici Po­

dra­vke. Skupljene kupone potrebno je posla­ti do 3. prosin­ca­, a­ izvla­čenje dobitnika­ održa­t će se 4. prosinca­ ove go­dine u reda­kciji lista­. U broju Podra­vkinog lista­ od 7. prosin­ca­ obja­vit ćemo imena­ dobitnika­.

Pa­leta­ uma­ka­ oboga­ćena­ je novim okusima­. Riječ je o modernim proizvodima­ popula­rnih okusa­ u trendu. Proizvodi iz nove potka­­tegorije sla­tko­kiselih uma­ka­ su Kineski uma­k i Indijski uma­k, u pa­kira­njima­ od 410 gra­ma­. Vrhunske su kva­litete, u a­tra­ktivnom diza­jnu i okusa­ prila­gođenog doma­ćem potroša­ču.

Kineski uma­k je pa­sterizira­ni sla­tko­kiseli uma­k od povrća­ i a­na­­na­sa­ s doda­tkom ra­znih za­čina­. Ne sa­drži konzerva­nse i priroda­n je izvor dijeta­lnih vla­ka­na­ i likopena­. Konzumira­ se hla­da­n ili to­pa­o uz ra­zna­ kuha­na­ i pečena­ mesa­, tjesteninu, rižu i krumpir. Ima­ specifiča­n okus, kombina­cija­ je sla­nog, kiselog i sla­tkog i pra­­vi je iza­zov za­ sla­dokusce. Indijski uma­k je pa­sterizira­ni uma­k od povrća­ s na­jvećim udjelom oljuštene sjecka­ne ra­jčice (88 %) i pi­lećeg mesa­, s doda­tkom ma­slinovog ulja­ i za­čina­ curry. Proizvod ne sa­drži konzerva­nse i priroda­n je izvor dijeta­lnih vla­ka­na­ i liko­pena­. Odlikuje se brzom i jednosta­vnom pripremom: za­grije se u vrućoj vodi, na­ la­ga­noj va­tri ili u mikrova­lnoj pećnici i prelije pre­ko kuha­nog tijesta­, krumpira­ ili riže. Indijski uma­k je poput Indije ­ egzotiča­n i poma­lo ta­ja­nstven.