Intervju

Proizvodnja hrane glavni adut Srbije

Miodrag KostićPREDSEDNIK „MK GRUPE“

Država treba da štedi, ali na birokratiji, a ne na poljoprivredi i investicijama u industriji. Treba da izbegne trošenje na ono što nije neophodno, a da više investira u ono što će dovesti do novog zapošljavanja i stvaranja dodatne vrednosti, do razvoja srpske privrede i u krajnjem ishodu do bolje ekonomske situacije

Razgovarali: Branko Miljuš i Miloš Garić

Januar 2016. Nacionalna poslovna revija 1918 Nacionalna poslovna revija Januar 2016.

VIntervju Miodrag Kostić

� Vlada je 2016. godinu proglasila za godi-nu preduzetništva. Kako kao dobitnik „lau-reata vrline“ za razvoj preduzetništva oce-njujete preduzetničke kapacitete Srbije da-nas i da li oni mogu da prerastu u značajan razvojni resurs?

- Smatram da Srbija nema dovoljno ra-zvijenu preduzetničku tradiciju. Kod nas je preduzetništvo otvaranje zanatskih rad-nji, za razliku od San Franciska gde se sva-kog dana registruje nova IT kompanija. Ne postoji brži način da se promene ekonom-ska i društvena klima od preduzetništva. U Srbiji postoje dobre ideje, ali moramo da ra-dimo na tom preduzetničkom mentalitetu jer je IT industrija danas u velikoj ekspanzi-ji i u njoj postoji ogroman potencijal. O ovoj temi treba više govoriti. Potrebno je i veće uključivanje uspešnih ljudi iz oblasti predu-zetništva, ljudi koji su napravili određeni uspeh i koji kao mentori i edukatori mogu da prenesu znanje mladima.

� Šta je u ekonomskom smislu najveće do-stignuće vlade Aleksandra Vučića?

- Govorio sam da je Vučić jedini premi-jer u poslednjih desetak godina koji je dao prave smernice za reformske procese i od njih ne odustaje. On je još svojim prvim ek-spozeom najavio reformske korake i kao privrednik mogu da kažem da to apsolut-no podržavam. Na kraju ove godine vidimo da su se desile određene promene, naroči-to u oblasti finansijske konsolidacije i eko-nomskih reformi, kao i na spoljnopolitič-kom planu. Ove godine Beograd je bio di-plomatska prestonica, što je dobro za pro-mociju i razvoj zemlje, ali je Srbija uspela i da sačuva političku stabilnost i dobre i pri-jateljske odnose sa svim svojim susedima.

Naravno, na svim poljima mora još dosta da se radi kako bi nas Evropa i ostatak sveta gledali kao ozbiljnog igrača.

� Da li po vašem mišljenju politika štednje ima alternativu?- Da, država treba da štedi, ali na birokratiji, a ne na poljoprivredi i inve-

sticijama u industriji. Treba da izbegne trošenje na ono što nije neophod-no, a da više investira u ono što će dovesti do novog zapošljavanja i stva-ranja dodatne vrednosti, do razvoja srpske privrede i u krajnjem ishodu do bolje ekonomske situacije.

� Šta je najveća kočnica bržeg razvoja srpske privrede?- Godinama se susrećemo sa istom situacijom - imamo nedostatak prav-

ne sigurnosti, nepredvidivost ekonomske politike i neefikasnost javne uprave. Nužno je i uspostavljanje transparentnosti, uspostavljanje zdra-ve konkurencije i slobodnog tržišta. Veliki problem je i poslovanje u sivoj zoni. Želja za investiranjem postoji, ali ako nema garancija sigurnosti ulo-ženog kapitala i brzine realizacije investicije, neće biti ni novih investici-ja. Zadovoljan investitor je najbolji portparol zemlje. Uporedo sa ovim pro-cesom potrebno je snažno podstaći stvaranje ekonomskog ambijenta koji će omogućiti rast broja preduzetnika. Oni su nosioci održivog razvoja i ga-rant ekonomske i svake druge stabilnosti jednog društva i države. Zatim,

prevelik broj zaposlenih u javnom sektoru jedan je od najvećih balasta za konkurentnost Srbije. Mislim da je to ključna poruka i da su svi shvatili da ovaj sistem nije održiv.

� Da li se može obezbediti efikasno i profitabilno funkcionisanje javnih preduzeća i kako?

- U slučaju većine javnih preduzeća situacija je ista - višak zaposlenih, sklapanje štetnih ugovora, politizacija, korupcija. To je tema o kojoj se non-stop priča ali kada treba napraviti konkretne pomake, dolazimo do zasto-ja. Kako je njihovo funkcionisanje po brojnim kriterijumima dominantno u privredi naše zemlje, profitabilnost javnih preduzeća utiče i na ukupne rezultate srpske privrede. Da bi privreda ponovo bila zdrava sva javna pre-duzeća treba što pre privatizovati i ona moraju da posluju po principima po kojima posluju privatnici. Treba tražiti kupce za ova preduzeća što je pre moguće i staviti sve resurse u ruke onih koji znaju njima da upravljaju.

� Za koga je bolja vest to što je „Telekom“ ostao u vlasništvu države, za Srbiju ili za „Telekom“?

- Ovo je pitanje za „Telekom“, ali svakako bilo da je u vlasništvu drža-ve ili da se privatizuje, „Telekom“ pod hitno mora da se reorganizuje i mo-dernizuje i da se ulaže u njegov tehničko-tehnološki razvoj da bi ostao u

tržišnoj utakmici jer drugi operateri, global-ne svetske kompanije, neće biti blagi pre-ma njemu. Samo kroz profesionalni odnos može se povećati njegova vrednost.

� Šta je najveća razvojna šansa Srbije?- Kao oblast u kojoj sam dosta angažo-

van, smatram da poljoprivreda i proizvod-nja hrane jesu naši glavni aduti i strateška grana razvoja, a tako treba da bude i u bu-dućnosti. Međutim, ovakva kakva jeste, po-ljoprivreda je u daleko lošijem stanju nego industrija, koja je skoro mrtva. Bez siste-matske podrške državnog budžeta ne mo-žemo da se takmičimo sa Evropom. Jer, da bi se ušlo u prvi tim mora da postoji stalno ulaganje u nove tehnike i tehnologije, nova znanja, kupovinu specijalnih softvera, obu-ku ljudi.

� Da li viši nivo saradnje privreda u regio-nu može ubrzati regionalne ekonomske to-kove i značajnije unaprediti privredne per-formanse svake zemlje pojedinačno?

- Veća ekonomska saradnja država u re-gionu neophodna je radi uspešnijeg razvo-ja svake države. Privrednici su ti koji treba da naprave korak napred, da se povezuju i realizuju zajedničke projekte. Velike kom-panije u regionu treba da budu otvorene za saradnju i, što je još važnije, za produbljiva-

Ogroman potencijal turizma

� Kakve su perspektive za razvoj tu-rizma u Srbiji?- Kao i u poljoprivredi, potencijal tu-rizma je ogroman. Turizam je jedan od sektora u kome se mogu otvarati nova radna mesta. On ispunjava sve uslove za dalje kreiranje ekonomske politike. Srbija je dosta radila na in-frastrukturi, ali ona je i dalje prepre-ka za razvoj mnogih destinacija. „MK grupa“ je od 2008. godine u obla-sti turizma i hotelijerstva. Naš do-lazak na Kopaonik je oživeo srpsku planinu koja je dobila zasluženo me-sto kako na domaćem, tako i na ino-stranom tržištu. Moram da napome-nem da je ovo jedan od vidova jako uspešne privatizacije. Hotelijerstvo u okviru „MK grupe“ pozicionirali smo tako da multiplikujemo razvoj drugih ekonomija, ali smo pored svega ovo-ga doprineli i dolasku drugih investi-tora i u tom pravcu treba da se kreću i ostali, pogotovo državni hoteli.

Da bi privreda ponovo bila zdrava sva javna preduzeća treba što pre privatizovati i ona moraju da posluju po principima po kojima posluju privatnici

20 Nacionalna poslovna revija Januar 2016. Januar 2016. Nacionalna poslovna revija 21

Intervju Miodrag Kostić

nje te saradnje u vidu ujedinjavanja i kreiranja zajedničkog nastupa na tre-ćim tržištima. Jedino na taj način možemo da budemo spremni za evrop-sko tržište koje broji gotovo 500 miliona potrošača, a time i podstaknemo ekonomski razvoj svake zemlje u regionu.

� Otvorena su prva pregovaračka poglavlja, da li smatrate da bi bilo po-željno da privrednici budu zastupljeni u pregovaračkim timovima?

- Vlada i privrednici treba da vode otvoren i korektan dijalog u pregovo-rima sa EU i smatram da privrednici treba da budu deo tog dijaloga. Važno je da Vlada osluškuje potrebe nas privrednika i da se u procesu pregovo-ra rukovodi zajedničkim interesima jer su privrednici među onima koji će najviše osetiti rezultate pregovora u ekonomskoj sferi.

� Šta domaće kompanije mogu da urade da bi bile spremne za evropsku tržišnu utakmicu?

- Pojedinačno gledano, sva tržišta u regionu su jako mala i nedovoljno konkurentna za evropsku tržišnu utakmicu. Zato je potrebno da domaće kompanije šire sagledavaju tržišne uslove, da se povezuju sa velikim igra-čima u regionu, da prihvate kreiranje regionalnih brendova jer jedino tako možemo stvoriti proizvod koji po kvalitetu i ceni ne zaostaje za onim na evropskom tržištu.

� Već decenijama se priča o poljoprivredi, njenim potencijalima i moguć-nostima. Kako vi vidite srpsku poljoprivredu i njenu perspektivu?

- Činjenica je da se već duže vreme govori da su nam poljoprivreda i pro-izvodnja hrane glavni aduti i strateška grana razvoja, ali, zapravo, malo toga se radi da to i postanu. Poljoprivredu Srbije karakteriše proizvodnja koja je tehnološki na nižem nivou, što utiče i na ukupnu produkciju. Pri-mera radi, Srbija ima najmanji izvoz u regionu (osim BiH i Rumunije). Ma-kedonija ostvaruje dvostruko, a Hrvatska trostruko veći izvoz hrane po hektaru obradive površine iako su im potencijali neuporedivo manji od naših. Istovremeno, u Srbiji ima više stotina hiljada hektara zemljišta koje niko ne koristi, što je automatski godišnji manjak za državu od nečega od čega bi mogla da zaradi. Potrebno je zemlju dati onima koji znaju njome da upravljaju, a agrarnu politiku kreirati prevashodno u pravcu osposoblja-vanja vlasnika većinskih resursa da se nose sa budućim izazovima tržišta. Samo na taj način možemo obezbediti sopstvenu prehrambenu sigurnost i izbeći zavisnost u procesu brze globalizacije ukupnih ekonomskih od-nosa. Pored toga, da bismo više izvozili neophodno je više investitora koji bi umesto pet proizvodili deset tona po hektaru kukuruza, koji bi doneli nove menadžerske metode, know-how pristup i savremene tehnologije.

� Nedavno je pušten u rad prvi vetropark u Srbiji, šta u budućnosti može-mo očekivati od vas kada je energetika kao biznis u pitanju?

- Kompanija „MK Fintel vind“, zajednička kompanija „MK grupe“ i ita-lijanskog partnera „Fintel energija“, bavi se obnovljivim izvorima energije

jer smo svesni da Srbija ima izuzetan poten-cijala u ovoj oblasti koji je nedovoljno isko-rišćen. Nakon otvaranja prvog vetroparka, u planu je i drugi vetropark u blizini Vršca. Kompanija „MK Fintel vind“ ima ambici-ozni razvojni program i dodatne projekte koje će u narednom periodu sprovesti u sa-radnji sa stranim investitorima koji su zain-teresovani za partnerstvo.

� Da li po vašem mišljenu u Srbiji postoji utemeljena poslovna elita?

- Reč elita danas u Srbiji ima negativnu konotacju tako da je teško odgovoriti na ovo pitanje. Elita bi trebalo da predstavlja krem društva, najobrazovanije i najsposob-nije pojedince. U Srbiji ih ima, ali su pret-hodnih godina mnogi napustili zemlju. U cilju poboljšanja poslovne klime srpski po-slovni klub „Privrednik” je nedavno potpi-sao sporazum sa SANU, što je značajno kako za privrednike u Srbiji, tako i za one koji raz-matraju povratak u zemlju.

� Kakav tretman imaju domaći investitori u poređenju sa stranim?

- Novim Zakonom o ulaganjima koji je usvojen u oktobru domaći i strani investi-tori su izjednačeni i, što je još važnije, stvo-ren je institucionalni okvir, prava i odgovor-nosti ulagača. Kao neko ko je na čelu jed-nog od vodećih domaćih sistema, podrža-vam napore Vlade u pravcu podjednakog tretmana za sve.

� Kako ocenjujete reforme i rad PKS?- Podržavam promene i menjanje Pri-

vredne komore Srbije u pravcu kreiranja bo-ljeg privrednog ambijenta, većih izvoznih potencijala i efikasnije usluge i servisa za domaću privredu. U prošloj godini unapre-đena je saradnja PKS i Evropskog parlamen-ta, a tome su doprineli i privredni događa-ji koje je PKS organizovao, kao i čvršća re-gionalna saradnja. Drago mi je da su vidlji-vi napori u pravcu kreiranja jake privredne komore sa jedinstvenim stavom privredni-ka pred institucijama u Srbiji i Evropi. PKS je pokazao ozbiljnu nameru da modernizu-je komorski sistem Srbije, osnaži domaću privredu, ali i bude siguran partner privre-dama drugih evropskih zemalja.

� Nova godina je tek počela, šta biste po-želeli poslovnim ljudima i onima koji to žele da postanu?

- Poželeo bih najpre zdravlje, dobru po-slovnu klimu, ali i smelost i odlučnost da na-prave svoj prvi korak, jer „ko ne krene, taj i ne stigne, ko ne proba, taj ne uspe“.

Smatram da Srbija nema dovoljno razvijenu preduzetničku tradiciju. Kod nas je preduzetništvo otvaranje zanatskih radnji, za razliku od San Franciska gde se svakog dana registruje nova IT kompanija

Pojedinačno gledano, sva tržišta u regionu su jako mala i nedovoljno konkurentna za evropsku tržišnu utakmicu. Zato je potrebno da domaće kompanije šire sagledavaju tržišne uslove, da se povezuju sa velikim igračima u regionu

22 Nacionalna poslovna revija Januar 2016. Januar 2016. Nacionalna poslovna revija 23