predmeta sociologija... · Web viewZavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 158-171. Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu : (pokusaj sto pribliznijeg

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaca, Novi Sad www.vaspitacns.edu.rs

LIČNA KARTA PREDMETA školska 2013/2014 godina

OPŠTI PODACI O PREDMETU STUDIJE: (upisati: OSNOVNE / SPECIJALISTIČKE

Osnovne

1.Naziv predmeta: Sociologija2.Status predmeta: Izborni3. Podaci o autoru specifikacije predmeta u akreditovanoj Knjizi predmeta:(zvanje, ime , prezime, zanimanje) Dr Milan Mišković, profesor sociologije4. Predmet izvodi :(autor LKu aktuelnoj školskoj godini)

Nastavnik#:Dr Milan Mišković, prof.

Saradnik#:nema

5. Uslov za pohađanje i polaganje ispita u predmetu:(npr. Prethodno položen predmet xy, potvrda studenta o iskustvu..... i sl.)

nema

6. Broj ESPB po predispitnim radnjama:( „svaki bod nosi 27 sati rada studenta“, član 40.Pravilnik o studiranju VSOV NS)

1. Seminarski rad 10 radnih sati2. Kolokvijumi 10 radnih sati (2x5)3. Aktivnost na časovima predavanja i vežbi 12 radnih sati

7. Izvod iz rasporeda

Nedeljni fond časova: (predavanja + vežbe)

2+1

Izvod iz rasporeda nastave: predavanja – utorak, od 13,00 do 14,35, AMF.(dan u nedelji , vreme, prostor...) Konsultacije nastavnika: utorak od 12,00 do 13,00 i četvrtak od 12,00 do 13,00.(dan u nedelji , vreme, prostor...)Konsultacije saradnika:(dan u nedelji , vreme, prostor...) nema

# Svako dalje pojavljivanje reči „student“,„nastavnik“ i „saradnik“ podrazumeva i značenje rodno ravnopravnog obraćanja kao što je

„studentkinja“,„nastavnica“ i „saradnica“!

Predispitna radnja: Predavanja8. Plan i program (teme)predavanja po nedeljama:

Nedelje Časovi predavanja

NASTAVNE JEDINICE

I 1-2 Sociologija i sociološki pogled na svet - predmet sociologije, razvoj sociološkog pogleda na svet; sociološka imaginacija; rani teoretičari (O. Kont, E. Dirkem, K. Marks, M. Veber); novija sociološka gledišta (funkcionalizam, teorije društvenih sukoba, teorije društvenog delanja, simboločki interakcionizam).

II 3-4 Kultura i društvo - određenja pojmova društvo, nauka, kultura, kulturna raznovrsnost, socijalizacija, identitet, norma, vrednost, status, uloga, tipovi, promene i razvoj društava

III 5-6 Svet koji se menja – globalizacija i svetsko društvo rizika - dimenzije globalizacije, teorijske rasprave o globalizaciji, uticaj globalizacije na naše živote, globalizacija i rizik, globalizacija i nejednakost, potreba za globalnim

LIČNA KARTA PREDMETA sociologija školska 2013./2014. godina

http://www.vaspitacns.edu.rs/


upravljanjem.

IV 7-8 Društvena interakcija i svakodnevni život - pojam društvene interakcije i svakodnevnog života; neverbalna komunkacija; društvena pravila i govor; lice, telo i govor i interakciji; interakcija u vremenu i prostoru; neophodnost blizine.

V 9-10 Priroda i društvo – pol i rod - polne i rodne razlike, rod i biologija, prirodne razlike, socijalizacija roda, rodni identitet, društvena konstrukcija roda i pola, poreklo rodnih nejednakosti, ženskost, muškost i rodni odnosi.

VI 11-12 Porodica i brak - ključni pojmovi - porodica, srodstvo, brak kao institucija i kao partnerski odnos, tipovi porodica, jednoroditeljska porodica, rekonstruisane porodice, „odsutni otac“, alternative braku, nasilje i zlostavljanje u porodici, porodične vrednosti.

VII 13-14 Etničke grupe i nacije - definicije etničke grupe i nacije, migracije stanovništva, sukobi i saradnja.

VIII 15-16 Klase, društveni slojevi - siromaštvo, potklasa i društvena izopštenost, elita i masa.

IX 17-18 Društveni sistem kao proizvod saglasnosti i prinude – moć, politika i država moć i tipovi vlasti, država, teorija elita, različiti teorijski pristupi analizi moći i države, nacionalna država i globalizacija

X 19-20

Masovni mediji i komunikacije – definicija masovnih medija, uloga i uticaj medija u društvu, javnost i javno mnenje, informacija, manipulacija, tehnologija novih komunikacija, Internet, globalizacija i mediji, globalni mediji i demokratija.

XI 21-22 Obrazovanje i promene u savremenom društvu – sociologija obrazovanja kao neophodno sredstvo za razumevanje savremenih društava (P. Burdije), kulturni i simbolički kapital i obrazovanje, obrazovanje i nova komunikacijska tehnologija,




obrazovanje i društvene nejednakosti, rod i obrazovanje, obrazovanje i etnička pripadnost, IQ i uspeh u obrazovanju, učenje tokom celog života.

XII 23-24 Društvo i obrazovni kapital. Socijalni, kulturni i simbolički kapital (P, Burdije).

XIII 25-26 Religija – pojam religije, raznovrsnost religija, verske organizacije, rod i religija, religija, sekularizacija i društvene promene. novi verski pokreti, verski fundamentalizam.

XIV 27-28 Teritorijalne zajednice: selo i grad; gradovi, urbana područja, urbani stilovi života, prostorna izopštenost – obeležja modernog urbanizma, teorije urbanizma, urbani razvoj u razvijenim zemljama i urbanizacija u zemljama u razvoju, gradovi i globalizacija, upravljanje gradovima u vreme globalizacije.

XV 29-30 Društvo i priroda – stanovništvo i ekološka kriza – priraštaj stanovništva u svetu, uticaj čoveka na prirodni svet, rizik i životna sredina, životna sredina kao sociološki problem.

Aktivnosti studenta # na predavanjima i šta se od studenta očekuje:(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi na predavanjima..)

Student aktivno prati izlaganje predmetnog nastavnika; postavlja pitanja, daje predloge, mišljenja i sugestije u vezi sa temom izlaganja nastavnika; učestvuje u debati o određenim pitanjima i problemima koja studenti postave ili nastavnik inicira. Od studenta se očekuje da kritički usvaja programske sadržaje koji se prezentuju na časovima predavanja. Studenti bi trebalo da nauče da misle na sociološki način, odnosno da steknu šire poglede na svet, što znači da neguju sopstvenu sociološku maštu. Na taj način studenti stiču sposobnost da sve društvene probleme a naročito probleme socijalizacije, vaspitanja i obrazovanja dece, shvate u širem društvenom i istorijskom kontekstu, čime povećavaju svoju kontekstualnu osetljivost za obavljanje užestručnih poslova vaspitanja i obrazovanja.

● Na časovima predavanja student može da




zaradi do 15 poena za:

- aktivno praćenje izlaganja predmetnog nastavnika;

- postavljanje pitanja, davanje predloga, mišljenja i sugestija u vezi sa temom izlaganja nastavnika;

- učestvovanje u debati o određenim pitanjima i problemima koja studenti postave ili nastavnik inicira

- kritičko usvajanje programskih sadržaja koji se prezentuju na časovima predavanja.

Literatura za predavanja:(neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)1. Gidens, E. Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, (2-20; 22-51; 52-82; 84-113; 114-132; 259-285; 286-312; 314-343; 422-450; 452-490; 492-535; 538-578; 580-613; 614-650)

2. Mišković, M. Sociologija, Službeni glasnik, Beograd, 2003. (26-39; 154-172; 179-221; 223-227, 241-352; 357-376; 381-382, 391-460).

Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za predavanja:(pokusaj sto pribliznijeg obracuna studentu potrebnog vremena da saslusa predavanja i ovlada traženom lirteraturom!)

22,5 radnih satiOčekivani ishod učenja na predavanjima:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon odslušanih predavanja)Povećan nivo profesionalne kompetentnosti i opšte kulture vaspitača, prošireni njihovi teorijski pogledi i povećan ugled vlastite profesije. Povećan nivo svesti o kulturnim razlikama. Osposobljenost studenata za uspešnije vrednovanje rezultata i inicijativa socijalne politike, posebno u oblasti vaspitanja i obrazovanja i društvene brige o deci. Veća samoprosvećenost – bolje razumevanje vlastitog „ja“. Unapređene opservacijske veštine i analitičke sposobnosti studenata neophodne za obavljanje profesije vaspitača. Student raspolaže posebnim kvalitetom duha koji je bitan za razumevanje uticaja koji čovek vrši na društvo i društvo na čoveka. Novi kvalitet duha – sociološka imaginacija koju studenti steknu, pomaže im da koriste iskustvena obaveštenja i razvijaju razum kako bi došli do obuhvatne i sažete predstave o tome šta se u svetu zbiva i o tome šta se u njima samima zbiva.

Predispitna radnja: Vežbe9. Plan i program (teme) vežbi po nedeljama:




Nedelje Časovi vežbi NASTAVNE JEDINICE

I 1 Kako nam sociologija može pomoći u životu ? Svest o kulturnim razlikama, vrednovanje uticaja socijalne politike, razumevanje svoga „ja“.

II 2 Interkulturalizam i multikulturalizam - samoidentitet i društveni identitet, značaj primarne socijalizacije u složenim i vrlo promenljivim društvima.

III 3 Uticaj globalizacije i „proizvedenog rizika“ na naše živote - uspon individualizma, obrasci rada, popularna kultura, globalno rizično društvo.

IV 4 Neverbalna komunikacija – lice, gestovi i emocija, „obraz“ i samopoštovanje, rod i neverbalna komunikacija; društvena konstrukcija stvarnosti.

V 5 Rodna socijalizacija – učenje rodnih uloga uz pomoć agenasa kao što su porodica i mediji. Izazovi novih porodičnih i bračnih formi – razvod braka, ponovno stupanje u brak, dete u jednoroditeljskoj porodici, kohabitacija.

VI 6 Etničke i rasne predrasude i stereotipije – socijalnopsihološki pojam predrasuda i stereotipija, etničke stereotipije, predrasuda, diskriminacija i rasizam.

VII 7 I kolokvijum –pismeni test znanja

VIII 8 Sociološka obeležja osnovnih društvenih slojeva (seljaštvo, radništvo, srednji slojevi, inteligencija, omladina).

IX 9 Moć, politika i država - moć i tipovi vlasti, država, teorija elita, različiti teorijski pristupi analizi moći i države, nacionalna država i globalizacija, novi društveni pokreti

X 10 Globalni mediji, televizija i nasilje – medijske korporacije, uloga sredstava masovnih komunikacija u društvenom životu.

XI

11 Čemu služi obrazovanje? Može li obrazovanje prevazići društvene nejednakosti? Habitus, kulturni kapital i interkulturno obrazovanje.

XII 12 Sociologija obrazovanja kao neophodno sredstvo za razumevanje savremenih društava; obrazovni sistem i reprodukcija društvenih nehednakosti. (P. Burdije).

XIII 13 Monoteističke religije: mojsijanstvo (jevrejstvo), hrišćanstvo, islam; religije Dalekog istoka: hinduizam, budizam, konfučijanizam, taoizam.

XIV 14 Društveni, socijalnopsihološki i ekološki problemi savremenih gradova – nezaposlenost, otuđenje, zagađenje, prostorna izipštenost i dr.




Rizik i životna sredina – širenje „proizvedenog rizika“, globalno „rizično društvo“, globalno zagrevanje, genetički modifikovana hrana.

XV 15 II kolokvijum – pismeni test znanja

Aktivnosti studenta # na vežbama i šta se od studenta očekuje:(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi na vežbama)

Na časovima vežbi student može da zaradi do 15 poena za: uredno pohađanje nastave učešće u izradi studije slučaja prezentaciju rezultata istraživanja studije

slučaja tematska izlaganja učešće u debatama individualni/samostalni rad na času grupni rad

Literatura za vežbe:(neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)1. Gidens, E. Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, (2-20; 22-51; 52-82; 84-113; 114-132; 184-206; 259-285; 286-312; 314-343; 422-450; 452-490; 492-535; 538-578; 580-613; 614-650)

2. Mišković, M. Sociologija, Službeni glasnik, Beograd, 2003. (26-39; 154-172; 179-221; 223-227, 241-352; 357-376; 381-382, 391-460).

3. Koković, D. Društvo i obrazovni kapital, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2009, (147-168)

Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za vežbe:(pokusaj sto pribliznijeg obracuna studentu potrebnog vremena da učestvuje u vežbama i ovlada traženom literaturom i veštinama!)

11,25 radnih satiOčekivani ishod učenja na vežbama:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon obavljenih vežbi)Studenati su osposobljeni da prepoznaju savremene društvene probleme na mikro, mezo i makro nivoima, kao i da identifikuju uzroke, posledice i načine rešavanja istih. U tom kontekstu studenti su sposobni da, uz aktivno učešće, kritički promišljaju savremenu društvenu krizu, imajući u vidu njenu složenost, višedimenzionalnost. Studenti su u stanju da se oslobode neposrednog uticaja najužih okolnosti i da sve društvene probleme a naročito probleme socijalizacije, vaspitanja i obrazovanja dece posmatraju u širem društvenom kontekstu. Studenti su takođe osposobljeni da kompleksne, u osnovi globalne društvene probleme, neprekidno deci „prevode“ na konkretne probleme i pitanja vezana, pre svega, za neposrednu okolinu u kojoj živimo.

Predispitna radnja: Metodička praksa10. Plan i program (teme) metodičke prakse po nedeljama:Prva nedeljaDruga nedeljaTreca nedelja.......




Aktivnosti studenta # na metodičkoj praksi i šta se od studenta očekuje:(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi na metodičkoj praksi...)

Literatura za metodičku praksu:(neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)

1.Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za metodičku praksu:(pokusaj sto pribliznijeg obracuna vremena koje je studentu potrebno da obavi metodičku praksu, stekne veštine i ovlada traženom literaturom!)Očekivani ishod učenja na metodičkoj praksi:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon izvedene metodičke prakse)

Predispitna radnja: Prvi test znanja Datum izvođenja (orijentaciono): I kolokvijum - sedma nedelja letnjeg semestra11. Teme i /ili pitanja za test znanja:(npr. stručni termini ili iskazi u literaturi/gradivu od kojih polazi konstrukcija pitanja...)1. Sociologija i sociološki pogled na svet

2. Kultura i društvo

3. Svet koji se menja – globalizacija i svetsko društvo rizika

4. Društvena interakcija i svakodnevni život

5. Priroda i društvo – pol i rod

6. Porodica i brak

7. Etničke grupe i nacije.

Aktivnost koja se od studenta # očekuje u situaciji ispitivanja znanja :(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi na testu znanja...)

Student može da zaradi do 10 bodova u zavisnosti od toga koliko tačno uradi zadataka u neformalnom testu znanja koji sadrži zadatke: prisećanja i dopunjavanja, alternativnog izbora, višestrukog izbora, sparivanja, sređivanja i analogije.

Literatura za : Prvi test znanja (neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina). Gidens, E. Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, (2-20; 22-51; 52-82; 84-113; 114-132; 184-206; 259-285)

2. Mišković, M. Sociologija, Službeni glasnik, Beograd, 2003. (26-39; 154-172; 179-221; 223-227, 248-253)

Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu :(pokusaj sto pribliznijeg obracuna vremena koje je studentu potrebno da se pripremi za test, i ovlada traženom literaturom!)

5 radnih satiOčekivani ishod učenja tokom priprema za test:




(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon pripreme za test)Student je sposoban da samostalno uradi test znanja koji se sastoji od zadataka objektivnog tipa i koji obuhvata programske sadržaje obrađene u prvih sedam nedelja letnjeg semestra. Tipovi zadataka na testu su sledeći: prisećanja i dopunjavanja, alternativnog izbora, višestrukog izbora, sparivanja, sređivanja i analogije. Od studenta se očekuje da zna osnovne sociološke pojmove i probleme, kao i da pokaže sposobnost za prepoznavanje savremenih društvenih problema i da identifikuju njihove uzroke, posledice i načine rešavanja istih. U tom kontekstu studenti su sposobni da, uz aktivno učešće, kritički promišljaju savremene društvene probleme, imajući u vidu njihovu složenost i međusobnu uslovljenost. Prošireni su klasični pogledi studenata na društvenu krizu i podignut nivo njihovog sociološkog znanja i sociološke kulture.

Predispitna radnja: Drugi test znanja Datum izvođenja (orijentaciono): II kolokviju 15 - nedelja letnjeg semestra11. Teme i /ili pitanja za test znanja:(npr. stručni termini ili iskazi u literaturi/gradivu od kojih polazi konstrukcija pitanja...)1. Klase, društveni slojevi2. Društveni sistem kao proizvod saglasnosti i prinude3. Masovni mediji i komunikacije4. Obrazovanje i promene u savremenom društvu5. Društvo i obrazovni kapital6. Religija7. Teritorijalne zajednice: selo i grad; urbana područja, urbani stilovi života, prostorna izopštenost

8. Društvo i priroda – stanovništvo i ekološka kriza

Aktivnost koja se od studenta # očekuje u situaciji ispitivanja znanja :(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi na testu znanja...)

Student može da zaradi do 10 bodova u zavisnosti od toga koliko tačno uradi zadataka u neformalnom testu znanja koji sadrži zadatke: prisećanja i dopunjavanja, alternativnog izbora, višestrukog izbora, sparivanja, sređivanja i analogije.

Literatura za : Drugi test znanja (neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)1. Gidens, E. Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, 286-312; 314-343; 422-450; 452-490; 492-535; 538-578; 580-613; 614-650)

2. Mišković, M. Sociologija, Službeni glasnik, Beograd, 2003. 253-352; 357-376; 381-382, 391-460).

3. Коковић, Д. Друштво и образовни капитал, Мediterran Publishing, Нови Сад, 2009, (147-168)

Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu :(pokusaj sto pribliznijeg obracuna vremena koje je studentu potrebno da se pripremi za test, i ovlada traženom literaturom!)

5 radnih sati Očekivani ishod učenja tokom priprema za test:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon pripreme za test)Student je sposoban da samostalno uradi test znanja koji se sastoji od zadataka objektivnog tipa i koji obuhvata programske sadržaje obrađene u drugih osam nedelja letnjeg semestra. Tipovi zadataka na testu su sledeći: prisećanja i dopunjavanja, alternativnog izbora, višestrukog izbora, sparivanja, sređivanja i analogije. Od studenta se očekuje da zna osnovne sociološke pojmove i probleme, kao i da pokaže sposobnost za prepoznavanje savremenih društvenih problema i da identifikuju njihove uzroke, posledice i načine rešavanja istih. U tom kontekstu studenti su sposobni da, uz




aktivno učešće, kritički promišljaju savremene društvene probleme, imajući u vidu njihovu složenost i međusobnu uslovljenost. Prošireni su klasični pogledi studenata na globalnu društvenu krizu krizu. i povećana njihova kontekstualna osetljivost. Studenti osposobljeni da kompleksne, u osnovi globalne društvene probleme, neprekidno deci „prevode“ na konkretne probleme i pitanja vezana, pre svega, za neposrednu okolinu u kojoj živimo.

Predispitna radnja: Seminarski rad Rok izvođenja (orijentaciono):12. Teme i /ili pitanja za seminarski rad:(npr. lista unapred ponuđenih tema ili oblaski u kojima sami studenti formulisu teme i sl....)1. Predmet sociologije2. Razvoj sociološkog pogleda na svet3. Kako nam sociologija može pomoći u životu4. Nastanak sociologije i razvoj sociološke misli (Kont, Dirkem, Marks, Veber)5. Starije sociološke teorije6. Novije sociološke teorije7. Pojam kulture i različiti pristupi u njenom sociološkom proučavanju8. Kultura i civilizacija9. Društvo i kultura10. Jezik i simbolička komunikacija11. Magija12. Jevrejstvo13. Budizam14. Hrišćanstvo15. Islam16. Mit17. Običaj18. Moral19. Ideologija20. Sociološki pogled na umetnost21. Ljudska priroda i istorija22. Odnos individue i društva23. Problem otuđenja24. Ličnost i društvo25. Pojam i struktura društvenog delovanja26. Društveni odnosi27. Podela rada – osnova strukture i razvoja društva28. Globalno društvo, globalni društveni sistem i društveno ekonomska formacija29. Pojam i vrste društvenih grupa30. Porodica – primarna ljudska zajednica31. Specifičnosti sela i grada – komparativna analiza32. Nacija, nacionalizam, država33. Društvene nejednakosti24. Klasno-konfliktni model vertikalne strukture društva25. Stratifikacijski model strukture društva26. Elitistički model strukture društva27. Pojam i nastanak politike kroz istoriju ljudskog društva i kulture28. Pojam i istorijski nastanak države29. Teorije o državi30. Tipovi i oblici državne vlasti31. Država i savremeno društvo32. Sociološki aspekti prava




33. Birokratija34. Političke partije (stranke)35. Javno mnenje i uloga sredstava masovnih komunikacija u društvenom životu36. Društvene promene između tradicije i inovacije37. Drušvena pokretljivost38. Društveni razvoj: pojam, činioci i pokazatelji39. Protivurečnosti razvoja i problemi društvenog progresa40. Društveni sukobi41. Društveni pokreti42. Teorijski pogledi na kretanje savremenog društva i pravce njegovog razvoja43. Procesi globalizacije44. Nejednakosti u savremenom društvu45. Kriza savremenog društva46. Izazovi napretka u savremenom društvu47. Naučno-tehnološka revolucija48. Novi tip ekonomije u savremenom društvu49. Promene u socijalnoj strukturi savremenog društva50. Masovno društvo i masovna kultura51. Obrazovanje u savremenom društvu52. Profesije i profesionalizacija53. Slobodno vreme i savremeno društvo54. Sociologija pred novim izazovima55. Svet koji se menja56. Društvena interakcija i svakodnevni život57. Polne i rodne razlike58. Sociologija tela. zdravlje, bolest i starenje59. Nasilje u porodici60. Rasa, etnička pripadnost i migracije61. Klasa, stratifikacija i nejednakost62. Siromaštvo, socijalna zaštita i društvena izopštenost63.Teorije organizacije64. Žene i rad65. Deca i rad66. Rad i porodica67- Nezaposlenost68. Masovni mediji i komunikacije69. Globalni mediji70. Medijska kultura71. Gradovi i globalizacija72. Populaciona eksplozija i ekološka kriza73. Društvo i obrazovni kapital74. Burdijeov koncept habitusa75. Pojam i oblici socijalnog i kulturnog kapitala76. Obrazovanje kao komunikacija77. Društvo i obrazovanje78. Društvene strukture i obrazovanje79. Institucionalni okviri obrazovanja80. Odnos države prema obrazovanju81. Kulturni kontekst obrazovanja82. Obrazovanje kao simboličko nasilje83. Obrazovanje, profesije i profesionalne uloge84. Obrazovanje i razvojni procesi u savremenim društvima85. Obrazovanje za sve ili obrazovanje za svakoga86. Budućnost obrazovanja87. Civilno društvo i demokratija88. Rana politička socijalizacija




89. Novi društveni pokreti90. Savremena socijalnoekološka kriza

Aktivnost koja se od studenta # očekuje u situaciji izrade, predaje i prezentacije/odbrane seminarskog rada :(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi putem rada na seminarskom radu... npr. obavezni delovi seminarskog rada.. isl.)Uspešnom izradom i odbranom seminarskog rada student može da zaradi do 20 poena. Seminarski rad se brani na usmenom (završnom ispitu).Obavezni delovi seminarskog rada su sledeći:1. Naslov teme2. Sadržaj3. Rezime4. Ključne reči 5. Razrada sadržaja rada sa obaveznim podnaslovima poglavlja i pratećim objašnjenjima 6. Zaključak7. Literatura8. Prilozi

Literatura za seminarski rad(neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)1. Gidens, E. Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003 (cela knjiga za sve teme)

2. Mišković, M. Sociologija, Službeni glasnik, Beograd, 2003. (cela knjiga za sve teme).

3. Koković, D. Društvo i obrazovni kapital, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2009, (cela knjiga za sve teme).

4. Burdije, P. Nacrt za jednu teoriju prakse. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 158-171.

5. Studnet samostalno bira poglavlja iz navedene i druge literaturu u skladu sa temom koju je izvukao (minimalno 3 bibliografske jedinice).

Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu :(pokusaj sto pribliznijeg obracuna vremena koje je studentu potrebno da izradi seminarski rad,prezentuje ,odbrani i ovlada traženom literaturom!)

10 radnih sati Očekivani ishod učenja tokom izrade i odbrane seminarskog rada:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon završetka seminarskog rada)Od studenta se očekuje da zna osnovne sociološke pojmove i probleme, kao i da pokaže sposobnost za prepoznavanje savremenih društvenih problema i da identifikuju njihove uzroke, posledice i načine rešavanja istih. U tom kontekstu studenti su sposobni da, uz aktivno učešće, kritički promišljaju savremene društvene probleme, imajući u vidu njihovu složenost i međusobnu uslovljenost. Prošireni su klasični pogledi studenata na savremenu društvenu krizu i podignut nivo njihove kontekstualne osetljivosti za društvene probleme. Od studenata se očekuje da se svojom sociološkom imaginacijom „udalje“ od uobičajenih postupaka u našem sopstvenom svakodnevnom životu kako bi ih sagledali iz jednog novog ugla.Studenti osposobljeni da kompleksne, u osnovi globalne društvene probleme, neprekidno deci „prevode“ na konkretne probleme i pitanja vezana, pre svega, za neposrednu okolinu u kojoj živimo.

Predispitna radnja: Terenski rad Rok izvođenja (orijentaciono):




13. Zadaci za terenski rad:(npr. listaunapred ponuđenih tema ili oblaski u kojima sami studenti formulisu teme i sl....)1.2.....

Aktivnost koja se od studenta # očekuje u situaciji izrade, predaje i prezentacije/odbrane terenskog rada :(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi putem terenskog rada .. npr. obavezni delopvi i rezultati rada.. dokumentacija ili dokazi sa terena da je rad izveden ... )fotografija, uverenje o radu studenta od službenog lica...isl.)

Literatura i drugi izvori pomoći studentu za terenski rad(neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)

1.Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu :(pokusaj sto pribliznijeg obracuna vremena koje je studentu potrebno da izvede terenski rad,dokumentuje, prezentuje ,odbrani i upotrebi pomoć na terenu!)Očekivani ishod učenja tokom izvođenja i dokumentovanja terenskog rada:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon završetka terenskog rada)

Svaku narednu terensku vežbu/rad opisti u tabeli kao što je to ponuđeno za Terensku vežbu/rad I!

Predispitna radnja iz oblasti drugih oblika nastave (DON) :Rok izvođenja (orijentaciono):15. Zadaci DON:(npr. zadaci studenta, teme i sl....)1.2.....

Aktivnost koja se od studenta # očekuje u situaciji izrade zadatak au DON:(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi putem drugih oblika nastave .. npr. obavezni delopvi i rezultati rada.. dokumentacija ili dokazi sa terena da je rad izveden ... )fotografija, uverenje o radu studenta od službenog lica...isl.)

Literatura i drugi izvori pomoći studentu za DON:(neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)

1.Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu :(pokusaj sto pribliznijeg obracuna vremena koje je studentu potrebno za DON)Očekivani ishod učenja tokom izvođenja i dokumentovanja DON:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon završetka terenskog rada)




Ispit :(upisati rečju: ”usmeni“ ili „pismeni“ ) Datum izvođenja (orijentaciono): od 1 do 20 u mesecu u kojem se obavlja usmeni (završni) deo ispita u toku junskog, septembarskog, okrobarskog i januarskog ispitnog roka.16. Teme i /ili pitanja, zadaci za ispit:(npr. stručni termini ili iskazi u literaturi/gradivu od kojih polazi konstrukcija pitanja...)1. Predmet sociologije2. Razvoj sociološkog pogleda na svet3. Sociološka imaginacija4. Rani sociološki teoretičari (O. Kont, E. Dirkem, K. Marks, M. Veber)5. Funkcionalizam6. Teorije društvenih sukoba 7. Teorije društvenog delanja 8. Simbolički interacionizam9. Opšti pojam društva i pojam globalnog društva10. Nauka i kultura11. Kulturna raznovrsnost12. Socijalizacija13. Identitet14. Norme i vrednosti15. Status i uloga16. Tipovi, promene i razvoj društva17. Dimenzije globalizacije10. Teorijske rasprave o globalizaciji11. Uticaj globalizacije na naše živote 12. Globalizacija i rizik13. Globalizacija i nejednakost14. Potreba za globalnim upravljanjem15. Pojam društvene interakcije i svakodnevnog života16. Neverbalna komunikacija17. Društvena pravila i govor18. Lice, telo i govor u interakciji19. Interakcija u vremenu i prostoru20. Neophodnost blizine21. Polne i rodne razlike22. Rod i biologija23. Socijalizacija roda24. Rodni identitet25. Društvena konstrukcija roda i pola26. Poreklo rodnih nejednakosti27. Ženskost, muškost i rodni odnosi28. Pojam braka i porodice29. Porodica, srodstvo i brak30. Brak kao institucija i kao partnerski odnos31. Tipovi porodica32. Jednoroditeljska porodica33. Rekonstruisane porodice34. „Odsutni otac“35. Alternative braku36. Nasilje i zlostavljanje u porodici37. Porodične vrednosti38. Definicija etničke grupe i nacije39. Migracije stanovništva




40. Sukobi i saradnja etničkih grupa i nacija41. Pojam siromaštva 42. Potlasa i društvena izopštenost43. Elita i masa44. Pojam društvenog sistema45. Pojam i oblici društvene moći46. Pojam i nastanak politike47. Pojam i nastanak države48. Teorije elita49. Nacionalna država i globalizacija50. Definicija masovnih medija51. Uloga i uticaj medija u društvu52. Javnost i javno mnenje53. Informacija i manipulacija54. Tehnologija novih komunikacija55. Internet kao globalno sredstvo komunikacije56. Globalizacija i mediji57. Globalni mediji i demokratija58. Sociologija obrazovanja kao neophodno sredstvo za razumevanje savremenih društava59. Kulturni i simbolički kapital i obrazovanje60. Obrazovanje i nova komunikaciona tehnologija61. Obrazovanje i društvene nejednakosti62. Rod i obrazovanje63. Obrazovanje i etnička pripadnost64. IQ i uspeh u obrazovanju65. Učenje tokom celog života66. Socijalni, simbolički i kulturni kapital67. Burdijeov pojam habitusa68. Pojam i finkcije religije69. Raznovrsnost religija70. Verske organizacije71. Rod i religija72. Religija, sekularizacija i društvene promene73. Novi verski pokreti74. Verski fundamentalizam75. Obeležja modernog urbanizma76. Teorije urbanizma77. Urbani razvoj u razvijenim zemljama i urbanizacija u zemljama u razvoju 78. Gradovi i globalizacija79. Upravljanje gradovima u vreme globalizacije80. Priraštaj stanovništva u svetu81. Uticaj čoveka na prirodni svet82. Rizik i životna sredina83. Životna sredina kao sociološki problemAktivnost koja se od studenta # očekuje u situaciji ispita :(opis toga kako student i koji broj poena može da zaradi na ispitu...)Na usmenom (završnom) ispitu student može da zaradi do 30 poena. U situaciji ispita student izvlači dva pitanja sa spiska pitanja za usmeni ispit i daje usmene odgovore na njih. Treće pitanje se sastoji od odbrane seminarskog rada. Od studenta se očekuje da pokaže određeni stepen razvijenosti sociološke imaginacije tj. sposobnost da je u stanju da se oslobodi neposrednog uticaja najužih okolnosti i da sve društvene probleme a naročito probleme socijalizacije, vaspitanja i obrazovanja posmatra u jednom širem društvenom kontekstu. Sociološka imaginacija zahteva od studenta da se „udalji“ od uobičajenih postupaka u sopstvenom svakodnevnom životu kako bi ih sagledali iz jednog novog ugla.




Literatura za ispit:(neophodni podaci su: ime autora,naziv dela,naslov i obim deonice koja je obavezna za studenta, izdavač, mesto i godina)Gidens, E. Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, (2-20; 22-51; 52-82; 84-113; 114-132; 259-285; 286-312; 314-343; 422-450; 452-490; 492-535; 538-578; 580-613; 614-650)

Mišković, M. Sociologija, Službeni glasnik, Beograd, 2003. (26-39; 154-172; 179-221; 223-227, 241-352; 357-376; 381-382, 391-460).

Koković, D. Društvo i obrazovni kapital, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2009, (147-168)

Burdije, P. Nacrt za jednu teoriju prakse. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 158-171.

Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu :(pokusaj sto pribliznijeg obracuna vremena koje je studentu potrebno da se pripremi za ispit i ovlada traženom literaturom!)

15 radnih sati Očekivani ishod učenja tokom priprema za ispit:(konkretan opis šta se od studenata očekuje da znaju, razumeju i/ili umeju da pokažu nakon pripreme za ispit)

Napomena: Navesti sve ostale mogućnosti za dobijanje poena sa stavkama kao u gornjim tabelama a u skladu sa akreditovanom Knjigom predmeta.

Pregled svih poena u predmetu (kao u Knjizi predmeta)naziv predispitne radnje: broj poena napomenaPredavanja do 15 poena

Vežbe/Praksa do 15 poena

Metodicka praksa do ...... poenaTest do 20 poena (2x10) poenaSeminarski, sl. do 20 poena

Terenske vežbe i do ...... poenaDrugi oblici nastave:(opis, naziv..)

do ...... poena

Ispit do 30 poenaUKUPNO 100 poena



Documents

predmeta sociologija... · Web viewZavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 158-171. Očekivano vreme (opterecenje) u ESPB za pripremu : (pokusaj sto pribliznijeg