Predavanje Br. 12 Kombinovani transport

12.04.23 Fakultet tehničkih nauka Integralni transport

1

PREDAVANJE BR. 12

OSNOVNI TEHNOLOŠKI ZAHTEVI TRANSPORTNOG PAKETA

SREDSTVA DISTRIBUCIJE PROIZVODA

USKLAĐIVANJE OSNOVNIH KOMPONENATA LANACA DISTRIBUCIJE PROIZVODA

SUŠTINA I CILJEVI STANDARDIZACIJE


2

2. OSNOVNI TEHNOLOŠKI ZAHTEVI TRANSPORTNOG PAKETA

Pod transportnim paketom se podrazumevaju ukrupnjene robne jedinice koje imaju odgovarajuću formu i omogućavaju kompleksnu mehanizaciju pretovarnih i skladišnih operacija. Formiranje transportnog paketa vrši se na mestu polaska ili pakovanja proizvoda, a rasformiranje u skladištu ili pogonu primaoca i izvodi se ručno, mehanizovano ili automatizovano. Transportni paketi se prevoze svim vidovima transporta, univerzalnim transportnim sredstvima i kontenerima pa je u cilju racionalnog korišćenja transportnih kapaciteta potrebno usklađivanje standarda prevoznih sredstava i sredstava pakovanja. Ne može se prihvatiti mišljenje da je pravilno paketne prevoze uključivati u kontenerski i drugi sistem kombinovanog transporta kao što se to negde čini. Ovo ne zato što je danas paketnim prevozom obuhvaćeno 4-5 puta više robe nego u kontenerima već zato što kontenerski sistem transporta ima svoje karakteristike. One se ogledaju kako u tehničkoj bazi (konteneri, vagoni, brodovi, drumska vozila, specijalizovana mehanizacija, terminali i dr.) tako i u tehnologiji obavljanja transportno-komercijalnih operacija, specifičnoj organizaciji prevoza i sistemu ekonomskih i eksploatacionih pokazatelja. Kontenerski i drugi savremeni sistemi transporta imaju poseban sistem operativnog upravljanja prevozima u nacionalnim i međunarodnim okvirima.


3

Paketizacija ima sasvim drugu tehničku bazu, uglavnom sredstva pakovanja (paketomati i dr.). Kontenerski prevoz pretpostavlja korišćenje paketa kao racionalno rešenje problema mehanizacije sopstvenog utovara i istovara. Roba se u transportnim paketima prevozi u otvorenim i zatvorenim prevoznim sredstvima svih vidova transporta a izbor zavisi od karakteristika tereta. Osnovna tehnološka svojstva transportnih paketa, formiranih na paletama ili bez njih, tokom transportnog procesa obezbeđuju: mogućnost kompleksne mehanizacije pretovarnih i skladišnih operacija različitim sredstvima pretovarno-transportne tehnike (viljuškari, dizalice i dr.). celovitost (neoštećenost) paketa – treba da omogući dostavu primaocu i obezbedi nepovređenost robe. bezbednost radnika koji obavljaju pretovarno – transportne i skladišne operacije. maksimalno iskorišćenje nosivosti (težine i zapremine) transportnih sredstava. Postiže se prvenstveno usklađivanjem odgovarajućih parametara transportnih paketa i prevoznih sredstava. bezbednost saobraćaja vozila. Ovaj zahtev se ne sme zanemariti ni u kakvim uslovima.


4

2.1. Tehnološko - ekonomske funkcije pakovanja u transportnom lancu

Pakovanje robe predstavlja jedan od bitnih elemenata transportnog lanca. Pravilno pakovanje obezbeđuje optimalno iskorišćenje prostora, stabilno i bezbedno slaganje, efikasno sprovođenje operacija pretovara i smanjenje obima šteta. Pored toga, pakovanje je osnovni preduslov za transport velikog broja i vrsta roba i veoma često omogućava izvršenje transporta.

Da bi se uočile osnovne funkcije pakovanja, treba ga posmatrati sa opšteg, logističkog stanovišta. Može se reći da pakovanje ima pet osnovnih tehnološko – ekonomskih funkcija:

1. Zaštitna funkcija. Zadatak ove funkcije je da se neoštećena roba isporuči korisniku, a može se rasčlaniti

na: aktivnu zaštitnu funkciju, jer se pakovanje sastoji u tome da se roba, pomoću

pakovanja, osigura od pritiska, udara, loma, temperature itd. pasivnu zaštitnu funkciju, pošto pakovanje štiti radnike prilikom manipulsanja

robom, zatim štiti postrojenja i uređaje u skladištu i transportna sredstva2. Funkcija skladištenja. Pakovanje robe treba da olakšava njeno skladištenje. Oblik i dimenzije pakovanja

treba da omoguće što bolje iskorišćenje raspoloživog prostora.


5

3. Transportna funkcija. Pakovanje osposobljava robu za transport i uvek mora biti usklađeno sa zahtevima svih ili većine članova u transportnom lancu, a naročito onog člana koji uslovljava najveće zahteve u odnosu na zaštitu robe koja se transportuje.

4. Funkcija manipulisanja. Pakovanje treba da omogući sastavljanje jedinica pakovanja u tovarne jedinice. One olakšavaju manipulisanje robom.

5. Informaciona funkcija. Pakovanje je nosilac informacija za skladištenje, komisioniranje i transport.

2.2. Troškovi pakovanja

U cenu ambalaže, pored vrednosti ambalaže, ulaze i troškovi pakovanja koji se dele na direktne (stalne i pogonske) i indirektne. Stalni troškovi se dele na troškove amortizacije mašina, kamate na osnovna sredstva i dr. dok u pogonske troškove spadaju energija, održavanje, remont, priprema, režija i dr. U indirektne troškove spadaju troškovi organizacije pakovanja, a to su troškovi nepredviđenih zastoja, troškovi kvarova, prekid rada usled više sile i td.


6

Tp = Dtp + Itp

gde je Dtp = Stp + Ptp Tp – troškovi pakovanja Dtp – direktni troškovi pakovanja Itp – idirektni troškovi pakovanja Stp – stalni troškovi pakovanja Ptp – pogonski troškovi pakovanja.

Na smanjenje troškova pakovanja može se uticati prvenstveno racionalnom organizacijom procesa pakovanja, izborom najboljih tehnologija pakovanja, maksimalnim iskorišćenjem mašina za pakovanje. Na ovaj način troškovi pakovanja mogu biti minimalni, a samim tim i njihov udeo u formiranju cena proizvoda.


7

2.3. Osnovni preduslovi ekonomične distribucije

Distribucija proizvoda treba da bude ekonomična, brza, jednostavna i efikasna. To podrazumeva prvenstveno: takvo organizovanje kretanja proizvoda u lancu distribucije da se kod svake faze i karike lanca koristi savremena tehnologija pakovanja, manipulisanja, prevoza, skladištenja i izlaganja proizvoda, koja će garantovati željenu produktivnost; odgovarajuću ambalažu proizvoda; odgovarajuća sredstva i tehnologiju prevoza na relaciji proizvođač - kupac, izborom racionalnog transportnog lanca; organizaciju distribucije bez zastoja, suvišnog pretovara i dugog skladištenja itd. Ekonomična distribucija ispunjava sve zahteve koje pred nju stavljaju tok i kretanje dobara i proizvoda u lancu distribucije. Da bi se to moglo postići treba: planirati tehnološke procese - radne operacije u svim fazama distribucije, izvršiti kompletnu organizaciju tokova kretanja dobara za sve karike u lancu distribucije; postići maksimalne učinke, uz minimalne troškove svih činilaca koji utiču na realizaciju lanca distribucije.


8

2.3.1. Osnovni elementi ekonomičnosti paketizacije u transportu

Paketizacijom može biti obuhvaćen veoma veliki broj proizvoda: komadna upakovana roba u okovima, sanducima i druge komadne pošiljke, građevinski proizvodi, proizvodi industrije, proizvodi poljoprivrede… Razvoj ovih prevoza treba forsirati kako u kombinovanim (mešovitim) tako i u kontenerskim prevozima (prvenstveno teškim–velikim kontenerima). Za razvoj paketizacije su prvenstveno zainteresovane sve grane privrede, jer većina proizvodnih organizacija otprema ili prima robu koju je potrebno paketizovati. Ovo ujedno čini optimalnim uslove za razvoj i primenu mnogobrojnih univerzalnih sredstava paketizacije. Prelaz na savremenu paketnu dostavu robe omogućuje smanjivanje obima teških fizičkih radova uz istovremeno ispoljavanje čitavog niza prednosti. Osnovni elementi ekonomičnosti paketnih prevoza robe ogledaju se u: povećanju proizvodnosti rada pri obavljanju pretovarnih i skladišnih operacija, sniženju troškova prerade jedne tone robe pri mehanizovanom radu,


9

smanjivanju broja povređenih pri obavljanju pretovarnih procesa, smanjivanju količine oštećenja i rastura robe, smanjivanju zadržavanja transportnih sredstava na robnim operacijama, povećanju statičkog opterećenja prevoznih sredstava a time i koeficijenta iskorišćenja instalisane tone nosivosti, smanjivanju izdataka za materijal za taru (drvo, metal i dr.), učvršćivanje i dr.

Ekonomičnost paketnih prevoza je različita za različite vrste robe. Osnovne pretpostavke uvođenja paketizacije u industriji, transportu i trgovini zahtevaju:pakovanje tereta u unificaranu transportnu ambalažu u industrijskim pogonima;kompletiranje partija tereta u industrijskim pogonima, skladištima ili trgovini za otpremu u magacinu, u količini i po ritmu koji im odgovara;kompleksnu mehanizaciju transportno-manipulativnih i skladišnih operacija.


10

3. SREDSTVA DISTRIBUCIJE PROIZVODA

U sredstva distribucije proizvoda spadaju (tabela 1): transportna, pretovarna i skladišna sredstva i oprema; ambalaža kao sredstvo distribucije, sredstva prezentacije proizvoda na prodajnim mestima. Koja će se sredstva upotrebiti u distribuciji dobara zavisi od više faktora, a to su: povezanost svih učesnika koji učestvuju u distribuciji dobara; udaljenost pošiljaoca i primaoca i struktura saobraćajne mreže; količina robe (proizvoda) namenjenih distribuciji; raspoloživa sredstva manipulisanja, transporta i skladištenja; mogućnosti korišćenja odgovarajućih prevoznih sredstava; ekonomičnost, praktičnost i svrsishodnost izbora sredstava distribucije savremenost i kvalitet sredstava manipulisanja, transporta i izlaganja proizvoda; organizacija korišćenja sredstava prevoza i povezanost radnih operacija svih učesnika u distribuciji; mesta konačne distribucije, prodaje, potrošnje i lokacije.


11

Vrsta transp.sredstva

Klasični oblik prevoza

Savremeni oblik prevoza

Kamion Otprema kao: denčana (komadna), posebnapošiljka ili rinfuzna otprema

Palete, konteneri, hladnjače, prikolice, poluprikolice, kamioni-cisterne, posebni kamioni za prevoz određenih vrsta tereta, transporteri za prevoz vagona drumom…

Vagon Otprema: u rinfuzi, denčani prevoz, posebne vagonske pošiljke

Palete, konteneri, sistemi “vozilo-vozilo”, izmenljivi transportni sudovi, prevoz vagona drumom i sl.

Brod Otprema: u rinfuzi, komadno, posebna otprema

Palete, konteneri i kontenerski brodovi, tankeri, Bacat sistemi…

Avion Komadna otprema Palete, mali i veliki konteneri u avionima širokog trupa za prevoz ISO kontenera.

Vozila posebnih konstrukcija za spec. terete

Za prevoz velikih nedeljivih tereta-tovarnih jedinica

Vozila posebne izrade za pojedine specif. terete, kontener- cisterna za tečni kiseonik i azot, naftu, vrele proizvode…

Tabela br. 1: Transportna sredstva najčešće korišćena u distribuciji proizvoda


12

Najefikasnija i najekonomičnija je ona distribucija koja koristi savremene tehnologije transporta “od vrata do vrata”. Da bi se u distribuciji proizvoda prevozna sredstva mogla bolje koristiti, treba uočiti sve što takvu distribuciju proizvoda na tržištu čini kvalitetnom, dobrom i ekonomičnom, pri čemu treba uzeti u obzir sve faktore koji utiču na ekonomičnost prevoza i to: količinu proizvoda koja se prevozi, udaljenost mesta proizvodnje od mesta prodaje ili korišćenja; najkraći put kojim treba da se kreću sredstva prevoza; tarife prevoza i osiguranja; tehnologije prevoza i savremenost sredstava prevoza; uslove transporta i dostave, kvalitet distribucije, njene organizacije i produktivnosti; maksimalno korišćenje transportnih sredstava i njihovih gabarita (odnosno nosivosti); brzinu obavljanja transporta i način dostave dopremljenog proizvoda korisniku na mestu prodaje ili potrošnje. U savremenom lancu distribucije redovno se pojavljuju: transportne jedinice ili tovarne jedinice, koje su istovremeno jedinice izlaganja; sredstva izlaganja (police, regali i dr.), koja služe za izlaganje tovarnih jedinica ili njenih delova; transportna ambalaža.


13

4. USKLAĐIVANJE OSNOVNIH KOMPONENATA LANACA DISTRIBUCIJE PROIZVODA

Sva sredstva i tehnološke karike lanca distribucije moraju se međusobno uskladiti. Rešenja problema usklađenosti ne mogu se davati odvojeno jer se ovde rešavaju zajednički interesi svih učesnika u lancu distribucije. Da bi se postigli zajednički ciljevi, treba donositi zajednička rešenja u kojima će svako naći svoje interese: interes proizvodnje: da tržištu ponude proizvode koji će biti zapaženi; interes distribucije: da u minimalni prostor smesti najveći broj tovarnih jedinica, da pruži najpovoljnije uslove prevoza i skladištenja upakovanom proizvodu i ambalaži da bi se postigla maksimalna usklađenosti ambalaže i sredstava transporta; interes primaoca (trgovine): da obezbedi najpovoljnije uslove prodaje. Ambalaža i sredstva distribucije treba da su standardni, takvih gabarita, veličina i oblika da se najbolje mogu koristiti u trgovini; interes kupca: da dobije kvalitetan proizvod pod najpovoljnijim uslovima, da ambalaža garantuje kvalitet proizvoda, da je funkcionalna, praktična i ekonomična; interes potrošača: da ambalaža odgovara mestima potrošnje, da je kvalitetna ali da je i deo proizvoda, da je pakovanje usklađeno sa zahtevima distribucije, trgovine i td.


14

Pri usklađivanju treba poći od proizvoda: njegovih fizičkih osobina, količine koju treba pakovati, kome je namenjen i pod kakvim uslovima distribucije se prodaje (vidi sl. 1). Ambalaža treba da bude usklađena sa vrstom proizvoda, paletama, kontenerima i drugim tovarnim jedinicama, prevoznim sredstvima, sredstvima skladištenja, policama, regalima, sredstvima za izlaganje robe u trgovini.


15

Slika br. 1: Elementi uskladištavanja u sferi distribucije


16

5. SUŠTINA I CILJEVI STANDARDIZACIJE

Standardizacije predstavlja aktivnost koja je usmerena na svođenje mnogih oblika proizvoda na najmanji broj tipičnih obrazaca (standarda) određenog kvaliteta (forme), uz istovremeno normiranje, prilagođavanje određenom uzorku i sl. Pojam standarda predstavlja normu, obrazac, pravilo, odnosno tipični primerak tj. tipični oblik proizvoda. Osnovne ciljeve standardizacije definisao je Komitet za proučavanje principa standardizacije pri ISO. Ciljevi standardizacije: uprošćavanje, sporazumevanje, opšta ekonomičnost, bezbednost, zdravlje i zaštita života, zaštita interesa potrošača (korisnika) i interesa društva, omogućavanje optimizacije neprekidnosti lanca distribucije i dr. Raznovrsnost proizvoda i postupaka neprekidno se povećava. Društvo čini napor ka smanjenju ili ograničavanju asortimana proizvoda i njegovih sastavnih delova. Smanjenje složenosti postiže se tipizacijom sastavnih delova i materijala kao i unifikacijom izrade i kontrole. Tipizacija i unifikacija podrazumevaju i princip zamenljivosti. U standardizaciji se posvećuje velika pažnja standardima kojima se utvrđuje terminologija da bi se olakšalo sporazumevanje. Standardizacija se odnosi na određene oblasti (slika 2). Podela se može vršiti u okviru jedne oblasti ili na neki drugi način pod uslovom da postoji određeno zajedništvo (x osa).


17

Skladi tenješTransport

PakovanjeOzna avanječ

Oblik i m ereKlasifikacija

Term inologija

M instvoElektrotehnikaSaobra ajPoljoprivredaIshrana

um arstvo

aš

Š

ć

Tehni ki zahtevič

Nivo standarda

Oblast standardizacije

X

Y

Z

Slika br. 2: Dijagramski prikaz prostora standardizacije


18

Na Y osi su predstavljeni elementi problematike standardizacije Svaka standardizacija može se rešavati na različitim nivoima. Međunarodna standardizacija je nastala saradnjom i sporazumom velikog broja zemalja koje imaju zajednički interes. Odvija se u okviru međunarodnih organizacija i mogu imati karakter vladinih ili nevladinih organizacija. Regionalni nivo je oblik standardizacije koji se odvija u okviru samo određenog broja zemalja. Nacionalni nivo predstavlja standardizaciju koja deluje na području jedne države. Granski nivo obuhvata područje samo jedne grane na teritoriji neke zemlje. Interni nivo predstavlja standardizaciju u okviru preduzeća. U Zakonu o standardizaciji u našoj zemlji standardi se donose radi: obezbeđivanja jedinstva nacionalnog tržišta, jedinstva tehničkih i tehnoloških sistema. razvoja i unapređivanja proizvodnje, prometa, usluga i drugih delatnosti udruženog rada, tipizacije, unifikacije i racionalnog korišćenja energije i sredstava. zaštite potrošača, pouzdanosti, trajnosti i drugih svojstava i karakteristika proizvoda od interesa za potrošača, sadržine i kvaliteta usluga.


19

5.1 Standardi u oblasti ambalaže

Pod standardizacijom se podrazumeva naučna disciplina čijom se primenom najbolje postiže sistematska proizvodnja u njen razvoj, počevši od preduzeća i države, do šire međunarodne zajednice. Standardizacija treba da: u oblasti distribucije proizvoda obuhvata sve predmete materijalne proizvodnje i različite postupke radi izvršenja racionalnog, bezbednog transporta, manipulisanja i skladištenja tereta, odnosno kompleksne distribucije proizvoda. formira standarde koji moraju biti usklađeni sa već postojećim i uklopljeni u okviru mogućih realizacija i materijalnih izdataka bazira na kriterijumu za ocenu kvaliteta standardizacije u transportu koji podrazumeva: sastavljanje, povezanost, odgovarajuće dimenzije i težine, permanentnost odnosno da prethodna jedinica bude uvek sadržaj za narednu a naredna transportni sud za prethodnu.


20

Osnovno pakovanje

Grupno pakovanje

Transportnopakovanje

Paleta

Transp. vozilo Kontener

ne odgovarane odgovara

POGRE NOŠ

Transp. voziloKontener

Paleta

Transportnopakovanje

Grupno pakovanje

Osnovno pakovanje

ISPRAVNO

Slika br. 3. Primeri načina formiranja različitih nivoa pakovanja


21

5.2. Osnovni standardi u oblasti transportne i komercijalne ambalaže

a. ISO standardi

Problematikom standardizacije ambalaže (pakovanja) u Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju bavi se Tehnički komitet ISO/TC 122. Njegova delatnost odnosi se na: terminologiju, mere ambalaže, uslove za korišćenje i metode ispitivanja.


22

NaslovOznaka

Godina usvajanja

•Oznake (slikovite) za rukovanje i skladištenje•proizvoda (opšti simboli)

ISO/R 780 1968

•Oznake (slikovite) ambalaže koja sadrži fotografske•materijale osetljive na energiju zračenja

ISO/R 884 1968

• Deo 1. Označavanje delova kod ispitivanja ISO 2206 1972

• Deo 2. Uslovi za ispitivanje ISO 2233 1972

• Deo 3. Ispitivanje slaganja ISO 2234 1972

• Deo 4. Ispitivanje vertikalnog udara • Slobodnim • Padom

ISO 2248 1972

• Deo 5. Ispitivanje na horizontalni udar ISO 2244 1972

• Deo 6. Ipitivanje na vibracije ISO 2247 1972

• Deo 7. Ispitivanje sabijanjem ISO 2372 1972

• Deo 8. Ispitivanje pod malim pritiskom ISO 2873 1973

• Deo 9. Ispitivanje slaganja pomoću mašine za • Ispitivanje sabijanjem

ISO 2874 1973

Tabela br. 2: Prikaz međunarodnih ISO - standarda iz oblasti ambalaže


23

Naslov Oznaka Godina usvajanja

• Deo 10. Ispitavanje otpornosti na udar vode ISO 2875 1973

• Deo 11. Ispitivanje kotrljanjem ISO 2876 1973

•Mere čvrste transportne ambalaže pravougle osnove ISO 3394 1975

•Napunjena transportna ambalaža. •Ispitivanje u vezi sa sistemom distribucije.•Podaci koje treba navesti.

ISO 4178 1980

•Napunjena transportna ambalaža.•Opšta pravila za utvrđivanje programa ispitivanja•podobnosti za upotrebu.•Deo 1: Opšti principi

ISO 4180/1 1980

•Napunjena transportna ambalaža.•Opšta pravila za utvrđivanje programa ispitivanja•Podobnosti za upotrebu.•Deo 2: Količinski podaci

ISO 4180/2 1980


24

Pod transportnom ambalažom podrazumevamo sve vrste ambalaže čija je prevashodna uloga zaštita i čuvanje proizvoda u toku procesa transporta i skladištenja.Deli se na: nepovratnu (troši se u jednom obrtu i ulazi u cenu proizvoda) i povratnu (upotrebljava se više puta i samo delimično učestvuje u ceni proizvoda). Pod komercijalnom ambalažom se podrazumeva ona ambalaža u kojoj se upakovani proizvod iznosi na tržište.

b. Jugoslovenski standardi u periodu 1954 – 1967. godine Savezni zavod za standardizaciju je doneo preko 80 standarda u oblasti drvene ambalaže i drvenih sudova koju nisu u dovoljnoj meri mogli da prate nagli razvoj ambalažne tehnike. sredinom sedamdesetih godina počinje aktivnost na donošenju standarda u oblasti ambalaže zasnovanih na modul pakovanju. standardizacija oblasti pakovanja kod nas ne pokriva u dovoljnoj meri svu problematiku ove oblasti, pakovanja kao što su burad, vreće; rolne za sada još nisu postale predmet standardizacije. oblast ispitivanja napunjene transportne ambalaže nije obrađena jugoslovenskim standardima za uspešno izvršenje zaštitne funkcije ambalaže moraju se propisati kvaliteti koje mora da ispunjava materijal od kog se izrađuje ambalaža i utvrđivanje osnovnih informacija koji treba da se nalaze na transportnoj ambalaži.


25

Naslov OznakaGodina usvajanja

•Transportna ambalaža. Mere čvrste ambalažepravougle osnove

Z.M0.001 1980

•Ambalaža od drveta. Srednja otvorena plitka letvarica Z.M2.021 1982

•Ambalaža od drveta. Velika otvorena plitka letvarica Z.M2.022 1982

•Ambalaža od drveta. Duboka letvarica Z.M2.026 1982

•Ambalaža od drveta. Dvostruka plitka letvarica Z.M2.044 1982

•Ambalaža od drveta. Letvarica za žabe i puževe Z.M2.049 1982

•Ambalaža od drveta. Duboka mala letvarica Z.M2.413 1982

•Ambalaža od plastične mase. Nosiljka za staklene boce (evro- boce) za pivo, zapremine 25 l

Z.M3.210 1975

•Ambalaža od plastične mase. Nosiljke za 12 l boca zamineralnu vodu

Z.M3.215 1975

Tabela br. 3: Jugoslovenski standardi u pogledu ambalaže i pakovanja


26

Naslov OznakaGodina usvajanja

•Duvani ambalažni sudovi iz plastičnih masa. •Dozvoljena muza ambalažnih sudova do 3 l

Z.M3.311 1974

•Duvani ambalažni sudovi iz plastičnih masa. Kvalitet•ambalažnih sudova iz polietilena. Opšte odredbe i •metode ispitivanja

Z.M3.312 1974

•Duvani ambalažni sudovi od plastičnih masa. •Određivanje propustljivosti

Z.M3.313 1975

•Ambalažni sudovi od plastičnih masa. Ispitivanje otpornosti prema unutrašnjem pritisku

Z.M3.314 1975

•Staklena ambalaža za prehrambenu industriju.Staklen-ka zapremine 100 ml sa sistemom zatvaranja p.l.

Z.M5.056 1979

•Staklena ambalaža za prehrambenu industriju.Staklen-ka zapremine 25000 ml sa sistemom zatvaranja p.l.

Z.M6.064 1979


27

5.3 Modularne mere za transportnu i komercijalnu ambalažu

U proizvodnji i prometu sretali su se najrazličitiji oblici pakovanja od istog materijala i za istovrsne proizvode. To je: dovodilo do smanjenja efikasnosti rukovanja robom stvaralo teškoće pri skladištenju i transportu nametalo ograničenja i sputavalo napore usmerene u pravcu uvodjenja savremenih racionalnih sistema za manipulisanje proizvodima i procesima njihovog kruženja od proizvođača do distributerskih organizacija. Evropska federacija za pakovanje (EPF) je još u prvim godinama svog osnivanja 1954. godine stavila sebi u zadatak da svojim članicama, nacionalnim institutima za unapređenje pakovanja, predloži dimenzije prema modulnim merama (modul sistem). Dimenzije su bazirane na najracionalnijem opterećenju tovarnih površina triju paleta preporučenih od strane ISO, odnosno dimenzija: 800 x 1000 mm 800 x 1200 mm 1000 x 1200 mm


28

Osnovne prednosti primene modulnih mera ambalaže su: smanjenje cene koštanja manipulacije i transporta u industriji i kod distributera; svođenje broja raznovrsnih dimenzijatransportne i komercijalne ambalaže istih dimenzija pomoću visoko proizvodnih mašina; mogućnost racionalnog korišćenja automatskih i ekonomičnih mašina za pakovanje i punjenje velikih serija ambalaže; omogućeno je korišćenje ekonomičnije, jeftinije ambalaže; bolje iskorišćenje skladišta, transportnih i pretovarnih sredstava; smanjenje zaliha ambalaže i ambalažnog materijala; svođenje na minimum stalnih krađa pri transportu; maksimalno iskorišćenje regala u skladištima; smanjenje prodajnih cena u korist potrošača. Prednosti modulskog pakovanja za paletizaciju: brzo i bezbedno slaganje robe na palete, optimalno iskorišćenje tovarnog prostora paleta, brzo manipulisanje, brži obrt paleta, smanjenje potrebe u prostoru za pakovanje robe, smanjenje troškova za radnu snagu i prostor.


29

Modul - sistem utvrđuje dve dimenzije: širinu I dužinua visina je od manje važnosti i ne treba je standardizovati. Tovarnu jedinicu treba formirati, po mogućstvu, odmah po završetku tehnološkog procesa da bi se nastavio put prema skladištu a odatle sredstvima industrijskog i javnog transporta potrošaču. Jugoslovenskim standardom (JUS Z.M0.001) utvrđena je modularna mera osnovne ambalaže koja iznosi 600 x 400 mm. Ostale mere su izvedene i dobijaju se množenjem ili deljenjem modularne mere celim brojem. Modul – sistem Evropske federacije za pakovanje zasniva se na modul – faktoru 95. Modul - faktor predviđa 12 različitih unutrašnjih dimenzija za dužinu i širinu osnovice pakovanja:

1140 950 760 570 475 385 mm

317 285 253 237 228 190 mm


30

odnosno maksimalne spoljne mere ovog sistema su:

1200 100 800 600 500 400 mm

333 300 266 250 240 200 mm

Ove dimenzije daju mogućnost više varijacija slaganja jedinica pakovanja na palete 800 x 1200 mm i 1000 x 1200 mm: za paletu 800 x 1200 mm – 23 varijacije za paletu 1000 x 1200 mm – 32 varijacije (slika 4). Paketiranje robe može biti ekonomično i pri iskorišćenju površine palete od najmanje 93%, a u nekim uslovima i sa 90%. Švajcarski sistem “zlatno pakovanje” omogućava iskorišćenje paleta 93% - 99%, a odnosi se samo na paletu 800 x 1200 mm.


31

1 2 3 4 5 6 7 8

9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6

1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4

2 5 2 6 2 7 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2

Slika br. 4: Prikaz 32 varijante slaganja jedinica pakovanja na paletu


32

Transportna ambalaža. - Mere čvrste ambalaže pravougle osnove

1. Predmet standarda. – Ovim standardom utvrđuje se modularna osnova i izvedene mere osnove čvrste

transportne ambalaže oblika pravouglog paralelopipeda osim za nosiljke za staklene boce za pivo, zapremine 0,5 l.

2. Primena. – Ambalaža se upotrebljava za pakovanje i transport robe svim vidovima saobraćaja

(železnički, drumski, vodni i vazdušni).3. Definicije: modularna mera – rastojanje između modularnih osa po dužini, širini i visini

ambalažne jedinice izvedene mere – mere koje se dobijaju množenjem ili deljenjem modularne

mere celim brojem umnožak – mera dobijena množenjem modularne mere celim brojem podeljak – mera dobijena deljenjem modularne mere celim brojem. 4. Izrada. – Ambalaža može biti izrađena od svih pogodnih materijala koji joj daju potrebnu

čvrstoću. Čvrstoća ambalaže mora biti takva da veličina deformacije stranica (izvijanje), pod punim opterećenjem, od sadržaja ili od mase punih ambalažnih jedinica u složaju (slogu) ne sme biti veća od 4% mera osnove ambalažne jedinice.


33

5. Mere. – Modularna mera osnove ambalaže mora iznositi 600 mm x 400 mm, dok se mere visine ambalažnih jedinica ne utvrđuju.6. Slaganje ambalažnih jedinica modularnih i izvedenih mera na tovarnu površinu mora biti takvo da omogući optimalno korišćenjetovarne površine i stabilnost složaja pri manipulaciji i transportu (slika 5).

1200 X 800 mm umnožak 400 X 200 podeljak

P r v i s l o j D r u g i s l o j

Slikabr. 5: Način slaganja ambalažnih jedinica na paletu po slojevima


34

Kod cilindričnih oblika jedinica rukovanja (burad, koturovi i sl.) koje se slažu čelom na ravnu paletu maksimalno moguće iskorišćenje površine palete iznosi 78%. Ovakvo iskorišćenje površine palete je moguće ako su i širina i dužina njene osnovice deljive prečnikom cilindra. Praktične probe izvršene u nizu zemalja potvrdile su pogodnostovih dimenzija. U Švedskoj su postignuti odlični rezultati sa pakovanjem, manipulacijom i transportom šećera i margarina u tipiziranoj ambalaži unificiranih dimenzija složenoj na standardne ravne drvene palete dimenzija 800 x 1200 mm. Norvežani su zbog velikoserijske proizvodnje transportne ambalaže od talasastog kartona prema modulnim merama ostvarili sniženje cene ove ambalaže za 16%. U Belgiji, Holandiji, Danskoj, Francuskoj, Mađarskoj i drugim zemljama takođe se radi na prilagođavanju transportnog i komercijalnog pakovanja osnovama preporučenim od strane komisije EPF.


35

Modularna mera Izvedene mere

Umnošci Podeljci

A B A B A B

600 x 400 1200 x 1000 600 x 400

1200 x 800 300 x 400

1200 x 600 200 x 400

1200 x 400 150 x 400

800 x 600 120 x 400

600 x 200

300 x 200

200 x 200

Tabela br. 4: Izvedene mere osnovne ambalaže


36

150 x 200

600 x 133

300 x 133

200 x 133

150 x 133

120 x 133

600 x 100

300 x 100

200 x 100

150 x 100

120 x 100


37

5.4. Primena Modul - pakovanja u našoj zemlji

Do sada je u našoj zemlji sprovedeno nekoliko istraživanja u pogledu korišćenja modula pakovanja. Jugoslovenska zajednica za paletizaciju izvršila je, u više navrata, snimanje transportnog pakovanja na železničkoj stanici Beograd. Ambalaža pravougle osnove, od ukupnog broja snimljenih pakovanja, pojavljuje se u 90,96% slučajeva, dok se ostale vrste pakovanja (vreće, kante, burad,omoti, itd.) pojavljuju u svega 9,04% slučajeva. Prema procentualnom iskorišćenju palete 800 x 1200 mm, sva pakovanja mogu se svrstati u četiri klase: I klasa do 70% - ne odgovara II klasa 71 – 80% nedovoljno iskorišćenje III klasa 81 – 90% slabije iskorišćenje IV klasa 91 – 100% dobro iskorišćenje Na osnovu ovog kriterijuma, a prema tabelama, u pogledu usklađenosti dimenzija pakovanja sa paletama tipa 800 x 1200 mm, može se zaključiti sledeće: 29,23% pakovanja ne odgovara 19,72% pakovanja ima nedovoljno iskorišćenje površine paleta 34,34% pakovanja ima slabije iskorišćenje površine paleta 16,71% pakovanja ima dobro iskorišćenje površine paleta.


38

Procenat iskorišćenjapovršine palete

Broj jedinica pakovanja

Ukupno u %

Do 71% 126 29,23

71 – 81% 85 19,72

81 – 91% 148 34,34

91 – 100% 72 16,71

Ukupno 431 100,00

Tabela br. 5: Procentualno iskorišćenje površine palete 800 x 1200 mm transportnim pakovanjima


39

Procenat iskorišćenjaPovršine palete

Paleta 800 x 1200 mm Plaeta 1000 x 1200 mm

Broj jedinica pakovanja

% ukupnihjedinica pakovanja

Broj jedinicapakovanja

% ukupnihjedinica pakovanja

Do 71% 32 24,24 28 21,21

71 – 81% 33 25 22 16,67

81 – 91% 32 24,24 39 19,55

91 – 100% 35 26,52 43 32,57

Ukupno 132 100,00 132 100,00

Tabela br. 6: Procentualno iskorišćenje površine paleta 800 x 1200 mm i 1000 x 1200 mm transportnim pakovanjima

Procenat iskorišćenja površine palete kreće se u izrazito velikom rasponu, od 10,60% do 100%. Od snimljenih pakovanja neujednačeniji procenat iskorišćenja površine paleta imaju paketi metalnoprerađivačke industrije do 93,2%, a naj lošije stanje je u hemijskoj industriji, gde okrugla, cilindrična ambalaža iskorišćava površinu palete sa svega 10,6% do 39,2%.

Documents

Predavanje Br. 12 Kombinovani transport