1

РЕЧ О ИСТОРИЈСКОЈ НАУЦИ

Шта је историја, како и када је настала?

Историја је друштвена наука која проучава развитак људског друштва од најстаријих времена до данас.

Историју је у 5.веку пре Христа утемељио Грк Херодот (484.- 425.године) из Халикарнаса. Написао је дело Историја, по коме је наука добила име, а у том делу је описао Грчко-персијске ратове. Историчари су га, у знак признања и поштовања назвали “отац историје”. У Херодотовом делу се понекад преплићу легенда и стварност јер он није имао могућности да

проверава све чињенице. Други велики Грк, Атињанин Тукидид (460. – 396. године) увео је научни начин писања историје искључиво на основу

проверених података (чињеница). Зато је он назван “оцем историографије”. У изваредном делу Пелопонески рат описао је највећи међусобни сукоб Грка, у коме је и сам

учествовао. Историјски извори : Историја се пише на основу података, чињеница, доказа и уопсте, свих материјала који могу поуздано сведочити о прошлости, а све то једним именом називамо историјски извори.

Све историјске изворе делимо на: 1.Материјалне изворе Спадају археолошки налази. остаци људског скелета, оруђа и оружја, културни

o предмети, најразличитије грађевине − споменици ...итд 2. Писане изворе − прва писма настала су 3000. година пре нове ере.

Ту спадају :документа,књиге, фотографија, филмска и магнетофонска трака, а o данас и најсавременија средства попут дигиталних уређаја, дискета, дискова .

3. Усмене изворе − спадају различите приче и легенде ,предања пренешена с колена на колено у некој породици, племену или широј заједници затим обичаји и ритуали, али су то непоуздана сведочанства и стога се користе само у случају када не постоје

никакви други подаци. Историјски извори су својеверно културно благо сваке земље, па се њиховом чувању посвећује

навећа пажња. Установе у којима се чувају су :историјски архиви,архиви државних установа (универзитета

академија наука,научних института,) музеји, библиотеке. Дужност историчара је да о теми о којој пише прикупи и изручи све постојеце изворе.

Подела историје Ради лакшег изучавања прошлости људског друштва историчари су извршили поделу на 2

дела : I Праисторију − почела је пре три милона година и трајала је до проналаска писма и настанка првих држава тј. до средине 4. миленијума пре нове ере.

Разликују се 4 раздобља и то :1. Старо камено доба ( палеолит )2. Средње камено доба ( мезолит )3. Млађе камено доба ( неолит )4. Метално доба

II Историја - обухвата временски период од настанка првих држава до садашњег времена. Историја је подељена на 4 дела :

1. Стари век − се рачуна од настанка првих држава ( 4.миленијум пре нове ере ) до пада Западног римског царства ( 476. године ),

2. Средњи век − почиње падом Западног римског царства ( 476. године ) до Колумбовог открића Новог света − Америка ( 1492.године )

3. Нови век − трајао је од Колумбовог открића Новог света (1492. године) до краја Првог светског рата ( 1918.године),

4. Савремено доба − почело је 1918. године до данас.

Историја и друге науке

2

Сазнања из других наука - Помоћне историјске науке: Археологија (име долази од грчких речи αρχαίος = стар, = наука, реч, мисао) је наука која се бави

проучавањем материјалних остатака људског постојања. Физика је основна природна наука која проучава основна или суштинска својства природних

појава и тела Хемија је природна и експериментална наука. Она проучава грађу, особине и промене супстанци

као и законе по којима се те промене дешавају Класична филологија, јесте хуманистичка научна дисциплина која проучава језик,

књижевност, историју, филозофију, уметност и друге аспекте грчког и римског света током периода који је познат под називом "антика" и који је трајао од почетака грчке писмености до краја 5. и почетка 6. века нове ере.

Лингвистика - помоћно историјска наука о језику, наука аналитичког карактера којој је задатак да чињенице које је прикупила филологија свестрано анализира, утврди њихове везе и узроке, и да такооткрије и утврди општу законитост у живот и развитку језика.

Дипломатика (грч. диплома )- помоћно историјска наука о повељама, то јест вештини читања и правилоног тумачења старих повеља

Хронологија - ( грчка реч хронос − време). Изучавањем различитих начина рачунања времена Сфрагистика (о наука о печатима, познавање печата на повељама, нарочито старим.

Хронологија Народи у прошлости на различите начине датирали догађаје из своје историје. Изучавањем различитих начина рачунања времена бави се посебна наука хронологија ( грчка реч

хронос − време). Стари Грци рачунали су време од прве олимпијаде (776.године пре нове ере), Римљани од године оснивања Рима (753. године пре нове ере). По византијској или цариградској ери време се рачунало од године стварања света

(5508.године пре нове ере). Јеврејска ера узима као почетну годину 3760. године пре нове ере. Исламска ере се рачуна од времена Мухамедовог преласка из Меке у Медину 622.год.нове ере. Најраспрострањенија је хришћанска ера, која за почетак узима рођење Исуса Христа. Време пре

рођења Исуса Христа се назива стара, а после рођења Исуса Христа назива се нова ера. Хришћанска ера

Хришћанску еру је по папином налогу 525. године установио је учени свештеник Скит, Дионизије Мали. По његовом прорачуну Исус је рођен 754.године од оснивања Рима ( аб урбе цондита) па је ту годину узео за почетну.Тај начин датирања у Италији је применљиван у 6.веку, а осталим земљама запада до средине 8.века, а у православној цркви од 16.века.

Календар - Јулијански календар Од 46.године пре нове ере у употреби је био јулијански календар , кога је на захтев Јулија Цезара

установио грчки астроном Сосиген.По том календару година је трајала 365 дана, 5 сати, 59 минута, 6 секунди, а сунчана година износи 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди.

Разлика од 11 минута и 14 секунди сваких 128 година нарасте на један дан а од 46 године.п.н.е до 1582 износила је 10 дана , а данас13 дана.

Грегоријански календар Под покровитељством папе Гргура XIII 1582. године реформисан и свечано је проглашен нови

календар грегоријански. Разлика од десет дана је избрисана тако што је 5. октобар 1582.г. проглашен за 15.

Милутин Миланковић (1879 -1958) Најпрецизнији календар установио је велики српски научник Милутин Миланковић који су

1923.године на конгресу православних цркава у Цариграду прихватиле све православне цркве изузев Српске , Руске и Јерусалимске.

У Србији је грегоријански календар прихваћен 1919.године, док је у Српској православној цркви још увек у употреби јулијански, који се погрешно назива српским.

3

ПРАИСТОРИЈАПостанак и развој човека

Старост људског рода цени се на око три милиона година, а најстарији човекови остаци пронађени су у југоисточној Африци аустралопитекус (јужни мајмун ) прелазни тип између човека и животиње.( просечна запремина лобање аустралопитекуса између 550 и 650 цм3, данашњи човек између 1450 и 1650 цм3)

Homo habilis ( спретни, вешти човек ) који је имао знатно већи мозак . То је прво биће на планети које је почело да израђује оруђа и оружја од камена и кост.

Homo erectus –усправни човек ( пронађени остаци у Индонезији острво Јава и Кини (синантроп ) између четиристо и триста хилјада година п.н.ере почео да користи ватру.

Неандреталац из рода хомо еректуса у Европи и на Блиском истоку, чији су остаци пронађени у Немачкој ( долина Неандретал )

Разумни човек - КРАМАЊОНАЦ Пре око 45 000 година на простору Јузне Европе, Северне Африке и Блиског истока појавила се

нова људска врста. То је био кромањонац, тако назван по пећини Кромањон у Француској, где су пронадјени његови

остаци. Кромањонац је прави разумни homo sapiens човек је имао свест о свом постојању и говорни

језик. Тиме се коначно уздигао и издвојио из жи вотињског света, а уједно се растао од прачовека. Постао је стваралац: оставио је трајна дела на зидовима многих пећина.

Појавом кромањонца популација Неандерталца се смањивала и он је постепено исчезао. Палеолитско доба

Палеолит (старије камено доба) је најдуже раздобље у целокупној људској прошлости. Људи су зависили од природе, сакупљали плодове дрвеца и корење биљака, бавили се ловом и

риболовом. Живели су у пећинама, заклонима под стенама и надстрасницама. Оруђа и оружја за лов у почетку прављена су од грубо обрађеног камена, од разбијених облутака,

да би се добио предмет острих ивица и врха. На крају су пронадјени копље, лук и стрела, моцна орузја која су увелико изменила зивот цовека.

Људи су се окупљали у веће или мање групе.Те групе се до појаве кромањонца скоро и нису разликовале од зивотињских, па су назване чопор или хорда. Пред крај палеолита људске хорде су прерасле у родове, групе крвних сродника (рођака)

Неолит

Млађе камено доба доба ( 10 000 године п.н.е) или неолит почело је на Блиском истоку. Даљим припитомљавањем данас познатих домаћих животиња у неолиту су утемељене прве

привредне гране сточарство и земљорадња. Људу више не зависе од природних склоништа,већ на местима најпогоднијим за живот граде

земунице и сојенице. Од краја 7. миленијума п.н.е. на Блиском истоку, на подручју тзв.плодног полумесеца, подизана су

прва насеља градског типа. Уз постојећа занимања и делатности,у 6. миленијуму су се развили градитељство и израда керамике. Производња посудја од глине сири се са земљорадњом у северну Африку,Европу и Индију. Одлучујућу улогу у неолитским заједницама имала је жена, због чега се то друштво назива матријархат.

Како је време одмицало,родови су се увећавали и удруживали са суседима формирајући братства.

Метално доба Открићем и применом првог метала (бакар) почело је метално доба. Бакар је лако ломљив метал, па су и даље преовладавала камена оруђа.

4

Напредак је постигнут открићем бронзе, која се добија месањем бакра и калаја. После бакра и бронзе пронађено је гвожђе окo 2000. године п.н.е са чијом применом

долази до појаве нових занимања : рудари , ливци, ковачи, занатлије... Перада метала и све обимнија производња условили су настанак занатства као нове

привредне гране.Настанак друштвених слојева

Појавом занатства и трговине у оквиру рода настале су породице. Мушкарац је преузео водећу улогу и матријархални род је прерастао у патријархални. Због имовинске разлике, настали су друштвени слојеви и родовско друштво се постепено

распало. Земљорадници су трајно запосели одређене територије и основали стална насиља,али она су била изложена непрестаним нападима и пљачкама сточарских племена.

Стална опасност од ратоборних брђана приморала их је да се групишу у племенске савезе и организују одбрану. За одбрану од спољих напада регрутована је војска, док је унутрашњи ред одржавала полиција.

Војска , полиција, порезници, управници, провинција и владар чине државу. Тако су од 4.миленијума п.н.е. на простору око великих река, од Нила на западу до

Хоанхоа и Јанцекјанга на истоку, настале прве државе. Тај простор се обично назива Стари исток

Религија и уметност праисторијски људиРелигија

У време позног палеолита свака људска група имала је неку врсту свештеника мага или врача чији је задатак био да брине о ритуалним обредима, нарочито у време припрема за лов, сахране покојника и сл.Свака заједница имала је свог заштитника.

Култ плодности жене и земље – евроазијски простори Венере - култ - симболи жена

За тотема су узимане биљке, небеска тела и животиње. На евроазијским просторима били су раширени култови плодности.Венере - симболи жена.Религија у неолиту уздигнута на виши ранг

Настаје – тотемизам (виши степен обожавања )Свака заједница имала је свог заштитника, за кога се веровало да је предак заједницеЗа тотема су узимане животиње ( лав, соко, бик ), биљке (одређене врсте дрвета) и небеска

тела (Сунце, Месец, звезде).Тотема никад нису убијали и односили су се са поштовањем.Обичај очуван негде и до данас (Индија крава света животиња ). Приносене и жртве.Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-4000 година. Археологија је често важно поље када је потребно разумети праисторију.

УметностНије настала да би задовољила човекове потребе, већ због религијских разлога. Прва уметничка дела створио је кромањонац про око 25 000 година. п.н.е. Поред слика и рељефа праисторијску уметност чине :фигурице жене, венере- божанста плодности приказае наге са израженим облицима

материнстава (груди и кукови )Никад не приказују конкретан лик жене и савим ретко су представљене са рукама изузетак

представља Вилендорфска венера (пронађена у месту Филендорф у Аустрији) која нарукама има накит,

Слике сцене из лова и свакодневног живота. „апстрактана уметност“

Србија и ценртални Балкан у праисторијско добаПодручје данашње Србије било је насељено људском врстом homo sapiens пре око 40 000 година.

Најстарија насеља у доба неолита :Лепењски Вир у Ђердапу, Старчево код Панчева, Винча код Београда

5

Култура Лепенског Вира Људи су обитавили на том простоеу око 6 700 до 5 500 .године п.n.е и за то време се сменило 100

до 120 генерација. Река једини извор хране Лов и риболов - најважнија занимања. Оруђа и оружја - од камена и кости животиња. У овој култури развила се израда: керамике глиненог посуђе,алата од камена и костију. Накит - израдјен од шкољки. Духовни живот тумачи се на основу облутака ( обрађени камен) пронађених на локалитетима

Лепењски Вир и Хајдучка воденица Представљају најстарији запис неког мита у историји. ..” Из облутка, као из великог праиконског јајета, рађасе све живо, на првом месту риболика

бића(прародитељи људског рода) и животиње које се најчешће лове(риба, јелен)..” Облуци престављају најстарију монументалну склуптуру у Европи, а цртежи на њима можда

веома сложену и њима својствену религија.Старчевачка култура (5 000 - 4 500)

• Неолитско насеље централног Балкана. • Име добија по највећем откривеном центру у 19.веку у Старчеву. • Наслања се на културу Лепењско Вира и показује сличност са културама неолита на Блиском

истоку, Тракији, Македонији и Тесалији• Овезама са Блиским истоком сведочи локалитет Белица, откривен крајем 2002.године. • Земљорадња и сточарство - главна занимања. • Поседу је прављено од глине, а оруђе и накит од глачаног камена.

Винчанска култура (4 500-3 200) Настаје средином 5.миленијума п.н.е. Нове групе досељеника из Мале Азије изазвале ланчана померања становништва старчевачке

културе из северне Македоније, Метохије и дела Босне које се груписало око Мораве, Тисе и Дунава, па је старчевачка култура прешла у винчанску.

Највећи успон достигла је на територији данашње Србије. Најстарији трагови пронађени у Винчи и Тордошу на средњем Моришу па се назива и винчанско-тордошка. Земљорадња и сточарство-главна занимања. Градили су куће “на две воде” и користили дрво и глину. У овој култури први пут је вађена руда код Мајданпека (Рудна глава ) рудник бакра и под Авалом

( рудник Шупља стена). Откривен ситем знакова у Винчи (Тврдње неких научника да је то једно од најстаријих писама на

свету . После3800.године п.н.е номади са истока заузимају долину Tимока, Нишаве и Јужне Мораве

ЕгипатНастанак Египта

6

Oд краја последњег леденог доба долина реке Нила(широка 10-20 км), с истока омеђена Црвеним морем и Синајском пустињом, а са запада негостољубивом сахаром била је једино подручје погодно за живот

Река је од јуна до септембра плавила већи део долине, а поплаве су наносиле обиље плодног муља. Да би се опстало у долини Нила становништво је морало да изгради иругацони систем (канали за

наводњавање,одбрамбени насипи, акумулациона језера. Формирају се сеоске заједнице за изградњу под именом Номе

Уједињење Египта Уједињење нома средином 4. моленијума п.н.е. настале су две државе: Горњи Египат - средњи ток и Доњи Египат у делти Нила Ове две државе су се ујединиле око 3000.год.п.н.е. тако што је владар Горњег Египта Нармер

( грчки Менес) покорио Доњи Египат и објединио белу и црвену круну у једну( СОКОЛА И ЗМИЈУ као симболе две државе) Тако је настао Египат једна од првих држава на свету.Египат је имао успона и падова кроз своју историју али је успео да се одржи дуже од било које државе на свету око 3000.година

Историја Египта Историја Египта се обично дели на четири периода:

I. Старо царствоII. Средње царство

III. Ново царствоIV. Последње царство

Старо царство После уједињења Нармер (Менес) је основао Мемфис као нову престоницу државе. Главни богови двеју држава постају заједнички Египат се у почетку простирао од делте Нила до прве катаракте (водопада), али се постепено

ширио ка југу до Нумибије Мемфис је била древна престоница

Мемфис је била древна престоница прве номе Доњег Египта и старог египатског царства од његовог оснивања до око 1300. године п.н.е. Његово египатско име било је Инеб Хеџ - „Беле зидине“.

Назив Мемфис је настао од грчког назива за пирамиду Ман-нефер коју је саградио фараон Пепи I (6. династија).

Уређење државе Централизована управа.На врху владар ФАРАОН библијско име што значи “велика кућа”

односи се на владарски двор.Сматран је божјим намесником на земљи и отелотворење бога Хоруса , а свештенсво је проповедало да води порекло од самог бога Ра.

Фараон је имао неограничену власт, био је господар својих поданика. Прва личност после фараона био је везир тј “судије велике државе” најближи сродник фараона. Спроводио наредбе фараона и преносио на управника нома ( номарха) Формирање власти зависило је од подршке : аристократије свештенства и војске Власт фараона слаби и распада се Старо царств

Бог Ра Ра (ар. رع) (понекад изговарано као „Ри“ по Коптима и „Фра“, и касније као Амон Ра, директног

значења „Сунце“) је било главно божанство у религији Старог Египта до пете династије. Ра је углавном идентификован као Сунце, а средиште његовог култа је био Хелиополис, што на

грчком значи „град Сунца“.

Средње царство Разједињену државу ујединио је господар града Тебе Ментухотен I крајем 3.миленијума п.н.е. Долази до културног и привредног развитка Завођење реда и напредак занатлија и сељака.

7

Завладало благостање Успостављене везе са Месопотамијом, Кипром, Критом, Црвеним морем, Синајским полуоством, земљом Пунт и Библосом , што је допринело

процвату Египта Пад средњег царства

Од 18 .века п.н.е.централна власт слаби, јачање локалних господара Такво стање је погодовало Хиксима ( “кнежеви”. “ господари”) ратоборно племе из Сирије

које је око 1670.год.п.н.е. покорило Египат Хикси су дошли на коњима и борбеним колима (двоколицама) до тада непознатим у долини

Нила, што им је омогућило да наредних 150 година владају Египтом Ново царство

Слаби власт Хикса, то користи Теба, ослободила се и ујединила земљу. Прогонећи Хиксе стигли до Палестине и Сирије Економски напредак – економска експанзија Територијално проширење до Еуфрата на истоку. Престоница град Теба Тебанско божанство АМОН – уздигнут уранг врховног бога. Свештенсво моћно и руши ауторитет фараона Фараон Аменофис IV (14.век.п.н.е спровео темељне верске реформе како би срушио власт

свештенства. Изазвао немире исукобе у држави – расуло. Фараон Тутанкамон укинуо реформе и вратио старо старо стање

Фараони новог царства Да је Рамзес II заиста био "Рамсес Велики", и то у сваком погледу, како због успешности

своје владавине, тако и због својих особености показује и његова мумија - висина 170 cm што је, за око 20 cm изнад просека висине мушкараца из тог доба

Тутанкамон Тутанкамон умире млад у 19 години. Његову гробницу са мумијом и драгоценостима пронашао је енглески археолог Хауард

Картер 1922.године у Долини Краљева, у близини Луксора. Тутанкамонова златна маска спада у ремек дела примењене уметности. Узрок Тутанкамонове смрти дуго није био познат. Тело је први пут испитивао тим Хауарда Картера (Howard Carter), двадесетих година

двадесетог века. 2005. године, египатски археолог Захи Хавас је изнео резултате истраживања Тутанкамонове мумије по којима нема података који би указивали на то да је фараон убијен.

Постојала је рупа у глави, али је она највероватније настала током мумифицирања. Постоје налази који указују на могућност да је Тутанкамон сломио ногу, и да је могуће да је

умро од последица инфекције. Претпоставља се да је Тутанкамон умро у деветнаестој години живота.

Пропаст новог царства Од 12 века п.н.е. напад пљачкашки група из Мале Азије и других територија, Спречено је њихово насељавање,централна власт слаби, пропадање привреде Око 950.године п.н.е Либијци се трајно насељавају Делту Нила.Њихов вођа Шешонк

прогласио се за фараона, а после тога Египат се распада на неколико независних државица под влашћу либијских вођа.Хатшепсут (1473. п. н.. — 1458. п. н. е.) је била пети фараон осамнаесте египатске династије у старом Египту и у титулатору на сликама и рељефима је увек наступала као мушкарац - фараон.Била је прва жена фараон. Идентификација њене мумије је објављена 27. јуна 2007. годинe

Позно царство Збацивање туђинске власти почиње из Нубије око 715.г п.н.е. (југ Египта) Асирци поново окупирају Египат (662.године п.н.е.) Асирска власт брзо окончана (ангажовани плаћеници (Либијци и Грци ) Средином 6.века Персија постаје најмоћнија сила на Истоку.

8

Покоравају Либију , а њихов цар Камбиз II улази у Eгипат 525.године п.н.е.побеђује фараонску војску код Пелузије (Псаметиха III) и покорава Египат.

Египат као персијска сатрапија (провинција) осатаје све до 332.године п.н.е. када га је ослободио Александар Велики.

Династија Птоломеја коју је основао Александар владала је Египтом до 30.године п.н.е., а тада земља постаје римска провинција.

Привреда Основа привреде:ПОЉОПРИВРЕДА Сточарство . узгој говеда,оваца, коза исвиња ЖИВИНА –гуске,патке и голубови Магарац –товарна животиња Лов птица у мочварама и рибе у Нилу. ПОВРТАРСТВО –културе . грашак,пасуљ,црни и бели лук, празилук,краставац, диња и лековито биље, ВОЋАРСТВО : грожђе, нар (справљено вино) смокве и урме Сељаци учествовали у градњи пирамида и храмовађ (Кеопсова пирамида у којој је уграђено 100 000 блокова тешких по две и по тонe.

Занаство и трговина

бродоградња Уметнички занати Нил – најважнија саобраћајница и главни трговачки пут у земљи За градњу бродова увозило се кедрово дрво из Либана Трговачке везе на цело источно Средоземље ИСХРАНА Квасни хлеб живинско месо пиво (јечам и пшеница ) – потрошња пива велика и тако постаје прехрабени производа

Улепшавање – нега лепоте Својствена и обичним људима Шминка ( зелена и плава) Бојење коже, очних капака Справљена малихита и олова с додатком биљних и животињских м асти Бојење косе – такође раширен обичај у Египту Писмо и књижевност Највећа тековина човечанства египатско писмо настало у 3. миленијуму п.н.е. Тајну писма знали свештеници Зидови храмова и споменици Грци га назвали – ХИЈЕРОГЛИФСКО (грчки свети знаци) Писар – добар цртач-сложено писмо Материјал- дрво, кожа, камен и папирус Француски војник 1799.године ( време Наполеоновог освајања Египта ) у Розети крај Нила

пронашао камен са натписом На основу тог текста француски научник Жан Франсоа Шамполион 1822.гидне дешифровао

хијероглифе

Kњижевност Појава писма –књижевност Уметничка дела – световни садржај “Прича становника оазе” “Разговор уморног од живота са својом душом” Књижевно дело тзв “књиге мртвих “ које су сахрањиване са покојницима и имале за циљ да

им дају упуства за “онај свет” Приповест о Синухеу

9

Бајка о Петубастису.Наука

Наука –свакодневни живот математика, астрономија, медицина Изумели –геометрију (гео- земља, метро- мерење знали приближну вреднос броја п, решавали једначину са једном

непознатом Астрономија- прорицање судбине, враџбине, Свештеници – посматрали небо, пратећи кретање звезда, Установили календар ( година трајала 365 дана и 6 сати , а делила сена 12 месеци ( три периода од по четири

месеца са по 30 дана. Медицина

Балсамовање – вађење утробе, па и мозак покојника како би очували тело Тако упознали људске органе и анатомију људског тела Вршили сложене операционе захвате, укључујући и операцију

Религија Култ обожавања домаћих животиња Хатор- света крава Апис – бик Божанста Нила – бог Хапи –река сматрана божјом Божанства у номама Ра –бог Сунца АМОН Озирис – бог подземног света-људе учио вештинама изанатима Сет-његов брат –олчење зла- он је из зависти убио Озариса ибаци га у море , а вода је тело

избацила код Библоса, Озирисова жена Издида- богиња Месеца васкрсла је свога мужа уз помоћ Анубиса и он је од

тада постао господар мртвих Његов син Хорус осветио је оца и убио Сета Излазак и залазак сунца Египћани су сматрали за

смрт иваскрснуће бога Ра Због веровања настанак живота после смрти у Египту се установио обичај БАЛСАМОВАЊА

или МУМИФИЦИРАЊА ( МУМ –СМОЛА) Као већина античких држава и Египћани су били многобожци. У Старом Египту свештеници

су били најмудрији и најученији и били су у фараоновој служби. И за саме фараоне мислило се да су богови који су сишли са неба да би владали људима.

Египћански богови Ра- бог Сунца Геб – бог земље Шу –бог сенке Озирис - бог подземља (мртвих) Сет – ветар,олуја . жега.суша Изида – богиња Месеца Анубис - бог посмртних церемонија Хорус - божанстава, отелотворење у владару (односно фараону)

10

Геб (или Кеб, Себ), земља, био је по општем мишљењу син Шуа и Тефнут, а са својом сестром близнакињом Нут чинио је други божански пар.

Но каткада се говорило да је отац Раа, сунца, и Тота, месеца, те су га звали „отац богова”. Пре стварања садашњег света Геб је био чврсто загрљен с Нут. То се Рау није свиђало па је наложио Шуу да их раздвоји. Кад су се одвојили, створени су

простор и светло. Озирис је био староегипатски бог подземља. Озириса је убио бог Сет, који је растргао његов леш и разбацао делове по целом Египту. Богиња Изида, Озирисова жена, и његова сестра Нефтис пронашле су делове и дале Озирису

нови живот, па је он постао владар подземља. Изида и Озирис су онда зачели Хоруса. У египатском концепту божанског краљевства, краљ на самрти је постајао Озирис а нови краљ

се идентификује са Хорусом. Озирис је такође представљао силу која доноси живот из земље.Зато му је лице приказано у

зеленој боји симболишући тако усеве без којих нема живота. Празници у којима се оживљавала његова судбина слављени су сваке године у градовима

широм Египта Анубис је египатски бог који је руководио посмртним церемонијама. Био је представљен у облику шакала пса или као човек са главом шакала. Постао је бог мртвих и водич душа на ону страну зато што је помогао Изиди да балсамује

Озириса. Култура

Писмо и књижевност Највећа тековина човечанства египатско писмо настало у 3. миленијуму п.н.е. Тајну писма знали свештеници Зидови храмова и споменици Грци га назвали – ХИЈЕРОГЛИФСКО (грчки свети знаци) Писар – добар цртач-сложено писмо Материјал- дрво, кожа, камен и папирус француски војник 1799.године у Розети крај Нила пронашао камен са натписом На основу тог текста француски научник Жан Франсоа Шамполион 1822.гидне дешифровао

хијероглифе Уметност

Пирамиде , храмови, палате фараона Најстарији споменици биле су мастабе-гробнице у облику високе четвороугаоне пирамиде

.Прва монументална грађевина је Зосерова степенаста пирамида у Сакари саграђена по нацрту Имхотепа први познати архитекта .

Пирамиде Гиза : Комплекс пирамида - Кеопсова пирамида (146 м ) Кефренова испред које се налази сфинга с његовим ликом и Микеринова

Храмови У близини Теба, у Карнаку, и Луксору. Гробница Тутанкамона Долина краљеваКод Абу Синбела –два посебна храма . Већи посвећен Рамзесу II , а мањи његовој жени Нефертари и богињи Ха

Државе МесопотамијеМесопотамија

Подручје између Тигра и Еуфрата стари Грци су називали Месопотамија ( што значи Међуречје ) Ту цивилизацију су утемељили Сумерци. На том простору смењивале су се многе државе.. Највећи део тога подручја данас заузима Ирак.

Сумер Средином 3. миленијума у јужном Међуречју су основани градови-државе:

11

Ур , Урук , Нипур , Исин , Ума, Ларса...и други Центар уметности и културе био је храм. Главни свештеник храма уједно је био и владар . Остало становништво чинило је управни апарат. Око 2350.г.п.н.ере владар Уме ујединио је сумерске градове и основао Сумерско царство..

Акад Северно од Сумера населили су се Акади или Акађани. Народ са нижим степеном развитка. Њихов владар Саргон I ( 2350-2300) покорио је Сумер и ујединио највећи део Међуречја. Узео титулу цара четири стране света. Акадско царство усвојило је Сумерску културу. Осамостаљиванје Вавилона око 2.миленијума пре.нове ере

Старо вавилонско царство Пред крај 19.века п.н.ере у Вавилону ( Бабилон- божја мала врата ) Учврстила се домаћа династија када је на престо ступио Хамураби (1726-1686) Хамураби је силом победио главне конкуренте ( шест градова ), њихове земље је припоји

Вавилону и створио до тада најмоћнију државуУређење државе

Увео сталну плаћеничку војску, Донео Законик – збирка закона Средином 15, века ово царство постаје безначајна држава

Асирско царство• Асирци су населили област горњег Тигра и почетком другог милиенијума основали град Асур• Асур је годинама ширио своју власт и постао најмоћнија држава старог века.• У време владавине Тиглат – Пилесера III • постала светско царство.• Асирци 662.године п.н.ере освајау Египат.• Вршили депортације и покорене народе пребацивали у центар Асирије.• 7. век пре нове ере бројне побуне.• Вавилон се осамосталио и царство се распада.• Последњи отпор 606.године п.н ере и • Асирци су ишчезли из историје• Вавилонци и Међани су међусобно поделили Асирско царство

Ново вавилонско (Халдејско ) царство После пропасти Асирије нагло је ојачао Вавилон. У њему су преовладали Халедејци. Врхунац је достигло за време владавине Набукодоносора II (604-562) Он је велику славу достигао изградњом Вавилона који постаје највећи и најлепши град тога времена. Набукодоносор заузима Јерусалим , порушио Саломоном храм и становништво преселио у

Вавилон. Јевреји то изгнанство називају “Вавилонско ропство (586- 538 ) “ Када је Кир II заузео Вавилон Јеврејима је дозволио да се врате у Јерусалим. Персија осваја Вавилон 539.године п.н.ере

Религија

12

Тројство сумерских богова : Ан – врховни бог Енлил и Енки Стари Вавилонци преузимају од акађана божанстав сунца Шамаша и љубави Иштар. Њихов врховни бог био је Мардук Мит о потопу света

Култура Основна култура, као и практична знања, народа Међуречја чине достигнућа Сумераца.

Писмо Сумерци су творци првог писма у Месопотамији, што је највећи допринос човечанству. Словни знаци подсећају на клиниве па је због тога названо Клинасто писмо Имало је око 500 знакова. Матеијал на којем је се писало биле су глинене таблице . Настало око 3000.год.п.н.ере Први записи писани тим писмо пронађени су у градовима : Ур, Урук и Лагаш

Књижевност Прва дела била су чисто религиозног саджаја. Најстарија песма на свету је : Еп о Гилгамешу ( пронађен на дванаест таблица у Асурбанипаловиј библиотеци). Говори о узалудном трагању за вечним животом Јунаци епа су . Гилгамеш (краљ Урурука) и његов пријатељ Енекиду. Данас се чува у Британском музеју

Науке Пракична знања Математика ( у служби трговине) Установили најстарији рачунарски систем тзв. сексагезимални систем бројева рачунање помоћу

шездесетице Познавали су алгебру и геометрију ( степеновање, кореновање, израчунавање обима лопте и

пирамиде) Установили поделу круга на 360 степени и степен на 60 минута. Познавање четири правила аритметике : степеновање налажење квадратног корена кубног корена израчунавање једначине са две непознате Вавилонци су иначе били напреднији у математици и астрономији од старих Египћана. Текстови сачувани из тог доба говоре да су Вавилонци делили круг на 360 степени, дан на 24 сата,

сат на 60 минута и минуте на 60 секунди. Уствари, тај начин мерења су модерно друштво и наука преузели баш од њих!

Астрономија Од непокретних звезда издвојили пет планета : Меркур Венера Марс Јупитер Сатурн Цртали орбите Месеца и планета, били у стању да предвиде помрачење Сунца и Месеца Утврдили Зодијак Установили Календар од 365 дана трајање дана и ноћ на по 12 сати Време мерили помоћу сунчаног и воденог (клепсидре) сата

Медицина

13

Посебна лекарска професија Хамурабијев закон предвиђао плаћање лекарских услуга. лечење није било одвојено од врачања. заштитник медицине “Железо које обавија змија” Тај симбол преузели Грци. Данас је симбол медицина

Право Први законодавац из теће династије Ура Урнаму објавио Правни кодекс за правичан ред у земљи О законодавној делатности сумерских градова сведочи више од сто хиљада закона из разних

управних списаХамурабијев законик

Први законик у историји права и најбоље очувани правни споменик. Писан клинастим писмом на базалтном (каменом) стубу (стели) високом 2.25.метара Хамураби је приказан како прима законик из руку бога Сунца Шамаша. Имао је 282 члана од којих су 32 изгубљена због оштећења камена на којме је био исписан. Основно начело законика био је ТАЛИОН тј принцип “око за око зуб за зуб “ Законик је примењиван и преписиван и имао је утицај на историју Запада. Владар Елама пренео га је из Вавилона у Сузу Данас се чува у Лувру у Паризу.

Архиви и библиотеке Прве библотеке су настале у Месопотамији и Анадолији Најпознатија је Асурбаниполова библотека у Ниниви из 7 века пре нове ере Била је смештена у његовој палати. Имала је преко 22000 глинених таблица с литералним историјским, филозофским,

медицинским и текстовима из медицине, астрономије и математике.Уметност

Храм -тзв зигурат монументално здање сумерске уметности. Асирци - цар Санехериб је Ниниву учврстио високим зидовима дугим 16.кми водовод

дужине 50.кмВавилонска кула

Набукодоносор II je у Вавилону подигао Вавилонску кулу са седам спратова и била висока 90 метара посвећену богињи Иштар.

Једно од седам светских чуда су: СЕМИРАМИДИНИ ВИСЕЋИ ВРТОВИ које је наводно подигао својо жени Семирамиди

Бронзана глава Саргона и кипви Гудеје из Лагаша

Мала Азија, Анадолија, ФеникијаХетитско царство

Хетитско царство Настало у 16. веку п.н.е., највећи успон имало у 14.веку п.н.е када је уз Египат била најмоћнија

сила света.Средино 13. века п.не. расуло. А око 1200. године п.н.е. постало лак плен за дошљаке Тракије (Фригијци су уништили хетитску државу .) Хетити утемељивачи моћне културе на простору Анадолије (грчки анатол- исток) са центром у Граду ХатушиГлавни град Хатуши (у његовој близини се налазило светилиште Јазиликија, уклесано у стену).Веровали су у 1000 богова, писали су летописе који представљају историјски документ

Фригија Фригијци – део великог племена Трачана .Према легенди њихову државу је основао Гордије у

VIII веку п.н.е.Почетком 8. века највећи део Фригије потпао је под власт Лидијске краљевине Фригија почетком 6.века имала ранг регионалне силе.

Лидија У 6. веку п.н.е. Лдија је постала регионална сила .Краљ Крез (560-546. год.) је поседовао велико

богатство и повео рат против Персије (претрпео је не успех).Персијски цар Кир II је у равници испред сарда поразио лидијсу војску и 546. год. Заузео главни град Сард. Крез је био заробљен, а

14

Лидија је претворена у персијску сатрапију (провинцију )Кир II узима Крезово благо и великодушно му додељује му један град у Персији на управљање .

Феникија Феничани – становници приморских градова старе Сирије - Згарита, Билбос, Берит, Сидон и

Тир (од 12.века п.н.е.)То име дали су им Грци (грч.Феничанин – црвени ) по одећи коју су бојили бојом једне врсте морског пужа.Потим производима (тирски пурпур) били су надалеко познати и продавали су их широм света.Њихови градови су познати центри занатства, трговине, поморства и културе

Имали су најразвијенију ратну и трговачку флоту, а другим државама су често позајмљивали ратну флоту. Најважнији и најзначајнији феничански град је Тир, који од 12. века п.н.е. оснива колоније на Кипру, Малти у Северној Африци и Шпанији .Највећа колонија била је Картагина (Нови град), основана је 814. год. п.н.е. (била је економски јача чак и од матичног града Тира)

Писмо Око 1000. година п.н.е. Феничани су створилим гасовно писмо (фонетско). Писмо је названо

алфабет (име је добило по првим словима А – алеф и Б – бет).У почетку је имало 30 слова, а затим 22 слова.На основу клинастог писма створили су најсавршеније писмо на свету

Поред овог писма они су и први направили рачунаљку са куглицама Персија

Налазе се на простору данашњег Ирана, а живела су етнички сродна племена Међани и Персијанци Међани су били сточарска, коњаничка племена, на ниском степену културе Основали су државу која је касније победом над Асиријом постала велика сила крајем 7 века п.н.е Персијанци су од 550. године п.н.е. признали власт Међана када је њихов вођа био Кир За време владавине Камбиза II (529-522) Персија је била највећа држава на свету Цар Дарије I је правно уједначио сатрапије (било их је 20) Дарије И је 490. године са великом војском кренуо на Грчку – персијска војска и флота су

доживеле пораз .Закључују мир са Грчком 449. године п.н.е. Наредних 100 година су повремено вођени ратови све до 331.године када је Александар

Македонски покорио Персију Религија

Оснивач персијске религије био је Заратустра – 6. веку п.н.е.Његово учење – свет је подељен на свет Добра и свет Зла .Добрим светом управља бог Ормузд, а злим Архиман

Под утицајем Заратустре развио се будизам.Персијанци су од покорених народа Месопотамије преузели многа божанства

Култура Прокопавањем канала између Нила и Црвеног мора, Персија је извела једно од највећих

градитељских подухвата старог века .Најзначајнија и најстарија дела персијске архитектуре били су путеви .У време владавине Дарија I изграђена је мрежа путева која је повезивала све сатрапије

Дуж путева су подизане поштанске станице Најдужи и најбољи пут био је Царски пут од Сарда до Сузе који се прелазио за недељу дана .

Критско-Микенски свет

Најранија цивилизација у Европи.Поникла је на Криту,на острвима у Егејском мору. По легендарном краљу Миносу, критска цивилизација се назива и минојска. С’ Крита се проширила на Пелопонез, са центром у Микени, па је позната и као Критско-микенска

култура. Градови на Криту

У 3. миленијумуп.н.е настају градови : Кносос,Фестос, Малија и Хагија Тријада Градови су се развили и јужном делу Егеј. мора (Кикландска острва ) Ту су најважнији центри били острво Самос и градови :Ефес,Милет и Илион ( Троја) Трговинскe везe са Египтом. Кносос се уздвајао палатом и према легенди постојао је лавиринт са чудовиштем Минотауром.

Занатсво Савршена производња керамике “керамика људског јајета”(танки и чврсти зидови ) предмета од

керамике Култне пећине( највећа таква на планини Ида ( пронађена керамика)

15

Израда накита, резбарење камених плоча, предмети од слоноваче и драгог камена.Писмo

Од почетка другог миленијума Kрићани су имали писмо, у науци названо линеар А . То је предгрчко писмо које још није дешифровано, а оно је, средином 15 века п.н.е. послужило за

настанак грчког линеар Б. Ерупција вулкана 17. век п.н.е

Крит је задесила катастрофа ерупција вулкана17.век п.н.е на острву Тери које се доводи у везу са легендарном исчезлом цивилизацијом Атлантидом.

Пепео је избачен у атмосверу и захватио је целу земаљску куглу . Вулкан је произвео огромне таласе ( цунами ) који су збрисали сва насеља на северној обали Крита. После ерупције чести земљотреси и градови се никад нису обновили. Средином 15.века п.н.е критске градове су заузели и порушили Ахајци.

Ахајци Грчко племе које је дошло на Пелопонез почетком 2.миленијума п.н.е Подутицајем критске културе Ахајци су на Пелопонез основали сопствене градове: Микену,Тирине, Пилос иОрхомен

Микена Антички град,у Грчкој на Пелопонезу,у Арголиди Према предању Микена је била престоница краља Агаменона. Била је опасана дебелим зидинама а у град се улазило кроз тако звана врата “Лавља врата”, изнад

којих су била представљена два лава. Како се пропињу уза стуб.Открића

Почетком 12. века п.н.е. микенске градове на Пелопонезу заузели су и порушили Дорци,. Што је значило крај микенске цивилизације. Критско-микенска цивилизација је брзо заборављена. О њој се веома мало знало до почетка 20. века. Открили су је немачки археолог Хајнрих Шлиман(Троју и Микену) и Енглески Артур Еванс (Кносос). Археолошки налази потврдили су моћ и богатство Микене. Атрејева ризница садржи бројне

предмете изузетне израде,укључујући и чувену златну маску,која се прописује легендарном краљу Агамемному.

Агамемнон Агамемнон (грч.Αγαμέμνων; „врло одлучан“), један од највећих хероја грчке митологије, син краља

Атреја из Микене или Арга и краљице Аеропе, брат Менелајев. Други извори кажу да је син Плејстена, сина или оца Атреја, за кога се каже да је био Аеропин

први муж.Атрејева ризница

Атрејева ризница је погрешан назив за Атрејеву гробницу. До забуне је дошло због изразитог луксуза саме гробнице. Изграђена је око 1300.г.п. н. е. и представља врхунац микенског градитељства у домену погребних

одаја. Начињена је од правилно тесаног камена који се ређају у концентричним слојевима и дају облик кошнице. Примењен је конструктивни систем који се назива лажни свод.

Тројански рат Према предању пред крај микенског периода избио је рат између Грка (Ахајаца) и Троје. Рат је започео краљ Парис, син тројанског краља Пријама, отео лепу жену Јелену, жену

спартанског краља Менелаја. Менелај и његов брат Агамемнон, моћни краља Микене сакупили су војску и флоту од 1 200

бродова. У тој бици је било краљева и ратника из Пилоса, Етолије, Локариде, са Крита и Итаке (одисејеве

постојбине) Дошавши под зидине Троје,Грци су поставили опсаду. Утврђени град се грчевито бранио уз помоћ суседних племена девет година. Троја је према Хомеровој Илијади освојена лукавством десете године од почетка рата. Грци су прекинули опсаду,спалили свој логор и отпловили, остављајући “на дар”богињи Атини

огромног дрвеног коња.

16

Ништа неслутећи, Тројанци су коња, у чијој се унутрашњости налазили Одисеј и краљ Менелај с грчким јунацима увезли у град.

Усред ноћи у време спавања скривени Грци излазе и својо војсци отворили капије града Троја је тако освојена,опљачкана и порушена. Мит о тројанском рату донекле поткрепљују и археолошки подаци (разарање и пожар ) Троја била разорена крајем 13.века Тукидид верује да је Тројански рат стварно био и да је био већи од свих дотадашњих.

Артур Еванс Артур Еванс (енгл. sir Arthur John Evans, 8. јул 1851 — 11. јул 1941.) био је британски археолог,

чије је најчувеније откриће локалитета минојске културе у Кнососу на Криту. 1900. године откривена је палата у Кнососу. Kритског писмаo Линеар А, слоговно писмо (од око 1650. до 1450. године п. н. е.)

Хајнрих Шлиман Хајнрих Шлиман (6. јануар 1822. — 26. децембар 1890) је немачки археолог који је своје

целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а

ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци. Маску Агамемнона, открио је Шлиман

Стара ГрчкаГрчке сеобе

Грци себе називају Хеленима по митском јунаку Хелену, а своју државу Хеладом. Име “Грци” дали су им Римљани. Прво грчко племе Ахајци дошло је на Пелопонез из унутрашњости Балкана Почетком XII века п.н.е на Балканском полуоству су се доселили: Дорци, Јонци и Еолци Дорци су заузели Крит, и острва у Eгејском мору Јонци су заузели Атику и Еубеју и централни део мале азије Еолци су заузели северне делове Грчке и северо источну обалу Егејског мора

Хомерско доба Период Грчке историје од XII до VIII века назива се Хомерско доба. О њему сазнајемо искључиво на основу епова Илијада и Одисеја. Настали епови Илијада и Одисеја која се приписују слепом песнику Хомеру . Подаци наведени у овим еповима су потврђени археолошким ископавањима Шлимана и Еванса

Грчки полиси Стари Грци нису имали заједничку државу, већ су основали више стотина градова Грчки градови-државе називали су се полиси Највећи Грчки полиси били су: Атина и Спарта Родовско друштво се распало и формирала се два нова слоја:

o еупатриди - слој имућних људи, тј “племенити”

17

o демос - обичан народ Прве грчке државе – полиси настали су почетком 8.века п.н.ере. Док су једни имали демократско уређење у другима је владала тиранија. У неким полисима је власт имала група људи - ОЛИГАЕХИЈА

Колонизација Средоземља Пренасељеност полиса почетком 8.века п.н.е. Почетак исељавања у ретко насељене пределе. Исељавање добровољно и одвијало се у периоду 8.до 6.века п.н.ере Матични град је за исељенике био метропола , а новоосновани се звао колонија. Становници колонија одржавали су вековима чврсте односе са метрополом

Грци су колонизовали : Јужну Италију и Сицилију Оснивају : Неаполис – (Напуљ), Тарент, Сибарис Кротон, Сиракузу Римљани су Јужну Италију и Сицилију називали Велика Грчка ( Magna Graecia ) Остали градови колоније: Маслија ( Марсељ) –Француска У Јадранском мору : Јадер (Задар ) Коркира ( Корчула ) Иса ( Вис ) Град Милет имао је преко 70. колонија Средоземно море две колоније: Наукратис у делти Нила И Кирену ( Киренаику ) у данашњој Либији

Атина Јоњани су на полуострву Атици подигли бројна сеоска насеља о у VIII веку п.н.е око Атине и

основали атински полис. У почетку Атином су управљали краљ ( басилеус ) и

o веће стараца које се називало ареопаг. У VII веку п.н.е. су престали да бирају краљеве. Сва власт припадала ареопагу. Уместо краља установљена је извршна власт од деветорице архонта У ареопаг и архонта бирани су искључиво еупатриди Чести сукоби еупатрида и демоса Око 624. године п.н.е. Ареопаг овлашћује архонта Дракона да напише законик. Он је штито

интетесе еупатрида, па је његово име постало синоним за строгост (отуда изрази драконске мере , драстично )

Солонове реформе Драконовим законима демос није ништа добио. Ареопаг је 594.г.пн.е одлучио да се напишу закони Посао је поверен Солону ( песник - филозоф и законодавац ) један од седморице мудраца

старог света Укинуо је драконове законе и издејствовао да се о трошку државе откупе сви слободни

атински грађани , који су због дуга доспели у ропство. Уведена је демократија Народна скупштина (еклесија) постаје најважнији орган власти

18

Право учешћа за све слободне и пунолетне мушкарце Извршну власт – десеторица архонта Солон грађане поделио у 4.разреда (класе) које су се звале филе. подела извршена према имовном стању грађана у четвртој људи без имовине тзв тети Свака фила је давала по 100 преставника у посебно веће које се називало була Аеробаг постаје судски орган власти Војска у надлежности десеторице стратега , заповедника бираних на годину дана.

Тиранија и реформе После Солона Заведена тиранија коју је увео ПИЗИСТРАТ. Законодавац Клистен –делимично измени Солонове реформе Атка подељена на територије на десет фила, свака фила давала је по дест представника, тако да је

була сад имала 500 чланова Клистен уводи ОСТРАКИЗАМ –обичај да се из Aтине сваке године протера грађанин који је

сматран најопаснији по атинску државу он није губио имовину и после 10.година враћена су му сва права укључујући право учешћа у

политичком животуНародна Скупштину Атини

У скупштини су право учешћа имали сви пунолетни мушкарци. Извршну власт су као и раније имали деветорица архоната Солон је све грађане поделио на четири филе Свака фила је давала по стотину представника у посебно веће врховног суда које се називало бул

Атинска демократија – Перикле (рођен око 495. п. н. е., умро 429. п. н. е.), Атинска демократија достигла је свој врхунац у другој половини V века п.н.е. У време Перикла. Перикле је био вођа демокрадске странке и најутицајнији атински државник. Сваке године од 443.до 430.г.п.н.е .биран је за стратега. Перикле је спровео реформе и побољшао положај сиромашног становништва и градског

становништва Тетима је запослење у државним службама. Неке службе попут полицијске повераване су чак и

робовима Атина постаје држава благостања. Окупио је највеће умове свог времена: писца Софокла, историчара Херодота, вајара

Фидију,архитекту Хиподама. Атина украшена споменицима непролазне вредности ( Партенон )

Златно доба грчке уметностиШколство у Атини

После шест, седам година детињства проведених кући, окружена пажњом укућана, углавном жена млади Атињани су одлазили у школу.

Учитеље су им бирали и плаћали родитељи. Школе се у Грчкој јављају у V веку п.н.е , имали су више нивоа. На првом нивоу су учили : читање, писање и рачунање У следећој фази школовања напамет се учила Илијада и Одисеја и дела Солона и Хесиода Важан део образовања престављали су свирање на лири и гимнастика С навршених петнаст година младићи су ишли у гимназије: Академију, Лицеј, или специјализоване професионалне школе. попутлекарских, математичких ,

занатских и песничких.СпартаНастанак државе

Аристократско војнички полис Настала је у 8. веку п.н.е. на Пелопонезу,у долини реке Еуроте Спартанци су своје државно уређење сматрали идеалним,па га нису ни мењали. Према легенди,тај систем владавине увео је законодавац Ликург

Подела друштва У Спарти друштво је било подељено на три дела: 1.Спартијате (Спартанце) –војничка аристократија 2.перијке – слободни људи (сељаци,занатлије и трговци) 3.хелоте - робови Бавили су се земљорадњом,занатством и трговином

19

За време рата регрутовани су у војску - перијеци Спартијати су потомци Дорорца и једини су имали право учешћа у политичком животу (владајућа

класа) .Хелоти воде порекло од староседеоца из Лаконије и Месеније Уређење

Спартом су управљала два краља,чији је задатак био да брину о војсци и држе је спремну увек за рат .Највиши орган власти било је веће од 28 стараца, које се називало герузија(геронт - старац) . У герузији чланови су били људи старији од 60 година – одабрани члан је вршио дужност до краја живота

Извршну власт чинила су петорица ефора(надзорника) Народна скупштина (апела) давала је сагласност на предлоге герузије Под спартанским вођством је око 550.год. Основан Пелопонески савез

Деца у Спати Живот грађана био је посвећен држави .Новорођенче је прегледавала државна комисија и ако се

успостави да је дете болесно,то дете је било бацано у провалији на Тајгету. Деца су живела са родитељима до 7 године,где су након тога одлазила у посебне школе и васпитавани за војнички позив.

Спартанско васпитање Била су изложена свакодневном раду,где су јачали физичку издржљивост и моралну снагу Њихово мучење је било налик робовима, јер су их бичовали, радили су на хладном и топлом

времену – наги .Интелектуално васпитање и образовање сводило се на: хорско певање, изучаване националних песника и спартански морал. Мање су говорили, а на питања су давали кратке одговоре (лаксонски говор) .Спартанац је после пунолетства живео у војничкој заједници. Мајка испраћа сина у рат,предајући му штит рекла би : “С њим или на њему” ХРАБРОСТ – највећа врлина

Привреда грчких полиса Гајене су: маслине, винова лоза, смоква,дуња, крушка и јабука Повртарске културе су чинили лук и миришљаве биљке:мајчина душица,ким,босиљак,мајоран,без

тих зачина кување је било незамисливо .Узгајане су овце и козе,а сасвим ретко краве и волови као жртвене животиње .У Атици су радили бројни каменоломи,рудници и копови глине за израду грнчарије .Најквалитетнији мермер добијан је на острву Тасосу

Одећа,обућа,торбе,израђивани су од лана,вуне и јареће коже.Грчка од краја V до III века п.н.е.

Ратови са Персијом 500-449 Персија је крајем 6. века п.н.е. покорила малоазијске градове. Грци су 5оо год. п.н.е.,под вођством града Милета подигли устанак - ЈОНСКИ УСТАНАК. Када је устанак угушен , цар Дарије I упутио је посланике са захтевом да сваки полис у знак

покорности пошаље земљу и воду (симболично) Персијски посланици који су упућени у Спарту и Атину су убијени , што је послужило као повод

за рат.Битке

Маратонска битка (490.г.п.н.е ) Први поход на Грчку Персија је предузела 490.год п.н.е. Атињани под вођством Милтијада у бици на Маратонском пољу 490.год.п.н.е поразили

Персијанце.Ускоро је рат завршен неуспехом Персије. Милтијад био је старогрчки атински војсковођа грч. Μιλτιάδης, око 550–489. године п.н.е

Термопилска битка 480.год.п.н.ере Други рат против Грчке покренуо је цар Ксеркс I .Лично је предводио војску коју је пратила флота

од 1 000 бродова.Копнена војска се 480.год.п.н.е искрцала у средњој Грчкој.Заустављајући Персијанце ко Термопила погинуло је 300 Спартанаца заједно са краљем Леонидом

Персијанци су опустошили острво Еубеју и заузели Атину Битка код Саламине 479.год.п.н.е

У поморској бици код Саламине (теснац између острва Саламина и Атике), персијска флота је уништена .Цар Ксеркс I се вратио у Азију, а вођење рата препустио Марадонију, који се са војском повукао у Беотију

Битка код Платеје 479.год.п.н.е. У бици код Платеје 479.год.п.н.е. та војска је поражена и распршила се у мање групе.

20

Исте године Грци су у бици код рта Микале ,( код Милета) извојевали још једну победу. Којом је окончана персијска инвазија на Грчку.

Настанак савеза Делоски или ( Атински поморски савез) .Атина формирала савез 478.године п.н.е. Савезу приступл 202 града( полиса ). Седиште на острву Делосу( Делоски савез) Уплаћивали новац за изградњу флоте и давали људство за службу у морнарици. Стварањем Атинског поморског савеза била је погођена Спарта,па се повукла из рата против

Персије. Мир између Атине и Персије потписан 449.године п.н.е. Персија признаје аутономију грчким градовима и обавезала се да њени бродови неће улазити у

Егејско море.Сукоби унутар хеленског света и пропаст грчких полиса

Грчки свет на Хелеспонту и Црном мору је подељен на: Пелопонески поморски савеза Атински поморски савеза Пелопонески рат (431-404) је почео упадом спартанских трупа у Атику и пустошењем имања

атинских сељака. Сељаци се склањају у Атину и град је постао пренасељен.Пренасељеност и хигијенски услови довели су до куге.Од куге су умири Перикле и његова два сина.

Крај рата Политичка струја у Атини предвођена Никијом изборила се за прекид рата и са Спартом је

421.потписан мир. Ратоборна струја са Алкибијадом прекршила је мировни уговор и рат је обновљен 415.године п.н.е. Атина губи савезнике и претрпела је пораз.

Атина мора да руши зидове који су је спајали са луком Пиреј Да распусти Атински поморски савез Уз помоћ Спарте у атну долазе на власт тридесеторица тирана, али они су већ следеће (403 )

збачени.Ојачала Теба ,град у Беотији под чијем је вођству основан Беотијски савез Савез Атине и Спарте против Тебе. У бици код Мантинеје 362.год.п.н.е Атина и Спарта победиле Тебу. Крај тебанске прев

Македонија и хеленистичке државе

Филип II (359-336) Македонска држава је у настала у 4. веку п.н.е. Македонски краљ је био Филип II (359-336), освајао је грчке градове на обалама Тракије , а затим

и полисе у самој Грчкој.Опасност од Македоније први је увидео чувени атински беседник Демостен и позвао Грке да се уједине и заједнички супроставе Македонији.

Године 349. п. н. е., Демостен држи Прву Филипику, где први пут отворено наступа против Филипа.У филипикама он отворено напада Филипа ИИ, називајући га барбарином (као што су грци у то време називали све не-грке) указавајући са тим Атињанима да Филип није грчког порекла. Филип II их је поразио у бици код Херонеје 338. год. п.н.е.

Битка код Херонеје из 338. п. н. е.представљала је највећу војну победу македонског краља Филипа.Филипова војска, која је рачунајући његове савезнике из Тесалије, Епира, Етолије, северене Фокиде и из Локриде бројала око 22 000 војника, је поразила војску коју су чиниле снаге хеленских полиса Атине и Тебе и њихових савезника. Пораз грчких градова-држава код беотског града Херонеје довео је до успостављања македонске хегемоније у хеленском свету.

На конгресу у Коринту на коме се преставио као “ујединирељ “Грка захтевао је да Грци Македонију признају за “хегемона” (хегемонија - вођство), и издејствовао да се објави рат “Вековном непријатељу Грка” Персији.У време припрема за рат убијен, за време једне позоришне преставеНаследио га је син Александар “Мој отац ће све освојити и мени ништа неће остати” ( Александар )

Александар Велики ( 336-323 ) Он је 334.год. п.н.е. са 3о ооо војника пребацио у Малу Азију и у бици на Гранику поразио војску

персијских малоазијских сатрапа,а потом заузео Малу Азију. Цар Дарије III му је слао пратећа писма с упозорењем да се окане узалудног посла.

21

У бици код Иса,у Сирији 333.год. п.н.е. царева војска је до ногу потучена. Цар је побегао на исток, а Александар кренуо на југ и покорио феничанске градове. У делти Нила је основао град који је назвао својим именом Александрија. За време боравка у Египту посетио је Амноново светилиште и поклонио се египатским боговима

и египатско свештенство му тада додељује фараонску круну и звање фараонаОсвајања

Поход на Персију је настављен 331 год. п.н.е. У бици код Гаугамеле, 331 год. п.н.е. на североистоку Месопотамије,поразио је војску цара Дарија

и заробио царску комору с огромним благом,а затим је с војском ушао у Вавилон. Заузео стару персијску престоницу Сузу, а затим и нову Персополис У Персеполису се прогласио за персијског цара и наредио да се град сравни са земљом. Од тада захтева да му се исказују почасти које су некада припадале египатским фараонима и

персијским царевима укључујући и падање на колена и љубљење скута (тзв.проскинеза) То нису прихватили Грци и Македонци и долази до сукоба.

Александар је планирао да освоји и Индију и тако постане господар целокупне екумене. У Индији је, после битке на реци Хидасп запосео долину Инда.

Поход на Индију Александар је планирао да освоји и Индију и тако постане господар целокупне екумене. У Индији је, после битке на реци Хидасп ( 327) запосео долину Инда, запосео Пенџаб и долину

Инда.Побуне у војсци и маларија која је косила Грке и Македонце приморала је Александра да одустане од даљег похода. У освојениммземљама поставио је намеснике и 325.п.н.е. врати се у Вавилон.

У Вавилону приредио свадбу са дест хиљада Грка и Македонаца, који су се оженили Персијанкама, а он се оженио ћерком персијског цара иако је био ожењен Роксаном, кћерком сатрапа Согидијане.Тиме је настојао да што више збилжи различите народе.

Распад царстава Александар је умро у Вавилону 323.год. п.н.е. у тридесет и трећој години живота. Његови наследници су почели борбу за власт и међусобно поделили царство. Настале су четири државе: Тракијом са Малим Азијом ( Лизимах ) Македонијом ( Касандар ) Царством Селеукида ( Селеук Никатор ) Египат ( Птолемеј ) Касније је у Малој Азији настало неколико мањих држава, као што су: Пергамска краљевина, Битинија, Галатија и Понт.

Грчка и хеленистичка култураРелигија

По веровању богови су живели на планини Олимп Људски облик и нељудске особине – бесмртност

Богови: Зевс – врховни бог – бог грома и господар света Хера – жена Зевса – заштитница жена и брака Атина - мудрост и знање Посејдон – море Хад (Плутон) – пакао, подземни свет и мртви Аполон – светлост и поезија Артемида – месец, природа и лов Хермес – стада, путници и трговина Деметра – земљорадња

22

Дионис – винова лоза, вино, весељеКултура

Књижевност и позориште: Почетак тзв. херојско доба – Илијада и Одисеја – Хомер .Преношена усменом традицијом,

записана у 8 веку п.н.е. Хесиод – писац из Беотије – Теогонија и Послови и дани 7. век п.н.е.– епску преузима лирска књижевност .Име добила по лири, инструменту уз чију је

пратњу извођена - песникиња Сапфа – живела у 6 веку п.н.е. – Химна Афродити Пиндар – Епиникије (похвале песме оде) – у част олимпијских и др. игара Симонид – први лиричар по броју дела – тужаљке и епиграми 6.век п.н.е. – настеле су басне – писац Езоп - врхунац књижевности – драме (дитирамб, трагедије и

комедије) – у част бога Диониса - Есхил – драма – Персијанци и Оковани Прометеј Софокле – драма – Краљ Едит и Антигона Еурипид – драма – Тројанке, Феничанке и Електра Аристофан – комедија – Жабе, Зоље и Жене у народној скупштини Беседништво Демостен – говори против Филипа II Македонског (филипинке)

Уметност Архитектура – настала је на традицији микенског храма храмови – три стила – дорски, јонски, коринтски: Партенон – Акропољ – дорски стил – посвећен Атини Партенос Ерехтејон – Акропољ – јонски стил – стубови у облику девојачке фигуре (каријатидама) најпознатији градитељи из периклеовог доба: Хиподам из Милета – написао расправу о идеалном

уређењу градова - Иктин – главни архитекта Партенона .Каликрат – заједно са Иктином је пројектовао Партенон и пројектовао храм Атине Нике .Поликле млађи – градитељ најпознатијег позоришта на Пелапонезу у Епидаурусу .Млечани 1687. разарају Партенон где су Турци држали оружје и барут

Томас Брус – британски допломата 1806. откида хајлепше мермерне фигуре из Партенона и односи их у Британски музеј – проглашен је Вандалом

Вајарство Грци су довели до савршенства најпознатији вајари: Мирон – Бацач диска (римска копија) Поликлет – Копљоноша – канон (пропорција људског тела) Фидија – статуа Атине Партенос (Акропоље) и Зевса (Олимпија) – градитељ Партенон Праксител – Афродита Книдска (прва нага женска статуа), Хермес са Дионисом Лизип – Апоксиоменос, први портрет Александра Великог, коњи (Св. Марко у Венецији) У 6. века п.н.е. Атина постаје највећи центар керамичке производње Сликарство – највише очувано

на вазама .Познати сликари су Полигнот и Аполодор Филозофија и наука

Прва филозофија и наука – малоазијски Грци (Јоњани) – у граду Милету Филозофија – математика, астрономија, медицина, географија и др. Касније ове науке постају самосталне Милетска филозофска школа – Талес (640. – 546.) Талес – математичар (Талесова теорема) , филозоф, астроном и природњак – једам од седморице

мудраца старог света Анаксимандар и Анаксимен – Талесови следбеници Хераклит (6. век п.н.е.) – Ефес– дело о васиони Анаксагора (6-5. век п.н.е.) – Клазомена– филозофија природе Демокрит (460-370) – Абдера– учење о атомима Атина – седиште великих мислилаца Три највећа филозова икад - Сократ, Платон, Аристотел (творац логике)

Природне науке Најнапреднији су били у областима математике и астрономије Математика: Питагора (4 век п.н.е.) – са Самоса– филозоф и математичар – Питагорина теорема Еудокс (4 век п.н.е.) – Книд у Малој Азији– област геометрија Астрономија: Талес – први је прорачунао помрачење Сунца (585. год. п.н.е.)

23

Питагора – сматрао је да је Земља округла и да лебди у свеми Анаксагора – Месец добија светлост од Сунца Биологија – Аристотел са ученицима разврстава биљке (до 16. века) и утемељио је биологију као

науку .Географија – Хекатеј из Милета (6.-5. век п.н.е.) – опис старог света Историја – Херодот и Тукидид

Медицина – везана за врачање бог Асклепије – заштитник медицине Поред лекара врачара постојали су и лекари практичари Још у 7. веку п.н.е. Грци су имали болнице, клинике и школе за лекаре Правили су лекове, изводили операције, а болести су расврставане према симптомима Хипократ (460 - 377) – острво Кос– највећи лекар античког доба – водио је медицинску школу –

покретач клиничког лечења – оснивач Хипократове етике Диокле (4. век п.н.е.) – најистакнутији лекар након Хипократа

Хеленистичка култура Спајање грчке и источњачке културе последица Александровог освајања – мешање народа, размена постојећих културних тековина и

стварања нових Доминира у периоду од 323. до 30. год. п.н.е. (пад Египта) Центри културе – Атина, Селеукија, Антиохија, Александрија, Пергамон Александрија – први Музеон (Музеј) – служи општем интересовању – први универзитет – чувена

Александријска библиотека (више од 700.000 папирусних свитака) Књижевност – претставници: Калимах, Теокрит, Аполоније, Филомен, Менандар Уметност – дела су пуна драматике – Рањени гал, Лаокоон и синови, Колос са Родоса (висока 34м) Филозофија – Атина – поред старих филозофских школа, Епикур отвара Епикурејску школу и

Зенон оснива Стоичку школу Науке

Математика: Еуклид – књига Елементи математике (основе геометрије) – Арабљани пренели у Европу – основни уđжбеник до 19. века Архимед – математичар и физичар – Пловећа тела, Равнотежа

Астрономија - развила се под вавилонским утицајем Аристрах – “Земља се окреће око осе и око Сунца” – хелиоцентрични систем

Ератостен – астроном, математичар и физичар – доказао да је Земља округла Хипарх (1. век) – увео гео. ширину и дужину – први се служио тригонометријом Медицина: Херофил – хирург на Босфору

Седам светских чуда Египатске пирамиде Маузолов храм (Маузолеј) у Халикарнасу Семирамидни висећи вртови у Вавилону Артемидин храм у Ефесу Статуа Зевса у Олимпу на Пелапонезу Колос са Родоса Светионик на острву Фарос код Александрије

24

Рим од оснивања града до почетка царстава

Oснивање Рима Италска племена Почетком 1. миленијума п.н.е. на Апенинском полуострву живела су многа племена : Келти (Гали) ; Венети,Лигури, Етрурци, Латини, Умбри, Самнићани, Екви, Осци, Волсци Од 8 века п.н.е територију јужне Италије и Сицилије насељавали су Грци.

Настанак Рима Римљани су огранак Латина, настањени на левој обали Тибра, на брежуљцима на којима је касније

настао град Рим. Били су на нижем ступњу развитка од Етрураца и Грка од којих су усвојили њихову културу. Према легенди Рим је настао 753.године п.н.е..али археолошки подаци говоре да је град (урбано

насеље ) настао тек у 6.веку п.н.е. легенда о оснивању Рима

Према легенди тројански јунак Енеј (Одисеј) дуго је лутао морима и најзад се искрцао у Лацијум, где је основао државу.

Један од његових даљих потомака (краљ Нумитор ) није имао мушких потомака па је на престолу требало да га наследи кћерка Реа Силвија.

Међутим његов брат Амулије одвојио је Силвију у храм богиње Весте. Свештенице (весталке ) морале су цео живот остати чедне , али Силвија је зачела са самим богом Марсом и родила близанце Ромула и Рема.

Кда је то сазнао Амулије узео је дечаке и бацио их у Тибар. Дечаке је вода избацила на обалу, где их је промрзле задојила вучица.

Све је то посматрао један пастир коих их је узео и одгајио до пунолества. Када су одрасли и све то сазнали, убили су Амулија и почели градњу Рима. Током градње браћа су се сукобила и Ромул убија Рема.Тако је град по њему назван Рома ( Рим)

Краљевство ( 753 -509) Римом су у почетку владали Етрурци, о чему сведоче етрурска имена римских краљева, којих је

наводно било укупно седам. Подела становништва

У Риму су постојала два друштвена слоја:

25

Патриције – владајућа класа (аристократија ) лат..pater – отац од “племенитих очева. Првобитно су били организовани у три племена ( трибе ). Свако племе имало је по десет брастав (курија), а браства су се састојала од десет родова. Тих три стотине родова у који су сврставани искључиво патриције једини су се сматрали за

римски народ (Populus Romanus ) Плебејци Слободни људи бавили су се занатством и трговином али нисуимали политичка права. Њихови преци живели су у Рим из околних племена.Име од лат. речи plebs - народ

Државно уређење Римском државом су управљали : краљ и сенат Краљ је био врховни војни заповедник, врховни судија и врховни свештеник (

potifex maximus ) Сенат је имао законодавну власт и састојао се од 300 чланова (сваки род је давао по једног члана) Важну улогу у управљању имала је скупштина, која се одржавала по куријама. Oдлуке већине куријатских скупштина у сенату су проглашаване за законе.

Подела пимске историје Римско краљевство ( 753 п. н. е. – 510 п. н. е.) Римска република ( 510 п. н. е. – 27 п. н. е. Римско царство (25 п.н.е - 476 )

Римски краљеви 753. п. н. е. - 715. п. н. е. - владавина краља Ромула (први римски краљ, касније божанство Квирин) 715. п. н. е. - 673. п. н. е.- владавина Нуме Помпилија 673. п. н. е.- 642. п. н. е. - владавина Тула Хостилија 642. п. н. е.- 617. п. н. е. - владавина Анка Марција 617. п. н. е. - 578. п. н. е. - владавина Тарквинија I 578. п. н. е.- 534. п. н. е. - владавина Сервија Тулија 534. п. н. е. - 510. п. н. е. - владавина посљедњег римског краља Тарквинија II Охоло

Борбе патриција и плебејаца Плебејци нису имали никакво учеше у власти, иако су као и патриције служили војску. Краљ Силвије Тулије спровео је прве реформе и плебејцима дао извесне олакшице Државна земља ( аger publicus), стечена освајањима додељивана је на коришћење само

патрицијама. Незадовољни својим положајем плебејци су 494.године п.н.е. одлучили да се иселе из Рима. Уплашени да ће остати без радне снаге, патриције су им учинили одеђене уступке : Најсиромашнији ослобођени дугова, Добили право да у сенату бирају два представника (народна трибуна ), који су подношењем вета (

VETO - забрањујем ), могли обуставити сваку одлуку сената, укључујући и законе, ако су били на штету плебејацa.

Рим у доба Републике ( 509 - 30.године п.н.е)Освајаwе Италије

Рим је од 6. века п.н.е почео нагло ширење и за неколико векова проширио се на три континента.Највећа сила на контименту. Завађајући суседе. Рим се ширио захваљујући политици divide et imperia или “завади па владај”Римљанима је 387. године п.н.е. запретила опасност од Гала на северу. По легенди Гали су заузели шест од седем брда али када су покушали да заузмуседмо (Капитол) гуске су почеле да гачу и тиме су упозориле браниоце Капитола, Римљани су се одбранили и настала је изрека “ Гуске су спасиле Рим”.

Пирова победа Пошто су отклонили опасност од Гала, завладали су Лацијумом Последњи грчки град који се супростављао Риму био је Тарент у јужној Италији Одбијајући Римске нападе Таренту је у помоћ притекао Епирски краљ Пир

26

Пир је пребацио своје трупе и три године је успешно ратовао против Римљана Када је извојевао последњу битку изгубио је много војскеи изговорио је речи “ Још једна оваква

победа и ја ћу остати без војске” ( победа без резултата назива се Пирова победа) Римљани су 272. године п.н.е заузели Тарент и од тада су владали највећим делом Италије.

Ратови са Картагином Картагина колонија феничанског града Тира, налазила се на месту данашњег Туниса била је

значајна поморска и трговинска сила на Средоземљу. Основала је низ колонија на западу Сицилије, на Сардинији и обалама Шпаније Римљани су Картагињане називали Пунима, по чему су и ратови познати под називом пунски

Пунски ратови (246-146) Почели су свађом Картагинске и Грчке колоније Римљани су Грке нахушкали против Картагине, под изговором да штите своје савезнике Грке

Римљани су изазвали рат. Римљани су стали на страну Грка и тако су почели Пунски ратови Било их је три: од 264-241.године п.н.е од 218-201 .године п.н.е од 149-146 .године п.н.е Најзанимљивији је био Други пунски рат од 218-201 .године п.н.е у коме је Ханибал са војском ратних слонова прешао прешао Пиринеје и Алпе и после победе Тразименског језера и Кане Ханибал се приближио Риму. Грађани су шапатом говорили “ ( Hanibal ante portas”) “Ханибал је пред вратима Рима”

Битка код Заме 202.године п.н.е Римљани су извршили противудар у Шпанији где је војковођа Публије Корнелије Сципион заузео

Картагинске градове и са војском прешао у Африку. Ханибал се вратио у Африку и у бици код Заме 202.године п.н.е побеђена Картагина. Картагински Сенат 201.г.п.н.е са Римом закључио неповољан мир. Рим добио све поседе у Шпанији Картагина платила велику ратну штету . Сенатор

МАРКО ПОРЦИЈЕ КАТОН ..” ..”Уосталом Картагину треба разорити ..” Наговорили су нумидијског краља Масинису да нападне Картагину и разори је у трећем пунском

рату Ханибал бежи код сиријског краља Антиоха 3 Мировним уговором у Апамеји био је обавезан да га преда Ханибал бежи у Битинију, где га је нови домаћин битински краљ Прусија издао Римљанима

183.г.п.н.е Видећи да је кућа у којој је становао опкољена Ханибал је попио отров.

Ханибал Барка (247. п. н. е.– 182. п. н. е.) Ханибал Барка (247. п. н. е.– 182. п. н. е.) је војни командант древне Картагине, најчувенији по

достигнућима у Другом пунском рату у вођењу армије од Хиспаније преко Пиринеја и Алпа у сјеверну Италију и победом над Римљанима у бици код Требије (218. пне ), бици код Тразименског језера и бици код Кане.

Након Кане, многи градови су се побунили против Рима. Међутим, Римљани су избегавали да се боре са њим у великим биткама и постепено су освојили сва његова утврђења у јужној Италији. У инвазији на Африку 204. п. н. е.

Римљани су постигли велике успјехе и натјерали Ханибала да се врати у Африку, гдје га је римски комадант Сципион поразио у бици код Заме (202. пне.

Након овог рата, Ханибал је водио Картагињане неколико година, помажући да се опораве од ратних разарања, док га Римљани нису протерали у егзил 195. пне.

Отишао је да живи на двор селукидског краља Антиоха III. Године 189. п. н. е. Римљани су поразили Антиоха у рату и захтевали су од њега да им изручи Ханибала.

Тада је Ханибал побегао на двор краља Прусе I у Битинију. Када су Римљани затражили од Прусе да изручи Ханибала, Ханибал је извршио самоубиство јер није желио да падне у руке Римљанима.

Ханибал се сматра једним од највећих војних комаданата свих времена, раме уз раме са Александром Великим, Јулијем Цезаром и Наполеоном Бонапарт

27

Уређење и државна управа у доба републике У Риму Законодавну власт имале су: Ценруријатске скупштине и Сенат Уместо краља, бирана су два конзула на по годину дана који су имали извршну власт . Најважнији посао конзула била је брига о војсци, којом су командовали као врховни заповедници. У случају опасности сенат је бирао једног конзула и именовао га за диктатора (на шест

месеци), за то време могао је издавати законе. Чиновници – магистратуре , најважнији од тих звања је градски едил , квестор, цензор, претор и најзад конзул

Провинције У првом периоду Републике плебејци су после народних трибуна могли да буду бирани и у друга

звања ( магистратуре).Подела становништва на патриције и плебејце окончана је 300.г.п.н.е када је један плебејац изабран за врховног свештеника, звање које је до тада било недоступно.

Римљани су освојене земље називали провинције, у којима су у име сената управљали бивши конзули и који су добијали називе проконзул.

У колико није било довољно проконзула сенат је именовао преторе, као своје изасланике легате. У провинцијама су смештане војне јединице легије. У провинцијама становништво се делило на:савезнике ( федерате ) странци – слободни људи робови – “оруђе које говори”

Криза и пропаст републике Крајем 2. века п.н.е. Рим је захватила криза изазвана великим разликама у друштву, на једној

страни аристократе оптимати а на другој сеоска сиротиња Државна земља је била под власт у рукама латифундиста крупних земљишних поседника Војску су чинили углавном сељаци ( војни рок је трајао скоро 30 год.) После војне службе ( од 17 до 46 године) ислужени војници ветерани добијају земљишни посед.

који су по правилу продавали и одлазили у градове и тако се повећавао број градске сиротињеБраће Грах - Тиберије и Гај

Браћа Грах (Тиберије и Гај) покушали реше проблем Тиберије 133 г.п.н.е. – Аграрни закон Више земље Латифундистима (сиротињи), није успео. Противници убили Тиберија

Устанци робова Устанци робова у старом Риму су биле побуне робова у позној Римској републици. Било је три устанка робова, од којих су прва два имала више локални карактер (оба су избила и

била угушена на Сицилији), док је трећи захватио целу Италију и озбиљно уздрмао темеље римске државе и довео до низа промена у римском државном устројству. Било их је три:

Први устанак робова, који је избио на Сицилији и трајао је од 135. пре н. е. до 132. пре н. е. Вође устанка су биле Евнус, бивши роб који је тврдио да је пророк, и Клеон, Киликијац

Други устанак робова, који је такође избио на Сицилији и трајао је од 104. пре н. е. до 103. пре н. е. Вође су биле Атеније и Трифон. Трећи устанак робова познатији као Спартаков устанак, који је избио 73. пре н. е. и трајао је до 71. пре н. е. Вођа овог устанка је био Спартак, гладијатор и роб.

Сулина Диктатура Од почетка 1. в.п.н.е. долазило је до непрестаних борби партија оптимата и популара, које су

довеле до увођење диктатуре Вођа оптимата Корнелије Сула поразио је популаре које је предводио Гај Марија после крваве

одмазде над поуларима завео диктатуру (82-79).Убиствима са проскрипцијама се ослободио политичких противника . Кршећи законе учинио је преседан , који ће користити и други

Први Тријумвират Године 60. п.н.е. удружила су се три најмоћнија Римска грађанина Гај Јулије Цезар Гнеј Помпеј Марко Крас и основали Први Тријумвират Цезар је 59. постао конзул и добио провинцију Галију Од 58 до 51 г.п.н.е Цезар је покорио целу Галију ( данашња Француска, Белгија и Холандија) и

стекао велику популарност и славу. У Риму гине Крас .Цезар 49.г.п.н.е доноси одлуку да са војском крене у Рим“ Коцка је бачена “ .Сенат шаље војску под командом Помпеја коју Цезар побеђује и улази у Рим.

28

Цезарова диктатура Цезарова диктатура била је веома кратка (49-44г.п.н.е Кад му је сенат доделио звање дозивотног диктатора, његови противници су

склопили заверу и погубили га у сенат 44.године п.н.е Други тријумвират После Цезарове смрти Римску државу опет је захватио градјански рат Борба се водила измедју присталица и противника републике На страни републике био је Октавиан Август (кога је Цезар одредио за наследника) Угледајући се на Цезара он је заједно са Марком Антонијом и Марком Лепидом склопио Други Тријумвират(43.године п.н.е Марком Антонијом Марком Лепидом Октавиан Август Када су окончали грађански рат кренули су да воде медјусобне ратове Марко Антоније се на наговор Египатске краљице Клеопатре одвојио од Рим,,и изазвао нови рат Октавијан га је поразио у бици код Акцијума 31.г.п.н.е, Антоније (рт западне Грчке) је побегао у

Египат и извршио самоубиство, а то је ускоро учинила и Клеопатра. Египат је затим (30.г.п.н.е.) постао Римска провинција

Клеопатра VII Филопатор (Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ, децембар, 70. п. н. е. или јануар, 69. п. н. е. – 12. августа, 30. п. н. е.)била је краљица хеленистичког Египта из династије Птолемејида.

Марко Антоније (лат: Марцус Антониус, рођ. 86.- 83. год.- умро 30. год. пре Хр.) био је римски државник и војсковођа.

Антоније је остао упамћен као пре свега као једна од водећих личности у време последње фазе грађанских ратова у Риму која се завршила управо његовим поразом у бици код Акција и успостављањем Августовог принципата.

Антонијева љубавна веза са краљицом Египта, Клеопатром доцније ће постати предмет инспирације за бројне уметнике.

Рим у доба царставаПринципат (30. п.н.е – 284 н.е)

Октавијан се 30. године п.н.е вратио у Рим и постао једини господар. Људи су веровали да трајан мир може донети само човек чврсте руке какав је био Октавијан. Он је прогласио Римски мир (Паx Романа). Сенат му је у знак захвалности доделио звање принцеп (принцепс сенатус - први у сенату, први

међу једнакима. Добио је право на личну телесну гарду. Временом је јачао, додељивана су му сва звања и почасти и на крају назив Август (аuдustus -

узвишени), чиме је био поистовећен са богом (тј деификован), од тада се и званично потписивао као Октавијан Август .Није укинуо нједну државну установу из доба Републике.

Истицао је да је само први сенатор, по чему се облик умерене монархије у Риму назива принципат. Припајањем Египта и освајањем унутрашњости Балкана Август је у знатној мери проширио

границе Рима. Био је ожењен Ливијом, која је вешто крчила пут својим синовима из првог брака. Октавијан је умро (14.године нове ере ), а како су помрли и његови унуци које је одредио за

наследнике. Наследио га је Ливијин син Тиберије (14.године нове ере )

Тиберије (14 – 37) Тиберије се потпуно посветио војсци и учврстио поредак створен за Августове владавине.

Наследио га је синовац Гај Цезар Германик, познатији по надимку Калигула (37-41). Омаловажавао сенат и и републиканске установе .У сенат је увео свог коња и прогласио за младог

цара је захватило лудило па је убијен, а војска је довела на власт његовог стрицаКлаудија (37 – 41).

Који због слабог здравља није ни сањао да ће постати цар Клаудија је отровала његова друга жена Августова унука Агрипина, да би обезбедила престо Нерону, свом сину из првог брака.

Нерон (54 – 68) Нерон је после једне завере изгубио поверење у своју околину.

29

Убио је свог учитеља филозофа Сенеку, а затим и мајку и жену. Уобразио је да је велики песник и наводно је спалио Рим како би се инспирисао за писање епа о

пожару Троје. Када је сазнао да је организована завера против њега побегао је из Рима. Видевши да ипак неможе умаћи, наредио је свом робу да га убије наводно су му последње биле:

“Какав уметник умире”. Војска се меша у политику проглашавајући своје војсковође за царевех, ришћанство захвата цео

РимТрајан ( 98 - 117) и Хадријан (117- 138).

Проширили су границе на Дакију и Месопотамију.Тако је царство доживело врхунац. После тога почиње криза. Напад варварских племена.Једино становништво Италије имало

грађанско право (велики број странаца – многи цареви били су странци ) . Цар Каракала је 212.године је свим слободним становницима Царства доделио римско грађанско право како би се повећала могућност опорезивања (Каракалин едикт ) (Constitutio Antoniniana)

Експанизаја државе у доба царста омогућила је сиротињи(“хлеба и игара”) бесплатне улазнице, социјални мир и циркуске игре.

Доминат (284 - 476) Са царем Диоклецијаном (284 – 305) почиње период апсолутне монархије, познат под именом доминат (dominus –господар) Цар је имао неограничену власт. Увео је тетрархију (владавина четворице – два цара и два њихова савладара. Повукао се с власти и настанио у палати коју је подигао недалеко од родног града Салоне (у

близини Спилта).Колонат

Увоз јефтини производа из провинција довео је до назадовања провинција Робови нису били заитересовани за производњу Велики поседи необрађени Да би решила социјалне проблема , бројна градска и социјалана сиротиња насељавана је на

латифундије где је добијала земљу у закуп Господар све чешће ослобађају своје робове дајући им земљу у закуп. Ти насељеници су се називали колони, а цео ситем колонат Колни су власнику земље плаћали накнаду и нису смели напустити посед све док потпуно не

исплате дуг. Везаност колона за земљу претходила је феудалном систему западној Европи.

Борба за влас - Константин (324- 337) После Диоклецијана међу тетрасима наступила је борба за власт. Од четворице тетраха око 310 остали су Константин на западу и Галерије на истоку. хришћанство постаје помирљиво према власт и у неку руку проповедало покореност владаоцу :

“Цару царство, Богу божје” Констанитин је схватио да хришћанство може само користити његовој власти, па је 313.године у

Милану објавио о верској толеранцији (Милански едикт) којим је хришћане изједначио саосталим религијама. Константин (324- 337) спроводи реформе.

Константин (324- 337 Константин (324- 337) спроводи реформе. Да би обезбедио вункционисање привреде, наредио је да деца морају наследити занимање својих

родитеља. Ценећи да је Цариград знатно угроженији на истоку, он је 330. године престоницу из Рима

пренео на Босфор на месту где се Европа и Азија готово додирују. Ту је на темељима старе грчке колоније Византиона основао нови град и назвао га својим именом

Константинопољ. Довео римску аристократију и доделио јој најлепша имања

Хришћанство

Рано Хришћанство Хришћанство је настало на Блиском истоку у оквиру Римског царства

30

Потиче из огранка Јудаизма - секте есена (Учитеља мудрости) Есени су проповедали су долазак Месије-Бозјег изасланика и ослободјењеЈевреја Били су цењени као “учитељи мудрости” Њихови учење су прво прихватили колони, робови и градска сиротиња. Исус Христ Месија Нема много историјских података. Све што се зна о његовом животу садржано је у јеванђељима у Новом завету Светом писму (

Бибилији ) Јеванђеља (грчки евангелист- радосна, добра вест ) заправо су записи његових ученика апостола: Четири јеванђеља : Матеј, Марко, Лука и Јована , а стала средином 2.века.

Исус Христ Рођен у Витлајему Први пут јавно наступио 27. године у Палестини када је најавио “царство Божје” Проповедао је “реч Божју”и чинио разна чуда од 27. до 30. године. Када је назван Месијом (спаситељем) 30. године је осуђен на смрт са стране Јерусалимског намесника Понтија Пилата због

“богохуљења” Умро је разапет на крст и по предању Новог завета из гроба васкрснуо трећи дан после см Прогони су само ојачали хришћанство, које се преко Палестине проширило на Малу Азију,

Македонију, Грчку, Северну Африку и сам Рим. Око 200. године широм царства су настајале хришћанске општине (комуне), којима су управљали

епископи.Уједињавањем хришћанских општина, у 2. веку, настала је хришћанска црква. Поглавар хришћана на западу био је римски епископ, који је касније назван папа. Цар Валентијан је хришћане прогласио за непоуздане елементе и искључио их из војних и

државних служби.За врема забрана и прогона хришћани су веру исповедали на гробљима и у подземним склоништима катакомбама. Христови ученици, мајка и следбеници наставили су молитве и 50 дана после његове смрти дозивели силазак светог духа.

Апостол Петар је преобратио у хришћанство још 5000 људи. У Сирији су 35. године организовани први прогони хришћана. Један од организатора тих прогона

био је Јевреј Савле. Јевреју Савлу се код Дамаска десило чудо- чуо је глас божји, па се преобратио у хришћанство и

променио име у Павле. Ускоро се придрузио Петру и као одличан познавалац Светог писма постао први теолог нове вере. Апостол Павле је ухапшен у Цезареји од стране Римске власти, затим је пребачен у Рим по

његовом захтеву. Док је чекао суђење у тамници, Нерон је организовао прогоне хришћана и Павле је погубљен око

64. године. Христови следбеници

Христови ученици 12 апостола,мајка и следбеници-око 120 људи наставили су молитве и педесет дана после Исусове смрти дозивели су силазак Светог духа ( Духови )

Апостол Петар је преобратио у хришћанство јос 5000 људи-35. године први прогони хришћана Организатор прогона (Савле) је код Дамаска чуо Бозји глас и постао хришћанин Павле-убијен 64.

године .Јевреју Савлу се код Дамаска десило чудо- чуо је глас божји, па се преобратио у хришћанство и променио име у Павле.Ускоро се придрузио Петру и као одличан познавалац Светог писма постао први теолог нове вере.

Апостол Павле је ухапшен у Цезареји од стране Римске власти, затим је пребачен у Рим по његовом захтеву.

Док је чекао суђење у тамници, Нерон је организовао прогоне хришћана и Павле је погубљен око 64. године Петар је такодје убијен-у циркусу код данасњег Ватикана

Прогони хришћана Потрајали су и после Нерона Хришћани су искључивани из војних и државних служби

31

Верници су морали да исповедају веру по гробљима и катакомбама и при томе су користили разне симболе

Завршавају се 311. када је цар Галерије објавио едикт о толеранцији али је веће дејство имао Милански едикт цара Константина 313. којим су укинуте све мере против Хрисцана

Верницима је враћене имовина а епископи су уздигнути у ранг сенатора . Почетком 4.века, у Александрији и Аниохији су настале прве теолошке школе. У Александрији је живео и радио Ориген, један од највећих учитеља хришћанства. Недеља је, у част Христовог васкрснућа 321. год. законом уведена као дан одмора.

Први васељенски сабор

Сазван 325. године-председавао је сам цар Константин Савет је осудио Аријево уцење о тројству,по коме Христ није истоветан са Богом Донет је симбол вере по коме је Христ:”Бог од Бога, Светлост од Светлости,прави Бог од правог

Бога,родјен-нестворен,истоветан са Оцем.” Поред борбе са Аријевом И другим сектама покренуте су пропаганде а понегде И праве погроме

због паганског веровања. Последњи ударац је задао цар Теодосије када се 391. одрекао звања И прогласио дрзавну религију-Хрисцанство .После осуде аријанства формулисан је сибол вере, по коме је Христ

“ Бог од бога, светлост од светлости,прави Бог од правога Бога,рођен- нестворен,истоветан са Оцем.”

Библија Библија или свето писмо је збирка светих списа хришћана. Састоји се из Старог и Новог завета. Стари завет писан на хебрејском обухвата списе сврстане у три “књиге” (Петокњижје, Пророци, Хагиографије) који садрже историјске и верске текстове јевреја. У Новом завету су, на грчком језику, заступљена четири јеванђеља. Стари завет је најпре преведен на грчки а затим на латински језик. Најпопуларнији превод Библије је Вулгаша светог јеронима из 4.века преведена са грчког и

хебрејског језика. Библија је до сада преведана на скоро све језике света, и штампана више од било које друге књиге.То дело је најснажније утицало на европску цивилизацију.

Криза и подела ЦарстваПодела царства

Римско царство је од 4.века било изложено незаустављивој најезди германских племена. Тада је цар Теодосије 395. године подделио Царство на два дела и оставио га својим синовима. Гранична линија ишла је од Сирмијума (Сремска Митровица) ка Дрини, а затим, захватајући део

данашње Босне, преко Будве, Јадранског мора и Средоземља излазила на Киреанику у данашњој Либији.

Напади варвараКраљевина Визигота

Западно римско царство било је изложено жестоким нападима германских племена и они су почетком 5.века преплавилисве провинције

Визиготи под вођством Алариха 410.године заузели Рим и пошто су добили велики откуп напустили га.

Нови вођа их је извео из Италије. и одвео на југ Галије и северне Шпаније, где су 419.године основали своју државу, Краљевину Визигота.

То је била прва варварска држава на територији Западног римског царстава Вандалсака краљевина

Пре доласка Визигота у шпанијису, преко Галије доспела још два племена:Вандали и Свеви. Вандали су из Шпаније прешли у северну Африку и на месту данашњег туниса основали своју

дражаву, Вандалску краљевину.Они су узградили флоту скојом су пустошили Средоземље. Рим су заузели 455.године, потпуно га опљачкали и до темеља порушили. Њихово име је касније узето као симбол за рушилаштво – вандализам

32

Пад Западног римског царства 476.године Краљевина Бургундија Трећа варварска држава у оквиру Западног римског царства била је Краљевина Бургундија на

југоистоку ГалијеИз порушеног Рима престоница је пренета у Равену. Римске власти више нису имали контролу ни у Италији. Стварну власт је имао вођа најбројније плаћеничке војске у Италији Одоакар. С том војском 476. године збацио је последњег римског цара Ромула Августа, што се узима за крај

Западног римског царства. Источна половина Царства (Византија) преживела је варварске најезде и остала до 1453. године, до

пада Цариграда под власт Турака.

Балканске земље под римском влашћу

Најстарије становништво Балканског полуострва били су Трчани, Илири и Грци. Источни део Балкана ( Бугарска, највећи део Србије и североистична Македонија) насељавали су

Мези Дачани су насељавали данашњу Румунију, агети банат Југ балкана био је насељен Грцима, Западни део полуострва насељавала су бројна илирска племена Хистри, Либурни, Јаподи, Далмати,Доклети, Дарданци Око 400. године п.н.е. Из Галије су, Дунавом, у Панонију продрли Келти (Гали) и населили

Барању, источну Славонију и Срем. Из нове постојбине предузели су напад на грчку али су код Дефа доживели тежак пораз ( 279.) и из

Грчке прешли у Малу Азију .Келтско племе Синги, из племенског савеза Скордиска, основало је у 3. веку п.н.е. на ушћу Саве у Дунав град Сингидунум (Београд). Почетком 2. века п.н.е. Римљани су придобили илирска племена око Скадра и њиховог краља Плеурата и заратили против Македоније.

Када је Плеуратов син Генције напустио савез са Римом и стао уз Македонског краља Персеја, Римљани су заузели његву земљу и поделили је на три дела.

Покоравање унутрашњости Балкана почео је Октавија 35.године п.н.е. Најпре је покорио Јаподе, разорио њихов главни град Метулум, а затим Панонце око Сисиције

(Сиска) и далмате До 9.године.п.н.е Римљани су освојили Панонију до Дунава. Илирска племена Десидијати подигли су устанак против римске власти који је трајао три године (6-9). По окончању римских освајања на Балкау су успостављене провинције: Панонија,

Далмација, Мазија, Дакија, Тракија, Македонија, Грчка Од краја 4. века балканске провинције су пљачкали Визиготи.а у другој половини 5. века

Остроготи. Кроз територију Србије ишли су важни путеви и ту је настало низ градова (Сирмијум.

Сингидунум, виминацијум, Наисус) У Сингидинуму су биле смештене Трајанове легије, с којима је прокопао пут кроз

неприступачне литице Ђердапа и изградио мост на Дунаву. О томе подухвату сведочи Трајанова табла, споменик ког је цар подигао у Ђердапској клисури.

Римски цареви из Србије Са Балкана око 15 царева, из Србије десетак Њих шесторо рођено је у Сремској Митровици и околини :Деције Трајан, Аурелијан Проб,Максимијан Констанције II и Грацијан Из Ниша :Константин велики и Константин III Из околине Београда Јовијан Из Зајечара Галерије ( палата Гамзиград ) запамћен као немилосрдни прогонитељ хришћана, да би

пред смрт 311. године објавио едикт о верској толеранцији, Само је један заслужио да га назову “милостиви благи”- цар Аурелијан Обећао је да пошто заузме град ни пси неће бити поштђени, али урадио је супротно јер је забранио

свако насиље. када су га војсковође подсетиле шта је обећао рекао је “..Па добро, ето, побијте све псе..”

Цар Проб ( 276 -2829 изградио канал у срему и утемељио виноградарство у околини Сремске Митровице и на обронцима фрушке горе , засадио винову лозу донету из Италије

33

Римска култура

РелигијаЗадржали се остаци тотемизма

Свака породица имала је своја божанства(заштитнике). Богови чувари куће били су пенати (добри духови), ачланове породице изван куће чували су лари Отац ( pater families) породице вршо је обреде поводом важних празника Првобитна римска религија се променила под утицајем грчке и етрурске. Јупитер (грч. зевс) - Врховни бог Нептун – (грч. Посејдон) бог мора Јуниона - (грч . Хера)заштитница брака Минерва - (грч. Атина ) богиња мудрости и знања Аполону , богу лепоте и телесне хармоније нису ни мењали име Сатур ( божанство усева) преузето од Етрураца, као и Вулкан-бог ватре изаштитник ковачког заната Митру- бог Сунца ( светлости ) преузет од Персијанаца

КултураКњижевност

Првим римским песником сматра се Ливије Андроник, Грк који је после освајања Тарента доведен у Рим као роб.

Његов господар га је ослободио и он је написао прву трагедију на латинском језику и са грчког на латински превео Одисеју.

Први домаћи писци били су Невије и Плаут. Гнеј Невије је писао драме написао је епско дело Први пунски рат. Плаут је писао комедије (Хвалисави војник). Успон за време Августовог пријатеља Мецене- материјално помагао даровите песнике, а његово име за све оне који помажу уметнике.

Беседништв Римљани су ценили беседништво (реторику и ту вештину учили од ране младости Познавање реторике било је услов за сваки државнички посао сенатори су били у стању да сатима течно говоре у сенату. Најчувениј беседници били су :Гај Грах, Марко Тулије Цицерон иГај Јулије Цезар

Филозофија Неколико значајних имена: Тит Лукреције Кар – дело О природи ствари Марко Аурелије (161- 180) –цар, филозоф на грчком је објавио коментаре под називом Самоме

себи. Луције Анеј Сенека – изучавао реторику и стоичку филозофију Дела : О смртности душе О постојаности мудраца, О гневу.

Историја У мемоарском делу Галски и грађански рат, Гај Јулије Цезар је описао догађаје у којима је сам

учествовао. Тит Ливије је написао римску историју од оснивања града Рима Историју првог периода

царства (14 – 96) Корнелије Тацит је написао дело Анали и Историје

34

Право- римљани су утемељили правну науку,којом су задужили човенчанство. Писано право започето је Законима дванаест таблица, објављеним око 450.год. п.н.е. А у наредним вековима се развијала издавањем нових закона. Од 5. п.н.е века правници почињу да објављују збирке грађанских права Једна од познатих збирки објављена је средином 1. века п.н.е У 2. веку настао је уџбеник римског права Институције дело правника Гаја Теодосијев кодекс – објављен 438.године био је незаменљив све до појаве Јустинијановог

Зборника грађанског праваПрироднр науке

У области природних наука Римљани су имали малобројне представнике међу њима најпознатијим су:Марка Теренције Варона - изучавао скоро све науке његово дело послужило као основ за изучавање “седам слободних вешина

Плиније Старији – дело Историја природе Аул Корнелије Целзус – енциклопедијски приручник ( пољопривреда, медицина, војна

вештина, реторика, филозофија, право дело- Медицина – једно од Луције Јуније Колумела - агроном из доба Нерона, написао енциклопедијско дело о пољопривреди и животу на селу у ком је приказао знања Грка, Картагињана и Римљана. Центри културе Атина и Александрија

Научници Херон (20? - 62) – математичар. физичар из Александрије први открио принцип рада парне

машине ( конструисао точак с погоном на водену пару и применио га у раду водоскока –фонтане ) Птоломеј Клаудије ( 2. век9 астроном, математичар и географ дело : Математички зборник који су Арабљани под именом Алмагест пренели у Европу и дела

Географија и Оптика.Гален ( око 131 – 201 ) грчки лекар, живео у Александрији и Риму, открића у области анатомије. Диоскурид ( 1.век ) пет књига са описом познатих лекова ( De materia Medica) .Хипатија ( oкo 370 - 415 ) из Александрије - прва жена –филозоф, математичар и астроном.Због даровитости, скромности и лепоте изабрана је фодитељ једне филозофске школе. Научници

УметностАрхитектура

Највиши степен оригиналности Римљани су постигли у градњи амфитеатра, аквадукта(водопада), вијадукта (мостова) и изванредних путева, који су по правилу

Најкраћом линијом ишли ка Риму (,,Сви путеви воде у Рим”). У време Августа подижу се грађевине у Риму :(Жртвеник мира и Форум) Најблиставија грађевина је Колосеум саграђен је за време владавине цара Веспазијана (69-79). Храм посвећен римским боговима је Пантеон (609.године претворен у хришћанску цркву) Почетком 2.века подигнут је Трајанов стуб дело Аполодор из Дамаска(стуб висок 30.метара и

исклесано 2 500 фигура са преставам из Трајанове владавине ) Славолуци или тријумфалне капије ( Константинов славолук ) . О римској архитектури Августовог времена знамо захваљујући Витрувијево Делу о архитектури (Dе аrchiтеcтurае).

Најзначајнији арихитекта римског царства био је Грк Аполодор из Дамаска(саградио мост на Дунавукоји је повезивао провинције Горњу Мезију и Дакију (данашње Србију и румунију )

Скулптуре копирао Хадријан и добио надимак ГрчићКолосеум

Изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму. У Колосеуму су одржаване гладијаторске борбе, које је могло пратити 50.000 гледалаца. Одржавале су се и борбе са животињама. У случају пожара Колосеум би се испразнио за 10

минута. Градња је започета 72.год.п.н.ере , за време цара Веспазијана, а довршена десетак година

касније за време владавине његовог сина Домицијан

35

Западна Европа у раном средњем векуВелика себа народа

Хуни и Германи. Хуни и Германи Идући на запад, Хуни (монголско турско племе) су 375 године прошли између планине Урал и

Касписког језера тај пролаз назван је“врата народа” ( равница ) У исто време крећу из северне Европе на исток германска племена Источни Западни Готи

( Осроготи и Визиготи ) Визиготи се настањују на ушћу Дунава, а Остроготи – од доњег тока Дњепра до реке Дон Судар Хуна и Германа означио је почетак великог кретања народа на европским просторима

које је трајало од краја 4 века до почетка 10 века . Хуни су покорили Остроготе, а Визоготи су по одобрењу цара Валенса 376 године населили у

римску провинцију доњу Мензију. Две године касније Визиготи су дигли побуну па је лично цар Валенс пошао са војском да их

умири.Обрачун је завршен царевим поразом код Адријанопоља (Једрена ) Цар Теодосије је Визиготе усмерио ка западу Балкана, Одакле су пешачили у Италију и под вођством Алариха 410 године заузели Рим. Током 5 века германска племена су преплавила западно римско царство и готово неометано

оснивали своје државе : Визготску краљевину (419-711) Вандалску краљевину (429-534) и краљевину Бургундију - ( 443-534) С подручја даншње Данске, у Британију су прешла германска племена : Англи, Саси и Јити и

покорили романизоване келте Староседеоци Брити су под њиховим притиском прешли канал ламанш и населилисе у северном

делу галије, у покрајни која се по њима назива Бретања. Током 5. века Галију су насели ли франци. Хуни пљачкају територије ЗРЦ и ИРЦ. Највећи успон за време Атиле (434 .453 ) противници га називали “Бич божји “ центар државе(ринг) Панонија негде у близини Кикинде Под власт хуна доспели су: Остроготи, Лангобарди и део Словена У поход на запад недалеко од Париза 451.године у бици код на Каталунским пољима римски

војсковођа Аеције зауставио је Хуне. Хуни прелазе преко северне Италије и приморали Западно римско царство на плаћање данка Кад Атила умире њихова држава се распада. Остроготи прелазе на десну обалу дунава и уз споразуму са Византијом преселили се у Италију. Под вођством краља Теодориха срушили су Одоакарову државу 493.године и основали Остроготску државу коју је средином 6.века уништила Византија Око 566.год .у Панонију стижу Авари - турско монголско племе . Лангобарди притиснути Аварима стижу сев. Италију Лонгобарде је покорио Карло Велики и припојио их Франачкој ( 774.године) Из Скандинавије је крајем 9. века покренут исељенички талас северних германских племена –

Нормана, са којима се завршила велика сеодба народа. Део Нормана се населио у северној Француској у области која се по њима назива Нормандија. • Други део Нормана – Викинзи, настанили су се на Исланду и преко Гренланда 1000. године досли

до обале Северне Америке.

36

• Трећа група Нормана, завладала је речним токовима од Балтичког доЦрног мора.

• У пероиду од 5. до 7. века покренула су се бројна словенска племена из истоцне и централне Европе.

• По окончању тих сеоба медју Словене су се 679. године доселили Бугари а затим 896. године Мађари.

Франачка држава• Франци су германска племена која су у 5. веку живела на ушћу реке Рајне. Одатле су као савезници

Рима, постепено насељавали Галију. Племена је ујединио Хлодовех (481-511) и основао Франачку државу.

• Хлодовех је био родоначелник династије Меровинга која је добила име по легендарном вођи Франку Меровеху.

Карло Мартел (715-741)• Током 7. века централна власт франачких краљева знатно је ослабила и држава се распала на три

скоро независна дела (Аустразија, Неустрија и Бургундија). • Јединство државе успоставио је мајордом • Карло Мартел (715-741). Почетком 8. века • Франачку су из Шпаније нападали Арабљани и

732. године доспели до Поатјеа, где их је Карло Мартел тешко поразио и зауставио њихово даље продирање у западну Европу.Пипин Мали (751-768)

• Мајордом после Карла Мартела био је Пипин Мали који је на позив од папе сузбио Лангобарде који су нападали Рим и добио је сагласност да збаци неспособног владаоца Хилдериха III и да се прогласи за краља Франачке. Пипин Мали (751-768) је основао династију Каролинга.

• Поразио Лонгобарде и потисну их из римске иравенске области. • Папи 756. године предаје на вечита времена земље Римске области и Равенског егзархата, без

обзира на противљење Византије чиме су ударени темељи Папској држави. • (папа постаје световни господар )

Карло Велики (768-814)• Пипина је наследио син Карло Велики (768-814) који је био најзначајнији владар династије

Каролинга. • Покорио је Лангобардску краљевину (774), Баварску, Словене у Карантанији и Аваре (769) у

Панонској низији. • Од свих ратова највећи је био против Авара.• Узео новац (сребро и злато )из каганског двора Авара оно што су они некад пљачкали од други.• Авари нестају саисторијске сцене.Њихов неславни крај остао је као синоним за сурово

страдање :”Погибоше као Авари” Крунисање за цара 800.године

Карло Велики је објединио највећи број данашњих земаља – Француску, Немачку, Швајцерску, Холандију, Белгију, Аустију и Италију, а изгубио је рат против Арабљана.

Водио је ратове против словенских племена Вилића, Лужичких Срба и Чеха и на њиховим земљама оснивао пограничне грофовије (марке).

• Карло Велики је 800. године крунисан за римског цара, а крунисао га је папа Лав III • Цар Манојли I је миром у Ахену 812.године признао Карла Великог за цара Карло Велики се никада није описменио до краја, иако је под јастуком држао воштане таблице за

писање. Оно што није знао питао је саветнике из разних земаља којима се окруживао.• Најдуже је боравио у Ахену, где му се налазио двор и капела• Ту је подигао грађевине по угледу на Јустинијана• према његовом биографу Ајнхарду Карло је био • “човек од акције, а не мислилац”

Распад Карловог царства• После смрти Карла Великог дошло је до нагло распада државе Каролинга. • Његови наследници нису били у стању да одрже континуитет државе коју је он створио. Дошло је

до јачања околних феудалаца, који су почели да разарају Франачку државу. Вердененски уговор 843.године

37

• Коначно, уговором у Вердену 843., • браћа Лотар, Карло Ћелави и Лудвиг Немачки су • поделили јединствену територију Франачке царевине на три дела: • Немачку, Италију и Француску. • Тако је поново Света столица остала без свог владара, а Карлово царство престало да постоји.• Проћи ће више од стотину година када ће немачки цар Отон I бити крунисан у Риму за новог цара

Светог Француску.• Тако је поново Света столица остала без свог владара, а Карлово царство престало да постој

Феудално друштвоОдлике феудалног друштва

• Франци заузимају територије Западног римског царства и покоравају домаће становништво романизоване Гале.

• Нису их претварали у робове већ су им омогућили да слободно живе и обрађују преостали део имања

• Франци и гало – романско становништво дуго су живели одвојено и са различитим законима ( франачким и римским )

• Франци су били слободни сељаци и нису плаћали никакве обавезе, једина им је обавеза била да по позиву иду у рат.

• Сељаци војници сами набављају оружје и опрему јер о томе није бринула држава.• Краљ је са својом свитом почев од марта вршио смотру војника окупљених на локалним

скупштинама названим мајске скупштине.• У почетку је свака породица имала довољно земље, али касније наследном деобом све мање.• Мајодром Карло Мартело прерасподелио црквену земљу, одузео део црквених имања и доселио

их војницима.Настанак феудалних класа

• Ти поседи се називају бенефицијуми (доброчинства ) и додељивани су на доживотно коришћење, пре свега за издржавање војника.

• Уколико власник није имао сина да га наследи имање је одузимано и давано другом.• Карло Велики територију државе поделио на грофовије и дао их је у виду бенефиција, на управу

члановима своје породице и оданим припадницима свите• Грофовије у пограничним пределима називале су се марке или маркгрофовије.• Сви који су добили грофовије као бенефицијум (грофови, кнежеви, војводе ) претходно су краљу

полагали заклетву да ће о свом трошку наоружати и послати у рат одређен број војника кад их он позове..

• Тако су постали краљеви вазали ( vasus – слуга), а он њихов сениор ( старији ).• Непосредни краљеви вазали чинили су највиши слој племства ( феудалци ).• Како ни феудалци нису могли контролисати територију целе грофовије давали су у бенефицијум

по десетак села људима који су се обавезивали на војну службу.• Дакле и крупно племство је имало своје вазале – ниже племство с невеликим поседима тј

ритере, који су средњем веку постали основа војске у свим дражавама.• Ритери су одговарали свом сениору али не и краљу, па је због тога важила изрека:

„Вазал мог вазала није мој вазал“Током 9. и 10. века бенефицијум се претворио у наследно добро и називао се феуд ( посед ) по коме је и систем назван феудализам.

Подела друштваОблик пирамиде : врх :владар, високо племство и ритери тј слој феудалацаОстали највећи до пирамиде заузимају сељаци ( кметови) део Некадашњи слободни сењаци постали су кметови.Њихова земља припала је феудалцима и за њу су морали плаћати бројне дажбине које су се једним именом звале феудална рентаОна је могла бити :( кулућење на имању феудлаца одеђени број дана дана у месецу (радна рента ) давању сопствених производа (натурална рента ) и плаћању пореза ( новчана рента )Црква и манастири имали велике поседе и на исти начин и под истим условима као и феудалци.

Карактеристике привреде раног средњега века Заосталост - Једине привредне гране земљорадња и сточарство

38

Државе нису имале главни града, јер се владар са свитом сели од места до места. Од 9. века владари и племство подизали замкове (личма имања ) Занаство и трговина нису постојале. Свако имање производило је обућу, одећу, оруђе иоружје..Путијуће занатлије :торбари, зидари,

златари,прерађивачи метала. Локална трговина - размена вишкова жита, стоке и тканине. Из Медитеран продавано оружје и луксузна робу свилу, зачине...Распад држава на грофовије,

кнежевине и војводства...Од 11. века обновом градова мењају се друштвени односи. Настаје нови слој грађанство а сњим и нове идеје.

Крсташки ратови

Крсташки ратови назив потиче од знака крста, што су га војници (лат. цруце сигнати - крстом обележени) носили на својим одорама,обично на десном рамену. То је низ војних похода од XI. до XIII. века којима је био циљ "ослободити" Јерусалим и Свету земљу од исламске владавине

Хронологија 1096. - 1099. Први крсташки рат 1147. - 1149. Други крсташки рат 1189. - 1192. Трећи крсташки рат 1202. - 1204. Четврти крсташки рат 1209. – 1229. Катарски крсташки рат 1212. - Дечији крсташки рат 1217. - 1221. Пети крсташки рат 1228. - 1229. Шести крсташки рат 1248. - 1254. Седми крсташки рат 1270. Осми крсташки рат 1271. Девети крсташки рат

Први крсташки рат ( 1096 – 1099) Пaпа Урбан II Је 1095.године у Клермону одржао пропвед и окупљене вернике позвао у рат

ради ослобођења гроба Исуса Христаокупљени свет је позив дочекао речима : “Бог то хоће ”

Учествовало племство из Француске и Немачке Три војске крсташа : војводе -Готфирда Бујонског Рајмунда Тулуског и Боемунда Састале су се у Цариграду и цару Алексију положиле заклету. Крсташи заузели : Антијохију, Бејрут, Тир, и Акру Јерусалим освојили 1099.године. На освојеним територијама основали су своје државе:

Јерусалимску кнежевинуКраљевину Антијохију и грофовије Едесу и Триполис и уредили их по угледу на државе ЕвропеГубитак грофовије Едесе био је повод за Други крсаташки рат (1147 – 1149 )

Други крсташки рат ( 1189 – 1192 ) Повод за почетка рата губитак Едесе.

Учествују: Француски краљ и немачки цар Међу учесницима било је много пустолова и проблематичних људи.Папин изасланик Бернар који је регрутовао крсташе, сам је изјавио :

“Европа се радује што ће изгубити, а Палестина што ће добити; они су корисни на два начина, и својим одсуством одавде, и својим присуством тамо”Разлаз са Визанзијом и безуспешно ратовање приморали су их да се фрате необављена посла.

Трећи крсташки рат (од 1189. до 1192. године ) Покренут је када је муслимански вођа Саладин заузео Јерусали

Три европска владара: Немачки цар Фридрих I Барбароса, Енглески краљ Ричар Лавље Срце француски краљ Филип II Лепи Водили војске за ослобођење Јерусалима. Француски и енглески крсташи стигли су поморским путем наисток али међу њима није било

никакве сарадње.

39

Фридрих I је преко Цариграда доспео у Малу Азију и прелазећи реку Каликаднос у Киликији. утопио се 1190.године.Француски краљ се врати у своју земљу.

Краљ Ричард је наставио рат са Саладином и тада је доби надимак Лавље Срце. Са Саладином је закључио трогодишње примирје, јер је због неприлика у Енглеској морао да се

врати кући.Једини резултат овог рата је дозвола хришћанима да посећују Свети гроб ИсусаХриста под условом да не носе оружје

Четврти крсташки рат ( 1202. до 1204. године ) Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године На позив папе Иноћентија III За рат су били заинтересовани италијански градови : Венеција, Ђенова и Пиза Покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су због недостатка новац пристали да прво за Млетачку републику заузму Задар. Да би касније прво за Алексија Анђела, а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију. На темељима овог похода настале су нове државе.: Млетачка република је постала највећа поморска сила у Средоземљу. Ток рата Позиву папе Иноћентије III није се одазвао нико од европских монарха, већ само франачки,

фландријски и италијански великаши, тако да је на чело похода постављен Бонифације Монфератски као један од највећих властелина.

Византијски дужд и таст Стефана Немањића, Енрико Дандоло, је прво скренуо крсташе да освоје Задар.

Потом су пристали да за новчану накнаду поврате престо Исаку и Алексију Анђелу, што им је пошло за руком у јулу 1203. године.

Када нису добили обећани новац, крсташи су се на Дандолов наговор окренули против Византије и 1204. је дошло до освајања и пљачкања Цариграда, што представља највеће пљачкање у средњем веку, као и масакрирање домаћег становништва.

Крсташке државе Крсташи освојили Цариград 1204.године и формирали на европском делу Византије своје државе : Латинско царство Атинско војводство Солунска краљевина и Кнежевина Ахаја

Дечји крсташки рат био је 1212. године Због неуспеха Запада да загосподари Светом земљом, раширила се сулуда празноверица да само

безгрешна деца могу ослободити гроб Исуса Христа. У француској и западним деловима Немачке регрутовано је на хиљаде деце. Део деце њих је доспео у луку Марсељ, где су их трговци робљем намамили набродове и продали у

Александрији. Остали су преко алпа, где су многи страдали дошли у Бриндизи. локални епископ у Бриндизију их

је убедио дасе врате кући. Италијански сељаци су их на повратку узимали за слуге, већина девојчица је завршила у јавним

кућама.Остали крсташки ратови билису мањег обима Последњи је водио француски краљ Луј 14 Свети, далеко од Свете земље, у Тунису. Завршен је поразом крсташа.

Витешко- монашки редови• У недостатку ратника основани су витешко - монашки редови, чији су чланови полагали

монашки завет.• Најстарији ред основао је 1120.год. чувар болнице Св.Јована у Јерусалиму подигнут за

старе и болесне ходочаснике отуда иназива овог реда јовановци или хоспиталци.• Ред темплари (храмовци ) основан је да би штитио ходочаснике на путу од морске обале

до Јерусалима.• Тетовници су име добили по Немцима (Тевтони), који су чинили већину њихових чланова• Слични верски походи у Босни (против богумила ), затим албижана, катара и других

јереси у Француској, Померанских Словена, Руса и Турака.• Крсрашким ратовима успостављене су трговинске везе Западне Европе и Византије.

40

• Уздижу се италијанске државице :Венеција, Ђенова и Пиза

Византија и Арабљани у раном средњем векуИсточно римско царство (Византија)

Историчари су Источно римско царство називали Византија по Византу, старој грчкој колонији. Службени назив био је Ромејско царство. Становници те земље називали су се Ромеји, тј. Римљани.

Престоница• Цар Константин је 330. године на темељима Византа подигао нову престоницу Римског царства

Константинопољ, коју су Словени називали Цариград. • Оснивање Цариграда често се узима за почетак Византије, али је као посебна држава настала тек

Теодосијевом поделом Римског царства 395. године.Обнова царства

• Кад је пропало Западно римско царство византијски цареви су се сматрали законитим наследницима.

Цар Јустинијан I (527-565) делимично је обновио границе некадашњег царства. За време његове владавине Византија је освојила:

1. Вандалску Краљевину 2. Остроготску Краљевину 3. Највећи део Визиготске Шпаније• Велика Освајања и изградња многобројних грађевина у Византији приписује се Јустинијану и

његовим сарадницима 1. Војсководје Велизар и Нарзес ,Знаменити правник Трибонијан , Његова жена Теодора • 532. године у Цариграду је избио устанак “ Ника “(Победа )Цар је био спреман да се одрекне

власти и побегне.• Царица Теодора се међутим није колебала већ је изјавила :“Пурпур је најлепши мртвачки поклон”

На њен захтев Велизар је против побуњеника послао војскуса угушио устанак и на хиподрому побио око 30 000 људи.

• Највеће Јустинијаново дело је обимни Зборник грађанског права, који је, по његовом наредјењу саставила и објавила група правника спроводећи темељну реформу права.

• После Јустинијана многе територије су изгубљене:Ломбарди су заузели северну Италију • Визиготи повратили Шпанију ,Словени угрозили Балкан ,Азиске границе је нападала Персија

Цар Ираклије (610-641)• био је, после Јустинијана највећи византијски владар. • Извршио је реформу државне управе и војске и уместо првинција успоставио тематски систем • Теме су војно-административне области у којима је владао стратег • Већину становништва у темама чинили су стратиоти, слободни сељаци, који су плаћали порез и

служили војску.• 626. године отклањајући опасност цар Ираклије је поразио Аваре који су са Словенима опседали

Цариград • Пред крај његове владавине 674-678. године Кипар, Родос и Крит угрожавали су Цариград.

Лав III (717-741) Оснивач Сиријске Династије Лав III (717-741) окончао је један, а сам створио други грађански

рат.У Сирији је упознао религије ислам и јудаизам која забрањује приказивање људског лика у богомољама и презиру иконе.а био је близак и секти павликијанаца која се противила иконама.

• Под тим утицајима је 726. године наредио да се уклони икона Христа изнад двери царске палате.• Становништво је реаговало са огорчењем и погубило извршиоце цареве наредбе. • Тиме је почео дуготрајни грађански рат познат као иконоборство или иконоклазам (276-843).• Цар је едиктом цркву подредио царској власти, забранио израду икона и наредио да се постојеће

спале. Поштоваоци икона су се склањали у јужну Италију где су преовлађивали Грци. • Унутрашња напетост у Византији се смирила кад је Свети синод (843) прогласио поштовање

икона законитим и учинио крај иконоборства.За владавине сиријске династије Византија је

41

изгубила статус највеће силе. Од краја 8. века непрестано је водила ратове против Бугарске, Арабије,Русије, Самуиловог царства.

Василије II Македонац (976-1025).Стабилност и ред у земљи успоставио је цар Василије II Македонац (976-1025). Способност његових наследника довело је до пропадања државе и губитак многих територија:

• Нормани су заузели Сицилију и јужну Италију и Мађари Београд (1064)• Печенези су продрли у Грчку Турци Селџуци су после битке код Манцикерта (1071) освојили већи

део Византиске Мале Азије и око 1077. основали Иконијски Султанат (Рим) Феудализација царства

Током 9. и 10. века у Византији настаје племство као друштвени слој и заузима високе положаје у државној служби.

Купујући земљу, племство је сељаке довело у зависан положај до 11. века већина сељака је била претворена у кметове који су се звали парици

У Византији је тек тада преовладао феудализам. Јачањем племства опадала је финансиска и одбрамбена моћ државе. У војску су се више регрутовани странци као најамници (Англосаси, Немци, Французи, Нормани,

Верјази, Алани, Печенези). Цар Алексије Комнин (1081-1118) уз помоћ Венеције, повратио је утицај у источном Средоземљу и

зауставио нормане на источној обали Јадрана. Венеција је за учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена

свих пореза. Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су по заузећу Антиохије дошли у сукоб са

ВизантијомАлексеј Комнин ( 1081 – 1118 )

Цар Алексеј комнин уз помоћ Венеције поврати је утуцај у источном средоземљу и зауставио Нормане на источној обали Јадрана.Венеција је на учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих пореза.Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су узпомоћ Антиохије дошли у сукоб с Византијом.

Манојло I Комнин (1143-1180) Манојло I Комнин (1143-1180) одбио је да учествује у Другом крсташком рату, па је на западу

стекао бројне противнике, што се брзо испољило губитком јужне Италије. Цар Манојло је био велики државник и војсковођа и успео је да одржи унутрашњу стабилност

Царства. После Комнинове смрти дошло је до нових грађанских ратова.

Пад Цариграда 1204.• Доласком на власт династије Анђела (1185-1204) убрзан је распад земље. Анђели су изгубили

превласт на Балкану.• Учесници Четвртог крсташког рата заузели су Цариград (1204) и на тлу Византије основали своје

државе.

42

Арабљани (Сарацени, Арапи)

• У 7. веку на Арабиском полуострву није било организованих држава.• На Арабиском полуострву због климе највише су гајене камиле ради преноса терета, исхране,

израде одеће и обуће • Племенима су управљали шеици или емири. • На југозападу развио се град Јемен. Јемен се обогатио тргујући мирисима.• До почетка 7. века развило се више градова, најпознатији: Мека и Јатриб (Медина). • .• На југозападу разви се град Јемен, Римљани су га због богаства називали

(Arabia Felis ( Срећна Арабија ), град се обогати трговином мириса (тајвана и смоле ).„Пут мириса „ ишао је преко Хеџаса до средоземља.Развило се више градова до почетка 7,века, анјзначајнији су :Мека и Јатриб ( Медина)

• То је била највећа препрека за уједињавање држава што је знао и Мухамед (570-632).

• Бедуинска племена су до Мухамедовог времена била многобожачка и хетерогена у верском погледу.

•• У Меки се налазило заједничко светилиште за централне Арабљане, црни камен (метеорит) назван

Каба или Ћаба, око кога је подигнут храм.• За време одржавања сајмова у Меку су долазили трговци. Тада су прекидани племенски

сукоби, који су били веома чести.• На полуострву су основане хришћанске и јеврејске колоније преко којих су се ширили

културни утицаји, које је прихватао и Мухамед.

Мухамед• Родом је из Меке, из племена Корејш.• Отхранио га је стриц Абу Талиб.Јер је у шестој години остао без породице.• Са 25 година се оженио удовицом Хатиџом.• Путујући од Јемена до Сирији упознао је разне религије.И на основу тих религија (хришћанства,

јудаизма и будизма )настала је религија Ислам.• Повлачио се на усамљеничи живот у пећини на брду Хирал код меке, где се посвећивао некој врсти

медитације• 610. године, наводно му се јавио Архангел Гаврило, и открио му ‚‚правог бога”, Алаха и наредио

му да то објави људима. • Представљајући се као Алахов пророк Мухамед је од 610. године почео проповед ислам, што значи

покорност.Његови следбеници су муслимани тј. Они који се покоравају Почетак Ислама 622.године• Мухамеду су у почетку прилазили рођаци и сиромашни, али његови богати саплеменици су га

протерали из племена и он је отишао у Јатриб ( Медину).• Тај догађај из 622.године муслимани називају хиџра и тај догађај се узима као почетак исламске

ере.• До 630 године сва Арапска племена су примила ислам. Уједињењем Мухамед је постао световни и

верски поглавар уједињене Арабљанске државе.• Медина је била верско и државно средиште, а Каба у Меки најважније муслиманско светилиште. • Мухамед је последњи пут боравио у Меки 632. године и ускоро умро.

43

• Како није имао мушких потомака наследио га је отац једне од његових жена, Абу Бекр.• Владари су после Мухамеда носили титулу калифа, што значи заменик, па се и држава називала

Калифат.• Абу Бекр је почео освајање византијских територија, а наставио их Омар, други Мухамедов таст.

Подела ислама• Због разних утицаја дошло је до распада на Шиите и Суните.• Династија Омејада (661-750) пренела је престоницу у Дамаск и предузела освајања на истоку и

западу.• 711. године Арабљани су прешли Гиблартар и покорили већи део визиготске Шпаније. Нападају и

Франачку доспели су до града Тура, али у битци код Поатјеа побио их је Карло Мартел.• На истоку су до 711. заузели све до реке Инд.1. Угрозили су Византију 2. Заузели Сицилију, Сардинију и Корзику 3. Заузели и део јужне Италије одакле су их у 11. веку притиснули нормани. • Војска цара Ираклија повлачила се из Сирије, Египта и Палестине.• Арабљани су освајања истовремено усмерили и на исток, и за само једну деценију освојили

персиску државу Сасанида.• Своје победе су прписивали Алаху. • За време владавине Омаједа племена су се уздигла на виши ниво, али велика освајања су

зауставила даљи напредак• Арабљани су покореним народима остављали широку аутономију, па и слободу вере. Али они су

масовно мењали веру у ислам јер је порез за исламске вернике био много мањи.• У Месопотамији је изгубио устанак који је довео до преврта на власти, на власт је дошла

династија Абасида (750-1258).• По заузећу Дамаска побили су све чланове породице Омејада, спасао се једино младић

Абдурахман.• Сa Абасидима је почело стварање самосталних држава.• 756. Абдурахман је основао емират Гранада у Шпанији касније проглашен за калифат са

седиштем у Кордови • Последњи остатак се одржао до 1492. године. • Калифе Абасидске династије преместили су престоницу у Багдад и од краја 10. века само

формално владали Арабљанским царством. • Кад су 1055. Турци Селџуци заузели Багдад, Калифе су били само верски поглавари.• 1258. Монголи су разорили Багдад и то је био крај Багдадског калифата.

Религија Мухамедово учење је изложено у Kурану, светој књизи муслимана. Куран је у ствари зборник прописа и наредби састављен од 114 сура (поглавља) Поред похвала Алаху књига садржи опис раја и пакла. Дужности муслимана по Kурану: Пет молитава дневно, с тим да се претходно опере водом или песком Пост у месецу рамазану Одлазак на хаџилук у Меку најмање једанпут у животу Да води џихад (свети рат) Плаћа порез у корист сиромашних, даје милостињу .

Поред Курана најважнији текстови су хадиси, записи о делима и изрекама Пророка и његових следбеника.

Најважнији свештенички ред у ислам су дервиши Верске обреде могу да обављају и имами и улеме. Имами су образовани муслимани, а улеме познаваоци курана. Мујезин позива на молитву с минарета

44

Култура раног средњег векаЗападноевропска култура

Западноевропска култура Веома низак културни ниво Европе до 12. века. Део културног наслеђа сачувала је хришћанска црква. Уз Библију и она дела која су се уклапала у црквено учење. Елементи античке образованости заступљени су у раној хришћанској књижевности и у списима

“црквених отаца”. “Црквени оци” старохришћански теолози .

Амброзије ( 4.век ) - римски чиновник а потоп епископ Милана био је изваредан тумач Светог писма ( Стари завет ).

Аурелије Августин( 354 – 430 ) епископ у сев. Африци развио је учење о предестинацији (предодређености) и наследном греху, који је утицао на касније реформаторе Лутера и Калвина

(Учењем о предестинацији разматра се питање предодређености људи за рај ). Позната су му дела : Разговори са самим собом и О божјој држави (De civitate Dei ) . На западу га

славе под именом Свет Августин Јероним (око 346 – 430 ) монах , пустињак и теолог, његов превод Библије једини је који је

признала католичка црква.. Бенедиктинци - Учени монах, Бенедикт из Нурсије је у првој половини 6. века основао манастир

Монте Касино ( јужно од Рима ) и написао Правило по коме се управљало свештенство запада. Оснивач монашког реда бенедиканци, а уједно и западног монаштва.Борци за примат папске

над световном влашћу. Скрипторији – Радионице за преписивање и умножававање књига. Најпознатији скрипторији били су: Корби код Амијена и Мартин у Туру

Академија Карла Великог

Карло Велики се окружио најученијим људима свог времена, међу којима су били Петар из Пизе и Алкуин.Они су на двору Ахен основају високу школу-академију на Карловом двору за племићке синове и чланове краљевске породице.

Најистакнутији ствараоци каролиншке епохе били су: Ајнхард – биограф Карла Великог, дело “Вита Кароли Магни” Павле Ђакон – писац Историје Лангобарда

Византијска култура Књижевност и историјографија. Прокопије из Цезареје дело Хисторикон описао је историју Јустинијанових ратова , а у спису О

грађевинама грађевинске подухвате. Такође је написао и Тајну историју Значајни историчари били су: Агатије и Георгије Писида, ђакон Св. Софије. Најистакнутији хроничари били су: Теофан и патријарх Нићифор.

Филозофија и теологија• У делу Извор сазнања Јован Дамаскин – дело Извор сазнања је дао темељни приказ најважнијих

хришћанских догми.Приписује му се и најпопуларније дело средњег века Варлаам Јоасаф• Патријарх Фотије познат је по делу Библиотека (Мириобиблон ), збирци дела најважнијих

писаца тога времена. Дело такође садржи и приказе научних, филозофских, медицинских, војних i правно – политичких текстова.

• Право Јустинијанов Зборник грађанског права (Corpus iuris civilis), који представља темељ европког и светског правног система.

45

• Цар Василије је на основу овог Зборника саставио два мања зборника Прохирон и Епангога,а Лав VI је објавио збирку грађанског, канонског и јавног права под именом Василике ( писане грчким језиком и боље прихваћене од јустинијановог зборника )

УметностАрхитектура и сликарствоЗа време Јустинијана обновљен је Цариград, који је постао “ престоница цивилизованог света”.Град је опасан системом двоструких зидова и бедема са преко 200 кула.

• Најзначајнија дела црквене архитектуре Јустинијановог доба су Света Софија и Сан Витале (Свети Витал) у РавениСликарство се заснива искључиво на изради икона. Најстарије иконе потичу из 6. века, настале су у манастирима на Синају и Египту.Иконе су приказивале Христа, Богородицу И светитеље од којих највише Јована Крститеља.

Школе и образовање Од 6. до 9. века школство је имало осетан пад, јер су по Јустинијановом наређењу затворене многе

високе школе па и Атинска академија. У преосталим високим школама школовали су се кадрови за државне чиновнике. Науке – право, медицина, математика и астономија – ограничене су на практичну употребу и нису

се развијале. У 9. веку основана је висока скола у Цариграду, која је брзо постала центар наука, Цариградски

универзитет у коме су се окупљали највећи умови Исламска култураАрабљани су имали значајну улогу у ширењу културе. Најважнији центри арабљанске културе били су:

• Багдад, Дамаск, Алепо, Каиро, Мека, Самарканд, Мосул, Кордова,Малага и Гранада.• Књижевност.• У епохи Омејада, под утицајем Курана и Хадиса развиле су се бројне књижевне врсте.• Од 9. века књижевна дела базирала су се на анегдотама и лакрдијама, а касније се развила народна

књижевност.• У 10. веку настала је збирка бајки, легенди, анегдота и шаљивих проповедака Хиљаду и једна ноћ.• Популарне бајке овог дела преведене су на све важније језике, и данас имају већу популарност у

Европи него у исламском свету.Уметност

Исламска уметнист је била скромна.Прве џамије су грађене по узору на Мухамедову кућу.Да би показали предности ислама, калифе су подизали палате и џамије да би засенили византијске царске дворце и цркве.

Подижу се грађевине: Џамија Ел Акса у Јеросалиму, Велика џамија у Дамаску Џамије су украшаване арабескама и натписима који величају Алаха и пророка Мухамеда, зато сто ислам забрањује приказивање људског ликa

Науке и филозофија За време Абасида Арабљани су темељно проучавали грчку културу и науке. Превели су дела Хипократа, Галена, Еуклида и Птоломеја И развили су медицину, а унапредили

математику, астономију И географију. Персијанац, везир и просветитељ Низам ел Мулк је основао прву исламску академију у Багдаду

око 1066. године. Највећи представници у области медицине били су Ел Табари, Ибн Сина и Ел Рази. Ел Табари је написао уџбеник медицине, који је вековима био незаменљив. Авицена - дело Канон медицине – служило је као основни уџбеник у западној европи до 17. века. Ел Рази је био истразивач, најпродуктивнији научник у средњем веку, са преко 140 дела из

области медицине. Европљани су од Арабљана преузели пиринач, шећерну репу, конопљу, памук, дуд, поморанџу,

брескву, кајсију, јоргован, камелију, арапске коње и мерино овце.

46

Државе Западних и Источних СловенаПрапостојбина Словена налази се на подручију данашње Русије , Украјине и Пољске у сливу река Дњепар, Буг, Дњестор и Висла.

Прве писане податке оставио је Херодот помињујући Неуре и Будиме око реке Дњепар. Антички писци Плиније, Тацит и Птоломеј у I веку помињу Словене под именима : Венди,

Венети, Виниди. .Име Словени први употребљавају византиски писци у VI веку, а називају их именом Анти.

Живот и веровања Словена Словени су живели у дрвеним колибамаВећина насеља кружног или полукружног облика, често су

била заштићена земљаним бедемима.Главна зањимања Словена били су земљорадња, сточарство, лов и риболов. Земља обрађивана примитивно, палили и крчили шуме.Словени су били многобошци и до 6. века имали су јединствену религију, културу, језик и обичаје.

Веровања• Перун - Врховни бог Словена био је бог грома • Сварог - бог неба заштитник ковачког заната • Весна (Лада) - божанство пролећа • Жива – божанство плодности (мајка земља)• Домовој - божанство кућа • Морана – божанство земље и смрти • Словени су за своје богове градили храмове од дрвета. • Једно од ретких словенских светилишта откривено је на острву Ригена (Рујана) у Северном мору,

где се налазио и свети град Аркона. Моравска кнежевина

• Франачка је крајем VIII века покoрила Морављане, Словаке и Словенце у Панонији.• Франци су врсили покрштавање Словена.• Растислав није пристајао на покорност немачког свештенства. • 830.године устнак Морављана против франачких (немачких феудалаца), под вођством кнеза

Мојимира и основали су Моравску кнежевину.• Фрначки феудалци су збацили Мојимира и довели за кнеза његовог синовца

Растислава (846 -870 )• Он не пристаје на покорност.• Од византијског цара Михаила III 863. год. доводи браћу Констанина (Ћирила ) и Методија

(Грци родом из Солун ) • Ћирила и Методија они су саставили словенску азбуку (глагољицу) и са грчког превели књиге

за богослужење. Отпор немачког племства. Константин у Риму добија сагласност папе, тада се замонашио и узео име Ћирило

Ћирила и Методија• Ћирила и Методија су утемељили словенско хришћанство и културу.• Признавање језика Словена , уз грчки и латински за богослужење “божји језик”• “Константин ( Ћирило ) постаје најсветлији ум европског 9. века “• Ћирило у време друге посете Риму умире 869.године, а папа је 870.године поставио Методија за

епископа Панонско сремске дијецезе.• После Растислава у Моравској преовлада немачко свештенство и он је затворен и злостављан.• Умире 885. године, а његови ученици протерани из Моравске и доње Паноније.• Борб а за влат у Моравској, Мојимир II неуспева да се одбрани.• Мађари и Немци освајају Доњу Панонију, а 906. године целу Моравску кнежевину.

Чешка Чешка племена су се супроставила Мађарима али су се међусобно завадила у борби за превласт.

47

Племе које је владало Прагом и околином наметнуло се као водеће и његов кнез Пшемисл је уједини Чешку и основао династију Пшемисловића.Одмах после уједињења потпала под власт Немачке. Кнез Венчеслав покушао да збаци власт Немачке.

Кнез Венчеслав је погинуо у борби против Немаца и проглашен је за светца – Свети Вацлав (јер су га Чеси сматрали народним херојем) У XI –веку у Чешку се досељавају немачки рудари Саси (време владавине Бжетислава II ). У саставу Немачком царства Чешка имала је знатан степен самосталности и њом су владали домаћи кнежеви.У XII – веку постала је краљевина.

Чешки краљеви су учествовали у избору немачких царева.ПољскаУ област Кракова и око река Висле, Варте и Одре обитавала су племена Вислани, Пољани и Слезани

У 10. веку су их угрожавали германски конолизатори који су претходно исребили део Полапских Словена.

Насртај Немаца сузбили су кнежеви Мјечислав ( Мјешко ) I и средином 10, века ујединио је пољска племена и оснива династију Пљастовића.

Примио хришћанство Мјечислав ( Мјешко ) I , које је ширило немачко племство. Признао је власт немачког цара.

Болеслав I Храбри изборио се за самосталност Пољске и 1000 .године основао архиепископију (надбискупију )

Од папе је 1024. године добија краљевску круну. (Пољска добила независност) У 12 - веку Пољска је подељена између владарских синова на четири удеоне кнежевине, што је

довело до распада земље. Татари су 1240.године покорили Русију и опустошили Пољску, а Покушај пљака и немаца да заједно зауставе најезду Татара завршио се

1241. године ( Татари су поразили немачко-пољску војску ) Полапски СловениОко реке Лабе живела су многољудна племена словенска племена : Љутићи, Бодрићи, Вилићи заједничким именом названи Полапски Словени.

• Пределе око Балтичког мора ( Поморје и Померанија ) насељавали су Балтички или Померански Словени )

• Немачки ритери су од X - века упадали у земљу Полапски Словени и збрисали њихове градове Шверин, Росток и Либек )

• Средином 12. века покоравају Љутиће и остале Полапске Словене.• На словенским територијама су основали Брандербуршку марку са центром у Бранибору(данас

берлин )• Крајем 12. века покорили су Балтичке Словени у Померанији.• немци већи део Словена побили а њихове територије конолизовали својим сељацима, један део

потсли у маочварне пределе ивременом их германизовали.• Од Полапски Словени корене су до нашег времена очували Лужички срби.• у југоисточној Немачкој са центром у лужници живи око 170 000 Лужичких Срба, али они су већ

сасвим асимиловани и усвакодневном животу више користе немачки него словенски језика.• Од националног обележја сачували су једино фолклор .

Кијевска РусијаПрве државе Источних Словена основане су у IX-веку:

Новгoродска ( око језера Ладога ) и Кијевска кнежевина у средњем току реке Дњепра.

У Новгoродској кнежевини (од обале Балтичког мора до језера Ладога), основали су своје упориште Варјази (номадско pлеме ), пqачкајући стигли до Црног мора (Пут од Варјага до Грка )

Загосподарили средином 9.века Новгородом и свог вођу Рјурика прогласили за кнеза. Рујриков наследник Олег наметнуо је власт Kијеву и ујединио две велике руске кнежевине

(Новгoродскау и Кијевску) Кијев постао престоница “мајка руски градова” (узор свих градова) Олег постао велики кнез и са Византијом (907 – 911 ) за Русију повољан мир и трговачки уговор Ширењу Русије настављено припајањем племена Древљана и покоравањем Хазара на Кавказу.

Примање хришћанства Кнез Владимир – под утицајем своје жене Ане (византијске принцезе )

988.године примио хришћанство. Становништву силом наметнуо нову веру., а старе словенске идоле уништио.

48

Пре него што је примио хршћанство упутио је једно посланство у Цариград које је посетило Свету Софију .Подносећи му извештај посланици су изјавили :

“Ми знамо једино да се ту Бог настанио међу Људима, јер је њихова служба сјајнија од од одреда других народа ; неможемо заборавити ту лепоту.”

Хришћанство шире грчки мисионари, Кијев постаје седиште митрополије и дид тада па све до 1439.године митрополити су били Грци.Он је подизао цркве и школе, ау Кијеву подигао дворац и ковао новац.

Успон кнежевинеЈарослав Мудри (1019 -1054 )

Кнежевину највише уздигао Јарослав Мудри (1019 -1054 )• Шири византијски утицај. ( подстицао развој архитектуре, занатства, уметности и забаве).

Русију уздигао међу европске силе и династију Рјуриковића повезао са европским династијама.• Саставио је први зборник закона у Русији, касније назван Руска правда .• Земљу поделио тројици синова и обавезао их да најстаријег “поштују као оца “ • На исти начин поступају и његови синови• Русија се у 12. веку распала на десетине удеоних кнежевина

Развили су се градови : Галич. Владимир, Суздаљ и и СмолескПад Кијевске Русије

• Феудализам• Владајући слој – чинили су:• бољари, • крупни земљопоседници, • војници кнежеви службеници• Поседи наследни• Обрађивали их слободни сељаци смерди и • малобројни зависни сељаци холопи.• Како је број холопа био мали бољари су смерде претварали у холопе.

Најезда МонголаУ 12. веку јужне руске кнежевине нападају Кумани (Половци), а Руси су узвраћали то руско – куманско ратовање описано је у познатом Спеву о полку Игорову.

• Татари ( Монголи ) предвођени Џингис Каном почетком крећу према Русиј , угрожавају Кумане, руски кнежеви помажу Кумане али су поражени 1223.године на реци Калка код града Тагатроа.

• Татари (Монголи ) заузимају Кијев 1240.године• На територији Кијевске Русије оснивају своју државу Златну хорду (1240 – 1480) и следећих 240

година владали већим делом Русије.

49

Српске земље у раном средњем веку

Насељавање Словена на Балкан• Словени од другог века прелазе Карпате и насељавају Панонију. • Две велике групе словенских племена су се од V до VII века населиле у Панонији • и Влашкој низији. • Трећа група племена је средином VI века заузела пределе до источних Алпа и • северне Италије. • Од почетка VI века Словени нападају Византију и од Византијских писаца • добијамо обиље информација о њиховом животу и обичајима. • Области насељене Словенима византијски писци су називали • Склавиније (земље Словена) • Да би одбранио Византију Јустинијан гради систем утврђења. • Словени руше утврђења и пљачкали територије. • Најезда Словена сручила се на Византију средином VI века и • пљачкала провинције Далмацију и Тракију.

Словени и Авари• Око 566. године Авари намећу власт Словенима. • Заузели Сирмијум (око 582), а затим градове Сингидунум и Виминацијум 584.године • Словени и Авари 614. године су заузели Салону (Солин) главни град Далмације. • Последњи заједнички напад извршили су на Византију 626. године када су извршили опсаду

Цариграда. • Од тог пораза Авари висе нису могли да се опораве.

Словени на Балкану• Словени до краја 6. века су потпуно преплавили Балканско полуострво и запосели најплодније

делове земље. • Формирају племена која добијау имена по по називима места, река или покрајна: • Тимочани, • Неретвљани • Травуњани, • Дукљани, • Конављани и други, а неки су очували имена из старепостојбине :Ринхини, Смољани, Сагудати,

Драгувити. • Почетком 7. века на Балканском полуострву се досељавају два племена под именом Срби и

Хрвати.О овим племенима највише моземо сазнати из дела Спис о народима Византијског цара Константина VII Порфирогенита ( 913 - 959 ).Строседелачко становништво се словенизовало у већем делу Балкана.У време досељавања Словена старседеоци су били : Грци, романизовани трачани и Илири. Остаци староседелачког становништа све помињу у средњовековним списима најчешће као : Власи, Мавровласи, Цинцари, Аромуни, Арбанаси, Романи..итд

Србија (Рашка) до средине 12. века

Најзначајнији извор за тај период српске историје је дело Константина VII Порфирогенита (913-959). Спис о народима или О управљању Царством

Прве српске ранофеудалне државе• Према Порфирогениту српска племена су насељавала : • Паганију ( од Неретве до Цетине ) • Захумље ( између Дубровника и слива Неретве )

50

• Травунију ( од Дубр. до Б . Которске ) • Дукља или Зета ( од Б.которске до реке Бојане) • Рашка или Србија - Центар државе био је град Рас код Новог Пазара па се и земља називала

Рашка. • Србија је крајем VIII и почетком IX века обухватала пределе око реке Пиве, Таре, Лима, Ибра,

горње Дрине и Западне Мораве, подручје Соли (Тузла) и горњи ток реке Босне. • Рашка је у то време била кнежевина.

Владари у РашкојПрви кнежеви који се помињу су:

• Вишеслав, • Радослав, • Просигој, али се о њима ништа незна.• Оснивач прве српске династије кнез Властимир. • Владао средином 9. века Србији припојио Травунију( Требиње ). • Бугарска је за време кнеза Бориса покушала да приоји Србију. • Властимирових синова Мутимира, Стројимира и Гојника који су успешно одбранили Србију

заробили сина кнеза Бориса. • Браћа су се завадила и најјачи Мутимир преузео власт. • Мутимир је победио и завладао Србијом а своју браћу протерао. • Мутимиров синовац кнез Петар Гојниковић (892-917) успешно је одбранио земљу када је Бугарска

била у рангу царства.• Бугари су га збацили са власти, уз помоћ захумског кнеза Михаила Вишевића ,а Србија је била

опљачкана и прикључена Бугарској 924. године за време цара Симеона. • Часлав Клонимировић (927-950) побегао са Бугарског двора.• Уз помоћ Византије обновио и осамосталио Србију, која је опет поред Рашке обухватала и Соли и

Босну. Пад Србије

• Нападају Мађари за време Часлава, он им наноси пораз • Пошто је у борби против Мађара угарски кнез погинуо, Мађари из освете заробљавају Часлава и

погубљују га на реци Сави. • Србија се потчинила Византији, а касније усла у састав Самуиловог македонског-бугарског

царства. • Византија је 1018. уништила Самуилову државу и завладала земљама до Дунава. • Византијски цареви су за представнике Срба постављали људе из утицајнијих породица који су

носили титуле великих жупана. • Спомињу се неколико великих жупана: • Вукан, ( око 1083 - око 1114 ) Урош I, Урош II, Деса и Тихомир.

Дукља (Зета)• Црна Гора - Дукља назив добила по римском утврђењу Доклеа. (код Подгорице ) • Обухватала пределе од Боке Которске до реке Бојаане • Од друге полвивине 10. века владо је кнез Јован Владимир (970-1016). • У рату са Самуилом против Византије остао је веран Византији • Самуило га заробио и оженио својом ћерком Теодором Косаром и као вазала вратио у Дукљу.• Владимира је на превару ухватио и убио Самуилов синовац Јован Владислав.

Осамостаљење Дукље• Византија је1018. обновила власт у Дукљи и мир је владао до 1036. кад је Стефан Војислав

подигао устанак и осамосталио се. • Његов син Михаило је Дукљи припојио Рашку. • Михаило се крунисао за краља 1077. године.( од папе Гргура ВИИ доби краљевску круну) • Признањ независности једне српске државе. • Константин Бодин издејствовао да се барска епископија (бискупија) ( 1089 ) • у ранг митрополије (надбискупије. • Власт је проширио и на Босну • Од почетка 12. века Дукља се назива Зета, али тада почиње и њено опадање. • Центар окупљања српских земаља поново постаје Рашка.

 

51

Јужнословенске земље и УгарскаНастанак државе

• Бугари су 681.године између Дунава и планине Балкан у некадашњој римској провинцији Мезији основали своју дражаву.

• Пустоше византијску Тракију.• Арабљанска опсада Цариграда 717.године , Бугари пљачкају околину Цариграда

Брзо су се словенизовали• Кнез Борис је 864.године у Цариграду примио хришћанство, а Бугарска црква ускоро постала

аутокефална.• Врхунац успеха за време кнеза Симона ( 893 – 927 ), прогласио се за цара и изједначио се са

византијским владарима.• Титулу цара признаје му Византија.• Крајем 10. века улази у састав Самуиловог царства • а од 1080 до 1204. у саставу Византије • Увреме четвтог крсташког рата Бугари дигли устанак и обновили државу.

Примање хришћанства и почеци писмености у Срба и македонских Словена• Папа Јован VIII хтео је да Србију у црквеном погледу прикључи Панонско-сремској дијецези.• До тога није дошло јер су Срби измедју 867. и 874. године примили хришћанство из Византије. • Методијеви ученици после његове смрти били су протерани из Паноније и исли су у Бугарску. • Један од њих био је Климент, који је из бугарске престонице досао у Охрид, где је основао

манастир и наставио мисионарсу делатност. • Постаје епископ 893.године• У Охриду је деловао Климентов млађи савременик Наум• Климент саставља ћирилицу• Чрноризец Храбри (10.век) спис О писменех

Мађарска(Угарска)• Мађари (Угри) – угро-финска група, попримила особине од Турака, јер се мешала са њима (

турска племена )• Око 890.год.насељавали област између Дњепра и Дона • Притисак Печенега- напуштају Русију • 896.год. под вођством Арпада насељавају панонијуПокорили Словене • стизали до Шпаније и Француске ( пљачка )• Српски кнез Часлав погинуо у борби са Мађарима ( 10. век)• Немци их порази ли на реци Леху 955.године • ( прешли на седелачки начин живота )• Оснивач државе Стефан I 8 997 -1038 ) - Арпадова династија владала до 1301.год.• Стефан мађ. Иштван примио хришћанство 1000.г. од папе добио краљевску круну ( постао

светац). Подели земљу на жупаније • Мађари покорили Хрватску 1102.год.• Краљ Андрија ИИ 1222.године објави златну булу –племству омогућио уступке • докуменат сличан Великој повељи слободе ( гарантовао привилегије и права племства и

обавезивао владара да најмање јдном годишње сазове сабор .

52

Западноевропске државе - сталешке монархијеФранцуска

• Француска у средњем веку • Династија Каролинга угасила се 987. године.• Краљевску круну узео војвода Париза Иг ( Хуго ) из породице Капета • Породични посед Ига Капета ( 987 – 996 ) био је мањи од поседа његових вазала• Моћ владара зависила од краљевског поседа којим лично располажу тзв краљевског домена • Поседе шире и краљеви вазали војводе Нормандије - Плантагенети• Анри Плантагенет је 1154 постао енглески краља ( Хенрих II Плантaгенет )• Није више био вазал француског краља

Филип II Август (1180 – 1223 )• Покренуо крсташки рат са Ричардом (Лавље Срце) краљем Енглеске.• Вратио се (изговор болест ) и у рату против Ричардовог брата Јована Без Земље приграбио већи

део поседа Плантагенета у Француској.• Продавао повеље градовима којима је стицана аутономија.• Сломио моћ феудалаца.• Уједињење Француске – процват културе, посебно готичке

Луј IX Свети ( 1226 – 1270)• Ојачао централну власт, увео ред изакон и обезбедио развој трговине.• Припајањем Провансе и неколико грофовија Француска постаје најмоћнија држава европског

запада Филип IV Лепи (1285 – 1314)

• Завео порезе на црквена имања и сукобио се са папом• Тражио подршку од скупштине државних сталежа ( учествовали преставници племства,

свештенства и грађана )• Папско седиште преместио из Рима у Авињон у Француској• Авињонско ропство папа

(1309 - 1378 )• Изумрла династија Капета 1328.год. • Филип VI Валоа (1293 — 1350)• Изабран Филип Валоа• Енглески краљ Едвард III унук Филипа II сматрао је да круна треба да припадне њему. • То је био повод за сукоб Француске и Енглеске, у историји познат као • Стогодишњи рат • ( 1337 -1453)

Стогодишњи рат (1337 — 1453)• Енглеску захватила епидемија куге (1348 – 1350) • 1358.год. у Француској устанак Жакерија у коме је страдало 20 000 сељака• Јованка Орлеанка (16 година) из Домерије да пође у рат као добровољац • за време опсаде Компијења , пала је у енглеско заробљеништво, осуђена као јеретик и спаљена на

ломачи.• Краљ Шарл ВИИ(1422 - 1461 ) искоренио пљачкашке дружине и банде најамника, сломио отпор

феудалаца и увео регуларне трупе и средио финансије• Енглеска губи целу Нормандију.• Падом Кастиљона 1453.г.окончана је њена владавина на тлу Француске• На Континенту је задражала само град Кале.Стогодишњи рат је завршен 1453.године

Јованка Орлеанка,• Девица из Орлеана

53

• (фр. Jeanne d`Arc, је рођена у малом шампањском селу Домремију (данас Домреми ла Писел) 4. јануара 1412, а умрла (спаљена) у Руану 30. маја 1431. године.

Луј XI ( 1461 – 1483 )• Само једанпут у току владавине сазвао скупштину сталежа • Издавао декрете и само о свом одлучивању • Говорио је :“Ја све своје саветнике носим на леђима свога коња”• Становници покрајна који сусе дотада називали Анжујци, Нормандијнци, Брестонци зову се

Французи

Енглеска• Англосаксонска држава- основана у 9 веку• Источение крајеве колонизовали Данци • Едвард Исповедник (1042-1066) краљ Енглеске• Узимао у службу Нормане • Након смрти за краља је изабран Харолд Гудвин ( најмоћнији гроф и огорчени противник

Нормана • Нормани 1066 извршавају инвазију на Енглеску (војвода Виљем• У бици код Хејстингса Гудвинг погинуо , а војска поражена

Виљем Освајач (1066 – 1087 )• Загосподарио Енглеском• земљу поделио својим војницима• Задржао постојеће уређење – поделу на грофовије и од свих вазала добио заклетву на верност• Ради увођења пореза пописана су сва имања, акњига названа • Књига страшног суда• (Doomsday Book)• Нормандијска династија је у Енглетску донела француски језик и културу

Хенрих II Плантагенет ( 1154 – 1189)• Ред заводи оснивач нове династије Хенрих II Плантагенет • Способан и одлучан владар• У грофовијама поставља шерифе , управљали у његово име и имали судску власт• Њихове пресуде је потврђивао краљевски суд • Због завођења нових пореза установљена је опзиција- предвођена његовим бившим саветником

кентерберијским саветником Томасом Бекетом• Склонио се на одеђено време у Француску, а када се вратио заточен и убијен. • ( немири, нереди, краљ се јавно морао покајати )

Ричард Лавље Срце (1189-1199)• Хенријев син Ричард Лавље Срце више витез и пустолов него државник• За време Трећег крсташког рата земљом управљао његов брат Јован Без Земље

( отац му приликом деобе наследства ништа није оставио )• Јован се сукобљавао са братом• Сукоб постицао француски краљ Филип ИИ са намером да заузме њихове земље• Ричард је заратио са Филипом и вратио покрајне које је изгубио његов брат. погинуо је у опсади

замка.Јован Без Земље ( 1199 – 1216 )

• Омрзнути и окрутни владар - Јован Без Земље • Трпео поразе и губио територије.• Огорчени грађани дигли побуну и заузели Лондон• Краљ је био приморан да 1215 изда Велику повељу слобода ( Мagna Carta Libertatum ) којом

баронима гарантује традиционална права• Власт краља ограничена, а слободни грађани законом заштићени од самовоље• Повељомје закон постављен изнад краља, а поштовање права гарантованих повељом контролисао

је одбор од 25 барона • Од 13 века Велики савет се понекад назива Парламент• Година настанка Парламента се узима 1265.година када је вођа барона, барон Симон де

Монфор позива два представника округа и два грађанина да присуствују састанку Савета.• “Оно што се тиче свих треба да буде да буде од свих одобрено”• Од 14,века сатављен од два дона . Дом лордова (горњи дом ) и дом комуна ( Доњи дом )

54

Краљ Едвард III ( 1327 – 1377 )• Почео Стогодишњи рат - Куга у Енглеској• Године куге ( 1348 – 1350 ) - Европа• Скуп рат- повећање пореза• Устанак сељака ( под вођством Вата Тејлора (1381 – 1389 )• Свештеник Џон Бул стао је на страну устаника са паролом :• ” Ко је, дакле, био племић када је Адам копа земљу, а Ева прела вуну “• Пораз Енглеза у Стогодишњем рату

Рат ружа (145 – 1485 )Црвена ружа куће Ланкастер - Бела ружа куће Јорк

• Разбојничке банде харају земљом• Краљ Хенрих II није успео да сузбије • Борба за превласт две племићке породице :• Јорк и Ланкастер • Први су на грбу имали белу, други црвену ружу, па је тридесетогодишњи немирни период

познат као Рат двеју ружа. • У бици код Босворта 1485.г. победио је Хенрих Тјудор из породице Ланкастер. • Парламент га је прогласио за краља под именом Хенрих VII , да би умиро противнике он се

оженио Елизабетом од Јорка.• Тако је окончан грађански рат и почела владавина династије Тјудора ( 1485 – 1603 )

Немачка• Немачка • Грана Каролинга- потомци Лудвига Немачког, ослабила је и изумрла, њихова држава се

распала на војводства:• Саксонија, • Франконија, • Швапска, • Баварска, • Лотарингија,• Баварску и Саксонију нападају и пустоше Мађари (10.век)• Терор и разбојништво зауставља Отон I ( победа на Лешком пољу 955.године.

Отон I (936 -973 )• Победио Мађаре наЛлешком пољу 955.године код Аугзбурга • Основао Баварску марку, која се од 996.године назива Аустрија ( Osterreich) • Покорио Словене између Одре и Лабе и подигао утврђења.• Ујединијо Немачку• Припојио област цара Лотара (северну Италију, Бургундију и Лорен)• Папа га је 962.године крунисао за Светог римско-немачког цара• Владаре биралиотада војводе икнежеви а њихово крунисање обављано у Риму.• Реформе цркве (сукоб папства и царства )• Вормс 1122.године компромис, али и даље избијали сукоби.

Фридрих I Барбароса ( 1152 - 1190 )• Хоенштауфовац• Помагао папу против Нормана из јужне Италије• крунисан за цара и занемарио обавезе према папи.• Осамостаљивање градова• Милано отказао послушност, па је по налогу цара 1162.г. до темеља разрушен• Градови ради одбране формирали ломбардијску лигу 1168.г.• Покушај цара завршен неуспехом• Грађани се поделили на : гибелине- присталице цара и гефеле – противнике• Борба трајала до изумирања Хоенштауфоваца• Наступило међувлашће (1256 -1273 )• нису се могли сложити војводе и кнежеви око избора цара• Кандидовали се Рудолф Хабзбург и Пшемисл II Отокар • За цара је изабран Рудолф Хабзбург • Фридрих Барбароса (1152—1190)

55

• Фридрих Барбароса (1122—10. јун 1190 ) • био краљ Немачке (1152—1190) и • цар Светог римског царства (1155—1190).• Био је такође краљ Италије (1154—1186). Припадао је династији Хоенштауфен . • Познат је по учешћу у Трећем крсташком рату, где се утопио при преласку реке. • Немачка инвазија на Совјетски Савез 1941. имала је назив Операција Барбароса.• Његов надимак Барбароса значи црвена брада.

Рудолф Хабзбург ( 1273 – 1291 )• Порази чешког краља 1278.г.• Отео словеначке земље Корушку, Крањску и Штајерску и основао посебну државу Аустрију,

која је постала језгро будућег Хабзбуршког царства са центром у Бечу.• Од 1346 до 1437. Немачком су владали Луксембурговци

Карло IV (1346 – 1378 ) и његова два сина• Пре избора био чешки краљ паје више бринуо о чешкој него о остатку Царства.• Издао је Златну булу 1356.године. којом су племству дата већа права и утврђен начин избора

цара.• Окончањем Луксембурговаца за цара је изабран Албрехт II (1438 -1439)• Настављена династија Хабзбурговаца која је владала до 1806.године.• Рудолф I Хабзбург • Рудолф I Хабзбург (такође познат и као Рудолф Немачки,• Рудолф Хабзбуршки, Rudolf von Habsburд, лат. Rudolfus; 1. мај 1218—15. јул 1291) • био краљ Немачке (1273—1291). и одиграо је кључну улогу у успостављању водеће улоге

династије Хабзбург међу немачким династијама Хришћанска црква у средњем веку

• Васљенски сабор у Никеји ( 325 ) није решио питање црквеног јединства.• Цар Константин поклонио папи Латеренску палату у Риму.• Позивајући се на наследство апостола Петра, римски епископ је узео звање папа и наметнуо се као

поглавар свих хришћана. грчки papas –отац• Папа Стефан II је у 8.веку фалсификовао Константинове даровнице, заснивао право

првенства (примат ) духовне над световном влашћу.• Сукоб папства и царства • Немачки цареви су од краја 10. века папе подредили својој власти, па су у Немачкој и Италији за

грофове бискупе постављали своје људе. • Увођење бискупа у звање од стране цара или његових изасланика (световних лица ) називало се

лаучка инвестура.• Кардинал Хилдебранд је прихватио идеје клинијевског покрета и кад је изабрао за папу под

именом Гргур VII ( 1073-1085 ) енергично је наступио против лаучке инвестуре.(истицао првенство папе )

• Немачки цар Хајнрих IV је сазвао државни сабор на коме је проглашено свргавање папе. • Папа је ( ескомуницирао ) искључио Хајнрих IV из цркве • Ишао у Кносос (летњиковац) у Италији да моли да га врати. Папа га је вратио.• Сукоб се наставља све до споразума у Вормсу 1122.год. • У Вормсу 1122. године. Вормским конкордатом постигнут је компромис, по коме епископе у

Немачкој бира свештенство, а свештеничка звања додељују само духовна лица.Монашко-просјачки редови

Фрањевци су названи по оснивачу реда – Фрањи ( 1182-1226 ) из Асизија у Италији.• Стекао је бројне присталице спремне да се жртвују за веру и његови следбеници су се брзо

раширили по многим земљама. • Доминикански ред је почетком 13. века основао Шпански проповедник Доминик Гузман ради

борбе против Албижана.• Доминиканци су допринели развоју средњовековне схоластике и филозофије.

Источна црква• Никад се није централизовала и, уместо једниг постојала су четири центра :• Цариград,• Александрија,• Антиохија и

56

• Јерусалим • У сваком од њих је столовао по један патријарх.• Цариград је на Другом васељенском сабору ( 381.г.) добио предност над црквеним центрима и

Цариградска патријаршија је постала васељенска • Међутим он је и даље био први међу једнакима,

Раскол у хришћанству• Несугласице између Рима и Цариграда.• Папа се мешао у извор васељенског патријарха • Када је за патријарха изабран Фотије, папа није консултован и латински сабор га није признао.• Синод васељенске цркве У Цариграду 867.г. одбацио је римско учење и прогласио незакониту

сваку одлуку Рима.• Извесни јединство одржано до средине 11.века.• Источна црква да само Исус Христ може бити поглавар (Свето писмо )• Папа Лав IX је 1054.године ескомуницитрао патријарха Михаила Керуларија, на шта је патријарх

одговорио искључењем папе.• Званични раскол у хришћанству

Реформа црквеПрве реформе цркве почео Џон Лок ( 1329 – 1384 ) профеор универзитета у Оксфорду

• Осуђивао световну власт и мешање у политику.• Библију превео на енглески језик.• Свето писмо прави извор вере.• Био противник свештенстава и поштовањ светаца.• Проглашен за јеретика (Виклифова јерес) и уколоњен са универзитета.• Његово учење наставио Јан Хус у Чешкој.Учењ се ширило.• Краљ Шарл VII 1438.г.објавио тзв прагматичне санкције по којим француска црква зависи (правно

и финансијски ) од краља , ане од папе.Тако је успостављена галиканска црква у Енглеској.Привреда и култура у западној ЕвропиОбнова градова

• У време крсташких ратова успостављене су економске везе између западне Европе и Блиског истока.У XIV веку су из Италијнских лука организовани конвоји трговачких бродова који су одржавали сталне везе са лукама у Фландрији и Енглеској.Снага воде коришћена је за ваљање текстила,дробљење руде,ковање метала,а енергија ветра за покретање једрењака.

• У XIV веку коришћена је енергија добијена експлозијом барута и конструисано ватрено оружје велике разорне моћи.

Градови• У областима у којима се развила трговина настали су најзначајнији урбани центри,најпре у

Италији.где је постојао континуитет са старима римским градовима.Били су мали по површини и по броју становника због честих ратова морали су да се обезбеде високим великим зидивима на којима су на одређеном растојању подизане одбрамбене куле.Уколико се град налазио поред реке,био би окопан дубоким каналом,који је представљао праву препреку за нападача.

План града• Зависно од величине,градови су имали једну до три капије,а преко канала покретни мост.• Капије су затваране кад падне мрак или кад појави нека опасност.Уске и кривудаве улице,у

зимском периоду каљуге,током лета прашњави сокаци,усмерене су ка средишту града где се налазио трг, тј. простор намењен продаји робе.Куће су заузимале мали простор и ишле су у висину.По правилу,у приземљу се налазила радионица а на спрату се становало. У подруму је била смештена стока јер је до XIV века становништво већине градова се бавило сточарством и земљорадњом.

Еснафи• Упркос тим неповољним странама живота, градови су привлачили сеоско становништво.Кметови

су бежали у градове и запошљавали се, уколкико их господар не пронађе за годину и један дан, немају право да се врате на село.Са развитком занатства и трговине у градовима су настала бројна професионална удружења занатлија и трговаца - еснафи (цехови).Еснафи су основани да би

57

штитили интересе својих чланова,одређивали квалитет и квантитет производа, давали дозволе за отварање нових радионица.

Комуне• С обзиром да су градови настали на поседима цркве или феудалаца,њима су углавном управљали

епископи.Црква и феудалци су се сматрали господарима градова и наметали им разне обавезе.• Да би се ослободили самовоље феудалаца и црквене власти,грађани су под заклетвом основали

заједнице,комуне . • Градови који се изборе за слободу добијали су повељу слободног града.

Новчана привреда Од XII века поново оживљава новчана привреда.Средства плаћања су била племенити метали,а

основна тежинска мера за њих је либра или фунта (400г.сребра). У XIII веку грош - велики динар је постао новчана јединица у Венецији и многим европским

земљама.Венеција је ковала и златнике-дукате,а употребљаван је и фиорин-златник кован у Фиренци у облику цвета љиљана (симбол Фиренце).

• Због несигурности преноса новца на даљину, посредовали су темплари и хоспиталци, због неодобравања цркве,новчане трансакције су преузели Јевреји и стекли монопол.

Време је новац• У XIII веку хришћани су преузели тржиште новца и због обрачуна са конкурентима протеривани

су Јевреји из Енглеске,Француске ....• Банке и мењачницесу настале због новчаних трансакција и постале моћне установе-све је било

подређено новцу.• У XIV веку је наступила трка за временом “време је новац”

Школе и универзитетиУ срадњем веку образовање је било минимално и стицало се практичном обуком,а додатна знања су била ”сувишна” и ”опасна”.

• Само су свештеници учили из књига.• Развој градова је изискивао потребу за школама високог ранга-уноверзитета.• Најстарији универзитети су основани у Болоњи,• Паризу,• Оксфорду,....• 1300.год . 23 универзитета, а 200 год.касније 70• Могућ је био упис са 14 год. и знањем латинског језика.

Универзитет у Оксфорду• Универзитет у Оксфорду (лат. Universitas Oxoniensis, енгл.University of Oxford, неформално

Oxford University, Oxford) је универзитет у Оксфорду у јужној Енглеској. То је најстарији универзитет у англофонском свету.

• Универзитет се састоји од 38 независних колеџа и шест сталних приватних верских школа (са статусом испод статуса колеџа).

• Датум оснивања универзитета није лако утврдити, али постоје сведочанства да се тамо одвијала настава још у 11. веку. Универзитет се нагло развио почев од 1167, када је енглеским студентима забрањено похађање наставе на Универзитету у Паризу. После сукоба између студената и локалног народа 1209, неки од професора су побегли на северозапад у град Кембриџ, где су основали Универзитет у Кембриџу. Од тог времена су ова два универзитета велики ривали.

• Године 2007. Универзитет је располагао са 3,6 милијарде фунти.

• Имао је 19.486]студената, од чега 7.380 постдипломаца.• Мото универзитета је: Dominus Illuminatio Mea, што на латинском значи: „Господ је моје светло“.• Град има 151.000 становника према процени из 2007. године. Налази се око 60 километара

северозападно од Лондона. У Оксфорду се река Червел улива у реку Темза.• Оксфордски универзитет је најстарији универзитет у земљама у којима се говори енглески језик.

За разлику од свог универзитетског ривала Кембриџа, • Оксфорд је и индустријски град.• Оксфорд зову „градом уснулих торњева“. Овај епитет му је дао Метју Арнолд због хармоничне

архитектуре његових универзитетских зграда.• Град се први пут помиње у хроници из 912. • Прва сведочанства о универзитету потиичу из 12. века. Статус града Оксфорд је стекао 1542.

Оксфордски канал је 1790. повезао град са Ковентријем и индустријском области око Бирмингема.

58

• Године 1840. изграђена је железничка веза Оксфорда и Лондона. Почетком 20. века у предграђу Оксфорда никла је фабрика аутомобила Морис.

• Услед индустријализације град је добио нових 40.000 житеља.• Главне туристичке атракције града су у вези са универзитетом: Музеј Ешмолијен и Бодилеанска

библиотека

Универзитет у Кембриџу• Универзитет у Кембриџу (енгл. University of Cambridдe, неформално Cambridдe University,

Cambridдe) је универзитет у граду Кембриџу у источној Енглеској. То је други најстарији англофонски универзитет на свету који ради непрекидно од оснивања. Његово име се некада означава са: Cantab., што потиче од латинског имена града Кембриџ: Cantabriдia, Cantabriдiensis.

• Мото универзитета је: Hinc lucem et pocula sacra, што на латинском значи: „Одавде светлост и драгоцено знање“.

• Универзитет је основала група учених људи који су 1209. отишли из Оксфорда после сукоба са тамошњим житељима.

• Универзитети у Оксфорду и Кембриџу су временом постали значајан део британске културе и историје. Вековима се међу њима развијао ривалитет.

Први колеџ у Паризу• 1258.год. први колеџ у Паризу основао је де Сорбон.• Заступљене су науке које је признавала црква и 7 слободних вештина:• Граматика • Реторика • Дијалектика • Математика • Са њима се стицала матура-бакалауреат.• Звање магистра се добијало после студија:• Логике • Физике • Метафизике • Астрономије • Етике • Специјализовани универзитети - Болоња,Салерно

Филозофија и науке• Тома Аквински (1225-1274),најистакнутији теолог и филозоф средњег века.• Његова филозофија се темеље на Аристотеловом учењу.• Укупна интересовања учених људи су се сводила на постојања спасења.• Алхемичари су покушавали да добију племените метале експериментима.• Математичка знања су била скромна.• По средњевековним схватањима свет се састоји из земље,воде,ваздуха и ватре.• Роџер Бејкон (1214-1294)• Енглески монах-првак научне мисли у средњем веку.

Књижевност• Књижевна дела су писана на латинском језику.• Прованса је колевка средњевековне књижевности.• Њеном процвату су допринели путујући приповедачи и певачи минстрели .• Допринос песништву су дали трубадури.• После крсташких ратова Прованса је унштена а књижевност је замрла.• У XIII веку се развија и проза.Најзначајнији представник је Жорфоа де Вилардуен (1150-1213)

Данте Алигијери (1265-1321)Предходник хуманизма, један од највећих светских песника.Франческо Петрарка (1304-1374)Први хуманиста Добио ловоров венац за дело ”Африка”.Ђовани Бокачо (1313-1375). Својим делом чини прелаз од средњег века ка ренесанси.Најпознатије дело-”Декамерон”.

• Најзаслужнији за развој енлгеске књижевности,познат по делу ”Контерберијске приче”.

59

Џефри Чосер (енгл. Geoffrey Chaucer; око 1343 – 25. октобар 1400) је био један од најзначајнијих енглеских средњевековних песника, филозоф, војник, дворанин и дипломата.

• Његово најзначајније дело је „Кантерберијске приче“, колекција од 24 приче. • Од тога су само две написане у прози, а остале у стиху.• Од осталих његових дела издвајају се: „Књига о војвоткињи“, „Роман о ружи“, „Парламент птица“,

„Троил и Кресида“, „Легенде о добрим женама“ итд.• Чосер се често назива „оцем енглеске књижевности“, јер је први показао уметничку вредност

колоквијалног енглеског језика

Уметност• Градња цркава - романски стил 11. 12. век (угедање на римску архитектуру ) • Правоугаона основа цркве (брод, глава и део храма ) пресеца је транспет, тако да грађевина има

облик крста. • Изнад главног улаза призори Срашног суда ( дело неписменог верника ) • средином 12.века у Француској настао стил готика. По угледу на опатију Сен Дени код Париза • Стил се раширио у : Енглеској, Шпанији, Немачкој, Скандинавији, северној Италији

(Венеција, Ђенова, Милано) . Доминира пуна три века. Византија под влашћу Палеолога

Пад Византије 1204.• Под динстијом Анђела (1185-1204.године) Византија је назадовала и изгубила превласт на Балкану. • Несбособнос чланова те династије и њихова борба за превласт ослабили су одбрамбену снагу

Цариграда. Крсташи опљачкали Цариград (1204 ) опљачкано културно благо• Чувена четири бронзана коња пренесена су у Венецију • (катедрала Св.Марка )• Крсташким заузимањем Цариграда Византије се 1204.г.распала. • Крсташи су у европском делу Византије основали су:Латинско царство (Цариград, Тракија и

обале Мраморног мора),Солунску краљевину ( Солун, до Македоније и Тесалија),Атинско војводство (Атика, Беотија ) Кнежевину Ахају (Пелопонез )

Обнова Царства • Највеће користи од четвртог крсташког рата имала је Венеција јер по уговору са крсташима

добила је део Цариграда и острво Крит. За обнову Царства међусобно су се борили наследници Византије.:Епирска деспотовина (западна Грчка и Албанија )Никејско царство (Мала Азија )Трапезунтско царство ( југоисточна срушио Латинско царство.је крсташе да напусте територије Мале Азије, па је Латинско царство сведено на Цариград и околину.

• Солунску краљевину уништио 1224.год. епирски деспот Михаило Палеолог VIII (1258 – 1282 ) потукао епирског деспота и крсташе и 1262.год.овладао Тракијом и Македонијом

• Ослободио Цариград 1262.године и обновио Византијско царство Непријатељи ВизантијеБугарска, Србија, Ахајска кнежевина,Татари

Карло Анжујски краљ Двеју Сицилија се припремао за рат против Византије. Вешта византијска дипломатија .У Лиону (Лионсака унија )1274.г.признају папау за врховног поглавара.

Завада породица.Цар искористио унију да се обрачуна са противницима. Нови папа Француз одбацио унију 1281.године .Јован Канзанкузин је уз помоћ Турака завладао

Тракијом и приграбио царски престо. Са малолетним царем Јованом V Палеологом споразумео се да влада следећих десет година и да му потом уступи престо.Мир су помутили Млечани када су Јовану V Палеологу понудили помоћ и наговорили га да раскине споразум.Због тога уследио је грађански рат у коме је Канзакутин са Турцима у битци код Димотике (1352.године) потукао војску . Јована V Палеолога и његових савезника српског и бугарскг цара. После те победе Турци су загосподарили тврђавом Цимпе (1354.године). Огорчени грађани Цариграда стали уз легитимног цара и уз помоћ Ђеновљана приморали Јована Катакузина да напусти престо. Изасланици из Млетачке предлажу цару1354-5.године да анкетира Визанзију јер је само питањевремена кад ће турци освојити Цариград. Османлијска војска је освојила Димотику и Адријанопољ, а султан је око 1365.године пренео престоницу из Брусе у Једране. После Маричке битке (1371.године), Византија је постала вазална држава.Царство више није постојало као целина и његови остаци си 1382.године подељени међу члановима царске породице.

60

• Помоћ Запада тражи Михајло II Палеолог (1391- 1425 )дочекану Лондону, Паризу и Риму са највећим почастима, али од војне помоћи није било ништа.

• Цар Јован VIII је био убеђен да ће прихватањем уније Запад притећи у помоћ изнемоглој Византији. На црвеном сабору у Фиренци 1439.године унија је прихваћена и названа је Фирентинска унија. Ова унија написана је на Грчком и латинском језику.

• Највеће приближавање две цркве од раскола 1054.године• Четврти крсташки рат и уцене запада утицале су да унија у цариграду буде одбачена.• Лука Нотарис великодостојник је изјавио :

“Више волим да видим усред града турски турбан него латинску митру” (симбол хришћанства)

Пад Византије 1453.годинеСултан Мехмед II Освајач је 7.априла 1453.године почео опсаду Цариграда.

Град је бранио Константин XДрагаш-Палеолог (1449-1453) и нешто Ђеновљана. Град је заузет 29.маја 1453.године. • Султан је престоницу пренео у Цариград.• Пад Византије 1453.године•

Мехмед II (звани Фатих – Освајач турски султан 1451-1481• Одмах на почетку своје владавине раскинуо је традицију на двору у Пруси.• Мехмед II је погубио своју браћу, која су му владавину могла довести у питање, и тиме увео обичај

братоубиства у владарској породици који ће се примењивати у начелу при свакој будућој промјени и доласку на власт нових султана

• После велике опсаде и упорне одбране, 29. маја 1453. године пао је Константинопољ. • Последњи византијски цар, Константин XI херојски је погинуо при одбрани града. • Уследио је страшан покољ становништва, а султан је одобрио својој војсци, у складу са обичајима,

три пуна дана за пљачку. • Монах Генадије Схоларх је постао Васељенски патријарх

Средња и источна ЕвропаЧешка у оквиру Немачког царства

• Владавина Пшемисловића завршила се 1306.године смрћу Вацлава III.• Чешка краљевина добија немачке племиће породица Луксенбург.• Најзначајнији владар династије био је Карло IV (1346 – 1370 )• Он је у Прагу 1348.године основао Универзит (први у словенским земљама)• Подигао дворац Карлштајн, мост на реци Влтви и многе цркве.• Издао законик по коме су Чеси добили права иста као Немци

Златна була из 1356. годинеЗлатна була из 1356. године је био декрет који је издао Рајхстаг у Нирнбергу са Карлом IV на челу, којим се утврдила и више од 100 година водила уставна структура Светог римског царства. Добио је назив Златна була по печату који је носио. Према тексту саме буле, закони о избору цара Светог римског царства су се утврдили и променили, како би се спречила и предупредила неслога и хаос који су владали.

Карло IV је мислио да је промена тренутног система избора цара Светог римског царства неопходна и да без ње „свет се никад неће ослободити завидних и амбициозних политичара

Карло IV, цар Светог римског царстваКарло IV, цар Светог римског царства или Карло IV Луксембуршки (чеш. Karel IV. Lucemburský, 1316 — 1378) је био:краљЧешке (1346—1378 - као Карло I, био XI краљ Чешке) краљ(1347-1355) и цар Светог римског царства (1355 — 1378) краљ Ломбардије (1355),краљ Италије (1355), краљ Бургундије (1365) и гроф Луксембурга (1346 – 1353).

Јан ХусПокрет против германске превласти и феудалног поретка и католичке цркве.

• Професор универзитета у Прагу • На основу учења Џона Виклифа развио сопствено учење: реформа цркве • Позван у Немачку у Констанцу на државном сабору да изложи своје учење, гарантована му је

безбедност, али је осуђен као јеретик и жив спаљен 1415.године • Чеси га славили као свеца

61

• Немири – хусистички ратови(1419 1436)• хусисти се подели : • једни за папу, а други таборитими непомирљиви.• Ратови ојачали народни покрет и спречили даљу германизацију.

Пољско – угарска и Пољско – литванска унијаУнија Пољске и УгарскеВладислав I Локјетек (1306 -1333) ујединијо већину пољских племена.

• Казимир III Велики (1333 -1370) забранио продају земље у краљевини сродницима• Донео закон Вилишки статут и у Кракову 1364.г. основао универзитет• Није имао деце престо оставио угарском краљу Лудвигу I Анжујском• Он се није бавио Пољском. што је одговарало племству да добије повластице Кошичке

привилегије 1374.г• Унија укинута, али његова ћерка Јадвига и изабрана за пољску краљицу удала за литванског кнеза

Владислава II Јагела (1386 -1434 ) и основала династију Јагеловића која је владала унијом до 1572.године.

• Владислав II победио немачке ритере код Таненберга 1410.године, зауставио конолизацију.• Његов унук Казимир IV (средином 15. века) од крсташа ослободио западну пруску,Гдињу (Гдањск)

и Померанију Казимир III Великикраљ Пољске (1333—1370)

• Казимир III Велики (1310—1370) је био краљ Пољске (1333—1370) • Био је последњи краљ Пољске из династије Пјастова. • Проширио је Пољску два пута, основао је свеучилиште у Кракову 1364. • Донео је 1347. законик зван Вилишки статут или Статути Казимира Великог.

Московска кнежевинаАлександар Невски (1220- 1263 )

• Кнез Новгорода и Владимира Александар Невски (1220- 1263 ) према татарима води помирљиву политику и 1240.год.поразио швеђане на реци Ниви, па је назван Невски.

• Сузбијао нападе тевтонаца и дав пута им је на Чудском језеру код Новгорода нанео тежак пораз (1242. и 1245.)

• Својим поседима припојио Москву - после смрти проглашен за свеца. Москва

• Град је назван по реци (на староруском: гра�д Моско�в, буквално преведено као „Град уз реку Москву“).

• Москву основао 1147. кнез Суздаљске кнежевине Јуриј Долгоруки .• Кнез Јуриј Долгоруки изградио је утврђење од дрвета - Кремљ - 1156. године, око којег се ширило

насеље.

• Кремљ обликован у 15. веку. Наследници Александра Невског

• Наследници кнеза Невског пренели су из Новгорода престоницу у Москву.• седиште митрополије• Иван Данилович (1325 – 1341 ) • добио надимак Калита (кеса ) јер је куповао земљу од татара и проширио границе Московске

кнежевине.• Настави ширење Димитрије Иванович Донски (1359 – 1389 )• Поразио татаре на реци Дон 1380.год. и татарског хана Мамаја и добио име Донски.• Татари 1382. г. извршили одмазду заузели и опустошили Москву.• Донски их натерао на повлачење.

Кнез Иван III Васиљевич (1462 – 1505 )

62

• Одбио да плаћа данак Златној хорди .• Татарски хан креће на Москву 1480.г. сугоб на реци Угри 1480.г.• Војске нису ратовале већ стајале једна наспрам друге. Татари се повукли• Овај догађај се узима као година ослобођења Русије од Златне хорде.• Ожењен византијком принцезом, узео византијски грб (двоглави орао)• Москав названа “Трећи Рим”• 1497.г.објавио Судбеник, први зборник закона Московске Русије.• Постицао развој европске културе.

Србија у доба НемањићаВладарска лоза Немањића

велики жупан Стефан Немања, велики жупан (1166)1168-1196. краљ Стефан Првовенчани, велики жупан 1196-1217., краљ Србије 1217-1228. (са прекидом) краљ Стефан Радослав, краљ Србије 1228-1234. краљ Стефан Владислав, краљ Србије 1234-1243. краљ Стефан Урош I, краљ Србије 1243-1276. краљ Стефан Драгутин, краљ Србије 1276-1282 краљ Стефан Урош II Милутин, краљ Србије 1282-1321. краљ Стефан Урош III Дечански, краљ Србије 1321-1331. цар Стефан Урош IV Душан, краљ Србије 1331-1346., цар Срба и Грка 1346-1355. цар Стефан Урош V Нејаки, цар Србије 1355-1371.

Увод Византијска власт у српским земљама сводила се на вазалство ( великог жупана) ромејском цару. Цареви су често смењивали великог жупана како би учврстили своју власт. Србија се налазила између Мађарске и Угарске. Жупан је средњовековна титула распрострањена међу јужним Словенима, првенствено међу

Србима. Назив је везан за владара жупе, основне географске и политичке целине.

ЗавидаОко 1163.године Манојло I Kомнин сменио је великог жупана Десу ( који је покушао да се осамостали )

На његово место поставио Тихомира сина Завиде. Завида је имао четири сина: Тихомир – велики жупан Страцимир - удеони кнез Мирослав - удеони кнез Немања - удеони кнез Тихомир (1163-1166) је био велики жупан Србије Немања – удеони кнез Немања - удеони кнез Управљао жупама: Ибар, Расина и Топлица Манoјло I даје му жупу Дубочицу (Лесковац). Немања се осамосталио и почео да подиже цркве Тихомир му одузима титулу и послао га у заточеништво. Немања бежи из заточеништва, преузима власт 1166.год. Тихомир бежи у Византију , добија војну помоћ. Сукоб браће код села Пантино јесен 1168.године (код Звечана) Победа Немање и проглашење за великог жупана 1168.године

63

Велики жупан - Стефан Немања (1166-1196)Након проглашења за великог жупана Немања је био у сукобу са Византијом.

Цар Манојло I је негде код Ниша 1172.год. заробио Немању, одвео у Цариград и заточио у једном манастиру.

Касније се предомислио и врато га у Србију на великожупански престо. Он остаје веран вазал све до његове смрти Манојла I

Ратови и освајања Нереди у Византији после 1180.год. 1183.год. Немања осваја : Косово и Метохију (Хвосно) Пределе око Скадра. Поморавље ( пределе између Западне и Велике Мораве (Левач, Лепеница, Белица) Нишку област. Зету Ратовао са Дубровником У Зети и Травунији је за краља поставио сина Вукана.

Стефан Немања и Фридрих I Барбароса У време Tрећег крсташког рата . У Нишу се догодио први међудржавни састанак неког владара из Србије са европским владарима. Стефан Немања и Фридрих I Барбароса сатали су се у Нишу 1189.године. Немања је предложио савез против Византије. Барбараоса није прихватио овај предлог

Мир са Византијом После Трећег кртсашког рата византијски цар Алексеј II Анђео покренуо је рат против Србије и

победио на Морави 1190.године. Иако поражена Србија је мировним уговором задржала скоро све територије. Немањин средњи син Стефан Немањић оженио се1191.године византијском принцезом

Евдокијом ( прва византијска принцеза на српском двору) . Од таста ( византијског цара добио високу титулу севастократора. (Титула је била без власти и

указивала је једино на цареву ближу родбину) Монахшки живот

Сређивање унутрашњих прилика у земљи. Искоренио богумиле (јерес-невернике) Најмлађи син Растко одрђен за намесника Хумске земље (Захумље), којом је дотле управљао кнез

Мирослав. Растко се замонашио (Сава) Света гора ( Атос) у руски манастир св.Пантелејмон и узео име Сава.

Монах Симеон 1196.године Немања се повукао с власти. Замонашио се под именом монах Симеон (Студеница) Његова жена Ана монахиња Анастазија Престо мимо обичаја оставио средњем сину Стефану. Одлази на Свету Гору Од византијског цара добијају стари манастир 1198.год.подижу mанастир Хиландра. Умире 1200.године, сахрањен у манастиру Хиландару После смрти проглашен за свеца (свети Симеон)

64

Немањине задужбине Манастир Ђурђеви ступови (свети Ђорђе у Расу) ( код Новог Пазара ) Манастир Студеница Богородице Добротворке - код Ушћа. Манастир Хиландар на Светој гори ( Атос) Ђурђеви ступови посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом

Расу.

Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо

великог жупана (изградња је завршена 1171. године) Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а

Манастир Студеница један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 39 km од

Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.Утврђени зидови манстира окружују две цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века.УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

Хиландар (гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (гр. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир Хиландар су у рангу царске лавре подигли Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1200. године умро Стефан Немања.

Проглашење краљевине и међународно проглашење СрбијеСтефан Немањић – Првовенчани (1196 – 1228)

Наследник Стефана Немање (средњи син) у почетку мирно владао, затим сукоб са братом Вуканом који се осамосталио у Зети и 1202 .уз помоћ Мађарске збацио са власти Стефана.

Стефан се 1203.год. уз помоћ бугарског цара Колојана вратио на престо. Сава 1205.год. из Хиландара донео мошти св. Симеона и измирио браћу (од тада мошти св.Симеона почивају у Студеници).

Проглашење краљевине ( 1217. ) Четври крсташки рат (1202 -1204) Пад Византије 1204.године. Промене на Балкану. Стефан се окреће западу. Разводи се од Евдокије. Стефан се оженио Аном Дандоло унуком Енрика Дандоло млетачког дужда. Успоставља чврсте односе са Венецијом и уз помоћ дужда од папе Хонорија III добија краљевску

круну. јануара 1217.године крунисан је за краља Србије у манастиру Жича, добија надимак

Првовенчани. На тај начин Рим је признао Србију, а преко Рима и цео европски Запад Монаштво и смрт

Стефан је умро 24. септембра 1228. Непосредно пре смрти замонашио се и узео име Симон. Прво је био сахрањен у манастиру Студеници, а после тога у својој задужбини манастиру Жичи. Манастир Жича је манастир Српске православне цркве који се налази у близини града Краљева. Манастир, заједно са Црквом светог успења је саградио први краљ Србије, Стефан Првовенчани. Манастир је уништен у 13. веку, али је поново саградио краљ Стефан Милутин почетком 14. века

Аутокефална црква ( 1219. )

Потпуна самосталност и независност могућа је уз аутокефалност (самосталност) цркве Поделом хришћанске цркве 1054 .године Србија на граници између православне и католичке

цркве. Српска црква је тада била под јурисдикцијом Охридске архиепископије, Охрид под влашћу

Епирске деспотовине. Охрихдски епископ Димитрије Хомaтијан штитио је интересе Грка. Сава је заобишао охридског архиепископа и отишао у Никеју ( седиште Никејског царства у

Малој Азији), где се налазио васељенски патријарх.

65

Примио га је цар Теодосије I и срдачно препоручио патријарху. 1219.године рукополoжио (миропомазао) га је за архиепискоа “ Српских и поморских земаља” Србија добила аутокефалну цркву.

Архиепископија Прво седиште архиепископије манастир Жича Први архиепископ Сава Немањић Свега неколико епископија (Призрен , Липљан и Рас). Сава подиже нове у Приморју : (Превлака и Стон) Зетско приморје (бискупије у Котору, Будви и Бару) где је живело и католичко становништво. Немања је чак био крштен по католичком, али се касније крсти по православном обреду

Краљ Стефан Радослав(1228 – 1234)

Најстарији син Стефана Првовенчаног, наследио оца 1228. Био је ожењен Аном, кћерком Теодора I Анђела, деспота Епира. Потпуно се окренуо свом тасту епирском краљу Због мајке Гркиње, византијске принцезе Евдокије, више се осећао као Грк, него Србин. Пошто је таст изгубио престо и Радослав се после тога без његове подршке није могао дуго

одржати. После пада боравио у Дубровнику и Драчу. Замонашио се и као монах Јован умро у манастиру Студеница после 1235, где је и сахрањен. Није имао деце са Аном.

Краљ Стефан Владислав(1234 – 1243)

Крунисао архиепископ Сава за краља. Ожењен Белосавом ћерком буг.цара Сава се повукао са места архиепископа, отишао по други пут у Свету земљу (Јерусалим) Враћајући се, свратио у бугарску престоницу Трново. Умро на двору бугарског цара, таста краља Владислава Јована Асен II 14 (27) јануара 1236.године. Његове мошти краљ Владислав сахрањује у својој задужбини манастиру Милешеви код

Пријепоља. Синан – паша наредио да се Савине мошти спале у Београду ( Врачар) 1594.године Врачар – храм Светога Саве.

Манастир Милешева Српски средњевековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234-1243) у првој половини XIII века као

своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица светог

Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у

покушају да сломе српски духСтефан Урош I (1243-1276)

Син Стефан Првовенчаног и Ане Дандоло Изградња земље-економски развој Из Трансилваније довео у Србију рударе Сасе –отварање рудника. 1261.год.Србија између Византије и Мађарске Покушај Византије да укине аутокефалност српској цркви Ширење мађарске јужно од Саве (Мачва и Београд)1268.год.пораз од Мађара. Пораз ублажен женидбом Уршевог сина Драгутина (млади краљ) ћерком уграског краља. Драгутин га уз помоћ Мађара свргава са власти 1276.године

Женидба и ктиторска делатнос

66

Урошева жена Јелена, била је из рода Анжујског, рођака Карлова . Манастир Сопоћане, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I недалеко од извора реке

Рашке. (код Новог Пазара ) .Јелена Анжујка подигла манастир Градац СопоћаниМанастир Сопоћане, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I (1243-1276) недалеко од извора реке Рашке.

Манастир се налази на 17 km западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњевековне државе Немањића.

Својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек дело уметности, што је много година касније

Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на

УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани

Манастир Градац Манастир Градац лежи на уздигнутој заравни изнад Градачке реке, на ободу шумовитих падина

Голије. Удаљен је 21 km северозападно од Рашке и 12,5 km западно од Брвеника и Ибарског пута. Тачна година градње манастира није позната. Сматра се да је завршен у последњој четвртини 13. века. Задужбина је Јелене Анжујске. Грађен је у стилу рашке школе.

Стефан Драгутин (1276. до 1282) Приклонио се Мађарима. Према Византији наступао непријатељски. Мајци краљици Јелени дао на управу Зету, која се потом додељивала наследнику престола. Пао са коња и тешко се повредио. 1282.год.сазвао државни сабор у Дежеви ( код Новог Пазара) предао власт брату Милутину

под условом да после Милутина Србијом владају његови синови. Под својом влашћу задржао северозападну Србију које је добио као мираз (Мачву,

североисточну Босну и Београд). (сремски краљ) Београд се први пут помиње словенским именом 878.године у једном документу папе Јована

VIII Београд први пут у саставу Србије за време Драгутина Црква светог Ахилеја је смештена на узвишењу у средишту данашњег Ариља и задужбина је

краља Драгутина .

Ширење српске државеСтефан Урош II Милутин(1282-1321)

Даровит државник и војсковођа Следећи Драгутинове планове напао је Византију и запосео северну Македонију са Скопљем и

пределима до реке Брегалнице. Које је Србија заузимала и губила у време Немање и Уроша I. Уз помоћ Драгутинове војске, Милутин је 1283. пустошио Македонију и Серску област и

почетком 1284. избио на Егејску обалу. Даље освајање је обустављено јер су Татари из Бугарске и Мађарске упадали у Србију.

Рат са Татарима Под заштитом Татара бугарски великаши из Браничева браћа Дрман и Куделин пљачкали су земљу

кралја Драгутина. Милутин пружа помоћ Протерао браћу. Татари поново нападају Србију пустоше област Хвосна (Косова) запалили манастир Жичу. Српски противудар заузет Видин и потписан мир са Татарима

Симонида Мир са Византијом 1299.године. Женидба са византијском принцезом Синонидом која је имала тек шест година,па је до пунолества расла на српском двору

67

Борба за власт Краљев син Стефан одрђен за наследника који је владао Зетом. Као наследници и Симонидина браћа. Стефан 1314.г. покушао да преузме власт. Савладан, ослепљен и послат у Цариград. Пред смрт Милутин по наговору светогорских монаха дозвољава повратак Стефана из

заточеништва. За власт се боре : Милутинови синови Стефан и Константин и Драгутинов син Владислав Симонидина браћа одустају.

Ктиторска делатност Краљ Милутин саградио око четрдесет манастира. Најпознатији су: Грачаница код Приштине Бањска код Звечана Црква Богородица Љевишка у Призрену Манастир Грачаницу је саградио Краљ Милутин 1310. године и посветио је Успењу Пресвете

Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 5 km. удаљен од Приштине. Манастир Бањска који се налази код Звечана у северном делу Косова и Метохије. Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између 1313. и 1317. године,

као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањићаи

Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460.

године, у бугарски град Софију где се и сада налазиСтефан Урош III Дечански (1321-1331)

Мирољубив владар. Циљ му је био да очува државу коју је наследио од оца. Против Србије иступиле су Босна, Византија и Бугарска Босански бан Степан II Котроманић упадао је у долину Неретве и запосео земљу српских великаша

Бранивојевића. а Дубровник приграбио Стон. Истакао се војсковођа Стефан Душан.

Битка код Велбужда 1330. Против Србије се удружују Византија и Бугарска. Бугарском цару се учинило да може да савлада Србију па је крену сам. У бици код Велбужда (данашњег Ћустендила) суботу 28. јула 1330. Бугарска војска је поражена, а сам цар Михаило Шишман је погинуо Кад је сазнао шта се збило са Бугарима,Византијски цар Андроник III је одустао од напада на

Србију. Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Градња је

завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин .

Српско царство

68

Увод Српско царство било је по територији најраспрострањенија српска средњевекоковна држава. Душанова освајања дошла су као врхунац јачања Немањићке државе која је свој примат на

Балкану потврдила битком код Велбужда 1330. године. Незадовољна српска властела, жељна нових поседа, збацила је са власти Стефана Дечанског и на

власт довела његовог сина Стефана Душана. Српско царство је српска средњовековна држава која је постојала средином 14. века. Формално српска средњовековна држава постала је царство када се краљ Стефан Душан прогласио

за цара. Српско царство престало је да постоји смрћу цара Уроша децембра 1371. године.

Стефан Урош IV Душан (1331-1355) Победа код Велбужда 1330.год. Племство очекивало добит. Дечански није успео да одговори захтевима српске властеле. Племство подстиче његовог маладог и амбициозног сина да ка уклони са престола. Заточен у тврђави Звечан стари краљ је под нејасним околностима 1331.године изгубио живот. Дошао на власт уз помоћ власеле. Женидба Јеленом са сесром бугарског цара Ивана Александра Уредио односе са Дубровником и Босном. Рат са Византијом 1341.год. Освојио Епир, Теслију и Албанију, Македонију, полуострво Халкидик са Светом гором и град

Сер (1345.године).Опседао Солун, али није успео да га освоји. У Серу се 25.децембра 1345.године прогласио за цара.

Проглашење царства 1346.године Припремајући се за крунисање цркву је узсигау ранг патријаршије, тако што је бугарски

патријaрхар српског архиепископа Јоаникиј рукоположио за српског патријарха. На Ускрс 1346.год. на државном сабору у Скопљу уз присуство властеле и представника Свете

горе Душан је крунисан за цара Срба и Грка Урош син Душанов крунисан за краља. Додељивао највиша византијска звања (деспот, севестократор , ћесар ) Душаново крунисање за цара Византија није признавала.

Планови и смрт На државном сабору у Скопљу 1349. уз присуство патријарха , велике и мале властеле проглашен

је Законик. Цар Душан је увидео опасност од Турака и намеравао да против њих покрене рат Стога се 1354. обратио папи Иноћентију VI с молбом да га именује за ,, капетена хришћана’’ у

борби против неверника , за узврат папи је обећао црквену унију. Противљење Мађара овом захтеву. У тим плановима Душана је претекла смрт. Умро је 20. децембра 1355. у 46. години живота. Сахрањен у својој задужбини манастиру св Архангел код Призрена. Манастир Светих Архангела је задужбина српског цара Душана Силног (краљ 1331—1346, цар

1346—1355), који се налази у кањону реке Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији.Стефан Урош V (1355-1371)

Наследник цара Душана није био у стању да обузда великаше који су се после Душанове смти осамосталили.

Урош је у једном спису приказан као цовек веома лепе спољашности, са којим није ускладена његова духовна страна, због цега је назван Нејаки.

Последњи владар из династије Немањића која је владала Србијом од 1166 до 1371.године.

Привреда и друштво у средњовековној Србија

69

Привредни развитак Србије (12 – 15.век) Пољопривреда Земљорадња Земљорадња је у Србији била главно занимање. Поред старих ратарских и повратарских култура хељде и проса, узгајане су и нове – пшеница,

јечам, овас и раж, махунасте биљке (боб, сочиво, грашак) и поврће (зеље, купус, лук, ротква, репа, тиква и бостан)

Сточарство

Свако домаћинство је гајило стоку за сопствене потребе, а један слој сточара (Власи и Арбанаси) бавио се сточарством као главним занимањем.

Сточари су производили сир, суво месо, кожу и грубе вунене тканине Рударство

Развоју укупне привреде допринели су немачки рударски стручњаци Саси. Они су обнављали некадашње римске руднике и отварали нове: Брсково (код Мојковца на Тари), Рудник, Трепча, Јањево, Ново Брдо Домаћи рудари, које су обучили Саси, отворили су двадесетак рудника, већином сребра, олова и

злата Градови

Већина градова у Србији потиче из римског периода :Рас, Липљан,Призрен, Ниш, Скопље, Београд,Браничево.

Важну илогу имали су приморски градови: Котор, Будва, Бар, Улцињ, Скадар. Најважнији тргови соли били су : Дријева на Неретви и Св.Срђ на Бојани. Рударски градови : Трепча, Брсково , Рудник и Ново Брдо. Ново Брдо (почетком 15.век имало је око 40 000 становника. Стари Рас је средњовековни комплекс споменика који се налази на месту на коме су се спајали

путеви са запада и југа и водили даље ка истоку. Током једног миленијума ту су се смењивале разне војске, државе, а значај града је временом

растао и опадао. Трговина

Од средине 13. века развијају се занатство и трговина као посебне професије Главни извозни производи из Србије били су руде, метали, сточарски производи(сир, суво месо,

кожа,крзно) и восак. Роба се транспортовала караванима. Из примарских градова су се увозили луксузни производи и со неопходна за људе и стоку У градовима се развијау: ткачки, кројачки, обућарски, ковачки , златарски и други занати.

Финансије владара Финансије владара ковање новца, рударство, тржне таксе и царине владарима су доносиле знатне

приходе. Владару је плаћен рударски порез звани урбура у износу од 8 – 10 % руде и десетина вредности добијеног производа.Раст прихода владара у време краља Милутина.

Новац До 13. века у српским земљама је био у оптицају страни новац али како он није задовољавао

потребе привреде, кован је домаћи. Најстарији сачувани новац је краља Радослава, кован од бакра Краљ Урош I је ковао сребрни новац (динар или грош) по угледу на венецијански.

Друштво и држава Друштво ВЛАСТЕЛА – владајућа класа Владајући друштвени слој у Србији у почетку се састајао од војника и властеле. Настале су разлике међу властелом, која се поделила на велможе и властеличиће.

70

Основна дужност властеле било је ратовање (војна служба) Они који су се у рату истицали стицали су имања и највиша звања у војсци-војвода и велики

војвода. Владари су заслуженим појединцима давали на доживотно коришћење који су се као и у Византији

називали пронија Од проније су се разликовале баштина - породицно имање које власнику нико, па ни владар није

могао одузети. Посебну врсту поседа чинила су црквена имања од којих је издржавано бројно свештенство Свештенички позив постао је престижно занимање и свештенство је престављало одвојени слој.

Себри зависно становништво Међу Себрима најбројнији су били сељаци-земљорадници меропси, а следили су мајстори

( занатлије) и отроци. Меропси су велможама морали да ,,работају’’ два дана у седмици ( сетва, косидба,жетва) Део обавеза плаћали су у натури (жито и стока) Мајстори ( занатлије ) су обрађивали манастирска имања, израдивали алатке, радили као послуга. Отроци су имали обавезе сличне меропсима. Поред себарског становништва у Србији су живели Власи, Дубровчани, Саси....Власи потомци

староседелаца искључиво се бавили сточарством и транспортом робе., живели у планинским пределима и држави плаћали такозвани десетак.

Дубровчани ( трговци) - данас у Јањеву живе потомци Дубровчана Саси - посебна права и аутономију у рударским насељима и општинама ( Њиховом заједницом управљао је кнез и12.грађана (пургара)

Живот сељака средњевековне Србије Током XIII и XIV века, у сеоском градитељству преовлађују дрво и камен као основни грађевински

материјали, али се као локалне варијанте јављају бондручаре и камене куће. Села су скоро увек била подизана на месту где постоји пијаћа вода, била то већа река или неки

мањи извор Просечно село је бројало око 40 кућа, али је број могао да варира од 10 па до 200 домова. Често се у средишту села или на оближњем брежуљку налазила сеоска црква око које се простирало гробље. Сви становници села - меропаси (земљорадници) су спадали у групу феудално зависног становништва,  у којој су били још и

власи - сточари, зависне сеоске занатлије, сокалници (врста послуге), отроци (робови) и један део сеоских попова. Ову групу зависног становништва Душанов законик назива себрима.

Држава Двор Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог

достојанственика али и место одакле је вршена власт. Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на

раскошна боравишта владара и властеле. Први српски владари ( Немањићи ) имали су скромне дворове Раскошан двор имао је краљ Милутин (византијски утицај )Установио краљевску

канцеларију која је издавала повеље и хрисовуље црквама.(Модеран средњоевропски двор) Државни сабор

Моћ владаоца је ограничавао државни сабор представничко тело у коме су били заступљени племство и свештенство. Одлучивао је о најважнијим питањима:

крунисање владара, доношење закона, објаву рата, закључивање мира.

Право Обичајно право задржало се до краја 13.века. У селима и жупама властела сама решавала спорове. Градови имали пуну аутономију Од времена цара Душана владаре заступају чиновници кефалије (главари) са широким

овлашћењима али и са великом одговорношћу.

71

Српска црква прва уводи писана правила ( преводи византијског права ) Врхунац српског законодавства у средњем веку представља Законик цара Стефана Душана.

Српска средњовековна култураКњижевност

Преводилачка до 12.века-први превођени текстови библијски Псалтир - збирка религиозних химни и песама (псалама ) из Старог завета Јеванђеља - превођена из Новог завета Хагиографије – житија светаца-превођене са грчког језика Апокрифи - дела пуна фантастике,настала под утицајем библијски списа Писма У српски земљама у употреби су биле ГЛАГОЉИЦА И ЋИРИЛИЦА МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ -12.ВЕК - писано ћирилицом Немањиног брат Мирослава, преставља најстарији српски споменик ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА-БАРСКИ РОДОСЛОВ на латинском језику - историја

Јужних Словена Хагиографије -посвећене српским светитељима Житије Светог Симеона и Житије Светог Саве

(дела Архиепископа Саве и С.Првовенчаног) Јавних школа није било - децу подучавају приватни учитељи Настава- учење слова,слогова и речи и читање Писменост се стицала у манастирима,где су свештеници подучавали децу

Уметност Архитектура и сликарство – западно градитељство Црква Светог Петра у Расу - романички стил

Три прваца у архитектуриРашка школа

спој византијске и западне - крај 12 и у 13.веку ремек дело Студеница, Милешева,Сопоћани,Морача,Градац и Свети Ахилеј

Српско –византијска школа Милутинова црква у Хиландару,Богородица Љевишка,Краљева црква у Студеници,Грачаница,Свети Архангел,Света Богородица у Пећкој патријаршији

Моравска школа Раваница, Лазарица,Манасија,Љубостиња и Каленић

Сликарство фреско слике у црквама и манастирима фреско слика Анђео на Христовом гробу из манастира Милешева

Правни списи Велика збирка црквених и правних прописа Номоканон или Крмчија Св.Саве Цар Душан – преведен Синтагмат – правни приручник солунског монаха Матије Властара Душанов законик - 1349.године - 135 чланова, допуњен у Серу 1354.године са још 66 чланова укупно 201 члан. Оргинал законик није сачуван, али је сачувано више преписа, од којих је најпознатија Призренска

преписка Највећи део Законика обухвата кривично пра

Босанска држава

Босна – прво се помиње као покрајна у оквиру Србије - обухватала само горњи ток реке Босне Признавала власт Византије, Македоније,Дукље и Мађарске Као мађарски вазал Босном је владао средином 12. века бан Борић. Византија је за бана устоличила Кулина бан (1180 – 1204), али је он прешао на страну Мађарске и

ратовао против Византије. Од 13.века владају Котроманићи, за које сеговорило да су немачког порекла

72

Њихову земљу 1253.године је потчинила Мађарска и поделила је на две бановине ( једну су чинили Усора и Соли ), а другу остала Босна, којом је владао босански бан као мађарски вазал.

Мађарска краљица је Усору и Соли поклонола Драгутину, Драгутинова ћерка Јелисавета удала се за бана Стјепана I Котроманића

Владавину Котроманића прекинуо хрватски кнез Шубашић 1299.године, наметнуо се за господара ( dominus Bosne ) и Босну дао свом сину Младену.

Око 1310.године немири и Јелисавета бежи у Дубровник 1314.године Младен се измирио са Котроманићима и допусто да севрате у Босну, Степан II узео за

штићеника, под својим старатељством. Стјепан II Котроманић (1322–1353)

Династија Котроманића – 13.век Стјепан II Котроманић (1322–1353) ширење Босне-сукоби са Мађарима и Хрватима Испуњавао обавезе према Мађарима и 1324.године Босни припоијо Усор и Соли којима је тада

владао Драгутинов син Владислав. Шири се на рачун Србије. С Дубровником је 1326 .године заратио против Бранивојевића, српске великашке породице и

Босни прикључио највећи део хума и области између Неретве и цетине. Босна је избила на море. Хвалио се како влада “од Саве до мора и од Цетине до Дрине

Успон БоснеТвртко I Котроманић (1353 – 1391)Ступио на престо са 15 година,па су му родитељи били савладари

1373.године споразум са кнезом Лазаром - освајања територије Српског великаша Николе Алтомановића Горње Подриње,део Полимља и манастир Милешева и област Гацког 1377.припојио Дубровачко залеђе 1377.г.у манастиру Милешева крунисао се “сугубим венцем” за краља Срба и Босне –без утицаја на догађаје у Србији Мешао се у боррбо око угарског престола после смрти краља Лудoвика I(1382) Узео знатан део Хрватске и градове у далмацији Прекинута освајања – изненадна смрт у 52.години живота

Стефан Твртко I Котроманић (рођен 1338, бан од 1353, краљ од 1377, умро 1391. године)

био је један од најзначајнијих владара средњовековне Босне. Успео је да постане краљ Босн, а окрунио се и за краља Србије (тада је себи додао име Стефан,

династичко име свих Немањића, титулу Срба, Босне, Приморја и Западних страна) иако никада није успоставио de facto власт у

Србији.Привреда

Земљорадња и сточарство Рударство – рудници сребра и обојених метала Трговачки центар – Дријева (Габела ) на Неретви Најстарији рудници : Остружница,Фојница,Олово и Сребреница

Друштво Племство – Властела Посед властеле - племените баштине Велики степен самосталности “ Вјерна служба” бану, а бан се властели заклињао ”вјером господском” Никог неће затворити и погубити осим ако не почини “невјеру” (одрекне послушност) и он је са црквеним великодостојницима процењива да ли је неко починио “невјеру” Од 15.века значајну улогу имала је скупштина властеле називана

73

станак , збор или сва Босна. Станак је бирао и смењивао владаре и одлучивао најважнијим питањима у држави Црква босанска Босна у црквеном погледу била подчињена центрима у приморју, прво Сплиту па Дубровнику Богумилство – долазак богумила из Бугарске и Србије Формира се црква босанска ДЈЕД –врховни поглавар цркве босанске имао титулу јепископа (епископа) ГОСТИ ИЛИ СТАРЦИ – свештенство МИРСКИ ЉУДИ –верници-они пред крај живота примају духовно крштење и тако су постојали

КРСТЈАНИ Није било храмова – одбацивано је православље и католичанство Папа је цркву босанску прогласио за јеретичку Угарски краљ покреће крстачки рат против Цркве босанске. Тако да се у Босни организују епископије на словенском језику потчињене бискупији у Ђакову (Славонија) Долазе Фрањевци и оснивају самостане у Фојници,Олову и Сребреници, из којих су преобраћали становништво у католичанство Православље се ширило из Србује на суседним територијама Од 14.века црква босанска губи сваки значај.

Дубровник

Оснивање града Јужни Словени порушили приморске градове Епидаурус (Цавтата) Избеглице из Епидауруса у 7 веку оснивају град Рагузијум Јужни Словени се досељавају и формирају насеље под називом Дубровник – шума Дубрава Два насеља раздваја морски канал Временом се романи стапају и настаје слoвенски град Дубровник Град – држава До 13 века окружен српским територијама- добијао од српских владара трговинске повластице и имао монопoл над трговином сољу. за те повластице је плаћао СВЕТОДМИТРОВСКИ или СРПСКИ доходак Град од Стефана Душана 1333.године купује Стон и полуострво Пељешац Цар Урош уступа жупу Жрновицу Дубровчани освојили острво Мљет Купују жупу Конавле од племића Вуковића и Раденовића

Под страном влашћу До 13 века под Византијом Од 13 века до 1204.године под Норманима Од 1204 до 1358 под млетачком влашћу Од 1358 до 1526 под угарском влашћу Од 1526 до 1808 под турском влашћу 1808.год.Наполеон Бонапарта укинуо Дубровачку Републику. Дубровник престаје да постоји као држава и налази се у саставу Илирских провинција

Трговачки и културни центар Средњи век Главни трговачки центар Србије и Босне. Извозио тканине, занатске производе, зачине, лекове, а увозио мед, восак, кожу, крзно, метале (сребро, олово.бакар) Дубровчани финансијери у Србији и Босни, закупници рудника, топионица, владарских царина, дажбина у трговинама, снабдевачи рудника опремом. У рударским градовима имали су поверенике, а понекада и колоније својих грађана. Од српске локалне власти и владара узимали су у закуп земљу у залеђу Дубровника за коју су

плаћали закупнину – могриш. Културни центар – ширио културна достигнућа хуманизма и ренесансе у 15 и 16 веку.

74

Турска освајања на БалкануТурци Османлије

Турци - Пореколо из централне Азије Турци Селџуци – Насељавају данашњи Иран и Ирак Држава Турака Селџука – Иконијски султанат Расоад државе на беглуке- кнежевине у 11. веку Турци Османлије Осман - емир (титула) - ујединио распаднуте делове и тако настаје Османлијско царство Султан Мурат I (1359-1389 )– Преноси престоницу на Балкан и тако Турци почињу да

угрожавају државе на БалкануОсман Гази 1281-1326

Осман Гази (1258 - 1326), турски вођа 1281-1326 . Осман са 45 година оснивач владарске куће Османлија Постао бег и вођа дела турског племена Каји. Гази ратника, верских ратника, граничара и бораца за ширење ислама. Његов син Орхан I је без борбе заузео Бурсу 1326. године. Осман је био један веома толерантан

владар који је трпио све религије, чинећи да порез буде веома низак. На самрти је сину Орхану скренуо пажњу да одржава учење ислама и да буде благ и праведан.

Осман Гази је умро 1326. године у Согуту, и био је сахрањен у БурсиМурат I (1359-1389 )

Мурат I (звани још и Худаведигјар - Праведни; 1319 (или 1326) - 15. јун 1389), турски султан 1359-1389. Због преране смрти Сулејман-паше наставио је да влада Мурат као његов наследник 1360. године. Он је био први османски освајач на европском тлу. Погинуо у Косовској бици 1389.године Сахрањен у Бурси. За време владавине Мурата, сви потчињени хришћани су смјели задржати своју вјеру, традицију и

црквене судове, али су морали султану да предају десетину, што су у оно доба била уобичајена давања..

Подела Бугарске Разорена Византија није могла да заустави продор Турака у Тракију. Турци су 1362.године у Једрену имали чврсто упориште. Војковођа султана Мурат Лалашахин 1363. године заузео Пловдив Бруталност према становништву, десетине хиљада одведено у малу Азију у ропство. Бугарскасе поделила на две државе : Видинска (седиште Видин) и Трновска (седиште Трново ) После 1365.године Турци преместили престоницу у Једрене.

Распад српског царства Турци нападају српске земље: Серску област и источну Македонију Цар Урош – Нејаки ( 1355 – 1371) - Осамостаљивање великаша Симеон (Синиша) – Душанов полубрат, цар у Тесалији Јован Асен – Урошев ујак - Албанија - Валона Браћа Мрњавчевићи– Прилеп - Македонија Вук Бранковић – Приштина – ( Косово и Метохија, од Скопља до Трепче) Моравска Србија–Крушевац - кнез Лазар Хребељановић Зета – Скадар – браћа Балшићи Царица Јелена – Серска област- наследио је деспо Угљеша Косово – Јадранско море – Војислав Војиновић Источна Македонија – браћа Дејановићи Радич Бранковић – од ушћа Дунава до Кладова Војислав Војиновић – од Косова до Јадранског мора

75

Битка на Марици 1371.године Турци угрожавају територије браће Мрњавчевића у

Македонији (упади у Серску област) Браћа краљ Вукашин и деспот Угљеша крећу са војском према Турској престоници Једрену Битка на Марици 26.септембра 1371.г. Један турски одред који је данима пратио кретање српске војске,опколио је српску војску у

близини Черномена, док је војска још спавала. У страшној паници војска се међусбно поубијала и утопила у реци. Погинула су браћа Мрњавчевићи. Турци су место битке називали “ Срб сингиди”,”што значи српска погибја. Битка на Марици 1371.

Последице Маричек битке 1.Пад Македоније под турску власт 1371 -1912.године

2.Прве сеобе хришћанског становништва3.Почетак исламизације4.Почетак вишевековног ропства 5.Прекинут културни и економски развој

Турски вазали : Марко Мрњавчевић и браћа Драгаш Турци заузимају Македонију и размештају своје гарнизоне Наследник краља Вукашина Марко Мрњавчевић 1371-1395 Постаје турски вазал, гине у битци на Ровинама 1395.године против Влашког војводе Мирче. Цар Урош умире у децембру 1371.године,и њим се завршава лоза Немањића

Кнез Лазар Хребељановић( 1362 / 1389 ) Почиње период обласних господара Српски великаши Кнез Лазар - најутицајнији великаш господар Моравске Србије ( слив три Мораве ) Крушевац - Лазрев град Заштитник цркве Освојио територије Николе Алтомановића са босанским баном Твртком I Котроманићем Територије поделили Уклонио 1379. г- Радича Бранковића и освојио његове области Са суседима учврстио добре односе удајом својих кћери.

Косовски бој 1389.године Битка на Плочнику 1386.год. Кнез Лазар поразио турску војску

Косовски бој – Видовдан 15/28.јун 1389.године Косово поље – Газиместан Српска војска : Кнез Лазар - Вук Бранковић - Милош Обилић и босански војвода Влатко Вуковић

са одредом војскеТурска војска

Султан Мурат и синови Јакуб и БајазитТок битке

О збивањима током битке ништа се поуздано незна Једино је сигурно да су оба владара погинула. Према предању Мурата је убио српски великаш Милош Обилић, док је Лазар заробљен и

погубљен Погубљен је и Муратов син Јакуб. Срби су изгубили битку Вук Бранковић се повука са Косова, пошто је отпор постао узалудан

76

Народно предање га неосновано проглашава издајником. Српска деспотовина

Стефан Лазаревић (1389 – 1427) Наследник – малолетни Стефан Лазаревић, Лазрев син - познат у народу под именом “ Високи”. Књегиња Милица – замењује сина. Вазални однос књегиње и Стефан Лазаревића. Бајазит се вратио у Азију - обрачуно се са одметнутим емирима Бајазит осваја Трновску Бугарску. 1396.године Турци Вука Бранковића одводе у ропство.

Вазали у рату Рат Бајазита против влашког војводе Мирче Српски вазали у овом сукобу били су : Стефан ЛазаревићКонстантин Драгаш, Краљ Марко

Мрњавчевић Битка на Ровинама 1395.године Гину краљ Марко Мрњавчевић и Драгаш.Турци губе битку и повлаче се на десну обалу Дунава

Краљ Марко Мрњавчевић 1371 - 1395 Марко Мрњавчевић (око 1355 - 17.мај 1395 Ровине, Влашка), Познат као Краљевић Марко (српслов.Крале Марко), је био српски краљ и главна личност једног

од циклуса српских епских песама. Био је син краља Вукашина Мрњавчевића и синовац деспота Јована Угљеше. После смрти оца Вукашина у Маричкој бици, Марко је постао турски вазал. Погинуо је у бици на Ровинама 1395. против влашког војводе Мирче борећи се на страни Турака. Ипак, Марко је у народу остао упамћен као личност која се бори против турског зулума.

Битка код Ангоре 1402.године Бајазит побеђује угарског краља Жигмунда код Никопља 1396.године Осваја Видинску Бугарску.Монголи – опасност за цео Свет Вођа Монгола хан Тимур Ленка – ТАМЕРЛАН. Битка код Ангоре - данашња Анкара 1402.године Учесник кнез Стефан Лазаревић - као турски вазал. Победа Монгола.Бајазит – заробљен и умире

после битке. Вазали ослобођениСтефан Лазаревић са војском свратио у Цариград и од византијског цара добио титулу деспота.Србија - деспотовина

Нереди у Турској - борба за власт Бајазитових синова Стефан Лазаревић успоставља пријатељске односе са Уграском Добија Мачванску бановину, Голубац и Београд 1403.године Београд први пут постаје српска престоница Србији прикључена Зета Привредни и културни полет Србије - моравски период Није имао деце за наследника одредио сестрића Ђурађа Бранковића Несрећним случајем изгубио живот 1427.године

Деспот Ђурађ Бранковић ( 1427-1456 ) Турци нису признавали Бранковића - освајају долину Мораве Мађари неповерљиви према деспоту и враћају Београд Деспот задржава Мачву, а Голубац је командант града предао Турцима Деспот гради нову престоницу 1428-1430. Смедерево Тешки намети за стнивништво. Оптуживана деспотова жена византијска принцеза Ирина ( “проклета Јерина.”) Први пад деспотовине

Први пад деспотовине Турци током 1438/39 .г.заузели Деспотовину, а деспот се склонио у Мађарску. Придобио пољско – угарског краља Владислава III Јагеловића за рат против Турака. Деспот финансира рат 1443 год. - хришћанска војска ослобађа деспотовину 1444.од. - Једренски мир - Турци враћају деспотовину Вратили два деспотова сина који су били као таоци 1453.године султан Мехдед II осваја Цариград 1454.године султан напада деспотовину, али неуспешно На страни Срба борио се Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко)

77

Турци освајају Ново Брдо Опсада Београда - храбро је у борби био рањен Јанко Хуњади Ђурађ Бранковић –Смедерево 1428-1430

Крај Србије 1459.године Деспот Лазар Бранковић (1456-1458 ) – син Ђурађа Бранковића Деспотовина сведена на околину Смедерева Тешка ситуација за Деспотовину - деспотва породица се поделила: једни су тражили да се преселе у Угарску, а једни да се предају Турцима. Нађено је компромисно решење, тако што се ћерка деспота удала за босанског принца Стефана

Томашевића, он долази у Смедерево где је проглашен за деспота Није покушао да се супростави Турцима Предаје Смедерево Турцима 20. јуна 1459.године Крај Србије као државе и почетак ропства које је тарајало 345 година

Kултура моравског периода Стефан Лазаревић Културна обнова Србије – најбурнији развој Манастир Манасија-основана ресавсакa школа-преписиване књиге и превођена дела грчких књижевника Ствараоци Епископ Марко Глигорије Цамблак –писци житија краља Стефан Дечанског Константин Филозоф – биограф деспота Стефана Лазаревића Јелена Мрњавчевић - удовица деспота Угљеше замонашила се и узела име Јефимија Похвала кнезу Лазару Деспот Стефан – песничка посланица – Слово љубве Патријарх Данило III - Слово о кнезу Лазару - утемељио његов култ

Пад Босне, Херцеговине, Хрватске и Зете ?

Велика географска открићаСредњовековна сазнања

Оскудна сазнања Извесна сазнања о Далеком истоку сазнајемо од венецијaнског трговца Марка Пола 1254 -1324

који је путовао у Кину и Јапан. Други делови света били су непознати. Земља је замишљена као велика плоча, а океанима су владале разне празноверице Оваква сазнања утицала су да се до средине 14.века сва европска поморска пловидба одвијала на

Средоземљу, Северном мору и приобалном појасу Атлантика Технички проналасци од 13 до 15. века

1450.године – Јохан Гутенберг изумео штампарију и тако учинио да су научна сазнањa доступна сваком појединцу

Изуми попут астролаба и бусоле омогућили пловидбу орјентацију на пучини Нови тип бродова каравеле, са три јарбола,повећана безбедност и омогућена пловидба океанима. Компас – орјентација у простору Кинески изум

Јохан Гутенберг (нем.Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberд) (око 1400, Мајнц- 3. фебруар, 1468), је био немачки металски радник и сматра се проналазачем технике штампања металним помичним словима.

78

Гутенбергова заслуга, као оца модерног штампарства, се састоји у усавршавању појединачних покретних слова, легура олова, антимона и калаја у техници високе штампе, али и тадашњи проналазак штампарске пресе.

Астролаб је астрономски инструмент који је настао још у античко доба. Базиран је на стереографској пројекцији, којом се још тада бавио Хипарх(грчки астроном). Користио се за одређивање и предвиђање положаја Сунца, Месеца, планета и звезда; одређивање

месног времена из задане географске дужине и обрнуто; и за триангулацију- У Европи се већ неколико векова пре нове ере знало да магнет привлачи гвожђе. По легенди реч магнет потиче од имена града Магнезиа у Малој Азији у ком је у старом добу било

налазиште магнетита.Не зна се ко је изумео компас али први који су употребили магнетску иглу за показивање смера били су Кинези

1450.Године Немац Јохан Гутенберг у граду Мајнцу основао прву штампарију са покретним словим. Прва књига коју је одштампао била је Библија

Бродови каравеле Компас

Покушај достојан дивљења Викинг Лајф Ериксон – 1000.године-допловио до обале Северне Америке .Откриће пало у

заборав, јер у то време није било економских интереса за одржавање трајних веза између континената

Откриће поморског пута до Индије Интересовање у 15.веку из економских разлога Посредничка трговина Европе са Истоком Између Европе и Индије стајала је непријатељска Турска и Арапски трговци,који продају зачине неколико пута скупље Португалци и Шпанци почињу истраживања за поморски пут до Индије, како би избегли

посреднике Арапе и Турке Португалски принц Енрико Морепловац на свом двору оснива географско – поморску школу, из које су излазили врсни стручњаци Полазећи од сазнања да се до Индије може доћи пловећи око Африке. Португалци истражују њене западне обале.

Португалац Бартоломео Дијаз – истраживач 1487.године доспео на југ Африке до рта који је назвао Олујни, а португалски краљ овај рт је преименовао у Рт добре наде

С југа Африке до Индије предстојао је само један корак

Откриће Америке Ђеновљанин Кристифор Колумбо (1451 – 1506) Користи карту фирентинског географа Тосканинија ( 1397 – 1482 ) и тврди да се до Индије може стићи пловећи на запад Ступа у службу кастиљскe ( шпанске краљице ) Изабеле Добија финансијска средства за пут Откриће 1492.године Колумбо креће на пут 3.августа 1492.године Три брода: Пинта, Санта Марија и Ниња Полазак из шпанске луке Палос Пловећи 61 дан доспео до острва Гуанахана које је преименовао у Сан Салвадор (Свети Спаситељ) и открио Кубу и Хаити. На повратку у Шпанију донео товар златног накита, разне резбарије, егзотичних птица, јестивих биљака и повео неколико домородаца. У Барселони је стигао марта 1493.године. Добија племићку титулу од краља Фердинанда и краљице Изабеле и звање “великог адмирала

океана”, али не и поткраља новооткривених земаља, како му је било обећанао.

Колумбо – допловио до Америке 1492.године Откриће Америке Колумбова открића Током каснијих путовања Колумбо је открио: Антиле, Панамску превлаку,

79

Венецуелу, Хондурас .. Домороце је назвао Индијанцима јер је чврсто веровао да је земља коју је отккрио Индија Васко да Гама Откриће поморског пута до Индије Португалци темељито припремају путовање до Индије Васко да Гама опловио је Африку и 1498.године доспео до луке Каликут на западу Индије. Тако је пронађе поморски пут до Индије Откривен поморски пут до Индије 1498. Фирентинац Америго Веспучи је, посетивши Нови свет тврдио да откривене земље представљају

сасвим ново, непознато копно. О томе је написао брошуру, која је постала популарна. Немачки картограф Валдземилиер је 1507. године обале Бразила по њему назвао Америгова

земља (Тере Америка) То се ускоро проширило на све земље западно од Старог Света Пут око света/ Фернандо Магелан 1519.године за рачун Шпаније Три брода и 253 морнара Портигалац Фернандо Магелан Пловидба поред источних обала Јужне Америке, пролази кроз мореуз између Чилеа и острва Огњена земља, који добија назив Магеланов мореуз и открива нови океан, коме даје име Пацифик. Гине у сукобу са домороцима на Филипинским острвима. Заповедништво преузима Хуан Себастјан дел Кано, Експедиција се преко Индије ватила у Шпанију са једним бродом и 22 морнара. Зачини који су довезени тим бродом отплатили су све трошкове експедиције, укључујући и два изгубљена брода Значај и последице открића

Значај Привредни и културни значај Размена добара Америка другим континентима: кукуруз,кромпир,пасуљ,парадајиз,какао,ванилу,кокаин, дуван,каучук, кестен,ананас,јагоде,малине,ћураке... Други континенети Америци: коње, магарце, овце, козе, говеда,живину, шећерну трску, кафу,банане, пиринач, пшеницу, јечам, раж, соју, памук, лан, конопљу, бадем, дуд, маслину, брескву, кајсију, јабуку, крушку,поморанџе,лимун, дуњу,грожђе.....

Последице Развој књижевности и науке Откриће је побудило код Европљана сан о великом богаству. У Нови свет су похрлили авантуристи, пустолови и криминалци с циљем да се обогате. Пљачка домородаца – стицање огромног богаства. Реке племенитих метала сливале су се у Шпанију и земље западне Европе

Шпански освајачи Ерман Кортес је из Санто Доминга предузео експедицију на Мексико и од 1519 до 1521. године

уништио царствo Ацтека Колоније Откривене земље постале су колоније европских држава,којима су доносиле огромну добит. Да би спречиле мешање других држава око колонија Шпанија и Португали су 1521.године у

Сарагоси извршиле поделу света.

80

Шпанија се одрекла претензија на Азију и Африку, а Португалија је Шпанији признала право на Америку

Хуманизам и ренесанса• Нова култура • Јавља се у 14, 15 и 16 веку• Највећи успон у 16 веку• Нова схвтања, правци слободе и мисли нове културе • Нова култура - Заменила стару црквену културу• Назив од латинске речи humanus = људски, човечански и ренесанса - препoрод или

обнављање• Центар збивања човек и његова делатност• Научна схватања и поглед на свет • Идеал хуманиста био је у служби човека• Дела античких мислилаца • Центри хуманизма и ренесансе • Центри грађанске културе италијански градови:

Милано, Пиза,Напуљ,

Ђенова, Фиренца, Рим.

• Весници нове културе Данте Алигијери 1265 – 1321

• Делима утицао на промену свести. • Дело Божанствена комедија – описао је своj пут кроз пакао,чистилиште и рај, сусрете са душама

многобројних личности, које је по својим мерилима сврстао у поједине кругове пакла и чистилишта.

81

• Водич кроз пакао и чистилиште био му је римски песник Вергилије, а кроз рај његова рано умрла љубав из младости, “Беатриче”

Франческо Петрарка 1304 - 1371 • Италијански лирски песник –претеча хуманизма и ренесансе• Писао је поеме и сонете• Откривао и ширио античку културу• Најзначајније дело КОНЦОНИЈЕР, посвећен Лаури,

...”у ствари је интиман дневник о властитом душевном животу, у коме љубав и симболи постају средства за песничко изражавање и обликовање најтананијих унутарњих осећања сталног немира и меланхоније.”

Ђовани Бокачо 1313 - 1375 • Италијански хуманиста и писац• Дело- Декамерон збирке новела или прича из живота(сто прича испричаних за десет дана) • Критиковао злоупотребе католичих поглавара• Идеали хуманиста • Идеали дела античких мислилаца.• Научили изворни латински језик.• Открили многе заблуде и фалсификате.• Један од највећих фалсификата у историји била је тзв. Константинова даровница, критикована за

време папе Стефана II , тим “документом” је, тобоже цар Константин признао првенство духовне власти над световном.

• Библиотекар ватиканске библиотеке Лоренцо Вала је у 15.веку доказао да је “даровница” обичан фалсификат.Од тада историјски извори се објављују са критичким , научним коментарим и стварају школе критичког мишљења.

Препород - ренесанса • Преород доживљавају историја и књижевност• Историјску науку оживели :Италијани Николо Макијавели обајвљивањем дела Владалац и • Гвичардини - својом Историјом Италије• Ферара – центар књижевности у коме је деловао Ариосто, писац Бесног Орланда• Та поема и дело Торквата Таса - Ослобођени Јерусалим представљају врхуна ренесансне

књижевности. Уметност и архитектура

• Центар уметности Фиренца• Развој особеног стила у сликарству ( Мазачо ),вајарству ( Донатело ) и архитектури (Брунелски )• Два генија : Леонардо и Микеланђело

Леонардо да Винчи 1452 - 1519 • Италијанси сликар, вајар, проналазач, градитељ и научник, један од највећих умова ренесансе и

један од најуниверзионалних умова у историји.• Дела : Мона Лиза, Тајна вечера • Слике Богородица у пећиниза, и Света Ана• Покушао да на основу лета птице конструише модел летилице • (чији би погон била човекова мишићна снага), затим једрилице, хеликоптера и, најзад падобрана.

Микеланђело Буонароти 1475 -1564 • Вајар, сликар, градитељ, песник, један од највећих уметника ренесансе и уопште.• Статуе – Давид, Мојсије Света породица, Страшни суд.• Прерадио план за цркву Светог Петра и подигао чувену куполу

Ширење ренесансе • Немачка - Еразмо Ротердамски дело - Похвала лудости и његов ученик Филип Меланхтон

дело - Образовање хришћанских владара • Претсвници ренесансне уметности били су сликар:• Алберт Дирер,• Ханс Холбајн и• Лука Кранах•• Францунска – Франсоа Рабле - дело Гаргантуа и Пантагруел и Монтењ - дело Огледи• Енглеска - следбеник Еразма Ротедамског, Томас Мор – дело Утопија

књижевник Виљем Шекспир

82

Реформација• Реформа црекве • Захтеви за реформу цркве• Постојећа црква није одговарала грађанству и племству.Највећи терет ( дажбине ) падао на

сељака.Злоуптребе цркве, раскошан живот• Врхунац злоуптреба била је продаја опроштајница (индулегенција ), за које се тврдило да ће

сваког ко је купи ослободити грехова.• 1517.године против злоупотреба устао проф. теологије у у Витенбургу (Немачка ) Мартин Лутер

(1483 – 1543 ).Он је своје неслагање са црквом формулисао у 95 теза, којима је оспоравао тврдњу у непогрешивости папе и папу позвао најавну расправу

• Папство ово сматра непотребним.Лутера је подржао хуманиста Филип Меланхтон и бројне присталице.Папа је свечаним писмо позва Лутера дасе одрекне свог учења, али је он јавно спалио папину булу

• На скупштини (рајхстаг) (1521) Лутер је проглашен јеретиком, претила је опсаност да буде погубљен, спасао га је саксонски кнез, на чијем је двору превео Библију на немачки језик.

Лутерово учење поново осуђено (1529 ) на скупштини у Шпајеру,• Његове присталице бројне су јавно протестовале против те осуде и од тада назване протестанти. • Уступци цркве • На скупштини у Аугзбург 1555.год. постигнут компромис и прихваћена формула по којој су

кнежеви протестанти својим кнежевинама моглиЧија ј е власт онога и вера (cuius reдиo eius reliдio ) наметнути протестанску, а католици католоичку .

• Аугзбуршким верским миром за извесно време је окончан верски рат у Немачкој.• Протестанти су : укинули монаштво и манастире, свештеницима допустили да се жене,

поједноставили богослужење сводећи га на читање.• Нова вера је била у потпуности са начелима капитализма • Реформација у осталим европским земљама • Лутерово учење се шири :• Швајцарска – Урлих Цвингли (1484 .1531)• Женева – Жан Калвин (1509 – 1564) –он је развио учење о предестинацији, по коме је бог

унапред кога ће спасити, акога ће стићи проклество.Сматао је да човек меможе изненити судбину својим делима.

• Калвинизам се раширио у Француској (хугеноти ) низоземским провинцијама и у Енглеској.• Енг. краљ Хенрих VIII издејствовао да парламент донесе Акт о суперматији (1534 ) по коме је

краљ највиши црквени поглавар.• Одбацивањем папске власти срворена је национална англиканска црква. • Католичка обнова • Реформа пољуљала углед католичке цркве.• Тежак ударац папској моћи• У сузбијању реформација папство користи језуите• (Језуити или Дружба Исусова (Socistetas leus ) су римокатолички црквени ред, који је основао

шпански проповедник Игнасио де Лојола у Паризу 1534. године. Његове чланове звали су Христови војници.

• Задаци језуита: 1.Теолошко образовање .2.Безусловна покорност папи 3.Ширење и јачање вере 4.Начело «Циљ оправдава средство 5.Обновљељн инквизиција

• Саобо триденски концил (три заседања 1545 -1563) у Триденту и Тиролу• Потврђена непогрешивост папе, дефинисана догма и происана дисциплина у свештеничким

редовима. Направљен пропис( Index librorum prohibitorum) који је спречио ширење поцркву штетних ијдеја.

• Верски ратови • Хугенотовим (калвинистима ) оштро се супроставили католици у Француској• По наређељу Катарине Медичи и Шарла IX католички фанатици су (24.августа 1572.године) убили

око 20 000 хугенота од којих три хилјаде у Паризу (Ватроломејска ноћ )• Одмазду зауставио краљ Анри IV и сам бивши протестант• Нанским едиктом 1598.године дозвољено слободно исповедање вере у свим окрузима осим у

Париз и изједначени с католицима у пореским обавезама. • Тридесетогодишњи рат (1618 -1648 ) • Тридесетогодишњи рат (1618 -1648 )

83

• повод делатност језуита у Баварској и Хабзбуршкој монархији• Рат вођен на територији Немачке и Чешке, ау њему директно учествовале Шведска, данска и

француска, а посредно Енглеска, Холандија и шпанија• Рат окончан Вестфалском миром по коме је Шведска добила највећи део Помераније, а Француска

Алзас.• Разорена и опустошена Немачка распарчана на више кнежевина• Слобода вере призната протестантима и католицима.

Грађанске револуције и апсулутистичке монархије Русија,Пруска, Аустрија просвећени апсулутизам Наполеонови ратови - индустријска револуција Срби под турском влашћу Срби у Хабзбуршкој монархији и Угарскојурском влашћу Србија у првој половини 19.века

Србија у првој половини 19. века

Српска револуција

Србија – крајем 18. века – подељена на неколико пашалука Београдски пашалук – највећи утицај Свиштовски мир (августа 1791. год) – Аустрија издејствовала амнестију за хришћане Турска – отпочиње реформе ради – учвиршћује власт султан Селим III – покреће реформе – наилази на отпор јањучара, паша и бегова реформа – побољшање положаја хришћанског становништва

Београдски пашалук – значајан Турској – Порта је настајао да отклони незадовољство и спречи исељавање

Српска револуција

противници реформи – јањичари, насилници и злочинци након Свиштовског мира склонили су се у Видин и у Босну Осман Пазван-оглу – владар у Видину у Видину се склањају- дахије Аганлија, Кучук-Алија, Мула-Јусуф, мехмед-ага Фочић Порта – 1793. год. – забрањује јањичарима повратак у Пашалук јањичари су покушавали да сруше власт Хаџи Мустафа-паше 1794. год. – Србима призната кнежинска самоуправа 1796. год. – проширење права – оборкнезови имају право да сакупљају порезе и донекле су имали

судску и упревну власт Пазван-оглу са јањичарским вођама – покушао да заузме Пашалук

84

Хаџи Мустафа-паша - за одбрану користи Србе – допушта оснивање сопствних чета Српска револуција олакшице – од 1793. до 1801. год. – имале су велико дејствонарод Турске – противнике јањичара и

дахија називао “добрим” – везира “српском мајком” или “добрим оцем” Срби брзо развијају трговину извозећи стоку у Аустрију трговина је довела до унапређење сточара и сељака “путујући трговци” постају утицајнији (виђенији) људи трговци успостављају чврсте везе са јужном Угарском то утиче на развој политике и културни напредак Срби се баве ситном трговином и занатством протеривање дахија – прекретница после које је српски народ почео да живи нормалним животом Београдски пашалук – пазвијенији од осталих делова Србије – масивно насељавање Селим III

Први српски устанак (1804-1813)

Наполеон осваја Египат и Сирију– 1799. год. Порта признаје Пазван-оглуа за видинског пашу – јањичари се враћају у Београд

јањичари убијају Хаџи Мустафа-пашу – 1801. уводе страховладупашалук – подељен на четири дела – сопствена власт

београдски везир – у рукама дахија

Срби губе повластице – обезвредили оборкнезове – нови велики порези

Срби су Порти и султану слали жалбе на насиље дахија

нема одговора – истакнути кнезови – Алекса Ненадовић на челу – отпочињу припреме за устанак

оружје набављају из Аустрије

Први српски устанак (1804-1813)

покушај дахија да спречи устанак – сеча кнезова

погубљење око 70 најистакнутијих кнезова

сеча кнезова – убрзава развој устанка у Шумадији и Пашалуку

преостали кнезови и мноштво народа – бежи у шуме

у сарадњи са хајдуцима Стојана Главаша – основани оружани одреди

85

са њима су били повезани – Карађорђе, Јанко Катић, Сима Марковић...

14. фебруара 1804. год. – скуп у Орашцу – одлука о дизању буне

Ђорђе Петровић Карађорђе – вођа устанка

буна захвата западну Србију – вођа Прота Матеја Ненадовић, Јаков Ненадовић, Лука Лазаревић

у источној србији вође су Миленко Стојковић и Петар Добрњац

Први српски устанак (1804-1813)

устаници – брзо протерују јењичаре из села

у пролеће отпочињу опсаду градова – ослобађају

Рудник, Ваљево, Пожаревац, Смедерево, Шабац

дахије и јањичари – одлазе у Београд – устаници постављају опсаду

устаници изјављују покорност султану – циљ је борба против насиља

султан – не напада Србе – нада се смакнићу дахија

када се се за рат заинтересовале Аустрија и Русија – Порта у пашалук шаље везира Бећир-пашу с налогом да протера дахије и умири Србе

1804. везир долази у Београд са вијском – дахије беже на Ада Кале

Бећир-паша и заповедник Ада Калеа уз помоћ Миленка Стојаковића убијају дахије

Бећир-паша – не гарантује Србима самоуправу – Срби одбијају разоружање – враћа се у Босну не обављеног посла

Први српски устанак (1804-1813)

1805. год. – Срби захтевају ширу самоуправу и право на кнеза

у Русију упућују дапутацију да од цара тражи помоћ

Порта одговара војном интервенцијом – за београдског везира поставља Хафиз-пашу – издаје му наређење да угуши устанак

идући из Ниша ка Београду – Хазиф-паша је наишао на отпор у Иванковцу код Параћина

прва битка између султана и устаника – почетак српско-турског рата – Срби добијају битку

почетком 1806. год. – ослобођен Ражањ, Алексинац, Параћин и Крушевац

у бојевима на Мишару и Делиграду побеђују султанову војску

те победе су са одушевљењем примили Срби у Аустрији, Босни, Македонији

Срби из Аустрије су долазили да се боре као добровољци

Први српски устанак (1804-1813)

86

проблеми са Русијом и порази у Србији – Порта прихвата мир – Петар Ичко земунски трговац склопио у име устаничких вођа у Цариграду

Србима је призната самоуправа – Карађорђе врхунски кнез

Руси убеђују Србе да наставе рат и одбију Ичков мир потпуног ослобођења од Турске

1807. год. – ослобођен је Београд, Ужице, Јадар и Рађевина

успостављена је веза између Руса у тимочкој крајини – током јуна издвојене су победе на Штибуку и Малајници

у Србију долази Родофиникин – представник руске мисије

руска мисија – допремање материјалне и новчане помоћи Русије Србији

Родофиникин почиње да се меша у послове Србије па се са њим разрешио Карађорђе

Први српски устанак (1804-1813)

мира измећу Русије и Турске лето 1807. год. – Карађорђе преко Рашке области успоставља везу са Црном Гором

Карађорђе је имао успеха код Сјенице и Новог Пазара кад је у пролеће 1807. год. стигла је вест да је пробијен фронт код Ниша

изгинуло је 3000 српских ратника са војводом Стеваном Синђелићем

наређење Хуршид-паше – од српских глава је изграђена Ћеле-кула – споменик зверства јединствен у свету

победа на Чегру – Турци избијају на Дунав

Карађорђе – усмерује снагу на одбрану – уз огромне напоре до краја год. повратио изгубљене територије

1810. год. – уз помоћ Руса – добијена битка код Варварина

Први српски устанак (1804-1813)

1812. год. у Букурешту – опасност од Наполеона – Русија склапа мир са Турском

осма тачка Букурешког мира – односи се на Србију

Турска је добила право да врати посаде у градове

Србима је загарантована амнесија и самоуправа

надајући се брзој победи Руса над Наполеоном – Срби постављају нереалне услове у преговорима с Портом

Турци су прозрели – постављају услов да се Срби врате на положај раје

Карађорђе и Правитељствујушчи совјет – одбацују Букрешки мир

1813. год. Турци нападају из три правца – Босне, Видина и Ниша

упркос отпору у Неготину, Засавици и Делиграду – устанак је сломљен – октобра 1813. год. – Карађорђе и чланови Совјета одлазе у Аустрију

87

тих дана преко Саве и Дунава прелази око 100,000 избеглица

Први српски устанак (1804-1813)

одпочиње терор

Турци убијају српске ратнике и рањенике – све мушкарце од 15 год. па навише – жену и децу одводе у ропство – спаљивање села

Београд – тржиште робова – за један дан 1800 лица

хиљаде Срба упућено у Босну – поклон агама и беговима

100,000 Срба мученички убијено – трећина тадашње популације

Први српски устанак (1804-1813)

ослобођење Београдског пашалука – укинута је турска власт

укинут је феудални поредак

услед ратног стања задржана је административна подела на нахије

војни команданти – предвласт над кнезовима

Карађорђе – врховни командант – прва личност у држави – вожд

1. 1808. год. – признат за наследног врховног предводитеља Србије

скупштина одлучује о судству, финансијама и снабдевању војске

од 1805. год. – назива се Правитељствујушчи совјет серпски

први претставник – Прота Матеја Ненадовић

1807. год. – совјет је под председништвом Младена Миловановића

он доноси највиши законски акт – Основа правитељства српског

од тада су у градовима постављени градоначелници

1811. год. – реорганизација власти – пет попечитеља (министра)

Први српски устанак (1804-1813)

совјет – подстиче развој привреде – уводи се поштанска служба

отворене су радионице за производњу барута, оправку оружја и тополивница

основана је мрежа школа у селима и градовима

у Београду је 1808. год – основана Велика школа – школовала је кадрове за државну администрацију

за развој школства најзаслужнији су – Иван Југовић, Божа Грујовић и Доситеј обрадовић – први министар просвете у Србији

88

Карађорђе

споменик Карађорђу

споменик Хајдуку Вељку Петровићу

споменик на Чегру

Ћеле кула

Прота Матеја Ненадовић

Доситеј Обрадовић

Велика школа у Београду

Други српски устанак

Поновном окупацијом Србије Турци су Србе вратили на положај раје

београдски везир – Сулејман-паша Скопљак

натерао је све Србе да се покоре – подмукли план

уводи се режим из времена владања дахија – насиље, кулук, убиства

1814. год. – околина Чачка - буна – Хаџи Продан Глигоријевић

Милош Обреновић – одбија позив за устанак – сматра да није време

Милош – оборкнез три нахије – учествује у гушању буне – турци заробили и погубили триста устаника

Терор је појачан – Станоје Главаш је убијен – претња Милошевом главом

Срби се дижу на оружје

око Милоша се сакупљају истакнутији људи из првог српског устанка

23. априла 1815. – код цркве у Такову – Милош је изабран за вођу

Други српски устанак

Турска се плашила великих сила – Русије победника над Наполеоном

Срби убрзо ослобађају цео пашалук

Срби изјављују да је буна против тијраније и насиља не против султана

две султанове војске из правца Босне на србију

Милош је затражио преговоре

умешала се Русија – Срби добијају право на преговоре

Милош је пропустио Маршали Али-пашу са војском у београд – али је задржао њихово оружје

89

Маршали Али-паша – нови београдски везир – споразум са Милошем – Срби добијају аутономију као пре првог српског устанка

Народна канцеларија – XИИ кнезова – сви послови што се тичу Срба

Срби сами скупљају порезе – Турцима забрањен улазак у сека

споразум су гарантовале Русија и Аустрија – султан потврђује 1816.

Други српски устанак

Милош Обреновић – врховни кнез Србије

у борби за власт – Милош отклања све супарника

Сима Марковић

Младен Миливојевић

Петар Николајевић Молер

поверење порте и султана придобија убиством Карађорђа 1817.

искључиво путем дипломатије – Милош добија пуну аутономију

јачају пољопривреда и трговина – Срби чине градски слој

Милош један од најбогатијих људи тога времена - монополом и прикупљањем пореза

због тога долази до неколико побуна – најјача буна Милоја Ђака 1825 – Милош је све буне угушио немилосрдно

изнваредном вештином је преузео власт од турских органа

Други српски устанак

Акерманском конвенцијом и миром у Једрену – Русија врши притисак на Турску – извршавају обавезе према Србима

1830. год. – султановим хатишерифом Србија постаје аутономна кнежевина у оквиру Турског царства

1833. год. – Порта потврђује Милоша за наследног кнеза Србије

Турска власт – симболична – чисто присуство војске

Србија –плаћа порез у две рате годишње од 2,350,000 гроша Турској

крај српске револуције – укинут феудализам

припајањем шест нахија – Србија обухвата површину од 37,740 км2

привлачна за досељавање сународа

стални прилив становништва долазио је из Црне Горе и Херцеговине

Други српски устанак

90

Милошева самовоља – отпор грађанског слоја, старешина и трговца

Сретењски устав – у Крагујевцу на Сретење 1835. – Милош признаје устав присилно избијањем Кнез Милетине буне

уставу се успротивљују Аустрија и Русија

1838. нови устав – Турски устав – сагласност Турске, Аустрије и Русије – у облику хатишерифа

власт кнеза је увелико ограничена

кнез није могао бирати ни смењивати чланове савета

није одговарало Милошу због тога напушта Србију у корист свог сина

Милош - добре везе – Русија, Аустрија, Енглеска, Француска

Милан Обреновић – владао месец дана - умире природном смрћу

Други српски устанак

Михајло Обреновић (1839-1842) – нови владар

престо је наследио у сложеним политичким односима

нација подељена у две групе

присталице Милоша Обреновића

присталице уставобранитеља

уставобранитељи – желе да врате на престо Карађорђевог сина Александра – подршка Порте

Портин изасланик – узалудни покушај да помири завађене стране

Вучићева буна (1842) – уставобранитељи протерују Михаила из Србије

Таковски устав

кнез Милош Обреновић

конак кнеза Милоша у Београду

устав Кнежевине Србије

Уставобранитељска валдавина

Александар Карађорђевић – 1842-1858. год.

све снаге усмерене у изградњу државе

први спољнополитички програм - Начертаније Илије Гарашанина (1844.)

Србија постаје грађанска држава

централизована - по угледу на Аустрију

91

имала је гломазну бирократију

бирократски апарат се издвојио у посрбан друштвени слој

Уставобранитељска валдавина

капитализам је узео велики замах – допринео велики развој трговине

брзо развијање градова – постају управна и просветна средишта

капитализам је у селима рушио традиционалне породичне задруге

прелазак са натуралне на робоновчану привреду је тешко пао сељацима, што су користили зеленаши

кнез и Државни савет – деле власт, али су често међу њима избијали сукоби

присталице Обреновића су покушавали да их врате на власт

Катанска буна 1884.

Тенкинска буна 1857.

кнез хапси неколико чланива државног савета – због учешћа у завери Стефана Стефановића Тенке – међу уставобранитељима избија расцеп

Светоандрејска скупштина збацује Александра – за кнеза се поставља Милош Обреновић

Просвета и култура

за време владавине Милоша основане су установе највећег националног значаја:

Народна библиотека

Народни музеј

Државна штампарија

Богословија

основане су Војна академија и тополивница у Крагујевцу

уставобранитељски режим знатно унапређује просвету и културу:

мрежа основних и средњих школа

Друштва српске словесности – претходница Академије наука

Вук Караџић – реформа српског језика и правописа – Српски рјечник – сакупљање епских народних песама

Црна Гора до средине 19.века

92

ТЕХНИЧКА ШКОЛА

ПИРОТ

ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ГРАДИВА

школске 2012/2013.године

прва година

93

професор историје:

Шуле Малићевић