Pravo Na Utočište u Republici Srbiji 2012

BibliotekaIzvetaji

19

BibliotekaIzvetaji

PRAVO NA UTOITE U REPUBLICI SRBIJI 2012

IzdavaBeogradski centar za ljudska pravaBeogradska 54, BeogradTel./fax: (011) 3085 328, 3447 121e-mail: [email protected]

Za izdavaaDr. Vesna Petrovi

Korektor i lektorJasna Alibegovi

Grafiko oblikovanje koriceBogdan Krasi

Fotografija na koriciUtoite na 6. spratu. Urbane izbeglice u Jordanu. Dalal tumara hodnikom na 6. spratu. Poploanipodovi su hladni na dodir. UNHCR/ B. Sokol

Priprema za tampuDosije studio, Beograd

tampaDis-kopi, Beograd

PRAVO NA UTOITE UREPUBLICI SRBIJI

2012

Beogradski centar za ljudska pravaBeograd, 2013

Istraivanja i objavljivanje ove publikacije omoguio je UNHCR.

Ovo nije publikacija UNHCR. UNHCR ne odgovara za njen sadraj niti ga nuno podrava. Svi izneti stavovi predstavljaju iskljuivo stavore autora ili izdavaa i ne odraavaju nuno

stavove UNHCR, Ujedinjenih nacija ili njenih drava lanica.

5Sadraj

Skraenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Meunarodni pravni izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Propisi Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

1. Meunarodni pravni okvir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2. Pravo na azil u domaem pravnom poretku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

3. Statistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

4. Pristup teritoriji Republike Srbije i pristup postupku za dobijanje azila . . . . . . . . . 194.1. Pristup na graninim prelazima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194.2. Pristup na aerodromu Nikola Tesla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204.3. Pristup proceduri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204.4. Nekanjavanje trailaca azila i pristup postupku azila u prekrajnom postupku. . . 21

5. Postupak za dobijanje azila u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245.1. Naela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255.2. Prvostepeni postupak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265.3. Drugostepni postupak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275.4. Postupak pred Upravnim sudom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275.5. Primena koncepta sigurne tree zemlje i krenje zabrane vraanja . . . . . . . . . . . . . 28

6. Deportacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

7. Ostvarivanje prava i obaveza lica koja trae azil, izbeglica i lica kojimaje dodeljena subsidijarna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

7.1. Smetaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337.2. Integracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

8. Maloletni traioci azila bez pratnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358.1. Smetaj maloletnih trailaca azila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

9. Psiholoko stanje trailaca azila u centrima za azil u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

10. Poloaj iregularnih migranata u zavodima za izvrenje krivinih sankcija . . . . . . 42

Prilog 1: Ekstradicioni postupak i azil prikaz jednog sluaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Prilog 2: O traiocima azila u Srbiji u medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

7Skraenice

1. CRD General Comment No. 6 UN Committee on the Rights of the Child (CRC), Ge-neral Comment No. 6 (2005): Treatment of Unaccom-panied and Separated Children Outside their Country of Origin, od 1. septembra 2005, CRC/GC/2005/6.

2. ZOA Zakon o azilu 3. Izazovi prisilnih migracija 2013 Izazovi prisilnih migracija: drugi pogled na pitanja

azila i readmisije, Grupa 484, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2013.

4. Practitioners Guide no. 6 Practitioners guide on migration and international hu-man rights law Practitioners Guide no. 6, Internatio-nal Commission of Jurists, eneva, 2011.

5. Serbia as a Safe Third Country Serbia as a Safe Third Country: A Wrong Presumption, Hungarian Helsinki Committee, Budimpeta, 2011.

6. Srbija kao zemlja azila- Srbija kao zemlja azila: Zapaanja o poloaju traila-ca azila i korisnika meunarodne zatite u Srbiji, UN-HCR, avgust 2012.

7. Serbia Revisited Serbia as a Safe Third Country: Revisited, Hungarian Helsinki Committee, jun 2012.

8. UNHCR Note on Burden and Standard UNHCR, Note on Burden and Standard of Proof in of Proof Refugee Claims, 16. decembar 1998. 9. Izvetaj 2011 Ljudska prava u Srbiji 2011, Beogradski centar za

ljudska prava, Beograd, 2012. 10. UNHCR Guidelines on Unaccompanied UNHCR, Guidelines on Policies and Procedures Children Seeking Asylum in Dealing with Unaccompanied Children Seeking

Asylum, February 1997 11. ZIKS- Zakonom o izvrenju krivinih zaknkcija 12. CPT- Council of Europes Committee for the Prevention of Tortu-

re and Inhuman or Degrading Treatment or Punishment

8Meunarodni pravni izvori

Ujedinjene nacije

1. Konvencija UN o pravima deteta, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 15/90 i Sl. list SRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 4/69 i 2/97.

2. Konvencija UN o statusu izbeglica iz 1951. godine, Sl. list FNRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br.7/60

3. Konvencija UN protiv muenja i drugih surovih, neovenih ili poniavajuih postupanja i kanjavanja, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 9/91.

4. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Sl. list SFRJ, br.7/71.5. Protokol o statusu izbeglica iz 1967, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi spora-

zumi, br.15/67.

Savet Evrope

1. Evropska konvencija za spreavanje muenja, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja, Sl. list SCG Meunarodni ugovori, br. 9/03.

2. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sl. list SCG Meuna-rodni ugovori, br. 9/03.

9Propisi Republike Srbije

1. Odluka Vlade Republike Srbije o imenovanju lanova Komisije, br. 1191643/2008 od 17. aprila 2008. godine (Sl. glasnik RS, 42/08).

2. Odluka Vlade Republike Srbije o utvrivanju liste sigurnih drava porekla i sigurnih tre-ih drava, Sl. glasnik RS, br. 67/2009.

3. Pravilnik o kunom redu u Centru za azil, Sl. glasnik RS, 31/08.4. Pravilnik o nainu voenja i sadrini evidencija o licima smetenim u Centru za azil, Sl.

glasnik RS, 31/08,5. Pravilnik o sadrini i izgledu obrasca zahteva za azil i isprava koje se mogu izdavati trai-

ocima azila ili licima kojima je odobren azil ili privremena zatita, Sl. glasnik br. 53/2008,6. Pravilnik o socijalnoj pomoi za lica koja trae, odnosno kojima je odobren azil, Sl. gla-

snik RS, 44/087. Pravilnik o uslovima smetaja i obezbeivanju osnovnih ivotnih uslova u Centru za azil,

Sl. glasnik RS, 31/088. Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja trae azil prilikom prijema u Centar za

azil, Sl.glasnik RS, 93/08.9. Pravilnikom o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualan obrazovni plan,

njegovu primenu i vrednovanje, Sl. glasnik RS, 76/2010.10. Reenje Vlade Republike Srbije o imenovanju predsednika i lanova komisije za azil, br.

1196141/2012, od 20. septembra 2012. Godine.11. Ustav Srbije, Sl. glasnik RS, 83/06.12. Zakon o azilu, Sl. glasnik RS, 109/07.13. Zakon o izvrenju krivinih sankcija, Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 72/2009 i 31/201114. Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima, Sl. glasnik RS, 20/200915. Zakon o optem upravnom postupku, Sl. list SRJ, br. 33/97, 31/01 i Sl. glasnik RS,

br.30/10.16. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, 72/09, 52/11.17. Zakon o policiji, Sl. glasnik RS br.101/2005 i 63/200918. Zakon o prekrajima, Sl. glasnik RS, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009.19. Zakon o strancima, Sl. glasnik RS, br. 97/2008.20. Zakon o upravljanju migracijama, Sl. glasnik RS, br. 107/12.21. Zakon o upravnom sporu, Sl. glasnik RS, br. 111/2009.22. Zakon o zatiti dravne granice, Sl. glasnik RS,br. 97/2008 .

10

Odluke

Evropski sud za ljudska prava

1. Amuur v. France, predstavka br. 17/1995/523/609, presuda ESLJP od 25. 6. 1996.2. D. v. THE UNITED KINGDOM, 30240/96 (1997).3. M. S. S. protiv Belgije i Grke, ECHR, App. No. 30696/09 (2011).

Meunarodni sud pravde

1. Presuda Meunarodnog suda pravde Asylum Case (Columbia v. Peru) od 20. novembra 1950, ICJ Reports 1950

Ustavni sud Republike Srbije

1. Odluka u predmetu, U5331/2012 od 28.12.2012,2. U1286/2012, od 29.3.2012.

Upravni sud Republike Srbije

1. Presuda Upravnog suda posl. br. 8 U 3815/11 od 7. jula 2011.2. Presuda Upravnog suda posl.br. 23 U 3831/12 od 11.10.2012.3. Presuda Upravnog suda posl.br. 15 U 10336/11 od 10.11.2011.

Prekrajni sudovi Republike Srbije

1. Reenje Prekrajnog suda u Preevu Ur. Br. 339/091 kb 18, od 11.3.2009.2. Presuda Prekrajnog suda u Zrenjaninu, Odeljenje suda u Senju 2 Pr J289/12, od

26.12.2012.3. Presuda Prekrajnog suda u Smederevu 07 Pr 7375/12, od 30.07.2012.4. Presude Prekrajnog suda u Pirotu, I 5 Pr 1942/12, 1943/12, 1944/12 od 08.09.2012.5. Presude Prekrajnog suda u Pirotu, 2 Pr 1307/12, 1306/12, 1305/12 od 06.07.2012.6. Presude Prekrajnog suda u Pirotu, 15 Pr 1062/12 i 1063/12, od 10.06.2012.

Odsek za azil, MUP RS

1. Reenja MUP RS Odsek za azil br. 03/9262324/11 od 19.12.2012,2. Reenja MUP RS Odsek za azil br. 03/94262326/11 od 20.12.2012,3. Reenja MUP RS Odsek za azil br. 03/92617/12 od 6.12.2012.

11

Uvod

Beogradski centar za ljudska prava od 2012. godine uz podrku Visokog Komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) sprovodi projekat pod nazivom Pruanje pravne i psiholoke pomoi tra-iocima azila, iji je cilj obezbeivanje adekvatne pravne i psiholoke pomoi traiocima azila i unapreivanje pravne regulative i prakse dravnih organa u postupku azila.

Pored pruanja direktne pravne pomoi, panja Beogradskog centra tokom 2012. godine bila je usmerena na podizanje svesti graana i nadlenih organa o ovoj temi, na promociju novih, ade-kvatnih reenja za uoene probleme, kao i na voenje preciznih statistikih podataka o broju trai-laca azila, i prikupljanje informacija o zemljama porekla.

Izvetaj Pravo na utoite u Republici Srbiji 2012 sadri podatke do kojih je tim Beograd-skog centra doao neposredno, tj. radom na terenu, ali i putem istraivanja, tj. konsultovanja izve-taja drugih vladinih i nevladinih organizacija koje su se bavile pitanjem azila u Srbiji.

Pravo na azil zajemeno je Ustavom Republike Srbije, nacionalnim zakonodavstvom i nizom meunarodnih konvencija. Ipak, pet godina nakon poetka primene Zakona o azilu 2008. godine zabrinjava injenica da u Srbiji jo uvek ne postoji funkcionalan sistem azila. Naime, on u dobroj meri funkcionie na pretpostavci da je Srbija samo tranzitna zona kroz koju traioci azila prolaze kako bi stigli u neku od zemalja u zapadnoj Evropi. Sa druge strane, koncept sigurne tree zemlje, utemeljen na odluci Vlade Republike Srbije o sigurnim treim zemljama u koje spadaju sve okol-ne zemlje ukljuujui i Tursku i Grku, i dalje se koristi za udaljenje trailaca azila iz zemlje bez ulaenja u sutinu njihovog zahteva. S obzirom da najvei broj azilanata dolazi do Srbije preko Turske, Grke i Makedonije praksa domaih organa je pokazala da ih ovo u samom startu diskvali-fikuje i onemoguava meritorno razmatranje zahteva za azil u Srbiji. Sistem integracije lica kojima je dodeljena zatita ne postoji dok su kapaciteti za smetaj trailaca azila nedovoljni. Tokom 2012. godine veliki broj trailaca azila, ukljuujui i porodice sa decom, boravio je na otvorenom postoru u okolini Centra za azil u Bogovai. Ipak, naroito zabrinjava injenica da se prisustvo trailaca azila u Srbiji esto pogreno predstavlja i koristi u dnevno-politike svrhe. Naime, traioci azila se neretko u medijima oznaavaju kao opasnost usled koje graani organizuju proteste ukoliko sa-znaju da e se na teritoriji njihove optine otvoriti novi centar za azil. Sve ovo ukazuje da dravni organi, pre svega Ministarstvo unutranjih poslova, Komesarijat za izbeglice i migracije, sudovi itd. moraju uloiti dodatne napore usmerene na poboljanje samog postupka azila i izgradnju odgovara-juih kapaciteta za smetaj trailaca azila. Naroitu panju treba posvetiti edukaciji i senzibilizaciji javnosti kako bi se smanjila netrpeljivost prema strancima.

Izvetaj su pripremili: Bojan Gavrilovi, Lena Petrovi, Imola oro, Sonja Tokovi i Jo-vana Zori, u tome su im pomogli Vojislav Jaki, Nikola Kovaevi, Ivana Vukaevi i Maa Vukevi.

Beograd, april 2013.

13

1. Meunarodni pravni okvir

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima1 je prvi univerzalni dokument za zatitu ljudskih prava u kome se pominje pravo na azil:

lan 14.1. Svako ima pravo da trai i uiva u drugim zemljama azil od proganjanja.2. Na ovo pravo se ne moe pozvati u sluaju gonjenja koje se istinski odnosi na krivina dela nepo-

litike prirode ili na postupke protivne ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija.

Konvencija UN o statusu izbeglica iz 1951. godine2 i Protokol o statusu izbeglica iz 1967,3 ne priznaju eksplicitno pravo na azil, ali sadre niz prava i obaveza koji proistiu iz prava na pri-znanje statusa izbeglice.

Izbeglicom se prema Konvenciji smatra lice koje bojei se opravdano da e biti progonjeno zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili politikih miljenja, nae izvan zemlje ije dravljanstvo ono ima i koje ne eli ili, zbog toga straha, nee da trai zatitu te zemlje; ili lice koje nema dravljanstva a nalazi se izvan zemlje u kojoj je imalo svoje stalno mesto boravka usled takvih dogaaja, ne moe ili, zbog straha, ne eli da se u nju vrati (l.1 A (2)).

Osnovni principi meunarodnog prava ljudskih prava pruaju iru zatitu od Konvencije iz 1951. godine i primenjuju se na sva lica koja se nalaze na teritoriji jedne drave,4 bez obzira na njihovo dravljanstvo, pa samim tim i na iregularne migrante i traioce azila. Drava je duna ne samo da se suzdrava od krenja ljudskih prava, ve i da obezbedi njihovo potovanje i uivanje, u zakonima i u praksi, i da preduzme mere za spreavanje krenja prava od strane treih lica. Sr-biju obavezuju brojni univerzalni i regionalni meunarodni ugovori za zatitu ljudskih prava koji su na direktan ili posredan nain od znaaja za zatitu prava trailaca azila: Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima,5 Konvencija UN protiv muenja i drugih surovih, neovenih ili poniavajuih postupanja i kanjavanja,6 Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,7 Evropska konvencija za spreavanje muenja, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja,8 Konvencija UN o pravima deteta,9 i dr.

1 Tekst Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima dostupan je na http://bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=74&Itemid=89.

2 Sl. list FNRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br.7/60, dostupno na http://www.azil.rs/doc/Konvencija_o_sta-tusu_izbeglica.pdf.

3 Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br.15/67, dostupno na http://www.azil.rs/doc/Protokol_o_statu-su_izbeglica.pdf.

4 Teritorija obuhvata i meunarodnu zonu na aerodormima, vidi Amuur v. France, predstavka br. 17/1995/523/609, presu-da ESLJP od 25. 6. 1996. Obaveza drave da prua posebnu zatitu maloletnim traiocima azila poinje ve od trenutka kada oni pokuaju da stupe na njenu teritoriju, vidi UN Committee on the Rights of the Child (CRC), General Comment No. 6 (2005): Treatment of Unaccompanied and Separated Children Outside their Country of Origin, od 1. septembra 2005, CRC/GC/2005/6, para. 12, dostupno na: http://www.unhcr.org/refworld/docid/42dd174b4.html. http://www.unhcr.org/refworld/docid/42dd174b4.html.

5 Sl. list SFRJ, br.7/71.6 Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 9/91.7 Sl. list SCG Meunarodni ugovori, br. 9/03.8 Ibid.9 Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 15/90 i Sl. list SRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazu-

mi, br. 4/69 i 2/97.

14

2. Pravo na azil u domaem pravnom poretku

Ustavom Srbije10 u lanu 57 st. 1 jami se pravo na utoite:Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne

pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji.

Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom.

Postupak za dobijanje azila u Republici Srbiji i ostvarivanje prava i obaveza lica koja trae azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita podrobnije su ureeni Zakonom o azilu.11 Zakon pored prava na azil koje obuhvata pravo na utoite i pravo na subsidijarnu (huma-nitarnu) zatitu, obuhvata i privremenu zatitu koja se prua u sluaju masovnog priliva lica kada nije mogue sprovesti individualne postupke za odobravanje azila.12 Na pitanja koja nisu ureena Zakonom o azilu primenjuje je Zakon o optem upravnom postupku13 i Zakon o upravnom sporu.14

Iako se u naelu Zakon o strancima15 ne primenjuje na strance koji su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je u Republici Srbiji dodeljen azil, odredbe ovog zakona se primenjuju na uslove za spajanje porodice lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita16 (l. 49 ZOA), i na udaljenje stranaca (l. 57 ZOA).

Zakonom o upravljanju migracijama17 nadlenost za smetaj i integraciju lica kojima je pri-znato pravo na utoite ili subsidijarna zatita (l. 15 i 16) konano je dodeljena Komeserijatu za izbeglice. Komesarijat za izbeglice ustanovljen Zakonom o izbeglicama18, nastavlja rad pod nazi-vom Komesarijat za izbeglice i migracije, i u skladu s novim zakonom o upravljanju migracijama, Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na: utvrivanje, predlaganje i preduzimanje mera za integraciju lica kojima je, u skladu sa Zakonom o azilu priznato pravo na utoite (l. 10) i smetaj lica kojima je priznato pravo na utoite ili dodeljena subsidijarna zatita (l. 15). Nain integracije, odnosno ukljuivanja u drutveni, kulturni i privredni ivot lica kojima je priznato pravo na utoi-te ureuje Vlada, na predlog Komesarijata (l. 16). Komeserijat je takoe nadlean za predlaganje programa za razvijanje sistema mera prema porodicama stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije i predlaganje programa za podrku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla.

10 Sl. glasnik RS, 83/06, dostupno na http://azil.rs/documents/category/domaci-propisi. 11 Sl. glasnik RS, 109/07, stupio na snagu 1. aprila 2008. godine, http://azil.rs/documents/category/domaci-propisi.12 Vidi vie u D. Dobrkovi, Pravo na azil pravni okvir u Republici Srbiji, Komentar Zakona o azilu Srbije, Beogradski

centar za ljudska prava, 2008, dostupno na: http://azil.rs/doc/komentar_zakona_o_azilu_bcljp.pdf. 13 Sl. list SRJ, br. 33/97, 31/01 i Sl. glasnik RS, br.30/10.14 Sl. glasnik RS, br. 111/2009.15 Sl. glasnik RS, br. 97/2008.16 Spajanje porodice lica kome je priznato pravo na utoite reguisano je Zakonom o azilu. 17 Sl. glasnik RS, br. 107/12.18 Sl. glasnik RS, br. 18/92, 42/2002, br. 45/2002.

15

3. Statistike19

Od 1. januara do 31. decembra 2012, ukupno 2.723 lica su izrazila nameru da trae azil u Srbiji20, registrovano je 601 lice, dok je podneto ukupno 336 zahteva za azil.

Od ukupnog broja 2.723 lica koja su izrazila nameru da trae azil, tokom januara je 199 lica izrazilo nameru, tokom februara 64, marta 115, aprila 108, maja 227, juna 261, jula 237, avgusta 242, septembra 352, oktobra 352, novembra 335 lica i tokom decembra 232 lica.

Od toga, 975 lica je poreklom iz Avganistana, 505 iz Somalije, 292 iz Sirije, 246 iz Pakista-na, 164 iz Alira, 123 iz Bangladea, 4 iz Burkine Faso, 2 iz Konga, 1 iz Demokratkse Republike Kongo, 1 iz Komorosa, 128 iz Eritreje, 16 iz Gambije, 68 iz Palestine, 3 iz Gvineja Bissau, 14 iz Gvineje, 5 iz Cote d Ivore, 9 iz Indije, 19 iz Iraka, 17 iz Irana, 1 iz Liberije, 42 iz Libana, 5 iz Ma-uritanije, 1 iz Makedonije, 30 iz Malija, 85 iz Maroka, 13 iz Mijanmara, 4 iz Nigerije, 8 iz Sijera Leona, 65 iz Sudana, 41 iz Tunisa, i po jedan iz June Afrike, Turske i 2 iz Jemena.21

U Prihvatilitu za strance u Padinskoj skeli tokom 2012. godine radi utvrivanja identiteta, obezbeenja putnih isprava i udaljenja iz zemlje boravilo je 1849 stranih dravljana22, od toga je njih 5 izrazilo nameru da trai azil.23

U Centru za smetaj trailaca azila u Bogovai, od poetka godine smetena su 1.253 lica, dok su u Centru za smetaj trailaca azila u Banji Koviljai od 1. januara do 31. decembra smetena 267 lica.24

U periodu 01.01.2012. do 31.12.2012. 744 maloletna lica (607 deaka, 137 devojica) izrazi-la su nameru da trae azil, od ega 501 maloletnik bez pratnje (deaka 472, devojica 29).25 Zavod za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, u periodu 1. januar 1. oktobar 2012. godine zbrinuo je 38 maloletnika bez pratnje, od kojih su 24 lica izrazila nameru da trae azil. 26 Zavod za vaspitanje dece i omladine u Niu, u istom periodu, zbrinuo je ukupno 41 maloletnika bez pratnje, od kojih je 39 zatrailo azil. 27

Kancelarija za azil28 je tokom 2012. godine donela 52 reenja kojima su odbaeni zahtevi za azil, 71 lice je sasluano i doneto je 350 reenja o obustavi postupka. Tokom 2012. godine Ko-misiji za azil je podneto 56 albi, 22 su odbijene, 27 je usvojeno, dok o 7 nije bilo odlueno do kraja godine. 29 Od stupanja na snagu ZoA, 1. aprila 2008. godine, u Srbiji je dodeljeno ukupno pet subsidijarnih zatita, dok su u decembru 2012. godine po prvi put dodeljena tri izbeglika statusa.

19 Objedinjene statistike u grafikonima su dobijene od UNHCR Kancelarije u Beogradu, Kancelarije za azil MUP-a Repu-blike Srbije i Biroa za informacije od javnog znaaja MUP-a Republike Srbije, kao i iz Srbija zemlja azila, p. 9 i Izazovi 2012, str. 17.

20 Od toga 292 na graninoj liniji, 2392 u podrunim policijskim upravama, 34 u Centru za smetaj maloletnih stranaca, i 5 u Prihvatilitu za strance.

21 Podaci dobijeni iz kancelarije UNHCR u Beogradu.22 Od ukupnog broja smetenih njih 28 je bilo enskog pola i 7 maloletnih lica koja su bila u pratnji roditelja ili

staratelja;nakon boravka u Prihvatilitu za strance 45 lica je deportovano (Alir 21, Maroko 7, Tunis 6, Ukrajna 2 i Ka-merun, Liban, Kina, Rumunija, Slovaka, Bugarska, Hrvatska po 1), preostala lica su otputena iz Prihvatilita i izreene su im mere otkaza boravka i zabrane povratka u Republiku Srbiju. Podaci dobijeno od Biroa za informacije MUP.

23 Iz redovnih statistika Beogradskog centra za ljudska prava, podaci prikupljani jednom nedeljno tokom 2012. godine. 24 Podaci dobijeni od Komesarijata za izbeglice i migracije.25 Podaci dobijeni od UNHCR.26 Podaci preuzeti iz publikacije Deca pred zakonom, autorke Miroslave Jelai, Grupa 484, Beograd 2013. godine.27 Ibid.28 Odnosno Odseka za azil do usvajanja nove sistematizacije MUP. Kancelarija ima svega etiri zaposlena koji se nepo-

sredno bave podnoenjem zahteva i sasluavanjem trailaca azila, vidi vie Srbija kao zemlja azila, para. 1820.29 Podatak dobijen od Biroa za informacije od javnog znaaja MUP Srbije 26.2.2013. godine.

Pravo na utoite u Republici Srbiji 2012

16

Tokom 2012. godine na odluke Odseka za azil podneto je 56 albi 22 su dobijene, 27 usvojeno, a o 7 nije odlueno do 31.12.2012. godine.30 Prvoizabrana Komisija za azil je do isteka mandata, 17. aprila 2012. godine31 odluila o 10 albi.32

Do 1.12.2012. pred Upravnim sudom pokrenuto je 10 upravnih sporova protiv reenja Komi-sije za azil, od toga su 4 postupka okonana donoenjem odbijajue odluke, a protiv pravosnanih odluka Upravnog suda nije podnet nijedan zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasa-cionom sudu.33

30 Podaci dobijeni od Biroa za informacije od javnog znaaja pri Kabinetu ministra unutranjih poslova.31 Vidi Saoptenje povodom isteka mandata lanova Komisije za azil, od 12. aprila 2012, dostupno na http://azil.rs/news/

view/saopstenje-povodom-isteka-mandata-clanova-komisije-za-azil.32 Ibid. Vise o Komisiji vidi Odeljak 5.3. Drugostepeni postupak.33 Statistike dobijene od Upravnog suda na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog znaaja 14.12.2012.

19

4. Pristup teritoriji Republike Srbije ipristup postupku za dobijanje azila

4.1. Pristup na graninim prelazima34

Diskreciono pravo svake drave je da donese odluku o tome da li e strancu dozvoliti da stu-pi na njenu teritoriju, ali se prilikom donoenja ove odluke drave moraju pridravati pravila me-unarodnog prava ljudskih prava koja je obavezuju.35 U prvih est meseci 2012. godine 61 strancu je odbijen je ulazak u Republiku Srbiju.36 U periodu od 1. Januara do 30. septembra 2012. godine 253 strana dravljana su izrazila nameru da trae azil na graninoj liniji.37

Prilikom poseta graninim prelazima, Beogradski centar za ljudska prava je prepoznao neke ustaljene prakse koje mogu dovesti do krenja prava na pristup postupku za dobijanje azila. Tako je npr, u razgovoru sa slubenicima MUP na graninom prelazu Horgo izmeu Srbije i Maarske,38 Beogradski centar doao do saznanja da pripadnici MUP prepoznaju nameru iregu-larnih migranata da trae azil samo ukoliko iziito izgovore re azil, a ne ukoliko na drugaiji nain ukau na to da strahuju od vraanja u zemlju porekla. Pripadnici MUP na eleznikom gra-ninom prelazu Preevo izmeu Srbije i Makedonije39 tvrdili su da nijedan iregularni migrant nije na granici traio azil.

Pripadnici MUP koji stupaju u kontakt sa strancima na graninoj liniji moraju da budu odgo-varajue obueni da prepoznaju nameru za traenje azila, i da postupaju s traiocima azila kao sa posebno ranjivom kategorijom migranata. Ukoliko se namera iregularnih migranata da trae azil ne prepozna na granici, Odsek pogranine policije za strance, suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima one policijske uprave na ijoj teritoriji je uhapen iregularni migrant, podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka mesno nadlenom prekrajnom sudu.40

Rad slubenika granine policije koji stupaju u kontakt s iregularnim migrantima, odnosno nain na koji granini organi ispunjavaju svoju obavezu da traiocima azila omogue pristup redov-nom postupku za dobijenje azila morao bi biti podvrgnut nezavisnom monitoringu, koji bi mogle da vre nevladine organizije, kao to je ve praksa u dravama u regionu.41 Npr. u susednoj Maar-skoj se pokazalo da je broj evidentiranih namera trailaca azila povean nakon to su dozvoljene nezavisne monitoring posete nevladine organizacije Hungarian Helsinki Committee.42

34 Vidi vie o granicama Srbije i organima nadlenim za postupanje na granicama u Izazovi prisilnih migracija 2013, str. 134.

35 Practitioners guide on migration and international human rights law Practitioners Guide no. 6, International Commi-ssion of Jurists, eneva, 2011, str. 43.

36 Izazovi prisilnih migracija u Srbiji 2013, str. 19.37 Izazovi prisilnih migracija Srbiji 2013, str. 13. 38 Granini prelaz Horgo je poseen 22.6.2012. u okviru projekta Umreavanje i graenje kapaciteta za efektivniju

migracionu politiku, koju su sprovodili Grupa 484, Beogradski centar za ljudska prava i Beogradski centar za bezbed-nosnu politiku.

39 Granini prelaz Preevo je poseen 15.6.2012. u okviru projekta Umreavanje i graenje kapaciteta za efektivniju migracijonu politiku, koju su sprovodili Grupa 484, Beogradski centar za ljudska prava i Beogradski centar za bezbed-nosnu politiku.

40 Vie o prekrajnom postupku vidi Odeljak 4.4. Nekanjavanje trailaca azila i pristup postupku azila u prekrajnom postupku.

41 Vidi vie o monitoringu granica u Centralnoj Evropi na http://www.unhcr-centraleurope.org/en/what-we-do/monitoring-the-border.html; vie o monitoringu granica u Hrvatskoj vidi na http://www.mup.hr/main.aspx?id=79225.

42 Serbia as a Safe Third Country: A Wrong Presumption, Hungarian Helsinki Committee, Budimpeta, 2011, str. 12, do-stupno na http://azil.rs/doc/Serbia_as_a_safe_third_country_A_wrong_presumption_HHC.pdf.


20

4.2. Pristup na aerodromu Nikola Tesla

Nije bilo mogue ustanoviti da li se traiocima azila na aerodromu Beograd omoguava pri-stup teritoriji Srbije s obzirom da ne postoji podatak o broju izraenih namera za podnoenje zah-teva za azil.43 Na aerodromu u Beogradu tokom 2009. i 2010. godine odbijen je ulazak u zemlju za oko 1.500 stranaca. 44 Samo jedna osoba je uspela da pokrene postupak za dobijanje azila na aero-dromu, ali tek nakon intervencije UNHCR. Poreenja radi, na istom aerodromu, dok je UNHCR imao mandat za postupak utvrivanja izbeglikog statusa45, vie od deset osoba godinje su izrazile nameru da zatrae azil.46 Zakon o azilu izriito predvia i pravo lica koje trai azil na kontakt s ovlaenim slubenicima UNHCR u svim fazama postupka azila (l. 12), ali osobe koje trae azil na aerodromu u Beogradu u praksi nemaju mogunost kontakta s UNHCR.

4.3. Pristup proceduri

Pravo na pristup postupku azila jeste conditio sine qua non za ostvarivanje kako prava na utoite tako i niza prava koja su garantovana u postupku azila. Ovo pravo nije eksplicitno propi-sano Zakonom o azilu, ali se logikim i teleolokim tumaenjem Zakona moe izvesti zakljuak da Zakon prua garanciju prava na pristup postupku azila. Prema Zakonu o azilu, postupak azila se pokree podnoenjem zahteva za azil, dok se pravo na pristup postupku ostvaruje preduzimanjem niza upravnih radnji nadlenih organa Republike Srbije (Uprava granine policije, Odeljenje za strance, Komesarijat za izbeglice i migracije Centar za azil) koje prethode podnoenju zahteva.

Da bi trailac azila imao pristup postupku azila neophodno je da njegova namera da trai azil bude prepoznata i evidentirana od strane nadlenih organa (Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije) i da bude blagovremeno smeten u Centar za azil budui da se u praksi postupak azila skoro uvek sprovodi samo prema onim traiocima azila koji su smeteni u Centar za azil, iako taj uslov za pristup postupku Zakon o azilu ne poznaje.

Zakon o azilu propisuje da stranac moe izraziti pismenim ili usmenim putem nameru da trai azil prilikom granine kontrole na ulazu u Republiku Srbiju ili unutar njene teritorije pred nadlenim licem Ministarstva unutranjih poslova (l. 22). Dakle, prema Zakonu, namera da se tra-i azil moe da se izrazi na granici i u svim policijskim upravama u Srbiji pred slubenikom Ode-ljenja za strance. Slubeno lice evidentira nameru za traenje azila, na osnovu ega izdaje potvrdu traiocu azila sa uputom da se u roku od 72 sata javi ovlaenom slubeniku Kancelarije za azil, odnosno Centra za azil. Potvrda se izdaje u tri primerka, od kojih se prvi izdaje strancu, drugi se dostavlja Kancelariji za azil, a trei ostaje u arhivi organizacione jedinice Ministarstva unutranjih poslova u kojoj radi ovlaeno slubeno lice koje je izdalo potvrdu.47

Iako Zakon o azilu predvia da stranac u bilo kojoj policijskoj upravi u Srbiji moe da izrazi nameru da trai azil, prema navodima nekih od trailaca azila pojedine policijske uprave odbijaju da im izdaju potvrdu o izraenoj nameri ili im tu potvrdu ne izdaju blagovremeno.48 Problem oko izdavanja potvrde je posebno aktuelan od avgusta 2012. godine, kada se ispostavilo da su sme-tajni kapaciteti Centara za azil nedovoljni i od kada u okolini Centra za azil u Bogovai boravi u proseku od 100 do 200 ljudi. Takoe, traioci azila u Banji Koviljai su tvrdili da PU u Loznici odbija da im izda potvrde.49 Bez dobijanja potvrde o izraenoj nameri za traenje azila strancima je

43 Podatak dobijen 27.11.2012. od Biroa za informacije od javnog znaaja pri Kabinetu ministra unutranjih poslova. 44 Srbija kao zemlja azila, para. 14. Obaveza da se suzdri od vraanja koja proistie iz lanova 3 i 1 Evropske konvencije,

prostire se i na osobe koje se nalaze u tranzitnoj zoni aerodoroma i koje nisu tehniki stupile na teritoriju Srbije, vidi D protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 30240/96 (1997).

45 Na osnovu dentlmenskog sporazuma iz 1969, UNHCR je od 1976. do 2008. godine u Srbiji odluivala o zahtevima za dobijanje azila i pronalazila drave koje e prihvatititi osobe kojima je odobrila zatitu.

46 Srbija kao zemlja azila, para. 14.47 Pravilnik o sadrini i izgledu obrasca zahteva za azil i isprava koje se mogu izdavati traiocima azila ili licima kojima

je odobren azil ili privremena zatita, Sl. glasnik br. 53/2008, l. 5 st. 2. 48 Saznanje do kojih su pravnici Beogradskog centra za ljudska prava doli u razgovoru sa migrantima koji su boravili van

Centra za azil u Bogovai u avgustu 2012. godine.49 Podatak dobijen u razgovoru sa traiocima azila u privatnom smetaju u Banji Koviljai, u julu 2012. godine

4. Pristup teritoriji Republike Srbije i pristup postupku za dobijanje azila

21

uskraeno pravo na smetaj a samim tim i pravo na pristup postupku azila, to ini njihov boravak na teritoriji Republike Srbije nezakonitim, usled ega su izloeni riziku od proterivanja.

4.4. Nekanjavanje trailaca azila i pristup postupku azilau prekrajnom postupku

Kancelarija za azil omoguava registraciju, odnosno podnoenje zahteva za azil, uglavnom samo onim osobama koje su smetene u Centrima za azil.50 Onima koji su na teritoriju Republike Srbije uli ilegalno51 i zbog nedostatka smetajnih kapaciteta borave u privatnom smetaju koji sami plaaju ili koji su bez sklonita i borave na otvorenom,52 uskraeno je pravo na pristup po-stupku azila. Takoe, stranci koji su dobili potvrdu o izraenoj nameri da zatrae azil i ekaju da se oslobodi mesto u nekom od centara, mogu biti deportovani iz Srbije ukoliko im se u roku od 72 sata ne obezbedi smetaj. Po isteku ovog roka stranac koji nema drugi osnov po kome bi mogao za-konito da boravi na teritoriji Srbije moe biti prekrajno kanjen i moe mu biti naloeno udaljenje s teritorije Republike Srbije.53

enevska konvencija o statusu izbeglica garantuje zabranu kanjavanja izbeglica za besprav-ni ulazak ili boravak, ukoliko je direktno doao sa teritorije gde mu je ugroen ivot i sloboda i pod rezervom da se odmah prijavi vlastima i izloi im razloge svog bespravnog ulaska i boravka, priznate kao valjane (l. 31). Zakon o azilu podie na rang naela garantiju da lice koje trai azil nee biti kanjeno za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji, pod uslovom da bez odlaga-nja podnese zahtev za dobijanje azila i da prui valjano obrazloenje za svoj nezakonit ulazak ili boravak (l. 8). Doslovno potovanje ovog naela bi trebalo da obezbedi nesmetani pristup postup-ku azila. Meutim, statistiki podaci o broju prekrajno kanjenih lica za ilegalni ulazak i boravak u Srbiji dovode u sumnju potovanje ovog naela u praksi.

U periodu od januara do oktobra 2012. godine 2604 osobe54 su osuene zbog nezakonitog ulaska, odnosno boravka na teritoriji Republike Srbije, a samo u 3 prekrajna postupka je prepo-znata namera osoba koje trae azil i postupak je obustavljen.55 Zakon o zatiti dravne granice56 propisuje novanu kaznu od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznu zatvora do 30 dana ako osoba pree ili pokua da pree dravnu granicu na nedozvoljen nain. Zakon o strancima propisuje da e se stranac kazniti za nezakoniti boravak u Republici Srbiji novanom kaznom u iznosu od 6.000 do 30.000 dinara i predvia mogunost izricanja zatitne mere udaljenja stranca sa teritorije Republike Srbije.57 Najvei broj osuujuih presuda zbog nelegalnog prelaska granice su doneli prekrajni sudovi u Subotici (654) i Sremskoj Mitrovici (611). Vei broj presuda donet je i pred prekrajnim sudovima u Kikindi (164), Somboru (138), Prokuplju (97), Preevu i Leskovcu (po 92).

Iako iregularni migrant ima obavezu da bez odlaganja prui valjano obrazloenje za svoj nezakoniti ulazak ili boravak u Srbiji, moe se destiti da iz straha ili neznanja nije u mogunosti da to uini prilikom prvog kontakta sa slubenicima policije, kao i to da slubenici policije nemaju dovoljno sluha za razloge njegovog ilegalnog ulaska ili boravka ili da nisu dovoljno struni da pro-cene da li je iregularni migrant potencijalni trailac azila. U tom smislu, traiocima azila se mora pruiti prilika da prekrajnom sudiji obrazloe razloge protivpravnog ulaska i boravka na teritoriji Srbije. Stranac moe u prekrajnom postupku da izrazi nameru za traenje azila, a prekrajni sudija bi u tom sluaju morao da obustavi postupak i uputi stranca da podnese zahtev za azil. Meutim,

50 Postupak za dobijanje azila poinje trenutkom podnoenja zahteva za azil, a ne trenutkom izraavanja namere.51 Traioci azila koji su na teritoriju RS uli legalno imaju pristu postupku za dobijanje azila. 52 Vidi vie 7.1. Smetaj.53 Zakon o strancima (Sl. glasnik RS, br. 97/2008) l. 42 i 85. 54 Podatak dobijen na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog znaaja, i obuhvata statistike svih prekrajnih

sudova.55 Sva tri postupka su voena pred Prekrajnim sudom u Kikindi.56 Zakon o zatiti dravne granice, l. 65, stav 1, Sl.Glasnik RS,br. 97/2008.57 lan 85. Zakona o strancima.


22

zbog nedovoljne jasnoe zakonskih normi i oigledno uskog tumaenja Zakona o prekrajima od strane prekrajnih sudija, namera okrivljenih da trae azil u prekrajnim postupcima prepoznaje se u jako malom broju prekrajnih postupaka. Naime, Zakon o prekrajima ne propisuje eksplicitno kao osnov za obustavu postupka utvrivanje injenice da je okrivljeni potencijalni trailac azila (l. 216 st. 1). Doista, Zakon predvia da se postupak moe obustaviti u drugim Zakonom propisanim sluajevima (l. 216 st. 2), to bi trebalo da omogui sudijama da obustave postupak primenom lana 31 Konvencije o statusu izbeglica i lana 8 Zakona o azilu koji zabranjuje kanjavanje traio-ca azila za ilegalni ulazak ili boravak u Srbiji. Ipak, ova pravna neodreenost ostavlja prostor za ne-ujednaeno tumaenje Zakona jer sudije u praksi ne obustavljaju postupak ex officio kada konstatu-ju da je okrivljeni trailac azila, ve se pozivaju na druge osnove za obustavljanje postupka. Tako je u izreci Reenja Prekrajnog suda u Preevu58 navedeno da se postupak obustavlja zbog nedostatka dokaza, iako je u obrazloenju nedvosmisleno ukazano na to da je sud prepoznao okrivljene kao traioce azila i da stoga ne mogu biti kanjeni za ilegalni prelazak granice. Prekrajni sud u Kikin-di je u 2012. godini doneo tri Reenja kojima se obustavlja postupak jer je okrivljeni prepoznat u postupku kao trailac azila.59 U jednom postupku pred prekrajnim sudom u Kikindi,60 okrivljeni je na sasluanju saoptio da se obratio policiji sa zahtevom da trai azil i da je stigao do Kikinde jer je traio kamp za izbeglice. Postupak je obustavljen, ali je u izreci Reenja o obustavi postupka, meutim, navedeno da se postupak obustavlja jer je ovlaeni predlaga za podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka odustao od svog predloga (l. 216 st. 1 ta. 8 Zakona o prekraji-ma). Dakle, formalno gledano, i ovaj postupak nije obustavljen po osnovu toga to je utvreno da je okrivljeni trailac azila, ve je bilo nephodno da inicijator postupka odustane od svog zahteva. Beogradski centar za ljudska prava je miljenja da je nephodno, kao osnov za obustavu postupka, propisati injenicu da je sud utvrdio da je okrivljeni trailac azila, nakon ega bi sudija bio obave-zan da ga poui o pravu da trai utoite i da mu prui osnovne informacije o postupku azila u Sr-biji.61 U suprotnom, obustavljanje postupka zavisi iskljuivo od iskustva i strunosti postupajueg sudije i od nahoenja ovlaenog predlagaa da odustane od zahteva za pokretanje postupka.

Imajui u vidu pravne nejasnoe povodom osnova za obustavu postupka kao i praksu postu-panja prekrajnih sudova prema iregularnim migrantima, nephodno je uskladiti Zakon o prekra-jima sa Zakonom o azilu tako to e se u Zakon o prekrajim uneti da e prekrajni postupak biti obustavljen ako se u postupku utvrdi da je okrivljeni trailac azila. Tako bi sudije mogle ex officio da obustave postupak. Sudijama prekrajnih sudova bi trebalo obezbediti obuke o pravu azila, kako bi bili u mogunosti da prepoznaju nameru osoba koje trai azil, i kako bi reagovali na odgovaraju-i nain u sluajevima kada takvu nameru prepoznaju.62

Uvidom u presude koje su Beogradskom centru za ljudska prava dostavili prekrajni sudovi u Srbiji, stekli smo utisak da i pored toga to u nekim postupcima okrivljeni govore o tome da su svoju zemlju porekla napustili da bi traili azil u nekoj od zemalja Evropske unije,63 zbog Talibana,64 stalnih sukoba i tekog ivota u Sirji65 ili sa namerom da u Italiji trae azil66 sudo-vi su doneli osuujue presude a ove razloge naputanja zemlje porekla nisu prepoznali kao nameru za traenje utoita.

58 Reenje Prekrajnog suda u Preevu Ur. Br. 339/09-1 kb 18, od 11.3.2009, dostupno na: http://azil.rs/documents/cate-gory/odabrane-presude.

59 Informacija dobijena na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog zanaaja.60 Odluka dostupna na http://azil.rs/documents/category/odabrane-presude.61 Prema Zakonu o prekrajima, sud ima obavezu da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih

prava (l. 82).62 U Izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu takoe se istie potreba za razvijanjem strunosti

sudija upravnih sudova u oblasti azila, dostupno na http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/sr_rapport_2012_en.pdf.

63 Presuda Prekrajnog suda u Zrenjaninu, Odeljenje suda u Senju 2 Pr J289/12, od 26.12.2012.64 Presuda Prekrajnog suda u Smederevu 07 Pr 7375/12, od 30.07.2012.65 Presude Prekrajnog suda u Pirotu, I 5 Pr 1942/12, 1943/12, 1944/12 od 08.09.2012. 66 Presude Prekrajnog suda u Pirotu, 2 Pr 1307/12, 1306/12, 1305/12 od 06.07.2012.

4. Pristup teritoriji Republike Srbije i pristup postupku za dobijanje azila

23

Da bi namera za traenje azila mogla da bude prepoznata u prekrajnom postupku, nephodno je u svakom postupku angaovati sudskog tumaa koji poznaje jezik na kome okrivljeni sa sigur-nou moe da prati tok postupka. Beogradski centar za ljudska prava takoe smatra da je u znat-nom broju prekrajnih postupaka dovedeno u sumnju potovanje naela auditur et altera pars jer se okrivljenim strancima ne obezbeuje prevod na njihov maternji jezik, ime im je i uskraena mogunost da daju valjane razloge za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji. Analizom pre-suda koje su Beogradskom centru dostavili prekrajni sudovi, utvreno je da u obrazloenjima veeg broja presuda nije uopte navedeno da li je u postupku angaovan prevodilac ili ne. Pored toga, u nekim postupcima su angaovani tumai koji nisu adekvatni. Primera radi, Prekrajni sud u Pirotu je u 10 postupaka koji su se vodili protiv dravljana Avganistana, Sirije, Maroka, Palestine, angaovao sudskog tumaa za engleski jezik iako se veoma mali broj migranata toliko dobro slui engleskim jezikom da bi mogao da prati postupak na tom jeziku.67 U obrazloenju dve presude, koje je doneo Prekrajni sud u Pirotu, navodi se da su okrivljeni sasluani bez prisustva tumaa, jer sud nije mo-gao da pronae tumaa za arapski jezik.68 Takoe, sumnju da se u prekrajnom postupku ne obez-beuje naelo obostranog sasluanja stranaka potkrepljuju i tvrdnje prekrajno kanjenih stranaca u KPZ Sremska Mitrovica koji su pravnom timu Beogradskog centra saoptili da nisu imali tumaa u prekrajnom postupku kao i da nisu znali da mogu da se ale na prvostepenu odluku.69

To to se u prekrajnom postupku ne angauje uvek sudski tuma onemoguava okrivljenog da prati tok prekrajnog postupka, te stoga predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba prekr-ajnog postupka, koja ne moe biti otklonjena poto stranci, kojima nije obezbeen tuma, nisu ni upoznati sa pravom na albu. Povredom ovog naela derogira se i naelo utvrivanja istine u postupku. Ukoliko u postupku ne uestvuje sudski tuma, stranac ne moe da izrazi nameru da trai azil, te mu tako pravo na pristup postupku azila moe biti uskraeno. Prema miljenju Beogradskog centra za ljudska prava, presude izreene u prekrajnom postupku se u praksi esto izvravaju iako nisu postale formalno pravnosnane. Naime lan 230 Zakona o prekrajima propisuje da alba ima suspenzivno dejstvo, ali je lanom 294 st. 1 ta. 1 predvieno da se presuda moe izvriti i pre pravnosnanosti ukoliko okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite. Na lan 294 se prekrajni sudovi esto pozivaju kada izriu presude iregularnim migrantima. Isti lan, me-utim u st. 3, propisuje hitno postupanje Vieg prekrajnog suda u sluaju da okrivljeni izjavi albu na presudu kojom je odreeno izvrenje pre njene pravnosnanosti. Kako iregularnim migrantima nije uvek u prekrajnom postupku obezbeen prevodilac, teko da mogu da ostvare svoje pravo na pravni lek. Neki od iregularnih migranata u kazneno popravnim zavodima su tvrdili da su prekrajnom sudiji saoptili da ele da trae azil u Republici Srbiji ali su navodno od sudije dobili odgovor da prvo moraju da izdre kaznu zatvora, pa tek onda mogu da trae azil.70

Takoe, neki od stranaca s kojima smo razgovarali tvrde da su azil traili pred policijom u trenutku hapenja zbog ilegalnog prelaska granice, ali se slubenici policije nisu osvrtali na njihov zahtev, pa su odmah bili sprovedeni prekrajnom sudiji. Nakon razgovora sa iregularnim migranti-ma izvrili smo uvid u presude koje su izrekli prekrajni sudovi. Sve presude koje smo analizirali imale su gotovo istovetan injenini opis i obrazloenje, to ukazuje na to da sud nije posebno cenio sve okolnosti sluaja, niti je briljivo i savesno cenio dokaze. Imajui u vidu napred opisanu praksu, kako prekrajnih sudova tako i policije, moe se zakljuiti da nadleni dravni organi u nekim sluajevima postupaju suprotno naelu nekanjavanja traioca azila za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji.

67 Na osnovu iskustva pravnika Beogradskog centra za ljudska prava koji su pruali pravnu pomo traiocima azila iz Avganistana tokom 2012. godine.

68 Presude Prekrajnog suda u Pirotu, 15 Pr 1062/12 i 1063/12, od 10.06.2012.69 Podatak dobijen na osnovu razgovora sa prekrajno kanjenim strancima u KPZ Sremska Mitrovica u septembru 2012.

godine.70 Ibid.

24

5. Postupak za dobijanje azila u Srbiji

Zakon o azilu ureuje postupak za dobijanje azila u Republici Srbiji, a u postupku azi-la subsidijarno se primenjuje Zakon o optem upravnom postupku.71 Procesna prava u postup-ku azila nisu izriito zatiena Konvencijom iz 1951. godine ni propisana drugim meunarodnim instrumentima,72 ali su detaljni proceduralni standardi preporuceni u Priruniku UNHCR za odre-ivanje izbeglikog statusa.73 Nadlene organe koji postupaju u postupku za dobijanje azila i ka-snije u postupku udaljenja s teritorije Srbije lica kojima nije odobrena zatita obavezuju standardi meunarodnog prava ljudskih prava koji proistiu iz Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava, prvenstveno zabrana diskriminacije i pravo na efikasan pravni lek. Nepravian postupak za dobija-nje azila moe za posledicu imati teka krenja meunarodnog prava ljudskih prava, ukljuujui i krenje non-refoulement i zabrane muenja i neovenog postupanja.

Nameru da trai azil stranac mora da iskae pismeno ili usmeno u nekoj od policijskih upra-va bilo gde na teritoriji Srbije, nakon ega e biti evidentiran i bie mu izdata potvrda74 o izraenoj nameri koja mu daje pravo da boravi na teritoriji Srbije 72 sata, i za to vreme se mora javiti u Kan-celariju za azil MUP ili u Centar za azil u Banji Koviljai i Bogovai (l. 22, 23).

Nakon to je stranac smeten u Centar za azil, Kancelarija za azil vri prvu slubenu radnju ragistraciju (l. 24). Registracija se sastoji iz utvrivanja identiteta, fotografisanja i uzimanja oti-saka prstiju. Prilikom registracije slubenici Kancelarije za azil privremeno oduzimaju sve isprave koje poseduje stranac, a koje mogu biti od znaaja za odluivanje u postupku azila. Traioci azila najee ne poseduju nikakva dokumenta. Strancu koji namerno ometa, izbegava ili ne pristane na registraciju nije doputeno da podnese zahtev za azil.

Nakon registracije, Kancelarija za azil traiocima azila izdaje linu kartu iji su izgled i sa-drina propisani Pravilnikom o sadrini i izgledu obrazaca zahteva za azil i isprava koje se mogu izdavati traiocima azila i licima kojima je odobren azil ili privremena zatita.75 Lina karta za lice koje trai azil vai do okonanja postupka azila, s tim to joj se vaenje produava svakih est meseci. Problem za traioce azila predstavlja i to to ni Zakonom o azilu niti podzakonskim aktima nije propisan rok u kome su nadleni organi obavezni da izdaju linu kartu traiocima azila, tako da je odluka o tome kada e lina karta biti izdata preputena Kancelariji za azil. Kancelarija za azil je najee izdavala line karte tek u momentu podnoenja zahteva za azil. Zakonom o azilu je propisano da trailac azila treba u roku od 15 dana od dana registracije da podnese zahtev za azil. Meutim, deavalo se da od momenta registracije do momenta podnoenja zahteva protekne i po par meseci.76 Bez line karte, traiocima azila je ograniena sloboda kretanja jer mogu da se kreu samo u krugu centra za azil a takoe ne mogu ni da raspolau novcem na svojim bankovnim raunima. Od novembra 2012. godine Kancelarija za azil je ponovo poela da izdaje line karte pre podnoenja zahteva,77 ime se traiocima azila u velikoj meri olakava boravak i kretanje na teritoriji Republike Srbije.

71 Sl. list SRJ, br. 33/97, 31/01 i Sl. glasnik RS, br. 30/10.72 UNHCR, Note on Burden and Standard of Proof in Refugee Claims, 16. decembar 1998, para. 1, dostupno na: http://

www.unhcr.org/refworld/docid/3ae6b3338.html.73 Handbook and Guidelines on Procedures and Criteria for Determining Refugee Status under the 1951 Convention and

the 1967 Protocol Relating to the Status of Refugees, HCR/1P/4/enG/Rev. 3, 2011, dostupno na http://www.unhcr.org/refworld/pdfid/4f33c8d92.pdf.

74 Pravilnikom o sadrini i izgledu obrazaca zahteva za azil i isprava koje se mogu izdavati traiocima azila i licima kojima je odobren azil ili privremena zatita propisuje se sadrina i izgled potvrde za lice koje je izrazilo nameru da trai azil.

75 Sl. glasnik RS, br. 53/2008.76 Na osnovu iskustva pravnika Beogradskog centra za ljudska prava koji su pruali pravnu pomo traiocima azila tokom

2012. godine.77 Saznanje do kojih su pravnici Beogradskog centra za ljudska prava doli u razgovoru sa traiocima azila u Centru za azil

u Banji Koviljai.


25

Iako postupak azila formalno poinje tek momentom podnoenja zahteva za azil, rokovi u kojima se vre upravne radnje koje prethode poetku postupka ipak utiu na duinu trajanja postup-ka, te je neophodno propisati i rokove za registraciju i izdavanje line karte.

5.1. Naela

Naela iz glave II Zakona o azilu propisuju proceduralne garancije koje se primenjuju u postupku razmatranja zahteva za azil naelo neposrednosti, naelo informisanja, naelo poverlji-vosti i besplatne pravne pomoi, naelo besplatnog prevoenja.

Naelo besplatne pravne pomoi i besplatnog prevoenjaTrailac azila ima pravo na besplatnu pravnu pomo i zastupanje od strane UNHCR i ne-

vladinih organizacija iji su ciljevi i delovanje usmereni na pruanje pravne pomoi izbeglicama (l. 10). Besplatnu pravnu pomo tokom 2012. godine pruale su dve NVO: Beogradski centar za ljudska prava78 i Centar za zatitu i pomo trailaca azila79. Naelo besplatnog prevoenja (l. 11) na jezik drave porekla, odnosno na jezik koji razume, dosledno se potuje zahvaljujui sredstvima UNHCR, dok se iz Budeta Srbije jo uvek ne izdvajaju nikakva sredstva za tu namenu.80

Naelo rodne ravnopravnostiZakon o azilu propisuje da e se licu koje trai azil obezbediti da bude sasluano od strane

osobe istog pola, odnosno obezbedie mu se prevodilac istog pola, osim kada to nije mogue ili kad je skopano sa nesrazmernim tekoama za organ koji vodi postupak (l. 14). Ne moe se rei da je nepotovanje ovog naela nuno protivzakonito, budui da sam Zakon predvia da se od ovog naela moe odstupiti. Utisak je, ipak, da je ova nemogunost u velikoj meri prouzrokovana kadrovskom politikom samih nadlenih slubi. Kancelarija za azil u najveem broju sluajeva an-gauje slubenike enskog pola prilikom podnoenja zahteva za azil i sasluanja, a meu slubeni-cima Kancelarije za azil ima pripadnika oba pola.81 Takoe, prevodioci koje angauje MUP su za neke jezike, npr. farsi, uvek mukarci, iako postoje prevodioci enskog pola. Usled rigidnih rodnih uloga i kulture jakog patrijarhalnog drutva u kome su odrasli ljudi iz npr. Avganistana, neophod-no je dosledno potovati naelo rodne ravnopravnosti. Nepotovanjem ovog naela ugroeno je i naelo istine koje garantuje Zakon o optem upravnom postupku82 a koje treba da obezbedi da se u postupku utvrde pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti od znaaja za donoenje zakonitog i ispravnog reenja.

Naelo brige o licima sa posebnim potrebamaU postupku azila trebalo bi da se posebno vodi rauna o specifinoj situaciji lica sa posebnim

potrebama, kao to su maloletnici, lica potpuno ili delimino liena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izloena muenju, silovanju ili drugim tekim oblicima psiholokog, fizikog ili seksualnog nasilja.

Ostvarivanje ovog naela moe da osujeti praksa Kancelarije za azil da cela porodica zajed-no podnosi zahteve za azil i zajedno se sasluava. Tako se moe desiti da je npr. ena bila rtva seksualnog ili fizikog nasilja u zemlji porekla, a da iz straha, stida ili oseaja neugodnosti ne moe to da iznese u prisustvu mua i dece. Dobro je poznato da se u Avganistanu nad enama, zbog moralnih zloina kao to je beanje od kue usled nasilja u porodici ili zbog toga to ele da se

78 Vidi vie na www.azil.rs.79 Vidi vie na www.apc-cza.org. 80 Srbija zemlja azila, p. 18. 81 Podatak dobijen na osnovu iskustva Beogradskog centra za ljudska prava prilikom pruanja pravne pomoi traiocima

azila.82 U postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje zakonitog i

pravilnog reenja (odlune injenice), l. 8 Zakon o optem upravnom postupku.


26

razvedu, sprovodi tzv. honour killing. Pod ovim pojmom se podrazumeva da ene ubijaju lanovi njihovih porodica ukoliko se nemoralno ponaaju kako bi porodica sauvala ast u sredini u kojoj ivi. Ove ene su neretko osuene i liene slobode od strane avganistanskih vlasti zbog svog ne-moralnog ponaanja.83 Takoe u Avganistanu je inkriminisana preljuba za koju je propisana kazna zatvora.84 Neophodno je da se lanovi porodice sasluavaju pojedinano, kako bi tano i potpuno mogli da iznesu razloge zbog kojih su napustili zemlju porekla i kako bi nadleni organi u Srbiji mogli da preduzmu odgovarajue mere ukoliko se utvrdi da unutar porodice postoji nasilje. Ovo naelo je usko povezano i sa naelom rodne ravnopravnosti. Naime, dosledno potovanje naela rodne ravnopravnosti olakava i obezbeuje ostvarivanje naela brige o licima sa posebnim potre-bama. Ovo zato to se pre moe oekivati da e trailac azila enskog pola pred enskim prevodio-cem i slubenicom Kancelarije za azil ispriati da je bila rtva seksualnog nasilja u zemlji porekla ili da jo uvek trpi nasilje unutar porodice.

Naelo poverljivostiPodaci o licu koje trai azil, do kojih se doe tokom postupka azila, predstavljaju slubenu

tajnu i mogu biti dostupni samo zakonom ovlaenim licima. Podaci o traiocima azila ne smeju se otkriti dravi porekla lica koje trai azil, osim ako ga po okonanju postupka i odbijanju zahteva za azil treba prinudno vratiti u zemlju porekla.85 Ustavni sud je imajui u vidu znaaj koji odluka o ustavnoj albi86 koju je podneo jedan trailac azila u Srbiji ima za zatitu Ustavom garantovanih ljudskih prava, odluio da istu objavi u Slubenom glasniku Republike Srbije, ali tom prilikom nisu prikriveni lini podaci traioca azila, kao ni pojedinane okolnosti njegovog zahteva, ni okolnosti zbog kojih trai azil, iako je postupak za dobijanje azila jo uvek bio u toku. Ovim postupkom Ustavni sud se ogluio o naelo poverljivosti iz Zakona o azilu i ugrozio bezbednost traioca azila.

5.2. Prvostepeni postupak

Celokupan prvostepeni postupak i sve odluke povodom zahteva za azil i prestanka tog prava u nadlenosti su Kancelarije za azil. Postupak za dobijanje azila pokree se podnoenjem zahteva za azil na propisanom obrascu koji je mogue dobiti samo od ovlaenog slubenika Kancelarije za azil (l. 25). U praksi, meutim, zahtev za azil se daje na zapisnik slubenom licu.87

Ovlaeni slubenik Kancelarije za azil sasluava traioce azila kako bi utvrdio sve injenice od znaaja za odluivanje o zahtevu za azil, a posebno identitet, razloge na kojima se zasniva za-htev za azil, kretanje nakon naputanja drave porekla, kao i da li je osoba ve traila azil u nekoj drugoj dravi (l. 26). Sasluanju najee prisustvuju predstavnik Kancelarije za azil, pravni zastu-pnik lica koje trai azil i prevodilac, mada Zakon predvia i mogunost da sasluanju prisustvuje i predstavnik UNHCR, ukoliko se trailac azila tome ne protivi.

Kancelarija za azil moe doneti odluku kojom usvaja zahtev za azil i strancu priznaje pra-vo na utoite ili dodeljuje subsidijarnu zatitu, ili odluku kojom odbija zahtev za azil i nalae strancu da, ukoliko nema drugi osnov za boravak, u odreenom roku napusti teritoriju Republike

83 Vidi izvetaj Human Rights Watch I had to run away The imprisonment of Women and Girls for moral crimes in Afganistan, 2012, dostupno na: http://www.ecoi.net/file_upload/1788_1333042191_afghanistan0312webwcover0.pdf

84 Vidi Poloaj ena u Avganistanu, 2012, dostupno na http://www.azil.rs/news/view/polozaj-zena-u-avganistanu85 U tom sluaju mogu se dati sledei podaci: 1) identifikacioni podaci; 2) podaci o lanovima porodice; 3) podaci o ispravama koje je izdala zemlja porekla; 4) adresa prebivalita; 5) otisci prstiju i 6) fotografije.86 Odluka u predmetu, U5331/2012 od 28.12.2012, para. 12.87 Na osnovu iskustva pravnika Beogradskog centra za ljudska prava koji su pruali pravnu pomo traiocima azila tokom

2012. godine.


27

Srbije. U zakonom utvrenim sluajevima Kancelarija za azil moe doneti odluku da se postupak za davanje azila obustavi (l. 27). Kancelarija za azil moe, uz ispunjenje zakonom propisanih uslova, odbaciti zahtev za azil bez ispitivanja da li osoba koje trai azil ispunjava uslove za pri-znavanje azila (l. 33).88

Protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila, alba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke (l. 35).

5.3. Drugostepni postupak

Komisija za azil koja odluuje u drugom stepenu po albama na odluke Kancelarije za azil, sastoji se od 9 lanova koje imenuje Vlada na etiri godine. ZOA propisuje da Komisija donosi od-luke veinom glasova (l. 20), ali ne i rok za njeno donoenje.89 Mandat prvoizabrane Komisije90 je istekao 17. aprila 2012. godine, a nova Komisija je formirana tek 20. septembra 2012. godine.91 Delimino je prihvaen predlog nevladinih organizacija i u Komisiju je uvren jedan predstavnik akademske zajednice s iskustvom u zatiti ljudski prava, ali nije usvojen predlog da se u Komisiji nau i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave promocijom i zatitom ljudskih prava.92

Iako o albama na prvostepene odluke koje je Kancelarija za azil donela u periodu od 17. aprila do 20. septembra, nije imao ko da odlui, Ustavni sud Srbije nije smatrao da se time kri pravo na pristup delotvornom pravnom leku.93 U odluci Ustavnog suda se navodi lanovi drugo-stepenog organa imenovani odlukom Vlade od 20. septembra 2012. godine. Time su se nakon tri meseca od podnoenja albe ispunile pretpostavke da drugostepeni organ o njoj reava, pa iznetim navodom podnosilac ne moe s uspehom osporavati delotvornost albe u konkretnom upravnom postupku.

5.4. Postupak pred Upravnim sudom

Protiv odluke Komisije za azil mogue je pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom koji odluku o zakonitosti konanog upravnog akta Komisije za azil donosi u sudskom veu od trojice sudija. Tuba Upravnom sudu po pravilu ne odlae izvrenje upravnog akta protiv koga je podne-ta.94 Meutim, sud moe, po zahtevu tuioca da odloi izvrenje konanog upravnog akta, i to do donoenja sudske odluke u upravnom sporu ako bi izvrenje nanelo tuiocu tetu koja bi se teko mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela vea ili nenadoknadiva teta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.95 Izuzetno, moe se traiti odlaganje izvrenja upravnog akta iz razloga hitnosti, odnosno kada je izjavljena alba koja po za-konu nema odlono dejstvo, a postupak po albi nije okonan.96 U ovim sluajevima Upravni sud

88 Vidi vie 5.5. Primena koncepta sigurne tree zemlje i krenje zabrane vraanja. 89 Shodno bi trebalo primeni opti rok od 60 dana propisan optim Zakonom o upravnom postupku (l.208).90 Odluka Vlade Republike Srbije o imenovanju lanova Komisije, br. 1191643/2008 od 17. aprila 2008. godine (Sl. gla-

snik RS, 42/08).91 Reenje Vlade Republike Srbije o imenovanju predsednika i lanova komisije za azil, br. 1196141/2012, od 20. sep-

tembra 2012. godine.92 Vidi Saoptenje povodom isteka mandata lanova Komisije za azil, od 12. aprila 2012, dostupno na http://azil.rs/news/

view/saopstenje-povodom-isteka-mandata-clanova-komisije-za-azil. Od kljunog je znaaja za pravinost i efikasnost postupka za dobijanje azila da organ koji odluuje o albi bude razliit i nezavistan od organa koji je doneo prvostepenu odluku (vidi UNHCR, Asylum Processes (Fair and Efficient Asylum Procedures) in Global Consultations on Internati-onal Protection, od 31. maja 2001, UN Doc. EC/GC/01/12, para. 43). Za predsednika Komisije je imenovan pomonik naelnika Uprave granine policije MUP, u ijem je sastavu i organ koji je doneo prvostepenu odluku koja se preispituje po albi, to moe dovesti u sumnju nezavisnost ovog organa prilikom donoenja odluka, Srbija kao zemlja azila, para. 45.

93 Odluka u predmetu, U5331/2012 od 28.12.2012, para.6.94 lan 23 Zakona o upravnim sporovima, Sl. glasnik RS, br. 111/2009.95 Ibidem. Supra 94.96 Ibidem. Supra 94.


28

odluuje o zahtevu za odlaganje izvrenja u roku od 5 dana od prijema zahteva. Osim toga, da bi se neko pravno sredstvo smatralo efikasnim u smislu dosadanje jurisprudencije ESLJP, suspenzivni efekat albe mora biti automatski, odnosno ne sme zavisiti od diskrecione odluke domaeg suda u pojedinanom sluaju.97

Do sada se Upravni sud preteno ograniavao na ispitivanje proceduralne ispravnosti postup-ka za dobijanje azila. Tokom 2011. i u prvoj polovini 2012. godine Upravni sud nije doneo nijednu presudu kojom je usvojio tubeni zahtev. Do 1. decembra 2012. godine pred Upravnim sudom pokrenuto je 10 upravnih sporova protiv reenja Komisija za azil,98 a protiv pravosnanih odluka Upravnog suda nije podnet nijedan zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu.99 Od toga 4 postupka okonana su odbijanjem tube, a est postupaka jo uvek je bilo u toku. U svim okonanim postupcima Upravni sud nije odrao usmenu raspravu, ocenivi da je predmet spora takav da oigledno ne iziskuje neposredno sasluanje stranaka i posebno utvrivanje inje-ninog stanja.

5.5. Primena koncepta sigurne tree zemlje i krenje zabrane vraanja

Zabrana proterivanja (non-refoulement) podrazumeva zabranu prebacivanja lica u dravu gde njemu ili njoj preti stvarna opasnost od ozbiljnog krenja ljudskih prava ili od daljeg preba-civanja u treu dravu gde bi to lice bilo izloeno istim takvim pretnjama.100 Potovanje principa non refoulement obuhvata i obavezu drave da uini sve to je njenoj moi da sprei da trailac azila bude vraen u zemlju porekla bez sutinskog ispitivanja zahteva za azil tzv. direktni refo-ulement, kao i premetanje traioca azila u treu zemlju, koja e ga zatim poslati dalje, u mesto gde strahuje od progona tzv. indirektni refoulement. Ovaj princip zabranjuje proterivanje ili vraanje izbeglica, na bilo koji nain, na granicu ili teritoriju gde bi im ivot ili sloboda bili ugroeni zbog njihove rase, religije, nacionalnosti, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi ili zbog politikog miljenja, bez obzira da li im je formalno priznat status izbeglice, kao i osoba za koje postoji razlozi na osnovu kojih se veruje da bi mogli biti izloeni torturi, u smislu Konven-cije protiv muenja i drugih surovih neljudskih ili poniavajuih kazni ili postupaka,101 i nije ga dozvoljeno derogirati.102

Osim zabrane refoulement iz Konvencije o statusu izbeglica (l. 33), nadlene organe oba-vezuje i zabrana proterivanja i vraanja osoba protiv njegove volje na teritoriju gde bi njegov ivot ili sloboda bili ugroeni zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi ili politikih stavova iz l. 6 ZOA.

Prema Zakonu, drava moe, izmeu ostalog, odbaciti zahtev za azil bez ispitivanja da li osoba koja trai azil ispunjava uslove za priznavanje azila koristei se konceptima sigurne tree ze-mlje i sigurne drave porekla (l. 2 i l. 33). Primena koncepta sigurne drave porekla i sigurne tree zemlje, ne treba da za posledicu ima uskraivanje pristupa postupku azila ili krenje principa non-refoulement.103 Od sutinskog je znaaja da se u svim ovim sluajevima drava uveri da zatita koju trailac azila moe uivati u drugoj dravi jeste zaista i delotvorna, i u svakom sluaju se licu koji trai azil mora pruiti mogunost da opovrgava navode o sigurnosti te druge drave u njego-vom/njenom sluaju.

97 Vidi vie u N. Mole, C. Meredith, Asylum and the European Convention on Human Rights, Council of Europe, 2010, str. 118121.

98 Odabrane odluke upravnog suda dostupne su na http://azil.rs/documents/category/odabrane-presude. 99 Statistike dobijene od Upravnog suda na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog znaaja 14.12.2012. 100 Non-refoulement je deo kao meunarodnog obiajnog prava obevezujui za sve drave, Practitioners Guide no. 6, str. 96.101 UNHCR, General Conclusion on International Protection, 11. oktobar 1996, No. 79 (XLVII) 1996, para. (j).102 Ibid, para. (i).103 Conclusions Adopted by The Executive Committee on The International Protection of Refugees 1975 2009 (Conclusi-

on No. 1 109), decembar 2009, para. (j).


29

Praktino od poetka primena ZOA, nadleni organi sistematski zloupotrebljavaju ovo pra-vilo primenjujui po automatizmu104 Odluku Vlade Republike Srbije o utvrivanju liste sigurnih drava porekla i sigurnih treih drava.105 Prema tumaenju organa koji odluuju o zahtevima za azil, da bi zahtev bio meritorno razmatran, trailac azila bi u Srbiju trebalo da doe legalno odno-sno s vizom u vaeem pasou ili preko teritorije neke od zemalja koja nije proglaena sigurnom Odlukom Vlade. Kako su drave s kojima se Srbija granii, i one preko kojih traioci azila naje-e stiu u Srbiju, proglaene sigurnim, ovo je nemogu uslov koji obesmiljava ceo postupak za ostvarivanje prava na azil u Republici Srbiji.106 Tokom 2012. godine po prvi put je Kancelarija za azil donela odluke kojima se usvaja zahtev za azil, meutim u sva 3 sluaja se radi o traiocima azila koji su na teritoriju Republike Srbije doli legalno, s vaeim dokumentima, avionim ili su ve due vreme legalno boravili na njenoj teriotriji kada je dolo do izbijanja oruanih sukoba i politikih promena u zemljama njhovog porekla.107

Problematino je usvojeno reenje prema kome se pojam sigurne tree drave zasniva na jednostranoj odluci Vlade, koja je doneta 2009. godine i koja od tada nije revidirana. Vlada Repu-blike Srbije nije pribavila prethodne garantije da se u zemljama koje proglaava za sigurne zahtevi za azil ispituju u efikasnom i pravinom postupku, ve se rukovodila iskljuivo kriterijumima da li je drava lanica Konvencije iz 1951, da li je na snazi bezvizni reim sa Srbijom i uzima u obzir miljenje Ministarstva spoljnih poslova. 108

Odluku kojom se odreuju sigurne tree zemlje trebalo bi periodino preispitivati imajui u vidu drutvenu situaciju i stepen zatite prava trailaca azila u pojedinim dravama, odnosno uzi-majui u obzir stavove Evropskog suda za ljudska prava,109 miljenja UNHCR i izvetaje relevan-tnih meunarodnih organizacija, kao to su Savet Evrope110 ili meunarodne nevladine organizacije koje se bave pitanjima meunarodne zatite izbeglica i trailaca azila.

Odredbe ZOA bi trebalo tumaiti tako da injenica da je neka zemlja proglaena za sigurnu Odlukom o sigurnim treim zemljama, predstavlja oborivu pretpostavku, odnosno organ koji odlu-uje u postupku azila ne sme da se zadri samo na pretpostavci da e se prema podnosiocu zahteva u treoj zemlji postupati u skladu sa standardima Konvencije o statusu izbeglica, ve mora da utvrdi na koji nain vlasti sigurne tree zemlje primenjuju svoje propise.111 Prilikom donoenja od-luke, organi koji odluuju o zahtevu za azil morali bi u obzir da uzmu sve relevantne izvore poput izvetaja UNHCR, nevladinih organizacija ili odluke meunarodnih sudskih tela za zatitu ljudskih prava na prvom mestu Evropskog suda za ljudska prava. Ovaj stav zauzeo je i Ustavni sud Srbi-je koji iako jo uvek nije utvrdio povredu non-refoulement istie da zabrana proterivanja i druge relevantne odredbe Zakona o azilu upuuju na zakljuak da se lista sigurnih treih drava, pored ostalog, formira i na osnovu izvetaja i zakljuaka Kancelarije Visokog komesarijata za izbeglice. Takoe, ovaj sud ocenjuje da izvetaji te organizacije doprinose korigovanju postupanja nadlenih organa Republike Srbije u primeni Zakona o azilu, u tom smislu da se zahtev za azil nee odbaciti

104 Npr. tokom 2011. godine Kancelarija za azil je odluila o 55 zahteva za azil, ali je samo u dva sluaja zahtev meritorno razmatran, za vie statistika vidi 3. Statistike.

105 Sl. glasnik RS, br. 67/2009. Beogradski centar za ljudska prava podneo je inicijativu za ocenu ustavnosti ove Odredbe o kojoj Ustavni sud Srbije jo uvek nije odluio.

106 Nadleni organi Srbije ak i aerodromski tranzit kroz ove drave smatraju dovoljnim osnovom za donoenje odluke o odbijanju zahteva.

107 Reenja MUP RS Odsek za azil br. 03/9262324/11 od 19.12.2012, br. 03/94262326/11 od 20.12.2012, br. 03/92617/12 od 6.12.2012.

108 Serbia as a Safe Third Country: Revisited, Hungarian Helsinki Committee, jun 2012, str. 7, dostupno na: http://azil.rs/doc/HHC_Serbia_report_final_2_1.pdf.

109 Npr. sigurnom je proglaena Grka koja se ne smatra sigurnom treom zemljom nakon odluke u predmetu M. S. S. pro-tiv Belgijei Grke, ECHR, App. No. 30696/09 (2011).

110 Tako npr. Belorusija je spornom Odlukom proglaena za sigurnu dravu porekla iako je 1997. godine suspendovana iz lanstva u Savetu Evrope zbog niskih standarda zatite ljudskih prava, dok se u meuvremenu situacija u ovoj zemlji dodatno pogoravala, vidi npr. Parlamentarna skuptina Saveta Evrope, The situation in Belarus, AS/Pol (2012) 29, od 3. oktobra 2012.

111 Vidi MSS protiv Belgije i Grke.


30

iako osoba dolazi iz sigurne tree drave koja je na listi Vlade, ukoliko ta drava postupak azila primenjuje na nain suprotan Konvenciji.112

Upravni sud je u svojim odlukama potvrdio zakonitost prakse automatske primene Odluke o utvrivanju liste sigurnih drava porekla i sigurnih treih drava, iako prethodno nije utvreno da li je trea zemlja zaista sigurna za ovu osobu. 113

U etiri postupka koji su tokom 2012. godine okonani odbijanjem tube Upravni sud je konstatovao da je drugostepeni organ ispravno primenio zakon kada je odbio albu kao neo-snovanu iz razloga to je u prvostepenom postupku utvreno da je trailac azila proao kroz si-gurne tree zemlje. U jednom predmetu, tuioci su osporavali injenicu da su zemlje kroz koje su prolazili za njih bile sigurne, navodei da u tim zemljama (Turska, Grka i Makedonija) nisu imali realne mogunosti da podnesu zahtev za azil.114 Tuioci su se pozvali na izvetaje meunarodnih organizacija koji ukazuju na lo poloaj trailaca azila u tim zemljama kao i na to da Turska nije ratifikovala Protokol o statusu izbeglica iz 1967, to znai da se u Turskoj enevska konvencija o statusu izbeglica ne primenjuje na lica koja su izbegla iz neevropskih zemalja. Upravni sud je naao da tuioci nisu dokazali da zemlje kroz koje su proli na putu do Srbije za njih nisu sigurne, i nije se osvrtao na injenicu da Turska nije ratifikovala Proto-kol iz 1967, ve je samo konstatovao (bez obrazloenja) da su traioci azila imali mogunost podnoenja zahteva za azil u tim zemljama. Ukoliko se u upravnom sporu osporava injenica da sigurne tree drave u praksi zaista pruaju efikasnu zatitu u postupku azila, Upravni sud bi ipak trebalo da prui dovoljno jasno obrazloenje zbog ega bi zemlje kroz koje su traioci azila prolazili za njih bile sigurne. Prilikom ocenjivanja da li je neka zemlja kroz koju je proao trailac azila za njega zaista bila sigurna, Upravni sud rezonuje na isti nain kao pr-vostepeni i drugostepeni organ tako to zakljuuje da su zemlje sigurne samo iz razloga to se nalaze na listi koje je utvrdila Vlada, bez osvrtanja na to da li se te zemlje u praksi pridravaju meunarodnih naela o zatiti izbeglica.

U jednoj odluci iz 2011. godine Upravni sud je zauzeo stav da izvetaji meunarodnih or-ganizacija, koji su navedeni u tubi i koji ukazuju na lo poloaja trailaca azila u odreenim zemljama nisu per se dokaz da trailac azila nije imao mogunost da podnese zahtev za azil u tim zemljama ili da one nisu bile sigurne za njega.115 Sud je miljenja da izvetaji meunarodnih orga-nizacija mogu samo da ilustruju stanje ljudskih prava u sigurnim treim zemljama i da tako obez-bede kredibilitet tvrdnjama traioca azila, ali da razlog zbog ega jedna zemlja nije sigurna mora da bude individualizovan, odnosno mora da bude u uskoj vezi sa linou traioca azila. Ovakav stav Upravnog suda je donekle ispravan ali bi, radi efikasnije zatite trailaca azila u Srbiji, bilo poeljno da Upravni sud prilikom kvalifikovanja jedne zemlje kao sigurne tree zemlje, utvrdi da je traiocima azila u konkretnim zemljama bilo omogueno da trae azil, a ne da u svemu prihvati razloge iz obrazloenja drugostepenog reenja i da oceni da je

nesporna injenica da su tuioci pre dolaska na teritoriju Republike Srbije, boravili i preli preko teritorije drava koje su na osnovu lana 2. Zakona o azilu Odlukom Vlade Republike Srbije (...) svrstane u sigurne tree zemlje, kao i da su imali mogunost da podnesu zahteve za azil, a to nisu uinili.116

U smernicama UNHCR se navodi da podnosilac zahteva za azil ispunjava svoju obavezu te-reta dokazivanja iznoenjem istinitog opisa injenica koje su od znaaja za odluivanje o njegovom zahtevu tako da je mogue doneti pravilnu, injenino osnovanu odluku. U pogledu osobenosti situacije svakog izbeglice, organ koji odluuje deli obavezu utvrivanje i ocene svih relevantnih injenica. Ovo se, u najveoj meri, moe postii ukoliko je organ koji odluuje o zahtevu za azil upoznat sa stvarnom situacijom u zemlji porekla i relevantnim opte poznatim injenicama, kao i

112 Odluka u predmetu U1286/2012, od 29.3.2012, dostupna na: http://www.azil.rs/documents/category/odabrane-presude. 113 Odluka br. U 8\3815/11, od 7. jula 2011. 114 Presuda Upravnog suda 23 U 3831/12 od 11.10.2012. 115 Presuda Upravnog suda 15 U 10336/11 od 10.11.2011. 116 Presuda Upravnog suda 23 U 3831/12 od 11.10.2012, str. 3.


31

ako usmerava traioca azila da prui sve znaajne informacije i na odgovarajui nain potvrdi pro-verljive injenice.117

Stav Upravnog suda trebalo bi izmeniti i iz razloga to je Ustavni sud miljenja da lista si-gurnih treih drava treba da se koriguje izvetajima UNHCR. Praksu Upravnog suda trebalo bi uskladiti s ovim stavom Ustavnog suda kako bi postupak azila u Republici Srbiji pruao adekvatnu zatitu od refoulement.

117 UNHCR Note on Burden and Standard of Proof, para. 6.

32

6. Deportacije

Nakon to je iregularni migrant ostvario prvi kontakt sa policijom, ukoliko ne izrazi nameru da trai azil, on se sprovodi kod prekrajnog sudije koji mu u prekrajnom postupku izrie kaznu zatvora ili novanu kaznu zbog nezakonitog prelaska granice ili boravka u Srbiji. Kako veina ilegalnih migranata nije u stanju da plati kaznu, novana kazna se zamenjuje kaznom zatvora. Ne-obino je da veina odluka prekrajnog suda koje je Beogradski centar analizirao ne sadri meru udaljenja iz Srbije koja stupa na snagu nakon izdrane kazne zatvora.118

Nakon putanja na slobodu ilegalnim migrantima se doputa da samostalno napuste zemlju, nastavljajui svoj put ka zemljama Zapadne Evrope. Ipak, prema podacima koje je tim Beogradskog centra dobio od upravnika zavoda u kojima ilegalni migranti izdravaju kaznu, policija je poela da preuzima strance koji su izdrali kaznu zatvora i da ih sprovodi do prihvatilita za strance. Kon-kretan nain njihovog udaljenja iz zemlje je nejasan. Zakon o strancima navodi da se smatra da je stranac napustio Srbiju ulaskom u drugu dravu u koju mu je ulazak odobren. (l. 42, st. 3 Zakona o strancima). Malo je verovatno da Makedonija zvanino odobrava ulazak velikom broju ilegalnih migranata koji se deportuju iz Srbije. Intervjuisani traioci azila u Makedoniji, koji su prethodno bili deportovani iz Srbije, nakon izdrane kazne zatvora navode da se stranci autobusima dovoze do granice i da im se nareuje da preu u Makedoniju.119 Tim Beogradskog centra je u vie navrata uo pritube trailaca azila da su, pre podnoenja zahteva za azil, bili deportovani u Makedoniju bez izvoenja pred sud i van zvaninog graninog prelaza. UNHCR ocenjuje da su u Srbiji traioci azila u riziku od tzv. lanane deportacije (chain deportation) u Makedoniju a zatim u Grku gde im preti opasnost deportacije u zemlju porekla bez razmatranja njihovog zahteva za azil. Nevladina organizacija Maarski helsinki odbor je prilikom posete Srbiji u aprilu 2012. intervjuisala traioca azila iz Somalije koji je izjavio, da je nakon to je vraen iz Maarske u Srbiju, deportovan u Ma-kedoniju a zatim u Grku.120 UNHCR takoe navodi da postoje tvrdnje da se migranti vraeni iz Maarske u Srbiju direktno odvoze na granicu sa Makedonijom kao i da policija sakuplja ilegalne migrante po Srbiji i da ih prebacuje u Makedoniju.121 Ipak, stranci koji izraze nameru da trae azil i budu smeteni u neki od centara za azil u Srbiji su u znaajno manjem riziku od deportacije.122 Tim Beogradskog centra nema saznanja da su traioci azila sa urednom linom kartom bili deportovani.

Prema tome, traioci azila su u riziku da budu deportovani do trenutka smetaja u neki od centara za azil i izdavanja identifikacionog dokumenta. Neki od migranata, koji su boravili u okolini Centra za azil u Bogovai, nisu imali potvrdu o izraenoj nameri da trae azil jer je, prema njihovim reima, Odeljenje za strance PU Valjevo odbijalo da im izda ovu potvrdu zbog popunjenosti kapacite-ta u Centru za azil. Meu njima je takoe bilo i maloletnika koji strahuju od deportacije.123 Policijske uprave bi morale da blagovremeno izdaju potvrdu o izraenoj nameri za traenje azila kako bi omo-guili traiocima azila legalan boravak na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od toga da li u centri-ma za azil ima dovoljno mesta za smetaj svih lica koja su izrazila nameru da trae azil. U suprotnom, s obzirom da je zahtev za azil mogue podneti tek nakon smetanja u centre za azil, traiocima azila je uskraeno pravo na pristup postupku azila, a samim tim i zatita od proterivanja.

118 Prilikom poseta zavoda za izvrenje krivinih sankcija u kojima kazne zatvora izdravaju prekrajno kanjeni stranci obavljenih u septembru 2012. Beogradski centar za ljudska prava je imao uvid u odreeni broj odluka prekrajnih sudo-va (oko 20). Vie o poloaju iregularnih migranata u zavodima za izvrenje krivinih sankcija vidi u poglavlju 12.

119 Srbija kao zemlja azila, para. 13.120 Serbia Revisited, str. 11.121 Srbija kao zemlja azila, para. 76.122 Ibid.123 Tim Beogradskog centra za ljudska prava je do ovih saznanja doao neposredno, odnosno putem razgovora sa traioci-

ma azila koji su boravili ispred Centra za azil u Bogovai, obavljenih prilikom redovnih poseta ovom Centru.

33

7. Ostvarivanje prava i obaveza lica koja trae azil,izbeglica i lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita

Ova prava regulisana su glavom VI Zakona, u kojoj su odredbe koje se odnose na pravo na boravak, smetaj, osnovne ivotne uslove, zdravstvenu zatitu, obrazovanje. Odreena prava garan-tuju se osobama kojima je priznato pravo na utoite, ali ne i onima kojima je odobrena subsidijar-na zatita.124 Tako, pravo na spajanje porodice nije jednako regulisano za sve kategorije lica kojima se prua zatita, iako bi ono trebalo da bude obezbeeno u svakom sluaju. Ovo pravo imaju lica kojima je dato utoite (l. 48), dok lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita ovo pravo imaju u skladu s propisima kojima je ureeno kretanje i boravak stranaca (l. 49), a lica koja uivaju privremenu zatitu ovo pravo imaju samo u opravdanim sluajevima (l. 50).

7.1. Smetaj

Ustanove nadlene za smetaj trailaca azila, do donoenja konane odluke o njihovom za-htevu, jesu Centar za azil u Banji Koviljai i u Bogovai, koji se nalaze u nadlenosti Komesari-jata za izbeglice i migracije i finansiraju se iz budeta Republike Srbije. Podzakonskim aktima su podrobnije ureena pojedina pitanja od znaaja za rad ovih Centara.125 U Centar u Banji Koviljai mogue je smestiti najvie 85 osoba, a u Centar u Bogovai 150, mada se u Centre smeta i do 98 odnosno 230 ljudi.126 Prilikom smetaja prednost se daje porodicama sa decom i osobama sa zdrav-stenim problemima. Radi se o centrima otvorenog tipa u kojima su uslovi smetaja zadovoljavajui.

Kapacitet ovih centara ne zadovoljava sadanje potrebe, tako da se deavalo da tokom 2012. godine, svakodnevno izmeu 30 i 195 trailaca azila ostane nezbrinuto. Iako je problem smetajnih kapaciteta tokom marta 2012. godine bio naizgled konano reen,127 ve od juna meseca veliki broj, ak i do dve stotine trailaca azila, boravio je otvorenom u umama u okolini Centra za sme-taj trailaca azila u Bogovai.128 Komeserijat za izbeglice nije im obezbeivao nikakvu vrstu sme-taja, ni humanitarne pomoi, iako je meu njima povremeno bilo maloletnika bez pratnje, trud-nica, porodica s malom decom i osoba kojima je potrebna medicinska nega.129 U Centru za azil u Bogovai, osim nedovoljnih kapaciteta za smetaj, bilo je i problema u organizaciji samog smetaja trailaca azila, neblagovremenog ukazivanja medicinske pomoi, uskraivanja obroka i smetaja traiocima azila koji povrede pravila kunog reda. Krajem 2012. godine Komesarijat za izbeglice i migracije smestio je veinu trailaca azila u Centar za azil u Bogovai usled ega je broj smetenih porastao na vie od 230 lica. Istovremeno su preduzete aktivnosti u cilju nalaenja odgovarajuih objekata u privatnom vlasnitvu, u blizini Centra za azil u Bogovai, koje bi Komesarijat iznajmio za smetaj trailaca azila.

124 Vidi vie u Izvetaj 2011, str. 17980. 125 Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja trae azil prilikom prijema u Centar za azil (Sl. glasnik RS, 93/08); Pravil-

nik o uslovima smetaja i obezbeivanju osnovnih ivotnih uslova u Centru za azil (Sl. glasnik RS, 31/08); Pravilnik o socijalnoj pomoi za lica koja trae, odnosno kojima je odobren azil (Sl. glasnik RS, 44/08); Pravilnik o nainu voenja i sadrini evidencija o licima smetenim u Centru za azil (Sl. glasnik RS, 31/08); Pravilnik o kunom redu u Centru za azil (Sl. glasnik RS, 31/08).

126 Statistike Beogradskog centra za ljudska prava, informacije prikupljane od nadlenih organa jednom nedeljno tokom 2012. godine.

127 Do marta je na smetaj u Centru u Banji Koviljai ekalo od oko 70 do oko 145 ljudi svaki dan. Uprava Centra u Banji Koviljai vodila je veoma urednu evidenciju osoba koje ekaju da budu smetene i izdavala im beleku da su u zakon-skom roku od 72 sata pokuali da se smeste u Centru. Vie o smetenim van Centra u Banji Koviljai vidi Izvetaj 2011, str. 27374.

128 Uprava Centra u Bogovai ne vodi evidenciju lica koja ekaju da budu smetena u Centru.129 Na osnovu podataka koje su prikupili pravnici Beogradskog centra za ljudska prava koji su pruali pravnu pomo trai-

ocima azila tokom 2012. godine.


34

U javnosti se spekulisalo da je Vlada Republike Srbije svojom odlukom Komesarijatu za izbeglice i migracije dala na korienje kasarnu blizu Mladenovca u selu Mala Vrbica130, koja je trebalo da bude renovirana za potrebe smetaja trailaca azila.131 Nakon protesta graana, Skupti-na optine Mladenovac je donela odluku o protivljenju izgradnje Centra za azil na teritoriji optine Mladenovac.132 Iako su budetska sredstva za trajno reenje smetaja trailaca azila data Kome-sarijatu za izbeglice jo 2011. godine,133 nema najave da e uskoro poeti izgradnja ovog objekta.

7.2 Integracija

Zakon o azilu predvia uoptenu obavezu Republike Srbije da u okviru svojih mogunosti obezbedi uslove za ukljuivanje izbeglica u drutveni, kulturni i privredni ivot, kao i da omogui naturalizaciju izbeglica (l. 46). Za sada nita nije uinjeno na stvaranju uslova za integraciju, nisu izdvojena budetska sredstva za tu namenu, ali je usvajanjem Zakona o upravljanju migracijama utvrena nadlenost Komesarijata za izbeglice i migracije za smetaj i integraciju lica kojima je priznato pravo na utoite ili dodeljena subsidijarna zatita (l. 15 i 16).

130 Odluka Vlade nije dostupna, ali je predstavnik Komesarijara za izbeglice potvrdio da e deo kasarne u Maloj Vrbici biti renoviran za potrebe smetaja trailaca azila na okruglom stolu Ka evropeizaciji Srbije monitoring uspostavljenih politika i praksi u oblastima azila i readmisije u Republici Srbiji, odranom 30. avgusta u organizaciji Grupe 484.

131 M. Anelkovi, Izazovi prisilnih mogracija: stanje ljudskih prava trailaca azila i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, Grupa 484, Beograd, 2012, str. 29, dostupno na: http://azil.rs/doc/Izazovi_prisilnih_migracija_srp.pdf.

132 Blokirali kasarnu zbog azilanata, B92, 15.5; Neizvesnost u Vrbici, 16.5.2012, www.mladenovac.rs. 133 Izvetaj 2011, str. 271.

35

8. Maloletni traioci azila bez pratnje134

Osnovni princip kojim se moraju rukovoditi svi nadleni organi koji postupaju s maloletnim traiocima azila je najbolji interes deteta.135 Konvencija o pravima deteta izriito predvia (l. 22) da drave moraju da preduzmu mere kako bi pruile adekvatnu zatitu detetu koje trai status izbe-glice ili koje se smatra izbeglicom,136 i da se, u sluajevima kada se ne mogu pronai roditelji niti ostali lanovi porodice, ovoj deci mora pruiti jednaka zatita kao i svoj drugoj deci koja su stalno ili privremeno razdvojena od lanova svoje porodice iz bilo kog razloga.137 Princip zabrane diskri-minacije primenjuje se u potpunosti u vezi sa svim postupcima sa decom bez pratnje i razdvojenom decom. Naroito je zabranjena bilo kakva diskriminacija zasnovana na statusu deteta da li je dete bez pratnje ili razdvojeno dete, dete izbeglica, dete koje trai azil ili migrant. Ovaj princip, kada se ispravno tumai, ne spreava, ve zahteva razlikovanje na osnovu drugaijih potreba, poput onih koje zavise od pola ili starosti. 138

U skladu s Ustavom i meunarodnim standardima, Zakon o azilu utvruje naelo posebne brige o traiocima azila sa posebnim potrebama, meu kojima su i maloletnici i deca odvojena od roditelja ili staratelja (l. 15). Meutim, Zakon ne predvia posebno obavezu davanja priorite-ta i efikasnog postupanja organa koji donosi odluku o zahtevu za azil kada je njegov podnosilac maloletno lice bez pratnje.139 Takoe, intervjue s maloletnim traiocima azila trebalo bi da vo

Documents

Pravo Na Utočište u Republici Srbiji 2012