PRAVO FINANSIJSKIH

INSTITUCIJA

VRSTE I KARAKTERISTIKE FINANSIJSKIH

INSTITUCIJA

cilj Upoznavanje studenata sa finansijsko-pravnim institucijama,

pravnim okvirom uspostave i unutarnjeg organiziranja

finansijskih institucija, principima na kojima se zansniva rad

finansijskih institucija, funkcijama finansijskih institucija,

djelokrugom nadlenosti, te ulogom i ciljevima finansijskih institucija u finansijskom sistemu Bosne i Hercegovine, kao i

izvori prava, te korisnici usluga.

Studenti se osposobljavaju za rad u finansijsko-pravnim institucijama.

Nastavne jedinice Ope naznake o pravu finansijskih institucija i vrstama

finansijskih institucija

Bankarsko pravo i bankarske institucije

Fondovi

Drutva za osiguranje

Berzansko pravo

ocjene obavezni dolazak

seminarski rad/drugi

oblici aktivnosti

parcijalni testovi

zavrni test

literatura Jahi Mehmed: Finansije i finansijsko pravo, Pravni fakultet

Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2004.

Zakonski propisi iz oblasti koje ine sadraj nastavnog predmeta

BANKE Banke se mogu definisati kao :

Finansijske organizacije za razmjenu novca

Institucije platnog prometa

Kreditne institucije

Privredna drutva (mada za razliku od njih posluju pod strogom kontrolom drave

Za razliku od ostalih finansijskih institucija, banke nastupaju na tritu kao primaoci i davaoci kredita.

Polazei od navedenih kriterijuma u bankarske institucije ne spadaju : finansijske berze, brokerske ustanove, investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajue kompanije, potanske tedionice, starateljski fondovi i sl. jedino se banke bave poslovima dugoronog kreditiranja.

Banka predstavlja posebnu finansijsku organizaciju u okviru monetarno-kreditnog sistema koja se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita i posredovanjem u postupku plaanja klijenata banke.

Funkcija kreiranja novca moe da se odnosi i na kreiranje novca od strane centralne banke ( stvaranje monetarne banke), odnosno primarnog novca.

Emitovanjem novanica centralna banka stvara obavezu prema sebi, koju evidentira u knjigama i to obavezu prema svim subjektima koji poseduju novanice.

Svako kreiranje primarnog novca istovremeno znai i kreiranje likvidnosti bankarskog sektora.

Za poslovne banke je karakteristino da mogu kreirati bankarski depozitni i iralni novac preko kreditnih operacija, promjenom stanja deviznih rezervi i sl.

Kreiranjem novca, poslovne banke stvaraju dodatnu koliinu novca koja treba da je u funkciji poveanja obima novanih transakcija izazvanih poveanjem obima proizvodnje i prometa.

Likvidnost poslovne banke i faktor multiplikacije predstavljaju gornju granicu kreiranja novca od strane banke.

Funkcija finansijskog posredovanja kod banaka podrazumijeva njihovu aktivnost na relaciji povezivanja

razliitih sektora koji raspolau sa finansijskim suficitom i sektora koji imaju deficit finansijskih sredstava.

Funkcija posredovanja obuhvata etiri samostalne komponente:

1. prikupljanje raspoloivih novanih sredstava u okviru nacionalne privrede

2. transformacija rone strukture depozita 3. stvaranje efikasnih metoda i oblika prikupljanja

i plasiranja novanih sredstava 4. Optimalna integralnost novanih tokova radi

prevazilaenja teritorijalnih, ronih i namenskih ogranienja.

Banka u svom poslovanju primjenjuje naela u poslovanju koja se odnose na likvidnost, profitabilnost, sigurnost i povjerljivost u poslovanju.

Uloga kredita je izuzetno velika u bankarskim transakcijama, jer oni ine proces reprodukcije fluidnim.

Pored toga to dovode u meusobnu vezu neiskoriena novana sredstva sa naraslim potrebama klijenata za tim sredstvima, krediti posjeduju mogunost stvaranja kupovne snage, odnosno kreiranja novog novca.

S obzirom da banka koristi efekte ekonomije obima, ona moe efikasnije nego bilo koji individualni investitor da diverzifikuje svoj portfolio.

Savremena definicija pojma banke ukljuuje u sebe i teoriju javnog karaktera banke.

To znai, da se kroz poslovanje banke iskazuje ne samo interes akcionara banke, ve i interes nacionalne ekonomije.

Polazei od izloenog, banka predstavlja specifini privredni i trini subjekt koji na bazi povjerenja posreduje u transferu tuih sredstava na kreditnim osnovama.

Banka obavlja sve depozitne i novane transakcije izmeu finansijski suficitarnih i deficitarnih transaktora.

Posebno mjesto banke je u postupku sekundarne emisije novca, gde ona ispoljava visoku

profitabilnost i adaptibilnost na promjene koje su

prisutne na finansijskom tritu.

BANKARSKE (DEPOZITNE)

FINANSIJSKE INSTITUCIJE 1. CENTRALNA (EMISIONA) BANKA

Centralna ili emisiona banka predstavlja specifinu bankarsku instituciju monetarnog sistema koja je

najee pod velikim nadzorom (kontrolom) i uticajem drave.

Centralna banka predstavlja banku banaka i

ostalih finansijskih institucija.

Za emisione banke je karakteristino da direktno utiu na regulisanje i usmjeravanje monetarno kreditne politike u svakoj dravi. Emisiona banka dinamizira i stabilizuje privredne i dravne aktivnosti svake zemlje.

Bez obzira to je emisiona banka neprofitna institucija, njoj pripada monopolski poloaj pri obavljanju svojih funkcija.

Dato joj je zakonsko ovlaenje da emituje novanice i kovani novac.

Za emisione banke je karakteristino, da su do Drugog svetskog rata bile organizovane u formi akcionarskih drutava.

Ovakav oblik funkcionisanja emisione banke bio je ranije karakteristian za socijalistike zemlje, a danas je karakteristian za zemlje u razvoju.

Drugi oblik emisione banke poiva na visokoj institucionalnoj autonomiji u odnosu na izvrnu vlast zemlje.

Za ovaj oblik organizovanja emisione banke karakteristina je vea odgovornost, jer je banka upuena na trine mehanizme kreiranja koliine novca u opticaju i mehanizam monetarno kreditne politike. Ovakav oblik emisionih banaka karakteristian je za visoko razvijene zemlje, kao to su SAD, Nemaka i vajcarska.

Za prvi model organizacije je karakteristino, da se emisione banke organizuju kao jedinstvene banke sa centralnim funkcijama. Za drugi model organizacije je karakteristino, da se emisione banke organizuju u obliku sloenih sistema sa veim brojem regionalnih emisionih banaka npr. SAD (Sistem federalnih rezervi sa 12 federalnih rezervnih banaka).

Ovaj model organizacije emisione banke esto se susree sa problemom realizacije jedinstvene kreditno-monetarne politike i decentralizovanja strategije u sprovoenju mera kreditno-monetarne politike. Karakteristika svih emisionih banaka, bez obzira o kojem se modelu organizacije radi, jeste da svrha njihove djelatnosti nije sticanje zarade (profita). Veina emisionih banaka nosi u svom nazivu ime drave kojoj pripada.

U savremenim uslovima poslovanja emisiona banka najee obavlja poslove koji se odnose na :

1. Emitovanje novanica i kovanog novca 2. Dranje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervama 3. Regulisanje koliine novca u opticaju (monetarno-kreditna i devizna

politika)

4. Regulisanje likvidnosti bankarskog sistema i likvidnosti plaanja u zemlji

5. Regulisanje plaanja i kreditne poslove sa inostranstvom 6. Kontrolu kreditnih operacija u zemlji

7. Poslove za raun drave i dravnih organa 8. Organizaciju platnog prometa (obraunski centar) 9. Ostale bankarske poslove povjerene od strane drave.

U nekim dravama je uzimanje kredita od emisione banke sporedna pojava, dok je kod drugih drava izvor likvidnosti na koje rauna bankarski sistem. Kod nekih drava je zakonom iskljuena mogunost kreditiranja drave od strane emisione banke, dok je kod drugih drava banka ovlaena da finansira dravne institucije.

2. DEPOZITNE (

KOMERCIJALNE) BANKE

Osnovna karakteristika depozitnih banaka jeste da one mobiliu kratkorone izvore (kratkorone depozite i uloge na tednju) u cilju plasiranja sredstava na kratak rok.

Sama funkcija prikupljanja depozita od svih transaktora opredjeljuje i naziv ovih banaka.

Polazei od ronosti izvora, depozitne banke su usmerene na kratkorone plasmane i to prvenstveno za promet roba i usluga, zaliha robe i kupovinu trajnih i potronih dobara od strane stanovnitva.

Obzirom da ta aktivnost ima komercijalni karakter, ove banke se esto nazivaju i komercijalnim bankama. Depozitna banka se odnosi i na tedionicu.

Za depozitne banke je karakteristino da predstavljaju najbrojniju bankarsku grupu. Skoro da nema drave gde depozitne banke ne predstavljaju osnovne finansijske posrednike. One prikupljaju depozite i tednju od najireg kruga klijenata iz privredne delatnosti i vanprivredne delatnosti.

Vodei rauna o svojoj likvidnosti i sigurnosti plasmana, depozitne banke odobravaju kredite u cilju zadovoljenja potreba klijenata za novanim sredstvima. Brojnost klijenata, deponenata i tedia uticala je da depozitne banke razviju iroku filijalsku mreu irom odreene regije, odnosno drave.

Skoro u svim dravama svijeta su dominantni depozitni i kreditni bankarski poslovi. Depozitne banke predstavljaju osnovnu snagu kreiranja novca i odravanja likvidnosti u bankarskom sektoru.

Preko depozitnih banaka vri se uticaj drave (prije svega centralne banke) na ostvarivanje monetarno kreditne i devizne politike. Imaju snaan uticaj na tritu novca, jer su istovremeno najvei ponuai i traioci novanih sredstava.

Depozitne banke na tritu kapitala predstavljaju znaajan faktor ponude novanih sredstava. Posebno su kod depozitnih banaka razvijeni poslovi virmanskog bezgotovinskog plaanja, elektronskog bankarstva, plastinog novca i sl.

Aktivnost depozitnih banaka usmjerena je na plasmane javnih hartija od vrijednosti.

Dinamian razvoj depozitnih banaka uticao je na zastupljenost skoro svih bankarskih poslova kod ovih banaka. Njihovo opredjeljenje se temelji na pruanje kompletnih usluga svojim klijentima. Sve vie su zastupljeni dugoroni kreditni poslovi i aktivnosti u pravcu bankarskih operacija sa hartijama od vrijednosti.

Karakteristika depozitnih (komercijalnih) banaka odnosi se na ronu transformaciju kratkorone depozitne pasive (visoko likvidne) u dugoronu aktivu (manje likvidnu) to direktno utie na njihovu nelikvidnost i nedovoljnu profitabilnost. Karakteristika depozitnih banaka jeste da se nalaze u dvostrukoj ulozi: a) kao institucije monetarne vlasti i b) kao nemonetarne finansijske organizacije.

Depozitne banke kao monetarne institucije dre kod sebe transakcione depozite preduzea i graana na osnovu kojih odobravaju kratkorone kredite transaktorima i stanovnitvu.

Depozitne banke predstavljaju transmisione mehanizme sporovoenja monetarne politike emisione banke.

Za depozitne banke je karakteristino da pored transakcionih depozita mobiliu i nemonetarne depozite i na osnovu njih odobravaju srednjorone kredite privrednim subjektima i potroake kredite stanovnitvu.

Depozitne banke su nosioci likvidnosti koja se prenosi na druge trine transaktore.

Savremene tendencije u bankarstvu uinile su depozitne banke profitabilnim.

U praksi depozitnih banaka najvie su prisutni NOW I SVIP aranmani.

NOW aranmani obezbeuju tekua plaanja, likvidnost i nose odreenu kamatu.

Kod SVIP rauna prisutan je aranman izmeu transaktora i banke u cilju odravanja likvidnosti u granicama ugovorene margine.

Obino banke u uslovima visoke likvidnosti automatizmom transformiu viak novanih sredstava u kamatonosne hartije od vrijednosti. Kamatni prinosi se dnevno obraunavaju i prenose ulagaima novanih sredstava.

Karakteristika depozitnih banaka jeste da u poslednje vrijeme sve vie uestvuju u investicionim aktivnostima kupujui i prodajui HOV na tritu novca i na tritu kapitala.

Za velike depozitne banke karakteristino je da organizuju finansijske konglomerate tako to organizuju djelove banaka za poslovanje sa HOV, investicionim fondovima, osiguravajuim kompanijama i sl.

3. POSLOVNE BANKE

Ovaj oblik bankarskih organizacija predstavlja produkt visoko razvijenih zemalja trinog tipa privreivanja. Poslovne banke raspolau sa velikim sopstvenim kapitalom. Njihova djelatnost je usmjerena ka krupnim industrijskom preduzeima (kao to su : kompanije, korporacije, koncerni i sl.). Za poslovne banke je karakteristino da povezuju interese finansijskog kapitala i interese industrijskog kapitala.

U aktivnostima poslovnih banaka dominiraju sopstveni poslovi, to znai da finansiraju osnivanje i proirenje sopstveih preduzea i uee u finansiranju drugih preduzea.

U poslednjih nekoliko decenija, poslovne banke se organizuju kao akcionarska drutva koja imaju pravo da obavljaju sve kratkorone i dugorone bankarske poslove.

Karakteristino je, da se u poslednje vrijeme poslovne banke transformiu u depozitne banke.

Pojam poslovne banke u domicilnim uslovim aprivreivanja nema nikakvu slinost sa ovom vrstom bankarske organizacije.

Kod nas se pod pojmom poslovne banke podrazumijeva poslovanje banke sa privredom, javnim sektorom i

stanovnitvom, bez razlike da li su u pitanju depozitne investicione, specijalizovane i granske ili univezalne

banke.

Ova injenica ukazuje, da su poslovne banke vlasnici (ili suvlasnici) veeg broja preduzea i da na taj nain (preko profita preduzea) uveavaju sopstveni kapital.

Poslovne banke su tipini predstavnici finansijskog kapitala, koje se na finansijskom tritu pojavljuju sa sopstvenom emisijom HOV.

One se ne bave platnim prometom i drugim bankarskim poslovnima koju su van dometa finansiranja koncerna i trustova.

Veliina kapitala poslovnih banaka esto je vea od apsorcione moi finansijskog trita zemlje, pa se iz tih razloga banke opredeljuju da osnivaju brojne afilijacije u najveim svetskim finansijskim centrima.

4. UNIVERZALNE BANKE

Naziv univerzalna banka ukazuje da se radi o banci koja se bavi svim vrstama bankarskih poslova, osim emisionih poslova.

Univerzalne banke spadaju u prve organizacione oblike banaka. Profit je bio osnovni motiv za proirenje djelatnosti banaka na vei broj bankarskih poslova.

Sa razvojem finansijskih odnosa, razvoj bankarstva je iao u pravcu specijaliziranih banaka.

Univerzalne banke predstavljaju nespecijalizirane banke (cjelovito posmatrano), putem kojih se ovladalo i sa nebankarskim sektorom usluga.

Za univerzalne banke je karakteristina dominacija depozitnih izvora i kratkoronih kredita. Prisutna je tendencija kreiranja

sopstvenih HOV od strane univerzalnih banaka,

sa zadatkom obezbeenja dugoronih izvora, radi realizacije dugoronih kredita. Karakteristika univerzalnih banaka jeste, da razvijaju posebne

organizacione delove koji se specijaliziraju za

pruanje posebnih bankarskih usluga.

U svijetu su poznate univerzalne banke koje nude klijentima itav niz finansijskih usluga, kako to su usluge u vezi prodaje osiguranja, transakcija sa HOV, garancija pri emisiji HOV i sl. Univerzalne banke mogu imati akcijski kapital u drugim firmama i mogu osnivati finansijske holding kompanije.

U Evropi preovlauju banke univerzalnog tipa sa pravom pruanja svih bankarskih usluga. U naem domicilnom bankarstvu preovladava tip univerzalnih banaka. Univerzalne banke imaju svoje negativnosti posebno u dijelu nedovoljne penetracije.

Banke se bave svim i svaim uz mnogo propusta u pruanju bankarskih usluga. to se tie karakteristika univerzalnih banaka, one su podlone velikom riziku zbog njihove bliske veze sa biznisom i uloge u osiguranju i

distribuciji HOV. Univerzalne banke je tee kontrolisati jer su usko povezane sa biznisom. Bankrot veeg broja univerzalnih banaka ne moe da destabilizuje finansijski sistem jedne zemlje jer je odravanje novane mase pod kontrolom centralne banke.

Transakcioni trokovi restruktuiranja preduzea su daleko manji ako se ovo obavlja preko univerzalnih

banaka. Kontrolu nad firmama univerzalne banke

ostvaruju ueem u radu upravnih i nadzornih odbora preduzea.

Za univerzalne banke je karakteristino da efikasnije koriste ekonomiju obima, zatim da mogu pakovati svoje usluge tako da klijenti ne mogu imati alternativu, to poveava transakcione trokove kod datih usluga.

U praksi su esto prisutne pekulacije da univerzalne banke ne savetuju objektivno svoje klijente pri kupoprodaji HOV, te da zloupotrebljavaju povjerljive informacije vezane za poslovanje klijenata.

5. SPECIJALIZOVANE I

GRANSKE BANKE

Specijalizovane banke su dobile naziv prema bankarskim poslovima koje obavljaju za pojedine delatnosti. Ti poslovi mogu biti izvoznog karaktera, uvoznog karaktera, poslovi sa HOV i poslovi za pojedine privredne grane (poljoprivreda, trgovina, zanatstvo i sl.) iz tih razloga se ova vrsta banaka poistoveuje sa granskim bankama. Specijalizacija u dijelu kreditnog poslovanja daje mogunost bankama da izvedu bolju ocjenu o bonitetu klijenata, realnoj potrebi za kreditima, daljem razvoju pojedine djelatnosti i privredne grane.

Kod nekih zemalja se formiraju sprecijalizovane banke samo za odreene bankarske poslove, kao to su :

1. Eskontne banke ( koje se bave eskontnim poslovima, odnosno kupovinom potraivanja prije roka dospijea)

2. Lombardne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge pokretnih stvari i robe)

3. Hipotekarne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge nepokretnih stvari, zgrada i dobara)

4. Devizne banke (koje se bave kupovinom i prodajom deviza)

5. Akceptne banke ( koje obavljaju svoju kreditnu aktivnost stavljanjem akcepta na menicu.

Specijalizovanim bankama se mogu smatrati i granske banke koje obavljaju bankarske poslove

(u cjelini ili samo neke poslove) za pojedine

djelatnosti, privredne grane i proizvodne

grupacije. Domicilna bankarska strukutra ukazuje

da su neke specijalizovane i dalje zadrale u svom nazivu atribute: izvozna, investiciona,

agrarna, privredna banka i sl.

Specijalizovane banke predstavljaju manje banke sa ogranienim brojem funkcija i lakom kontrolom od strane drave.

Zbog navedenih specifinosti, specijalizovane banke mogu preuzimati i vee rizike, jer njihovo bankrotsvo ne moe imati katastrofalne posledice po finansijski sistem jedne zemlje.

Specijalizovane banke su pogodnije za obavljanje poslova u vezi investicionog bankarstva, preduzetnikih aktivnosti, integracije, finansijskog restruktuiranja, kreditiranja izvoza, kreditiranja agrara, trgovine i zanatstva. Specijalizovane banke mogu obavljati bankarske poslove brzo i efikasno, ukljuivanjem specijalista iz pojedinih djelatnosti i privrednih grana.

6. INVESTICIONE BANKE

Investicione banke se izdvajaju u odnosu na ostale vrste banaka po svojim poslovnim funkcijama. Investicione banke u svom finansijskom potencijalu preteno raspolau sa dugoronim izvorima sredstava, tako da mogu finansirati razvojne potrebe svojih klijenata.

Prema tradicionalnom shvatanju investicione banke preuzimaju i plasiraju HOV svojih kompanija, vlada i drugih emitenata na primarnom tritu HOV. Takoe investicione banke pruaju brokersko-dilerske usluge na sekundarnom tritu HOV.

Banke koje su pored pribavljanja depozita i odobravanja kredita obavljale i poslove preuzimanja i plasiranja HOV kompanija i drugih emitenata, nazivale su se investicione banke.

Dosadanja iskustva pokazuju da postoje tri organizacione forme invesiticionog bankarstva. Te forme su a) ortatvo, b) konglomeratske jedinice i c) akcionarska drutva.

Tradicionalno shvatanje investicionih banaka polazi od injenice, da investicione banke daju impuls razvoju primarnog trita HOV.

Investicione banke na primarnom tritu ostvaruju tri povezane funkcije : a) pokreu emisiju HOV, b) preuzimaju emisiju HOV, c) plasiraju emisiju HOV.

Investicione banke na sekundarnom tritu HOV obavljaju brokersko dilerske poslove. Prodaja obuhvata brokersko dilerske aktivnosti, dok trgovina obuhvata arbitrau i pekulativne aktivnosti.

Investicione banke emituju i visokorizine obveznice sa odloenim plaanjem kamata radi prikupljanja sredstava i isplate vlasnika predhodno emitovanih

HOV. Ove banke su obino visoko zaduene organizacije jer je odnos izmeu dugoronih obaveza i akcionarskog kapitala dosta visok. One izuzetno dobro upravljaju rizikom (hediraju), koristei izvedene derivate : fjuerse, forvarde, opcije i svopove.

Domicilni bankarski sektor nije stvorio uslove za osnivanje specijalizovanih investicionih banaka koje bi se bavile poslovima HOV. Umjesto organizovanja

posebnih investicionih banaka, domicilni bankarski sektor se opredelio za

formiranje odeljenja u postojeim bankama koja se bave poslovima investicionog bankarstva jer je nedovoljno razvijeno primarno i sekundarno

trite HOV, neizvjesni su prihodi i veliki su trokovi pri osnivanju investicionih banaka.

7. HIPOTEKARNE BANKE

Hipotekarne banke plasiraju sredstva iz svog kreditnog potencijala na dui vremenski rok, uz preuzimanje zaloge klijenata u obliku hipoteke (nekretnine) kao pokria i garancije za izvreni plasman sredstava.

Hipoteka predstavlja stvarno pravo koje daje ovlaenje poveriocu da se naplati prinudnom prodajom nekretnine ukoliko dunik ne izmiri svoje konkretne obaveze o roku njihovog dospjea. Hipoteka se stie upisom zalonog prava u javne knjige.

Namirenje potraivanja se realizuje bez obzira da li je promijenjen vlasnik optereene nekretnine ili je podijeljena optereena nekretnina. Predmet hipoteke je nepokretna imovina fizikih i pravnih lica i to bez obzira na oblik svojine.

Hipoteka se najee konstituie na zemljite, graevinske objekte, instalacije ugraene u objektima, na hale, magacine i druge pratee objekte. Hipoteka se upisuje u novanom iznosu u domicilnoj valuti sa kamatom i hipotekarnim trokovima. Da bi se upisala hipoteka na nekretnine neophodno je utvrditi formalno pravni bonitet i ekonomski bonitet hipoteke.

Nakon upisa hopoteke, banka odobrava hipotekarni kredit duniku na osnovu zakljuenog ugovora. Izmirenjem obaveze od strane dunika, hipoteka se brie a izjavu o brisanju hipoteke daje poverilac duniku.

Hipotekarne banke se pojavljuju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tritu. Na primarnom hipotekarnom tritu dominantni su finansijski instrumenti u obliku: hipotekarnih kredita i hipotekarnih obveznica.

Na sekundarnom hipotekarnom tritu prisutni su kreditni instrumenti i njihovi derivati koji se koriste u postupku sekjuritizacije kredita. Na hipotekarnom tritu se susreu kreditori i zajmotraioci koji su po finansijskoj snazi veliki i mali i koji potiu iz domicilne zemlje i iz inostranstva.

Hipotekarno trite je jedno od najstabilnijih trita, jer je u svim nacionalnim ekonomijama u njegovom stvaranju prisutna drava. U praksi postoje dva modela hipotekarnog trita: a) ameriki model i b) evropski model.

Kod amerikog modela je razvijeno sekundarno trite i prisutna je dravna agencija u velikoj mjeri. Kod evropskog modela je prisutna hipotekarna banka i tedno-kreditna organizacija.

Hipotekarne banke nastupaju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tritu sa slijedeim hipotekarnim instrumentima : hipotekarnim kreditima, hipotekarnim obveznicama, hipotekarnim zalonicama, hipotekarnim uputnicama i derivativnim hipotekarnim obveznicama (kolateralne i segmentirane obveznice).

Kolateralne hipotekarne obveznice poivaju na resekjuritizaciji hipotekarnih kredita dok segmentirane hipotekarne obveznici na pulu hipotekarnih kredita.

Domicilni bankarski sektor jo uvek nije razvio dovoljan broj hipotekarnih banaka u prvom redu zbog nedovoljno razvijenog hipotekarnog trita.

8. LOMBARDNE BANKE

Lombardne banke obavljaju poslove odobravanja lombardnih kredita, pri emu sigurnost plasmana pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe i HOV. Potvrdom o vlasnitvu zaloga se prenosi na lombardnu banku (poverioca). Lombardne banke odobravaju na lombardnom tritu lombardne kredite.

Lombardni krediti po svojoj ronosti spadaju u red kratkoronih bankarskih kredita (3-6 meseci). Za lombardni kredit je karakteristino, da je manje vana kreditna sposobnost korisnika kredita od vanosti boniteta zaloge.

Lombardni kredit se vraa lombardnoj banci sa kamatom i ostalim trokovima i to jednokratno po njegovom dospijeu.

Zatita davaoca kredita moe se realizovati i preko mehanizma relombarda. Relombard predstavlja posebnu vrtu ugovora koja se sklapa izmeu dvije banke, pri emu prava banka (koja posjeduje zalogu) vri prenos dotine zaloge na drugu banku, uz povlaenje novanih sredstava od te druge banke.

Zaloga se mora uvati u javnom skladitu, te stoga lombardni kredit nosi sa sobom i veu kamatu.

Predmet zaloge na lombardnom tritu mogu biti: HOV, zlato i druge dragocenosti, roba uskladitena u javno skladite, roba na putu. Za lombardnu banku je vano da postane zakoniti imalac HOV i da moe sa njima raspolagati u okviru zalonog prava.

Lombardne HOV su u razvijenim zemljama vie prisutne na sekundarnom lombardnom tritu. Lombardni krediti se odobravaju od strane lombardnih banaka u visini 60% do 80% u odnosu na 100% zaloge lombardnih HOV.

U zalogu se mogu staviti sledee hartije od vrednosti:

1. Akcije

2. Obveznice

3. Blagajniki zapisi

4. Komercijalni zapisi

5. Certifikati

Lombardna banka na lombardnom tritu trguje sa lombardnim materijalom robnog i nerobnog

karaktera.

Lombardni materijal robnog karaktera se odnosi na fakture i zalonice koje prate robu. Lombardni materijal nerobnog karaktera se odnosi na

lombardne kredite i HOV.

Lombardna stopa predstavlja cijenu sa kojom se trguje na sekundarnom lombardnom tritu. Lombardna stopa vea je od eskontne stope, a manja je od kamatne stope.

NEBANKARSKE I

POSREDNIKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

1. INVESTICIONI FONDOVI Investicioni fondovi predstavljaju institucionalne

investitore koji prodaju vlasnike HOV (akcije), te tako prikupljaju sredstva i plasiraju ih na finansijsko trite.

Smatraju se nebankarskim institucijama i predstavljaju najpovoljniju formu mobilizacije kapitala. Njihovom pojavom poveava se posrednika konkurencija i uvodi se savremeni pristup finansijskim transakcijama.

Investicioni fondovi investiraju svoj kapital u dunike HOV, kupovinom hartija od razliitih emitenata, uz istovremeno emitovanje sopstvenih dugoronih HOV i njihovu prodaju irem krugu malih tedia. Investicioni fondovi formiraju svoje sopstvene portfelje dugoronih HOV.

Obzirom da kupuju tue HOV i da emituju i prodaju sopstvene HOV, investicioni fondovi ostvaruju prihode po osnovu dividende i po osnovu kamata. Ukoliko kupuju dugorone HOV od veeg broja emitenata, tada naplauju od emitenata dividendu.

Ukoliko prodaju svoje HOV malim tediama, tada isplauju dividendu. Na ovaj nain investicioni fondovi vre disperziju rizika HOV. Diverzifikaciju rizika je mogue ostvariti investiranjem fondova u veliki broj razliitih HOV.

Ostvareni prinosi investicionih fondova su daleko vei od prinosa koji se ostvaruju na oroene tedne uloge.

Neto vrijednost aktive investicionog fonda po akciji predstavlja osnovni pokazatelj poslovanja investicionog fonda. Na ovaj nain se odreuje realna vrijednost koja pripada jednoj akciji investicionog fonda.

Neto vrijednost aktive investicionog fonda (NVAF) se izraunava na sledei nain:

NVAF= (UKUPNA VRIJEDNOST AKTIVE FONDA OBAVEZE FONDA ) / BROJ AKCIJA FONDA U

OPTICAJU

Neto vrijednost aktive investicionog fonda izraunava se svakog radnog dana nakon kotiranja akcija na finansijskoj berzi.

Ukupna vrijednost aktive fonda izraunava se mnoenjem broja HOV sa njihovom cijenom i dodavanjem ostale aktive (gotovina i kratkorone HOV).

Ukupna vrijednost aktive fonda (UVAF) = BROJ HOV*CIJENA HOV + Ostala aktiva

Investicioni fondovi mogu biti fondovi akcija, obveznica i fondovi usmjereni na ulaganja u preduzee. Osnivai investicionih fondova su vlasnici krupnog kapitala ili je vlasnik drava.

Investicioni fondovi mogu se podijeliti na: a) Investicione fondove zatvorenog tipa, b) Investicione fondove otvorenog tipa i c) dravne investicione fondove.

Za investicione fondove zatvorenog tipa je karakteristino da su u obliku akcionarskih drutava, da emituju fiksni broj akcija i da ne otkupljuju svoje akcije od investitora.

Za investicione fondove otvorenog tipa je karakteristino da kupuju i prodaju svoje akcije u zavisnosti od kretanja ponude i potranje na tritu kapitala. Oni daju mogunost vlasniku akcija da akcije proda svom fondu i da povue svoj uloeni kapital. Ovaj oblik investicionog fonda omoguava akcionarima da svakog momenta mogu ui i izai iz fonda. Na ovaj nain se stvara povjerenje ka malim investitorima zbog brzog prenoenja njihovog kapitala.

Dravni investicioni fondovi su u veem dijelu otvorenog tipa i osnivaju se u onim nacionalnim ekonomijama gde su finansijska trita nedovoljno razvijena ili su u postupku razvoja. Njih karakterie sigurnost, jer se svaki plasman u fondu smatra visoko sigrunim zbog garancije drave. Dravni investicioni fondovi su posebno znaajni za razvoj trita kapitala.

2. OSIGURAVAJUE KOMPANIJE

Osiguravajue kompanije predstavljaju instutucionalne investitore. Posluju sa velikim brojem klijenata i organizuju ugovorenu tednju.

Za svoje pruene usluge naplauju razliite vrste premija. Ugovorenom tednjom aktiviraju najsitnije finansijske vikove novanih sredstava od postojeih i potencijalnih trinih transaktora. Prikupljena sredstva imaju oblik ugovorene tednje i plasiraju se u likvidne i sigurne dravne HOV.

Osiguravajue kompanije za ivotno osiguranje se bave upravljanjem sa penzionim fondovima, ostvarujui pri tome znaajne prihode.

Stalnim prikupljanjem sredstava osiguravajue kompanije kontinuelno obogauju svoju ponudu. Osiguravajue kompanije ulau slobodna novana sredstva u plasmane sa niskom stopom prinosa i sa visokom stopom stabilnosti.

Sredstva penzionih fondova se plasiraju kao dugorona aktiva u dravne obveznice, u obveznice preduzea i stambene kredite. Kod osiguravajuih kompanija se tednja smanjuje samo u uslovima rasta stope inflacije.

Obzirom da institucija za osiguranje imovine ima potrebu za veom likvidnou, ona na svoje plasmane oekuje i vee prinose, uz veu stopu rizika. Prodajom polise doivotnog osiguranja osiguravajue kompanije mobiliu tednju, jer se plaa premija koju do ivota klijenta koristi kompanija kapitaliui sa premijom na finansijskom tritu.

Svaka osiguravajua kompanija ima na finansijskom tritu dvostruku ulogu: obavlja funkciju osiguranja (prodaja osiguranja, naplata potraivanja i sl) i investira prikupljena sredstva po osnovu osiguranja.

Osiguravajue kompanije djeluju i kao finansijski posrednici u uslovima kada sa prihvatanjem premije pokrivaju svoje trokove, vre isplatu odtetnih zahteva, a dio fonda preusmjeravaju u investicione plasmane.

Neophodno je da menader osiguravajue kompanije minimizira trokove i stvori uslove za plasman vika slobodnih novanih sredstava.

U poslednje vrijeme je sve prisutnija marketing aktivnost u ponudi i prodaji usluga osiguranja. Aktuarsku matematiku treba smatrati nezaobilaznom aktivnou u profitabilnom poslovanju osiguravajuih kompanija.

Aktuarske analize su posebno znaajne kada se poslovi osiguranja sklapaju u uslovima visoke inflacije.

Pored predvianja trokova neophodno je aktuarskom analizom predvidjeti prihode od HOV koje su plasirane na finansijskom tritu.

Rizici osiguravajuih kompanija nastaju zbog:

1. Prekomjernih trokova isplate naknade osiguranja

2. Smanjene prodaje polisa osiguranja

3. Gubitka vrednosti portfolija HOV

4. Otkazivanja polisa osiguranja

5. Nemogunosti diverzifikacije investicionih aktivnosti od strane osiguravajuih kompanija.

Bankama i osiguravajuim kompanijama je zajedniko, da pruaju zatitu i garanciju svojim klijentima.

Za osiguravajue kompanije je karakteristino da tite svoje klijente od gubitka kapitala, a banke tite svoje klijente od nedostatka novanih sredstava.

3. PENZIONI FONDOVI Penzioni fondovi predstavljaju institucionalne investitore i

sa tog aspekta su slini osiguravajuim kompanijama. Za penzione fondove je karakteristino, da priliv

sredstava ostvaruju u kontinuiranoj dinamici, a da su odlivi sredstava predvidljivi, prema tome ne bi trebao da postoji problem likvidnosti.

Penzioni fondovi imaju viestruki znaaj, posmatrano sa socijalno ekonomskog stanovita, jer sa njihovim sredstvima moe upravljati relativno mala grupa poslovnih banaka, osiguravajuih kompanija i specijalizovanih menadera iz nekih drugih fondova.

Za penzione fondove je karakteristino, da dre kontrolni paket akcija u najveim svetskim korporacijama.

Penzioni fondovi funkcioniu na principu penzionih planova preko kojih se predviaju potrebna sredstva, investiranje tih sredstava i isplata naknade vlasnicima penzionih fondova.

Penzioni planovi se dijele na fundirane i nefundirane planove.

Fundirani penzioni planovi raspolau sa dovoljnom imovinom za ispunjenje svih obaveza prema klijentima iji su ivoti pokriveni penzionim programom.

Kod fundiranih planova klijent moe da rauna i na odreeni broj beneficija (otpremnina, penzija i sl.).

Ukoliko bi izvori fundiranih planova bili nedovoljni za finansiranje planiranih beneficija, dodatne izvore sredstava obezbeuje poslodavac (poveanjem priloga).

Nefundirani penzioni planovi polaze od tekuih priliva i njihove mogunosti da pokriju tekue obaveze na kratak vremenski rok.

Ovi penzioni planovi funkcioniu na principu plaaj kako ti ide i zasnivaju se na meu generacijskim transferima plaanja. Finansijska sposobnost plana penzionog fonda u poetku je zavisila od rasta priliva u fond, da bi u kasnijem periodu veim delom zavisila od prihoda po osnovu investiranja u HOV.

Veliku podrku razvoju penzionih fondova dala je drava, sa oslobaajuim mjerama iz oblasti poreske politike.

U cilju efikasnijeg izvravanja tekuih obaveza, penzioni fondovi obino investiraju u nisko rizine i nisko profitabilne HOV.

Mnogi penzioni fondovi sadre u sebi elemente socijalnog osiguranja.

4. POVJERENIKI FONDOVI Povjereniki fondovi spadaju u red institucionalnih investitora. Oni stvaraju mogunost individualnim investitorima da uspenije nastupe na tritu kapitala nego to bi to uinili kada bi pojedinano nastupali.

Povjereniki fondovi prikupljaju tednju od pojedinanih investitora, kupuju sa tom tednjom investicioni portfolio kojim se poveava likvidnosni i profitabilni potencijal pojedinanih investitora.

Struktura potrfolia se vrjednuje dnevno i prodaje se individualnim investitorima srazmjerno sredstvima koja su uloili.

Za povjerenike fondove u SAD se kae da su otvoreni fondovi, jer se obim sredstava u fondovima mijenja zavisno od vrijednosti osnovnog portolia.

Svaki novi tedni ulog ukljuuje se u fond i moe se plasirati te po osnovu toga poveati kvalitet portfolia.

Primanjem tednje, povjereniki fond je duan da proda individualnom investitoru jedan dio postojeeg portfolia.

Povjereniki fond ima obavezu da otkupi od individualnog investitora dio portfolia. Cijena ponude predstavlja gornji limit a cijena licitacije predstavlja donji limit cijene.

Razlika izmeu cijene ponude i cijene tranje kree se od 6-7% tako da individualni investitor moe zaraditi izmeu kupovne i prodajne cijene portfolia.

Zbog este promjene cijena akcija, menadment poverenikog fonda je u obavezi da dnevno prati osnovnu vrijednost portfolia.

U praksi postoje dva modela vrednovanja potrfolia: a) vrijednost portfolia predhodni dan i b) vrijednost portfolia sledeeg dana. Povjereniki fondovi daju mogunost individualnim investitorima da izvre diverzifikaciju portfolia i ogranie stepen rizika kojem bi oni bili izloeni na tim tritima. Trini rizik nije mogue do kraja eliminisati ve se on samo moe ublaiti.

5. INVESTICIONA DRUTVA (TRUSTOVI)

Investiciona drutva nisu fondovi, ve preduzea koja se bave trgovinom, pri emu koriste svoj kapital da bi kupili ili prodali akcije drugom preduzeu. Investiciona drutva daju prednost malim investitorima i uvode planove tednje koje povezuju sa penzionim planovima i ivotnim osiguranjem. Ova drutva su mnogo manje ograniena u voenju svoje poslovne politike i imaju pravo da kupuju akcije preduzea koje se ne kotiraju na berzi. Imaju pravo da investiraju u hipoteke i koriste opcije i fjuers ugovore.

Uporeujui investiciona drutva i povjerenike fondove mogu se izvesti zakljuci, da u sluaju nezadovoljstva brzo reaguju menaderi povjerenikog fonda, dok to nije sluaj kod menadera investicionog drutva.

Obzirom da nezadovoljni investitori mogu prodati svoj trajni kapital na tritu, a ne vratiti drutvu, oni mogu imati dugoroni pristup u investiranju. Investiciona drutva mogu investirati u preduzea koja imaju nedovoljno razvijene kratkorone performanse.

Investicionim drutvima se daje pravo da emituju i druge vrste kapitala kao to su obveznice sa fiksnom kamatom i sl.

Trkovi upravljanja investicionim drutvima kreu se od 0,4% do 0,5% od vrijednosti ukupne imovine.

6. FINANSIJSKE INVESTICIONE KOMPANIJE

Finansijske kompanije spadaju u red institucionalnih

investitora, formiraju svoje fondove na osnovu

emitovanja akcija, prodaje komercijalnih papira i

kreditnog zaduivanja kod drugih banaka.

Finansijske kompanije se mogu baviti poslovima:

finansiranja prometa trajnih dobara, finansiranja

potronih dobara i odobravanja specijalnih kredita.

Finansijske kompanije koje se bave finansiranjem

prometa trajnih dobara, kreditima potpomau klijente u kupovini proizvodnih hala, poslovnog prostora,

proizvodne opreme, maina, automobila i sl.

Finansijske kompanije za finansiranje potronje, odobravaju potroake kredite manjih iznosa kako bi klijenti mogli uskladiti razliku koja se javlja izmeu tekuih priliva i njihove namjeravane potronje.

Finansijske kompanije za odobravanje specijalnih kredita, odobravaju kredite preduzeima koja nemaju kredibilitet, kako bi popravile kredibilitet i mogle dobiti dugoroni kredit kod svoje poslovne banke.

Finansijske kiompanije imaju specifinu strukturu izvora sredstava, osnivaki kapital ini 1/3 ukupnog kapitala.

Dodati dio kapitala ostvaruju mobilizacijom sredstava na tritu novca i kapitala emitovanjem kratkoronih HOV i uzimanjem bankarskih kredita.

Banke i osiguravajue kompanije u ove institucije plasiraju viak finansijskih sredstava i tako odravaju visok stepen sigurnosti i likvidnosti jer povezuju trite novca i trite kapitala a pri tom usklauju kratkorone i dugorone kamatne stope.

7. BROKERSKO-DILERSKE FIRME Brokersko-dilerske firme spadaju u red nebankarskih

finansijskih institucija. Na finansijskim tritima pojavljuju se kao posrednici i nastupaju u svoje ime i za tui raun, i u tue ime i za tui raun.

Ove firme integriu svoje poslovanja u okviru irih bankarskih mehanizama. Bez obzira na njihovu specifinost, prisutna je u njihovom poslovanju uska povezanost sa bankama i drugim finansijskim institucijama.

Na svetskim berzama se uglavnom pojavljuju na sekundarnim tritima mada se u nekim sluajevima kao to je kupovina kratkoronih HOV mogu pojaviti i na primarnom tritu.

Brokersko-dilerske firme spadaju u red specijalizovanih finansijskih institucija i efikasno posreduju izmeu kupaca i prodavaca finansijskih instrumenata na finansijskom tritu. Za poslove posredovanja naplauju proviziju u vidu brokerae. Brokeri su finansijski komisionari ili zastupnici koji posluju za raun nalogodavca, oni su finansijski eksperti.

Prisutno je vie vrsta brokera : broker berze, broker lanova berze i nezavisni broker.

Dileri su finansijski posrednici koji kupuju i prodaju HOV u svoje ime i za svoj raun. Mogu formirati sopstveni portfelj HOV koji kasnije mogu prodavati svojim klijentima.

Dileri se odluuju da preuzimaju rizike i ostvare vee ili manje prihode po HOV. Oni nisu samo posrednici nego i vlasnici finansijskih instrumenata. Ostvaruju svoje prihode po osnovu razlike izmeu kupovne i prodajne cijene HOV.

Pored ovog mogu ostvariti prihod po osnovu: kapitalnih dobitaka (razlike izmeu nominalne i trine cijene), arbitrae, razlike izmeu stope trokova kapitala (cijene pribavljanja) i stope prinosa.

Prema domicilnim zakonskim propisima brokersko-dilerske firme mogu obavljati slijedee poslove: brokerske poslove, dilerske poslove, market mejkera, portfolio

menadera, agenta emisije, pokrovitelja emisije, investicionog savetnika, poslove kastodi banke.

Brokersko-dilerske firme su pravna lica organizovana kao akcionarska drutva ili drutva sa ogranienom odgovornou koja ispunjavaju opte zakonske uslove i propise koje nalae komisija za HOV.

Pri osnivanju donose statut, pravila poslovanja firme i druge opte akte koje primjenjuju u poslovanju. Neophodno je obezbediti i novani dio osnovnog kapitala.

Male brokersko-dilerske firme skoncentrisane su na ue geografsko podruje dok velike obuhvataju ire geografsko podruje berzanskog i vanberzanskog poslovanja. Obavljaju poslove

na tritu novca, tritu kapitala, deviznim tritima pa i tritima finansijskih derivata.

8. ZALAGAONICE

Zalagaonice spadaju u finansijske posrednike brokersko-dilerskog naina poslovanja, mogu se osnivati kao akcionarska drutva ukoliko postoje najmanje dva odnosno tri pravna lica kao

akcionari. Dobija dozvolu za rad od komisije za

HOV.

Mogu odobravati kredite klijentima na osnovu zaloenih pokretnih stvari kao brokeri i kao dileri.

Kreditni odnos se uspostavlja izmeu zalagaonice i korisnika kredita i podrazumijeva

dvostranu aktivnost.

Zaloni dunik ima obavezu da preda zalonom poveriocu pokretnu stvar dok zaloni poverilac ima obavezu da zaloenu stvar uva i da je po prestanku kreditnog odnosa vrati zalonom duniku.

Zalona stvar moe biti HOV, skladinica, tovarni list i sl.

Veliinu zalonog kredita treba odrediti ispod procijenjene vrijednosti zaloge a zalagaonice

raspolau strunim kadrovima koji brzo i efikasno mogu izvriti procjenu zaloge i odobriti kredit na osnovu te zaloge.