Pravni fakultet Univerzitet u Beogradu - bradulovic.tripod.combradulovic.tripod.com/slides/vezbe18-2005-06.pdf · eksternalije do nivoa kada je trošak daljeg abatement jednak marginalnim

1

*Vežbe su rađene prema udžbeniku Profesora Labusa “Osnovi ekonomije“

18

Tržišne deformacije:

eksterni efekti i javna dobra

Branko Radulović

Pravni fakultet

Univerzitet u Beogradu

2

18Eksterni efekti (1)

� Eksterni efekti su troškovi ili koristi koji nastaju za treća lica u tržišnim transakcijama, a koji nisu uključeni u tržišnu cenu robe

� Postoje dva tipa eksternih efekata (eksternalija)� Pozitivni eksterni efekti (koristi)

� Negativni eksterni efekti (troškovi)

3

18Eksterni efekti (2)

� Kada nastaju eksterni efekti

� U slučaju kada nečija aktivnost utiče na drugo lice, a posledice

takve aktivnosti nisu predmet razmatranja pri donošenju odluka o

vršenju te aktivnosti odnosno prilikom formiranja cena

� U slučaju postojanja eksternih efekata tržište će neefikasno

alocirati oskudne resurse

� pozitivni ee – proizvodi se manje nego što je to društveno poželjno

� negativni ee – proizvodi se više nego što je to društveno poželjno

2

4

18Primeri eksternih efekata

� Zagađivanje

� Saobraćaj

� Javna dobra

� (o njima će biti reči na kraju prezentacije)

5

18Negativni eksterni efekti

� Ekonomija je posebno zainteresovana za negativne eksterne efekte

� Odluke koje donose privatna lica zasnovane su na poređenju marginalnih troškova i marginalnih koristi iu slučaju postojanja eksternih efekata � Međutim postoje troškovi (koristi) koji nastaju i za treća

lica

6


� Da bi smo proučili posledice negativnih eksternih efekata moramo da pažnju usmerimo na koncept društvenih koristi i troškova

� Pored marginalnih privatnih troškova (MPT) postoje i marginalni eksterni troškovi (MET)� MET - povećanje troškova trećih lica koje ne padaju na

teret proizvođača, na osnovu povećanja proizvodnje za jednu jedinicu

3

7

18Marginalni društveni troškovi

� MPT + MET = MDT

� Marginalni društveni troškovi predstavljaju pune marginalne troškove koje društvo snosi da bi se proizvela dodatna jedinica neke robe

8

18Socijalno poželjni obim proizvodnje

� Optimalni obim proizvodnje je i u ovom slučaju zasnovan na principu izjednačavanja marginalnih troškova i koristi� Ali ovog puta marginalnih društvenih koristi i marginalnih

društvenih troškova

� MDK = MDT

9


Kriva ponude odražava troškove proizvođača

Kriva tražnje odražava spemnost kupaca da plate

U odsustvu negativnih eksternih efekata tržišna ravnoteža je efikasna i društveno optimalna

D=MPK=MDK

Qp0

MPT

Pp

Posmatramo jednu industrijsku granu, npr. preradu bakra

4

10


0

Pp

Pretpostavljamo da su marginalni eksterni troškovi konstantni – svaka nova jedinica proizvodnje stvara isti dodatni trošak trećim licima

MET

11

18

Društveno optimalna količina proizvodnje je manja od optimalnog obima proizvodnje samog proizvođača

Društveno optimalna cena je veća od optimalne privatne cene

Negativni eksterni efekti

D=MPK=MDK

QpQd0

MPT

MDT

Pp

Pd

12


Razlika negativnih eksternih troškova između socijalno poželjnog i privatnog optimuma

D=MPK=MDK

QpQd0

MPT

MDT

Pp

Pd

5

13

18Ukupni negativni eksterni efekti

D=MPK=MDK

QpQd0

MPT

MDT

Pp

Pd

D=MPK=MDK

QpQd0

MPT

MDT

Pp

Pd

� Uz pretpostavku da su MET konstantni ukupni negativni eksterni efekti mogu se predstaviti dvema jednakim površinama

Ovaj prikaz se koristi u udžbeniku

14


Gubitak društvene korisnosti

D=MPK=MDK

QpQd0

MPT

MDT

Pp

Pd

15

18Rekapitulacija

D=MPK=MDK

QpQd0

A

B

F

C D

E

H

G

MPT

MDT -EA+B+F-EA+B+F5. Ukupno blagostanje (1+4)

-B-C-D-EF-C-D-EB+F4. Društveni proizvođačev višak (2-3)

D+E+HC+D+E+G+HC+G3. Negativni eksterni efekti

H-B-CF+G+HB+C+F+G2. Privatni proizvođačev višak

B+C+DA+B+C+DA1. Potrošački višak

PromenaPrivatni optimumDruštveni optimum

Pp

Pd

Napomena – još uvek ne razmatramo uvođenje korektivnih poreza

6

16

18Kako rešiti problem negativnih eksternih

efekata?

� Internalizacija eksternalija� Kako promeniti mehanizam podsticaja kod kupaca i

prodavaca (proizvođača) tako da se uzmu u obzir eksterni efekti koji nastaju iz njihovi aktivnosti

� Alternative� Korektivni (Piguvijanski) porez

� Dozvole

� Pristup svojinskih prava

17

18Optimalni nivo eksternih efekata

� Optimalni nivo negativnih eksternalija nije jednak nuli� Sa društvenog aspekta optimalno je smanjiti negativne

eksternalije do nivoa kada je trošak daljeg abatement jednak marginalnim koristima

� Otkloniti zagađenje ali samo do određenog nivoa

� Preko tog nivoa ovi troškovi bi po društvo bili veći od koristi

18

18Optimalni nivo eksternih efekata

D=MPK=MDK

QpQd0

A

B

F

C D

E

H

G

MPT

MDT

Pp

Pdi u društveno poželjnom optimumu postoje negativni eksterni efekti

7

19


� Negativni eksterni efekti ohrabruju neefikasna preduzeća da ostanu u grani, tako da se na dugi rok stvara preterena proizvodnja

� Zašto je zabranjeno pušenje na fakultetu?

20

18Pozitivni eksterni efekti

� Pozitivni eksterni efekti dovode do proizvodnje koja je manja od poželjne� Kako bi ste predstavili pozitivne eksternalije?

� Koje bi ste primere naveli?� Pčele i voćnjaci

21

18Kako korigovati eksterne efekte?

� Korektivni porezi (subvencije)

� Standardi

� Direktna kontrola, dozvole

8

22

18Korektivni porezi (subvencije)

� Korektivni (Piguvijanski) porezi� Vlada pokušava da internalizuje eksternalije

oporezivanjem aktivnosti koje stvaraju negativne eksternalije

� Korektivne subvencije� U slučaju kada postoje pozitivne eksternalije

� Korektivni porezi alociraju negativne eksternalije

23

18Korektivni porezi

Korektivni porez podiže cenu, ukoliko proizvođači žele da i dalje zarađuju istu sumu po jedinici proizvoda, formira se višak, i stvara se pritisak da cene idu na dole sve dok se ne formira nova ravnoteža

D=MPK=MDK

QpQd0

MPT

MDT

Pp

Pd

višak

Potrošačev deo uvedenog poreskog tereta

Proizvođačev deo uvedenog poreskog tereta

24

18Korektivni porezi

� Problem prilikom primene je naći optimalni nivo oporezivanja kojom bi se došlo do društveno optimalnog nivoa eksternalije

9

25

18Korektivni porezi

� Korektivni porezi se razlikuju od ostalih poreza

� Uobičajeni porezi

� U principu uvođenje poreza remeti mehanizam podsticaja i realocira resurse dalje od društvenog optimuma

� Smanjenje blagostanja (potrošačevog i proizvođačevog viška) je veće od prihoda koje vlada ostvaruje dovodeći do alokativne neefikasnosti

� Korektivni porezi

� Kada postoje negativni eksterni efekti, piguvijanski porezi vrše korekciju podsticaja i realociraju resurse ka društvenom optimumu

� Dvostruka korist usled ostvarivanja budžetskih prihoda i poboljšanja ekonomske efikasnosti

26

18Pravna škola u ekonomiji

� Škola vlasničkih prava

� Ronald Kouz

27

18Ronald Kouz

� Za svoj rad i otkrića u oblasti transakcionih troškova i

svojinskih prava i njihov značaj za funkcionisanje privrede

i razvoj institucionalnih sturktura, Ronald Kouz (Ronald

Coase) dobio je Nobelovu nagradu za ekonomske nauke

1991.godine.

� Kouzovi najznačajniji radovi su “Priroda preduzeća”

(The Nature of the Firm, Economica 1937) i “Problem

društvenog troška” ("The Problem of Social Cost",

Journal of Law and Economics, 1960).

10

28

18Kouzova teorema

� Ako su dve strane povezane eksternim efektima i mogu besplatno da pregovaraju one će uvek naći efikasno rešenje bez obzira ko je po zakonu odgovoran za pričinjenu štetu

29

18Primer – Sudski spor (1)

� Poslastičar i lekar� Poslastičar kupuje mašinu koja je bučna i od koje lekar ne može da

radi

� Ako poslastičar ima neograničeno pravo svojine da koristi svoju poslastičarnicu kako hoće onda lekar mora da zatvori svoju ordinaciju

� Ako lekar ima pravo na naknadu štete onda poslastičar trpi štetu i njegovo pravo svojine biva ograničeno

� Sud� Kome pripada neograničeno pravo svojine

* Primer preuzet iz R.H. Frank “Microeconomics and Behaviour”, 2nd Edition, McGraw-Hill

*

30


� Buka koju stvara poslastičar stvara štetu lekaru

� Ali ograničavanjem poslastičara putem eliminisanja buke stvara šteta

samom poslastičaru

� Šta god bude odluka suda neko snosi štetu

� U zajedničkom interesu je da se izbegne nepovoljan ishod

11

31


� Tradicionalno (jednostrano) gledanje na eksternalije smatralo je

poslastičara odgovornim za štetu te bi on morao da preduzme korake

radi otklanjanja štete

� Kouz je ukazao da ukoliko je moguće pregovarati bez ikakvih troškova,

najefikasniji ishod (ukupno blagostanje) ostvariće se bez obzira na to

koje odgovoran

� Za konačni ishod nije bitno kako su raspodeljena prava

32


� Pretpostavljamo da je korist poslastičara od nastavljanja aktivnosti uz pravljenje buke iznosi 40, dok je trošak lekara zbog buke 60

� Ako je alternativa poslastičara da potpuno napusti proizvodnju šta će se dogoditi ako bude proglašen odgovornim ili ako bude oslobođen odgovornosti

33


60p60-pLekar plaća poslastičaru p da zatvori radnju (40≤p≤60)Nije odgovoran

60060Poslastičar zatvara radnjuOdgovoran

UkupnoPoslastičarLekar

Neto koristIshodOdluka suda

12

34



� Ako je alternativa poslastičara da potpuno napusti proizvodnju šta će se dogoditi ako bude proglašen odgovornim ili ako bude oslobođen odgovornosti

35


60600Lekar zatvora radnjuNije odgovoran

602040Poslastičar nastavlja da radi i plaća lekaru 40Odgovoran



36



� Poslastičar ima mogućnost da ugradi izolaciju i time otkloni štetu koja nastaje lekaru. Izolacija košta 20

13

37


8020+p60-pLekar plaća poslastičaru da instalira izolaciju (20≤p≤60)Nije odgovoran

802060Poslastičar ugrađuje izolaciju Odgovoran



38



� Sada pored poslastičara i lekar ima mogućnost da izmesti svoju ordinaciju i time otkloni štetu. Premeštanje košta 18

39


824042Lekar izmešta ordinaciju i sam snosi troškoveNije odgovoran

8240 -p42+pPoslastičar plaća lekaru da izmesti ordinacijuOdgovoran



14

40



� Pretpostavljamo da samo poslastičar može da otkloni štetu

� Uvodimo i troškove pregovaranja između lekara i poslastičara u iznosu od 25

41


60600Lekar zatvara, poslastičar nastavlja sa radomNije odgovoran

804040Poslastičar ugrađuje izolaciju na svoj računOdgovoran



42

18Primer – Transakcioni troškovi


� Pretpostavljamo da samo lekar može da otkloni štetu

� Uvodimo i troškove pregovaranja (transakcioni troškovi) između lekara i poslastičara u iznosu od 25

15

43

18

826022Lekar izmešta kancelariju o svom troškuNije odgovoran

602040Poslastičar nastavlja da radi i plaća lekaru 40 zbog šteteOdgovoran



44

18Faktori koji utiču na transakcione troškove

1. Specifične robe i usluge

2. Kompleksna pravila

3. Veliki broj strana

4. Nepoznati partneri

5. Neprijateljski odnosi

6. Nerazumno ponašanje

7. Odložena razmena

8. Visoki troškovi nadgledanja

9. Skupo kažnjavanje

10. Moguće nepredviđene situacije

1. Standardizovane robe ili usluge

2. Jednostavna pravila

3. Mali broj strana

4. Poznati partneri

5. Prijateljski odnosi

6. Razumno ponašanje

7. Trenutna razmena

8. Niski troškovi nadgledanja

9. Jeftina kazna

10. Bez nepredviđenih situacija

Visoki transakcioni troškoviNiski transakcioni troškovi

45

18Pouka

� Najefikasniji zakoni i institucije su oni koje teret prilagođavanja dodeljen onima koji to mogu učiniti uz najmanji trošak

� Princip ekonomske efikasnosti

16

46

18Načelo pravičnosti i načelo korisnosti

� Načelo pravičnosti� Nije moralno opravdano da oštećene lice snosi štetne

posledice

� Načelo korisnosti

� Opšti principi naknade štete su definisani Zakonom o obligacionim odnosima� Opštekorisne delatnosti

� Delatnosti sa privatnim interesom

47

18Načelo odgovornosti

� Ko drugome pričini štetu dužan je da je nadoknadi

� Subjektivna odgovornost� postoji krivica štetnika

� Objektivna odgovornost� ne postoji zahtev postojanja krivice štetnika

48

18Delatnost sa privatnim interesom

Delatnost sa privatnim interesom iz koje proističe šteta za treća lica

��Šteta

��Odgovornost

��Pravne posledice

�� Otklanjanje uzroka štete Zabrana delatnosti ako

se uzrok ne može otkloniti

17

49

18Odsustvo primene načela efikasnosti

� Zakon ne ostavlja mogućnost da štetnik traži od oštećenog lica da samo

ono preduzima odgovarajuće mere za uklanjanje uzroka štete, na teret

naknade štetnika ukoliko bi time iznos naknade štete bio manji

� Zakon ne ostavlja mogućnost da štetnik u slučaju da ne može da otkloni

štetu nastavi aktivnost i iz prihoda od te akgtivnosti uredno isplaćuje

naknadu štete

� Štetnik ima interes da pokrene postupak vansudskog poravnjanja

50

18Delatnost od opšteg interesa

Delatnost sa od opšteg interesa iz koje proističe šteta za treća lica, ali za koju postoji dozvola nadležnog državnog organa

��Šteta

��Odgovornost

��Pravne posledice

��

Nema zabrane (nadoknada štete Društveno opravdane preko normalne granice) mere za smanjenje štete

51

18Odsustvo primene načela efikasnosti

� Državni organ na osnovu načela efikasnosti ocenjuje da li su buduće

koristi veće od šteta i izdaje dozvolu

� sud može da dosudi nadoknadu štete i preduzimanje mera kako bi se šteta

isključila ili umanjila

� nije moguće zabraniti delatnost od opšteg interesa

� Sud može da naloži preduzimanje mera koje faktički dovode do

prestanka delatnosti

� Sud ne može da presudi da se oštećeno lice prilagodi negativnim

eksternim efektima na teret štetnika

18

52

18

� Ovoj temi ćemo se vratiti kada budemo govorili o primeni teorije igara u pravu

53

18Sistem dozvola

� Sistem dozvola podrazumeva ocenu društvenih koristi i šteta

u slučaju obavljanja delatnosti sa negativnim eksternim

efektima

� Odluka ne mora dovesti do ekikasnog rešenja

� Potrebno poznavati koristi i štete koje nastaju, odnosno neto

društvenu korist

� Da li su državni službenici u stanju da to učine

54

18Javna dobra

� Karakteristike javnih dobara

� Odsustvo rivaliteta u potrošnji

� Odsustvo isključivosti u potrošnji

19

55

18Odsustvo rivaliteta u potrošnji

� Ostali potrošači ne trpe štetu ako se pojavi novi korisnik ili

ako neko poveća intenzitet korišćenja dobra

� Ne postoje dodatni troškovi proizvodnje još jedne jedinice

(nulti marginalni troškovi)

� Jedan potrošač ne isključuje drugog potrošača

� Kod privatnih dobara to nije slučaj

� Primer rasprodaja

56

18Odsustvo isključivosti u potrošnji

� Potrošač koji ne plati ne može biti eliminisan iz potrošnje

� Ne postoji ekskluzivnost u potrošnji kao kod privatnih dobara

57

18Klasifikacija dobara (1)

� Nacionalna odbrana

� Zaprašivanje komaraca

� Vatromet

� Parking u bloku 63

� Ribe u Savi

� Zagušeni putevi

Odsustvo isključivosti u

potrošnji

� Nezagušeni auto-put (saputarinom)

� Zoološki vrt

� Citroen C3 metalik

� Košulja br. 43

� “Danas” i “Politika”

� Parking u zoni I

Prisustvo isključivosti u

potrošnji

Nema rivalitetaPostojanje rivaliteta

20

58

18U čemu je razlika?

59

18Klasifikacija dobara (2)

� Čista javna dobra� Zajednički resursiOdsustvo isključivosti u

potrošnji

� Kolektivna dobra

� Prirodni monopoli� Čista privatna dobra

Prisustvo isključivosti u

potrošnji

Nema rivaliteta u potrošnjiPostojanje rivaliteta u

potrošnji

60

18Javna dobra i tržišna deformacija

� Kupovinom javnog dobra, jedna jedina osoba neće

iskoristiti svu korisnost koje to dobro pruža

� Društvena korist prevazilazi korisnost pojedinačnog

kupca

� Svaka dodatna jedinica javnog dobra ne povećava samo

marginalnu korisnost jednog lica već i svih drugih

potrošača

21

61

18Javna dobra i tržišna deformacija

� Javna dobra stvaraju pozitivne eksterne efekte

� Marginalna privatna korisnost ne može biti osnov određivanja

kupovne cene

� Ponovno poredimo marginalne društvene korisnosti i marginalne

društvene troškove

� Tržište će u slučaju javnih dobara da alocira manje resursa nego što je to poželjno

� Primer u kome imamo pet osoba koje traže javno dobro.

62

18Primer – Tražnja za javnim dobrom

Tražena količinaSpremnost da se plati po jedinici

123451

012342

001233

000124

000015

PavleĐorđeMilanJovanPetar

63

18Koliko državnih TV kanala je potrebno?

� RTS može da emituje 5 različitih kanala

� Ako jedan gledalac gleda program on ne smanjuje ostalima mogućnost da

gledaju isti

� Veoma teško je isklučiti iz potrošnje nekoga ko ima televizor i antenu

Emitovanje programa ima svoje troškove

� Svaki emitovani kanal košta 10 dinara

22

64

18Koliko državnih TV kanala je potrebno?

� Gledaoci imaju opadajuću marginalnu korisnost od dodatnog kanala� Najveću korisnost ima Petar, koji korisnost od prvog

emitovanog kanala vrednuje 5 dinara.

� Za dva kanala Petar bi bio spreman da plati 9 dinara u vidu pretplate

� Pretpostavljamo da svaki gledalac pošteno vrednuje korisnost koju ostvaruje od gledanja TV kanala

65

18Ukupna tražnja

15

34

63

102

151

Ukupna spremnost da se plati za i-tu jedinicu

Količina javnog dobra (usluge)

66

18Efikasna ravnoteža na tržištu javnog dobra

Petar

Jovan

Milan

Đorđe

Pavle

MDK

MDT

1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5

MDK=ΣMPK

23

67

18Druga strana medalje

� Komercijalna televizija sugeriše da emitovanja programa neće biti u nedovoljnim količinama

� Ako posmatramo emitovanje programa kao mehanizam za reklamiranje, onda kod emitovanja programa postoji i ekskluzivnost i rivalitet� Ko želi reklamu mora da plati

� Postoji ograničenje korišćenja reklamnog prostora

68

18Opravdanje

� Za određeni tip programa ne postoji zainteresovanost privatnog sektora

� BBC i RTS � U čemu je razlika

69

18Javna dobra - dobijanje krive tražnje

� Kod javnih dobara, tržišna tražnja se dobija vertikalnim

sabiranjem pojedinačnih krivi tražnje

� Kod privatnih dobara, tržišna tražnja se dobija horizontalnim

sabiranjem pojedinačnih krivi tražnje

24

70

18Marginalna društvena korisnost

D=MDK

0

5040

90

MDK=ΣMPKPojednostavljeni slučaj sa samo dva lica

71

18Slepi putnici (besplatni jahači)

� Koliko ljudi će zaista hteti da plati pretplatu

� Šta bi ste odgovorili kada bi vam bilo upućeno pitanje koliko ste spremni da platite neko javno dobro� Zašto ćete potceniti pravu vrednost koju imate od korišćenja javnog

dobra

� Besplatni jahači iliti šverceri iliti slepi putnici su osobe koje koriste javna dobra (gde je mogućnost isključivanja iz potrošnje mala) ali izbegavaju plaćanje istih u nadi da će ostali potrošači to ipak učiniti

Documents

Pravni fakultet Univerzitet u Beogradu - bradulovic.tripod.combradulovic.tripod.com/slides/vezbe18-2005-06.pdf · eksternalije do nivoa kada je trošak daljeg abatement jednak marginalnim