PRAVILNIKO PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD PRI IZLAGANJU BIOLOKIM TETNOSTIMA("Sl. glasnik RS", br. 96/2010)

Predmetlan 1Ovim pravilnikom propisuju se minimalni zahtevi koje je poslodavac duan da ispuni u obezbeivanju primene preventivnih mera radi otklanjanja ili smanjenja rizika od nastanka povreda ili oteenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju biolokim tetnostima na radnom mestu.Obim primenelan 2Ovaj pravilnik se ne primenjuje na radnim mestima na kojima su prisutni genetiki modifikovani organizmi, osim u sluaju ako je odredbama ovoga pravilnika propisan vii nivo bezbednosti i zdravlja na radu.Znaenje izrazalan 3Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:1) bioloke tetnosti jesu mikroorganizmi, ukljuujui i one koji su genetiki modifikovani, elijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksinost;2) mikroorganizam jeste mikrobioloki entitet, elijskog ili neelijskog tipa, koji je sposoban za razmnoavanje ili prenos genetikog materijala;3) elijska kultura jeste in vitro rast elija dobijenih iz vieelijskih organizama. Bioloke tetnosti klasifikovane su u etiri rizine grupe prema nivou rizika od infekcije:1) bioloka tetnost grupe 1 jeste tetnost za koju je malo verovatno da e prouzrokovati bolest kod ljudi;2) bioloka tetnost grupe 2 jeste tetnost koja prouzrokuje bolest kod ljudi i moe biti opasna po zaposlene, malo je verovatno da e se proiriti na okolinu, obino su dostupne efikasne mere profilakse, odnosno leenja;3) bioloka tetnost grupe 3 jeste tetnost koja prouzrokuje teku bolest kod ljudi i predstavlja ozbiljnu opasnost po zaposlene, moe postojati rizik proirenja na okolinu, ali uglavnom su dostupne efikasne mere profilakse, odnosno leenja;4) bioloka tetnost grupe 4 jeste tetnost koja prouzrokuje teku bolest kod ljudi i predstavlja ozbiljnu opasnost po zaposlene, moe postojati visok nivo rizika proirenja na okolinu, uglavnom nisu dostupne efikasne mere profilakse, odnosno leenja. Procena rizikalan 4Ovaj pravilnik se primenjuje na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloeni biolokim tetnostima.Poslodavac je duan da za sva radna mesta u radnoj okolini, na kojima postoji mogunost izlaganja zaposlenih biolokim tetnostima izvri procenu rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenih sa ciljem odreivanja prirode, stepena i trajanja izloenosti zaposlenih i naina i mera za otklanjanje ili smanjenje tih rizika.Kada prilikom obavljanja poslova dolazi do izloenosti zaposlenog dejstvu vie grupa biolokih tetnosti, poslodavac je duan da proceni rizik koji predstavlja prisustvo svih biolokih tetnosti.Poslodavac je duan da izvri deliminu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko je dolo do promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i tetnosti koje mogu uticati na izloenost zaposlenog biolokim tetnostima.Poslodavac je duan da nadlenoj inspekciji rada, na njen zahtev da na uvid informacije koje su koriene pri proceni rizika.Procena rizika iz stava 2. ovog lana vri se na osnovu svih raspoloivih informacija koje obuhvataju:1) klasifikaciju biolokih tetnosti koje jesu ili mogu biti opasne po zdravlje ljudi, u smislu lana 18. ovog pravilnika;2) preporuke nadlenih organa u kojima se navodi kako bioloke tetnosti treba kontrolisati radi zatite zdravlja zaposlenih u sluajevima kada zaposleni zbog svog rada jesu ili mogu biti izloeni takvim biolokim tetnostima;3) informacije o bolestima koje zaposleni mogu dobiti zbog svog rada;4) mogue alergijske ili toksine efekte kao rezultat rada zaposlenih;5) upoznavanje zaposlenog o bolesti za koju se utvrdi da boluje, a koja je u direktnoj vezi sa njegovim radom.Primena pojedinih odredabalan 5Na radnim mestima za koja je na osnovu procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika utvreno da izloenost jeste ili moe biti izloenost biolokoj tetnosti grupe 1, bez utvrenog rizika po zdravlje zaposlenih, odredbe l. 6-17. ovog pravilnika nee se primenjivati, ali treba primenjivati taku 1. Priloga 5. ovog pravilnika. Odredbe l. 6, 8, 9, 11-14. ovog pravilnika primenjivae se na radnim mestima za koje je na osnovu procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika utvreno da ne obuhvataju rad ili korienje materija koje sadre bioloke tetnosti, ali postoji mogunost izlaganja zaposlenih nekoj biolokoj tetnosti, kao za poslove iz Priloga 1. ovog pravilnika.Pregled poslova pri kojima postoji mogunost izlaganja biolokim tetnostima (Prilog 1.) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.Zamenalan 6Poslodavac je duan da izbegava obavljanje poslova pri kojima postoji mogunost izlaganja zaposlenih opasnim biolokim tetnostima, ukoliko priroda poslova to dozvoljava, tako to vri zamenu i organizuje obavljanje poslova pri kojima izlaganje biolokim tetnostima prema trenutnim znanjima nije opasno, odnosno manje je opasno po zdravlje zaposlenih.Smanjenje rizikalan 7Poslodavac je duan da sprei izloenost zaposlenih biolokim tetnostima u sluaju kada na osnovu procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika utvrdi da postoji rizik po bezbednost ili zdravlje zaposlenih.Kada tehniki nije izvodljivo spreiti izloenost biolokim tetnostima, imajui u vidu poslove i procenu rizika iz lana 4. ovog pravilnika, rizik od nastanka povreda ili oteenja zdravlja zaposlenih se smanjuje na najmanju moguu meru obezbeivanjem primene preventivnih mera, a naroito sledeih:1) smanjivanjem na minimum broja zaposlenih koji jesu ili mogu biti izloeni biolokim tetnostima, kao i trajanja izloenosti;2) projektovanjem odgovarajuih procesa rada i tehnike kontrole, kako bi se izbeglo ili u najveoj moguoj meri smanjilo oslobaanje biolokih tetnosti na radnom mestu;3) kolektivnim merama zatite i/ili u sluaju da izloenost ne moe da se izbegne drugim sredstvima, pojedinanim merama zatite;4) higijenskim merama u cilju prevencije, odnosno smanjenja sluajnog prenoenja ili oslobaanja bioloke tetnosti sa radnog mesta;5) upotrebom piktograma za bioloku tetnost iz Priloga 2, kao i drugih odgovarajuih oznaka upozorenja;6) izradom planova kako postupati u sluaju povrede na radu ili opasne pojave koji obuhvata bioloke tetnosti;7) ispitivanjem, gde je to potrebno i tehniki izvodljivo, mogueg prisustva biolokih tetnosti koje se oslobaaju pri radu van prostorija za primarno fiziko uvanje;8) obezbeivanjem bezbednog sakupljanja, skladitenja i odlaganja otpada od strane zaposlenih, ukljuujui i upotrebu bezbednih i prepoznatljivih kontejnera, posle odgovarajueg tretmana otpada gde je to potrebno;9) utvrivanjem naina za bezbedno rukovanje i transport biolokih tetnosti u okviru radnog mesta;10) vakcinacije i zatite lekovima.Piktogram za bioloku tetnost (Prilog 2.) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.Informacije za nadleni organlan 8Poslodavac je duan da, kada na osnovu procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika utvrdi da postoji rizik po bezbednost ili zdravlje zaposlenih, na zahtev nadlene inspekcije rada, da na uvid informacije o:1) aktu o proceni rizika;2) poslovima pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloeni biolokim tetnostima;3) broju zaposlenih koji su angaovani na tim poslovima;4) imenu i sposobnostima lica za bezbednost i zdravlje na radu;5) preduzetim preventivnim merama, ukljuujui poslove i radne procese;6) planu u sluaju opasne pojave u cilju zatite zaposlenih od izlaganja biolokim tetnostima grupe 3 ili 4, koja bi mogla nastati fizikim oslobaanjem bioloke tetnosti.Poslodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku od 24 asa od nastanka prijavi nadlenoj inspekciji rada i nadlenom organu za unutranje poslove svaku povredu na radu i opasnu pojavu koja moe da dovede do oslobaanja i irenja biolokih tetnosti, i koja bi mogla da prouzrokuje kod ljudi ozbiljnu infekciju i/ili bolest.Higijena i pojedinane mere bezbednosti i zdravlja na radulan 9Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom, koji obavlja poslove pri kojima jeste ili moe biti izloen biolokim tetnostima, rad pri kojem su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, a naroito da obezbedi da:1) zaposleni ne konzumiraju hranu ili tenost u radnom prostoru u kojem postoji rizik od kontaminacije biolokim tetnostima;2) je zaposlenima obezbeena odgovarajua zatitna odea ili druga odgovarajua sredstva i oprema za linu zatitu na radu;3) su zaposlenima obezbeene odgovarajue prostorije sa tuevima i umivaonicima u kojima se nalaze antiseptina sredstva za pranje oiju i/ili koe;4) se sredstva i oprema za linu zatitu na radu:(1) odlau u za to odreeno mesto,(2) redovnim ienjem odravaju u zadovoljavajuem higijenskom stanju nakon svakog korienja,(3) popravljaju i zamenjuju pre korienja ukoliko su oteena;5) su detaljno odreeni postupci za uzimanje, rukovanje i obradu uzoraka ljudskog i ivotinjskog porekla. Sredstva i oprema za linu zatitu na radu ukljuujui zatitnu odeu iz stava 1. ovog lana i radno odelo, koji se mogu kontaminirati biolokim tetnostima, moraju se skinuti pre naputanja radnog prostora i odvojiti od druge odee pre ienja.Poslodavac je duan da obezbedi da se sredstva i oprema za linu zatitu na radu, odnosno zatitna odea i radno odelo, dekontaminiraju i oiste ili ako je potrebno unite. Poslodavac je duan da obezbedi da sprovoenje mera iz st. 1. i 3. ovog lana ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlene.

Obavetavanje i osposobljavanje zaposlenihlan 10Poslodavac je duan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naroito o merama koje se preduzimaju u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad pri izlaganju biolokim tetnostima, putem uputstava ili instrukcija koje se odnose na:1) rizike od nastanka povreda ili oteenja zdravlja zaposlenih;2) znaaj primene preventivnih mera za smanjenje izloenosti biolokim tetnostima;3) higijenske zahteve;4) znaaj pravilnog korienja i odravanja sredstava i opreme za linu zatitu na radu;5) mere koje se preduzimaju u sluaju povrede na radu i opasne pojave u cilju njihovog spreavanja. Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad koje se: 1) obezbeuje pre poetka rada pri kojem zaposleni jesu ili mogu biti izloeni biolokim tetnostima;2) prilagoava promenama - kako bi se obuhvatile nove opasnosti ili tetnosti, odnosno promene nivoa rizika;3) po potrebi periodino ponavlja. Obavetavanje zaposlenih u odreenim sluajevimalan 11Poslodavac je duan da na radnom mestu u radnoj okolini obezbedi pisane instrukcije ili uputstva i ako je potrebno, da istakne obavetenja koja sadre procedure koje treba sprovesti u sluaju:1) povrede na radu ili opasne pojave u vezi sa rukovanjem biolokim tetnostima;2) rukovanja biolokim tetnostima grupe 4. Zaposleni je duan da odmah obavesti poslodavca ili lice za bezbednost i zdravlje na radu o svakoj povredi na radu ili opasnoj pojavi koje obuhvataju rukovanje biolokim tetnostima. Poslodavac je duan da upozna zaposlene ili njihove predstavnike za bezbednost i zdravlje na radu o svakoj povredi na radu ili opasnoj pojavi koja moe imati za posledicu oslobaanje neke bioloke tetnosti koja moe prouzrokovati kod ljudi ozbiljnu infekciju i/ili bolest. Kada doe do povrede na radu ili opasne pojave, poslodavac je duan da to pre informie zaposlene ili njihove predstavnike za bezbednost i zdravlje na radu o uzrocima povrede na radu ili opasne pojave, i merama koje su preduzete ili koje treba preduzeti za popravljanje stanja. Poslodavac je duan da na zahtev zaposlenih ili njihovih predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu omogui uvid u informacije iz lana 8. stav 1. ovog pravilnika.Saradnja poslodavca i zaposlenihlan 12Poslodavac i zaposleni ili njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu duni su da sarauju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na izlaganje biolokim tetnostima.Obavetavanje nadlenih organalan 13Poslodavac je duan da nadlenu inspekciju rada i nadleni zavod za javno zdravlje izvesti o poetku obavljanja poslova pri kojima moe doi do izlaganja biolokim tetnostima grupe 2, 3 i 4 - najmanje osam dana pre poetka obavljanja poslova.Izvetaj iz stava 1. ovog lana mora se poslati i pre prvog korienja svake nove tetnosti grupe 4 i svake nove tetnosti grupe 3, kada poslodavac sam privremeno klasifikuje tu bioloku tetnost.Laboratorije koje pruaju dijagnostike usluge u vezi sa biolokim tetnostima grupe 4, dune su da dostave samo poetni izvetaj o svojoj nameri pruanja takvih usluga.Poslodavac je duan da nadlenim organima dostavi aurirani izvetaj iz stava 1. ovog lana - ako se uslovi rada promene tako da je znaajno poveano izlaganje biolokim tetnostima.Izvetaj iz st. 1-3. ovog lana mora da sadri sledee:1) naziv i adresu pravnog lica i/ili preduzetnika;2) ime i sposobnosti lica za bezbednost i zdravlje na radu;3) rezultat procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika;4) vrstu bioloke tetnosti;5) utvrene preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.

Praenje zdravstvenog stanjalan 14Poslodavac je duan da, obezbedi propisano praenje zdravstvenog stanja za zaposlene koji rade ili treba da rade na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima jesu ili mogu biti izloeni biolokim tetnostima za koja se, na osnovu procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika, utvrdi da su radna mesta sa poveanim rizikom od nastanka povreda na radu ili oteenja zdravlja. Praenje zdravstvenog stanja vri se, kroz prethodni lekarski pregled lica koje zasniva radni odnos, odnosno lica koje poslodavac angauje za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom i periodinog lekarskog pregleda zaposlenog koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom i obezbeivanjem sprovoenja pojedinanih mera i zadovoljavajuih higijenskih uslova na radnom mestu. Procenom rizika iz lana 4. ovog pravilnika treba da se utvrdi na kojim radnim mestima sa poveanih rizikom za zaposlene treba obezbediti sprovoenje pojedinanih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je duan da, kada je to potrebno obezbediti efektivne vakcine za one zaposlene koji jo nisu imuni na bioloku tetnost kojoj su izloeni, odnosno kojoj mogu biti izloeni. Kada poslodavac obezbedi vakcine, treba da uzme u obzir kodeks ponaanja pri vakcinaciji iz Priloga 6. ovog pravilnika. Ako sluba medicine rada u postupku ocenjivanja zdravstvenog stanja zaposlenog utvrdi da je zaraen i/ili ima bolest za koje se sumnja da su rezultat izlaganja, sluba medicine rada duna je da predloi praenje zdravstvenog stanja drugih zaposlenih koji su na slian nain izloeni. U tom sluaju vri se delimina izmena i dopuna akta o proceni rizika uzimajui u obzir izloenost biolokim tetnostima, u smislu lana 4. ovog pravilnika. Sluba medicine rada koja prati zdravstveno stanje zaposlenih predlae i pojedinane mere zatite, odnosno preventivne mere za linu zatitu zaposlenog. Zaposlenima se moraju obezbediti sve informacije i saveti u vezi sa nainom praenja zdravstvenog stanja po zavretku izlaganja. Zaposleni ima pravo pristupa svojim linim podacima o zdravstvenom stanju.Svi sluajevi bolesti ili smrti koji su posledica izlaganja biolokim tetnostima na radnom mestu prijavljuju se nadlenom organu, u skladu sa posebnim propisima. Kodeks ponaanja pri vakcinaciji (Prilog 6.) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Mere pri praenju zdravstvenog stanjalan 15Praenje zdravstvenog stanja zaposlenih mora se vriti u skladu sa naelima i praksom medicine rada i mora da sadri najmanje sledee mere:1) voenje evidencije o zdravstvenoj i profesionalnoj anamnezi zaposlenog;2) pojedinanu ocenu zdravstvenog stanja zaposlenog;3) gde je to odgovarajue, bioloki monitoring, kao i otkrivanje ranih i povratnih efekata. Sluba medicine rada angaovana za obavljanje praenja zdravstvenog stanja zaposlenih koji jesu ili mogu biti izloeni biolokim tetnostima mora da bude upoznata sa podacima o faktorima rizika, kao i sa uslovima, odnosno nainom izlaganja svakog zaposlenog biolokim tetnostima.O daljim pregledima zaposlenog moe se odluiti za svakog zaposlenog pojedinano prilikom vrenja periodinog lekarskog pregleda, u skladu sa savremenim dostignuima dostupnih medicini rada.Zdravstvene i veterinarske ustanove, osim dijagnostikih laboratorijalan 16Pri proceni rizika iz lana 4. ovog pravilnika, posebnu panju treba obratiti na:1) utvrivanje prisustva biolokih tetnosti kod bolesnih ljudi ili ivotinja, kao i materijala i uzoraka uzetih od njih;2) opasnost koju predstavljaju bioloke tetnosti za koje se zna, odnosno sumnja, da su prisutne kod bolesnih ljudi i ivotinja, kao i materijala, odnosno uzoraka uzetih od njih;3) rizike koji su vezani za prirodu posla. U ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih u zdravstvenim i veterinarskim ustanovama, treba obezbediti primenu preventivnih mera, a naroito:1) utvrivanje odgovarajuih procedura za dekontaminaciju i dezinfekciju,2) primenu procedura kojima se osigurava rukovanje i odlaganje kontaminiranog otpada bez rizika. U prostorijama za izolaciju u kojima su bolesni ljudi ili ivotinje koji su zaraeni ili za koje se sumnja da su zaraeni biolokim tetnostima grupe 3 ili grupe 4, moraju se obezbediti mere izolovanja izborom mera navedenih u Prilogu 4, kolona A, kako bi se rizik od infekcije smanjio na najmanju moguu meru.Pregled mera i nivoa izolovanja (Prilog 4.) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Posebne mere za industrijske procese, laboratorije i prostorije za ivotinjelan 17U laboratorijama, ukljuujui i dijagnostike laboratorije, kao i u prostorijama za laboratorijske ivotinje koje su namerno zaraene biolokim tetnostima grupe 2, 3 ili 4, ili koje jesu ili mogu biti nosioci takvih tetnosti, moraju se preduzeti sledee mere: 1) laboratorije u kojima se obavljaju poslovi koji ukljuuju rukovanje biolokim tetnostima grupe 2, 3 ili 4 u istraivake, razvojne, obrazovne, odnosno dijagnostike svrhe, obezbeuju mere izolovanja u skladu sa merama i nivoima izolovanja navedenim u Prilogu 5, kako bi se rizik od infekcije smanjio na najmanju moguu meru.2) na osnovu procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika, posle utvrenog neophodnog nivoa fizikog izolovanja koji je potreban za utvrene i procenjene bioloke tetnosti, odreuju se mere u skladu sa Prilogom 5. ovog pravilnika. Poslovi koji obuhvataju rukovanje biolokim tetnostima moraju se vriti:1) za bioloke tetnosti grupe 2 samo u radnom prostoru koji odgovara najmanje nivou 2 biolokog izolovanja;2) za bioloke tetnosti grupe 3 samo u radnom prostoru koji odgovara najmanje nivou 3 biolokog izolovanja;3) za bioloke tetnosti grupe 4 samo u radnom prostoru koji odgovara najmanje nivou 4 biolokog izolovanja.Laboratorije u kojima se radi sa materijalima kod kojih nije sigurno prisustvo biolokih tetnosti koje mogu prouzrokovati bolest kod ljudi, i iji cilj nije rad sa biolokim tetnostima kao takvima (tj. njihovo uzgajanje ili koncentracija) treba da koriste najmanje nivo 2 biolokog izolovanja. Nivoi biolokog izolovanja 3 ili 4 moraju se koristiti prema potrebi tamo gde se zna odnosno, sumnja da su potrebni, osim ako preporuke - uputstva nadlenog organa ukazuju da je u odreenim sluajevima nii nivo biolokog izolovanja odgovarajui. Kod industrijskih procesa pri kojima se radi sa materijalima kod kojih su prisutne bioloke tetnosti grupe 2, 3 ili 4 moraju se preduzeti sledee mere: 1) principi izolovanja iz stava 1. taka 2. ovog lana treba da se primenjuju i na industrijske procese, na osnovu predvienih mera i odgovarajuih postupaka iz Priloga 5. ovog pravilnika;2) kada je na osnovu procene rizika utvreno korienje materijala kod kojih su prisutne bioloke tetnosti grupe 2, 3 ili 4, nadleni organ moe odluiti o odgovarajuim merama koje se moraju primenjivati kod industrijskog korienja materijala kod kojih su prisutne takve bioloke tetnosti.Za sve poslove iz ovog lana kod kojih nije bilo mogue izvriti konanu procenu rizika u odnosu na izlaganje biolokim tetnostima, ali za koje je oigledno da mogu da izazovu povean rizik po zdravlje zaposlenih, poslovi se mogu vriti samo na radnom mestu na kome nivo biolokog izolovanja odgovara najmanje nivou 3. Pregled mera i nivoa izolovanja za industrijske procese (Prilog 5.) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Klasifikacija biolokih tetnostilan 18Klasifikacija biolokih tetnosti grupe 2-4 data je u (Prilogu 3) koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Kada bioloka tetnost koja treba da se proceni nije klasifikovana u jednu od grupa utvrenih u lanu 3. ovog pravilnika i ne moe jasno da se klasifikuje u jednu od tih grupa, mora se izvriti klasifikacija u grupu sa najviim nivoom rizika. Zavrna odredbalan 19Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2014. godine. Prilog 1.PREGLED POSLOVA PRI KOJIMA POSTOJI MOGUNOST IZLAGANJA BIOLOKIM TETNOSTIMA 1. Rad u postrojenjima za proizvodnju hrane. 2. Rad u poljoprivredi. 3. Poslovi pri kojima dolazi do kontakta sa ivotinjama i/ili proizvodima ivotinjskog porekla. 4. Rad u zdravstvu, ukljuujui i odeljenja za izolaciju i mrtvanice.5. Rad u klinikim, veterinarskim i dijagnostikim laboratorijama, osim u dijagnostikim mikrobiolokim laboratorijama. 6. Rad u postrojenjima za odlaganje otpada. 7. Rad u pogonima za preiavanje otpadnih voda.

Prilog 2.PIKTOGRAM ZA BIOLOKE TETNOSTI

Prilog 3.KLASIFIKACIJA BIOLOKIH TETNOSTIUvodne napomene:1. U skladu sa obimom primene ovog pravilnika, u spisak su ukljuene samo tetnosti za koje je poznato da mogu da zaraze ljude. Gde je primereno navedeni su i indikatori o toksinom i alergijskom potencijalu tih tetnosti. U sastavljanju ovog spiska klasifikovanih biolokih tetnosti nisu uzeti u obzir ivotinjski i biljni patogeni za koje je poznato da ne utiu ne ljude, kao i genetiki modifikovani mikroorganizmi. 2. Spisak klasifikovanih tetnosti zasnovan je na uticaju tih tetnosti na zdrave zaposlene. Nisu posebno uzeti u obzir posebni uticaji na one ija osetljivost moe biti poveana iz odreenog razloga, kao na primer zbog postojee bolesti, uzimanja lekova, smanjenog imuniteta, trudnoe ili dojenja. Dodatni rizik kod takvih zaposlenih treba razmotriti u sprovoenju postupka procene rizika u smislu lana 4. ovog pravilnika. Pri odreenim industrijskim procesima, odreenom laboratorijskom radu, odnosno radu sa ivotinjama kod kojih jeste ili moe doi do izloenosti biolokim tetnostima grupe 3 ili 4, sve preduzete tehnike mere prevencije moraju biti u skladu sa lanom 17. ovog pravilnika. 3. Za bioloke tetnosti koje nisu klasifikovane u jednu od grupa od 2 do 4 ovog priloga, nisu bezuslovno klasifikovane u grupu 1. Za tetnosti kod kojih je poznato da je vie od jedne vrste patogeno za ljude, u spisak se ukljuuju one vrste za koje se zna da su najee uzronici bolesti, uz opte upuivanje da i druge vrste istog roda mogu uticati na zdravlje. Kada se navodi ceo rod u klasifikovanom spisku biolokih tetnosti, podrazumeva se da su vrste i sojevi za koje se zna da nisu patogeni iskljueni. 4. U sluaju kada je soj oslabljen ili je izgubio poznate virulentne gene, izolacija koja proizilazi iz klasifikacije roditeljskog soja ne mora se nuno primenjivati, u zavisnosti od procene riziku na radnom mestu. To je, na primer, sluaj kada takav soj treba da se koristi kao proizvod ili deo proizvoda za profilaktike ili terapeutske svrhe. 5. Nomenklatura klasifikovanih tetnosti koji su upotrebljeni za sastavljanje ovog spiska u skladu je sa najnovijim meunarodnim sporazumima o taksonomiji i nomenklaturi tetnosti. 6. Spisak klasifikovanih biolokih tetnosti odslikava nivo znanja u vreme kada je sastavljen i bie auriran kada vie ne bude odraavao najnovija znanja.7. Uslovi u pogledu izolacije koji proizilaze iz klasifikacije parazita primenjuju se samo na faze u ivotnom ciklusu parazita u kojima postoji mogunost da budu zarazni za ljude na radnom mestu. 8. Ovaj spisak sadri i posebne pokazatelje u sluajevima u kojima je verovatno da bioloke tetnosti izazivaju alergijske ili toksine reakcije i u kojima je dostupna efektivna vakcina. Pokazatelji su prikazani sledeim slovima: "A"- Mogui alergijski efekti."T" - Proizvodi toksine. "V" - Dostupna efektivna vakcina. (**) - Odreene bioloke tetnosti klasifikovane u grupu 3, mogu predstavljati ogranieni rizik za infekciju zaposlenih, zato to se bioloka tetnost ne prenosi na oveka vazdunim putem. Pri obavljanju preventivne vakcinacije mora se uzeti u obzir kodeks profesionalnog ponaanja koji je dat u Prilogu 6 ovog pravilnika.Napomena: za bioloke tetnosti u ovom spisku u koloni VIRUSI (*) pokazatelji imaju sledee znaenje: "spp." se odnosi uglavnom na bakterije iste vrste slinih osobina za koje je poznato da su uzronici bolesti kod ljudi.(*) Svi virusi koji su ve izolovani kod ljudi, a koji nisu bili procenjeni i klasifikovani u ovom prilogu, treba da budu klasifikovani najmanje u grupu 2, osim u sluaju ako postoji dokaz da nije verovatno da e izazvati bolest kod ljudi.(a) Encefalitis koji prenose krpelji.(b) Virus Hepatitisa D je patogen za zaposlene samo uz istovremeno prisustvo ili sekundarne infekcije, izazvane virusom Hepatitisa B. Vakcinacija protiv virusa Hepatitisa B e zatiti zaposlene, ako nisu zaraeni virusom Hepatitisa B od virusa hepatitisa D (Delta).(c) Samo za tip A i B.(d) Preporuuje se za rad koji ukljuuje direktan kontakt sa ovim tetnostima. (e) Dva virusa su identifikovana: jedan je tip bizonskih boginja i druge varijante Vaccinia virusa. (f) Varijanta virusa kravljih boginja.(g) Varijanta Vaccinia.(h) Trenutno ne postoje dokazi o bolesti kod ljudi prouzrokovane drugim retrovirusima slinog porekla. Pri radu sa njima kao mera prevencije preporuuje se 3 nivo izolovanja.(i) Ne postoje dokazi o bolesti kod ljudi prouzrokovanih tetnostima koje izazivaju TSE kod drugih ivotinja. Iz bezbednosnih razloga, kao preventivna mera za laboratorijski rad sa tetnostima klasifikovanim u rizinu grupu 3 (**) preporuuje se izolovanje, osim za laboratorijski rad koji je u vezi sa identifikovanom tetnosti Scrapie gde je dovoljan 2 nivo izolovanja.BAKTERIJE I SLINI ORGANIZMI Bioloka tetnostKlasifikacijaNapomene

Actinobacillus actinomycetemcomitans2

Actinomadura madurae2

Actinomadura pelletieri2

Actinomyces gerencseriae2

Actinomyces israelii2

Actinomyces pyogenes2

Actinomyces spp.2

Arcanobacterium haemolyticum (Corynebacterium haenolyticum)2

Bacillus anthracis3

Bacteroides fragilis2

Bartonella bacillifonnis2

Bartonella quintana (Rochalimaea quintana)2

Bartonella (Rochalinea) spp.2

Bordetella bronchiseptica2

Bordetella parapertussis2

Bordetella pertussis2V

Borrelia burgdorferi2

Borrelia duttonii2

Borrelia recurrentis2

Borrelia spp.2

Brucella abortus3

Brucella canis3

Brucella melitensis3

Brucella suis3

Burkholderia mallei (Pseudomonas mallei)3

Burkholderia pseudomallei (Pseudomonas pseudomallei)3

Campylobacter fetus2

Campylobacter jejuni2

Campylobacter spp.2

Cardiobacterium hominis2

Chlamydia pneumoniae2

Chlamydia trachomatis2

Chlamydia psittaci (ptiji sojevi)3

Chlamydia psittaci (ostali sojevi)2

Clostridium botulinum 2T

Clostridium perfringens 2

Clostridium tetani 2T, V

Clostridium spp.2

Corynebacterium diphtheriae2T, V

Corynebacterium minutissimum2

Corynebacterium pseudotuberculosis2

Corynebacterium spp.2

Coxiella burnetii3

Edwardsiella tarda 2

Ehrlichia sennetsu (Rickettsia sennetsu) 2

Ehrlichia spp.2

Eikenella corrodens 2

Enterobacter aerogenes/cloacae 2

Enterobacter spp.2

Enterococcus spp.2

Erysipelothrix rhusiopathiae 2

Escherichia coli (sa izuzetkom nepatogenih sojeva) 2

Escherichia coli, verocitotoksini sojevi (npr. O157:H7 ili O103)3 (**)

Flavobacterium meningosepticum 2

Fluoribacter bozemanae (Legionella) 2

Francisella tularensis (Tip A)3

Francisella tularensis (Tip B)2

Fusobacterium necrophorum2

Gardnerella vaginalis2

Haemophilus ducreyi2

Haemophilus influenzae2

Haemophilus spp.2

Helicobacter pylori2

Klebsiella oxytoca2

Klebsiella pneumoniae2

Klebsiella spp.2

Legionella pneumophila2

Legionella spp.2

Leptospira interrogans (svi serovari)2

Listeria monocytogenes2

Listeria ivanovii2

Morganella morganii2

Mycobacterium africanum3V

Mycobacterium avium/intracellulare2

Mycobacterium bovis (osim BCG soja)3V

Mycobacterium chelonae2

Mycobacterium fortuitum2

Mycobacterium kansasii2

Mycobacterium leprae3

Mycobacterium malmoense2

Mycobacterium marinum2

Mycobacterium microti3 (**)

Mycobacterium paratuberculosis2

Mycobacterium scrofulaceum2

Mycobacterium simiae2

Mycobacterium szulgai2

Mycobacterium tuberculosis3V

Mycobacterium ulcerans3 (**)

Mycobacterium xenopi2

Mycoplasma caviae2

Mycoplasma hominis2

Mycoplasma pneumoniae2

Neisseria gonorrhoeae2

Neisseria meningitidis2V

Nocardia asteroides2

Nocardia brasiliensis2

Nocardia farcinica2

Nocardia nova2

Nocardia otitidiscaviarum2

Pasteurella multocida2

Pasteurella spp.2

Peptostreptococcus anaerobius2

Plesiomonas shigelloides2

Porphyromonas spp.2

Prevotella spp.2

Proteus mirabilis2

Proteus penneri2

Proteus vulgaris2

Providencia alcalifaciens2

Providencia rettgeri2

Proidencia spp.2

Pseudomonas aeruginosa2

Rhodococcus equi2

Rickettsia akari3 (**)

Rickettsia canada3 (**)

Rickettsia conorii3

Rickettsia montana3 (**)

Rickettsia typhi (Rickettsia mooseri)3

Rickettsia prowazekii3

Rickettsia rickettsii3

Rickettsia tsutsugamushi3

Rickettsia spp.2

Salmonella arizonae2

Salmonella enteritidis2

Salmonella typhimurium2

Salmonella paratyphi A, B, C2V

Salmonella typhi3 (**)V

Salmonella (ostali serovari)2

Serpulina spp.2

Shigella boydii2

Shigella dysenteriae (Tip 1)3 (**)T

Shigella dysenteriae, osim Tipa 12

Shigella flexneri2

Shigella sonnei2

Staphylococcus aureus2

Streptobacillus moniliformis2

Streptococcus pneumoniae2

Streptococcus pyogenes2

Streptococcus suis2

Streptococcus spp.2

Treponema carateum2

Treponema pallidum2

Treponema pertenue2

Treponema spp.2

Vibrio cholerae (ukljuujui i El Tor)2

Vibrio parahaemolyticus2

Vibrio spp.2

Yersinia enterocolitica2

Yersinia pestis3V

Yersinia pseudotuberculosis2

Yersinia spp.2

VIRUSI (*) Bioloka tetnost Klasifikacija Napomene

Adenoviridae 2

Arenaviridae

LCM - kompleks Lassa virusa (arenavirusi starog sveta):

Virus Lassa 4

Limfocitini (sojevi) 3

Virus Limfocitinog koriomeningitisa (ostali sojevi) 2

Virus Mopeia 2

Ostali LCM - kompleks Lassa virusa 2

Kompleks Tacaribe virusa (arenavirusi novog sveta):

Virus Guanarito 4

Virus Junin 4

Virus Sabia 4

Virus Maupo 4

Virus Fleksal 3

Ostali kompleksi Tacaribe virusa 2

Astroviridae 2

Bunyaviridae

Beograd (takoe poznat kao Dobrava) 3

Bhanda 2

Virus Bunjamvera 2

Germiston 2

Virus Oropoue 3

Sin Nombre (ranije: Muerto Canyon) 3

Virus Kalifornijskog encefalitisa 2

Hantavirusi:

Hantaan (Korejska hemoragina groznica) 3

Virus Seul 3

Virus Puumala 2

Virus Prospekt Hil 2

Ostali hantavirusi 2

Nairovirusi:

Krimsko-Kongoka hemoragina groznica 4

Virus Hazara 2

Flebovirusi:

Groznica riftske doline 3 V

Groznica papatai 2

Virus Toskana 2

Ostali bunyaviridae za koje je poznato da su patogeni2

Caliciviridae

Virus Hepatitisa E 3 (**)

Virus Norvok 2

Ostali Caliciviridae2

Coronaviridae 2

Filoviridae

Virus Ebole 4

Virus Marburg 4

Flaviviridae

Australijski encefalitis (encefralitis Marejeve doline) 3

Centralnoevropski krpeljni encefalitis 3 (**) V

Absetarov 3

Hanzalova 3

Hipr 3

Kumlinge 3

Virus Denge tip 1-4 3

Virus Hepatitisa C 3

Virus Hepatitisa G 3 (**)

Japanski B encefalitis 3 V

uma Kjasanur 3 V

Loupingova bolest 3 (**)

Omsk (a) 3 V

Povasan 3

Rocio 3

Ruski proletnje-letnji encefalitis (TBE) (a) 3 V

Encefalitis Sent Luis 3

Virus Veselsbron 3

Virus Zapadnonilske groznice 3

uta groznica 3 V

Ostali flavivirusi za koje je poznato da su patogeni 2

Hepadnaviridae

Virus Hepatitisa B 3 (**) V

Virus Hepatitisa D (Delta) (b) 3 (**) V

Herpesviridae

Citomegalovirus 2

Virus Epstin-Bar 2

Herpesvirus simiae (B virus) 3

Virusi Herpes simplex tipovi 1 i 2 2

Herpesvirus variela zoster 2

Ljudski B-limfotropski virus (HBLV-HHV6) 2

Ljudski virus herpesa 7 2

Ljudski virus herpesa 8 2

Orthomyxoviridae

Virusi gripa tip A, B i C 2 V (c)

Krpeljne Orthomyxoviridae: Dhori i Thogoto 2

Papovaviridae

Virusi BK i JC 2 (d)

Humani virusi papilloma 2 (d)

Paramyxoviridae

Virus boginja 2 V

Virus zauki 2 V

Virus Njukasl bolesti 2

Virusi Parainfluenza tip 1 do 4 2

Respiratorni sincicijski virus 2

Parvoviridae

Humani parvovirus (B 19) 2

Picomaviridae

Virus akutnog hemoraginog konjunktivitisa (AHC) 2

Virus Koksaki 2

Virus Eho 2

Virus Hepatitisa A (humani enterovirus tip 72) 2 V

Poliovirusi 2 V

Rinovirusi 2

Poxviridae

Virus bizonskih boginja (e) 2

Virus kravljih boginja 2

Virus slonovskih boginja (f) 2

Virus Milkers Node 2

Molluscum contagiosum virus 2

Virus majmunskih boginja 3 V

Virus Orf 2

Virus zeijih boginja (g) 2

Virus Vaccinia 2

Virus Variola (velike i male) 4 V

Virus belih boginja ("Variola virus") 4 V

Virus jata boginja (Tana & Yaba) 2

Reoviridae

Koltivirus 2

Humani rotavirusi 2

Orbivirusi 2

Reovirusi 2

Retroviridae

Virus humane imunodeficiencije 3 (**)

Humani T-elijski limfotropni virus (HTLV), tipovi 1 i 2 3 (**)

SIV (h) 3 (**)

Rhabdoviridae

Virus besnila 3 (**) V

Virus vezikularnog stomatitisa 2

Togaviridae

Alfavirusi

Istoni konjski encefalomielitis 3 V

Virus Bebaru 2

Virus ikungunja 3 (**)

Virus Everglejds 3 (**)

Virus Majaro 3

Virus Mukambo 3 (**)

Virus Ndumu 3

Virus Onjong-njong 2

Virus Ross River 2

Virus Semliki ume 2

Virus Sindbis 2

Virus Tonate 3 (**)

Venecuelanski konjski encefalomielitis 3 V

Zapadni konjski encefalomielitis 3 V

Ostali poznati alfavirusi 2

Rubivirus (rubella) 2 V

Toroviridae 2

Neklasifikovani virusi

Konjski virus morbila 4

Virusi hepatitisa koji jo nisu identifikovani 3 (**)

Nekonvencionalni agensi povezani sa transmitivnim spongiformnim encefalopatijama (TSE)

Krojcfild-Jakobova bolest 3 (**) (d)

Varianta Krojcfild-Jakobova bolesti 3 (**) (d)

Govea spongiformna encefalopatija (BSE) i ostale povezane ivotinjske TSE (i) 3 (**) (d)

Gerstman-trausler-inker sindrom 3 (**) (d)

Kuru 3 (**) (d)

PARAZITI Bioloka tetnostKlasifikacijaNapomene

Acanthamoeba castellani2

Ancylostoma duodenale2

Angiostrongylus cantonensis2

Angiostrongylus costaricensis2

Ascaris lumbricoides2A

Ascaris suum2A

Babesia divergens2

Babesia microti2

Balantidium coli2

Brugia malayi2

Brugia pahangi2

Capillaria philippinensis2

Capillaria spp.2

Clonorchis sinensis2

Clonorchis viverrini2

Cryptosporidium parvum2

Cryptosporidium spp.2

Cyclospora cayetanensis2

Dipetalonema streptocerca2

Diphyllobothrium latum2

Dracunculus medinensis2

Echinococcus granulosus3 (**)

Echinococcus multilocularis3 (**)

Echinococcus vogeli3 (**)

Entamoeba histolytica2

Fasciola gigantica2

Fasciola hepatica2

Fasciolopsis buski2

Giardia lamblia (Giardia intestinalis)2

Hymenolepis diminuta2

Hymenolepis nana2

Leishmania brasiliensis3 (**)

Leishmania donovani3 (**)

Leishmania ethiopica2

Leishmania mexicana2

Leishmania peruviana2

Leishmania tropica2

Leishmania major2

Leishmania spp.2

Loa loa2

Mansonella ozzardi2

Mansonella perstans2

Naegleria fowleri3

Necator americanus2

Onchocerca volvulus2

Opisthorchis felineus2

Opisthorchis spp.2

Paragonimus wessermani2

Plasmodium falciparum3 (**)

Plasmodium spp. (ljudski i majmunski)2

Sarcocystis suihominis2

Schistosoma haematobium2

Schistosoma intercalatum2

Schistosoma japonicum2

Schistosoma mansoni2

Schistosoma mekongi2

Strongyloides stercoralis2

Strongyloides spp.2

Taenia saginata2

Taenia solium3 (**)

Toxocara canis2

Toxoplasma gondii2

Trichinella spiralis2

Trichuris trichiura2

Trypanosoma brucei brucei2

Trypanosoma brucei gambiense2

Trypanosoma brucei rhodesiense3 (**)

Trypanosoma cruzi3

Wuchereria bancrofti2

GLJIVE Bioloka tetnostKlasifikacijaNapomene

Aspergillus fumigatus2A

Blastomyces dermatitidis (Ajellomyces dermatitidis) 3

Candida albicans 2A

Candida tropicalis2

Cladophialophora bantiana (ranije: Xylohypha bantiana, Cladosporium bantianum ili trichoides)3

Coccidioides inunitis3A

Cryptococcus neoformans var. neofonnans (Filobasidiella neofonnans var. neofonnans)2A

Cryptococcus neoformans var. gattii (Filobasidiella bacillispora)2A

Emmonsia parva var. parva2

Emmonsia parva var. crescens2

Epidermophyton floccosum2A

Fonsecaea compacta2

Fonsecaea pedrosoi2

Histoplasma capsulatum var. capsulatum (Ajellomyces capsulatus)3

Histoplasma capsulatum duboisii3

Madurella grisea2

Madurella mycetomatis2

Microsporum spp.2A

Neotestudina rosatii2

Paracoccidioides brasiliensis3

Penicillium marneffei2A

Scedosporium apiospermum (Pseudallescheria boydii) 2

Scedosporium prolificans (inflation) 2

Sporothrix schenckii 2

Trichophyton rubrum 2

Trichophyton spp.2

Prilog 4. PREGLED MERA I NIVOA IZOLOVANJA Uvodna napomena:Mere sadrane u ovom prilogu primenjuju se u skladu sa prirodom poslova, procenom rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenih, kao i prirodom predmetne bioloke tetnosti.A. Mere izolovanjaB. Nivoi izolovanja

234

1. Radno mesto se odvaja od svih drugih aktivnosti u istoj zgradi NePreporuuje seDa

2. Ulazni i ispusni vazduh do i od radnog mesta se proiava upotrebom HEPA ili slinih filtera NeDa, za ispusni vazduhDa, za ulazni i ispusni vazduh

3. Pristup je doputen samo za ovlaene zaposlene Preporuuje seDaDa, kroz vazdunu komoru

4. Radno mesto mora biti mogue hermetiki zatvoriti kako bi se omoguila dezinfekcijaNePreporuuje seDa

5. Tano odreene procedure dezinfekcijeDaDaDa

6. Na radnom mestu treba odravati vazduni pritisak niim u odnosu na atmosferski NePreporuuje seDa

7. Efikasna kontrola prenosilaca, na primer glodara i insekataPreporuuje seDaDa

8. Povrine otporne na vodu i lake za ienje Da, radni stoDa, radni sto i podDa, radni sto, zidovi, pod i plafon

9. Povrine otporne na kiseline, baze, rastvarae, sredstva za dezinfekciju Preporuuje seDaDa

10. Bezbedno skladitenje bioloke tetnostiDaDaDa, bezbedno skladitenje

11. Treba da postoji prozor za nadzor ili neto slino za posmatranje prisutnih u prostoruPreporuuje sePreporuuje seDa

12. Laboratorija mora imati sopstvenu opremu NePreporuuje seDa

13. Zaraenim materijalom, ukljuujui i sve ivotinje, treba rukovati u bezbednoj radnoj sobi, odnosno u izolatoru ili drugom odgovarajuem zatvorenom prostoru Gde je to odgovarajueDa, kada se zaraza prenosi vazduhomDa

14. Pe za spaljivanje ivotinjskih leevaPreporuuje seDa (dostupno)Da, u radnom prostoru

Prilog 5.PREGLED MERA I NIVOA IZOLOVANJA ZA INDUSTRIJSKE PROCESE1) Bioloke tetnosti grupe 1 Za rad pri kojem postoji izlaganje biolokim tetnostima grupe 1, ukljuujui i ive oslabljene vakcine, treba potovati naela bezbednosti i zdravlja na radu i higijene rada.2) Bioloke tetnosti grupe 2, 3 i 4 Za rad pri kojem postoji izlaganje biolokim tetnostima grupe 2, 3 i 4 kada je odgovarajue u zavisnosti od procenjenih rizika u vezi sa svakim pojedinim radnim procesom ili delom procesa, mogu se izabrati i kombinovati mere izolovanja razliitih kategorija navedenih u tabeli. A. Mere izolovanjaB. Nivoi izolovanja

234

1. Organizmima sposobnim za preivljavanje treba rukovati u sistemu koji fiziki odvaja radni proces od ostale sredine dadada

2. Ispusne gasove iz zatvorenog sistema treba tretirati tako da se: isputanje svede na najmanju meruisputanje spreiisputanje sprei

3. Uzimanje uzoraka, dodavanje materijala u zatvoreni sistem i prenoenje organizama sposobnih za preivljavanje u drugi zatvoreni sistem treba obavljati tako da se:isputanje svede na najmanju meruisputanje spreiisputanje sprei

4. Tenosti koje sadre kulture ne smeju se uklanjati iz zatvorenog sistema, ako organizmi sposobni za preivljavanje nisu:deaktivirani proverenim sredstvimadeaktivirani proverenim hemijskim ili fizikim sredstvimadeaktivirani proverenim hemijskim ili fizikim sredstvima

5. Zaptivai se projektuju tako da se:isputanje svede na najmanju meruisputanje spreiisputanje sprei

6. Zatvoreni sistemi treba da se nalaze unutar kontrolisanog podruja po izborupo izboruda, i namenski izgraeni

(1) Treba postaviti oznake za bioloke tetnosti po izborudada

(2) Pristup je dozvoljen samo za ovlaene zaposlene po izborudada, kroz vazdunu komoru

(3) Zaposleni treba da nose zatitnu odeu da, radnu odeudapotpuno se presvlae

(4) Zaposlenima se obezbeuju prostorije i oprema za dekontaminaciju i pranje dadada

(5) Zaposleni treba da se tuiraju pre naputanja kontrolisanog podrujanepo izboruda

(6) Otpadne vode iz slivnika i tueva se skupljaju i deaktiviraju pre isputanja nepo izboruda

(7) Kontrolisano podruje treba adekvatno provetravati da bi se smanjilo zagaenje vazduha po izborupo izboruda

(8) U kontrolisanom podruju treba odravati vazduni pritisak niim u odnosu na atmosferskinepo izboruda

(9) Ulazni i ispusni vazduh u kontrolisanom podruju se proiava upotrebom HEPA filteranepo izboruda

(10) Kontrolisano podruje treba da bude projektovano tako da zadri izlivanje celokupnog sadraja zatvorenog sistemanepo izboruda

(11) Kontrolisano podruje treba da ima mogunost da se hermetiki zatvori kako bi se omoguila fumigacija nepo izboruda

(12) Tretman otpadnih voda pre konanog isputanjadeaktivirani proverenim sredstvimadeaktivirani proverenim hemijskim ili fizikim sredstvimadeaktivirani proverenim hemijskim ili fizikim sredstvima

Prilog 6.KODEKS PONAANJA PRI VAKCINACIJI1. Ako se na osnovu procene rizika iz lana 4. ovog pravilnika doe do zakljuka da postoji rizik po zdravlje i bezbednost zaposlenih zbog njihove izloenosti biolokim tetnostima za koji postoje efektivne vakcine, poslodavci su duni da zaposlenima ponude mogunost vakcinacije. 2. Vakcinacija se sprovodi u skladu sa posebnim propisima i praksom. 3. Zaposleni treba da budu informisani o koristima i nepovoljnim efektima kako prihvatanja, tako i odbijanja vakcinacije.4. Vakcinacija ne sme da prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlene.5. Lini karton o izvrenoj imunizaciji moe se dati na raspolaganje zaposlenom, kao i angaovanoj slubi medicine rada, na njen zahtev.