Prava i Obaveze Osiguranika Po Osnovu Privr Sprec Za Rad Bolovanja

Стручни коментар

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ОСИГУРАНИКА ПО ОСНОВУ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД - БОЛОВАЊА

• Са примерима утврђивања основице за обрачун накнаде зараде •

Законом о здравственом осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 107/2005 и 109/2005 - испр. - даље: Закон), чланом 74, утврђено је да накнада зараде за време привремене спречености за рад (боловање) припада осигураницима из члана 73. Закона, ако је здравствено стање осигураника, односно члана његове уже породице такво да је осигураник спречен за рад из разлога прописаних Законом, без обзира на исплатиоца накнаде зараде. По својој природи право на накнаду зараде представља материјално обезбеђење осигураника у случају губитка зараде, тако да право на накнаду остварују само активни осигураници, односно лица која својом радном активношћу остварују зараду или доходак.

ЛИЦА КОЈА ИМАЈУ ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ЗБОГ БОЛЕСТИ

Право на накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања имају осигураници:

• запослени из члана 17. став 1. тач. 1) до 7) Закона, и то:

- лица у радном односу, односно запослена у привредном друштву, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине, као и код физичких лица (даље: запослени);

- цивилна лица на служби у Војсци и војним јединицама и војним установама;

- изабрана, именована или постављена лица, ако за обављање функције остварују зараду, односно плату или накнаду зараде;

- лица која обављају послове ван просторија послодавца;

- лица која, у складу са законом којим се уређује рад, обављају послове кућног помоћног особља;

- држављани Републике који су на територији Републике запослени код страних или међународних организација и установа, страних конзуларних или дипломатских представништава или су запослени код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није друкчије одређено;

- лица у радном односу, односно запослени упућени на рад у иностранство, односно запослени у привредном друштву или другом правном лицу које обавља делатност или услуге у иностранству, ако нису обавезно осигурани по прописима те земље, или ако међународним уговором није друкчије одређено;

• предузетници који су регистровани за обављање законом дозвољене делатности у виду занимања ради самосталног обављања делатности, обављања делатности слободне професије, као и самостални уметници, у складу са законом;

• свештеници и верски службеници који те послове обављају као самосталну делатност.

Оснивачи привредног друштва који нису засновали радни однос са привредним друштвом чији су оснивачи, али обављају одређене послове (представљају и заступају то друштво), а који се иначе сматрају обавезно осигураним лицима, у складу са одредбама члана 17. став 1. тачка 17) Закона, немају право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад.

У складу са одредбама члана 85. став 3. Закона, накнада зараде не припада:

- лицима на издржавању казне затвора и

- лицима према којима се спроводи мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног лечења алкохоличара и наркомана у здравственој установи.

Према члану 86. Закона, предузетници који су регистровани за обављање законом дозвољене делатности у виду занимања ради самосталног обављања делатности, обављања делатности слободне професије, као и самостални уметници, ако за време привремене спречености за рад нису привремено одјавили обављање делатности, немају право на накнаду зараде из средстава обавезног социјалног осигурања, без обзира ко је исплатилац накнаде.

У случају када није одјавио обављање делатности, осигуранику предузетнику који запошљава једног или више радника припада 50% од накнаде зараде која би му припадала да је одјавио радњу.

Уколико се после започињања коришћења права на накнаду зараде, односно после остваривања права на накнаду зараде, утврди да осигураник нема право на накнаду зараде, исплата накнаде се обуставља, односно исплатилац накнаде има право на повраћај исплаћених средстава.

Чланом 74. Закона утврђени су случајеви за које се обезбеђује накнада зараде (боловање) осигураницима, без обзира на исплатиоца накнаде зараде.

ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ЗБОГ НЕГЕ ЧЛАНА УЖЕ ПОРОДИЦЕ

Чланом 79. Закона прописано је право на накнаду зараде због неге члана уже породице, и то:

• млађег од седам година живота или старијег члана уже породице који је тешко телесно или душевно ометен у развоју, у сваком појединачном случају болести најдуже до 15 дана, а ако је оболели, односно повређени члан уже породице старији од седам година живота, најдуже до седам дана;

• изузетно, када постоје оправдани разлози који се односе на здравствено стање члана уже породице, првостепена лекарска комисија може продужити трајање привремене спречености за рад због неге члана уже породице, најдуже до 30 дана за негу детета млађег од седам година живота или старијег члана уже породице који је тешко телесно или душевно

ометен у развоју, односно до 14 дана за негу члана уже породице који је старији од седам година живота;

• у случају тешког оштећења здравственог стања детета до навршених 18 година живота због тешког оштећења можданих структура, малигне болести, или другог тешког погоршања здравственог стања детета, другостепена лекарска комисија може, на предлог здравствене установе која обавља здравствену делатност на терцијерном нивоу у којој се дете лечи, као и упута изабраног лекара, продужити право на накнаду зараде због неге члана уже породице до четири месеца.

Накнада зараде због неге детета припада осигуранику:

- ако су оба родитеља запослена, односно ако оба родитеља обављају делатност као предузетник на основу које су осигурани, или

- ако дете има само једног родитеља или ако један од родитеља није запослен, односно не обавља делатност као предузетник, али је из здравствених разлога неспособан да негује оболело дете.

Ова врста накнаде не представља изузетак већ има третман боловања које се исплаћује за првих 30 дана на терет послодавца, а потом на терет Завода.

УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ

Одредбама члана 30. Закона, утврђена су права из обавезног здравственог осигурања, поред осталог и право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад.

Право на накнаду зараде се остварује под следећим условима:

• да је доспели допринос за здравствено осигурање плаћен;

• осигураници морају имати стаж осигурања у обавезном здравственом осигурању, у својству осигураника у складу са овим законом, у трајању од најмање три месеца непрекидно или шест месеци са прекидима у последњих 18 месеци, пре почетка коришћења права из обавезног здравственог осигурања (даље: претходно осигурање).

У претходно осигурање рачуна се време од дана када је осигураник стекао својство осигураника за које је уплаћен допринос.

Осигуранику, који у моменту наступања привремене спречености за рад нема претходно осигурање, припада право на накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања у висини минималне зараде за месец за који се накнада зараде исплаћује.

Даном стицања услова у погледу претходног осигурања, као и остваривања зараде која представља основ за обрачун накнаде зараде, осигуранику припада накнада зараде која се обрачунава и исплаћује под условима прописаним Законом.

ПОВЕЗИВАЊЕ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД

Законом је утврђено повезивање дана привремене спречености за рад (боловања) у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде, ако је спреченост за рад настала из истих или

различитих узрока, односно немогућност повезивања дана боловања, зависно од временског размака између два боловања, односно узрока за боловање.

Немогућност повезивања боловања због узрока болести

Уколико је осигураник привремено спречен за рад из једног од разлога из члана 74. став 1. Закона, а затим без прекида (наредни дан) буде спречен за рад из другог разлога привремене спречености за рад (нпр. осигураник је прво био на боловању јер је био болестан, а после је отворио боловање ради неге болесног члана уже породице), дани привремене спречености за рад осигураника не повезују се у смислу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде.

Пример када није могуће повезивање претходног и наредног боловања због различитог узрока:

У периоду од 10.6. до 30.6.2008. године, запослена је привремено била спречена за рад услед болести по основу из члана 74. став 1. тачка 1) Закона, па је затим без прекида (наредног дана) била спречена за рад услед одржавања трудноће од 1.7. до 31.7.2008. године. Дани привремене спречености за рад запослене не повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде.

То значи да:

• за период од 10.6. до 30.6.2008. године, када је запослена због болести била на боловању, накнаду зараде исплаћује послодавац на терет својих средстава у висини од 65% просечне зараде запослене остварене за претходна три месеца која претходе месецу у којем је започето коришћење боловања - март, април и мај 2008. године;

• за боловање које је из другог разлога (одржавање трудноће) трајало од 1.7. до 31.7.2008. године (30 дана), накнаду зараде исплаћује послодавац на терет својих средстава у висини од 65% просечне зараде запослене остварене за претходна три месеца - април, мај и јун 2008. године, јер се ово боловање не повезује са претходним због тога што је други разлог одсуствовања са рада;

• наставак боловања по основу одржавања трудноће од 1.8. па надаље док за то постоји потреба, представља боловање преко 30 дана за које се накнада исплаћује на терет Завода у висини од 65% просечне зараде остварене за април, мај и јун 2008. године, односно у месецима који претходе месецу започињања боловања због одржавања трудноће.

Немогућност повезивања дана боловања због прекида дужег

од шест дана

Уколико је осигураник привремено спречен за рад због исте или две различите болести, односно повреде, са прекидом између спречености за рад који је дужи од шест дана од последњег дана претходне спречености за рад, дани спречености за рад не повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде.

Пример када се не повезују дани спречености за рад због прекида дужег од шест дана између два боловања:

Запослени је због болести - грипа, био спречен од 11.3. до 27.3.2008. године (спреченост за рад у трајању од 17 дана).

После прекида од 7 дана (од 28.3. до 3.4.2008. године), изабрани лекар осигуранику отвара боловање почев од 4.4. до 13.4.2008. године, по основу болести - бронхитиса (спреченост за рад у трајању од 10 дана).

После прекида од 7 дана (од 14.4 до 20.4.2008. године), изабрани лекар осигуранику отвара боловање почев од 21.4. до 29.4.2008. године, по основу болести - ангина (спреченост за рад у трајању од 9 дана).

Изабрани лекар дужан је да, сходно члану 76. став 5. Закона, осигураника упути на првостепену лекарску комисију ако је осигураник био спречен за рад у укупном трајању од 30 дана у периоду од 45 дана од дана прве спречености за рад. У конкретном случају, 45. дан од дана прве спречености за рад (у односу на 11.3.2008. године) је 26.4.2008. године, када је изабрани лекар дужан да овог осигураника упути на првостепену лекарску комисију, с обзиром на то да је до тог рока осигураник био спречен за рад 30 дана.

Како се у наведеном случају, због прекида између спречености за рад који је дужи од шест дана од последњег дана претходне спречености за рад, не повезује спреченост за рад у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде, то подразумева да се за сваку спреченост за рад утврђује зарада у сва три случаја боловања овог запосленог и исплаћује на терет послодавца без обзира што укупно боловање прелази 30 дана (17+10+9), а ниједно појединачно није дуже од 30 дана.

Сматраће се да је дошло до прекида боловања у времену дужем од 7 дана, ако би запослени уместо да ради по 7 дана између два боловања користио за то време годишњи одмор. Значи, и у случају када запослени отвори боловање па то боловање пре истека 30 дана прекине и користи 7 дана годишњег одмора, затим настави боловање па пре истека 30 дана боловања опет прекине и користи 7 дана годишњег одмора, неће се повезивати дани спречености за рад за ова боловања без обзира на узрок боловања, пошто је долазило до прекида боловања у трајању дужем од 6 дана. У оваквим случајевима за свако ново боловање после прекида дужег од 6 дана накнада зараде ће се исплаћивати на терет послодавца. Међутим, ако би прекиди између два боловања трајали краће од 6 дана тада би се за свако боловање које би трајало дуже од 30 дана накнада исплаћивала на терет Завода.

Пример утврђивања основа за накнаду зараде:

- за прво боловање (од 11.3. до 27.3.2008. године) основ је просечна зарада запосленог за децембар 2007. године, јануар и фебруар 2008. године,

- за друго боловање (од 4.4. до 13.4.2008. године) је просечна зарада запосленог за јануар, фебруар и март 2008. године,

- за треће боловање (од 21.4. до 29.4.2008. године) је такође просечна зарада запосленог за јануар, фебруар и март 2008. године.

Износ накнаде је у сва три случаја 65% од основа.

За утврђивање основа за накнаду зараде у случају када запослени за неки месец од претходна три која служе за утврђивање основа, није радио већ је примао накнаду, узима се уговорена основна зарада увећана за минули рад.

Случајеви када се могу повезати дани боловања

Уколико је осигураник привремено спречен за рад због једне болести или повреде, а наредног дана (без прекида), односно најдуже у року од шест дана од последњег дана

претходне спречености за рад, буде спречен за рад због исте или друге болести или повреде, у складу са чланом 76. став 2. Закона, дани спречености за рад повезују се у смислу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде.

Пример када је могуће повезивање претходног и наредног боловања под условом да је прекид до шест дана:

Привремена спреченост за рад започета је 2.6.2008. године (први дан спречености за рад) и траје до 14.6.2008. године, по основу болести осигураника нпр. због прехладе (спреченост за рад у трајању од 13 дана).

После прекида од пет дана, изабрани лекар осигуранику отвара боловање почев од 20.6. до 8.7.2008. године, по основу неке друге инфекције (спреченост за рад у трајању од 19 дана).

Изабрани лекар дужан је да, сходно члану 76. став 4. Закона, осигураника упути на првостепену лекарску комисију по истеку 30. дана укупне спречености за рад (рачунајући од првог дана спречености за рад), а то је у конкретном случају 2.7.2008. године.

Повезивање основа и висине накнаде у наведеном случају подразумева да се:

- основ за накнаду зараде утврђује у односу на први дан спречености за рад по основу прве болести (по основу прехладе), односно основ чини просечно остварена зарада у три месеца која претходе 2.6.2008. године, а то значи за март, април и мај 2008. године, што представља основ и у случају боловања због друге инфекције осигураника које је започето 20.6.2008. године;

- висина накнаде одређује у оба случаја у износу од 65% од основа.

Повезивање исплатиоца накнаде зараде у наведеном случају подразумева да за првих 30 дана укупне спречености за рад, накнаду исплаћује послодавац, односно за период од 2.6.2008. до 14.6.2008. године, као и од 20.6.2008. до 1.7.2008. године.

Накнаду зараде од 31. дана спречености за рад исплаћује Завод, односно од 2.7. до 8.7.2008. године (с тим да је претходно првостепена лекарска комисија оценила оправданост даљег наставка привремене спречености за рад осигураника, а тиме и исплату накнаде зараде на терет Завода).

Када се врши повезивање дана спречености за рад, изабрани лекар дужан је да осигураника упути на првостепену лекарску комисију по истеку 30. дана укупне спречености за рад.

На наведен начин се регулише контрола привремене спречености за рад, после сваких 30 дана спречености за рад, с обзиром на то да је за наставак даље спречености за рад (од 31. дана и надаље, без обзира да ли је у питању привремена спреченост за рад у континуитету или са прекидима), изабрани лекар дужан да осигураника упути на првостепену лекарску комисију. Изабрани лекар после сваких 30 дана спречености за рад, осигураника упућује на лекарску комисију, како у случају привремене спречености за рад са прекидима, тако и привремене спречености за рад која је утврђена у континуитету.

Пример:

Осигураник је био привремено спречен за рад по једном основу 25 дана. Након тога, са паузом или без паузе у односу на задњи дан привремене спречености за рад, осигураник је поново спречен за рад у трајању од 7 дана, изабрани лекар дужан је да осигураника упути на лекарску комисију по истеку 30. дана укупне спречености за рад. На такав начин, осигураник који је на дужем боловању под условима из члана 76. ст. 1. до 3. Закона јављаће

се на првостепену лекарску комисију, по упуту изабраног лекара, на сваких 30 дана укупне спречености за рад.

ОБАВЕЗНО УПУЋИВАЊЕ ОСИГУРАНИКА НА ОЦЕНУ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ

Обавезно упућивање осигураника на оцену радне способности утврђено је одредбом члана 81. Закона, према којој је изабрани лекар, односно лекарска комисија, без обзира на дужину трајања и узрок привремене спречености за рад осигураника, дужан да осигураника без одлагања упути надлежном органу за оцену радне способности, односно инвалидности по прописима о пензијском и инвалидском осигурању (даље: инвалидска комисија) ако оцени да здравствено стање осигураника указује на губитак радне способности, односно да се не очекује побољшање здравственог стања осигураника које би му омогућило враћање радне способности.

У случају дужег трајања спречености за рад проузроковане болешћу или повредом, а најкасније по истеку шест месеци непрекидне спречености за рад, односно ако је осигураник у последњих 18 месеци био спречен за рад 12 месеци са прекидима, изабрани лекар, односно лекарска комисија дужна је да осигураника са потребном медицинском документацијом упути на инвалидску комисију ради утврђивања губитка радне способности.

Према члану 82. Закона, када је осигураник у току привремене спречености за рад упућен на инвалидску комисију, има право на накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања најдуже 60 дана од дана подношења захтева за покретање поступка пред надлежном организацијом за обавезно пензијско и инвалидско осигурање.

За осигуранике који су упућени на утврђивање губитка радне способности, организација надлежна за обавезно пензијско и инвалидско осигурање дужна је да утврди да ли постоји потпуни губитак радне способности, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Ако организација надлежна за обавезно пензијско и инвалидско осигурање не донесе решење о потпуном губитку радне способности, у року од 60 дана од дана подношења захтева за покретање поступка, осигураник, почев од 61 дана има право на накнаду зараде коју обезбеђује надлежна организација за обавезно пензијско и инвалидско осигурање из својих средстава.

Изузетно, уколико се потпуни губитак радне способности утврди пре истека рока од 60 дана од дана подношења захтева, накнада зараде до дана утврђивања потпуног губитка радне способности пада на терет средстава обавезног здравственог осигурања, а после тог дана на терет средстава надлежне организације за обавезно пензијско и инвалидско осигурање.

За време трајања привремене спречености за рад, сагласно одредбама члана 83. Закона, осигуранику који је упућен на инвалидску комисију, у складу са овим законом, без обзира на исплатиоца накнаде зараде, привремену спреченост за рад на сваких 30 дана спречености за рад цени лекарска комисија, по предлогу изабраног лекара.

Надлежна организација за обавезно пензијско и инвалидско осигурање дужна је да матичној филијали, односно Заводу одмах достави решење којим је утврђен потпуни губитак радне способности осигураника, односно решење да не постоји потпуни губитак радне способности, а најкасније у року од 15 дана од дана доношења решења. До дана достављања правноснажног решења осигураник има право на накнаду зараде.

ВИСИНА НАКНАДЕ ЗАРАДЕ И НАЧИН ОБРАЧУНА Накнада зараде која се обезбеђује из средстава послодавца

Према члану 102. став 1. Закона, накнаду зараде за случајеве привремене спречености за рад за првих 30 дана спречености за рад обезбеђује и исплаћује послодавац из својих средстава.

Такође, због одржавања трудноће, накнада зараде за првих 30 дана спречености за рад се обезбеђује и исплаћује на терет послодавца (има третман боловања).

Изузетно, уколико је спреченост за рад запосленог наступила због повреде на раду или професионалне болести, послодавац врши исплату накнаде зараде из својих средстава за време трајања радног односа запосленог, и то од првог дана спречености за рад, за све време трајања спречености за рад запосленог који је у радном односу код тог послодавца. У случају да запосленом престане радни однос у току коришћења права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести, исплату накнаде зараде обезбеђује матична филијала, односно Републички завод за здравствено осигурање (даље: Завод), од дана престанка радног односа осигураника.

За осигуранике - предузетнике, свештенике и верске службенике, накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести обезбеђује матична филијала, односно Завод од 31. дана спречености за рад и за све време трајања привремене спречености за рад осигураника због повреде на раду или професионалне болести.

Утврђивање висине накнаде

Према члану 115. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005 и 61/2005), за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана запослени има право на накнаду зараде, и то:

• најмање у висини 65% просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом није друкчије одређено;

• у висини 100% просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу.

Накнада зараде за време привремене спречености за рад до 30 дана не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду. Код послодаваца који су утврдили исплату минималне зараде, запослени ће за време проведено на раду добити минималну зараду, а такође и запослени који је одсуствовао због боловања, добија накнаду зараде у висини минималне зараде.

С обзиром на то да је одредбама Закона о раду утврђен најмањи износ накнаде зараде, остављена је могућност послодавцима да општим актом утврде и већи износ накнаде зараде у случајевима када је привремена спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, у складу са својим могућностима.

Пошто је Законом накнада за боловање због одржавања трудноће изједначена са боловањем, односно утврђена у висини од 65% од основа за накнаду боловања, послодавац може утврдити општим актом и већи износ накнаде зараде, у складу са могућностима.

Основица за обрачун боловања на терет послодавца

Основица за обрачун накнаде зараде за боловање које се исплаћује на терет послодавца је просечна зарада запосленог остварена у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад.

Према Мишљењу Министарства рада и социјалне политике, бр. 120-01-00145/2005-02, од 21.4.2005. године у зараду која служи као основ за обрачун боловања на терет послодавца улазе сва примања која у смислу члана 105. став 3. Закона о раду чине зараду, и то:

- исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходна три месеца, део зараде по основу радног учинка (стимулација и дестимулација);

- увећане зараде исплаћене у претходна три месеца по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, "минулог рада" и других увећања прописаних општим актом послодавца;

- друга примања која имају карактер зараде, а која су у претходна три месеца исплаћена (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојен живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде).

Исплата регреса за коришћење годишњег одмора који чини зараду запосленог, а може се исплатити одједном пре коришћења годишњег одмора или у дванаест једнаких месечних рата ће утицати на утврђивање основице за накнаду зараде уколико се исплата врши одједном (нпр. запослени је отишао на боловање, а у претходна три месеца му је исплаћен регрес за коришћење годишњег одмора); приликом утврђивања основице за накнаду зараде, исплаћени регрес улази у основицу, јер је исплаћен за ефективно време проведено на раду и самим тим утврђује се већи износ основице за накнаду зараде за боловање. То ће имати за последицу да запослени који не ради, односно који је на боловању, треба да прими накнаду зараде у истом или већем износу од зараде запосленог који је тај месец радио. У вези с тим, пожељнија је исплата регреса у дванаест једнаких месечних рата, што мора бити утврђено општим актом правног лица.

Приликом утврђивања основице за обрачун накнаде зараде узима се збир примања која имају карактер зараде и која су исплаћена у претходна три месеца, као и укупно остварени ефективни сати рада у том периоду (редовни, прековремени, ноћни, рад на дан празника).

У основицу за обрачун накнаде зараде не улазе исплаћене накнаде зараде у претходна три месеца (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као ни сати одсуствовања за које је исплаћена накнада зараде.

Имајући у виду да се за утврђивање основице узимају само ефективни сати рада у претходна три месеца и просечна зарада исплаћена за та три месеца, у пракси се приликом обрачуна накнаде зараде могу јавити следеће ситуације:

• запослени је у претходна три месеца радио (исплаћена му је зарада) и ниједан дан није одсуствовао са рада - основица се утврђује на основу исплаћених зарада по свим основима за претходна три месеца;

• запослени је у претходна три месеца радио, али му није исплаћивана зарада или је делимично исплаћена - у основицу за обрачун накнаде зараде узима се обрачуната зарада по свим основима коју је запослени остварио (послодавац је у обавези да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде, односно накнаде зараде, сагласно одредбама члана 121. став 2. Закона о раду);

• запослени је у претходна три месеца делимично радио, а делимично био одсутан (боловање, годишњи одмор, прекид рада без кривице запосленог и др.) за обрачун накнаде зараде узимају се само ефективни сати рада и исплаћена зарада за те сате (часови одсуствовања са рада и исплаћена накнада зараде за те сате не узимају се у обрачун);

• запослени у претходна три месеца није радио и исплаћивана му је накнада зараде (вишемесечно боловање, породиљско одсуство и др.) основицу за обрачун накнаде зараде чини уговорена основна зарада по сату, увећана за "минули рад";

• запослени у претходна три месеца није радио код послодавца и није остварио ни зараду нити накнаду зараде (новозапослени), основицу за обрачун накнаде зараде чини уговорена основна зарада по сату, увећана за "минули рад".

С обзиром на то да је најчешће питање од стране послодаваца да ли се на накнаду за боловање обрачунава "минули рад", указује се да је "минули рад" садржан у основици за обрачун накнаде зараде, јер чини део зараде коју је запослени примио или остварио у претходна три месеца, те се не обрачунава на накнаду зараде.

Обавезе које се плаћају на накнаду зараде на терет послодавца

На накнаду зараде за време привремене спречености за рад до 30 дана, коју исплаћује послодавац из својих средстава обрачунавају се и плаћају исте обавезе као и приликом исплате зараде запосленог, и то:

• на терет запосленог

- порез на зараде - 12%,

- допринос за ПИО - 11%,

- допринос за здравствено осигурање - 6,15%,

- допринос за осигурање од незапослености - 0,75%;

• на терет послодавца

- допринос за ПИО - 11%,

- допринос за здравствено осигурање - 6,15%,

- допринос за осигурање од незапослености - 0,75%.

Основицу на коју се обрачунавају доприноси чини исплаћена накнада зараде, која не може бити нижа од најниже месечне основице доприноса, утврђене одредбама члана 37. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање ("Сл. гласник РС", бр. 84/2004, 61/2005 и 62/2006 - даље: Закон о доприносима), нити виша од највише месечне основице доприноса из члана 42. Закона о доприносима.

Основицу за обрачун пореза на зараде чини бруто накнада зараде умањена за неопорезиви износ (тренутно 5.560 динара).

Ако се запосленом исплаћује накнада зараде код послодавца за цео месец, код обрачуна пореза умањује се цео неопорезиви износ од 5.560 динара без обзира у ком се проценту од основице исплаћује накнада зараде. Изузетно, ако се у истом месецу исплаћује боловање код послодавца и на терет Завода, код сваког од исплатилаца се умањује сразмерни неопорезиви износ који се утврђује према времену проведеном на боловању код послодавца и Завода у односу на могуће часове рада у том месецу.

Пример утврђивања основице за боловање и начин обрачуна

У примеру је дат начин утврђивања основице за обрачун накнаде зараде за боловање које исплаћује послодавац, а то је просечна зарада запосленог остварена за последња три месеца која претходе месецу у коме је започето боловање.

Запослени је на боловању у периоду од 18.7.2008. до 14.8.2008. године, а основицу за боловање коришћено у оба месеца (у јулу и августу) представља просечна зарада остварена за април, мај и јун 2008. године (месеци који претходе започињању боловања). Под просечном зарадом се подразумева исплаћена, односно остварена зарада за време проведено на раду (ефективни сати рада за претходна три месеца и исплаћена зарада за те сате). Пошто се ради о боловању које исплаћује послодавац у просечну зараду улазе и друга примања која су запосленом исплаћена у та три месеци а чине зараду.

Зарада за април 2008. године

Ред. бр.

ОПИС Часови

1. Могући број часова рада 176

2. Часови проведени на раду 104

3. Боловање 72

Обрачун зараде Износ

4. Основна зарада 20.000,00

5. Основна зарада по радном часу (р. бр. 4 : р. бр. 1) 113,64

6. Основна зарада за време проведено на раду (р. бр. 5 x р. бр. 2) 11.818,50

7. Радни учинак 1.524,00

8. Увећање зараде по основу "минулог рада" 500,00

9. Топли оброк 1.500,00

10. Регрес за годишњи одмор 2.000,00

11. Укупна зарада за време проведено на раду (р. бр. 6 + р. бр. 7 + р. бр. 8 + р. бр. 9 + р. бр. 10)

17.342,56

12. Основ за накнаду зараде (р. бр. 11 : р. бр. 2) 166,75

Зарада за мај 2008. године

Ред. бр.




3. Прековремени рад 8

3а Одсуство на дан празника 16

4. Укупан број часова рада (р. бр. 2 + р. бр. 3) 168






9. Увећање зараде по основу "минулог рада" 1.000,00



12. Увећање зараде по основу прековременог рада (р. бр. 3 x р. бр. 6 x 26%) 236,37

13. Укупна зарада за време проведено на раду (р. бр. 7 + р. бр. 8 + р. бр. 9 + р. бр. 10 + р. бр. 11 + р. бр. 12)

29.327,89


Зарада за јун 2008. године

Ред. бр.




3. Годишњи одмор 16





7. Увећање зараде по основу "минулог рада" 1.000,00



10. Укупна зарада за време проведено на раду (р. бр. 6 + р. бр. 7 + р. бр. 8 + р. бр. 9)

24.095,60


Утврђивање основице за обрачун накнаде зараде за јул и август 2008. године

Ред. бр.


1. Остварена зарада за ефективно време проведено на раду за април 2008. године

17.342,56

2. Остварена зарада за ефективно време проведено на раду за мај 2008. године

29.327,89

3. Остварена зарада за ефективно време проведено на раду за јун 2008. године

24.095,60

4. Укупна зарада за време проведено на раду за април, мај и јун 2008. године (р. бр. 1 + р. бр. 2 + р. бр. 3)

70.766,05

5. Ефективни часови проведени на раду за април 2008. године 104

6. Ефективни часови проведени на раду за мај 2008. године 168

7. Ефективни часови проведени на раду за јун 2008. године 152

8. Укупан број ефективних часова рада за април, мај и јун 2008. године (р. бр. 5 + р. бр. 6 + р. бр. 7)

424

9. Просечна зарада за ефективно време проведено на раду по радном часу за април, мај и јун 2008. године (р. бр. 4 : р. бр. 8)

166,90

Утврђена просечна зарада за ефективно време проведено на раду по радном часу на основу зараде остварене за април, мај и јун 2008. године, у износу од 166,90 динара је основица за утврђивање накнаде зараде за време одсуствовања са рада у јулу и августу 2008. године, које је трајало од 18.7. до 14.8.2008. године.

Обрачун зараде и накнаде зараде за јул 2008. године

Ред. бр.


1. Могући фонд часова рада 184












16.804,80

Обрачун накнаде зараде

12. Просечна зарада у претходна три месеца по часу 166,90

13. Накнада зараде за боловање по часу (р. бр. 12 x 65%) 108,48

14. Накнада зараде за боловање (р. бр. 13 x р. бр. 3) 8.678,80

Зарада и накнада зараде

15. Укупна зарада и накнада зараде (р. бр. 11 + р. бр. 14) 25.483,60

16. Основица за порез на зараде (р. бр. 15 - 5.560) 19.923,60

17. Порез на зараде (р. бр. 16 x 12%) 2.390,83

18. Доприноси из зараде - збирна стопа (р. бр. 15 x 17,9%) 4.561,57

19. Нето зарада за исплату (р. бр. 15 - р. бр. 17 - р. бр. 18) 18.531,20

Обрачун зараде и накнаде зараде за август 2008. године

Ред. бр.


1. Могући фонд часова рада 168












18.176,40

Обрачун накнаде зараде

12. Просечна зарада у претходна три месеца по часу 166.90

13. Накнада зараде за боловање по часу (р. бр. 12 x 65%) 108,48

14. Накнада зараде за боловање (р. бр. 13 x р. бр. 3) 8.678,80

Зарада и накнада зараде

15. Укупна зарада и накнада зараде (р. бр. 11 + р. бр. 14) 26.855,20

16. Основица за порез на зараде (р. бр. 15 - 5.560) 21.295,20


18. Доприноси из зараде - збирна стопа (р. бр. 15 x 17,9%) 4.807,08

19. Нето зарада за исплату (р. бр. 15 - р. бр. 17 - р. бр. 18) 19.492,69

Обрасци који се подносе приликом исплате накнаде зараде на терет послодавца

Приликом исплате накнаде зараде за време привремене спречености за рад до 30 дана, послодавац је дужан да надлежној организационој јединици Пореске управе, достави пореске пријаве о обрачунатом и плаћеном порезу на зараде и обрачунатим и плаћеним доприносима на истим обрасцима које доставља приликом исплате зарада, и то:

- Образац ПП ОПЈ и Спецификацију;

- Образац ПП ОД.

Накнада зараде из средстава Завода

Од 31. дана спречености за рад, сагласно одредбама члана 102. став 1. Закона, накнада зараде запосленом обезбеђује се и исплаћује из средстава матичне филијале, односно Завода.

Накнада зараде због одржавања трудноће, такође се обезбеђује и исплаћује из средстава Завода, од 31. дана спречености за рад.

Изузетно, од првог дана спречености за рад накнада зараде се обезбеђује и исплаћује из средстава Завода у случајевима када је спреченост за рад наступила због:

- добровољног давања ткива и органа;

- неге болесног детета млађег од три године - мајци, оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету.

Послодавац исплаћује накнаду зараде запосленима која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања тако што врши обрачун накнаде зараде и доставља га матичној филијали.

Матична филијала утврђује право на накнаду зараде и висину накнаде и најкасније у року од 30 дана од дана пријема обрачуна преноси одговарајући износ средстава на посебан рачун послодавца.

Средства на име накнаде зараде запосленом која матична филијала пренесе на посебан рачун послодавца, ако послодавац не исплати осигуранику у року од 30 дана од дана њиховог пријема послодавац је дужан да врати матичној филијали са каматом за коју су средства увећана док су се налазила на посебном рачуну послодавца.

Послодавац може из својих средстава да исплати накнаду зараде запосленима и када се та накнада обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, с тим да је матична филијала дужна да исплаћене износе накнади послодавцу у року од 30 дана од дана предаје захтева матичној филијали.

Накнаду зараде предузетницима и запосленима код предузетника, под условом да предузетници немају посебан рачун, као и свештеницима и верским службеницима, која се обезбеђује из средстава матичне филијале, обрачунава и исплаћује матична филијала.

Основ за обрачун накнаде зараде на терет Завода

Основ за обрачун накнаде зараде за запослене, прописан је одредбама чл. 87. до 89. Закона.

Основ за обрачун накнаде зараде која се исплаћује из средстава обавезног здравственог осигурања, за осигуранике запослене који испуњавају услове у погледу претходног осигурања, односно од момента када испуне услове у погледу претходног осигурања, чини просечна зарада коју је осигураник остварио у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад.

Под зарадом се подразумева зарада за обављени рад и време проведено на раду, утврђена у складу са прописима о раду, и то:

- основна зарада запосленог;

- увећана зарада по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу - "минули рад".

За осигуранике који не испуњавају услов у погледу претходног осигурања у моменту почетка коришћења права на накнаду зараде на терет Завода, утврђује се право на накнаду зараде и исплаћује из средстава Завода у висини минималне зараде утврђене за месец за који се накнада зараде исплаћује.

Под основном зарадом, у складу са чланом 107. Закона о раду, сматра се уговорена зарада на основу услова утврђених актом о систематизацији послодавца, потребних за рад на пословима за које је запослени закључио уговор о раду, и времена проведеног на раду.

Поред тога, зараду чини и део увећане зараде по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу ("минули рад"), а што је прописано чланом 108. став 1. тачка 4) Закона о раду, односно актима послодавца.

У зараду, која служи као основ за накнаду зараде на терет Завода, не улази:

• увећана зарада запосленог из члана 108. тач. 1), 2) и 3) Закона о раду;

• накнада трошкова из члана 118. Закона о раду;

• друга примања из чл. 119. и 120. Закона о раду;

• накнада зараде по прописима о пензијском и инвалидском осигурању (накнада зараде због рада са скраћеним радним временом, с обзиром на то да не улази у основну зараду запосленог, у складу са Законом о раду).

Елементи за утврђивање основа за накнаду зараде су:

• просечна зарада - представља просечну основну зараду запосленог која је увећана по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу ("минули рад"), а коју је осигураник остварио у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад;

• основна зарада - представља уговорену основну зараду запосленог која је утврђена уговором о раду који је закључен између запосленог и послодавца, а коју је запослени остварио за ефективне сате;

• претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад - представљају три месеца која претходе месецу у коме је наступио први дан спречености за

рад осигураника (запосленог), без обзира на чињеницу ко је исплатилац накнаде зараде за првих 30 дана спречености за рад. Наиме, и у случају када је послодавац исплатилац накнаде зараде за првих 30 дана спречености за рад, за утврђивање основа за накнаду зараде у складу са чланом 88. Закона (из средстава обавезног здравственог осигурања), претходна три месеца су три календарска месеца пре месеца у коме је наступила привремена спреченост за рад.

Највиши основ за обрачун накнаде зараде

Основ за обрачун накнаде зараде за сваки појединачни месец који улази у износ просечне зараде, сагласно одредбама члана 89. Закона, не може бити виши од највише месечне основице на коју је плаћен допринос за месец који улази у просечан износ зараде, у складу са Законом о доприносима.

Највиши основ за обрачун накнаде зараде чини збир највиших месечних основица на које се плаћа допринос за сваки од три месеца која улазе у просечан износ зараде.

Пример утврђивања највишег основа за обрачун накнаде зараде:

Утврђивање највишег основа за обрачун накнаде зараде, ако је боловање започето у јулу 2008. године, а основна зарада запосленог, увећана за "минули рад" износила је:

- март 2008. - 190.000,00 динара;

- април 2008. - 200.000,00 динара;

- мај 2008. - 220.000,00 динара.

Ред. бр.

Опис Највиша месечна

основица доприносаОсновна зарада увећана

за "минули рад" Највиши основ за обрачун

накнаде зараде

1 2 3 4 5

1. Март 2008.

196.655,00 190.000,00 190.000,00

2. Април 2008.

216.090,00 200.000,00 200.000,00

3. Мај 2008.

214.365,00 220.000,00 214.365,00

Укупно: 666.365,00

Највиши основ за обрачун накнаде зараде (кол. 5 : 3)

222.121,00

Основ за обрачун ако осигураник није остварио зараду у три

календарска месеца

Уколико осигураник, који испуњава услов у погледу претходног осигурања, није остварио зараду у три календарска месеца која претходе месецу у којем је наступила привремена спреченост за рад (нпр. у току једног месеца је био на годишњем одмору или на боловању и сл.), сагласно одредбама члана 89. став 3. Закона, основ за накнаду зараде чини просечан износ основне зараде, увећане за "минули рад", за време за које осигураник није остварио зараду, уз ограничење највишег основа.

Основ за обрачун ако осигураник није остварио зараду ни у једном у претходна три месеца

Ако осигураник, који испуњава услов у погледу претходног осигурања, није остварио зараду ни у једном од три месеца која претходе месецу пре наступања привремене спречености за рад (нпр. сва три месеца запослени је био на неплаћеном одсуству или плаћеном одсуству и др.), основ за накнаду зараде чини основна зарада, увећана за "минули рад", коју би осигураник остварио у месецу за који се исплаћује накнада зараде, да није наступила привремена спреченост за рад.

Основ за обрачун осигуранику коме није исплаћивана зарада за три календарска месеца

У складу са одредбама члана 98. Закона, за време док послодавац не врши исплату зарада запосленима, а обрачунава и уплаћује допринос, осигураник има право на накнаду зараде из средстава Завода у висини минималне зараде утврђене за месец у којем се врши исплата накнаде зараде, у складу са прописима о раду, али не дуже од три месеца.

Ако послодавац накнадно исплати зараду запосленима, осигураник има право на прерачун накнаде зараде из средстава Завода, под условима прописаним Законом.

Основ за обрачун осигуранику који је радио код два или више послодаваца или је као предузетник обављао делатност и радио код

послодавца

Осигуранику који је пре наступања привремене спречености за рад, односно у периоду из којег се утврђује основ за накнаду зараде, радио код два или више послодаваца или ако је као предузетник обављао делатност и радио код послодавца, сагласно одредбама члана 91. Закона, основ за накнаду зараде се утврђује према укупном збиру основа за накнаду зараде утврђеног за запосленог и за предузетника, а који не може бити већи од највишег основа за накнаду зараде.

Основ за обрачун за инвалиде ИИ и ИИИ категорије

Основ за накнаду зараде за инвалиде ИИ и ИИИ категорије, за време привремене спречености за рад преко 30 дана, утврђује се на исти начин као и за запослене. У основ за накнаду зараде не укључује се накнада зараде која се исплаћује инвалиду ИИ категорије због рада са скраћеним радним временом, односно накнада зараде која се исплаћује инвалиду ИИИ категорије због рада на другом одговарајућем послу. У основ за накнаду зараде за инвалиде ИИ и ИИИ категорије, улази само зарада за време проведено на раду.

Усклађивање основа за накнаду зараде

У случајевима када осигураник - запослени прима накнаду зараде из средстава Завода дуже од два календарска месеца, прописана је могућност усклађивања основа за накнаду зараде, сходно одредбама члана 92. Закона.

Усклађивање основа за накнаду зараде врши се од првог дана наредног календарског месеца по истеку другог календарског месеца исплате накнаде на терет Завода.

Ово практично значи, да ће се прво усклађивање основа за накнаду зараде извршити после три календарска месеца непрекидне спречености за рад осигураника, рачунајући од последњег дана у месецу у коме је наступила привремена спреченост за рад.

Пример:

Први дан спречености за рад је 15.5. - с тим да за првих 30 дана спречености за рад накнаду зараде исплаћује послодавац из својих средстава. Прво усклађивање основа за накнаду зараде врши се после протека два календарска месеца за које накнаду зараде исплаћује Завод, односно протеком јула и августа исплате накнаде зараде из средстава обавезног здравственог осигурања, односно прво усклађивање основа за накнаду зараде извршиће се од 1.9.

Основ за накнаду зараде усклађује се са кретањем зарада код послодавца у месецу који претходи месецу од којег осигуранику припада право на усклађивање основа за накнаду зараде (прво усклађивање основа за накнаду зараде).

Свако наредно усклађивање основа за накнаду зараде врши се месечно према кретању зарада код послодавца.

Усклађени износ основа за накнаду зараде не може бити већи од највишег основа за накнаду зараде.

Пример усклађивања накнаде за боловање које се исплаћује на терет Завода, према Инструкцији Републичког завода за здравствено осигурање, бр. 54-77/07-01, од 9.1.2007. године и Измени Инструкције бр. 54-77/07-01 од 22.2.2007. године:

Прво усклађивање основа за накнаду зараде врши се према кретању просечне зараде по запосленом на бази часова рада, која је остварена код послодавца у месецу који претходи месецу од којег осигуранику припада право на усклађивање основа за накнаду зараде - према просечној заради по запосленом на бази часова рада, оствареној у три календарска месеца која претходе месецу у којем је наступила привремена спреченост за рад осигураника - запосленог.

Обрачун просечне зараде по запосленом на бази часова рада код послодавца, врши се тако што се укупно остварена зарада за ефективне сате рада за све запослене сабере и подели бројем запослених на бази часова рада.

Број запослених на бази часова рада, утврђује се тако што се збир укупно остварених ефективних сати рада свих запослених код послодавца, у периоду за који се утврђује просек зараде, подели збиром могућег фонда сати за период за који се утврђује просек.

Коефицијент за усклађивање основа за накнаду зараде, добија се стављањем у однос утврђене просечне зараде по запосленом на бази часова рада код послодавца, за месец који претходи месецу од којег осигуранику припада право на прво усклађивање накнаде зараде, према утврђеном просеку код послодавца за три месеца која претходе наступању привремене спречености за рад.

Обрачун просечне зараде код послодавца по запосленом за три месеца која претходе наступању привремене спречености за рад

Боловање је започето у новембру 2007. године, просечна зарада се утврђује на основу августа, септембра и октобра 2007. године.

Р. бр.

Месеци 2007. године

Остварена зарада

Број запослених

Ефективнисати рада

Могући фонд часова рада

Број дана

Укупни могући фонд часова

1 2 3 4 5 6 7 8

1. Август 20.000 3 488 184 23 552

2. Септембар 23.000 3 472 168 21 504

3. Октобар 26.000 3 528 176 22 528

Укупно: 69.000 1.488 66 1.584

1.488

Број запослених на бази часова рада = 1.584

x 3 = 0,94 x 3 = 2,82

69.000

Просечна зарада по запосленом на бази часова рада = 2,82

= 24.468,09

Обрачун просечне зараде код послодавца за фебруар 2008. године

Р. бр.

Запослени Остварена зарада

Ефективни сати рада

Могући фонд часова рада

1. М.М 32.000 144 160

2. Н.Н. 28.000 144 160

3. С.С. 45.000 160 160

Укупно: 105.000 448 480

448

Број запослених на бази часова рада = 480

x 3 = 0,93 x 3 = 2,80

105.000

Просечна зарада по запосленом на бази часова рада = 2,80

= 37.500,00

Коефицијент за усклађивање основа за накнаду зараде

Просечна зарада по запосленом на бази часова рада за месец који претходи месецу одкојег осигуранику припада право на прво усклађивање

Ко = Просечна зарада код послодавца по запосленом на бази часова рада за три месеца

која претходе наступању привремене спречености за рад

37.500,00

Ко = 24.468,09

= 1,5326

У случају утврђивања основа за накнаду зараде осигураницима који нису остварили зараду у три календарска месеца која претходе месецу у којем је наступила привремена спреченост за рад и осигураницима који нису остварили зараду ни у једном од та три месеца (члан 89.

ст. 3. и 4. Закона), такође постоји обавеза да се по истеку два месеца исплате накнаде зараде од стране Завода, изврши усклађивање основа за накнаду зараде.

Уколико је осигураник једини запослени код послодавца, немогуће је извршити усклађивање основа за накнаду зараде, с обзиром на то да нема података о кретању зарада код послодавца. У тим случајевима не може се извршити усклађивање основа за накнаду зараде у складу са Законом, с обзиром на то да не постоје услови прописани овим законом.

Усклађивање накнаде зараде у случају привремене спречености за рад код повреде на раду или професионалне болести

Чланом 102. став 3. Закона, прописано је да накнаду зараде у случају привремене спречености за рад осигураника - запосленог због повреде на раду или професионалне болести, обезбеђује (исплаћује) послодавац из својих средстава, од првог дана спречености за рад, за све време трајања привремене спречености за рад, али најдуже за време трајања радног односа осигураника.

Чланом 87. Закона прописано је да се основ за накнаду зараде за осигуранике - запослене, коју исплаћује послодавац из својих средстава, утврђује у складу са прописима о раду.

Законом о раду нису прописани услови, као ни начин и поступак усклађивања основа за накнаду зараде у случају привремене спречености за рад. Међутим, како је чланом 115. тачка 2) Закона о раду, прописано право запосленог на накнаду зараде под условом да се та одредба примењује "ако законом није друкчије одређено" (мисли се на друге законе који уређују то питање, а пре свега на Закон), може се закључити да постоји правни основ за примену чл. 92. до 94. Закона, у погледу усклађивања основа за накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести коју исплаћује послодавац.

Може се закључити да је послодавац у обавези да примењује одредбе о усклађивању основа за накнаду зараде, на наведен начин. Обавеза послодавца да поступа на овај начин престаје уколико запосленом престане радни однос код послодавца, али још увек трају услови за исплату накнаде зараде због повреде на раду или професионалне болести.

После престанка радног односа запосленог, примењује се члан 102. став 4. Закона, којим је прописано да осигураник коме је престао радни однос у току коришћења права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести, има право на накнаду зараде коју обезбеђује матична филијала, односно Завод, од дана престанка радног односа осигураника. То практично значи, да после престанка радног односа запосленог, филијала према месту послодавца преузима обавезу и наставља да исплаћује износ накнаде зараде који је обрачунао послодавац из месеца пре дана престанка радног односа. Како је запосленом престао радни однос, не постоји законски основ за усклађивање основа за накнаду зараде у случају повреде на раду или професионалне болести коју исплаћује матична филијала.

На износ те накнаде зараде, коју исплаћује филијала, не обрачунава се допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање (већ само допринос за обавезно здравствено осигурање и допринос за случај незапослености), с обзиром на то да сходно Закону о пензијском и инвалидском осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон и 63/2006 - одлука УСРС) не постоји правни основ за стицање пензијског стажа после престанка радног односа запосленог.

У наведеним случајевима, када је исплатилац накнаде филијала, надлежна филијала доноси месечно решење о исплати накнаде зараде за случај повреде на раду или професионалне болести осигураника.

Висина накнаде зараде на терет Завода

Висина накнаде зараде за време привремене спречености за рад утврђује се према одредбама чл. 95. до 98. Закона.

Висина накнаде зараде која се обезбеђује из средстава Завода, као и из средстава послодавца, износи 100% од основа за накнаду зараде у следећим случајевима:

- привремена спреченост за рад услед професионалне болести или повреде на раду;

- привремена спреченост за рад услед добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви из члана 74. став 1. тач. 2) и 6) Закона.

У свим осталим случајевима привремене спречености за рад из члана 74. Закона, висина накнаде зараде која се обезбеђује из средстава Завода, износи 65% од основа за накнаду зараде.

Под осталим случајевима привремене спречености за рад подразумева се и висина накнаде зараде која се исплаћује на терет Завода, за време одржавања трудноће, као и из средстава послодавца, која износи 65% од основа за накнаду.

Висина накнаде зараде која се обезбеђује из средстава Завода не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за месец за који се врши обрачун накнаде зараде, нити виша од 65%, односно 100% највишег основа за накнаду зараде.

Накнада зараде у посебним случајевима

Накнада у случају рада са скраћеним радним временом - у складу са одредбама члана 99. Закона, када стручно-медицински орган матичне филијале, односно Завода у току лечења осигураника који прима накнаду зараде, утврди да је његово здравствено стање побољшано и да би рад за осигураника био користан за брже успостављање пуне радне способности, може одредити да запослени одређено време ради са скраћеним радним временом код послодавца, а најмање четири часа дневно.

Рад са скраћеним радним временом може трајати најдуже три месеца непрекидно или са прекидима у току дванаест месеци од дана почетка рада са скраћеним радним временом.

Послодавац код кога је запослени у радном односу дужан је да запосленом обезбеди рад са скраћеним радним временом.

Осигуранику који за време привремене спречености за рад ради са скраћеним радним временом, накнада зараде припада сразмерно времену проведеном на раду према пуном радном времену, сагласно одредбама члана 100. Закона.

Накнада у случају удаљења са рада - према одредбама члана 101. Закона, ако је за осигураника за време коришћења права на накнаду зараде донета одлука о удаљењу са рада, у вези са покренутим кривичним поступком, у случају одређивања притвора, као и у другим случајевима утврђеним законом, накнада зараде исплаћује се у висини једне четвртине утврђене накнаде зараде, а ако осигураник издржава чланове уже породице, у висини једне трећине те накнаде зараде. Ако поступак против осигураника буде обустављен,

односно ако осигураник буде ослобођен оптужбе, ако осигуранику не буде изречена мера у вези са повредом радне обавезе или кршењем радне дисциплине, исплатиће му се део накнаде зараде до пуног износа утврђеног у складу са Законом.

Обавезе које се плаћају на накнаду зараде на терет Завода

На накнаду зараде за време привремене спречености за рад преко 30 дана, која се обезбеђује из средстава Завода, плаћају се све обавезе као и приликом исплате зарада, и то:

• на терет запосленог:

- Порез на зараде - 12%,

- Допринос за ПИО - 11%,

- Допринос за здравствено осигурање - 6,15%,

- Допринос за осигурање од незапослености - 0,75%;

• на терет послодавца:

- Допринос за ПИО - 11%,

- Допринос за здравствено осигурање - 6,15%,

- Допринос за осигурање од незапослености - 0,75%.

Основицу на коју се обрачунавају и плаћају наведене обавезе чини бруто накнада зараде. У овом случају, приликом обрачунавања и плаћања доприноса не примењује се најнижа месечна основица доприноса, сагласно одредбама члана 36. став 3. Закона о доприносима. Значи, доприноси се обрачунавају и плаћају на бруто накнаду која припада запосленом.

Основицу за обрачун пореза на зараде чини бруто накнада умањена за неопорезиви износ од (тренутно) 5.560 динара. У складу са одредбама члана 5. Правилника о начину и поступку обрачунавања пореза на зараде у случају умањења пореске основице ("Сл. гласник РС", бр. 116/2006 и 37/2007), уколико је запослени за одговарајући месец поред зараде (зарада и накнада зараде на терет послодавца) остварио и накнаду зараде на терет других исплатилаца (боловање преко 30 дана и породиљско одсуство), умањење зараде код послодавца, односно накнаде зараде код другог исплатиоца, врши се сразмерно односу броја радних часова за које остварује зараду код послодавца, односно накнаду зараде код другог исплатиоца, у односу на пун фонд часова рада за тај месец.

Пример утврђивања накнаде зараде на терет Завода

Запослени је на боловању од 15.12.2007. године, а од 15.1.2008. године накнаду зараде исплаћује Завод из својих средстава. Прво усклађивање се врши од 1.4.2008. године (приликом исплате накнаде зараде за април 2008. године), са просечном зарадом код послодавца исплаћеном у марту 2008. године.

Обрачун накнаде зараде за јануар 2008. године

Ред. бр.

Месец Просечна зарада

осигураника

1 2 3

1. Просечна зарада за септембар, октобар и новембар 2007. године 24.000,00

2. Просечан број дана (66 дана : 3 месеца) 22

3. Просечна зарада по дану (р. бр. 1 : р. бр. 2) 1.090,91

4. Просечна нето зарада по дану (р. бр. 3 x 0,701) 764,73

5. Нето накнада по дану (р. бр. 4 x 65%) 497,07

6. Период за који се исплаћује накнада зараде (15-31.1.2008) 13 дана

7. Износ нето накнаде (р. бр. 5 x р. бр. 6) 6.461,91

8. Бруто накнада [(р. бр. 7 - 377,10) : 0,701] 8.680,18

9. Умањење основице за порез (5.560 x 56,52%) 3.142,51

10. Основица за порез на зараде (р. бр. 8 - р. бр. 9) 5.537,67

11. Порез на зараде 664,52

12. Доприноси за социјално осигурање на терет исплатиоца накнаде (р. бр. 8 x 17,9%)

1.553,75

13. Бруто накнада увећана за доприносе на терет исплатиоца (р. бр. 8 + р. бр. 12)

10.233,93

Усклађивање нето накнаде од 1. априла 2008. године

Ред. бр.

ОПИС Износ

1. Период за који се исплаћује накнада зараде април 2008.

2. Број дана за који се исплаћује накнада 22

3. Висина накнаде зараде 65%

4. Нето накнада по дану 497,07

5. Нето накнада (р. бр. 2 x р. бр. 4) 10.935,5

6. Коефицијент раста зарада код послодавца 1,5326

7. Износ усклађене нето накнаде (р. бр. 5 x р. бр. 6) 16.759,80

8. Бруто накнада [(р. бр. 7 - 667,20) : 0,701] 22.956,63

9. Умањење основице за порез 5.560,00

10. Основица за порез на зараде (р. бр. 8 - р. бр. 9) 17.396,63


12. Допринос за социјално осигурање на терет исплатиоца накнаде (р. бр. 8 x 17,9%)

4.109,24

13. Бруто накнада увећана за доприносе на терет исплатиоца (р. бр. 8 + р. бр. 12)

27.065,87

Коефицијент раста зарада код послодавца (1,5326) добија се тако што се у однос стави просечна зарада по запосленом за март 2008. године са просечном зарадом за септембар, октобар и новембар 2007. године (начин израчунавања коефицијента је приказан у примеру код усклађивања основа за зараде).

С обзиром на то да се за април 2008. године запосленом исплаћује накнада зараде за цео месец, умањење пореске основице врши се у пуном износу од 5.560,00 динара, а формула за прерачун је: Бн = (Нн - 667,20) : 0,701.

У пракси је могуће смањење раста просечне зараде код послодавца, у ком случају се врши усклађивање накнаде зараде на ниже.

Обрасци који се подносе при исплати накнаде зараде на терет Завода

Према члану 77. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 116/2006, 16/2007 - испр., 38/2007, 45/2007 - испр., 97/2007, 127/2007, 47/2008 и 54/2008 - даље: Правилник), исплата накнаде зараде за боловање преко 30 дана врши се на основу:

• Извештаја о привременој спречености за рад, Образац ОЗ-8 (даље: дознака) и оцене лекарске комисије;

• Потврде о оствареној заради за утврђивање основа за обрачун накнаде зараде - Образац ОЗ-9;

• Потврде о кретању (порасту-смањењу) зарада код послодавца за прво усклађивање основа за накнаду зараде запосленог - Образац ОЗ-10;

• Потврде о кретању (порасту-смањењу) зарада код послодавца за наредна усклађивања основа за накнаду зараде запосленог - Образац ОЗ-10/1;

• Списка обрачунатих-исплаћених накнада зарада - Образац ОЗ-11;

• доказа да је доспели допринос плаћен за запослене - изјава послодавца да је доспели допринос плаћен; за предузетнике - уверење Пореске управе да је доспели допринос плаћен; за свештенике - уверење Пореске управе да је доспели допринос плаћен; за верске службенике - изјава послодавца да је доспели допринос плаћен;

• доказа да је предата документација за утврђивање радне способности, односно инвалидности по прописима о пензијском и инвалидском осигурању;

• доказа за другог родитеља у случају неге детета, у складу са чланом 80. Закона;

• доказа о претходном стажу осигурања.

Обрачун накнаде зараде врши се на основу Обрасца - Потврда о оствареној заради за утврђивање основа за обрачун накнаде зараде - Образац ОЗ-9.

Усклађивање основа за накнаду зараде врши се на основу образаца:

• Потврда о кретању (порасту-смањењу) зарада код послодавца за прво усклађивање основа за накнаду зараде - Образац ОЗ-10;

• Потврда о кретању (порасту-смањењу) зарада код послодавца за наредна усклађивања основа за накнаду зараде - Образац ОЗ-10/1.

Потврде за усклађивање основа за накнаду зараде попуњава послодавац и доставља матичној филијали осигураника.

Евиденција исплаћених накнада зарада води се на обрасцу Списак обрачунатих-исплаћених накнада зарада - Образац ОЗ-11.

Послодавац је дужан да матичној филијали достави Списак обрачунатих-исплаћених накнада зарада у два примерка са документацијом из члана 77. Правилника, ради претходне контроле.

Матична филијала је дужна да изврши контролу документације и обрачуна, односно утврди право на накнаду и висину накнаде и најкасније у року од 30 дана од дана пријема обрачуна од послодавца изврши пренос одговарајућег износа средстава на посебан рачун послодавца.

Матична филијала задржава у својој евиденцији један примерак Списка обрачунатих - исплаћених накнада зарада са доказима на основу којих је извршен обрачун накнаде зараде. Други примерак наведеног списка оверава се потписом овлашћеног лица и печатом филијале и враћа се послодавцу.

У року од пет дана од истека месеца у којем је исплаћена накнада зараде, односно истог дана када је извршена исплата, а најкасније у року од два дана од дана исплате накнаде зараде, послодавац је дужан да надлежној организационој јединици Пореске управе достави:

- Образац ПП ОПЈ,

- Образац ПП ОД-1,

- Спецификацију уз пореску пријаву.

Уплатни рачуни

Ред. бр. из Плана рачуна

Врста обавезе Уплатни рачун Усмеравање

Ниво уплате (кол. 7. Плана рачуна)

Обавезно уношење ПИБ (кол. 8. Плана рачуна)

Приходи по припадности

(кол. 9. Плана рачуна)

1. Порез на зараде

840-711111843-52пребивалиште запосленог

1 да 1, 2, 3, 4

На терет примаоца накнаде и на терет исплатиоца

490. Доприноси за ПИО

840-781322843-30 1 седиште послодавца

1 да 4/о

487. Доприноси за здравствено осигурање

840-781316843-85 пребивалиште запосленог

4 да 4/о

495. Доприноси за осигурање од незапослености

840-781351843-39Република (шифра 601)

4 да 4/о

Documents

Prava i Obaveze Osiguranika Po Osnovu Privr Sprec Za Rad Bolovanja