PRAKTIČAN RADInternet i NMT

Sunčica Orašanin 59/2013

1. Uz pomoć slajdova za predavanje "Nove informacione tehnologije i budućnost obrazovanja" iz predmeta Informatika odgovorite u Wordu na pitanja:

a. Obuka za korišćenje novih informacionih tehnologija, i b. Informatička pismenost

a. Nove informacione tehnologije (NIT) nisu samo računari i sistemi za prenos podataka već i multifunkcionalnost, tj. sposobnost paralelnog korišćenja dva ili više programa, multikomunikativnost, tj. dvosmerna veza: korisnik – izvor informacija, multimedijalnost , tj. audio-vizuelna prezentacija, stvaranje baze podataka i mreže za pretraživanje Interneta. Obuka za korišćenje NIT-a trebalo bi da uključi: upotrebu računara, upotrebu baza podataka, korišćenje mašina za pretragu Interneta ,multifunkcionalnost, multimedijalnost i multikomunikativnost. Ono što je takođe važno je to da je neophodno konstantno usavršavanje za korišćenja novih informacionih tehnologija.

b. Danas se pod pojmom informatičke pismenosti, pored sposobnosti korišćenja računara i Interneta, podrazumeva i posedovanje velike količine raznolikog znanja koje omogućava da se u velikoj količini informacija pronadju one koje su potrebne. Da bi se smatrao Informatički pismenim čovek mora biti sposoban da utvrdi kada je neka informacija potrebna i mora biti osposobljen da odredi, proceni i na efikasan način upotrebi traženu informaciju. U najširem značenju, Informatička pismenost se odnosi na čovekovu sposobnost da dopre i razume znatan broj informacionih resursa.

2. Pronadjite ispitno pitanje iz Informatike pod brojem koji odgovara vašem broju indeksa i odgovorite na to pitanje u Word-u uz pomoć slajdova za predavanja, udžbenika ili nekog izvora sa Interneta. Ako je vaš broj indeksa veći nego što ima ispitnih pitanja, onda zamemarite prvu cifru (npr. ako je vaš broj indeksa 357/08 treba da odgovorite na ispitno pitanje broj 57).

Pitanje broj 59 – Informacija stvar za sebe i stvar po sebiGlavna ljudska aktivnost danas je proizvodnja informacija. Informacije se ne proizvode po

“porudžbini”. Kao što proizvodimo više energije da bi mogli manje da potrošimo (motori sa

unutrašnjim sagorevanjem) tako proizvodimo i mnoštvo informacija. Informacije koje se proizvode

radi toga da bi “kružile” informacijom tokovima, nazivaju se informacije po sebi. Informacije koje se koriste u okviru određenih vrednosnih sistema, su informacije za sebe. Informacije postaju istinite tek u okviru nekog vrednosnog sistema, tek ukoliko omogućavaju delenje vrednosti i samim time

razumevanje. Informacioni sistemi prenose bit-ove (I=log2N) sa jedne tačke na drugu – “odavde do onde “(Šenon). Oni se ne bave značenjem niti pri prenosu informacija vode računa o količini značenja već samo o količini bit-a, informacija koje prenose. Proizvodnja informacija podrazumeva određivanje poretka, svrsishodnosti podataka koji formiraju datu informaciju. Određivanje poretka vrši proizvodjač same informacije u okviru nekog komunikacionog sistema. Proizvođač informacije mora da ima na raspolaganju: podatke, računar, i određeni poredak za svrsishodno strukturiranje podataka.Proizvodjač informacije ne proizvodi tu informaciju za jednog korisnika već za opštu upotrebu. Pošto neposredni korisnik informacije ne može biti unapred utvrdjen onda se informacija širi (razbacuje kao seme pri sejanju – vrši se deseminacija) i tako se stvaraju uslovi da informaciju koristi onaj kome je ona potrebna. Deseminacija informacija nema direktne veze sa činjenicom da se većina informacija koristi kao roba. Pošto deseminacija informacija podrazumeva pristupačnost svih informacija svima.

3. Šta je Joomla?

Joomla je slobodni sistem za upravljanje sadržajem (Content Management System) otvorenog koda koji je napisan u programskom jeziku PHP, za objavljivanje sadržaja na Vebu i Internetu, uz korišćenje MySQL baze podataka. Pomoću ovog sistema može se izmeniti sadržaj strane sajta, mogu se dodati nove strane, slike i drugi mediji. Takođe omogućeno je kontrolisanja elemenata strane kao što su navigacioni meniji ili izgled strane. Mnogobrojne mogućnosti, uključujući i lakoću upotrebe i proširenja, učinili su da Joomla bude najpopularniji WEB softver.

4. U kakvoj su vezi nalaženje informacija i cilj upravljanja?

Cilj upravljanja predstavlja iznalaženje stalnih faktora, odnosno informacija koji će omogućavati u nezamislivoj dinamici, uzročnosti i složenosti socijetalnih elemenata, stalno dograđivanje, ispravljanje i preciziranje kretanja sistema u prostoru stanja. Cilj upravljanja je danas, ne samo u velikom broju međusobnih komunikacija i veza koje postoje među elementima, ljudima, sistemima i organizacijama, već i obezbeđivanje one vrste dinamičke ravnoteže koja će obezbeđivati najbolju moguću funkcionalnost datog sistema u nekom vremenu.

5. Odgovorite koji programi sačinjavaju OpenOffice i Microsoft Office i u čemu je osnovna razlika izmedju ova dva “paketa”.

OpenOffice je slobodan programski paket otvorenog koda koji čini adekvatan komplet za vođenje kancelarijskih poslova. OpenOffice sačinjavaju sledeći program: Writer - program namenjen obradi teksta, ekvivalent MS WORD-u, Calc - sličan Excel-u, Impress - služi za

pravljenje prezentacija slično PowerPointu-u, Base - za obradu baza podataka, slično MS Access-u, Math - za pisanje i primenu matematičkih formula i Draw - program koji omogućava obradu vektorskih grafika.

Sa druge strane, Microsoft Office namenjen je kancelarijskom poslovanju. Ovaj softverski paket sastoji se iz sledećih programa: Microsoft Word - program namenjen obradi teksta, Microsoft Excel - program koji služi za izradu tabelarnih proračuna, Microsoft PowerPoint - koji služi za izradu prezentacija, Microsoft Outlook - program namenjen za primanje i slanje elektronske pošte, Microsoft Access - program za obradu baza podataka, Microsoft FrontPage - služi za izradu Internet prezentacija, Microsoft Publisher - softver koji služi za izradu brošura, etiketa, pozivnica, Microsoft Picture manager - softver za obradu slika, Microsoft InfoPath - koristi se za izradu XML.

Razlika između ova dva paketa je u tome što je OpenOffice jednostavniji programski paket sa ograničenim karakteristikama, i uz to je besplatan. Microsoft Office je komercijalni softverski paket koji poseduje više komponenti i nije besplatan.

6. Kako možete samostalno ovladati veštinom korišćenja Interneta i Microsoft Office-a? Navedite najmanje po jedan komercijalni i besplatni izvor multimedijalnih kurseva.

Ovladavanje veštinom korišćenja Interneta i Microsoft Office-a čini se da nikada nije bila lakša, ako se uzme u obzir sveprisutna literatura, brošure i upustva u raznim oblicima. Literatura je posvećena najširoj publici i uz pomoć nje lako se može samostalno ovladati veštinom korišćenja Interneta i Microsoft Office-a. Bitno je što ne postoje više institucije, procesi i tehnike koje obezbedjuju “konačnu” količinu potrebnog znanja. Trajno i neprestano obrazovanje postaje uslov ne samo za obavljanje radnih procesa, već i sastavni deo svakodnevnog života, što predstavlja glavnu razliku izmedju industrijskog i informatičkog društva. Gradska biblioteka kroz besplatne kurseve pruža mogućnost svim građanima da nauče samostalno da se služe Internetom.

7. Koliko novca je minimalno potrebno za pristup Internetu preko domaćih operatera mobilne telefonije?

U MTS mreži 1 MB košta 2 dinara.

U Telenor mreži omogućene su sledeće mogućnosti:

Mesečni KLIK - po ceni od 294,92 din pri čemu je na raspolaganju 150 MB po punoj brzini protoka i neograničen saobraćaj po smanjenoj brzini bez dodatne naplate dok traje usluga. Usluga je aktivna 30 dana od datuma aktivacije.

Nedeljni KLIK - po ceni od 91,53 din pri čemu je na raspolaganju 50 MB po punoj brzini protoka i neograničen saobraćaj po smanjenoj brzini bez dodatne naplate dok traje usluga. Usluga je aktivna do kraja perioda od narednih 7 dana od datuma aktivacije.

Dnevni KLIK - po ceni od 40,68 din pri čemu je na raspolaganju 20 MB po punoj brzini protoka i neograničen saobraćaj po smanjenoj brzini bez dodatne naplate dok traje usluga. Usluga je aktivna do kraja narednog dana od datuma aktivacije.

U VIP mreži 1 MB košta 1 dinar.

8. Kako možete samostalno ovladati veštinom “slepog kucanja”? Navedite najmanje po jedan komercijalni i besplatni izvor multimedijalnih kurseva.

Svakome je pružena mogućnost da ovlada veštinom “slepog kucanja” uz pomoć mnogobrojnih kurseva koji su dostupni na Internetu. Kursevi su u najčešće besplatni i dostupni širokom auditorijumu. Većina kurseva pored teorijskog dela pruža mogućnost i da se na samom kraju provere stečene veštine “slepog kucanja”. Ovladavanje ovom veštinom omogućava mnogo veću brzinu unošenja podataka i povećava vašu kompjutersku produktivnost.

http://racunarskikutak.wordpress.com/2013/09/13/slepo-kucanje-lekcije-vezbe-igrice/

http://www.kakopedija.com/6618/kako-savladati-tehniku-kucanja/

http://www.typingstudy.com/sr/

9. Za koliko novca može da se registruje domen i obezbede usluge web hostinga u Beogradu?

Najjeftinija registracija i produženje registracije domena je “in.rs” čija je cena od 350 do 450 dinara za godinu dana. Najskuplja registracija i produženje registracije domena je “tv” čija je cena 3.600 dinara na godišnjem nivou. Usluge web hostinga različite su u zavisnosti od paketa. Najjeftiniji paket je po ceni od 1.490 dinara na godišnjem nivou, dok je jedan od najskupljih hosting paketa 6.590 dinara, takođe na godišnjem nivou.

10. Odgovorite na ruskom, španskom ili kineskom šta je to: IP/TCP, ADSL, VoIP, broadband Internet, 3G i GPRS. Odgovore možete pronaći npr. na www.answers.com, www.wikipedia.org i dr. a za prevod možete iskoristiti Google/Translate servis.

IP / TCP協議棧的 TCP / IP是一組開發，使聯網的計算機在網絡中共享資源的協議。它是在 20世紀 70年代初開發的由DARPA在ARPANET 。從 1987年六月至 1998年 6月。超過 300個不同的供應商有支持 TCP / IP產品，並有不同的尺寸和類型，誰使用他們的網絡數以萬計。他們的人數與日俱增，為 TCP / IP協議的計算機通信的重要性的最好例證。http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IP

ADSL

非對稱數字用戶線（ADSL ENGL 。非對稱數字用戶線）是在非對稱的數據速率，即表示。這意味著更快的傳輸 daunloud 式（使用）的數據的可能性，但在將數據從用戶的修斯 - 轉移到網絡上。傳輸是由電話用戶銅線對完成的。http://sr.wikipedia.org/wiki/ ％ D0 ％ 90 ％ D0 ％ 94 ％ D0 ％ A1 ％ D0 ％ 9B

網絡電話上網或VoIP （網絡電話）或網際網路語音電話（互聯網協議語音）是一種大規模馴養網絡電話的技術。標誌和含義不同意，因為轉移記錄在互聯網上的聲音，也是藝術的VoIP電話機實現，因為呼叫建立之前沒有電話信號。雖然部分解決這個標籤經常被用來甚至其他縮寫以類似的方式引入。 VoATM （ ATM技術語音VoATM ）的VoFR （幀中繼技術的VoFR ）等。http://sr.wikipedia.org/wiki/VoIP

寬帶互聯網SBB Ð。約。約。 “ （全稱： 寬帶塞爾維亞 - ” 塞爾維亞有線網絡 ）是一家公司，有線電視和衛星電視的運營商，網絡零售商，根據 CDS D中的名稱成立於克拉古耶瓦茨 2000A

的固網運營商。約。約。由於東南亞歐洲股票基金（ SEEF ）在 2002年的資本重組。在今年晚些時候和明年，這將與電話系統 CATV貝爾格萊德，媒體加，諾維薩德，尼什南斯拉夫VOD 和幾個較小的，這是一個單一的系統的有線電視運營商合併 - SBB 。http://sr.wikipedia.org/wiki/ ％ D0 ％ A1 ％ D0 ％ 91 ％ D0 ％ 91

我的 3G GPRS

遠程醫療是利用通信系統的交換，以提供遠程位置之間醫療衛生服務的數據，圖像，音頻或視頻材料或其他信息。例如，患者使用該設備本身或傳感器測量表徵身體的重要功能參數。遠程醫療是理想的農村地區。遠程醫療是最常用的移動通信系統，但也適於 3G GSM，GPRS系統，因為它們允許多媒體內容的高速傳輸。遠程醫療可用於與衛星通信系統。IP/ TCP xiéyì

Zhàn de TCP/ IP shì yī zǔ kāifā, shǐ liánwǎng de jìsuànjī zài wǎngluò zhōng gòngxiǎng zīyuán de xiéyì. Tā shì zài 20 shìjì 70 niándài chū kāifā de yóu DARPA zài ARPANET. Cóng 1987 nián liù yuè Zhì 1998 nián 6 yuè. Chāoguò 300 gè bùtóng de gōngyìng shāng yǒu zhīchí TCP/ IP

chǎnpǐn, bìng yǒu bùtóng de chǐcùn hé lèixíng, shuí shǐyòng tāmen de wǎngluò shù yǐ wàn jì. Tāmen de rénshù yǔrìjùzēng, wèi TCP/ IP xiéyì de jìsuànjī tōngxìn de zhòngyào xìng de zuì hǎo lìzhèng.Http://Sr.Wikipedia.Org/wiki/TCP/IP

ADSL

Fēi duìchèn shùzì yònghù xiàn (ADSL ENGL. Fēi duìchèn shùzì yònghù xiàn) shì zài fēi duìchèn de shùjù sùlǜ, jí biǎoshì. Zhè yìwèizhe gèng kuài de chuánshū daunloud shì (shǐyòng) de shùjù de kěnéng xìng, dàn zài jiāng shùjù cóng yònghù de xiū sī - zhuǎnyí dào wǎngluò shàng. Chuánshū shì yóu diànhuà yònghù tóng xiàn duì wánchéng de.Http://Sr.Wikipedia.Org/wiki/ % D0% 90% D0% 94% D0% A1% D0% 9B

Wǎngluò diànhuà

Shàngwǎng huò VoIP (wǎngluò diànhuà) huò wǎngjì wǎng lù yǔyīn diànhuà (hùliánwǎng xiéyì yǔyīn) shì yīzhǒng dà guīmó xúnyǎng wǎngluò diànhuà de jìshù. Biāozhì hé hányì bù tóngyì, yīnwèi zhuǎnyí jìlù zài hùliánwǎng shàng de shēngyīn, yěshì yìshù de VoIP diànhuàjī shíxiàn, yīnwèi hūjiào jiànlì zhīqián méiyǒu diànhuà xìnhào. Suīrán bùfèn jiějué zhège biāoqiān jīngcháng bèi yòng lái shènzhì qítā suōxiě yǐ lèisì de fāngshì yǐnrù. VoATM (ATM jìshù yǔyīn VoATM) de VoFR (zhèng zhōng jì jìshù de VoFR) děng.Http://Sr.Wikipedia.Org/wiki/VoIP

Kuāndài hùliánwǎng

SBB Ð. Yuē. Yuē. (Quánchēng: “Kuāndài sài'ěrwéiyǎ - sài'ěrwéiyǎ yǒuxiàn wǎngluò” ) shì yījiā gōngsī, yǒuxiàn diànshì hé wèixīng diànshì de yùnyíng shāng, wǎngluò língshòu shāng, gēnjù CDS D zhōng de míngchēng chénglì yú kèlā gǔ yé wǎ cí 2000A de gù wǎng yùnyíng shāng. Yuē. Yuē. Yóuyú dōngnányà ōuzhōu gǔpiào jījīn (SEEF) zài 2002 nián de zīběn chóngzǔ. Zài jīnnián wǎn xiē shíhou hé míngnián, zhè jiāng yǔ diànhuà xìtǒng CATV bèi'ěrgéláidé, méitǐ jiā, nuò wéi sà dé, ní shén nánsīlāfū VOD hé jǐ gè jiào xiǎo de, zhè shì yīgè dānyī de xìtǒng de yǒuxiàn diànshì yùnyíng shāng hébìng - SBB.Http://Sr.Wikipedia.Org/wiki/ % D0% A1% D0% 91% D0% 91

Wǒ de 3G GPRS

Yuǎnchéng yīliáo shì lìyòng tōngxìn xìtǒng de jiāohuàn, yǐ tígōng yuǎnchéng wèizhì zhī jiān yīliáo wèishēng fúwù de shùjù, tú xiàng, yīnpín huò shìpín cáiliào huò qítā xìnxī. Lìrú, huànzhě shǐyòng gāi shèbèi běnshēn huò chuángǎnqì cèliáng biǎozhēng shēntǐ de zhòngyào gōngnéng cānshù. Yuǎnchéng yīliáo shì lǐxiǎng de nóngcūn dìqū. Yuǎnchéng yīliáo shì zuì chángyòng de yídòng tōngxìn xìtǒng, dàn yě shì yú 3G GSM,GPRS xìtǒng, yīnwèi tāmen yǔnxǔ duōméitǐ nèiróng de gāosù chuánshū. Yuǎnchéng yīliáo kěyòng yú yǔ wèixīng tōngxìn xìtǒng.

11. Kako možete samostalno učiti španski, nemački i engleski jezik? Navedite najmanje po jedan izvor multimedijalnilh kurseva.

Iako su škole stranih jezika veoma zastupljene u našoj zemlji, čini se da će u doglednom vremenskom period njihova popularnost lagano da slabi. Uzrok toga možemo pronaći u sve većem broju kurseva stranih jezika koji se mogu učite i kod kuće, a za to je potreban samo Internet. Strani jezici mogu se usavršavati i na YouTube-u jer tamo mnogi izvorni govornici objašnjavaju osnove svog jezika. Gledanje filmova i emisija bez titlova je takođe dobar način za učenje stranog jezika.

Livemocha je jedan od najpopularnijih sajtova za učenje stranih jezika. Zahvaljujući ovom sajtu imate mogućnost da krenete sa učenjem ili poboljšate svoje znanje iz velikog broja jezika. Putem Livemocha možete se povezati sa izvornim govornicima, što je sjajna mogućnost prilikom učenja stranih jezika.

12. Pronadjite na Internetu pet članaka o jednoj od sledećih tema: informatika, Internet i politika, mrežni oblici organizacije, virtualni prostor na Internetu, digitalna ekonomija, postmodernizam, informatička pismenost, elektronske biblioteke ili sami izaberite neku temu vezanu za društvene posledice razvoja Interneta. Kada pronadjete članke (npr., uz pomoć: google.com / scholar) u Wordu sa dve-tri rečenice opišite sadržaj jednog od tih članaka i navedite autore i nazive svih pet članaka. Pretraživanje treba da bude na engleskom, francuskom ili nekom trećem jeziku koji spada u grupu najzastupljenijih jezika na Internetu.

-Virtual Terrorism and the Internet E-Learning Options by David R. Cole

-Nationalism in a Virtual Space: Immigrant Nigerians on the Internet by Misty Bastian

-Atlas of Cyberspace by Martin Dodge, Rob Kitchin

-Internet and Cybernetic space by Ananda Mitra, Rae Lynn Schwartz

-Dan Verton Black Ice: The Invisible Threat of Cyber-Terrorism by Dan Verton

Postavlja se pitanje da li je neophodno osmisliti “Atlas Sajber”? Kroz nekoliko hiljada godina ljudi su stvorili mape sveta, kao izuzetno važno sredstvo razumevanja i kontrole. Premda sada imamo i virtuelnu stvarnost u kojoj se provodi enormna količina svakodnevnog vremena, a pri tome i dalje predstavlja prostor u kome se lako izgubi, jasno se nameće odgovor na gore postavljeno pitanje. Dakle “Atlas Sajber” je od veoma velike važnosti u savremenom informatičkom društvu.

13. Pronadjite na Internetu pet knjiga o jednoj od sledećih tema: informatika, Internet i politika, mrežni oblici organizacije, virtuelni prostor na Internetu, digitalna ekonomija, postmodernizam, informatička pismenost, elektronske biblioteke ili sami izaberite neku temu vezanu za društvene posledice razvoja Interneta. Kada pronadjete knjige (npr., uz pomoć: amazon.com, alibris.com, barnesandnoble.com, questia.com, ..) u Wordu navedite autore i nazive svih pet knjiga. Pretraživanje treba da bude na engleskom, francuskom ili nekom trećem jeziku koji spada u grupu najzastupljenijih jezika na Internetu.

-Life Online: Researching Real Experience in Virtual Space (Ethnographic Alternatives) by Annette N. Markham-Virtual Immersive and 3D Learning Spaces: Emerging Technologies and Trends by Shalin Hai-Jew -Virtual Culture: Identity and Communication in Cybersociety by Steve Jones-Cultures of the Internet: Virtual Spaces, Real Histories, Living Bodies by Robert M Shields-Writing for the Internet: A Guide to Real Communication in Virtual Space by Craig Baehr, Robert C. Schaller Jr.

14. Pronadjite na sajtu www.amazon.com koje knjige o temama: kibernetika, Internet i informatičko društvo su razvrstane kao najrelevantnije, najprodavanije, najskuplje i najnovije.

Kibernetika

Najrelevantnije: -Cybernetics, Second Edition: or the Control and Communication in the Animal and the Machine (Paperback) by Norbert Wiener-Psycho-Cybernetics, A New Way to Get More Living Out of Life Mass Market Paperbackby Maxwell Maltz-The Human Use Of Human Beings: Cybernetics And Society (Da Capo Paperback) Paperbackby Norbert Wiener

Najskuplje:-Problems of Cybernetics. Lyapunov Vol 1-34 First Edition (Problems of Cybernetics) Hardcover– January 1, 1958 by Numerous (Author),A. A. Lyapunov (Editor)-History of Computer Devices in Russia Hardcove September 10, 2001 by Georg Trogeman (Author), Wolfgang Ernt (Author) & 3 more-Sociocybernetic Paradoxes: Observation, Control and Evolution of Self-Steering Systems (Paperback) Felix Geyer (Editor), J Van Der Zouwen (Editor)

Najnovije:

-Psycho-Cybernetics, A New Way to Get More Living Out of Life Mass Market Paperbackby Maxwell Maltz -Thinking in Systems: A Primer by Donella H. Meadows-The New Psycho-Cybernetics by Maxwell Maltz (Author), Dan S. Kennedy (Editor)

Internet

Najrelevantnije:-Internet, Mail, and Mixed-Mode Surveys: The Tailored Design Method (Hardcover) Don A. Dillman (Author), Jolene D. Smyth (Author), Leah Melani Christian (Author) -The Internet For Dummies (Paperback) by John R. Levine (Author), Margaret Levine Young (Author)-The Ultimate Internet Marketer's Resource Guide (Kindle Edition) by Greg Jeffries

Najskuplje:-Transformations of Literacy in Computer-Mediated Communication: Orality, Literacy, Cyberdiscursivity by Martin M. Jacobsen -The Hostel Handbook for the USA and Canada (1999) Paperback by Jim Williams -ICQ Todo en Uno con CD-ROM: Dr. Max, en Espanol / Spanish (Dr. Max: Biblioteca Total de la Computacion) (Spanish Edition) by Tomas Coste (Author), MP Ediciones (Author)

Najnovije:-The Everything Store: Jeff Bezos and the Age of Amazon Hardcover by Brad Stone -PMP Exam Prep, Eighth Edition: Rita's Course in a Book for Passing the PMP Exam by Rita Mulcahy -The 48 Laws of Power Paperback by Robert Greene

Informatičko društvo

Najrelevantnije: -Theories of the Information Society (International Library of Sociology) by Frank Webster -The Information Society: An Introduction (Paperback) by Armand Mattelart-The Information Society: Issues and Illusions (Paperback) by David Lyon

Najskuplje: -Computer Vision (ICCV 98) 1998 IEEE 6th Inter- National Conference Paperbackby IEEE Computer Society-Charles Ives: A Research and Information Guide (Routledge Music Bibliographies) (Kindle Edition) by Gayle Sherwood Magee

-Film and Censorship: The Index Reader (Film Studies) (Hardcover)by Ruth Petrie

Najnovije: -Divergent Paperback by Veronica Roth -The Giver (Readers Circle (Laurel-Leaf)) Mass Market Paperback by Lois Lowry -Big Data: A Revolution That Will Transform How We Live, Work, and Think Hardcover by Viktor Mayer-Schonberger

15. Šta je sistemski pristup, a šta su sistemi?

Sistemski pristup podrazumeva se pod sistemskom analizom, koja omogućava onome ko odlučuje da izabere pravac akcije putem razmatranja problema u celini, istražujući ciljeve i alternative, uporedjujući ih sa stanovišta njihovih posledica, a pri tom upotrebljavajući odgovarajući okvir radi donošenja stručnih i naučnih zaključaka.

Sistemi su sastavljeni od ljudi, stvari i procesa i oni predstavljaju skup elemenata koji objedinjeni i medjusobno povezani postaju realni predmet upravljanja. Važna karakteristika svakog sistema

jeste njegov cilj. To je zapravo i razlog njegovog postojanja. Sistemima se upravlja tako što se uz pomoć povratne sprege utiče na njihovo kretanje u prostoru stanja sistema. Da bi sistemi opstali, a to uključuje ljude i njihova društva, mora da postoje organizacije, sistemi sposobni da obavljaju neki rad.

16. U čemu je osnovna razlika izmedju kibernetike i opšte teorije sistema?

Kibernetika se bavi teorijom i praksom upravljanja sistemima pomoću informacija, razvijajući pri tome veoma različite metode i načine upravljanja. Kibernetika teži ka tome da utvrdi principe, kriterijume i načine upravljanja složenim sistemima. Kibernetika iznalazi složene kodove upravljanja koji mogu samostalno da ostvare upravljačka dejstva.

Opšta teorija sistema se koristi za: istraživanje dinamičke ravnoteže u društvenim sistemima, proučavanje socijetalnih organizacija i njihovih struktura, shvatanje entropije i negentropije (mehanizam održavanja i mehanizam prilagođavanja), i ekvifinalitet u otvorenim sistemima.

Iz gore navedenih definicija možemo se zaključiti da se kibernetika bavi isključivo sistemima kojima se može upravljati, dok se opšta teorija sistema bavi proučavanjem svih mogućih i postojećih sistema.

17. Šta je to Internet i zašto se piše sa velikim “I”?

Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi.

Internet je digitalna mreža. Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao. Internet nema jedinstvenu, pa samim tim ni konačnu strukturu. Internet je proizvod niza slučajnih akcija, velikog broja parcijalnih mreža, akumulisanih potreba i tehnoloških inovacija.

Internet se smatra najvećim izumom u oblasti sredstava za komunikaciju od izuma telefona. On je ogromna biblioteka informacija koje se ne mogu pronaći na drugim mestima.

Internet se uvek piše sa veliko I pošto predstavlja ime dela svetske digitalne mreže.

18. Navedite najmanje po tri dodatne usluge koje, pored osnovnog pretraživanja, nude Google i Yahoo.

Google osim najpoznatije opcije pretraživanja nudi i sledeće opcije: Google Earth - program koji sadrži satelitske snimke sveta i mape, Gmail - mogućnost stvaranja i korišćenja e-mail naloga, Google Translate - prevođenje tekstova... Google je trenutni vlasnik YouTube-a.

Yahoo! Mail - usluga stvaranja i korišćenja e-mail naloga, Yahoo! Maps - servis koji sadrži mape sveta, Yahoo! Answers (- korisnici Yahoo!-a daju odgovore na sva vaša pitanja...

19. Koji departmani iz domena društvenih nauka postoje na Univerzitetu Oksford i šta studenti uče na Oksford Internet institutu?

-Anthropology and Museum Ethnography, School of

-Archaeology, School of

-Blavatnik School of Government

-Business School, Saïd

-Economics, Department of

-Education, Department of

-Geography and the Environment, School of

-Interdisciplinary Area Studies, School of

-International Development, Department of (Queen Elizabeth House)

-Internet Institute, Oxford

-Law, Faculty of

-Oxford Martin School

-Oxford-Man Institute of Quantitative Finance

-Politics and International Relations, Department of

-Smith School of Enterprise and the Environment

-Social Policy and Intervention, Department of

-Sociology, Department of

Oksford Internet institut osnovan je 2001. godine na Univerzitetu u Oksfordu, kao akademski centar za proučavanje društvenih implikacija Interneta. Master društvenih nauka Interneta pruža dubinu razumevanja koncepta društvenih nauka, teorija i metoda potrebnih da se ovlada veštinama procene i empirijskih istraživanja, kao i političkih analiza koji su u direktnoj vezi sa Internetom. Studenti imaju mogućnost I čast da slušaju predavanja vodećih naučnika koji sa njima rade na određenim projektima, a veoma često provode vreme kao ravnopravni članovi odeljenja.

20. Pronadjite na Internetu podatke o prisustvu studenata FPN na predavanjima iz Informatike u školskoj 2006-07 i izračunajte na koliko % od ukupnog broja predavanja i na kojim predavanjima je bio prisutan student čiji broj indeksa odgovara vašem broju indeksa. Odgovor treba da bude u Word-u. Ukoliko je vaš broj indeksa 357/08 a u fajlu nema podataka o studentu čiji je broj indeksa 357/06, onda pronadjite najbliži broj ili zamenarite prvu cifru.

1. 59 6 Matrica razvoja 28.februar

2. 59 6 Opšta teorija sistema 7. mart

3. 59 6 Opšta teorija informacija 14. mart

4.Nije bio 6 Računari 21. mart5. 59 6 Informatika 28. mart6. 59 6 Informatičko društvo 18. april7. 59 6 Informaticka pismenost 25. april8. 59 6 Nastanak Interneta 9. maj

9. 59 6 Mašine za pretraživanje 16. maj10. 59 6 Virusi 23. maj

11. 59 6 Internet i politika 30. maj

Student sa rednim brojem 59 bio je prisutan na 10 od ukupno 11 predavanja, što je u procentima 90.9 % .

21. Koji elementi su neophodni za odredjenje informatike kao naučne discipline a koji za odredjenje kibernetike?

Određenje informatike kao naučne discipline mora da sadrži ova tri elementa:-proizvodnju informacija-konstruisanje i funkcionisanje informacionih sistema-konkretnu primenu informatike

Određenje kibernetike kao naučne discipline mora da sadrži naredna tri elementa:-sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi-procese upravljanja što kibernetiku izdvaja kao naučnu disciplinu-informacije na osnovu kojih ili pomoću kojih se upravlja

22. Objasnite šta je to packet switching na primeru slanja e-mail poruka.

Na primeru slanja e-mail poruke packet switching možemo objasniti na sledeći način. Sadržaj e-mail poruke se razdvaja na male pakete koji imaju svoje oznake. Svaki paket se zatim prenosi različitim, ali za njega najbržim putem do krajnjeg odredišta. Nije bitno da li je ta veza najbliža na putu ka cilju ili ne, važno je da je slobodna i da se može neposredno koristiti. Kada svi paketi pristignu na želejeno mesto, ponovo se reorganizuju zahvaljujući oznakama u prvobitnu poruku. Ukoliko svi delovi nisu stigli na odredište tada se javlja polaznoj stanici da nešto fali i traži da se poruka ponovo pošalje. Packet switching pruža mogućnost bržeg, efikasnijeg i lakšeg slanja željenih sadržaja.

23. Navedite dvadeset najposećenijih sajtova na Internetu i pedeset najboljih domaćih sajtova po izboru PC Press-a.

Dvadeset najposećenijih sajtova na Internetu:

1. www.google.com

2. facebook.com

3. youtube.com

4. yahoo.com

5. baidu.com

6. wikipedia.org

7. qq.com

8. linkedin.com

9. live.com

10. twitter.com

11. amazon.com

12. taobao.com

13. blogspot.com

14. google.co.in

15. sina.com.cn

16. wordpress.com

17. yahoo.co.jp

18. yandex.ru

19. bing.com

20. ebay.com

Pedeset najboljih domaćih sajtova po izboru PC Press-a:

Kategorija: Društvo

http://www.beograd.rs/http://www.amss.org.rs/http://www.apr.gov.rs/http://www.infostud.com/http://www.nbs.rs/Kategorija: E-Market

http://www.tehnomanija.rs/http://www.artberza.com/http://www.limundo.com/http://www.svezakucu.rs/http://www.popusti.rs/Kategorija: Lifestyle

http://www.story.rs/http://www.citymagazine.rs/http://www.tracara.com/http://www.wannabemagazine.com/http://www.yc.rs/Kategorija: Kultura i nauka

http://www.seecult.org/http://www.nb.rs/http://www.svetnauke.org/

http://www.cpn.rs/Kategorija: Porodica i zdravlje

http://www.kliknibezbedno.rs/http://www.imovina.net/http://www.roditelj.org/http://www.recepti.com/http://www.doktor.rs/Kategorija: Servisi

http://www.euprava.gov.rs/http://www.donesi.com/http://www.kamatica.rs/http://www.krstarica.rs/

http://www.planplus.rs/Kategorija: Sport i (avan)turizam

http://www.sportal.rs/http://www.putovanja.info/http://www.skijanje.rs/http://www.novakdjokovic.rs/http://www.kkpartizan.rs/http://www.tob.rs/Kategorija: Tehnologija

http://www.mobilnisvet.com/http://www.benchmark.rs/http://www.hi-files.com/http://www.superteza.com/http://www.webarena.rs/Kategorija: Vesti i informacije

http://www.blic.rs/http://www.b92.net/http://www.ekapija.com/http://www.naslovi.net/http://www.rts.rs/Kategorija: Zabava

http://www.njuz.net/http://www.burek.com/http://www.happynovisad.com/http://www.naxi.rs/http://www.vukajlija.com/Kategorija: Posebna priznanja

http://www.b92.net/

http://www.rnids.rs/

24. Koja tri Internet izvora iz oblasti politikologije biste mogli da preporučite svojim kolegama?

1. http://www.ipsa.org/2. http://www.reuters.com/politics3. http://www.politicalresources.net/

25. Čime se bave, Internet Society, ICANN i IETF?

Internet Society

Glavni cilj je vodeća pozicija u standardima, obrazovanju i politici. Misija ove organizacije je da promoviše i omogući razvoj i edukaciju u korišćenju Interneta za dobrobit svih ljudi širom sveta. Internet Society (ISOC) je međunarodna neprofitna organizacija osnovana 1992. godine.

ICANN

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) je neprofitna, privatna organizacija osnovana 1998. godine. Primarni cilj organizacije ICANN jeste koordinacija globalne raspodele IP adresa i Internet domena. Bez te koordinacije danas ne bi postojao Internet na globalnom nivou. ICANN nema mogućnost kontrole sadržaja koji se nalazi na Internetu.

IETF

IETF (The Internet Engineering Task Force) razvija i promoviše Internet standarde, sarađujući sa W3C i ISO/IEC standardnim telima, a koja se posebno bave standardima Internet protokola (TCP/IP). Kao osnovnu misiju ove organizacije možemo da navedemo obezbeđivanje boljeg funkcionisanja Interneta sa tehničke tačke gledišta.

26. Opišite moguće scenarije budućnosti Interneta koji su predstavljeni na www.isoc.org.

Common Pool Scenario

Medijski sadržaj mogu da kreiraju svi korisnici medija. Organizacija i rad teže da budu horizontalni, a ne vertikalni. Konstantna evolucija ima zdrav ekosistem povezanih mrežnih operatera. Bitno je napomenuti da se radi na stalnom usavršavanju i razvoju. “Pobeda” za Internet je da reaguje i odgovori na nove zahteve korisnika.

Boutique Networks Scenario

Scenario “Boutique Networks” prezentuje budućnost u kojoj interesi gigantskih kompanija nemaju uspeha pri proširenju ekonomskih i socijalnih potencijala Interneta. I dalje su zastupljeni parcijalni interesi koji žele da uspostave kontrolu u malim sektorima. Preopterećenost mreže ima za posledicu transformacije Interneta u regionalne izolovane mreže, koje se takođe služe postojećim tehnologijama i Internet standardima.

Moats and Drawbridges Scenario

Internet će biti centralizovan, pod uticajem nekolicine “velikih igrača” koji će imati moć da nameću pravila korišćenja. Konflikti će se rešavati putem pregovora, a ne konkurencije. Znatan broj sadržaja biće zaštićen jakim intelektualnim svojinama. Vlada bi kontrolisala ponašanje na mreži i korisnike mreže kroz pravne mehanizme i sankcije. Do inovacija po ovom scenarijumu dolazilo bi sporo, a pritom će se sprovoditi samo onda kada to koristi vlasnicima mreža.

Porous Garden Scenario

Prema predviđanjima ovog scenarija mreže će ostati globalne, ali pristup sadržajima i uslugama vezan je za korišćenje određenih mreža i informacioni uređaja. Individualna održivost će trijumfovati nad ekonomskim potencijalom. Finansijski posticaji za proizvođače sadržaja i softvera obezbedili bi neprekidne inovacije. Kontrola nad sadržajem, cenama i dozvolama biće čvrsto u rukama relativno malog broja velikih poslovnih organizacija. Vlasničke, zatvorene tehnologije usloviće potrošače da kupe više uređaja i njihove pretplate , kako bi mogli da koriste čitav niz inovacija na mreži. 27. Pregledajte knjigu “20 things i learned about browsers and the web” i navedite kojih pet stvari su vam do sada bile najmanje poznate.

1. COOKIES2. CSS3. DNS4. 3D IN THE BROWSER5. HTML 5