of 25 /25
1. UVOD Zahvaljujući razvoju informacione tehnologije rad van tradicionalnog kancelarijskog prostora je postao moguć. Radom na daljinu sve veći broj zaposlenih obavlja znatan deo svoga posla kod kuce, u prostorijama kupca ili dok su na putu, koristeći racunar koji je povezan sa njihovim radnim mestom. Razvijene komunikacione tehnologije omogućile su zaposlenima gotovo neprekidnu konekciju, a time i brže i efikasnije obavljanje poslova. Rad na daljinu ima bitne prednosti za zaposlene, poslodavce i društvo, a postoje i snažni argumenti da se njime značajno povećava produktivnost. Rad na daljinu (engl. telework) poslednjih godina postaje sve značajniji, naročito u poslovima gde predstavlja prirodnu posledicu razvoja samih delatnosti (informatički sektor, novinarstvo i slično), a razvoj tehnološke infrastrukture (pre svega interneta) dozvoljava sve većem broju ljudi da, umesto u kancelariji, rade u toplini doma svog. Kod rada na daljinu deo ili većina poslova se obavlja kod kuće na vlastitom računaru, a rezultati rada (tekstovi, prezentacije, programski kod i ostalo) šalju se poslodavcu. Komunikacija u suprotnom smeru podrazumeva primanje novih radnih zadataka ili povratnih informacija o kvaliteti napravljenog. Razmena podataka između naručitelja posla i osobe koja ga obavlja najčešće se obavlja e-mailom, iako se mogu koristiti i ostali web servisi (npr. FTP). Rat za talente je, u kombinaciji s vremenom potrebnim za dolazak na posao, troškovima te povećanom potrebom za usklađivanjem poslovnog i privatnog života, glavni faktor za promovisanje rada na daljinu (telecommuting), istaknuo je Lanzalotto te je dodao da dobro postavljena telecommuting politika može pridoneti pobedi ili porazu u nadmetaju za visoko kvalifikovane profesionalce. Međutim, istraživanje pod nazivom National Technology Readiness ustanovilo je da, iako četvrtina Amerikanaca radi za poslodavce sklone radu na daljinu ili na poslovima koji ima dopuštaju rad od kuće, manje od 10% iskoristi takvu pogodnost. Također, oni radnici koji mogu raditi od kuće, to ne rade jer ne žele izgubiti kontakt s kolegama ili biti isključeni iz donošenja važnih odluka.

Rad Na Daljinu Seminarski Rad

Embed Size (px)

Text of Rad Na Daljinu Seminarski Rad

1. UVOD Zahvaljujui razvoju informacione tehnologije rad van tradicionalnog kancelarijskog prostora je postao mogu. Radom na daljinu sve vei broj zaposlenih obavlja znatan deo svoga posla kod kuce, u prostorijama kupca ili dok su na putu, koristei racunar koji je povezan sa njihovim radnim mestom. Razvijene komunikacione tehnologije omoguile su zaposlenima gotovo neprekidnu konekciju, a time i bre i efikasnije obavljanje poslova. Rad na daljinu ima bitne prednosti za zaposlene, poslodavce i drutvo, a postoje i snani argumenti da se njime znaajno poveava produktivnost. Rad na daljinu (engl. telework) poslednjih godina postaje sve znaajniji, naroito u poslovima gde predstavlja prirodnu posledicu razvoja samih delatnosti (informatiki sektor, novinarstvo i slino), a razvoj tehnoloke infrastrukture (pre svega interneta) dozvoljava sve veem broju ljudi da, umesto u kancelariji, rade u toplini doma svog. Kod rada na daljinu deo ili veina poslova se obavlja kod kue na vlastitom raunaru, a rezultati rada (tekstovi, prezentacije, programski kod i ostalo) alju se poslodavcu. Komunikacija u suprotnom smeru podrazumeva primanje novih radnih zadataka ili povratnih informacija o kvaliteti napravljenog. Razmena podataka izmeu naruitelja posla i osobe koja ga obavlja najee se obavlja e-mailom, iako se mogu koristiti i ostali web servisi (npr. FTP). Rat za talente je, u kombinaciji s vremenom potrebnim za dolazak na posao, trokovima te poveanom potrebom za usklaivanjem poslovnog i privatnog ivota, glavni faktor za promovisanje rada na daljinu (telecommuting), istaknuo je Lanzalotto te je dodao da dobro postavljena telecommuting politika moe pridoneti pobedi ili porazu u nadmetaju za visoko kvalifikovane profesionalce. Meutim, istraivanje pod nazivom National Technology Readiness ustanovilo je da, iako etvrtina Amerikanaca radi za poslodavce sklone radu na daljinu ili na poslovima koji ima doputaju rad od kue, manje od 10% iskoristi takvu pogodnost. Takoer, oni radnici koji mogu raditi od kue, to ne rade jer ne ele izgubiti kontakt s kolegama ili biti iskljueni iz donoenja vanih odluka. Prava ekspanzija informatickih i komunikacionih tehnologija omogucila je da informaticko doba preraste u novu fazu razvoja koja se naziva Vremenom ubrzanih promena. To vreme donelo je korenite promene u strukturi mnogih zanimanja, i uopte, u svim sferama ivota i rada. Ono je omogucilo pojavu rada na daljinu (telework, e-work), novog oblika rada van tradicionalnog kancelarijskog prostora. Ovaj vid rada odbacuje pravila klasicne radne sredine sa fiksnim radnim vremenom zaposlenih, ogranicenim radnim prostorom i svakodnevnim putovanjem na posao. Drugim recima, rad na daljinu se definie kao rad koji se izvodi na lokaciji udaljenoj od kancelarije, na kojoj radnik nema neposredne kontakte sa drugim saradnicima, ali moe sa njima komunicirati upotrebom savremenih komunikacionih i Internet tehnologija. Takav radnik se naziva radnik na daljinu (teleworker). Radnik na daljinu moe biti stalni radnik neke kompanije ili samostalni radnik koji svoje usluge i proizvode nudi putem Interneta. Rad kod kuce je sve popularniji u svetu bilo kao posao sa punim radnim vremenom ili kao honorarni posao. Razvojem Internet servisa i servisa mobilne telefonije naglo se povecao spektar poslova koji se mogu raditi na daljinu.

Cilj ovoga rada je razmatranje specificnosti rada na daljinu zbog kojih on dobija sve iru primenu, kao i analiza aspekata njegove primene. Sagledavanjem svih prednosti i nedostataka ovakve vrste rada zaineresovani mogu da procene u kojoj meri su sposobni da se prihvate takvog nacina rada i da li je posao kojim se bave uopte pogodan za rad kod kuce, to pridaje znacaj ovome referatu. Posebna panja posvecena je video konferenciji kao obliku rada na daljinu. Perspektiva daljeg razvoja ovog nacina rada izneta je u okviru zakljucnih razmatranja. 2. ISTORIJAT I RAZLOZI NASTANKA RADA NA DALJINU Koncept rada na daljinu lansirao je tvorac kibernetike Norbert Viner sredinom prologa veka. Naime, on je dao ideju jednom engleskom arhitekti da nadgleda gradnju zgrade u Americi putem telefaksa. Dvadesetak godina kasnije, u vreme naftne krize, Dek Nils je ovu ideju usavrio za poslove u kojima se zaposlenima prua veca fleksibilnost u pogledu mesta i vremena obavljanja posla, a u cilju smanjenja trokova prevoza i povecanja konkurentnosti. Znacajan pad cena i ubrzana proizvodnja i jednostavnost koricenja racunara rezultovali su decentralizacijom radnih mesta, tako da su neke kompanije vec u '80-im godinama uvele ovakve pogodnosti za svoje zaposlene koji su se povezivali na intranet svojih kompanija. Primena rada na daljinu u najpunijem smislu pocinje '90-ih godina, kada su informatizacija drutva i nova naftna kriza dostigli potreban nivo za njegovo ostvarenje. Svakodnevna putovanja na posao su zamenjena elementima telekomunikacionih tehnologija kao to su intranet, LAN, WLAN, VPN, videokonferencija, VoIP i drugi, cija je primena uobicajena u svetu irokopojasnih veza na Internet. U dananje vreme radnik na daljinu uglavnom koristi laptop racunar i Wi-Fi vezu sa Internetom, to mu omogucava da posao moe obavljati sa bilo kog mesta. Statisticki podaci ukazuju da gotovo svaka druga dravna firma i svaka peta privatna primenjuju rad na daljinu. U tome prednjaci kompanija American Express, ciji svaki drugi slubenik radi kod kuce. Prema njihovim analizama radnici na daljinu su priblino 40% produktivniji u poreenju sa onima koji rade na klasian nacin. Uvoenjem rada na daljinu racunarska firma Compaq podigla je produktivnost za trecinu. Japanci svojim radnim fanatizmom zapostavljaju porodicu, tako da se kod njih na rad na daljinu gleda i sa aspekta podizanje nataliteta. Upravo zato koncern Matsushita Electronoc polovini svojih zaposlenih omogucio je da rade u sopstvenim domovima. Preko polovine preduzeca u Sjedinjenim Americkim Dravama trenutno odobrava neku vrstu rada na daljinu. U jednoj studiji, objavljenoj pocetkom godine, navodi se da 33 miliona Amerikanaca rade na poslovima koji bi mogli da se obavljaju kod kuce. U pogledu vremena, svaki od njih bi utedeo, odnosno dobio jo 25 radnih dana za godinji odmor. U svetu vlada uverenje da ce ovaj vid rada postati primaran. Da bi se stekla i zadrala prednost u odnosu na konkurenciju neophodna je stalna agilnost u pogledu smanjenja trokova, zapoljavanja i zadravanja najboljih kadrova, kao i obezbeivanja kontinuiteta poslovanja u kriznim situacijama. Informaticka tehnoloka revolucija i drasticne promene na podrucju rada i zapoljavanja dovele su do stvaranja netipicnih i neobaveznih oblika radnih odnosa. Niz poslova se moze obavljati sa udaljenosti, a u cilju stvaranja veceg profita korporacije i poslodavci sve vie angauju povremene i honorarne saradnike. To je najprisutnije u medijima, gde je svakodnevno sve vie slobodnih novinara i dopisnika. I u drugim podrucjima je sve vie slobodnjaka, radnika koji svoje poslove obavljaju daleko od prostorija svojih firmi koristeci se najsavremenijim komunikacionim tehnologijama.

Raspon poslova koji se mogu obavljati na daljinu je veoma irok: vodjenje knjigovodstva preduzeca, unos i statisticka obrada podataka, finansijske analize, skeniranje dokumentacije i slanje informacija, novinarstvo i izdavatvo, marketing i propaganda, kreiranje softverskih reenja, arhitektonsko projektovanje, graficki i web dizajn, prevo#enje, odnosi s javnocu, brokersko poslovanje, trgovanje na berzama i drugo. Osim toga stvoreni su uslovi za rad virtuelnih preduzeca, telemedicine, elektronske uprave, a sve vie je i sajber sudnica. Poslodavci su pote#eni od obaveza za nadgledanjem rada i ponaanja zaposlenih, vec cene iskljucivo kvalitet obavljenog rada i potovanje dogovorenih rokova [4]. Jedan od glavnih razloga uvo#enja rada na daljinu je ogroman gubitak vremena na putovanjima do radnog mesta. Ako se po#e od cinjenice da nekom zaposlemom treba sat vremena da ode do radnog mesta i jo sat vremena da se vrati kuci, on svakog meseca gubi jednu radnu nedelju na putovanju. Samo racionalizacija vremena, putnih trokova i gradskog saobracaja uvo#enjem koncepta rada na daljinu predstavljaju dovoljan razlog za popularizaciju i sve iru primenu ovakvog nacina rada. 3. ORGANIZACIJA RADA Rad na daljinu ne odgovara svakom i ne treba da bude obavezan. Svako nije sposoban da radi u izolovanom okruenju, jer je to podrazumeva mnogo samodiscipline i organizatorskih sposobnosti. Ni svi poslovi ne mogu da se rade na daljinu. Ovom poslu buducnosti pristupa se sa posebnom ozbiljnocu, tako da mnoge kompanije imaju timove strucnjaka koji pomau zaposlenima kada se odlucuju za takav nacin rada. Zbog boljeg ucinka i pripreme svojih radnika za daljinski rad mnoge kompanije pokrecu kurseve za sticanje potrebnih znanja i vetina kao to su: neophodna znanja za rad na racunaru, sluenje Internetom i ostalim komunikacionim ure#ajima, vetina pisanja izvetaja, razvijanje komunikacijskih sposobnosti putem telefona i dobra organizovanost. Posebna panja posvecuje se radu na sticanju odgovornosti, samostalnosti u odlucivanju, proceni situacije i vo#enju projektne dokumentacije. Ovakav pristup zaposlenima u naim uslovima zvuci pomalo nerealno, ali takav ce oblik zapoljavanja i u naoj zemlji uskoro postati uobicajena pojava. U pogledu planiranja rasporeda vremena kod rada na daljinu postoji znatna fleksibilnost, to je tako#e jedna od njegovih pogodnosti. Zaposleni na daljinu mogu da rade puno radno vreme ili pola radnog vremena, da podele radno vreme izme#u rada kod kuce i rada u firmi ili da budu mobilni i da svoju kucu koriste kao administrativnu bazu. Priroda posla i sklonosti radnika odre#uju varijantu za koju ce se zaposleni opredeliti. Pri uspostavljanju rada na daljinu odnos poslodavca i zaposlenog definie se ugovorom o radu sa zaposlenim na daljinu koji ima svoje specificnosti. Pre svega to je definisanje udarnog radnog vremena kada je zaposleni duan da radi i da bude dostupan i na raspolaganju poslodavcu. Tako#e, zaposleni mora da bude upoznat po kom osnovu moe da kontaktira svog pretpostaljenog kao i osoblje firme. Treba definisati i u kojim slucajevima poslodavac ima pravo pristupa u kucu zaposlenog. Ako zaposleni koristi sopstvena sredstva rada treba utvrditi koliko ce mu firma placati na ime amortizacije. I ostala prava zaposlenog na nadoknadu trokova treba da budu regulisana, pre svega trokovima koji nastaju po osnovu rada, posebno trokova komunikacije.

Za nesmetano funkcionisanje rada na daljinu neophodna je operativna i administrativna podrka, tako da je od izuzetne vanosti da ovakve kompanije budu dosledno i precizno rukovo#ene, s otvorenocu ka novim oblicima poslovanja. 4. PREDNOSTI I NEDOSTACI RADA NA DALJINU Rad na daljinu ima mnogo protivnika, ali i zagovornika koji tvrde da rad na daljinu odgovara i zaposlenima i njihovim poslodavcima, jer uvecava radnu motivaciju i zadovoljstvo poslom, a umanjuje stres i fluktuaciju. Pre svega, smanjuju se uobicajeni trokovi kao to su struja, zakup prostora, zatim trokovi prevoza i slicno. Radom na daljinu poslodavci zapoljavaju kvalitetne strucnjake koji ive van sedita kompanije bez veceg dodatnog ulaganja. Na kvalitetno obavljanje posla presudno utice psiholoki faktor, a to je pre svega udobna radna sredina u vlastitom stanu i mogucnost da covek sam sebi rasporedi radni dan. Tome moe da se doda jo citav niz prednosti ovakvog nacina rada. Naravno, rad na daljinu nosi i odre#ene slabosti. U ovom odeljku izneta su i analizirane prednosti i nedostaci rada na daljinu. Prava ekspanzija informacionih tehnologija rezultovala je morem informacija, tako da se saznanja na Webu udvostrucuju na godinjem nivou. Kako je kapacitet mozga ogranicen i ne moe da vlada tolikim znanjima, pojedinac moe da bude uspean samo u timskom radu. Timski rad se ne mora uvek obavljati licem u lice ako postoji tehnologija pogodna za saradnju, poput video konferencija baziranih na Webu, kojima putujuci radnici mogu pristupiti lako i jeftino nezavisno od lokacije. Neki slubenici ne treba da rade sami i za njih rad na daljinu nije pogodan. To se posebno odnosi na pocetnike kojima je strucna pomoc starijih kolega neophodna u procesu ovladavanja poslom. U pogledu radnog vremena rad na daljinu omogucava promene u pravcu prevazilaenja stroge satnice, odnosno jasne podele na radno i slobodno vreme. Striktno definisana radna vremena sve vie se menjaju fleksibilnim i kliznim radnim vremenima. Sve vie se prelazi na delatnosti koje se odvijaju u toku citavog dana. Nova fleksibilnost cini da se razlika izme#u radnog i slobodnog vremena neprimetno brie. Sve je vie onih koji nikada nisu potpuno slobodni. Cak i kada su bolesni, mogu da odgovaraju na elektronsku potu i javljaju se na mobilni telefon. Moda je u tome i najveca dobit od ovakve vrste rada. Samim tim to se radnik na daljinu u potpunosti i stalno posvecuje radu on se poistovecuje sa radom, a time postaje svojevrsni zaljubljenik u posao. Takav pristup poslu se iri na sve koji ele da budu konkurentni. Za razliku od ne tako davnih vremena, kada je, na primer, projektant neprekidnim razmiljanjem o problemu van radnog vremena dolazio do ideja i morao da ceka naredni dan da na radnom mestu realizuje i proveri ideju, on to moe sada odmah da uradi, utedi vreme i zadovoljan ide u dalju realizaciju projekta. Povecava se mogucnost za zapoljavanje ugroenih grupa poput majki i oceva s malom decom, osoba s potekocama u kretanju kao i osoba koje ive u udaljenim podrucjima. Mogucnost rada kod kuce pomae enama ili samohranim roditeljima sa malom decom da preuzmu cak i rukovodeca mesta u organizacijama. Samim tim to ene ne bi odsustvovale sa posla i vie panje posvecivale poslu imale bi veca primanja, a u isto vreme bi mogle da se posvecuju kucnim obavezama. Zaposleni u zdravstvu i lekari mogu da lece pacijente sa daljine, to je narocito vano u ruralnim podrucjima, za vreme prirodnih katastrofa ili u uslovima ratnih sukoba. Konsultacije lekara specijalista sa razlicitih klinika na istom mestu u neposrednoj blizini pacijenta sve vie se prevazilaze konsultacijama preko videokonferencija.

Rad na daljinu primorava rukovodioce da se vie posvecuju izvravanju konkretnih zadataka i upravljanju rezultatima, a manje nadgledanju zaposlenih. Zaposleni, suoceni sa cinjenicom da moraju da imaju rezultat i da se ne mogu osloniti na saradnika (koji cesto rade i tu#e poslove), primorani su da shvate svoju odgovornost i svoju ulogu u procesu rada. Mnoge organizacije, utvrdile su da su drasticno smanjena izostajanja sa posla doprinela povecanju produktivnosti. Uprkos ociglednim prednostima koji prua rad od kuce, neki ljudi uivaju u odlasku u kancelariju i licnom kontaktu sa svojim kolegama, dok drugi imaju osecaj da izostaju sa posla i da je lake da komuniciraju uivo nego putem konferencijskih sastanaka. Smatra se da su najveci nedostaci kod rada na daljinu veci stres i vie posla ukoliko zaposleni svoje radno mesto ne shvate kao obavezu vec kao povremeni rad, i potencijalni problemi sa bezbednocu podataka (rizik gubitka i integriteta podataka) o kompanijama koje zaposleni imaju kod kuce, pogotovo ako ne koriste sve mere softverske i fizicke zatite. Tako#e su prisutni osecanje izolacije, gubitak posebnih privilegija, u nekim slucajevima nia plata, nedostatak vizije radnog mesta, nedostatak druenja, opasnost od sporijeg napredovanja i da su radnici na daljinu bez nekog oblika teleprisutnosti uvek u senci. Glavni nedostaci za poslodavce su potekoce oko nadgledanja rada, trokovi obuke i visoka cena opremanja i odravanja radnih soba u domovima zaposlenih. Sindikati smatraju da rad na daljinu stoji na putu njihovoj snazi i kolektivnom pregovaranju. Uprkos ovim nedostacima, rad na daljinu je sve zastupljeniji. Prema predvi#anjima nekih istraivaca za 10 do 15 godina oko 50% poslova bice obavljano daljinskim putem. Neki, pak, smatraju da ce rad na daljinu biti manje zastupljen zbog njegovih nedostataka i otpora poslodavaca da uvode promene i ulau kapital u opremanje radnih prostorija u domovima zaposlenih. Na kraju treba istaci da rad na daljinu moe biti privremenog karaktera. Na primer, za vreme Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine poslodavci su ocekivali pravi kolaps u saobracaju zbog dodatnih 750000 automobila posmatraca. Zbog toga su mnoge firme instalirale privremene mrene linije za prenos podataka da bi potedeli svoje slubenike od upada u saobracajnu guvu. PREDNOSTI RADA NA DALJINU - Rad na daljinu sa stanovita nas informatiara je pravi izbor iz sledeih razloga: Kvalitet usluge je isti ili bolji. Trokovi projekta su znatno manji jer je cena programerskog posla kod nas znatno manja nego u inostranstvu. Poslodavac nema problema sa obezbeenjem viza, porezima i socijalnom i zdravstvenom zatitom. Komunikacija se obavlja putem Interneta, a to je najjeftiniji nain komunikacije. Cena odravanja softvera je znatno nia. Rad u kui u mnogome se moe protumaiti pozitivnim: nemate fiksno odreeno radnovreme, nego sami moete organizovati satnicu. Na taj nain moete raditi kada oseate da ste najproduktivniji, a kad osetite da vam ne polazi za rukom, jednostavno zaboravite neko vreme na posao, odmorite se i vratite poslu kad osetite da ga moete dovriti. Obavljanje posla u kunim uslovima je mnogo leernije i zahvaljujui atmosferi koju si sami moete stvoriti. ak i velike korporacije koje proizvode informatiku tehnologiju poput Microsofta, a koje se i same koriste prednostima rada kod kue, u svojim marketinkim kampanjama potencijalne kupce

upozoravaju na razne mogunosti koje njihovi proizvodi pruaju, a jedna od njih je svakako i rad kod kue. Prednosti: Veliki broj ljudi moe biti unosno zaposleno, na primjer, oni koji imaju privatne obaveze i koji ne mogu odlaziti od kue na dui period ali mogu svoje vrijeme organizovati kod kue, u koju ukljuuju period rada. Fleksibilnost radnih sati: neki ljudi vole da rade u tri sata ujutru, dok ostali ljudi spavaju, a rad na daljinu im daje tu mogunost. Rad kod kue smanjuje vreme putovanja i trokove kancelarijskog smetaja. MANE RADA NA DALJINU - Rad na daljinu nije bez mana pa zaposleni mogu iskusiti sledee: vei stres i vie posla ukoliko svoje radno mesto ne shvate kao obavezu ve kao povremeni rad. rizik gubitka i integriteta podataka o kompanijama koje zaposlenici imaju kod kue, pogotovo ukoliko ne koriste sve mere softverske i fizike zatite. rizik krae osobnog raunala. produktivnost e-radnika ispoetka manja od konvencionalne - potrebno vreme za prilagoavanje. potrebne poneto drukije metode ocenjivanja rada. injenica da je e-rad jeftiniji od uobiajenog i ne znai ujedno i da informacijska tehnologija nema svoje zahteve, kako financijske, tako i tehnoloke. sumnja u integritet zaposlenika koji nisu pod stalnim nadzorom. problemi oko plaanja. Kompanije i zaposlenici bi, stoga, trebali uvek biti svesni zakonskih, sindikalnih i lokalnih odredbi te ih se pridravati. Evaluacija, simulacijski programi, team-mitinzi, pismeni materijali, forumi i teajevi su oblici deljenja informacija i trebali bi biti shvaeni ozbiljno u virtualnim uredima da ne bi dolo do konflikata, pogotovo ukoliko doe do izostanka operativne i administrativne podrke te je zbog toga od izuzetne vanosti da ovakve kompanije budu dosledno i precizno rukovoene, s otvorenou ka novim oblicima poslovanja. Jedan od rastuih problema rada na daljinu su i online prevare (tzv. scamovi) koje igraju na kartu financijske nezavisnosti kao sna mnogih ljudi. Svi potencijalni eradnici moraju biti svesni da ukoliko poslovna ponuda sadri i obeava izostanak rizika, malo napora i velike profite, zasigurno je prevara. Ukoliko se radnik u potrazi za poslom susretne s ponudom koja prvotno zahteva ulaganje neke manje koliine novca da bi dolo do ostvarenja njegovog sna lake zarade, moe biti siguran da se u tom sluaju radi o novanoj jami i mamcu za neiskusne i lakoverne radnike, te su takvim naivnim ponudama u proteklih nekoliko godina lane, nepostojee kompanije zaradile milione dolara i ujedno izbegle kaznene postupke! Rad od kue ima velikih prednosti, ali treba se osvrnuti i na njegove loe strane. To moe biti oseaj izolovanosti to izaziva gubitak motivacije. Zato se rad od kue ne preporuuje poetnicima i ljudima bez radnog iskustva. Nae reenje tog problema je da zaposleni ima jedan vid odgovornosti da se predaje recimo dnevni ili sedmini izvjetaj o radu.

Velike kompanije, koje zapoljavaju teleworkere, organizuju psiholoke testove i razgovore s ljudima zainteresovanim za rad od kue kako bi utvrdili ispunjavaju li sve potrebne uslove. Osim uobiajenih kvalifikacija koje kandidati moraju imati za odreeni posao, rad na daljinu uslovljavaju i drugi specifini kriterijumi. To je pre svega zrelost, pouzdanost, samostalnost, samodisciplina i odreeno radno iskustvo. Primer, mladoj osobi bez radnog iskustva potrebna je stimulacija radne sredine i prikupljanje radnog iskustva od starijih kolega. Nakon nekoliko godina, kad stekne radno iskustvo i, recimo, zasnuje porodicu itekako e je zainteresovati mogunost rada od kue, jer e svoje radno vreme moi lake da uskladi sa novonastalim obvezama. Mladi roditelji neprestano su u trci s vremenom i esto se ale kako nemaju dovoljno vremena za svoju porodicu. Koliko se samo vremena (i novca) izgubi spremajui se na posao i u svakodnevnim guvama u saobraaju, da i ne spominjemo kuvanje na brzinu i ostale kune poslove. Ali, kad deca odrastu ili kad se nakon nekoliko godina zaeli kancelarijske atmosfere i druenja s kolegama, poeli da se vrati u klasino radno okruenje i to je mogue, a to je, zapravo, najvea prednost teleworkinga, mogunost izbora radnog mesta. 5. PRUANJE KOMPJUTERSKE POMOI NA DALJINU U ovom delu prikazan je nacin funkcionisanja rada na daljinu (sa tehnickog aspekta) u jednom od njegovih oblika pruanju kompjuterske podrke na daljinu, na primeru pruanja podrke firme DataLab. Podrka na daljinu RDS (Remote Desktop Support) je nacin kojim se omogucuje operateru podrke (supporteru), preko Interneta, pogled u radnu povrinu i rad sa racunarom korisnika. Takva podrka je brza, jeftina i jednostavna. Pored toga, za koricenje pomoci korisniku nije neophodno neko posebno znanje iz oblasti racunara, jer je ceo postupak automatizovan. Kako se komunikacija odvija HTTP protokolom ova podrka je moguca tako#e preko sigurnosnih stranica (zatvorenih firewall-ova). Podaci koji se prenose su kodirani (SSL postupkom), cime je prenos podataka ucinjen bezbednim. Isto tako, iskljucuje se mogucnost instaliranja bilo kog programa na korisnikov racunar koji bi mogao biti zloupotrebljen za ulaz u njegov sistem. Na taj nacin korisnik odlucuje kada operater podrke moe pristupiti podacima u njegovom racunaru.

Slika 1. Pruanje kompjuterske podrke na daljinu

Kada operater podrke primi poziv telefonom, korisniku daje informacije i uputstva na koji nacin da izvede povezivanje svog racunara sa operaterom putem Interneta (slika 1). Pri tome sva komunikacija izme#u operatera i korisnika se snima u obliku prepisa, to je za korisnika izuzetno korisno jer mu omogucava naknadnu proveru reenja problema. 6. PROGRAMSKA PODRKA ZA RAD NA DALJINU Za uspeno funkcionisanje rada na daljinu neophodna je i odgovarajuca programska podrka. Za rad na udaljenim racunarima operativni sistem Windows XP poseduje programsko reenje Remote Desktop koje se ostvaruje mrenim protokolom RDP (Remote Desktop Protocol) zasnovanim na protokolu T.128. Ovaj protokol omogucava rad u punom koloru koricenjem 24-bitne palete, prenos zvuka i deljenje clipboarda izme#u lokalne i udaljene platforme. Diskove i tampace povezane na lokalni racunar moguce je koristiti i na udaljenom racunaru, kao i druge ure#aje povezane serijskim i paralelnim portovima. Navecemo neke situacije u kojima je Remote Desktop okruenje izuzetno korisno. Nekada treba obaviti zadatak na racunaru koji je u udaljenoj prostoriji, a nekada treba pomoci nekome do koga je teko doci. Tako#e, moe se javiti problem da ima vie umreenih racunara sa jednim kompletom monitora, tastature i mia koji su povazani na racunar na kome se preteno radi, a ponekad je potrebno da se neto na brzinu obavi na drugom racunaru. U ovoj situaciji (kao i u mnogim drugim situacijama) Remote Desktop sistem moe da ucini posao jednostavnim i rei problem stalnog ukljucivanja i prevezivanja monitora sa glavnog racunara na drugi umreeni racunar. U daljem izlaganju navedeni su najcece koriceni programi za rad na daljinu.

VNC Enterprise Edition je dobio naziv po protokolu VNC (Virtual Network Computing), koji koristi VNC Server. Spada u najbolje programe ovog tipa. Visok nivo sigurnosti i veliki broj opcija stavlja ga u sam vrh Remote Assistance programa. Remote Administrator spada me#u najsigurnije programe koji slue za daljinsku kontrolu racunara. Pored VNC servera, Remote Administrator spada u red najboljih Remote Assistance programa jer svojim korisnicima pored velike sigurnosti daje i mnogo olakica u radu. TeleDesktop je u prednosti u pore#enju sa prethodnim programima jer je besplatan. DameWare NT Utilities - Daljinsko upravljanje i administriranje Windows sistema. DameWare Development spada u vodece svetske kompanije za proizvodnju mocnih programa za daljinsko administriranje. Ova firma stvorila je poseban pristup u licenciranju kojim se zahteva samo licenca za administratora (korisnika) softvera, ali ne i za svaki racunar koji se koristi. Drugim recima, sa licencom koju poseduje, administratoru je dozvoljeno da upravlja sa neogranicenim brojem daljinskih racunara. Pri tome je obezbe#ena maksimalna softverska funkcionalnost i jednostavnost koricenja. PcAnywhere je profesionalni program za rad na daljinu na udaljenom kompjuteru (za pristup racunaru sa neke druge lokacije), za daljinsko detektovanje greaka i helpdesk podrku. Pomocu ovog programa zaposleni na daljinu lako mogu menjati podatke na kompjuteru u svojoj kancelariji. Nova verzija programa PcAnywhere obogacena je boljim sigurnosnim funkcijama i brim transferom podataka. 7. VIDEO KONFERENCIJA KAO OBLIK RADA NA DALJINU Ideja vodilja organizovanja sastanaka na daljinu je ukljucivanje slike u vec postojece telefonske komunikacije prenosom glasa. Zasniva se na saznanjima biolokih predispozicija coveka da najlake pamti ono to vidi, 30%, neto slabije pamti ukoliko samo cuje, 20%, ali se zato u kombinaciji slike i zvuka procenat zapamcenog uvecava na 70%. Ovim saznanjima su se rukovodili veliki proizvo#aci komunikacione opreme za potrebe ostvarivanja videokonferencija. U prilog ovakvom opredeljenju je saznanje da vie od 60% ljudskih komunikacija nisu govorne. Videokonferencija omogucava ucesnicima da mogu zajednicki da koriste podatke, govor, slike, grafikone i animacije. Posebna pogodnost je to se podaci mogu poslati zajedno sa glasom i slikom. Ovakav vid razmene podataka omogucava zajednicki rad na izradi dokumenata i izmenama datoteka tokom videokonferencije. Geografski udaljene grupe mogu da rade na istom projektu i simultano komuniciraju putem videa. Ostale karakteristike videokonferencije su: komunikacija licem-u-lice pojedinaca koji su na razlicitim lokacijama, podrka za nekoliko vrsta medija u toku konferencije ukljucujuci video i audio, povecanje produktivnosti zaposlenih i smanjenje putnih trokova, povecanje brzine poslovnog procesa i uteda vremena i energije kljucnih slubenika, poboljanje efikasnosti i frekventnosti komunikacije, pravovremeno reagovanje na zahteve trita, brza i jednostavna razmena informacija i znanja, rast ugleda, dranje predavanja na razlicitim lokacijama i drugo. Signal kojim se vri prenos video signala i zvuka je u digitalnom obliku. Video konferencija prenosi se najcece unutar lokalne (LAN) mree ili preko javne telefonske mree (najcece ADSL ili ISDN zbog finansijske povoljnosti i zadovoljavajuceg kvaliteta prenosa). 7.1. VIDEO KONFERENCIJSKA OPREMA I VRSTE VIDEO KONFERENCIJA

Za izvo#enje video konferencije od opreme se koristi monitor, video kamera, mikrofon, zvucnici i kodek (slika 2). Kodek je procesorska jedinica koja omogucava prenos video konferencije preko telefonske linije. Na predajnoj strani digitalizuje i kompresuje analogni audio-vizuelni signal. Na prijemnoj strani obavlja dekompresiju audio vizuelnog signala i pretvara ga u analogni oblik. Kvalitet prenosa slike i tona uveliko zavisi od kvaliteta kodeka koji otklanja gubitke prilikom kompresije izlaznog video signala i propustljivosti komunikacione linije. Posledica sporog kodeka ili niske propustljivosti komunikacione linije su isprekidana slika i kanjenje zvuka. Osim navedene opreme, za izvo#enje video konferencije, moe se koristiti i dodatna oprema sa mogucnocu prikazivanja pisanog materijala i grafickog prikazivanja. U zavisnosti od nacina izvo#enja i kvaliteta koricene opreme razlikuju se stona (desktop) i sobna (room-based) video konferencija.

Slika 2. Primer izvoenja video konferencije

Stona (desktop) video konferencija je najcece izvoena video konferencija (slika 3). Izvodi se koricenjem licnog racunara na koji su prikljuceni video kamera (smetena na monitoru racunara), zvucnici i mikrofon. Kodek se ne pojavljuje kao poseban ureaj, vec njegovu ulogu preuzima racunar. U zavisnosti od vrste primenjene komunikacione mree video konferencija se moe realizovati na dva nacina: 1. Analogna video konferencija realizuje se povezivanjem racunara preko modema i analogne telefonske linije. Kod ovakvog nacina izvodjenja koristi se samo jedna telefonska linija za prenos slike u pokretu, zvuka i podataka. Zbog toga je prenos slike u pokretu slabijeg kvaliteta i mogu se uociti kratke pauze, tj. isprekidanost pokreta. Prednost ovakvog nacina uspostavljanja video konferencije je relativno niska cena opreme, kao i samog vida komunikacije. 2. Digitalna video konferencija realizuje se povezivanjem racunara putem digitalnih mrea. Digitalne mree pruaju vrlo visok kvalitet prenosa slike i zvuka. Koricenje dva B digitalna kanala kod ISDN javne mree obezbeuje maksimalnu propusnost od 128 Kbit/s. Takva irina komunikacione linije dovoljna je za prenos slike u pokretu brzinom od 12 do 15 slika u sekundi, to je dovoljno za zadovoljavajuci kvalitet prenosa slike i zvuka. Video konferencija se moe realizovati i putem Interneta. Meutim, Internet je jo uvek spor za izvoenje kvalitetne video konferencije. Dodatni nedostatak je deljenje kapaciteta linije sa drugim Internet podacima, to uzrokuje isprekidanu sliku i

kanjenje zvuka. Treba ocekivati da ce nove Internet tehnologije omoguciti mnogo kvalitetniju video konferenciju.

Slika 3. Stona video konferencija

Stona video konferencija pored razmene slike, zvuka i podataka ukljucuje i deljenje dokumenata. Deljenje dokumenata podrazumeva mogucnost obrade, auriranja ili tampanja dokumenta dostupnog razlicitnim stranama koje ucestvuju u video konferenciji. Na primer, ako neki ucesnik konferencije radi dokument u Wordu, drugi ucesnik moe na svom monitoru takoe videti taj dokument i vriti prepravke na njemu, ako je to u dogovoru sa sagovornikom koji je vlasnik dokumenta. Sobna (room-based) video konferencija namenjena je za veci broj ucesnika (sagovornika) u radu (slika 4). Obezbeuje visok kvalitet prenosa, ali je i komunikaciona oprema dosta skupa. Za razliku od stone video konferencije, sobna video konferencija koristi jedan ili dva velika monitora (slicna TV prijemnicima), vece zvucnike i vecu video kameru, smetenu izmeu monitora. Oprema se obicno nalazi na pokretnom postolju, tako da nije vezana za jednu lokaciju.

Slika 4. Primer izvoenja sobne video konferencije

Sobna video konferencija obicno je spojena sa 3-6 digitalnih linija, tj. 6-12 B kanala na digitalnu komunikacionu mreu. Na taj nacin se dobija slika u pokretu visokog kvaliteta, odnosno brzina od 25-50 slika u sekundi. Koricenjem veceg broja komunikacionih linija, a time i vece brzine komunikacije, smanjuju se gubici prilikom kompresije i povecava se kvalitet prenosa slike i zvuka. Na taj nacin se ispunjavaju visoki zahtevi u pogledu kvaliteta slike i zvuka u toku sastanka na daljinu, to garantuje produktivnost tima kao glavnog prioriteta u savremenim poslovnim sistemima. Dalji rad na razvoju video konferencija omogucice u skoroj buducnosti da plazma ekrane zameni hologramski efekat za 3D prikaz ucesnika konferencije. ZAKONSA REGULATIVA RADA NA DALJINU USLOVI ZAPOSLENJA U smislu uslova zaposlenja, radnici na daljinu uivaju ista prava koja im garantuju vaei propisi i kolektivni ugovori, kao i radnici koji rade u kancelarijama. Meutim, da bi se u obzir uzele sve posebnosti rada na daljinu, mogu biti potrebni posebni dodatni kolektivni ili individualni ugovori. ZATITA PODATAKA Poslodavac je odgovoran za preduzimanje odgovarajuih mera, posebno vezane uz softver, za osiguranje zatite podataka koje radnik na daljinu koristi i obrauje u profesionalne svrhe. Poslodavac obavetava radnika na daljinu o svim vaeim zakonima i pravilima firme o zatiti podataka. Obaveza je radnika na daljinu pridravati se tih pravila. Poslodavac obavetava radnika na daljinu o sledeem:

svim ogranienjima upotrebe informacijske opreme ili alata, poput interneta, kaznama u sluaju ne-pridravanja ogranienja. OPREMA Sva pitanja vezana uz opremu, odgovornost i trokove moraju biti jasno definisana pre poetka rada na daljinu. Pravilo je da je poslodavac odgovoran za osiguravanje, instalaciju i odravanje opreme potrebne za rad na daljinu, osim u sluaju da radnik na daljinu koristi svoju opremu. Ako se rad na daljinu obavlja redovno, poslodavac plaa naknadu ili pokriva trokove nastale zbog obavljanja posla, posebno one koji se odnose na komunikaciju. U skladu s dravnim zakonima i kolektivnim ugovorima, poslodavac je odgovoran za trokove gubitka i tete na opremi i podacima koje radnik na daljinu koristi. ZATITA PRIVATNOSTI Poslodavac potuje privatnost radnika na daljinu. Ako se primenjuje neka vrsta sistema nadzora, ona mora odgovarati svrsi i mora biti uvedena u skladu sa zakonom. ZATITA ZDRAVLJA I SIGURNOST NA RADU Poslodavac je duan primenjivati pravila za zatitu zdravlja i sigurnost na radu radnika na daljinu u skladu s zakonom i vaeim, iz nje proizalim, direktivama, nacionalnim zakonodavstvom i kolektivnim ugovorima. Poslodavac je duan izvestiti radnika na daljinu o politici firme o zatiti zdravlja i sigurnosti na radu, posebno o zahtevima vezanim za opremu. Radnik na daljinu duan je ispravno provoditi politike sigurnosti na radu. ORGANIZACIJA RADA U okviru vaeeg zakonodavstva, kolektivnih ugovora i pravila firme, radnik na daljinu sam upravlja organizacijom svog radnog vremena. Koliina posla i norme kvalitete obavljanja posla radnika na daljinu jednake su onima koje imaju radnici koji posao obavljaju u prostorima poslodavca ( kancelarijama ). EDUKACIJA Radnici na daljinu imaju jednako pravo na edukaciju i mogunosti napredovanja kao i radnici koji rade u prostorima poslodavca i podloni su istim politikama ocenjivanja kao i ti radnici. Radnici na daljinu moraju proi prikladnu edukaciju o tehnikoj opremi koja im je na raspolaganju i o znaaju ovog oblika organizacije rada. Nadreenima i/ili saradnicima radnika na daljinu takoe moe trebati edukacija o ovom obliku rada i nainu upravljanja njime. PITANJA KOLEKTIVNIH PRAVA Radnici na daljinu imaju ista kolektivna prava kao i radnici koji rad obavljaju u prostorima poslodavca. Ne sme biti prepreka komunikaciji s predstavnicima radnika.

Za radnike na daljinu vaze isti propisi za uestvovanje i kandidovanje na izborima za tela koja predstavljaju radnike ili osiguravaju predstavljanje radnika. Zaposleni na daljinu mogu da: rade puno radno vreme ili pola radnog vremena, podele radno vreme izmeu rada kod kue i rada u firmi, budu mobilni i da svoju kuu koriste kao administrativnu bazu. Pri uspostavljanju rada na daljinu meusobni odnos poslodavca i zaposlenog treba da bude definisan ugovorom o radu. Pre svega to je definisanje udarnog radnog vremena kada je zaposleni duan da radi i da bude dostupan i na raspolaganju poslodavcu. Takoe, zaposleni mora da bude upoznat po kom osnovu moe da kontaktira svog pretpostaljenog kao i firmino osoblje. Treba definisati i u kojim sluajevima poslodavac ima pravo pristupa u kuu zaposlenog. Ako zaposleni koristi sopstvena sredstva rada treba utvrditi koliko e mu firma plaati na ime amortizacije. I ostala prava zaposlenog na nadoknadu trokova treba da budu regulisana, pre svega tu se radi o trokovima koji nastaju po osnovu rada, a pre svih to su trokovi komunikacije. Posebno je vano da procedure sigurnosnog obezbeenja opreme i podataka budu precizno definisane u ugovoru o radu (pristup firminoj bazi podataka i aplikacijama i bezbednosna sigurnost informacija, redovna izrada beck up varijanti, redovno auriranje anti-virusnih programa, izbor Internet servisnog provajdera koji moe da obezbedi da je materijal koji se alje i prima putem Interneta slobodan od virusa i dako dalje). Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom potrebnu opremu, ako drugaije nije dogovoreno, i u tom sluaju je duan da je instalira i odrava. Novana vrednost opreme treba da bude precizirana u ugovoru. Takoe, poslodavac je odgovoran i za primenu mera zatite na radu i u tom smislu mora da izvri uviaj u kui zaposlenog i proceni moguih rizika. Pored svega navedenog poslodavac se suoava i sa izazovom kako da one koji rade na daljinu integrie u ivot organizacije, to je od izuzetnog znaaja jer je potencijalna izolovanost tamna strana medalje zbog koje mnogi posle izvesnog vremena odustaju. Rad na daljinu na Balkanu Ve preko 3 decenije se u modernom poslovanju slavi rad na daljinu, ili kako bi kod nas to nazvali rad od kue ili kod kue. Amerikanci su jo 70-tih godina prolog stolea razmiljali o optimizaciji poslovnih procesa, i shvatili da je mogue smanjiti trokove i poveati produktivnost radom na daljinu. Danas je to popularni tele-rad (eng. telework) koji nudi veu fleksibilnost zaposlenog i omoguava rad sa bilo koje lokacije, to poveava satisfakciju zaposlenog i omoguava mu da sam izabere produktivan radni ambijent, rei se svakodnevnog saobraajnog stresa, a sa druge strane kompaniji umanji trokove poput trokove putovanja, kancelarijskih prostora, struje, itd. Sa druge strane dosta kompanija i menadera ne prihvata ovaj nain obavljanja radnih delatnosti, a glavni razlog nije neproduktivnost, ve manjak kontrole i delovanja na samog zaposlenog. Neki ak tvrde da je na taj nain pala i motivacija za timski rad, iako ne postoje konkretna istraivanja koja bi na to uputila.

Danas se smatra da 90% zaposlenih u SAD bar 20% svog radnog vremena provedu radei na daljinu, da li od kue ili neke druge destinacije, to je sasvim nebitno, bitan faktor je da zaposleni ne dolaze u kancelariju da bi obavili odreene poslove koje mogu da obave i sa bilo koje druge destinacije. U vreme mobilnih i prenosivih raunara, sve vee internet pristupanosti i aplikacija za brzu razmenu informacija, ovaj trend postaje prihvaen i od velikih korporacija koje prave enormne utede novca dozvoljavajui ili ak prisiljavajui svoje radnike da rade od kue. Naravno, rad od kue je veinom vezan za osobe koje rade u administraciji i sa obradom digitalnih dokumenata, ali s obzirom da je digitalizacija obuhvatila, gotovo celu zemaljsku kuglu, za oekivati je da e ovaj trend biti sve popularniji. Evropa i Amerika svakako koriste mo digitalnog milenija, brzih telekomunikacija i efektivne razmene podataka, gde su ak i dravne administracije shvatile da je takav radni proces dobar i za njihove slubenike, tako da na primer amerika dravna administracija prelazi na Google Docs, to je jo jedna olakavajua okolnost za tele-rad. Postavlja se pitanje kako prolazi rad na daljinu na Balkanu? Na to pitanje je teko odgovoriti sa nekom preciznou, ali po svemu sudei neki poslodavci su shvatili da takav proces umanjuje trokove, dok drugi bazirani na principima vrste ruke ne pomiljaju da svojim radnicima ponude takve uslove, ak ta vie uvode jo rigoroznije mere koje u biti samo stvaraju negativnu radnu klimu. O ovoj temi bi se sigurno dalo diskutovati, te svaka od opcija ima svoje pozitivne i negativne strane, meutim menaderi koji svojim super - nadzorom smatraju da e poboljati produktivnost svojih podreenih svakako ne uzimaju u obzir perspektivu zaposlenika koji e zbog loe poslovne klime napustiti kompaniju pre nego da radi od kue, te e sa namerom teiti ka tome da sabotira pre nego da ostvari dobre rezultate. Dobar nain upravljanja ljudskim i poslovnim resursima sigurno nije metod eline ruke, ve dobro isplanirani i optimizovani radni procesi. Ukoliko svaki zaposlenik ima dobro isplanirane i definisane radne procese, a samim tim i rokove, onda lokacija zaposlenog sigurno nije presudna, iako dosta ljudi treba nekog motivatora koji e mu svaki dan lebdeti nad glavom, ali ako su ljudi spremni da samoinicijativno se pobrinu za svoju motivaciju i ako ih posao koji rade ispunjava, onda je sigurno da im rad od kue moe biti dosta produktivniji nego na poslu.

Balkan sam po sebi je na loem glasu, kako u politikoj sferi tako i u poslovnoj. Liberalni kapitalizam i nedostatak radnih mesta tera ljude da se bave neim to ih ne zanima, ali sve u svrhu preivljavanja, to svakako nije dobro. Sa druge strane rad od kue ima svojih nedostataka, te je u regionu Balkana manje prihvatljiv kao radno okruenje, ve vie kao olakica. Neki to smatraju kao mogunost da ne radi nita, dok drugi koji su radili na daljinu znaju da je bitna samoorganizacija i disciplina, koja se smatra vrlinom koju malo ljudi danas poseduje. Ono to sredina u kojoj ivimo ne moe da shvati jeste da osoba koja radi od kue u tom radnom periodu nije dostupna za van - radne aktivnosti, to kod dosta ljudi predstavlja problem. Neki ljudi jednostavno moraju izai iz kue kako bi promenili atmosferu, drugi ne mogu da naprave distinkciju izmeu radnog i privatnog okruenja, dok trei ne mogu odoliti prijateljima i telefonskim pozivima ili drugim van radnim aktivnostima koji ih okruuju u kunom ambijentu. Sa druge strane rad iz parka ili proplanka obasjanog suncem mnoge podsea na slobodno vrieme, ali postoji dosta ljudi koji na taj nain dobiju jo veu inspiraciju. Statistiki gledano, region Balkana i dalje pati od razliitih negativnih sindroma, te dugotrajnom izolacijom pojedinih teritorija, zaposlenici kao i veina poslodavaca nije imala mogunost da vidi i iskusi druge procese i metodologije, tako da rad na daljinu u oima veine menadera sa Balkana jo uvek predstavlja nestereotipni nain rada koji omoguuje zaposleniku vie slobodnog vremena i manju produktivnost u prevodu manju kontrolu. 8. ZAKLJUAK Rad na daljinu je kod nas jo uvek nov pojam, dok u Americi postoji preko 30 godina. Poto je u naoj dravi sve u razvoju tako e i rad na daljinu postajati vremenom sve rasprostranjeniji. Iz rezultata smo videli da su miljenja podeljena, ali su poprilino uravnoteena i takve smo rezultate oekivali. Poto ivimo u vreme velikih tehnikih razvoja na nama informatiarima je da smislimo kako da olakamo rad na daljinu, a na menadmentu je da prezentuje irokim narodnim masama. Prednosti rada na daljinu su i na strani poslodavca i na strani zaposlenih. Ne treba gledati ko ima veu prednost, zbog ega itd., i odmah ulaziti u konflikt nego treba pronai nain kako da se pobolja timski rad jer svi imaju koristi iz toga, a to se najbolje postie adekvatnim informisanjem i poseivanjem seminara. Ako je osoba disciplinovana, i ne treba stalan nadzor, rad na daljinu je idealan za njih. Na kraju nema sumnje da e se u bliskoj budunosti rad na daljinu primenjivati u veini firmi. Za sve ljude sa bilo kakvim nedostatcima rad na daljinu e biti idealno reenje da ne dobiju otkaz i da se izbegnu konlikti. Mislim da smo uspeli dokazati da je rad na daljinu pozitivna stvar, naravno da ima i nedostataka, ali vremenom i tokom usavravanja moe se nauiti da se ti nedostaci umanjiti. Razvojem Internet servisa i servisa mobilne telefonije rad na daljinu postaje sve znaajniji i spektar poslova koji se mogu raditi na daljinu se stalno proiruje. Prema predvianjima nekih istrazivaca za 10 do 15 godina 50% poslova bie obavljano daljinskim putem. Poslovni uspeh ili neuspeh proizvodnih kompanija u bliskoj budunosti zavisie od njihovog prilagoavanja pripadnicima takozvane Generacije Y, koju ine osobe roene izmeu 1982. i 1993. godine, koje danas po prvi put ulaze

na trite rada. U izvetaju se procenjuje da ce do 2025. godine izmeu 40% i 60% radne snage u razvijenim zemljama i novim tritima irom sveta initi pripadnici tog narataja. Oni su odrasli uz raunare i Internet, a ivot u umreenom svetu uticao je i na nain kako reavaju probleme i meusobno sarauju. Rad na daljinu nije najbolje reenje za zaposlene koji nalaze motivaciju za rad u kontaktu sa ljudima u kancelariji. Takoe, unapreenje na poslu je bitna stavka za ambiciozne, a rad kod kue moe biti prepreka u postizanju takvih ciljeva. To pre svega moe biti prepreka za one koji obavljaju menaderske funkcije, za razliku od profesionalaca specijalizovanih u odreenim oblastima, kao to su inenjeri. Pored analiziranih nedostataka, kao glavna prepreka daljem razvoju rada na daljinu smatraju se poslodavci koji nerado investiraju sredstva za opremanje radnog prostora u domovima zaposlenih. Razvoj tehnoloke infrastrukture i povoljni ekonomski pokazatelji uticae vremenom na promenu stava poslodavaca i na shvatanje da je rad na daljinu neminovan i da u njega treba ulagati. Izloena analiza karakteristika rada na daljinu trebalo bi da pomogne zainteresovanim osobama da li da se, procenom svojih mogunosti i sklonosti, opredele za ovakav rad i da li je posao kojim se bave pogodan za ovakvu vrstu rada. LITERATURA [1] www.economy.co.yu/berza_rada/index.php? action=saveti&subact=full&id=183 [2] www.datalab.ba [3] http://hr.wikipedia.org/wiki/Rad_na_daljinu [4] trust-hr.com [5] http://www.psihologija-blog.com [6] Nikolic, Z., Komunikacione tehnologije, Fakultet za industrijski Menadment u Kruevcu, ICIM plus- Izdavacki centar za industrijski menadment plus, Kruevac, 2005. [7]http://megatrender.blog.co.yu/blog/megatrender/megatrender8/2007/09/07/telewor king [8] www.emagazin.co.yu [9] www.extreme.co.yu/default.asp?id=106 [10] http://tehnika.krstarica.com/l/kompjuteri/novaverzija-pcanywhere [11] Ostrowski, M., Cisco TelePresence, Sisco Expo 2007, Beograd, 14-15 novembar 2007, http://www.cisco.com/global/YU/events/expo_07/ prezentacije.shtml [12] http://www.bridgescentre.com/en/conference _03.htm [13]http://www.videoconferencenet.com/videoconferencearticles/codecvideoconferen ce.htm [14] http://www.ekapija.com/website/sr/page/114893 [15]http://images.google.com/images? hl=en&q=rad+na+daljinu+telegroup&btnG=Search+Images&gbv=2 [16] www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=7440 [17] http://www.economy.rs [18] http://onlinetrziste.com [19] http://www.politika.rs