Poslanice iz zatvora - Free Bible Commentary · 2017-11-14 · smislu i ovaj priruånik ima prigodan uvod u svaku svetopisamsku knjigu. Drugo pravilo Prepoznajmo knjiæevnu jedinstvenost

SADRÆAJ

9 Reå autora: U åemu ovo tumaåenje moæe da vam pomogne?12 Vodiå dobrog biblijskog åitanja

TUMAÅENJE:22 Uvod u poslanicu Koloãanima34 Koloãanima 167 Koloãanima 285 Koloãanima 3107 Koloãanima 4

121 Uvod u poslanicu Efescima133 Efescima 1161 Efescima 2187 Efescima 3203 Efescima 4229 Efescima 5247 Efescima 6

267 Uvod u poslanicu Filimonu271 Filimon

283 Uvod u poslanicu Filipljanima291 Filipljanima 1314 Filipljanima 2334 Filipljanima 3346 Filipljanima 4

5

Posebne teme zatvorskih poslanica

37 Sveci, Kol 1:241 Nada, Kol 1:542 Pavlova upotreba pojma „kosmos“47 Otkupljenje, izbavljenje, Kol 1:1453 Hriãñani i mir, Kol 1:2057 Neporoånost, besprekornost, nevinost, Kol 1:2263 Isus i Duh Sveti, Kol 1:2669 Srce, Kol 2:282 Hriãñanska sloboda i(li) hriãñanska odgovornost, Kol 2:2387 NZ pojmovi koji opisuju Hristov povratak, Kol 3:490 Gresi i vrline u NZ, Kol 3:592 Snaga ljudskih reåi, Kol 3:894 Obnova (anakainosis), Kol 3:1095 Rasizam, Kol 3:11108 Zahvalnost, Kol 4:2112 Zastupniåka molitva, Kol 4:3136 Posveñenje, Ef 1:1139 Sveta Trojica, Ef 1:3142 Predodreœenje, Ef 1:4143 Svetost, Ef 1:4146 Vremena gråkih glagola koji opisuju spasenje, Ef 1:7149 Boæija volja, Ef 1:9151 “Istina” u Pavlovim spisima, Ef 1:13155 Pavlova upotreba predloga “huper” – “nad”, Ef 1:19158 Ovo doba i novo doba, Ef 1:21164 Poosobljeno zlo, Ef 2:2168 Vladanje u Boæijem carstvu, Ef 2:6172 Novozavetne åinjenice o spasenju, Ef 2:8172 Hvalisanje, Ef 2:9176 Zavet, Ef 2:12179 Poniãtenje – obesnaæenje (katargeo), Ef 2:15

6

180 Mojsijev zakon i hriãñani, Ef 2:15183 Ugaoni kamen, Ef 2:20185 Naziœivanje, Ef 2:21190 Boæiji plan otkupljenja - “tajna”, Ef 3:3195 Nevolje, Ef 3:13199 Pavlovi slavopoji, molitve i zahvalnosti Bogu, Ef 3:20200 Amin, Ef 3:21210 Nebesa, Ef 4:10217 Pravednost, Ef 4:24223 Blagostanje, Ef 4:28233 Carstvo Boæije, Ef 5:5239 Pokoravanje, Ef 5:21250 Pavlovo upozorenje robovima, Ef 6:5255 Odræavanje, Ef 6:11257 Anœeli u Pavlovim spisima, Ef 6:12258 Demoni, Ef 6:12263 Delotvorna molitva, Ef 6:19299 Istrajnost, Fil 1:9323 Ispovest (Veruju), Fil 2:11330 Gråke reåi za pojmovi “probe, testa” i njihovo znaåenje, Fil 2:22

7

Glavne skrañenice:SZ – Stari zavetNZ – Novi zavetLXX – SeptuagintaIVP - Inter Varsity PressNJB - New Jerusalem BibleKJV - King James VersionSSP – Savremeni srpski prevodNSP – Novi srpski prevod

8

Reå autora:U åemu ovo tumaåenje moæe da vam pomogne?

Tumaåenje Svetog pisma je umno i duhovno nastojanje da se shvatinadahnuti pisac Pisma, tako da nam njegova poruka bude jasna isvakodnevno delotvorna.

Duhovni proces je veoma vaæan ali ga nije lako objasniti. On zahtevanaãe predanje i naãu otvorenost prema Bogu. Moramo da budemogladni bogopoznanja (1), znanja o njegovom delu (2), voljni da musluæimo (3). A to podrazumeva molitvu, ispovedanje i voljnost zaæivotnim promenama. Sveti Duh je najbitniji u åitavom toku tumaåenja.Pa opet, biñe nam tajna doveka zaãto iskreni i bogobojaæljivi hriãñanitako razliåito shvataju Pismo.

Umni – racionalni proces je veñ lakãe opisati. Prema tekstu Pismamoramo da budemo dosledno poãteni, kako ne bismo u njega uåitalinaãe liåne i denominacijske sklonosti. Svi smo mi vremenski i istorijskiuslovljeni. Niko od nas nije objektivni i neutralni tumaå. Ovaj komentar,verujem, vam nudi nepristrasni umni pristup Reåi. On sadræi tri pravilatumaåenja koja su saåinjena tako da odolimo sopstvenim sklonostima.

Prvo praviloPrepoznajmo istorijsku pozadinu u kojoj je dotiåna biblijska knjiga

napisana. Uoåimo istorijske posebnosti njenog autorstva. Svaki je pisacimao svoje razloge i poruku koju je hteo da prenese. Zato nadahnuti tekstne moæe da nam danas kazuje neãto ãto izvorni, nadahnuti autor nijehteo da poruåi. Dakle, nisu naãi porivi bitni - istorijski, kulturni, liåni,oseñajni, denominacijski – veñ njegovi. Istina, primena je vaæan deotumaåenja, ali pre bilo kakve primene mora da usledi ispravnotumaåenje. Svaki biblijski tekst ima samo jedno jedino znaåenje – ovomoramo sebi stalno ponavaljati. I to znaåenje je ujedno i ono ãto namDuh i danas poruåuje kroz taj i takav tekst. Naravno, to znaåenje svakakoima raznovrsnu primenu na razliåite kulture i njihove okolnosti. A sve teprimene uvek moraju biti podreœene izvornom piãåevom naumu. U tom

9

Reå autora:

smislu i ovaj priruånik ima prigodan uvod u svaku svetopisamskuknjigu.

Drugo praviloPrepoznajmo knjiæevnu jedinstvenost. Svaka knjiga Svetog pisma je

na svoj naåin posebna. Nijedan tumaå nema pravo da izdvoji jednuistinu, ili njen deo, na raåun drugih koje zapostavlja. Zato u prvom redutreba teæiti razumevanju poruke åitave knjige, pre nego li se upustimo utumaåenje njenih posebnosti. Dakle, poglavlja i stihovi ne mogu da znaåeneãto ãto cela knjiga ne kazuje. Tumaåenje treba da preœe sa deduktivnogna induktivni pristup, sa ukupne misli na pojedinaånu. Ovaj komentar jeosmiãljen tako da pomogne studentu u prouåavanju pojedinih knjigakroz odeljke. Uostalom, nadahnutost biblijskog teksta nije u njegovojpodeli na poglavlja i stihove. Ali, takva podela je osmiãljena kako bi nampomogla da razumemo glavnu poruku.

Tumaåenje odeljka – ne pojedinih reåenica, fraza, reåi – je kljuå urazumevanju prvobitnog autorevog nauma. Jer, odeljak saåinjavajuobjedinjene misli uobliåene u temu. U tom smislu svaka reå, svaki izraz ireåenica nekog odeljka vode ka odreœenoj temi. U njoj je njihov smisao,znaåaj, tema ih objaãnjava. Na isti naåin, prateñi piãåev naum od odeljkado odeljka, dolazimo i do ukupne poruke odreœene biblijske knjige.

Treñe praviloÅitajmo Sveto pismo u svim dostupnim prevodima. Tako ñemo

dobiti ãiri i potpuniji uvid u semantiåko znaåenje odreœenih reåi i izraza.Vrlo åesto se dotiåna izvorna reå starogråkog moæe iskazati na viãenaåina. Viãe razliåitih prevoda upravo to istiåu i u njima uviœamoraznolikosti izvornih gråkih rukopisa – manuskripta. Ovo ne utiåenuæno na doktrinu, ali nas vraña na izvorni tekst koji je proizaãao iz peradrevnog pisca.

Ovaj komentar pruæa studentima moguñnost brzog proveravanjanjihovih sopstvenih tumaåenja. Ovo ãtivo nije konaåni autoritet. Cilj muje da izazove na rad i obavesti tumaåa. Ima i drugih komentara koji nampomaæu da ne budemo uskogrudi, dogmatiåni i navijaåki okrenuti svom

10

Reå autora:

“timu”, svojoj denominaciji. Svaki tumaå treba da ima uvid u viãetumaåenja kako bi uvideo viãeznaånost biblijskog teksta. Jer, rekli smo,zapanjujuñe je primetiti koliko malo slaganja ima meœu tumaåima kojitvrde da im je Pismo jedini izvor istine.

Iskreno, meni su ova tri pravila pomogla da savladam svojaograniåenja spram starih tekstova. Nadam se da ñe na isti naåin i vamapomoñi.

Bob UtleyEast Texas Baptist University27. jun 1996. god.

11

Reå autora:

Vodiå dobrog biblijskog åitanja:Liåno traganje za pouzdanom istinom

Moæemo li da znamo ãta je istina? Gde da je naœemo? Da li moæemoda je shvatimo ligikom? Postoji li neki konaåni autoritet? Postoji li neãtoãto moæe da u potpunosti vodi naã æivot, naã svet? Ima li naã æivot smisao?Zaãto smo ovde? A kuda to idemo? Ovakva i sliåna pitanja postavlja samoåovek – razumno biñe – od samih svojih poåetaka (Pro 1:13-18; 3:9-11).Dobro se señam svoje potrage za kljuånim osloncem æivota. Bio sammlad kada sam poverovao u Hrista, uglavnom na osnovu jakih primeranekih iz moje porodice. Ali, kako sam rastao, rasla su i moja pitanja.Kulturni i verski kliãei mi nisu donosili odgovore. Bilo je to vremezbunjenosti, vreme traganja i htenja, vreme kada sam æivo oseñaobeznaœe sveta u kojem sam æiveo.

Mnogi su tvrdili da imaju odgovore na moja pitanja. Ali, brzo samuviœao da se oni zasnivaju na (1) liånom stavu, (2) drevnim mitovima,(3) liånim iskustvima ili (4) psiholoãkim projekcijama. A meni je trebaodokaz, viãe åinjenica i oslonca za pogled na svet, nepokolebljivi centar ismisao æivota.

I sve to sam pronaãao prouåavajuñi Sveto pismo. U njemu samtragao za pouzdanim dokazima. I pronaãao sam ih. Pronaãao sam (1) daarheologija dokazuje istorijsku pouzdanost Pisma; (2) pouzdanostproroãtava Starog zaveta; (3) jedinstvo biblijske poruke usprkos 16vekova nastajanja teskta; (4) liåna svedoåenja ljudi koji su tvrdili da su imæivoti suãtinski promenjeni Biblijom. Zato je hriãñanstvo – kaojedinstven sistem verovanja i delovanja – kadro da se bori sa sloæenimpitanjima ljudskog æivota. I tu nije reå samo o racionalnom okviru, veñ io praktiånoj dokazljivosti biblijske vere, upotrebljivosti koja mi je donelaunutraãnju radost i æivotnu ravnoteæu.

U Hristu sam naãao taj preko potrebni epicentar æivota. I to u onomHristu koga objavljuje Pismo. Bio je to snaæan i emotivan doæivljaj. Paopet, æivo se señam ãoka, kada sam shvatio kako se na jednu te istu reåmoæe gledati razliåito, åak i u krugu istih crkava i tumaåa. Tako je dokaz

12

Vodiå dobrog biblijskog åitanja:

da je Biblija taåna i pouzdanja vredna postao ne cilj i kraj mog traganja,veñ jedan veliki poåetak. Pa, kako razaznajem ãta je ãta, u arenisukobljenih tumaåa i tumaåenja?

Ovo pitanje je postalo moja æivotna strast i poziv. U prvom redu samznao da mi je vera u Hrista (1) donela mir i radost. Jer, moj um je vapio zaåvrstim tlom istine u æivom blatu moåvare post-modernistiåke kulture.(2) Dobio sam voœstvo kroz dogmatsku sigurnost sukobljenih svetskihreligijskih sistema. (3) Dobio sam lek protiv denominacijske bahatosti.Kada sam se upustio u potragu za sigurnim razumevanjem drevnihbiblijskih tekstova, zapanjio sam se nad sopstvenom kulturnom,crkvenom, liånom i istorijskom ostraãñenoãñu. Do tada sam åitao Biblijutek toliko da utvrdim svoja ubeœenja. Boæja Reå mi je sluæila danapadnem neistomiãljenike i da tako utvrdim sve slabosti i manjkavosti.O, bilo je bolno suoåiti se sa svim tim!

Iako sam znao da ne mogu postati sasvim objektivan, postao sammnogo bolji åitalac Svetog pisma. Poåeo sam da uoåavam svoje sklonostii da ih prouåavam. Joã nisam sasvim ovladao njima, nisam se oslobodiosvoje pristrasnosti. Stvarno, tumaåi Biblije su njeni najgori åitaoci!

Evo nekoliko naåela koja ñe, verujem, biti i vama vredna u ovompriruåniku o tumaåenju Boæje reåi.

I.NaåelaA. Verujem da je Sveto pismo u celosti nadahnuto Boæje

samootkrivenje. Zato svako njegovo tumaåenje treba da bude u skladu saprvobitnim namerama njegovog boæanskog autora – Duha – i åovekapisca, u njegovim istorijskim posebnostima.

B. Verujem da je Pismo pisano za obiåne ljude i za svakog åovekaponaosob! Bog se prilagodio åoveku i progovorio mu jasno i glasno uodreœenim istorijskim i kulturnim okolnostima. Bog nam nije sakrioistinu, ãtaviãe, on nam ju je objavio i æeli da je razumemo. Zato te istinetreba tumaåiti u svetlu ondaãnjih zbivanja, a ne spram naãih arãina.Biblija ne sme da kazuje nama danas neãto ãto nikada ranije nije, aposebno ne ono ãto njeni izvorni primaoci nisu åuli. Njena poruka je

13


shvatljiva i prihvatljiva i najproseånijoj osobi jer je pisana razumljivimjezikom svakodnevice.

C. Verujem da Pismo ima jedinstvenu poruku i svrhu. Biblija neprotivureåi sebi, iako ima teãke izjave i naizgled paradoksalne odeljke.No, upravo zato je Biblija sama sebi najbolji tumaå.

D. Verujem da svaki svetopisamski odeljak izvorno (ukljuåujuñi iproroãtva) ima samo jedno znaåenje, onako kako je to autor zamislio. Ipremda nikada ne moæemo sasvim da budemo sigurni u piãåeve namere,postoje sigurne vodilje u tom smeru:

1. æanr, literalna vrsta kojom je tekst napisan2. istorijske okolnosti i/ili neke posebnosti koje su dovele dopisanja nekog teksta3. knjiæevni kontekst cele biblijske knjige, kao i odreœenogodeljka te knjige4. tekstualna skica neke celine, nekog odeljka u odnosu na celuknjigu5. gramatiåke posebnosti kojima se prenosi neka poruka6. posebno izabrane reåi i pojmovi koji prenose poruku7. uporedni/paralelni odeljci

Ovih sedam pristupa åine tumaåenje odreœenog teksta. Ali, pre nego li ihdetaljnije objasnim – kao praktiåne korake dobrog åitanja Pisma –dozvolite mi da vas podsetim na loãe metode koje svakako treba izbeñi.Zbog njih nastaju zabune i sukobi u razliåitom tumaåenju.

II.Pogreãni metodi tumaåenjaA. Ne uzimanje u obzir knjiæevnog konteksta biblijskih knjiga. Kod

ovog pristupa se svaka reå i izjava Pisma koriste kao samostojeñi apsoluti,bez obzira na to ãta je pisac hteo njima stvarno da kaæe. U teologiji seovako nakaradno tumaåenje zove “proof-texting” – kada svoj stavpodupireã Pismom.

B. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i oslanjanje nanerealne, manjkave podatke i izvore koji nemaju niãta sa tekstom.

C. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i baratanje istimkao da je reå o jutroãnjim novinama napisanim iskljuåivo za nas danas.

14


Sveti Duh

D. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta nametanjemsimbolizma. Tada tekst dobija filozofsko-teoloãka znaåenja potpunodrugaåija od onih koja su åuli njegovi prvi åitaoci i sluãaoci.

E. Ne uzimanje u obzir izvorno znaåenje teksta kroz brutalnonametanje krutih doktrina, omiljenih dogmi ili savremenih trendovakoji nemaju veze sa izvornim piãåevim motivima. To se najåeãñe deãavakod nametanja pristupa åitanja – Ãta ovaj tekst znaåi za mene? Takoåitalac postaje iskljuåiva mera tumaåenja.

U pisanoj ljudskoj komunikaciji sreñemo barem tri stvari:

Do skora su se svi naåini åitanja usredsreœivali oko ova tri elementa. Ali,kada je reå o Bibliji i njenoj jednistvenoj nadahnutosti, treba dodatisledeñe:

Tok tumaåenja traæi sve ove elemente. Moj pristup u ovompriruåniku daje naglasak na autora i izvorni teskt. Åinim to svesno,upravo zbog gore navedenih zloupotreba: (1) produhovljavanja teksta i(2) “Ãta-ovaj-tekst-znaåi-za-mene” åereåenja teksta. Zloupotrebe semogu pojaviti na svim nivoima tumaåenja. Zato uvek treba proveravatisvoje motive, predubeœenja, uhodane pristupe tekstu, izraæenu potrebuza primenom. Ali, kako biti oprezan ako nema granica, nema pravila u

15


izvornaautorova

namera

zapisanitekst

prvobitniprimaociteksta

manuskriptnevarijante

kasniji vernici

zapisanitekst

izvornaautorovanamera

prvobitniprimaoci

teksta

tumaåenju? Samo autorstvo nekog teksta i njegova struktura nampruæaju sigurne vodilje pouzdanog tumaåenja.Dakle, kako u svetlu navedenih loãih pristupa moæemo pouzdano idosledno taåno åitati i tumaåiti Pismo?

III.Neki od naåina dobrog åitanja PismaOvde ne æelim da govorim o posebnim naåinima tumaåenja

pojedinih æanrova, tj. knjiæevnih vrsta. Reå je o opãtim hermeneutiåkimprincipima – principima tumaåenja koji vaæe za sve nadahnute tekstove.U ovom domenu preporuåujem odliåno ãtivo Gordona Fija, “How toread The Bible For All Its Worth”, u izdanju kuñe Zondervan.Pravila koja ñu ovde isticati su upravo ona po kojima åitalac kao tumaådozvoljava da mu sam Duh rasvetli tekst. Dakle, i Duh i tekst i åitalac åinejedno. Stalo mi je do toga da pomognem tumaåima da ne zaviseiskljuåivo od drugih, velikih i poznatih tumaåa. Moæda znate izreku –“Biblija baca mnogo svetla na komentare”! Ne æelim ovim daomalovaæim veliki doprinos mnogih komentara, veñ da im odredimprimereno mesto i upotrebu.Moramo biti sigurni da naãe tumaåenje stvarno proizilazi iz teksta. Evoãta nam daje putokaz u tom smeru:

1. pisac tekstaa) istorijske okolnostib) knjiæevni kontekst

2. piãåev izbor:a) gramatiåke strukture teksta – sintakseb) savremena upotreba pojedinih reåic) æanr/knjiæevna vrsta

3. naãe razumevanjea) odgovarajuñih uporednih tekstova

U svakoj fazi tumaåenja moramo se ravnati po ovim pravilima. Jer,Sveto pismo je naãe jedino merilo verovanja i delovanja. Naæalost – rekohveñ ranije – hriãñani se ne slaæu oko uåenja Boæje reåi. I to jeporaæavajuñe: tvrdimo da je u celini nadahnuto Bogom, a onda se delimooko toga ãta nam i kako kazuje!

16


Postoje åetiri faze, åetiri koraka åitanja Pisma:A. Prva faza

1. Odreœenu biblijsku knjigu åitajte iz viãe prevoda, posebnoonih koji potiåu iz razliåitih prevodilaåkih ãkola.

a) doslovni, tj. od-reåi-do-reåi prevodib) dinamiåni prevodic) slobodni – parafrazirani prevodi

2. Uoåite glavni razlog pisanja, definiãite temu.3. Prepoznajte (ukoliko se to moæe) literalno jedinstvo teksta.Naime, koje reåenice i poglavlja iskazuju centralnu misao,temu.4. Prepoznajte preovlaœujuñi æanr

a) u Starom zavetu:(1) (jevrejsku naraciju, priåu)(2) (jevrejsku poeziju (Psalmi, mudrosni spisi)(3) (jevrejska proroãtva (proza i poezija)(4) (zakon)

b) u Novom zavetu:(1) (naracija, priåa (Evanœelja, Dela)(2) (poreœenja Evanœelja)(3) (pisma, tj. poslanice)(4) (apokaliptiåni spisi)

B. Druga faza1. Proåitajte iznova celu knjigu, ponovo izdvojite glavne teme ilikove2. Skicirajte glavne teme i iskaæite ih kratkim i sadræajnimreåenicama3. Uporedite to do åega ste doãli sa svrhom åitavog svogtumaåenja.

C. Treña faza1. Joã jednom proåitajte celu knjigu, ali ovoga puta jasnouoåite istorijski kontekst i posebnosti koje su dovele do pisanja.2. Nabrojte sve istorijske åinjenice iz teksta:

a) pisac

17


b) vreme pisanjac) primaocid) razlozi pisanjae) kulturne posebnosti i njihov odnos spram svrhe pisanjaf) podaci o tada poznatim istorijskim liånostima idogaœajima

3. Skicirajte odeljak koji prouåavate. Uvek pazite da se iz njegajasno vidi literalno jedinstvo odeljka. Samo tako moñi ñete dapratite izvorni piãåev naum i tok misli teksta.4. Proverite istorijske odrednice pomoñu odgovarajuñihpriruånika.

D. Åetvrta faza1. Åitajte odeljak u razliåitim prevodima:

a) doslovni, tj. od-reåi-do-reåi prevodib) dinamiåni prevodic) slobodni – parafrazirani prevodi

2. Istraæite jeziåku, tj. gramatiåku strukturu:a) Da li tekst ima izraze koji se ponavljaju (Ef 1:6, 12, 13)b) ponavljaju li se gramatiåki oblici (Rim 8:31)c) Da li ima u tekstu misaonih kontrasta

3. Uoåite sledeñe pojmove:a) posebne termineb) neuobiåajene pojmovec) vaæne gramatiåke obliked) posebno teãke reåi, pojmove, reåenice

4. Potraæite odgovarajuñe uporedne odeljkea) prepoznajte koji tekst najjasnije govori o temi koju

prouåavate(1) konsultujte knjige sistematske teologije(2) upotrebite prevode Pisma sa uporednim stihovima(3) upotrebite konkordance

b) Istraæite da li postoji tekst, odeljak, stih koji moæda stoji upotpunoj suprotnosti sa temom vaãeg tumaåenja. Mnogebiblijske istine imaju svoju tzv. paradoksalnu stranu. I zato

18


mnoge denominacije imaju silne probleme kada se podupirupoloviånim stihovima. Poãto je åitavo Pismo Bogo-nadahnuto valja teæiti ravnoteæi u tumaåenju.c) Potraæite sliåne izjave u samoj knjizi ili odeljku koji

prouåavate, u tekstovima istog autora istog æanra. Biblija jesama sebi najbolji tumaå jer ju je nadahnuo sam Bog.

5. Upotrebite pomoñnu literaturu kod provere istorijskihodrednica ili nekih drugih vremenskih posebnosti:

a) studijske Biblijeb) biblijske enciklopedije, reånike, priruånikec) uvode u biblijske knjiged) biblijske komentare (u ovom koraku premeravamo svoja

otkriña spram proverenih dostignuña na polju tumaåenja).

IV.Primena tumaåenja Svetog pismaKada uradimo sve ãto je potrebno da bismo razumeli biblijski tekst u

njegovom izvornom znaåenju, tek tada treba da ga primenimo u svomæivotu, u naãoj kulturi. Zato vidim biblijski autoritet kao ispravnoshvatanje ãta je nadahnuti pisac rekao tada, u svoje vreme, i ãta ta porukaznaåi sada, u naãe vreme.

Primena uvek mora da sledi pravilno tumaåenje. Nemoguñe jepravilno primeniti svetopisamska uåenja danas ako ne znamo ãta suznaåila tada. Boæja reå ne sme da govori nama danas ono ãto nikomenikada nije govorila.

U tome nas vodi pravilno skicirani odeljak (faza 3). Primena treba dasledi upravo odatle, a ne sa nivoa analize reåi. Jer, pojedine reåi imajusvoje znaåenje samo u celini, u kontekstu. Isto vaæi i za reåenice. Samo jeautor teksta onaj koji je boæanski nadahnut. Mi ga sledimo jedino poprosvetljenju tog istog Duha. A to je iluminacija a ne inspiracija. Zato naizraze poput – “Tako kaæe Gospod” – imaju pravo samo biblijski pisci.

Dakle, primena se tiåe sveobuhvatne poruke tumaåenog teksta, sobzirom na njegovo – rekli smo – literalno jedinstvo i razvoj ukupnemisli nekog odeljka.

19


V.Duhovna strana tumaåenjaSve do sada sam govorio o logiåkom i tekstualnom procesu koji

spada u tumaåenje i primenu. Ali, u duhovnom smislu sledeñe stvari sumi bile dragocene:

A. Moli se za pomoñ Svetog Duha (1. Kor 1:26 do 2:16)B. Moli se za oproãtenje i oåiãñenje od greha kojih si svestan (1 Jn 1:9)C. Moli se za veñu æelju za bogopoznanjem (Ps 19:7-14; 42:1)D. Primeni odmah sve ãto si otkrio u svom prouåavanjuE. Ostani ponizan i voljan da uåiã

Nije nimalo lako odræati ravnoteæu izmeœu logiåkog procesa tumaåenja iduhovnog voœstva Svetog Duha. Meni su sledeñe reåi pomogle u ovome:

A. “Izvrtanje Pisma”, od autora Dæemsa Sajera: “Prosvetljenje jeneãto ãto pripada svakoj osobi Boæjeg naroda, a ne samo nekakvojduhovnoj eliti. Crkva ne poznaje povlaãtenu viãu kastu, nema tzv.“iluminate”, genijalce kojima pripada sve znanje. Duh je taj kojisuvereno deli darove mudrosti, znanja i duhovnog razlikovanja. On nedaje grupici nadarenih ekskluzivno pravo da tumaåe njegovu Reå. Svakivernik moæe i treba da se pouåava, da prosuœuje i razlikuje biblijskauåenja koja stoje i iznad onih koji su posebno nadareni za sluæbutumaåenja. Saæeto reåeno, kroz celu ovu knjigu sam æeleo da istaknem –Biblija je Boæje istinito otkrivenje celom åoveåanstvu. Ona je krajnjiautoritet u svemu o åemu govorimo, ali nije neka misterija koju ne bimogli da razumeju ljudi svih kultura”. (str. 17-18)

B. U delu “Protestantsko tumaåenje Pisma”, na str. 75, Bernard Ramovako citira åuvenog Kjerkegora: “Prema Kjerkegoru vaæno je leksiåki,gramatiåki i istorijski tumaåiti Pismo. Ali, to nije prevashodno najvaænijioblik njegovog åitanja. Åitati Pismo kao Boæju reå znaåi åitati ga saustreptaloãñu i iãåekivanjem, æivo razgovarajuñi sa Bogom. Åitati gastruåno i nauåno, egzegetski i akademski joã ne mora da znaåi da gaåitamo kao poruku od Boga. Ko ga åita kao ljubavno Boæje pismo, taj ñe unjemu stvarno pronañi Boæju reå.”

C. Autor Rouli u delu “Znaåaj Biblije”, na str. 19 piãe: “Nijednointelektualno razumevanje Biblije, ma kako potpuno ne iscrpljuje njeno

20


bogastvo. Svaki uvid doprinosi potpunijem razumevanju. Ali, najvaænijeje kretati se ka duhovnim vrednostima. Samo duhovno blago åini ovuknjigu razumljivom. Åesto nam baã to duhovno razumevanje treba viãeod umnog. Duhovna stvarnost se prepoznaje na duhovan naåin. Zatosvakom uåeniku Reåi i svakom tumaåu treba duhovna prijemljivost, æartraganja za Bogom i bogatstvima njegove Knjige, ukoliko viãe ponire uuåeno studiranje.”

VI.Metodi tumaåenjaOvaj priruånik je osmiãljen da vam pomogne u sledeñem:

A. Svaka biblijska knjiga ima prigodan uvod, skicu. Setite se ovogakada budete radili “fazu 3”.

B. Kontekstualni uvid vam se nudi na poåetku svakog poglavlja. Toñe vam pomoñi da vidite strukturu literalnog jedinstva teksta.

C. Setite se da podele na poglavlja i stihove nisu deo izvornognadahnutog teksta. One se utvrœuju iz konteksta. Ali, kada uporeœujemoviãe savremenih prevoda (koji, rekosmo, pripadaju razliåitimprevodilaåkim ãkolama), lakãe prodiremo u izvorne namere biblijskogautora. Svako poglavlje obraœuje jednu istinu. Zovemo je“srediãnjom/centralnom idejom teksta” ili “temom”. Tako uobliåenamisao je kljuå pravilnog istorijskog i gramatiåkog tumaåenja. Najbolje jeda niko nikada ne tumaåi, ne pouåava i ne Propoveda iz teksta koji jemanji od jednog poglavlja! Ne zaboravimo, takoœe, da je svaki odeljakæivo vezan za prethodni i naredni odeljak. Zato je vaæna skica poglavljacele biblijske knjige. Ona nam omoguñava da pratimo prirodni i logiånisled izvornih misli biblijskog pisca.

D. Moj pristup je stih-po-stih timaåenje. Tu nema druge nego dasledimo autoreve misli. A to znaåi da pred sobom imamo:

1. literalni kontekst2. istorijski i kulturni uvid3. gramatiåku analizu4. analizu pojedinih reåi5. odgovarajuñe uporedne odeljke/citate

21


Uvod u poslanicu Koloãanima

Osnovne napomeneA. Bogu hvala za krivoverce u crkvi u Kolosima! Zbog njih je apostol

Pavle napisao ovo moñno pismo. Zato, da bismo ga razumeli, morajunam biti jasne tadaãnje istorijske okolnosti. Pismo spada u tzv. “prigodnaãtiva”, jer razmatra specifiåan lokalni problem kroz prizmu veånihevanœeoskih istina. Naime, koloãka jeres je neobiåna meãavinagnosticizma (gråke filozofije) i judaizma.

B. Glavna tema pisma je sveopãte – kosmiåka Boæanstvenost IsusaHrista (1:15-17). Uostalom, hristologija ove poslanice je veliåanstvena.njena struktura je okosnica i poslanice Efescima. Apostol Pavle zna da sekrivoverje ãiri Malom Azijom. Zato u ovom pismu napada ta laænauåenja, dok u pismu crkvi u Efesu on priprema tamoãnje vernike zadolazak tog istog krivoverja. Dakle, naglasak u Koloãanima jehristologija, a u Efescima jedinstvo svega stvorenog u Hristu, koji jeGospod svega.

C. Apostol pobija legalizam – i judejski i gråki – vrlo moñnimpojmovima (2:6-23)

GradA. Kolosi su nastali kao deo provincije Pergam u Frigiji. Od 133. god

pre Hrista pripadaju rimskom Senatu.B. Kolosi su u ona vremena i za ondaãnje prilike, bili veliki trgovaåki

centar (o tome piãu Herodot i Ksenofon Anabasis)1. Koloãka mediteranska dolina bila je poznata po proizvodnjivune, posebno crne vune, po purpuru i skerletu. Vulkanskozemljiãte je bilo odliåno za pastirski zanat, a voda iz kreånjaåkihstena je bila odliåna za farbanje vune.2. Vulkanske aktivnosti su nekoliko puta razarale grad (Stabo12:8:6). Poslednji put se to desilo 60. god. po Hristu (Tacit), ili64. god (Jevsevije).

C. Grad je leæao na obalama reke Likus, pritoci veñe reke Meander,koja 100 km nizvodno protiåe kroz Efes. Na potesu ove doline je Epafras

22


osnovao nekoliko manjih zajednica: Jerapolj (12- ak km. nizvodno),Laodikeju (1:2; 2:1; 4:13 i 15-16) i same Kolose.

D. Nakon ãto su Rimljani izgradili poznati Via Ignatia, istok - zapadput – koji je prolazio pored grada i zaobilazio ga – Kolosi su zamrli(Strabo). Sliåno se desilo sa gradom Petrom u transjordanskoj oblastiPalestine.

E. Grad su naseljavali preteæno paganski narodi (Frigijci i mnogigråki doseljenici), ali i priliåan broj Jevreja. Josif istoriåar svedoåi da jeAntioh III u ovaj grad (223-187 pre Hrista) preselio 2000 Jevreja izVavilona. A podaci iz 76. god. posle Hrista kazuju da je oko 11000 Jevrejaæivelo u koloãkoj oblasti.

PisacA. Pismo otpoåinju Pavle i Timotej (1:1). Apostol je suãtinski autor,

dok je Timotej prisutan u pozdravima i, najverovatnije, kao pisar(amanuensus).

B. Najstariji tekstovi su jedinstveni u tvrdnji da je apostol Pavle pisacposlanice. O tome scedoåe:

1. Markion (doãao u Rim 140. god. po Hristu), jeretik koji seborio protiv starozavetnih tekstova u Pavlovim spisima.2. Muratoriev kanon koji nabraja Pavlova pisma (koristio se uRimu oko 200. god. po Hristu).3. Nekoliko crkvenih otaca prepoznaje Pavlovo autorstvo:

a) Irinej (pisao 177-190. god. po Hristu)b) Klement Aleksandrijski (æiveo 160-216. god. po Hristu).

1. Literalni odnos poslanice Koloãanima i poslanice EfescimaA. Skica ove dve zatvorske poslanice pokazuje njihov odnos.

1. Epafras (Kol 1:7; 4:12; Flm 23) se obratio tokom Pavlovograda u Efesu (Dl 19).

a) Epafras je kao novi vernik odneo Evanœelje u svoj rodnikraj doline reke Likus (4:12).b) Epafras je zapoåeo tri zajednice: Jerapolj, Laodikeju i

Kolose.

23


c) Epafras je traæio apostolov savet oko problema meãanjahriãñanstva, judaizma i gråke misli, ãto su krivoverci åinili.To je bilo u vreme Pavlovog rimskog zatoåeniãtva (4:3,18), uranim 60. god. po Hristu.

2. Laæni uåitelji su zastupali uåenje gråke metafizikea) duh i materija su veånib) duh (Bog) je dobarc) materija (tvorevina) je zlad) postoji serija eona (anœeoskih nivoa) – posebno prema

spisima Valentina – koji deluju izmeœu dobrog nebeskogBoga i niæeg boga, tvorca materije.e) spasenje se sastoji u saznanju tajne ãifre, lozinke kojom se

åovek uzdiæe kroz mnoge eone do dobrog nebeskog Boga.B. Literalni odnos izmeœu ova dva Pavlova pisma

1. Apostol je åuo o problemu jeresi u ovim zajednicama odEpafrasa, iako liåno nikada nije bio tamo (1:7-8).2. Poslanicom preovlaœuje teãka tema, reåenice su pune jakihemocija upuñenih krivovercima. Glavna tema pismaKoloãanima je sveopãta Hristova boæanstvenost.3. Nedugo nakon ovog pisma, oåigledno raspolaæuñi sa mnogovremena, Pavle tu istu temu razlaæe u poslanici Efescima. Znaoje koliki je rizik prilagoœavanja hriãñanske poruke gråkojkulturi. Video je da se spajanje evanœeoske vesti i gråke kultureãiri novoosnovanim crkvama Male Azije. Zato pismo Efescimaobiluje dugim reåenicama i sloæenim teoloãkim idejama (Ef1:3-14; 14:23; 2:1-10, 14-18, 19-22; 3:1-12, 14-19; 4:11-16;6:13-20). Kao da mu je pismo Koloãanima posluæilo za skicuovih velikih misaonih koncepata. Dakle, centralna tema jejedinstvo Stvoritelja i stvorenja – Hrista i svega stvorenog – ãtoje sasvim suprotno od gnostiåke priåe o eonima.

C. Literalni i teoloãki odnos poslanica1. Osnovna struktura

a) oba pisma imaju sliåan uvodb) doktrinarni deo se temelji na Hristovoj boæanstvenosti.

24


c) oba pisma u praktiånom delu naglaãavaju hristoliki naåinæivljenja, koristeñi iste kategorije, fraze i izraze. Zavrãni izrazisu skoro jednaki. U izvornom gråkom autor se doslednosluæi sa 29 izraza, osim ãto u Koloãanima sreñemo dvaposebna (“dragi brat, verni sluæitelj”). Uporediti Ef 6:21-22 iKol 4:7-9.

2. Odreœene reåi i krañi izraziEf 1:1 i Kol 1:2a “vernima”Ef 1:4 i Kol 1:22 “svete i neporoåne”Ef 1:7 i Kol 1:14 “izbavljenje … oproãtenje”Ef 1:10 i Kol 1:20 “sve … na zemlji i ãto je na nebesima”Ef 1:15 i Kol 1:3-4 “åuli … za ljubav koju imate za sve svete”Ef 1:18 i Kol 1:27 “bogatstvo slave”Ef 1:27 i Kol 1:18 “glava tela, Crkve”Ef 2:1 i Kol 1:13 “bili ste mrtvi”Ef 2:16 i Kol 1:20 “sve izmiri … na krstu”Ef 3:2 i Kol 1:25 “sluæitelj”Ef 3:3 i Kol 1:26-27 “tajna”Ef 4:3 i Kol 3:14 “jedinstvo”Ef 4:15 i Kol 2:19 “glava … raste”Ef 4:24 i Kol 3:10, 12, 14 “obukli”Ef 4:31 i Kol 3:8 “gnev, zloba, jarost, huljenje”Ef 5:3 i Kol 3:5 “blud, neåistota, strast”Ef 5:5 i Kol 3:5 “idolopoklonstvo”Ef 5:6 i Kol 3:6 “gnev Boæiji”Ef 5:16 i Kol 4:5 “iskoriãñavajte svoje vreme”

3. Odreœene fraze ili reåeniceEf 1:1 i Kol 1:1aEf 1:1b i Kol 1:2aEf 1:2 a i Kol 1:2bEf 1:13 i Kol 1:5Ef 2:1 i Kol 2:13Ef 2:5b i Kol 2:13cEf 4:1b i Kol 1:10a

25


Ef 6:21-22 i Kol 4:7-9 (29 dosledih izraza Ef 1:13 i Kol 1:5, osim fraze “kaosindoulos” u Koloãanima).

4. Sliåne reåenice ili izraziEf 1:21 i Kol 1:16Ef 2:1 i Kol 1:13Ef 2:16 i Kol 1:20Ef 3:7a i Kol 1:23d, 25aEf 3:8 i Kol 1:27Ef 4:2 i Kol 3:12Ef 4:29 i Kol 3:8 i 4:6Ef 5:15 i Kol 4:5Ef 5:19-20 i Kol 3:16

5. Teoloãki sliåni konceptiEf 1:3 i Kol 1:3 molitva zahvalnostiEf 2:1, 12 i Kol 1:21 otuœivanje od BogaEf 2:15 i Kol 2:14 optuæba ZakonaEf 4:1 i Kol 1:10 dosledan æivotEf 4:15 i Kol 2:19 telo Crkve raste u zrelosti jedino iz GlaveEf 4:19 i Kol 3:5 seksualna raskalaãnostEf 4:22,31 i Kol 3:8 odlaganje grehaEf 4:23 i Kol 3:12-13 hriãñanska meœusobna blagostEf 5:4 i Kol 3:8 hriãñanski govorEf 5:18 i Kol 3:16 punina Duha = Hristova reåEf 5:20 i Kol 3:17 zahvalnost Bogu za sveEf 5:22 i Kol 3:18 pokornost æena muæevimaEf 5:25 i Kol 3:19 ljubav muæeva prema æenamaEf 6:1 i Kol 3:20 posluãnost dece roditeljimaEf 6:4 i Kol 3:21 oåevi neka ne ogoråuju decuEf 6:5 i Kol 3:22 posluãnost robova gospodarimaEf 6:9 i Kol 4:1 gospodari i roboviEf 6:18 i Kol 4:2-4 Pavlove molitvene potrebe

6. Pojmovi i izrazi koji se koriste u Koloãanima i Efescima a nesreñemo ih u drugim Pavlovim pismima

26


a) “punina” (pojam koji su gnostici koristili u opisivanjuanœeoskih nivoa) Ef 1:23 “… punina Onoga koji sveispunjava u svemu”; Ef 3:19 “da budete ispunjeni do svepunine Boæije”; Ef 4:13 “… do pune mere Hristovog rasta”;Kol 1:19 “… da se u njemu nastani sva punina”; Kol 2:9 “Jeru njemu prebiva sva punina Boæanstva”b) Hrist je “glava” svoje crkve: Ef 4:15; 5:23 i Kol 1:18; 2:19c) “otuœen” Ef 2:12, 4:18 i Kol 1:21d) “iskupljujte vreme” Ef 5:16 i Kol 4:5e) “useli” Ef 3:17 i Kol 1:5f) “reå istine Evanœelja” Ef 1:13 i Kol 1:5g) “krotkost” Ef 4:2 i Kol 3:13h) neobiåni pojmovi (“ujedno sjedinjeno” i

“potpomognuto”) Ef 4:16 i Kol 2:19

D. Saæetak1. Viãe od treñine reåi poslanice Koloãanima sreñemo uposlanici Efescima. To znaåi da je 75 stihova, od 155 u Efescimasliåno stihovima u Koloãanima a ovo jasno dokazuje da je obapisma pisao Pavle i u zatvoru.2. Oba pisma su dostavljena preko Tihika, apostolovogprijatelja.3. Oba pisma su poslata u podruåje Male Azije.4. U obe poslanice se sreñu hristoloãke teme.5. Oba pisma naglaãavaju da je Hrist glava svoje crkve.6. U oba pisma uoåavamo ohrabrenje za hriãñansko æivljenje.

E. Najuoåljivija neslaganja1. Dok je u Koloãanima crkva uvek lokalna, dotle je u Efescimauvek univerzalna.2. Dok se kroz celo pismo Koloãanima sreñemo sa problemomkrivoverja, dotle toga uoãte nema u Efescima. Ipak, kroz obapisma provejavaju gnostiåki pojmovi: mudrost, znanje, punina,tajna, poglavarstva i sile, upravljanje.

27


3. U Koloãanima je Hristov povratak neposredan a u Efescimaodloæen. Crkva je pozvana da sluæi palom svetu (2:7; 3:21; 4:13).4. Nekoliko tipiånih Pavlovih pojmova se koristi na razliåitenaåine. Recimo, pojam “tajna”. U Koloãanima je to Hrist(1:26-27; 2:2; 4:3), ali u Efescima (1:9; 5:32) je to od vekovaåuvana, pa tek sad otkrivena misterija o jedinstvu Jevreja ipagana u jednom spasenju.5. U Efescima sreñemo nekoliko SZ aluzija (1:22—Ps 8;2:17—Isa 57:19) (2:20—Ps 118:22) (4:8—Ps 68:18) (4:26—Ps4:4) (5:15—Isa 26:19, 51:17, 52:1, 60:1) (5:3— 3:24) (6:2- 3;2. Mojs 20:12) (6:14—Isa 11:5, 59:17) (6:15—Isa 52:7). Ali, teksu dve SZ napomene u Koloãanima: 2:3—Isa 11:2 i verovatno2:22— Isa 29:13.

F. I pored pomenutih sliånosti poslanica u izboru reåi, izraza istrukture, oba pisma poseduju originalne koncepte:

1. Trinitarni blagoslov, Ef 1:3-142. Odeljke o milosti, Ef 2:1-103. Spajanje Jevreja i pagana u jedno novo telo, Ef 2:11-3:134. Jedinstvo i duhovna nadarenost Hristovog tela, Ef 4:1-165. “Hrist i crkva” kao model za “muæa i æenu”, Ef 5:22-236. Odeljak o duhovnom ratovanju, Ef 6:10-187. Hristoloãki odeljak, Kol 1:13-188. Rituali i pravila, Kol 2:16-239. Tema kosmiåke Hristove boæanstvenosti u Koloãanimanasuprot teme njegovog jedinstva sa svom tvorevinom uEfescima.

G. Na kraju, najboljim se åini uveravanje A.T. Robertsona i F.F.Brusa da je Pavle pisac oba pisma, tako ãto su se misli iz pismaKoloãanima, u pismu Efescima razvile u jake doktrine.

DatumA. Vreme pisanja poslanice vezuje se za vreme apostolovog

utamniåenja (Efes, Filipi, Kesarija, ili Rim). Istina, prema Delima,najverovatnije je reå o Rimu.

28


B. Ako je u pitanju Rim, kada se to desilo? Prema Delima reå je oranim 60-im. Na kratko je bio puãten i piãe Pastoralne poslanice (1. i 2.Timoteju i Titu), onda je po drugom hapãenju ubijen pre 9. juna 68. (danNeronovog samoubistva), verovatno 67. god. po Hristu.

C. Najpribliænija vremenska odrednica pisanja poslaniceKoloãanima (kao i Efescima i Filemonu) bi, dakle, bilo vreme prvogutamniåenja s poåetka 60-ih. Poslanica Filipljanima je poslednjezatvorsko pismo pisano sredinom 60-ih.

D. Najverovatnije su Tihik i Onisim u Malu Aziju doneli nekolikoPavlovih poslanica – Koloãanima, Efescima, Filemonu. Takoœe jeverovatno da je – posle nekoliko godina bolovanja – ozdravljeniEpafrodit poneo pismo Filipljanima u svoju matiånu crkvu.

E. Prema F.F. Brusu i Mariju Harisu ovako bi izgledao vremenski tokapostolovog pisanja:

Knjiga Vreme Mesto(prema podacima iz Dela)1. Galatima 48.god Antiohija Dl 14:28; 15:22. 1. Solunjanima 50. god Korint Dl 18:53. 2. Solunjanima 50. god Korint Dl 18:54. 1. Korinñanima 55. god Efes Dl 19:205. 2. Korinñanima 56. god. Makedonija Dl 20:26. Rimljanima 57. god. Korint Dl 20:37-10. Zatvorska pisma- Koloãanima 60-ih Rim Dl 28:30-31- Efescima 60-ih Rim Dl 28:30-31- Filemonu 60-ih Rim Dl 28:30-31- Filipljanima 62-63. god Rim Dl 28:30-3111-13. åetvrta misija- 1. Timoteju 63. god Makedonija- Tit 63. god pre Efesa (?)- 2. Timoteju 64-68. god. Rim

29


Primaoci pisma i okolnostiA. Zajednicu je najverovatnije zapoåeo Epafras (1:7,8; 2:1; 4:12-13),

koji se obratio na Pavlovu propoved u Efesu (uporedi Kol 1:7-8 i 2:1).Vernici su bili mahom paganskog porekla (1:21; 3:7). Epafras je obiãaoapostola u zatvoru zbog problema sa laænim uåenjem – gnosticizmom –meãavinom hriãñanstva i gråke filozofije (2:8). Ali, problem je bio ijudejski legalizam (2:11,16-17; 3:11), tj. jevrejski religiozni elementi,oboæavanje anœela i asketizam. U gradu je æivela veña zajednica Jevrejapod snaænim uticajem jelinizacije. Svi problemi su se vrteli okoHristovog dela i njegovog uåenja. Gnostici su poricali da je Isus potpuniåovek, a pod uticajem dualistiåkog antagonizma verovali su da jeboæanstvo, da je potpuno odeljen od materije. Oboæavali su ga kao Boga aporicali kao åoveka. Poricali su njegovo veåno prapostojanje. Za njih supostojali mnogi anœeoski nivoi izmeœu nebeskog Boga i åoveåanstva. AHrist je bio tek jedan od niæih bogova. Gnostici su sebe smatraliduhovnom elitom (3:11, 14, 16, 17) koja je naglaãavala posebnu i tajnuspoznaju (2:15, 18, 19). Ta spoznaja je put ka Bogu, a ne Hristova slavnaærtva, baã kao ni åovekovo pokajanje i vera, kao odgovor na tu ærtvu.

B. Zbog takvih filozofskih i teoloãkih sklonosti poslanicaKoloãanima naglaãava:

1. Jedinstvenost Hristove osobe i dovrãeno delo njegovogspasenja.2. njegovu kosmiåku boæanstvenost, spasiteljsku ærtvu isveopãtu vladavinu. A to se sve vidi u njegovom roœenju,njegovom æivotu, smrti, vaskrsenju i vaznesenju. On je jediniGospod!

Svrha poslaniceApostol æeli da dokrajåi koloãku jeres. Zato mu je stalo da pokaæe

Hrista kao “sliku nevidljivog Boga” (1:15); kao onog u kome “je svestvoreno”, kao prapoåetak svega (1:17); onoga u kome “sve ima svojepostojanje”; kao glavu Crkve (1:18); prvoroœenog iz mrtvih (1:18);onoga koji u telu naseljava svu Boæju puninu (1:19; 2:9); pomiriteljaBoga i ljudi (1:20-22). Dakle, Hrist je u potpunosti dovoljan, “a vi ste

30


puni u njemu” (2:10). Koloãko krivoverje je u teoloãkom smislu svedrugo samo ne put spasenja. Ono je ãuplja filozofija (2:8) i “naizgledmudrost samovoljne poboænosti” (2:23).

Kljuåni naglasak pisma je isticanje Hristove dovoljnosti spramimpotentnih ljudskih filozofija. To je jasno iz Hristove sveopãteboæanstvenosti. On je stvoritelj i kreator svega, suvereni pokretaå svihprirodnih tokova, vidljivih i nevidljivih (1:15-18).

Skica poslaniceA. Prepoznatljiv Pavlov poåetak

1. predstavljanje poãiljaoca 1:12. poistoveñivanje sa primaocima 1:2a3. pozdrav 1:2b

B. Hristova nadmoñ1. vera u Hrista, 1:3-82. Hristovo prapostojanje, 1:9-183. pomirenje u Hristu 1:19-234. poærtvovana sluæba radi Hrista, 1:24-295. ne filozofija, veñ Hrist, 2:1-106. ne legalizam, veñ Hrist, 2:11-237. ne raskalaãnost, veñ Hrist, 3:1-118. obuñi se u Hrista, 3:2-179. Hrist kao voœa doma, 3:19-4:110. Hrist kao voœa svakodnevice, 4:2-6

C. Pavlovi glasnici, 4:7-9D. Pavlovi prijatelji ãalju pozdrave, 4:10-14E. Pavlovi liåni pozdravi, 4:15-17F. Pavlov svojeruåni zavrãetak pisma, 4:18

GnosticizamA. Najviãe uvida u ovo uåenje dobijamo od samih gnostiåkih pisaca

drugog veka nove ere. Ali, ove ideje su bile veoma uticajne i u prvomveku (svici sa Mrtvog mora).

31


B. Koloãki problem je bio misaoni hibrid saåinjen od gnostiåke mislii judaistiåkog legalizma.

C. Doktrine Valentinijana i Kerinta iz drugog veka:1. Materija i duh su u veånom sukobu (ontoloãki dualizam).materija je zla, a duh je dobar. Bog je duh i ne moæe suãtinskiimati niãta sa zlom materijom.2. Postoji emanacija (eoni, tj. anœeoski nivoi) izmeœu Boga imaterije. Poslednji i najniæi u nivoima je bog JHVH – Jahve -Bog Starog zaveta koji je stvorio kosmos.3. Isus je jedan od emanacija – pojava vrhovnog Boga, kao ãtoje to i Jahve. Samo, on je viãi po nivou i bliæi jedinom pravomBogu. U svakom sluåaju on nije utelovljeno boæanstvo, ãto setvrdi u Jn 1:14. Jer, materija je zla i nemoguñe je da bi Isus imaostvarno ljudsko telo, a pri tome ostao Bog. On se samo prividnopokazivao kao åovek, ali je u svojoj biti uvek bio i ostao duh(1. Jn 1:1-3; 4:1-6).4. Spasenje se zadobija verom u Isusa i posebnim znanjem, aostvaruje ga posebna grupa ljudi. To znanje (lozinka) nampomaæe u kretanju kroz nebeske nivoe. Sliåno traganje zaBogom zahteva i judejski legalizam.

D. Zabludive gnostiåke voœe su zastupale dva suprostavljenamoralna sistema:

1. Po jednima, naåin æivota nije imao nikakve veze saspasenjem. Ono je strogo duhovno i sadræi se u tajnom znanjuradi putovanja kroz eone.2. Po drugima, upravo je odreœeni naåin æivota donosiospasenje. U Koloãanima se pominju oni koji su to videli uasketizmu, kao u najelitnijem obliku duhovnosti (2:16-23).

E. Neãto od dobre literature:“Gnostiåka religija”, od Hansa Dæonasa, izdanje Beacon Press“Gnostiåki spisi”, od Bentlija Lajtona, dodak Anchor Bible“Reånik NZ pozadine”, odeljak “Gnosticizam”, IVP, str. 414-417

32


Prvi krug åitanjaOvo je tek vodiå u tumaåenju. Dakle, sami ste odgovorni za

sopstveno tumaåenje Pisma. Åinite to u svetlu objave koju imate. Vi,Sveto pismo i Duh Sveti – vi ste najvaæniji u tumaåenju. Ne morate sve daprepustite drugome.

Zato, proåitajte æeljeni tekst odjednom. Odredite mu glavnu temu iiskaæite je svojim reåima.

1. Tema åitavog odeljka ili biblijske knjige2. Vrsta literature – æanr

Drugi krug åitanjaRekli smo da je ovaj udæbenik tek vaã vodiå. Niko ne sme odluåiti

umesto vas. Ne prepustite drugima ono ãto vi i Duh veñ imate u Pismu.Zato, joã jednom proåitajte æeljeni odeljak. Skicirajte glavne pojmove

i iskaæite ih u jednoj reåenici.1. tema prve literalne celine2. tema druge literalne celine3. tema treñe literalne celine4. tema åetvrte literalne celine

33


Koloãanima 1Podela poglavlja prema prevodu dr. Emilijan M. Åarniñ1

Pozdrav1:1-2Pavlova zahvalnost za Koloãane1:3-8Hristov lik i delo1:9-20Pavlova sluæba crkvi1: 21-29

Treñi krug åitanja – sleœenje izvorne piãåeve misli na nivou odeljka.I za ovaj krug sve vaæi ono ãto smo kazali za prva dva – ono o naãojodgovornosti i voœstvu Duha. Kada ste sami skicirali teme, onda,uporedite ih sa gornjom podelom prevoda E.Åarniña. Dakle, svakiodeljak ima jednu temu.

34

Koloãanima 1

1Iako sve podele, pa i ove nisu deo izvornog nadahnuña biblijskog teksta, odeljci su

kljuåni za razumevanje izvorne piãåeve namere. To se posebno vidi kod najmodernijih

prevoda. Svaki odeljak ima glavnu temu, istinu, poruku. Ona se uoåava u svim

prevodima. Koristite se svim raspoloæivim prevodima na vaãem jeziku. Bilo bi dobro

uoåiti koji od njih najviãe odgovara vaãoj podeli. Kako god, glavno je da ovo prvo

uradite sami, a onda uporedite sa raspoloæivim reãenjima. Tek kada razumete ãta je

pisac prvobitno æeleo, tek tada moæete reñi da razumete Pismo. Od ovoga ne treba

odustajati nikada jer ñe u protivnom cela poruka biti izvitoperena. Naravno, kada neãto

od åitanog i tumaåenog razumemo, to isto treba da primenimo i svakodnevno æivimo.

1. prvi odeljak2. drugi odeljak

Koloãanima 1:1-29Tumaåenje reåi i izraza

“Pavle, apostol Hrista Isusa voljom Boæijom i brat Timotej –svetima i vernoj brañi u Hristu u Kolosi: blagodat vam i mir od BogaOca naãega.” (Kol 1:1-2)

1:1 “Pavle” Savle iz Tarsa je ovako oslovljen prvi put u Dl 13:9.Najverovatnije su svi Jevreji dijaspore imali i jevrejsko i gråko ime. Ako jetako, zaãto se ovo drugo ime odjednom pominje tek u Dl 13? Verovatnosu ga (1) ostali poåeli tako zvati, (2) ili je on sam sebe nazivao “malim”,“poslednjim”. Naime, nekoliko je teorija u vezi korena gråkog imenaPavle: (1) Prema predanju iz drugog veka, apostol je bio izrazito nizakåovek, ugojen i ñelav, kosmatih obrva, gegao se pri hodu. Neki tvrde da jeime dobio zbog izrazito iskolaåenih oåiju. Ovo su podaci nekanonskihpisama Solunjanima. (2) Na nekim mestima apostol sam sebe naziva“najmanjim od svih svetih”, jer je bio progonitelj crkve, prema Dl 9:1-2(Vidi: 1. Kor 15:9; Ef 3:8; 1.Tim 1:15). Kaæu, to “poslednji”, tj. “najmanji”je samoizabrano ime. Ipak, na drugim mestima u poslanicama Pavlenaglaãava svoje izvorno apostolstvo i poslaniåku jednakost saDvanaestoricom (2. Kor 11:5; 12:11; 15:10).

“apostol” Gråka reå i znaåi “poslan” (apostello). Upravo radiposlanja je Isus odabrao Dvanaestoricu i nazvao ih poslanicima –apostolima (Lk 6:13). Isti se pojam koristi kod opisa Isusovogposlanja od strane Oca (Mt 10:40; 15:24; Mk 9:37; Lk 9:48; Jn 4:34;5:24, 30, 36, 37, 38; 6:29,38,39,40,57; 7:29; 8:42; 10:36; 11:42; 17:3,8,18,21,23,25; 20:21). Za Jevreje poslanik je bio neåiji ovlaãteni,ozvaniåeni predstavnik – ambasador.“Hrist” Ova titula, ime je paralela jevrejskom imenu Mesija –messijah - pomazanik. Znaåenje je: “Onaj koji je pozvan iosposobljen za poseban zadatak”. Stari zavet poznaje tri grupe voœa;

35

Koloãanima 1 1,1

sveãtenike, kraljeve i proroke i samo su oni bili pomazivani. Isus je usebi spojio sve ovo, celokupno pomazanje (Jev 1:2-3).“Isus” Jevrejsko ime koje znaåi “Jahve spasava”; “Jahve je spasenje”;“Jahve donosi spasenje”. Ima isto znaåenje kao i starozavetno imeJoãua. Ime Isus ima koren u jevrejskoj reåi spasenje – “osija” –pridodato zavetnom Boæijem imenu “Jahve”. Ime Isus Bog je objavioposebnom prilikom kroz anœela glasnika (Mt 1:21)“voljom Boæijom” Isti izraz imamo u uvodu 1. Kor 1:1; 2. Kor 1:1;Ef 1:1 i 2. Tim 1:1. Bez sumnje, Pavle je bio uveren u to da ga je Bogizabrao za apostola. A sve je poåelo njegovim obrañenjem na putu zaDamask (Dl 9:1-22; 23:3-16; 26:9-18). Na ovim mestima vidimo joãviãe pojmova koji otkrivaju Pavlovo åvrsto uverenje u Bogom mudati autoritet.“i brat Timotej” Timotej znaåi “poåastvovan od Boga”. Majka mu jebila Jevrejka (Dl 16:1; 2. Tim 1:5) a otac Grk (Dl 16:1). Obratio se naapostolovom prvom misijskom putu u Devru i Listru (Dl 16:1). Nadrugom putu ga je Pavle pozvao da mu se pridruæi kao saradnik,moæda kao zamena za Jovan-Marka (Dl 15:36-41). Morao je i da seobreæe, kako bi olakãao svoju sluæbu meœu Jevrejima (Dl 16:3). Bioje Pavlov verni uåenik, saradnik i saborac u svim teãkoñama (Dl16:1-17:14; 18:5-19:22; 20:4; Rim. 16:21; 1. Kor 4:17; 16:10; 2. Kor1:1, 19; Fil 1:2; 2:19; Gal 1:1; Fil st. 4; i 1. i 2. Timoteju). Pominje se uviãe Pavlovih pisama (2. Kor 1:1; Fil 1:1; 1. Sol 1:1; 2. Sol 1:1 iFilimonu). To nuæno ne znaåi da je bio koautor pisama, veñ da je biotu, prisutan i ukljuåen u sve. Moæda je bio apostolov pisar, baã kaoSila ili Tihik.

1:2 “svetima” Pojam “Sveci” (hagioi) odgovara istom staro-zavetnom konceptu (kados), a znaåi “odvojen za Boæiju sluæbu” (1. Kor1:2; 2. Kor 1:1; Rim 1:1; Ef 1:1; Fil 1:1). U celom NZ ova je imenica umnoæini, osim u Fil 4:21. No, i tu se koristi u kolektivnom smislu – bitispasen, biti svet, znaåi pripadati Boæjoj porodici vernika. Sav Boæijinarod je svet jer je svakom pojedincu darovana Hristova svetost (Rim 4;2. Kor 5:21). Bog zato hoñe da svi æivimo sveto (1:22 ; 3:12; Ef 1:4; 2:10;4:1; 5:27; 1. Pet 1:16). Dakle, proglaãeni smo svetima (poziciona –darovana svetost) i pozvani smo na svetost (progresivna – zadatasvetost).

36

1,1-2 Koloãanima 1

Posebna tema: sveci

Rekli smo, “hagios” je gråka paralela jevrejskom “kadeãu” za nekogaili neãto ãto se izdvaja za ekskluzivnu Jahvinu namenu. To je smisaoposveñenosti. Znamo da je Bog svojom prirodom i karakterom odvojenod sve tvorevine. On je savrãeni veåni nestvoreni duh. Po njemu se sve ãtopostoji ravna i meri. On je transcedentni – onostrani, bitno Drugi idrugaåiji, Sveti. Takav Bog je stvorio åoveka radi zajedniãtva. Ali, pad ugreh (1. Mojs 3) je naåinio racionalnu i moralnu razvalinu izmeœu takosvetog Boga i greãnog åoveåanstva. Ipak, Bog je odluåio da obnovi svestvoreno. Zato opet poziva k sebi ljude da budu sveti (3. Mojs 11:44;19:2;20:7,26; 21:8). U veri obnavljamo zavetni odnos sa Bogom iodazivamo se pozivu da æivimo sveto (Mt 5:48). To je moguñe jer smopotpuno prihvañeni kroz Hrista. Oproãteno nam je zbog onoga ãto je onæiveo i radio, zbog onoga ãto je Sveti Duh åinio u naãem umu i srcu.Paradoksalno ali istinito:

1. sveti smo jer nam je Hrist darovao svoju svetost2. pozvani smo da æivimo sveto zbog prisutnosti Duha

Dakle, vernici su “sveti” (hagioi) zbog (1) Oåeve volje da tako bude;(2) zbog Hristovog dela; (3) prisutnosti Svetog Duha. Setimo se: u celomNZ ova imenica je u mnoæini (åak i Fil 4:12, gde se jedino koristi ujednini, misli se na zajedniãtvo sa drugim vernicima). Biti spasen znaåibiti deo duhovne porodice, tela, æive graœevine. Biblijska vera zapoåinjeliånim odazivom, ali odmah dovodi do zajedniãtva drugih vernika. Svismo duhovno obdareni (1. Kor 12:11) da zdravo rastemo u TeluHristovom – Crkvi (1Kor 12:7). Spaseni smo da sluæimo. A svetost namje familijarna odlika.

“vernoj brañi” U pismu koje je nastalo zbog jeretiåke grupe laænihvernika, ovakav uvod i oslovljavanje moñno zvuåi. Pavle veruje da jekoloãka crkva ostala verna Hristovom evanœelju. To je evanœelje kojeje Bog dao Pavlu, on Epafrasu, a on Koloãanima. Reåi “verni”,“istiniti”, “pouzdani” imaju isti gråki imeniåni koren (pistis) iglagolski (pisteuo). Suãtinski pojam upuñuje na Boæju pouzdanost ane na sigurnost ljudskog odaziva. Pa opet, åovek je taj koji treba da

37

Koloãanima 1 1,2

se odazove i da odgovori na Boæji veåni karakter i obeñanja. Naglasakje na veri uopãte a ne na njenoj snazi (Mt 17:20; Lk 17:6). Zato jehriãñanstvo odgovor na poziv, vera pokajanja koja se utelovljujeæivotnim stilom - vernoãñu. U biblijskom smislu vera je nizåovekovih reakcija na Boæiju akciju – pokajanje, posluãnost,istrajnost. Naãa vernost je plod Boæije vernosti. Po njoj se u bliskomzajedniãtvu Stvoritelja i stvorenja obnovlja Boæji lik(1. Mojs 1:26-27).“u Hristu” Imenica se nalazi u lokativu (mesto), a to je apostolovomiljeni koncept, prepoznatljiv naåin opisivanja hriãñanskestvarnosti. Svi smo mi u njemu, “jesmo i miåemo se” (Dl 17:28). Onje izvor svakog duhovnog blagoslova. Åak 64 puta Pavle koristi ovajizraz! “U Hristu”, “u njemu”, “u voljenome” (vidi komentar Ef 1:4).“blagodat vam i mir” Uobiåajeno gråko oslovljavanje na poåetkupisama je reå (harein) “pozdrav” (Dl 15:23; 23:36; Jak 1:1). Pavleunosi novinu, izrazitu promenu koja ipak sliåno zvuåi. To je pojamblagodati, milosti – “haris”. Po nekima je on ovde spojio i gråki ijevrejski pozdrav (shalom). Atraktivna teorija, ali ipak pretpostavljamnogo za tipiåan Pavlov pozdrav (Rim 1:7; 1. Kor 1:3; 2. Kor 1:2; Fil1:2; Flm 3).

“Blagodat” je posebna reå koja opisuje Boæiji karakter ljubavi imilosti. Zbog blagodati smo u miru s Bogom, zbog onoga ãto on jeste, ane mi. Blagodat – milost je odlika Boæjeg srca koje praãta, voli, ne gnevise, koje je prepuno samilosti. To je jedina prilika za åoveåanstvo posrnulou greh (2. Mojs 34:6-7; Nem 9:17; Ps 103:8-14; Joel 2:13; Mihej 6:18-20)!Hriãñanstvo je usidreno u Boæijoj nepromenljivoj prirodi (Mal 3:6; Jak1:17), u dovrãenom Hristovom delu (Mk 10:45; 2.Kor 5:21) i sluæbi DuhaSvetoga (Jn 14:25-26; 16:7-15).

“Mir” je posledica prihvatanja takvog Boga i svih njegovih obeñanja(Jn 14:27; 16:33). To je mir veåne i nepomuñene radosti, sigurnostiuprkos bilo kakvih okolnosti, uåenja laænih vernika ili progonstva(Fil 4:7; Kol 3:15)

“od Boga Oca naãega” Ovaj izraz sreñemo u unicijalnim(velikoslovnim) gråkim rukopisima, tzv. B, D, K, kao i u prevodima,Vulgate, Peãite i koptskom prevodu. S druge strane, rukopisi A, C, Dimaju dodatak (kod nas Vuk, Bakotiñ, op. prev.) Izraz sreñemo i u

38

1,2 Koloãanima 1

narednom, 3. stihu, ãto je uobiåajeni Pavlov poåetak molitava (vidiRim 1:7; 1. Kor 1:3; 2. Kor 1:2; Gal 1:3; Ef 1:2; Fil 1:2; 2. Sol 1:2; 1.Tim 1:2; 2. Tim 1:2; Tit 1:4)

“Otac” se ne tiåe nikakve geneologije ili hronologije, veñ je slikabliskog porodiånog zajedniãtva. Bog je sam izabrao pojam porodice da binam se objavio u njemu (Osija 2 do 3, gde Bog sam sebe oslikava kaomuæa koji voli, a u gl. 11 åak i kao briænu majku). Bog koji se otkrio nijenikakav “Prvi Pokretaå” filozofije, veñ briæni otac Isusa Hrista. Zato niPismo nije ljudska umotvorina veñ boæansko otkrivenje koje se ne moæeshvatiti pukim ljudskim tumaåenjem.

“Zahvaljujemo Bogu i Ocu Gospoda naãeg Isusa Hrista moleñi sesvagda za vas. Poãto smo åuli za vaãu veru u Hrista Isusa i ljubav kojuimate prema svim svetima, zbog nade koja vam je spremljena nanebesima, za koju ste veñ pre åuli u istinitoj reåi evanœelja, koja je kodvas – kao ãto je po svem svetu plodonosno i raste kao i kod vas – odonog dana kako ste ga åuli i poznali blagodat Boæiju u istini; kao ãto stei nauåili od Epafrasa, naãeg dragog sasluæitelja, koji je verni Hristovsluæitelj za vas, koji nam je i javio o vaãoj ljubavi u Duhu” (Kol 1:3-8)

1:3-8 Svi ovi stihovi åine jednu misao, jednu reåenicu molitvezahvalnosti.

1:3 “Zahvaljujemo” Zahvalnost je periodiåna tema ovog pisma(1:12; 2:7; 3:15; 4:2), kao ãto je sluåaj sa radosti u Filipljanima. Nezaboravimo da je apostol u rimskom zatvoru i da koloãka crkva prolaziteæak period (vidi posebnu temu: Zahvalnost, u tumaåenju 4:2).

“Gospod” “Kurios” se koristi kao titula i u uopãtenom i u posebnomteoloãkom smislu. Moæe da znaåi “gospodin”, “uvaæeni” (Jn4:11,15,19,49; 5:7; 12:21; 20:15), “gospodar”, “vlasnik”, “suprug” ili“potpuni Bogoåovek” (4:1; 6:34,68; 11:2,3,12,21,27,34,39). Dobarprimer za koriãñenje pojma u oba smisla nalazimo u kontekstu Jn9:36 i 9:38. U SZ se pojam “adon” sreñe u neradom rabinskomoslovljavanju zaveta sa Bogom, sa Jahvom, i to u uzroånom oblikuglagola “biti” (2. Mojs 3:14). Naime, bojali su se da ñe koriãñenjemimena JHVH – Jahve - prekrãiti zapovest: “Ne uzimaj uzalud imeBoæije” (2. Mojs 20:7; 5. Mojs 5:11). Pa, mislili su, ako uopãte neizgovaraju Boæije ime, tako neñe ni pogreãiti. Zato su zamenom

39

Koloãanima 1 1,2-3

“Adonaj”, gråkom reåi sliånog znaåenja, reãili problem. NZ ovutitulu pripisuje Hristu kao opis njegovog boæanstva. Izraz “Isus jeGospod” je bio javno priznanje, ispovest krãtenika Rane crkve (Rim10:9-13; 1. Kor 12:3; Fil 2:11).“moleñi se svagda” Odrednica “svagda” se gramatiåki moæe odnositii na “zahvaljujemo” i na “molimo”. Uostalom, i jedno i drugo suneraskidivi u Pavlovom uåenju i delovanju. On se molio za vernike(1:9; Ef 1:16), i pozivao njih da se mole za njega (4:3; Ef 6:18; 1. Sol5:25). Vidi posebnu temu: Zastupniåka molitva, u tumaåenju 4:3.

1:4 “poãto smo åuli” Zamenica u mnoæini upuñuje na apostola injegov misijski tim (1:7). Åuli su od Epafrasa i o njihovoj veri i odelovanju krivovernih uåitelja (1:7-8).

1:4-5 “veru… ljubav… nadu” Joã jedna omiljena apostolovateoloãka trijada (Rim 5:2-5; 1. Kor 13:13; Gal 5:5-6; Ef 4:2-5; 1. Sol 1:3;5:8). Pavle je uveren da Koloãani imaju vrednosti za sada (vera) i za sutra(nada). A i jedno i drugo treba da æive u ljubavi.

1:4 “vaãu veru” Pojam “pistis” ima tri razliåita znaåenja. U SZsreñemo smisao “vernosti”, “pouzdanosti” za poboænu svakodnevicupojedinaca. Pojam se koristi kao opis vernikovog prihvatanja Boæijegbesplatnog dara spasenja u Hristu. Treñe, koristi se u opisivanju ukupnoghriãñanskog uåenja o samom Hristu (“vera”, prema Dl 6:7 i Juda 3 i 20).U nekim stihovima je teãko odrediti koje je znaåenje u pitanju.

“u Hrista Isusa” “u” (eis) je predlog koji Pavle najåeãñe koristi kodpojma vere. To istiåe Hrista kao predmet same vere, doslovno biti “unjemu”, u smislu mesta prebivanja (1:2; Dl 17:28).“i ljubav koju imate prema svima svetima” ljubav prema Bogu seiskazuje u ljubavi prema ljudima, posebno prema onima koji“pripadaju naãoj verskoj porodici” (Gal 6:10). Isticanje kroz izraz“svima” je posebno dragoceno u pomutnji nastaloj zbog bahatihsamozvanih uåitelja. Za pojam “sveci”, vidi posebnu temu u 1:2

1:5 “zbog nade” Pavle koristi ovaj pojam u nekoliko meœuzavisnihznaåenja. Najåeãñe se tiåe ispunjenja svrhe hriãñaninove vere – slava,veåni æivot, konaåno spasenje, Drugi dolazak. Ovde je jasan prizvukdostignuña u buduñnosti, ali je vremenski neodreœen. Nada se takoœe

40

1,4-5 Koloãanima 1

vezuje za veru i ljubav (Rim 5:2-5; 1. Kor 13:13; Gal 5:5-6; Ef 4:2-5; 1. Sol1:3; 5:8).Posebna tema: Nada

Pavle koristi ovaj pojam u nekoliko meœuzavisnih znaåenja.Najåeãñe se tiåe ispunjenja svrhe hriãñaninove vere – slava, veåni æivot,konaåno spasenje, Drugi dolazak. Ovde je jasan prizvuk dostignuña ubuduñnosti, ali je vremenski neodreœen.

1. Drugi Hristov dolazak (Gal 5:5; Ef 1:18; 4:4; Tit 2:13)2. Isus naãa nada (1. Tim 1:1)3. Vernici izvedeni pred Boga (Kol 1:22-23; 1. Sol 2:19)4. Nada na nebesima (Kol 1:5)5. Konaåno spasenje (1. Sol 4:13)6. Slava Boæija (Rim 5:2; 2. Kor 3:7-12; Kol 1:27)7. Spasenje pagana u Hristu (Kol 1:27)8. Sigurnost spasenja (1. Sol 5:8-9)9. Veåni æivot (Tit 1:2; 3:7)10. Iskupljenje sve tvorevine (Rim 8:20-22)11. Konaåno proslavljenje (Rim 8:23-25)12. Nada je Boæija titula (Rim 15:13)13. Starozavetna uteha za novozavetne vernike (Rim 15:4)

“spremljena na nebesima” Predivna metafora sigurne i zaãtiñenenade vernika (2. Tim 4:8; 1. Pet 1:4). Laæni uåitelji ne mogu baã niãtaovakvoj naãoj nadi.“za koju ste veñ pre åuli” Vrlo sloæen gramatiåki oblik – aorist aktivindikativ – sa glagolom “åuti” i predlogom “pre”. Misli se naEpafrasovo preœaãnje Propovedanje evanœelja i na odaziv Koloãana uveri. Upravo je to sled stvari – åuti, odgovoriti, posluãati i zadræati.“u istinitoj reåi evanœelja” Misao se moæe razumeti trojako: (1)Evanœelje je instrument, oruœe istine koju su åuli; (2) vremenskinaglasak na tome da su ranije åuli evanœelje; (3) Evanœelje = istina(apozicija). Ono je samo po sebi ta istina. Vidi posebnu temu: Istinau Pavlovim spisima, u Ef 1:13.

1:6 “po svemu svetu” Misli se na gråko - rimski svet i tipiåna jenovozavetna hiperbola (preterivanje). Gråi pojam “kosmos” ima viãeznaåenja: (1) planeta zemlja; (2) åoveåanstvo; (3) filozofija, vladajuñi

41

Koloãanima 1 1,5-6

sistem, obrazovne i religiozne institucije ogrehovljenog åoveåanstva kojepostoje i deluju nezavisno od Boga.Posebna tema: Pavlova upotreba pojma “kosmos”Apostol koristi reå u nekoliko znaåenja:

1. Za poredak u stvaranju (Rim 1:20; Ef 1:4; 1. Kor 3:22; 8:4,5)2. Planeta zemlja (2. Kor 1:17; Ef 1:10; Kol 1:20; 1. Tim 1:15;3:16; 6:7)3. Åoveåanstvo (1:27-28; 4:9,13; Rim 3:6,19; 11:15; 2. Kor 5:19;Kol 1:6)4. Ljudske organizacije koje deluju nezavisno od Boga(1:20-21; 2:12; 3:19; 11:32; Gal 4:3; Ef 2:2,12; Fil 2:15; Kol2:8,20-24). Sliånu upotrebu sreñemo i kod apostola Jovana(1. Jn 2:15-17)5. Postojeñe svetske strukture (7:29-31; Gal 6:14; sliåno je i uFil 3:4-9 gde apostol govori o jevrejskim strukturama).

Naravno, uoåljiva su preklapanja i teãko je izvrãiti strogu podelu.Zato se pojam mora paæljivo odrediti u neposrednom kontekstu, nipoãtopo veñ odreœenim reåniåkim definicijama. Pavlova terminologija jefluidna (Dæejms Stjuart “A Man in Christ”). On ne piãe udæbeniksistematske teologije veñ objavljuje Hrista. A to veñ menja sve!

“plodonosno i raste kao i kod vas” Ovde imamo dva prezentparticipa. Prvi je u medijumu a drugi u pasivu (autor se dræiengleskog prevoda i engleske gramatike, op. prev.), ali to ne utiåe nateoloãki smisao. “Plodonosnost” je znak preporoda (Mt 13:1-23; Jn15:16; Gal 5:22-23; Jak 2:14-26).“poznali” “Spoznali” (D. Stefanoviñ; Savremeni srpski prevod).Glagol je u aorist aktiv indikativu i saåinjen je od gråke reåi“epignosko” – “potpuno i eksperimentalno saznanje”. Evanœelje kojesu Koloãani primili je spoj liånosti i istine (kombinovano znaåenjeglagola “znati” i u starogråkom i u starojevrejskom). Ovakvopoznanje je Pavlov odgovor na naduvano i laæno ljudsko znanjekrivovernih uåitelja (1: 9-10).“blagodat Boæiju u istini” To je sræ Hristovog evanœelja – potpuni ikonaåni izraz Boæijeg karaktera prema ljudskoj rasi. “Haris” - milost

42

1,6 Koloãanima 1

je pojam “koine” gråkog jezika koji se govorio aktivno od 200. god.pre Hrista do oko 200, god. po Hristu. Na njemu je pisanaSeptuaginta (250-100 pre Hrista) i u njoj se milost koristiviãeznaåno: draæ, lepota, milosrœe, prihvatanje, dobrota,dobroåinstvo. U NZ se koristi za opis nezasluæene i bezuslovneBoæije ljubavi. Bog je po njoj obnovio zajedniãtvo sa greãnimåoveåanstvom (Ef 4:4-7). Milost uvek upuñuje na vrednost davaoca(Boga) a ne primaoca (åoveka). Ona je znak da nam je obezbeœenosve ãto nam je potrebno! Sve ãto je na meni i tebi jeste daodgovorimo na tu i takvu milost (Ef 2:8-9).

1:7 “Epafras” (4: 12-13; Flm 23) Osnovao je tri zajednice - Kolose,Jerapolj i Laodikeju – u dolini reke Likus. Bio je Pavlov uåenik i poslanik,obrañen najverovatnije na apostolovom drugom misijskom putu (Dl19:10). Puno ime mu je najverovatnije Epafroditus, ãto je izvedenica odimena poznate boginje Afrodite. Osoba istog imena pojavljuje se u Fil2:25 i 4:18, ali na sasvim drugoj geografskoj lokaciji.

“naã… verni Hristov sluæitelj za vas” U najstarijim gråkimrukopisima ima razlika u ovoj frazi. Neki imaju “naã” a neki “vaã”.Prvo reãenje zvuåi tekstualno bolje jer se nalazi u åuvenom papirusuP46, kao i u A, B, D, F, G. Opet neka Biblijska druãtva smatraju da jereãenje “vaã” izvornije, jer je prihvañeno od ranih crkvenih otaca, iod najstarijih latinskih, aramejskih i koptskih prevoda (åuveniBrus/Mecger “A Textual Commentary on the Greek NewTestament”).

1:8 “o vaãoj ljubavi u Duhu” Zanimljivo da je ovo jedini direktnipomen Svetog Duha u celoj poslanici. Kaæem, direktni, jer se verovatnomisli na Duha u 1:9 i 3:16. Dakle, objekt ove ljubavi mogu biti: (1) drugivernici; (2) Pavle i njegovi saradnici; (3) Epafras; (4) svi pomenutizajedno sa svim ljudima.

“Stoga i mi od onoga dana kada smo åuli ne prestajemo da semolimo Bogu za vas i da molimo da se i vi ispunite spoznanjemnjegove volje u svakoj duhovnoj mudrosti i razumevanju, da æivitedostojno pred Gospodom i da mu u svemu budete ugodni, plodonosniu svakom dobrom delu i rastuñi u bogopoznanju, jaåajuñi se svakomsnagom shodno moñi njegove slave – za svako strpljenje i istrajnost, das radoãñu zahvaljujete Ocu koji nas je osposobio da uåestvujemo u

43

Koloãanima 1 1,7-8

nasledstvu svetih u svetlosti. On nas je izbavio iz vlasti tame ipremestio u carstvo svog ljubljenog Sina u kome imamo izbavljenje,oproãtaj grehova” (Kol 1:9-14)

1:9-20 Ceo odeljak je jedna jedina reåenica na izvornom gråkom!Deo stihova 9-12 je Pavlova molitva za vernike, a 15-18 je najverovatnijecitat rane hriãñanske himne ili doktrinarnog ispovedanja (Fil 2:6-11,1. Tim 3:16, 2. Tim 2:11-12). Zaista, ovo je jedan od najdubljihhristoloãkih odeljaka svih Pavlovih spisa.

1:9 “kako smo to åuli” Pavle nije liåno zapoåeo ovu zajednicu niti jepoznavao njene vernike. Åuo je o njihovoj veri i ljubavi od Epafrasa,osnivaåa koloãke crkve (1:7-8).

“ne prestajemo da se molimo Bogu za vas” Vidi posebnu temu:Zastupniåka molitva, u 4:3“da se vi ispunite” Ovde je reå o aorist pasiv konjuktivu. Vernici nemogu da ispune sami sebe. Moraju dozvoliti da to Duh uradi za njih(Ef 5:18). “Ispuniti” je glavni glagol u odeljku 9-12 i prvi je od dvemolbe koje apostol ima pred Bogom za Koloãane. Druga je da æive,“da hodaju dostojno pred Gospodom” (st. 10). Primetimopovezanost poboænog æivota i bogopoznanja (Ef 4:1,17; 5:2,15).“Vera bez dela je mrtva” (Jak 2:14-26).“poznanje njegove volje” Sadræaj ovog poznanja (apignosko) jeevanœelje. A evanœelje se uvek tiåe punine istine u koju treba da severuje i osobe koja treba da je prihvati. A “njegova volja” je da svakiåovek prihvati Hrista koji je jedini i konaåni cilj svake “duhovnemudrosti i razumevanja”. Ovde se udara u laæi krivovernih uåitelja.Pavle koristi termin “punina” (pleroma) – omiljeni gnostiåkikoncept – i poziva se na “duhovnu mudrost”. Za Pavla je sve to uHristu. On je “Boæija mudrost” “sofia” (1:28; 2:3,23; 3:16; 4:5; Ef1:8,17; 3:10). U njemu je dosegnuta “sva istina” (sunesis, 2:2).

1:10 “da æivite dostojno” Glagol je u aorist aktiv infinitivu aodreœuju ga åak åetiri prezent participa u delu 10-12. Ti participiobjaãnjavaju ãta znaåi “æiveti dostojno” (2:6; 3:7; 4:5; Ef 2:10; 4:1,17;5:2,15; 1. Sol 2:12; 4:1). Bog hoñe da ga njegova deca svakodnevnoodraæavaju.

44

1,9-10 Koloãanima 1

“plodonosni u svakom dobrom delu” Ovo je prvi od prezentparticipa (10-12) koji opisuje poboæni, plodonosni æivot. Bog æelitakav æivot. Moralni preobraæaj vernika je dokaz unutraãnjegboæanskog preobraæaja. Takvo svedoåanstvo je najbolji mostevangelizacije. “Plodonosnost” je znak åitave duhovne porodice idokazuje da je naã otac Bog sam. Spasenje je besplatno, dar je, i morase pokazati u drugaåijem naåinu æivota (Mt 12; Ef 2:8-10)“rastuñi u bogopoznanju” Ovo je drugi prezent particip. Reå ima ukorenu glagol “znati” (epignosko 9,10; 3:10; Ef 1:17; 4:13). Oslikavapoziv vernicima da æive u stvarnosti evanœelja.

1:11 “jaåajuñi se svakom snagom”. Treñi prezent particip. I spasenjei sav hriãñanski æivot poåiva na åudu dara milosti, daru koji je potpunonezavisan od bilo kakvog ljudskog uticaja (Gal 3:1-3). Vernici treba da sepredaju Duhu za plodonosan æivot poboænosti (Ef 5:18). Izraz je uvekpovezan sa natprirodnom snagom (Ef 1:19; Fil 4:13).

“shodno moñi njegove slave” Ovaj nam izraz objaãnjava kako ustvari “jaåamo svakom snagom”. Samo u Duhu imamo svu njegovumoñ i slavu!“za svako strpljenje i istrajnost” Na prvi pogled reå je osinonimima. Ipak, postoji mala razlika. “Strpljenje” (hupomone)oslikava izdræljivost i upornost, a “istrajnost” (makrothumia)trpljenje pod nepravednim stradanjem. Pavle koristi oba izraza(2. Kor 6:4,6; 2. Tim 3:10). Obe vrline su nam doseæne jedino uBoæijoj snazi. Inaåe se izrazi joã koriste kada se opisuje Boæjeophoœenje spram ogrehovljenog åoveåanstva (Rim 2:4; 9:22; 1. Kor6:6). Ali, i kod opisa kako ljudi treba da meœusobno postupaju (Gal5:22-23; Ef 4:2; Kol 3:12).“s radoãñu” Ovaj pridev gramatiåki odgovara misli iz 11. stiha.

1:12 “zahvaljujete” Poslednji prezent particip u odeljku st. 10-12koji opisuje hriãñanski æivotni hod kao neprestanu zahvalnost ( 3:17; Ef5:20; 1. Sol 5:18). Zahvalnost je odlika Duhom voœenog æivota.

“Ocu” Hriãñani treba stalno da imaju na umu da novozavetni fokusna Hristovoj sluæbi ni malo ne uzima od Oåeve slave. Upravo je Otactaj koji isijava slavom iz svega Hristovog. On je poslao i podræavaosvog Sina (Ef 1:3-14 i 15-23). Nekoliko je verzija ovog izraza ugråkim rukopisima. Ovakvo åitanje podræavaju P61, A, C, D, K i P

45

Koloãanima 1 1,11-12

papirus, baã kao i Vulgata. Pomenute varijacije ne utiåu ni napouzdanost, ni na smisao teksta.“koji … je osposobio” Osim ovog stiha izraz se koristi joã jedino u2Kor 2:16 i 2Tim 2:2. Bog nas je osposobio (1) proglasivãi naspravednim u Hristu (opravdanje i poziciono – darovanoposveñenje); (2) åini nas hristolikijim (progresivno posveñenje).“nas” Najstariji gråki tekstovi su taåno podeljeni reåima “nas” i “vi”.Verovatno je prepisivaå baã radi ove simetrije u st. 13 dodao “vi”.“da uåestvujemo u nasledstvu” Doslovno znaåenje “nasledstva” je“izobilje”. To je Boæije obeñanje Avramu, njegovom posedu injegovim potomcima (1. Mojs 12:12). SZ se viãe fokusirao nazemaljske a NZ na duhovne blagoslove. Jakovljeva plemena su bilablagoslovena. Jedino Levitsko pleme nije dobilo zemlju jer je sluæiloBogu (4. Mojs 4:45). Bog im je sam rekao da je on njihovo nasleœe (4Mojs 18:24). Ipak, u duhovnom smislu ceo je starozavetni narod biou sveãteniåkoj sluæbi (2. Mojs 19:4-6). Bili su “kraljevskosveãtenstvo” za ceo svet. Na isti naåin NZ govori o nama (1.Pet 2:5,9;Otk 1:6). I mi, poput Levita, imamo samog Boga u veånom nasleœu.“svetih” Vidi posebnu temu u st. 2“u svetlosti” Dvojak je prizvuk ovog izraza: (1) etiåki (Jn 3:19); (2)suprotnost hristolikosti u vernicima naspram demonskog u svetu(Ef 6:12; Dl 26:18).

1:13-14 Ovi odeljci åine prelaz ka predivnom hristoloãkom odeljkukoji sledi (15-20)

1:13 “On nas je izbavio” Glagol je u aorist medijum indikativu ioslikava akciju spasavanja.

“od vlasti tame” Doslovno od “ropstva”, od “autoriteta” (1:12; Lk22:53). Svetlo i tama su najåeãñe slike dve suprotne duhovnestvarnosti dobra i zla (Jn 3:19-21). Apostol ih koristi viãe puta u ovojposlanici (1:13, 16; 2:10, 15).“premestio” Doslovno “izmestio”. I ovaj glagol je u aoristu. Dakle,reå je o neåemu ãto je Bog veñ uradio – jednom i za svagda – za svojnarod.“u carstvo” Isus je govorio o nebeskom carstvu kao stvarnosti bliskesutraãnjice. Ali, ovaj kontekst upuñuje na to da je reå o neåemu ãtovernici veñ imaju u Hristu (Ef 2:5-6)! Istina, Pavle nikada ne govori

46


kao Isus „carstvo Boæije”, verovatno zato ãto vernici iz nejevrejskihkrugova ne razumeju taj starozavetni koncept.“svog ljubljenog Sina” Bog Otac je ovako oslovio Sina na krãtenju ina gori preobraæenja (Mt 3:17; 17:5). Isus je jedinoroœeni sin(monogenes Jn 1:18, 3:16, 18; 1Jn 4:9). Hriãñani su posinjeni unjemu.

1:14 “u kome imamo” Glagol je u prezent aktiv indikativu. U Hristuimamo trajni blagoslov Boæje duhovne porodice.

“izbavljenje” Pojam je aluzija starozavetnog “paduh” – “osloboœen”,“otkupljen” – kao i “ga’al” – osloboœen posredstvom nekog bliskog(“go’el”). Isus nas je oslobodio ropstva (Isa 53:11-12; Mk 10:45; Ef1:7). “Izbavljenje” je i sadaãnji (Ef 1:7) i buduñi doæivljaj (Ef 4:30).

posebna tema: Otkupljenje – izbavljenje

I.Stari zavetA. Dva su istoznaåna starozavetna pojma

1. Gaal sa osnovnim smislom “osloboditi”, u smislu plañenecene. Glagolski oblik go’el ima prizvuk liånog posredovanja,najåeãñe ålana porodice (skrbnik, osvetnik, otkupitelj). Reå je oobiåajnom pravu otkupa u jevrejskoj kulturi, povratkazemljiãta, kuña, æivotinja (3. Mojs 25 i 27), pa i roœaka (Ruta4:15; Isa 29:22). U teoloãkom smislu reå je o señanju naizbavljenje Izraela iz egipatskog ropstva (2. Mojs 6:6; 15:13; Ps74:2; 77;15; Jer 31:11). Roœak postaje “otkupitelj” (Jov 19:25; Ps19:14; 78:35; Izr 23:1; Is 41:14; 43:14; 44:6,24; 47:4; 48:17;49:7,26; 54:5,8; 59:20; 60:16; 63:16; Jer 50:34).2. Padah, sa osnovnim znaåenjem “izbaviti”, “osloboditi”.

a) Otkupljenje prvoroœenca, prema 2. Mojs 13:13-14 i 4.Mojs 18:15-17b) Fiziåko izbavljenje uporeœeno sa duhovnim, Ps 49:7-8,15c) Jahve ñe otkupiti Izrael od njegovih grehova i pobuna,

Ps 130:7-8B. Trojako je znaåenje ovog teoloãkog koncepta

1. Postoji hitna potreba, porobljenost, vezanost

47

Koloãanima 1 1,14

a) fiziåkab) socijalnac) duhovna (Ps 130:8)

2. Za osloboœenje treba platiti cenu, kao i za obnovua) nacije Izrael (5. Mojs 7:8)b) pojedinca (Jov 19:25-27; 33:28)

3. Neko treba da deluje kao posrednik. U gaal konceptu to jenajåeãñe neko blizak, ålan porodice (go’el).4. Jahve sebe åesto predstavlja u slikama ålanova porodice

a) otacb) muæc) roœak

Otkupljenje je sigurno zbog Jahvinog liånog zalaganja. On plaña cenu ipotpuno otkupljuje svoje.

II.Novi zavetA. Nekoliko je teoloãkih pojmova

1. Agorazo (1. Kor 6:20; 7:23; 2. Pet 2:1; Otk 5:9; 14:34) jetrgovaåki izraz, glagol koji kazuje da je neãto plañeno. Mi smonarod koji je plañen Hristovom krvlju i pripadamo samo njemu.2. Eksagorazo (Gal 3:13; 4:5; Ef 5:16; Kol 4:5) je takoœetrgovaåki pojam i opisuje Isusovu zastupniåku smrt za nas. Onje poneo naãe prokletstvo pred Zakonom (5. Mojs 21:23). Onumesto svih nas! U njemu su se Oåeva ljubav i pravednost spojiliu potpuno oproãtenje i prihvatanje.3. Luo – “osloboditi”

a) Lutron, “isplañena cena” (Mt 20:28; Mk 10:45). Ovo supredivne reåi koje je sam Isus izrekao o smislu svog dolaska,o svom otkupu naãih grehova (Jn 1:29).b) Lutroo, “osloboditi”

1) osloboditi Izrael, Lk 24:212) dati sebe za osloboœenje i oåiãñenje naroda, Tit 2:143) biti bezgreãna zamena, 1. Pet 1:18-19

c) Lutrosis, “otkupljenje, oslobaœanje, otpuãtanje”

48

1,14 Koloãanima 1

1) Zaharijino proroãtvo o Isusu, Lk 1:682) Anina zahvalnost Bogu za Isusa, Lk 2:383) Isus je bolja, jednom zauvek prineta ærtva, Jev 9:12

4. Apolitrosis,a) Otkupljenje i Drugi dolazak (Dl 3:19-21)

1) Lk 21:282) Rim 8:233) Ef 1:14; 4:304) Jev 9:15

b) Otkupljenje u Hristovoj smrti1) Rim 3:242) 1. Kor 1:303) Ef 1:74) Kol 1:14

5. Antitutron, (1. Tim 2:6). Ovo je kljuåni tekst, baã kao i Tit2:14, koji Isusovo osloboœenje smeãtaju u njegovu krsnu smrt.On je jedna, jedina i dovoljna ærtva, onaj koji je umro za sve (Jn1:29; 3:16-17; 4:42; 1. Tim 2:4; 4:10; Tit 2:11; 2. Pet 3:9; 1. Jn 2:2;4:14).

B. Primena ovih novozavetnih koncepata1. Åoveåanstvo je porobljeno grehom (Jn 8:34; Rim 3:10-18;6:23).2. Ova porobljenost se otkriva po starozavetnom Zakonu(Gal 3), kao i u Isusovoj besedi na gori (Mt 5 do 7). Celoåoveåenstvo je pod smrtnom presudom (Kol 2:14).3. Isus je, kao bezgreãno Boæije jagnje, umro umesto svih nas(Jn 1:29; 2. Kor 5:21). U njemu smo osloboœeni od grehova, zasluæbu Bogu (Rim 6).4. Isus je i naã “oslobodilac”. I on i Jahve se predstavljaju kao“otac, muæ, sin, brat, bliski roœak”.5. Bog nije Sotoni platio naãe osloboœenje (srednjevekovnateologija). U Hristu je doãlo do savrãenog izmirenja Boæje reåi,Boæje pravednosti i ljubavi. Krst je obnovio mir sa Bogom i

49

Koloãanima 1 1,14

buntovniãtvo åoveåanstva je oproãteno. Boæji lik je kroz Hristatrajno i delotvorno obnovljen.6. Ipak, postoji i buduñi aspekt otkupljenja (Rim 8:23; Ef 1:14;4:30). On obuhavta vaskrsenje tela i blisko zajedniãtvo satrojedinim Bogom.

“oproãtaj grehova” Nekoliko je starogråkih reåi za “oproãtenje”.Ova, ovde upotrebljena (aphesis) znaåi “otpustiti”, ãto je aluzijastarozavetnog Dana oåiãñenja (3. Mojs 16). Ærtveni jarac, oteran upustinju, je simboliåno nosio grehe naroda. Iz spisa Irineja Jeretika –1:21:2 – vidimo da su neki gnostici razlikovali otkupljenje i oproãtenje.Navodno, oni su se deãavali u razliåita vremena. Pavle je prozvao ovokrivoverje.Neki prevodi ovde dodaju izraz: “… kroz njegovu krv”. To jeprepisivaåki dodatak kasnijeg doba, na osnovu paralelnog teksta iz Ef 1:7.

“On je slika nevidljivog Boga, prvoroœeni sveg stvorenja, jer je unjemu stvoreno sve ãto je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo inevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sveje njegovim posredstvom stvoreno – i za njega. On je pre svega i sve unjemu ima svoje postojanje. On je i glava tela, Crkve; on je poåetak,prvoroœeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi. Jer je Bog blagoizvoleoda se u njemu nastani sva punina i da njegovim posredstvom sve izmirisa sobom, stvorivãi mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovimposredstvom izbavi sve ãto je na zemlji i ãto je na nebesima.”

(Kol 1:15-20)1:15-20 Ovaj predivni tekst je verovatno u Ranoj crkvi pevan kao

himna ili kao veroispovest. On slavi sveopãte, kosmiåku Hristovuboæanstvenost. U njemu je nekoliko omiljenih gnostiåkih ideja: prvo-roœeni; punina, anœeoski nivoi (st. 16); Isusovo pravo åoveãtvo i stvarnasmrt (st. 20)

Pojam “sve” se koristi åak sedam puta (st. 15,16; dva puta u 17 i18,20). Isusova sluæba se podrazumeva, jer sve je od njega i za njega. Viãeputa se koristi zamenica “on” u nekoliko oblika: u njemu; kroz njega; ponjemu (Ef 1:3-14).

50

1,14 Koloãanima 1

1:15 “On je slika nevidljivog Boga” Ista se reå (oikon) koristi zaIsusa u 3:10 i 2. Kor 4:4. Sliåna teoloãka ideja je u Jn 1:18; 14:9; Fil 2:6;Jev 1:3. I baã ovaj tekst – Jev 1:3 – koristi snaæan gråki izraz “karakter”(verna predstava 1. Mojs 1:26-27; 5:1; 9:6; 1. Kor 11:7; Jak 3:9). Ko jevideo Isusa video je Boga! Bog je postao åovek (Jn 14:9).

Isusova sluæba je bila da obnovi Boæji lik u åoveku. U jednu ruku,Eden se vratio po njemu, po “drugom Adamu” (Rim 5:12-21; Fil 2:6).Moguñe je da ñe i samo Nebo biti obnovljeni Eden: (1) Biblija zapoåinje sBogom, ljudima i æivotinjama (1. Mojs 1-2), ali tako i zavrãava (Otk21-22; i æivotinje su tu, samo nekako po strani). (2) Prema proroãtvuIsa 11:6-9, æivotinje i deca se zajedno igraju u novoj eri koja dolazi nazemlju (2. Pet 3:10-13; Otk 21:2).

“prvoroœeni sveg stvorenja” Ovo je metafora SZ za Isusovneuporedivi poloæaj: (1) Po rabinima to je preuzviãenost (2. Mojs4:22); (2) SZ ovu sliku koristi i za nastarijeg sina u porodici, glavnognaslednika; (3) U Ps 89:27 se koristi u mesijanskom smislu; (4) U Izr8:22 oslikava poosobljenu Mudrost – prvog ovlaãtenog nosiocaBoæijeg stvaranja. Ipak, (1) i (2) åine se najboljim moguñnostima.

Ali, kada je reå o Isusu, ne moæemo reñi da izraz govori da je on prvostvoreno biñe (4). Upravo je to argument gnostika: Isus je najuzviãenijianœeo, prvi do Boga. Ne, izraz se mora tumaåiti u svetlu jevrejskogstarozavetnog uåenja. Isus je jedini Boæiji Sin (Jn 1:18; 3:16,18; 1. Jn 4:9)jer je oduvek i bio Bog (1:17; Jn 1:1; 5:18; 10:30; 14:9; 20:28). Uodreœenom åasu je u Vitlejemu postao åovek, da bi u greh posrnuloåoveåanstvo moglo da razume Boga (Jn 1:14, 18).

1:16 “jer je u njemu stvoreno sve” Isus je Boæji posrednik ustvaranju svih svetova – vidljivog i nevidljivog; nebeskog i zemaljskog (Jn1:3, 10; Rim 11:36; 1. Kor 8:6; Jev 1:2; 2:10). Ovo pobija gnostiåkidualizam – podvojenost na svet duha (Bog) i svet materije (tvorevina).Isus je bio taj po kome je Bog stvaralaåki progovorio i sve je nastalo (1.Mojs 1). On je stvorio åoveka i udahnuo mu æivot (1. Mojs 2). Glagol“stvoriti” je dva puta upotrebeljen u st. 16: Prvi put je u aorist pasivindikativu; drugi put je u perfekt pasiv indikativu. Dakle, Otac je taj kojije stvarao kroz/po Isusu. Sve je stvoreno u (ev) njemu, kroz (dia) njega iza (eis) njega!

51


“bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti” Pojmovimogu da oznaåavaju zemaljske autoritete (Rim 13), ali prema celiniteksta reå je o anœeoskim sferama/nivoima, ãto je laæno uåenje (Rim8:38; 1. Kor 15:24; Ef 1:21; 3:10; 6:12; Kol 1:16; 2:10, 15; 1. Pet 3:22).Drevni svet je uzroåno - poslediåne veze video ne samo u fiziåkoj veñi u duhovnoj stvarnosti. Nemoguñe je razmiãljati biblijski i poricatiduhovnost. Vidi posebnu temu: Anœeli u Pavlovim spisima, u Ef6:12.“i za njega” Isus nije tek Oåev instrument u stvaranju, veñ i cilj svegstvaranja (Rim 11:36; Jev 2:10).

1:17 “i on je pre svega” Nikada nije bilo vremena da Isus nijepostojao! On je Bog od veånosti (Jn 1:1-2; 8:58; 17:5, 24; 2. Kor 8:9; Fil2:6-7; Kol 1:17; Jev 10:5-7). Zamenica “on” (autos) je naglaãena u st. 17 i18. “On… u njemu … on je poåetak”.

“u njemu sve ima svoje postojanje” Glagol je u perfekt aktivindikativu, snaænom obliku: prepozicija sun i doslovno “dræatineãto” (sunistemi) – “u njemu se sve dræi na okupu” (Savremenisrpski prevod). Ovo je doktrina o Hristu odræavatelju svega (Jev 1:3)i fokusirana je na osobu. “… sve ima” se odnosi na ukupnutvorevinu – duhovni i materijalni svet. Isus je i stvoritelj i odræavateljsvega. SZ ove osobine pripisuje Elohimu (Bogu)

1:18 “On je i glava tela, Crkve” Isus je iznad sve tvorevine ali i iznadsvoje Crkve. Ovde se misli na sveopãtu Crkvu (Ef 1:22-23; 4:15; 5:23; Kol1:18; 2:9). Mi smo kao vernici vredni i pojedinaåno (1Kor 6:19) i uzajedniãtvu (1. Kor 12:12-27). Samo se u poslanici Koloãanima i Efe-scima Isus istiåe kao “glava” svoga tela. On je vrhovni autoritet svihautoriteta (Ef 1:22)

“on je poåetak” Na prvi pogled ovo je joã jedna aluzija na stvaranje(1. Mojs 1:1), ali misaona celina upuñuje na Crkvu. U duhu gråkemisli ovaj se poåetak odnosi na izvoriãte. Isus je izvor, vrelo æivotasvoga tela, sva snaga novosjedinjenog Boæijeg naroda – i Jevreja iGrka; i robova i slobodnih; i muãkaraca i æena (3:11; Gal 3:28). On jenovi Adam (Rim 5:12-21), rodonaåelnik novog åoveåanstva –hriãñana (Ef 2:11-3:13).“prvoroœeni iz mrtvih” Krunski novozavetni odeljak o Hristovomvaskrsenju je onaj u 1. Kor 15. On je neuporodivo nadmoñan,

52


“prvoroœenac” i u stvaranju i u vaskrsenju (1:15; Rim 1:4; Otk 1:5).Njegovo vaskrsenje je obeñanje i osiguranje da ñe svi vernicivaskrsnuti. U 1. Kor 15:20 i 23 Isus se naziva “prvim rodom”, ãto jeoåigledna starozavetna metafora. Bez sumnje, Isus je prototip usvemu. I prvoroœenac, i prvi plod (Otk 1:5).“da u svemu on bude prvi” Izraz sliåan onome u Ef 1:22-23. Otac jeuzvisio Sina iznad svega i svakoga (1. Kor 15:27-28).

1:19 Stih poåinje sa “jer je” (hoti). Ona uvodi objaãnjenje Oåevenamere sa Mesijom: (1) u njemu je punina boæanstva; (2) u njemu jepomirenje za sve.

“u njemu … sva punina boæanstva” Ovde se apostol poigravapojmom “punina” (pleroma) kojom su gnostici opisivali anœeoskenivoe izmeœu dobrog boga i zle materije (2:9; Ef 1:23; 3:19; 4:13).Ovo je najjaåe svedoåanstvo o nekome ko je kao obiåan stolarosuœen zbog izdaje. Ne – Ko vidi Isusa vidi Boga!

1:20 “i da njegovim posredstvom sve izmiri” Doslovno – okrenutineprijateljstvo dve osobe u prijateljstvo. Greh je odvojio stvorenje odStvoritelja. Bog je u Hristu odluåio da taj odnos obnovi. Ovde su dve reåispojene u jednu moñnu (apokatallasso), da bi se dobio teoloãki naglasak(st. 22). Istu reå apostol koristi u Ef 2:16, i isti koren reåi je u 2. Kor5:18-20.

“sve” Ponovo, naglaãeno je da je reå o vidiljivim i nevidljivimstvarima (Rim 8:18; 1. Kor 15:27-28; Ef 1:22-23).“sa sobom” Teoloãki, reå moæe da bude i o Ocu i o Sinu, i jedinonam misaona celina daje preciznost. Åini se da se viãe misli na Oca.“stvorivãi mir njegovom krvlju na krstu” Hristova krsna smrt je uæiæi (Rim 5:9; Ef 1:7; 2:13,16). Nema izmirenja bez velike cene! Ovdeje naglasak viãe na njegovoj ljudskosti, jer se pominje krv, nazastupniåkom ispaãtanju (Isa 53; 2.Kor 5:21). Laæni uåitelji su veliåalinjegovo boæanstvo, ali su odbacivali njegovo åoveãtvo i krsnu smrt.

Posebna tema: Hriãñani i mir

I.UvodA. Biblija – naã osnovni izvor verovanja i delovanja – nema definicije

mira u sebi. Ãta viãe, postoji dosta napetosti u njenim izjavama. Recimo,

53


SZ ima viãe vojnog, politiåkog prizvuka mira u sebi. NZ naglaãavaduhovni sukob svetla i tame.

B. Biblijska vera, baã kao i druge svetske religije, i nekada i sada,oåekuje zlatno doba – istorijsku eru napretka i blagostanja bez nemira iratova.

1. Isa 2:2-4; 11:6-9; 32:15-18; 51:3; Os 2:18; Mih 4:32. Sveto pismo ovu stvarnost vezuje za liånost Mesije, Isa 9:6-7

C. Ipak se postavlja pitanje: Kako æivimo u svetu nemira? Tri suhriãñanska odgovora data kroz istoriju od vremena smrti apostola doSrednjeg veka.

1. Pacifizam. Premda redak u antiåko doba, ipak je bionajizvorniji odgovor prvih hriãñana na vojniåko rimskodruãtvo.2. Pravedan rat. Nakon Konstantinovog preobrañenja (313god. po Hristu), crkva je poåela da racionalizuje vojni aparatkao potrebu “hriãñanske dræave”. Posebno kada se trebalobraniti od varavarskih osvajaåa. Ovaj stav je najbliæi klasiånojgråkoj misli. Ambrozije je prvi razvio ovu misao a kasnije jeAvgustin unapredio.3. Krstaãki rat. Koncept sliåan starozavetnoj ideji “svetog rata”.Razvio se u Srednjem veku, kao odgovor muslimanskimosvajanjima tzv. “svete zemlje”. Bile su to hriãñanske teritorijeseverne Afrike, Male Azije i istoka Rimskog carstva. Ovi ratovisu se vodili pod blagoslovom i pokroviteljstvom crkve.4. Sva ova tri koncepta, zajedno s nekoliko svojih varijanti, sunastali kao hriãñanski odgovor na pali sistem sveta. Svaki od njihse poziva na odreœene svetopisamske tekstove dok zenemarujeneke druge. Pacifizam teæi odvojenju od sveta. Sveti rat jepokuãaj da se svetsko zlo stavi u zakonske okvire (MartinLuter). Krstaãtvo je æelja da se svet napadne, osvoji i nadzire.5. Roland Bainton, u svom delu “Hriãñanski stavovi o ratu imiru” (“Alfa i Omega”, Beograd, 1995. god), piãe na str. 15:“Reformacija ubrzava verski rat i sve tri doktrine su u igri:Pravedan rat izmeœu Luterana i Anglikanaca; Krstaãki rat

54

1,20 Koloãanima 1

Reformovane crkve; Pacifizam Anabaptista i kasnije Kvekera.Tek 18. vek i doba Renesanse u celosti vaskrsava i u teoriji i upraksi humanistiåku ideju mira. U 19. veku se uporedo radilokako na miru tako na antiratnoj agitaciji. I ponovo se sve tridoktrine javljaju. Ameriåke crkve delimiåno zastupaju krstaãkestavove spram Prvog svetskog rata; pacifizam im je bio blizak umeœuratnom periodu a pravedni rat tokom Drugog svetskog”.

D. Promene u shvatanju mira1. Za Grke je mir druãtvo reda i povezanosti.2. Za Rimljane mir je odsustvo oruæanih sukoba i pobuna krozjak dræavni aparat.3. Za Jevreje je mir plod åovekovog odgovora na mir kaoJahvin dar. Najåeãñe se oslikavao u seoskim, zemljoradniåkimslikama (5. Mojs 27 do 28). Ali, mir je viãe od blagostanja, on jeBoæija zaãtita i sigurnost.

II.Biblijski podaciA. Stari zavet

1. Sveti rat je prevashodno starozavetna ideja. Zapovest “neubij” (2. Mojs 20:13; 5. Mojs 5:7) se odnosi na ubistvo sapredumiãljajem, a ne na æar neizbeænih ratnih okrãaja. Jahve jeåesto oslikavan kao moñni ratnik na strani svog naroda (knjigeIsusa Navina i Sudije imaju aluzije u Ef 6:14).2. Bog ratom kaænjava neposluãnost svog naroda. Recimo,progonstvo Izraelaca pod Asircima (722. pre Hrista). Tu je ivavilonsko ropstvo Jude (586. pre Hrista).3. Novi zavet ne pruæa polemike i detaljne odgovore osocijalnom zlu, posebno ne u terminima politiåke teorije. Ali,govori snaæno o duhovnom izbavljenju. Naglasak nije naratnom okrãaju – ustanku ili pobuni – veñ na duhovnomsukobu svetla i tame, dobra i zla, ljubavi i mrænje, Boga i Sotone(Ef 6:10-17).

55

Koloãanima 1 1,20

4. Mir je stanje srca u srediãtu problema ovog sveta. On jezasnovan na naãem odnosu sa Hristom (Rim 5:1; Jn 14:27), a nena delotvornosti dræave. Mirotvorci iz Mt 5:9 nisu politiåkiagitatori veñ Propovednici Evanœelja! Zajedniãtvo a ne podela –to je osobina Crkve koja je potrebna posvaœanom svetu.

“na krstu” 5. Mojs 21:23 jasno kaæe da je prokletstvo na svakom koje obeãen na drvo (Fil 2:8). Izvorno, to znaåi da pogubljeniku sledijavno sramoñenje biåevanjem do smrti, bez dostojanstvenogpogreba. Ipak, verski uåitelji su zahtevali da se Isus razapne, jer su utome videli njegovo odbacivanje. A Isus je tako uzeo sve grehe sveta iprokletstvo åoveåanstva (Gal 3:13; Fil 2:8).“sve ãto je na zemlji i ãto je na nebesima” Ova antiteza je direktanudarac gnostiåkoj podvojenosti na “duh” (nebo) i “materiju”(zemlja).

“Pa i vas koji ste nekada bili otuœeni i neprijateljski nastrojenisvojim smeranjem u zlim delima, sada je izmirio smrñu njegovogljudskog tela, da nas svete, neporoåne i besprekorne stavi preda se, akosamo ostanete u veri utemeljeni i åvrsti, ne odvrañajuñi se od nadeevanœelja koje ste åuli, koje je Propovedano svakom stvorenju podnebom, åiji sam sluæitelj, ja, Pavle, postao” (Kol 1:21-23)

1:21 “vas” Jasno oslovljavanje vernika gråke pozadine.“koji ste nekad bili otuœeni” Joã jedan perfekt pasiv particip. Redakspoj dve reåi: stranac i doãljak, pojmova koji opisuju stanje nejevrejaprema Bogu. Teoloãko objaãnjenje ove otuœenosti imamo u Ef 2:1,3,11-22, a etiåko u Ef 4:18-19. Izraz se, najverovatnije, koristio i kodprebacivanja vlasniãtva robova sa jedne na drugu osobu. Tako biizjava u 1:13 bila odliåna pozadina ove tvrdnje.“svojim smeranjima ” Sva stremljena ogrehovljenog sveta teæe kapotpunoj nezavisnosti (Rim 1:28; 5:8,10; 8:7; Jak 4:4; 1. Jn 2:15-16).Tako svet postaje mera samom sebi (ateistiåki humanizam).“u zlim delima” Rabini su naglaãavali da åovek postaje ono ãtovremenom misli. Zle misli dovode do zlih dela spram Boga i åoveka(Gal 5:19-21; 2. Tim 3:2-5; Tit 3:3).

1:22 “sada (vas) je izmirio” “Izmiriti” je glavni glagol u ovomodeljku. On je dokaz za bitne promene u Boæijem ophoœenju kroz Hrista

56


naspram sveta (st. 20). Ispunilo se Boæije davnaãnje obeñanje (1. Mojs3:15). Bog je sam ispunio svoju datu reå (bezuslovni zavet 1. Mojs15:12-21). Palo åoveåanstvo ne bi nikada moglo da se vrati svomStvoritelju (Isa 53:6 citiran u 1. Pet 2:25; Rim 3:9-18 je serija SZ citata).Takvu je ljubav Bog iskazivao buntovnom åoveåanstvu kroz svavremena, a onda je sve kulminiralo u Isusovoj smrti za naãe grehe.

“smrñu njegovog ljudskog tela” Ovo je posebno naglaãeno zbogprezira laænih uåitelja spram Isusove ljudskosti (st. 20). Isus jepotpuni Bog i potpuni åovek (1. Jn 4:1-6). Njegovo telo je bilo pravoljudsko telo (2:11). Bio je jedan od nas.“da nas… postavi preda se” Moæe se misliti na: (1) Drugi dolazak(st. 28; Ef 5:27); (2) vreme vernikove smrti.“svete, neporoåne i besprekorne” Pridevi su sinonimni i opisujuåistoñu vernika u Hristu. Nama nije samo oproãteno, veñ smo sasvimpromenjeni! Sliåna misao je u Ef 1:4; 4:1; 5:27. Cilj posveñenja nijesavrãenstvo iza smrti, u nebu, veñ svetost danas i tu (3. Mojs 19:2; Mt5:48). Posveñenje je æiva stvarnost svih vernika i najveñi Hristov dar(Dl 26:18; 1. Kor 1:2,30; 6:11; Jev 10:10,14). Ono je progresivanhristoliki æivot (Ef 1:4 ; 2:10; 2. Tim 2:12; Jak 1:4; 2. Pet 3:14), ali ieshatoloãki cilj (2. Kor 11:2; Ef 5:27; 1. Sol 3:13; 5:23; 1. Jn 3:2). Vidiposebnu temu, Ef 1:4

Posebna tema: neporoånost, besprekornost, nevinostA. Uvodne napomene

1. Ovi pojmovi opisuju prvobitno stanje åoveåanstva, odmahpo stvaranju (Edenski vrt, 1. Mojs 1).2. Greh i bunt su prekinuli stanje nepomuñenog zajedniãtva(1. Mojs 3).

3. Åovek (muãkarac i æena) æude za obnovom tog zajedniãtva,jer su stvoreni po Boæijem obliåju (1. Mojs 1:26-27).4. Bog se na viãe naåina ophodio sa posrnulim åovekom:

a) poboæne voœe (Avram, Mojsije, Isaija, …)b) ærtveni sistem (3. Mojs 1 do 7)c) primeri vere (Noa, Jov)

5. Bog je poslao Mesiju

57

Koloãanima 1 1,22

a) on je puno otkrivenje Boæijeb) on je savrãena ærtva za grehe

6. Hriãñani su potpuno opravdania) legalno, kroz Hristovu darovanu pravednostb) progresivno, kroz delo Duhac) posveñenje, tj. hristolikost im je krajnji cilj (Rim 8:28-29;

Ef 1:4), povratak davno izgubljene bogolikosti Adama i Eve7. Nebo je stvarnost obnove edenskog savrãenog zajedniãtva.Ono je “novi Jerusalim”, mesto Boæijeg prebivaliãta (Otk 21:2)na obnovljenoj zemlji (2. Pet 3:10). Tako Pismo zapoåinje izavrãava istom temom:

a) intimnim zajedniãtvom s Bogomb) u okruæenju vrta (1. Mojs 1 do 2 i Otk 21 do 22)c) ispunjenjem proroãtva, zajedniãtvom sa æivotinjama

(Is 11:6-9).B. Stari Zavet

1. Mnogo je SZ reåi koje opisuju pojmove bezgreãnosti,savrãenstva, nevinosti itd. Teãko bismo ih ovde sve predstavili.2. Ipak, evo nekoliko takvih pojmova, prema delu “SinonimiStarog zaveta”, Robert Girdleston:

a) ãalomb) tamamc) kalah

3. Septuaginta (Biblija Rane crkve) prevodi mnoge od tih reåina koine gråki, jezik Novog Zaveta.4. Kljuåni koncept se tiåe ærtvenog sistema:

a) amomos (2. Mojs 29:1; 3. Mojs 1:3,10; 3:1,6,9; 4. Mojs6:14; Ps 26:1,11)b) amiantos i aspilus takoœe imaju kultski prizvuk

C. Novi zavet1. Zakonski koncept

a) jevrejski kultski koncept, amomos (Ef 5:27; Fil 2:15; 1. Pet1:19)b) gråki zakonski koncept (1. Kor 1:8; Kol 1:22)

58

1,22 Koloãanima 1

2. Hrist je amomos - bezgreãan, neporoåan i nevin (Jev 9:14; 1.Pet 1:19)3. Hristovi sledbenici su pozvani da ga oponaãaju (amomos)(Ef 1:4; 5:27; Fil 2:15; Kol 1:22; 2. Pet 3:14; Juda 24; Otk 14:5).4. Koncept koji se koristi za crkvene voœe:

a) anegkletos, “besprekorni” (1. Tim 3:10; Tit 1:6-7)b) anepileptos, “neporoåan, bez zamerke”, kao i “bez mane”

(1. Tim 3:2; 5:7; 6:14; Tit 2:8).5. Pojam amomos – neporoåan se koristi joã za:

a) Hrista (Jev 7:26)b) hriãñansko nasleœe (1. Pet 1:4)

6. Pojam “celovitosti” – holokleria (Dl 3:16; 1. Sol 5:23; Jak 1:4)7. Pojam “bez mane”, kao nevinost koja dolazi po amemptos(Lk 1:6; Fil 2:15; 3:6; 1. Sol 2:10; 3:13; 5:23).8. Pojam “bez povoda za ukor”, takoœe osiguran po amemptos(1. Pet 3:14)

Pojam “neukaljan”, “neoskvrnjen”, takoœe se koristi u odeljcima kojiimaju neki od napred navedenih izraza (1. Tim 6:14; Jak 1:27; 1. Pet 1:19;2. Pet 3:14).

D. Zavidan broj i jevrejskih i gråkih reåi za ovaj pojam nesumnjivopokazuje njegovu vaænost. Bog se pobrinuo za naãu nasuãnu duhovnupotrebu kroz Hrista i poziva nas da budemo poput njega. Mi smoproglaãeni “opravdanim”, “neokaljanim” kroz Hristovo delo. U njemusmo na svemu njegovom. “… hodimo u svetlosti, kao ãto je on sam usvetlosti” (1. Jn 1:7). “Æivite dostojno svoga pozvanja” (Ef 4:1,17; 5:2,15).Isus je obnovio Boæiji lik u nama. Zajedniãtvo sa njim je sada moguñe, aline zaboravimo da Bog æeli sebi narod koji ñe odraæavati njegov karakter,kao ãto je åinio i Hrist. Nismo pozvani ninaãta manje od svetosti (Mt5:20,48; Ef 1:4; 1. Pet 1:13-16). Jer, Boæija svetost nije stvar sudske debateveñ svakodnevice!

1:23 “ako samo ostanete u veri” Ovo je klasiåna kondiciona –uslovljena reåenica i åini teæiãte piãåevog stava i svrhu åitave poslanice.Naime, Pavle sumnja u njihovu stalnost, u ishod svega, ãto se kosi sanjihovim iskrenim obrañenjem (1. Jn 2:19; Otk 2:7,11,17,26; 3:5,12,21).

59


Dativni oblik imenice “vera” moæe se ticati: (1) liånog pouzdanja uHrista; (2) vernosti Hristu; (3) doktrine (Dl 6:7; 13:8; 14:22; Gal 1:23;6:10; Juda 3 i 20, kao i Pastoralna pisma). Hriãñanska zrelostpodrazumeva: (1) liånu veru; (2) poboæan æivot; (3) doktrinarnu åistoñu.U kontekstu laænih uåitelja sve opcije su moguñe!

“utemeljeni i åvrsti” Perfekt pasiv particip, ãto znaåi u slobodnomprevodu: “Bili su åvrsti i nastavljaju tako, jer ih je Bog uåiniotakvim”. Ova metafora se redovno koristila kao slika za jaki temelj(2:7; Mt 7:25; Ef 3:17). Moæda apostol misli i na geografski poloæajKolosa i tamoãnje åeste zemljotrese.“ne odvrañajuñi se” Ovo je jedino mesto u celom NZ gde se ovajizraz koristi. Reå je o negativnoj formi malopreœaãne pozitivneizjave. U nekim prevodima reå je o pasivu, ãto znaåi da nas Bog dræi.Ili, u nekima je medij, ãto znaåi da moramo uloæiti trud.“od nade evanœelja” Pavle ovaj izraz koristi na nekoliko razliåitih,ali ipak povezanih mesta. Najåeãñe se koristi u govoru o dovrãenju,ispunjenju naãe vere, ãto se izraæava pojmovima “slava”, “veåniæivot”, “konaåno spasenje”, “Drugi dolazak” i sliånima. Ispunjenje jeneminovno, ali mu se ne zna vreme. Za detaljniji govor o ovome vidibeleãke za 1:5.“koje je Propovedano svakom stvorenju pod nebom” “Svakostvorenje” je hiperbola kojom se obuhvata åitavo Rimsko carstvo(Kol 1:6). Gramatiåki, reå je o aorist pasiv participu, koji neodgovara kontekstu. Najbolje se razume u prezent aktiv participu.Naime, vredi se setiti da su gramatiåki oblici podloæni literalnomkontekstu, baã kao i leksiåko-reåniåke definicije. Kontekst jepresudan. Njemu treba dati prioritet. U koine gråkom pasivno stanjese menja medijom.“sluæitelj” Opãti pojam za “slugu” i “sluæbu” (diakonos Kol 1:7, 23,25; 4:7; Ef 3:7; 6:21). Isus sebe ovako ooslovljava u Mk 10:45.Kasnije, ovo postaje naziv crkvenih sluæbenika – œakona – Fil 1:1

“Sada se radujem u svojim stradanjima za vas i na svom telunadopunjavam ono ãto nedostaje Hristovim stradanjima – za njegovotelo, koje je Crkva, åiji sam sluæitelj ja postao po boæanskoj uredbi kojami je dana za vas – da ispunim reå Boæiju, tajnu koja je bila sakrivenaod vremena i naraãtaja, a sada je objavljena njegovim svetima, kojima

60

1,23 Koloãanima 1

je Bog hteo da obznani kako je bogata slava ove tajne meœumnogoboãcima; Hristos u vama, nada na slavu. Njega mi objavljujemostavljajuñi u srce svakom åoveku i uåeñi svakog åoveka u svoj mudrosti,da svakog åoveka postavimo savrãenog u Hristu. Za to se i trudimboreñi se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje.Hoñu, naime, da znate koliku borbu imam za vas, i za one u Laodikiji, iza vas koji niste videli moga telesnoga lica, da se njihova srca uteãe i dasjedinjeni u ljubavi doœu do sveg bogatstva punog razumevanja, dopoznanja tajne Boæije, Hrista, u kom je sakriveno svo blago mudrosti iznanja. A ovo govorim da vas niko ne prevari nagovorljivim reåima.Jer, iako sam telom daleko, duhom sam sa vama i radujem se gledajuñivaã red i åvrstinu vaãe vere u Hrista”. Kol 1:24 – 2:5

1:24 “Sada se radujem u svojim stradanjima za vas” Pavle u svomutamniåenju vidi opãte dobro za crkvu (Fil 2:17; 2. Kor 1:5; 12:15). Onvidi sav svoj æivot kao ærtvu za dobrobit Hristovog Tela. Ovo je deoDobre vesti koji manje volimo (Mt 5:10-12; Rim 5:3; 8:17; 2. Kor 4:7-11;6:3-10; Fil 1:29, 2:17; 2. Tim 3:12; Jev 5:8; 1. Pet 1:7-8; 4:12-16). Ako jeIsus stradao za svoje, tako moraju i njegovi slebenici jedni za druge (2.Kor 5:14-15; Gal 2:20; 1. Jn 3:16). Samo Duh moæe da preokrenestradanja u radost”!

“nadopunjavam ono ãto nedostaje Hristovim stradanjima” Izrazitje oblik dvostrukog glagola (anti, ana, plero) jedino u ovimstihovima u celom NZ. Jak je i oblik predloga “ono ãto”, u smislu “zaneãto, nekog”, te åini celu misao teãko prevodivom. Zato i postojiviãe miãljenja o znaåenju reåenog: (1) Hristovo stradanje nije samopo sebi dovoljno za otkupljenje bez stradanja crkve, u åemuRiokatoliåka crkva vidi uporiãte za delovanje svetaca; (2) vernici, kaoi åitava crkva dele Hristova stradanja (ne pobedniåki), ali onakokako to Otac hoñe u ovom palom svetu (Mt 5:10-12; Mk 10:39; Jn16:1; 2. Kor 4:10; Gal 2:20; Fil 3:10); (3) Hrist strada sa vernicima (Dl9:4-5; 2. Kor 1:5; Isa 63:9); (4) stradanja su neophodna zamuåeniãtvo (Jev 5:8); (5) moramo da proœemo poroœajne muke za“novo doba” koje dolazi (Mk 13:8); (6) Pavle obara gnostiåku frazu.Jer, ovaj pojam “stradanja” nikad nije upotrebljen u NZ za Hristovusmrt na krstu. Dakle, kontekst odeljka 13-18 potpuno odbacuje

61

Koloãanima 1 1,24

moguñnost (1)! Åini mi se da je (5) najbolje! Moguñe je da je apostolupotrebio izraz “stradanja” (thlipis) koji ñe se åesto koristiti uOtkrivenju za opis muka progona vernika poslednjih vremena.“crkva” “Ekklesia” je saåinjena od dve reåi: “iz, izvan” i “pozvani”. Ukoine gråkom se koristila za opis bilo koje grupe ljudi, recimo zagradske skupove (Dl 19:32). Crkva je koristila izraz jer se nalazi uSeptuaginti (gråkom prevodu Petoknjiæja, nastalom ranih 250-ih zaaleksandrijsku biblioteku). Pojam je nastao prevodom jevrejskoggahal, koji se odnosio na “zajednicu Izraela” (4. Mojs 20:4). Crkva jeza NZ pisce zajednica koju je sam Bog pozvao van, oni koji ñe bitiBoæji narod svoga doba. Za njih nije bilo radikalne podele izmeœu SZi NZ eklesije, izmeœu sebe i SZ Boæjeg naroda. Vernici je trebalo daznaju da su oni, a ne sledbenici rabinskog judaizma naslednicistarozavetnog obeñanja. U pismu Efescima pojam crkve se uvekodnosi na sveopãtu zajednicu vernika, dok se u Koloãanima najåeãñetiåe gradske zajednice. Znaåi, crkva je i zajednica svih vernika sveta,ali i lokalni skup vernika bilo gde na svetu. U ovom kontekstu Pavlesvakako misli na sveopãti karakter eklesije.

1:25 “Åiji sam ja sluæitelj” Pavle ovde istiåe svoj apostolski poziv daPropoveda Evanœelje paganskim narodima. (Dl 9:15 ; 22 :21; 26:17; Rim1:5; 11:13; 15:16; Gal 1:16; 2:7; Ef 3:1-2, 8; 1. Tim 2:7; 2. Tim 4:17). Ipak,za njega je to poziv da bude sluga, upravitelj, rob! U Bibliji je svakovoœstvo sluæenje po svojoj prirodi (Ef 5:22-33).

“sluæitelj … po Boæijoj uredbi koja mi je dana” Svi vernici suupravitelji duhovnog dobra, u smislu da im je svima poverenoevanœelje (1. Kor 4:1-5; Ef 3:2,9; Tit 1:7; 1. Pet 4:10). Pavle koristiovaj izraz na nekoliko naåina: (1) apostolsko ovlaãñenje zaPropovedanje (1. Kor 9:17; Ef 3:2; Kol 1:25); (2) veåni planotkupljenja (Ef 1:10, 3:9; 1. Kor 4:1); (3) naåin æivota kaouveæbavanje Boæjeg plana otkupljenja (1. Tim 1:4).“… koja mi je dana za sve vas – da ispunim reå Boæiju” Isti koren“ispuniti” (plero) apostol koristi u st. 24. njegovo zatoåeniãtvo iPropovedanje evanœelja ispunjavaju Boæije namere za narode sveta(Dl 9:15-16; 22:21; 26:17; Rim 11:13; 15:16; Gal 1:16; 2:7; Ef 3:2,8; 1.Tim 2:7; 2. Tim 4:17).

1:26 “tajna” Pogledajte tumaåenje 2:2

62


“koja je bila sakrivena od vremena i naraãtaja” Perfekt pasivparticip – tajna je bila sakrivena i Bog je taj koji ju je sakrivao. I tood: (1) pagana; (2) Jevreja; (3) åak i od anœela (1. Pet 1:12). Prorocisu neãto nasluñivali ali nikada nisu videli jasno sve (Jev 1:1). Izraz“od vremena i naraãtaja” oåigledno je poigravanje sa gnostiåkimpojmovima anœeoskih eona.“a sada je objavljena njegovim svetima” Glagol je u aorist pasivindikativu, ãto znaåi – “potpuno rasvetljeno” (1:27; Rim 3:21; 16:26).Ono ãto je bilo sasvim åuvano sada je u potpunosti objavljeno.Evanœelje je razglaãeno svima i nije vest za povlaãtenu grupicu. Vidiposebnu temu, 1:2.“… bogata slava” Bogatstvo je åest Pavlov izraz kojim opisujedobrobiti evanœelja (1:27; 2:2; Ef 1:7,18; 2:7; 3:8,16; Fil 4:19).“Hrist u vama” Gramatiåki je moguñ i prevod – “Hrist meœu vama”– mada se misli na tajnovitost evanœelja a ne na Hristovosveprisutno prebivanje. Gråki prelog “ev” – “u” – prevodi se i kao“meœu, izmeœu”, ãto se vidi iz drugog dela reåenice “… meœumnogoboãcima”. Ovakav prevod najbolje odgovara kontekstu.

Posebna tema: Isus i Duh SvetiIzmeœu sluæbe Sina i Duha postoji kontinuitet. Kempbel Morgan

kaæe da je najbolje ime za Duha “drugi Isus”. Evo nekih poreœenjanjihovih sluæbi:

1. Duh se naziva “Duhom Isusovim” i sliånim imenima (Rim8:9; 2. Kor 3:17; Gal 4:6; 1. Pet 1:11).2. Obojica imaju ista imena:

a) “istina”:Isus (Jn 14:6)Duh (Jn 14:17; 16:13)b) “branitelj”:

Isus (1. Jn 2:1)Duh (Jn 14:16,26; 15:26; 16:7)c) “sveti”:

Isus (Lk 1:35; 14:26)Duh (Lk 1:35)

63

Koloãanima 1 1,26

3. Obojica prebivaju u vernicimaa) Isus (Mt 28:20; Jn 14:20,23; 15:4-5; Rim 8:10; 2. Kor 13:5;

Gal 2:20; Ef 3:17: Kol 1:27)b) Duh (Jn 14:16-17; Rim 8:9,11; 1. Kor 3:16; 6:19;

2. Tim 1:14)c) i Otac prebiva u hriãñanima (Jn 14:23; 2. Kor 6:16)

1:27 “kako je bogata slava ove tajne meœu mnogoboãcima” Apostolkoristi pojam “bogatstvo” viãe puta kada opisuje raskoã Boæijegdelovanja prema greãnom åoveku (1:27; 2:2; Rim 2:4; 9:23; 11:33; 2. Kor8:2; Ef 1:7,18; 2:7; 3:16). Bog je od veånosti æeleo da Jevreje i pagane veånospoji u jednom spasenju (Ef 2:11-3:13). Ovaj plan otkupljenja uoåavamou: (1) Boæjem obeñanju u 1. Mojs 3:15 svim Adamovim potomcima; (2)Boæjem pozivu Avraamu i blagoslovu za ceo svet (1. Mojs 12:3); (3) uBoæjem pozivu sveopãtem sveãtenstvu za ceo svet (2. Mojs 19:5); (4) åakje i Solomunov hram bio poziv paganima na veru i pokajanje (1. Kr 8:43,60); (5) u brojnim proroåkim nagoveãtajima, posebno kod Isaije, da ñeBog vladati åitavim svetom i celim åoveåanstvom.

“nada na slavu” Izraz se odnosi na dan sveoãteg vaskrsenja, kada ñevernici primiti neProadljiva tela (1. Jn 3:2). Boæiji poziv, opravdanje iposveñenje doæiveñe vrhunac u konaånom proslavljenju (Rim8:29-30). Vidite viãe objaãnjenja kod pojma slava, u Ef 1:6.

1:28 “njega mi objavljujemo” U svojoj biti hriãñanstvo nije ispravnadoktrina, etiåki standard, skup ritualnih radnji veñ liåni odnos sa Isusom.A kada se taj odnos jednom ostvari, tada sve drugo dolazi na svoje mesto(2. Tim 3:15-17).

“uåeñi” Izraz je bio poznat u “odgoju dece” i koristi ga Septuaginta(Jov 5:17). NZ ga koristi kada poziva vernike da uzdiæu jedan drugog(Dl 20:31; Rim 15:14). Åesto ima i negativan prizvuk kada se koristiu prigovorima zbog nedoliånog ponaãanja vernika (1. Sol 5:14; 2. Sol3:15).“svakog åoveka” Apostol åak 3 puta koristi ovaj izraz da bi naglasiosvoju misao. Kontrast je oåigledan: evanœeoska inkluzivnostnaspram ekskluzivnosti laænih uåitelja. Evanœelje je za svakogåoveka, za celo åoveåanstvo (Jn 3:16; 1. Tim 2:4; 2. Pet 3:9).

64


“u svoj mudrosti” Boæja mudrost je radikalno drugaåija od bahatetajnovitosti i nadute mudrosti gnostika.“da svakog åoveka postavimo” Bog æeli da u crkvi svaki vernikdosegne zrelost u Hristu (4:12; Ef 4:13; 1. Kor 2:6; 14:20; Fil 3:15).Nema povlaãtenih, ne postoje grupe boljih, obdarenijih u Hristovomtelu od drugih. Svi smo sluge!“savrãenim” Gråki izraz “telos” znaåi “potpuno opremljen zazadatak” (Ef 4:12). Koristi se: (1) kada polomljeni ud ozdravi iponovo sluæi svrsi; (2) kada se ribarske mreæe okrpe i osposobe zaribolov; (3) kada se brod snabde uæadima potrebnim za plovidbu;(4) kada kokoãke porastu dovoljno da bi se prodale na pijaci. Izrazne oznaåava savrãenstvo veñ funkcionalnu zrelost.

1:29 “Za to se i trudim” Isti pojmovi se koriste u 1. Tim 4:10 kodopisa Pavlove sluæbe.

“boreñi se” Glagol je u prezent participu i koristi se u atletici (1. Kor9:25; 1. Tim 6:12; 2. Tim 4:7), u vojsci (2:1; Jn 18:36). Pojam“agonija” ima koren u ovoj gråkoj reåi. Bez sumnje, crkveni raduopãte nije lak!“shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje” Joãjedan prezent particip. Reå je ne o naãoj veñ o Boæjoj snazi (1. Kor 2;Ef 1:19; 3 :7, 20; Fil 3:21; 1. Tim 1:12). I imenica i particip su istogreåniåkog korena – “njegova energija, on me osnaæuje”.

Predlozi za razgovorRekli smo da je ovaj komentar tek vodiå. Vi morate preuzeti

odgovornost u tumaåenju i hodati u svetlu koje vam je dato. Setite se:Sveti Duh, Pismo i vi ste najvaæniji. Nikada se nemojte odreñi ovoga.Zato, evo nekoliko pitanja u tom smislu. Cilj pitanja nije da pruæekonaåne odgovore veñ da pokrenu na razmiãljanje.

1. Zaãto Pavle zapoåinje ovo pismo svojim prepoznatljivimuvodom? Na koji joã naåin zapoåinje svoje poslanice?2. Ko je otpoåeo ovu zajednicu? Zaãto apostol piãe pismo?3. Nabrojte nekoliko razloga Pavlove zahvalnosti za tamoãnjesvete?4. Nabrojte tri aspekta Boæje volje (1:9)

65


5. Navedite åetiri elementa Pavlove molitve za “dostojanæivot” (1: 10-12)6. Koje stvari apostol tvrdi za Isusa (1:15-19; 2:9-10)?7. Zaãto Pavle tako snaæno naglaãava Hristovu smrt?8. Mogu li Koloãani da padnu u veri i nadi (1:23; 2:16-23)?9. Ãta je znaåenje izjave u 1:24?10. Objasnite pojam “tajna”.

66

1,29 Koloãanima 1

Koloãanima 2

Treñi krug åitanjaKazali smo da je ovo vodiå u tumaåenju za koje sami morate preuzeti

odgovornost. Åinite to u onome ãto vam je liåno otkriveno. Dakle: SvetiDuh, Pismo i vi najvaæniji ste u tumaåenju.

Proåitajte celo poglavlje odjednom. Prepoznajte glavne predmete.Uporedite svoju analizu sa podnaslovima savremenih prevoda kojimaraspolaæete. Rekli smo da podnaslovi nisu deo nadahnutog teksta, alipomaæu nam da shvatimo izvorni piãåev naum, a to je kljuå pravilnogtumaåenja. Svaki odeljak ima jedan jedini predmet. Recimo:

1. prvi odeljak2. drugi odeljak3. treñi odeljak

Tumaåenje reåi i izraza“Hoñu, naime, da znate koliku borbu imam za vas i za one u

Laodikiji, i za sve koji nisu videli moga telesnoga lica, da se njihova srcauteãe i da sjedinjeni u ljubavi doœu do sveg bogatstva punograzumevanja, do poznanja tajne Boæije, Hrista, u kom je skriveno sveblago mudrosti i znanja. A ovo govorim da vas niko ne prevarinagovorljivim reåima. Jer iako sam telom daleko, duhom sam sa vamai radujem se gledajuñi vaã red i åvrstinu vaãe vere u Hrista” Kol 2:1:5

2:1 “koliku borbu imam” Rekli smo da je “borba” sportski i vojniåkiizraz (1:29; 4:12). Ovde se koristi: (1) slikovito za zastupniåku molitvu;(2) Pavlovu sluæbu za dobro Koloãana.

“Laodikija” Obliænje mesto, oko 15km udaljeno od Kolosa u istojdolini (Kol 4:13, 15,16; Otk 3:14). Epafras je zapoåeo duhovni rad uovom podruåju – u Kolosima, Jerapolju i Laodikiji (4:13)“za sve koji nisu videli moga telesnoga lica” Pavle nije osnovao ovuzajednicu (1:7), ali izgara u molitvi za nju. Boæji sluga voli Boæijezajednice!

67

Koloãanima 2 2,1

2:2 “da se njihova srca uteãe” Aorist pasiv konjunktiv. Isti koren –“parakletos” – je upotrebljen za Svetog Duha u Jn 14:16,26; 15:26; 16:7,kao i za Isusa u 1. Jn 2:1. Doslovno znaåenje je: “pozvan da bi pomogao iohrabrio”. Poznata slika rimskog pravnog sistema za advokatskuodbranu.

“sjedinjeni u ljubavi” Aorist pasiv particip u vrlo sloæenom obliku.U Septuaginti se koristi za “uputstvo” (Isa 40:13; 1. Kor 2:16). UPavlovim spisima se koristi kao metafora rasta, sazrevanja fiziåkogtela (2:19; Ef 4:16). Rast i sazrevanje su moguñi (pasiv) jedino uHristu, u ljubavi i Duhu, a jedinstvo je bilo neobiåno vaæno dok sekrivoverje ãirilo (Ef 4:1-6).“doœu do sveg bogatstva” Åest Pavlov opis Boæje ljubavi u Hristu(Rim 2:4, 9:23; 11:12, 33; Ef 1:7, 18; 2:7; 3:8, 16; Fil 4:19; Kol 1:27;2:2). Vernici su duhovno bogati (Jak 1:9) jer im je Otac velikoduãan idareæljiv u Hristu (2. Kor 8:9; 9:15).“punog razumevanja” Apostol nastavlja sa koriãñenjem gnostiåkihpojmova. Koren izraza je pleroma, gnostiåki pojam za anœeoskenivoe. “Razumeti” – sunesis – smo veñ sreli sa pleromom u 1:9 i obaizraza dolaze iz iste misaone baze. Naime, gnostici su æeleli da logiåkiobjasne hriãñanstvo i prilagode ga gråkoj kulturi i druãtvu. I danasmnoga krivoverja pokuãavaju isto – prilagoœavaju evanœeljesavremenim misaonim kategorijama.“do poznanja” I ovaj izraz stoji u pozadini laænih uåenja koja sunaglaãavala tajna znanja. Za njih su ona bila obavezana za spasenje.Za Pavla je pravo znanje (epignosko) jedino u Hristu koji je “tajnaBoæija”.“tajna Boæija” Bog je od veånosti imao jedinstveni plan za åovekovospasenje, plan stariji od pada u greh (1. Mojs 3). Postoje nagoveãtajitog plana u SZ (1. Mojs 3:15; 12:3; 2. Mojs 19:5-6 i klasiåni proroåkinagoveãtaji). Ipak, ova zamisao nije bila sasvim jasna (1. Kor 2:1-8).Isus i Duh donose konaåni i potpuni uvid u sve. Za Pavla je “tajna”sveobuhvatni pojam ovog Boæijeg nauma (1. Kor 4:2; Ef 6:19; Kol4:3; 1. Tim 3:9). Vidi posebnu temu u Ef 3:3.

2:2 “srce” Ovaj pojam tumaåimo u posebnom odeljku koji sledi

68

2,2 Koloãanima 2

Posebna tema: srce

Gråki pojam kardia se koristi u Septuaginti i NZ kao prevodjevrejskog l’b. Koristi se na viãe naåina:

1. Srce je vrelo fiziåkog æivota i slika je – metafora liånosti (Dl14:17; 2. Kor 3:2-3; Jak 5:5).2. Srce je srediãte duhovnog – moralnog æivota.

a) Bog poznaje srce (Lk 16:15; Rim 8:27; 1. Kor 14:25; 1. Sol2:4; Otk 2:23).b) srce je centar duhovnosti svih ljudi (Mt 15:18-19; 18:35;

Rim 6:17; 1.Tim 1:5; 2. Tim 2:22; 1. Pet 1:22).3. Srce je srediãte misaonog æivota (intelekt, Mt 13:15; 24:48;Dl 7:23; 16:14; 28:2 7; Rim 1:21; 10:6; 16:18; 2. Kor 4:6; Ef 1:18;4:18; Jak 1:26; 2. Pet 1:19; Otk 18:7; sinonim za um 2. Kor3:14-15; Fil: 4:7).4. Srce je srediãte svih naãih htenja (Dl 5:4; 11:23; 1. Kor 4:5;7:37; 2. Kor 9:7).5. Srce je srediãte svih naãih oseñanja (Mt 5:28; Dl 2:26,37;7:54; 21:13; Rim 1:24; 2. Kor 2:4; 7:3; Ef 6:22; Fil 1:7)6. Srce je posebno mesto u kome deluje Duh (Rim 5:5; 2. Kor1:22; Gal 4:6 [ Hrist u naãem srcu Ef 3:17]).7. Srce je slika åitave osobe (Mt 22:37, kao citat 5. Mojs 6:5).Sve misli, motivi i delovanja se pripisuju srcu, kao nekoj osobi.To posebno vidimo u SZ:

a) 1. Mojs 6:6; 8:21 “Pokaja se Gospod… bi mu æao u srcu”(Os 11:8-9).b) 5. Mojs 4:29; 6:5 “celim srcem, celom duãom”c) 5. Mojs 10:16 “neobrezana srca” (Rim 2:29)d) Jez 18: 31-32 “novo srce”e) Jez 36:26 “novo srce” kao suprotnost “srcu kamenom”

“tajne Boæije, Hrista” Gråki rukopisi pruæaju nekoliko verzija ovemisli. Neobiåna je sintaksa u åuvenom P46: “tajne Boæije, tajneHristove” i objaãnjava sve druge varijacije (vidi Dodatak II B 1-6).

69

Koloãanima 2 2,2

Hrist je Boæija tajna, misterija; njegov æivot, uåenje, stradanje, smrt,vaskrsenje, vaznesenje i povratak. Ta tajna je poosobljena!

2:3 “u kome je skriveno svo blago mudrosti i znanja” Ovim reåimaapostol opovrgava krivoverna uåenja i naglaãava Hristovu liånost (1:9;Rim 11:33). Boæija tajna je konkretna osoba, liånost, u Njemu je spasenjebez ikakvog ljudskog udela. Åak i upotreba srednjeg, umesto muãkogroda doprinosi ovom naglasku.

2:4 “da vas niko ne prevari nagovorljivim reåima” Konjuktivnioblik sadaãnjeg vremena daje moguñnost dvojakog tumaåenja glagola:(1) obmanuti samog sebe (Jak 1:22); (2) razmiãljati podmuklo. Naglasakje na slatkoreåivosti ubeœivanja, na prenatrpavanju argumentima. Laæniuåitelji uvek tako nastupaju – ubojitom logikom, dopadljivoãñu, liånimoslovljavanjem. A to je toliko drugaåije od Pavlovog pristupa(1. Kor 2:1-5).

2:5 “iako sam” Uslovna reåenica koja pokazuje piãåev poloæaj irazloge pisanja. Pavle svakako nije sa njima, ali u molitvi oseña da je deonjih.

“duhom sam sa vama” Isti izraz sreñemo u 1. Kor 5:3“vaã red i åvrstinu vaãe vere” Ovo je (1) vojni izraz za organizaciju ipostojanost (Ef 6:10-17); (2) graœevinski izraz za dobar, åvrst temelj(2. Tim 2:14-19; 1. Pet 5:9). Ovim reåima apostol opisuje veruKoloãana åak i ako je napadnuta laænim uåenjima.

“Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemuæivite, ukorenjeni i nazidani na njemu, utvrœeni u veri kako stepouåeni, izobilujuñi u zahvalnosti” Kol 2: 6-7

2:6 “Kako ste, dakle, primili” Hriãñanska vera je vera u liånost, njenæivot i njeno poosobljenje istine. Glagol dvojako zvuåi (paralambano):(1) dobrodoãlica nekome (Mt 1:20; Jn 1:11; 14:3); (2) prihvatanjetradicije (1. Kor 11:23; 15:1,3; Gal 1:9,12; Fil 4:9; 1. Sol 2:13; 4:1; 2. Sol3:6). Koloãani su åuli evanœelje od Epafrasa i iskazali mu dobrodoãlicu(Jn 1:12). Biblijska vera je zavetni odnos. Bog je taj koji pokreñe sve i prvisusreñe åoveka (Jn 6:44, 65), ali od åoveka se oåekuje odgovor: pokajanje,vera, posluãnost i predanost (st. 6)! Uåenje gnostika kvari sve – i sadræajevanœelja i Onoga koji nosi taj sadræaj.

70

2,3-6 Koloãanima 2

“Gospoda Hrista Isusa” Iskaz poznat Ranoj crkvi, posebno kaoispovest vere kod krãtenja (Rim 10:9-13; 1. Kor 12:13; 2. Kor 4:5).Isus iz Nazareta je utelovljeni Bog i proreåeni Mesija SZ (Fil 2:6-11).“tako u njemu æivite” Prezent aktiv imperativ. Hriãñanstvo nijesamo recitovanje veroispovesti veñ naåin æivota (“hodajte” 1:10; Ef4:1,17; 5:2,15). Spasenje ne znaåi da neãto mi imamo veñ da nekoima nas. Ovde Pavle naglaãava liånu dimenziju hriãñanske vere, baãkao i apostol Jovan (st. 7; 1:12; 3:16; 6:40; 11:25-26).

2:7 U ovom stihu imamo åak åetiri participa u kombinaciji sazapovednim naåinom, koji nedvosmisleno objaãnjavaju kako se to æivi uHristu:(1) (“ukorenjeni”. Perfekt pasiv, kao jasna posledica neåega ãto je samBog uradio. Ovu seosku sliku sreñemo i u Ef 3:17.(2) (“nazidani”. Prezent pasiv, kao znak stalnog Boæijeg posla u nama.Slika iz graditeljstva koju Pavle åesto koristi za Boæiji narod (1. Kor 3:5; Ef2:20, 22). Odnosi se i na svete kao hram: pojedinaåno (1. Kor 6:19) izajedniåki (1. Kor 3:16).(3) (“utvrœeni u veri”. Joã jedan prezent pasiv kao znak trajnog Boæijegdela. Imenicu istog korena sreñemo u Fil 1:7 i Jev 6:16, a ovaj glagol(1. Kor 1:6 ,8; 2. Kor 1:21) najåeãñe u raspravama, u znaåenju “potvrditi,osnaæiti” (Rim 15:8; 1Kor 1:8). A sam dativ “u veri” moæe se razumetikao: (1) liåno pouzdanje u Hrista; (2) uopãteni pojam vere o Hristu (Juda3; 20).(4) (“izobilujuñi u zahvalnosti”. Opet prezent aktiv i opet naglasak naBoæijem delovanju. Hriãñanski æivot je æivot zahvalnosti za Boæiju milostu Hristu. A ona se iskazuje radosnom zahvalnoãñu i upornoãñu. Znatievanœelje liåno znaåi radovati se “neiskazanom radoãñu” (1:12) i æiveti uskladu sa njim (1:10-11).

“Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom i sujetnom prevarom poljudskom predanju, po svetskim stihijama, a ne po Hristu. Jer u njemutelesno obitava sva punina Boæanstva, a vi ste puni u njemu, koji jeglava svakog poglavarstva i vlasti. U njemu ste i obrezaninerukotvorenim obrezanjem, - u skidanju åulnog tela, - Hristovimobrezanjem, kada ste u krãtenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajednos njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz

71

Koloãanima 2 2,7

mrtvih. I vas koji ste bili mrtvi zbog prestupa i neobrezanja vaãe ploti,oæiveo je zajedno s njim, oprostivãi nam sve prestupe na taj naåin ãto jeizbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonioje – prikovavãi je na krst. On je razoruæao poglavarstva i vlasti, javno ihosramotio i pobedio ih na njemu”. Kol 2:8-15

2: 8-15 Ceo odeljak je jedna duga reåenica, tipiåna za starogråki jezik.2:8 “Pazite” Prezent aktiv imperativ (1Kor 8:9; Gal 5:15). Hriãñani

moraju da svoju slobodu u Hristu åuvaju od laænih uåitelja. Posebnozbog njihovog kidisanja na slabe u veri (Rim 14:1-15:13; 1. Kor 8;10:23-33). Istina, nekada nije lako ni razlikovati ove dve grupe: laæniuåitelji izvrñu istinu a slabi u veri nameñu svoje.

“da vas ko ne zarobi” Takoœe prezent aktiv imperativ, ali unegativnom obliku. Vrlo jak reåniåki oblik koji se sreñe jedino u NZ,a znaåi: (1) oteti; (2) zavesti (2 Tim 3:6); (3) porobiti. Laæni uåiteljiæele potpunu kontrolu.“filosofijom” Ovde se ne preziru åovekov um i razmiãljanje. Åovekje stvoren po Boæijem obliåju i pozvan je da ga slavi celim svojimbiñem, a to se tiåe i razuma (5. Mojs 6:5; Mt 22:32; Mk 12:29-30; Lk10:27). Ne, reå je o odbacivanju ãpekulativne teologije i filosofijegnostika (2:23; 1. Kor 2:1-8; Ef 4:13; 5:6; 1. Tim 6:20).“i sujetnom prevarom” “Obmana, iluzija” (Mt 13:22; Ef 4:22; 2. Sol2:10; Jev 3:13). Laæni uåitelji jesu iskreni u svom nastupu, ali sukrajnje zavodljivi.“po…” Gråki predlog“kata”. Tri puta se ponavlja u opisu “filosofije isujetne prevare”:

1. “po ljudskom predanju” Mnogo je religioznosti stvarkulture a ne biblijske duhovnosti (Isa 29:13; Kol 2:23). Preåestoprenosimo drugima ono ãto smo primili a da to nismo proveriliPismom.2. “a ne po Hristu” Dakle, reå je o domenu ljudskog iskustva irazmiãljanja.3. “po svetskim stihijama” Reåi oblikujemo na osnovuopaæanja fiziåkog sveta ali i iz simboliåkih znaåenja. Pojamstoiheia izvorno oslikava neãto ãto je u nizu, neãto poreœano:

72

2,8 Koloãanima 2

a) osnove materije – vazduh, voda, zemlja, vatra – 2. Pet3:10-12b) osnovne istine o neåemu (Jev 5:12; 6:1)c) anœeoske sile iza kosmiåkih sila (Kol 2:8, 20; 1. Kor 15:24).

O tome piãe apokrifna Enohova knjiga, baã kao i gnostici.d) anœeosko protivljenje ljudima koji su pokuãali da osujete

davanje Zakona preko Mojsija (Dl 7:38; Jev 2:2).e) bezliåne strukture ogrehovljenog sveta koje utelovljujunezavisnost åoveåanstva od Boga - dræava, obrazovanje,medicina, religija (Gal 4:3, 8-9)

“a ne po Hristu” Ovo je treñi naåin upotrebe predloga kata. Problemsvetske filosofije je to ãto odreœuje istinu mimo Boæijeg otkrivenja iHristovog evanœelja.

2:9 “Jer u njemu” Vrlo naglaãen jeziåki oblik. “U njemu” je jedan odkljuåeva Pavlove teologije. Isto je i u st.3 “u kome”; u st. 5 “u Hrista”; “unjemu” st. 6, 9, 10, 11; “s njim” st. 12, 13). Isto je i u Ef 1:3, 4, 7, 9, 10, 12,13,14. Dakle, apostol se opet vraña hristologiji, kao i u odeljku 1:15-20.To je najvaænije.

“obitava sva punina Boæanstva” Hristova dvojaka priroda ruãignostiåke zablude (1:15-20). Oni su – istina- tvrdili da je Isus praviBog, ali su odluåno poricali njegovu ljudskost (1. Jn 1:1; 4:1-6). Reklismo da je pojam “punine” (pleroma) omiljeni gnostiåki pojamanœeoskih nivoa (eona) izmeœu dobrog boga i zle materije (Jn 1:16,Kol 1:19, Ef 1:23, 3:19; 4:13). Treba reñi da je apstraktni pojam“boæanstvo” (theotas) upotrebljen samo jednom u celom NZ, i toupravo ovde. Jer, Isus je puno i konaåno otkrivenje Boga koji nemaveze sa bilo kakvim anœelima i nivoima, kako tvrde gnostici. KakoPavle ubojito koristi njihovu terminologiju, sasvim je moguñe da je ipojam “punine Boæanstva” deo njihovih nauåavanja.“prebiva” Prezent aktiv indikativ. Gnostici su nauåavali kako jenekakav “Hristov duh” boravio sa Isusom neko vreme. Ovaj pojamjasno pokazuje da su u Isusu dosledno boravile dve prirode“telesno” Ovo gnosticizam nikako nije mogao da prihvati zbog svojepodvojene filosofije (dualizma) o sukobu dobrog boga i zle materije.A istina utelovljenja je u temelju hriãñanske vere (1. Jn 4:1-6).

73

Koloãanima 2 2,9

2:10 “a vi ste puni u njemu” Izraz je u participu perfekt pasiva, i toopet imenice pleroma (st. 9; Jn 1:16; Ef 3:19). Da, vernici su bili, jesu i biñeispunjeni njime i za njega!

“glava svakog poglavarstva i vlasti” Ponovo udarac gnostiåkimlaæima o spasenju. Za njih je spasenje u tajnom znanju (lozinke itajna imena) koje im pruæa kretanje kroz anœeoske nivoe od materijedo Boga. (Kol 1:16; 2:15; Ef 1:22-23; 3:10; 6:12). Ne, Pavle stavljaspasenje jedino u Hrista. On je glava svih anœeoskih i demonskihdimenzija (Rim 8:38-39). Vidi posebnu temu: Anœeli u Pavlovimspisima, u Ef 6:12.

Evo zanimljivog osvrta teologa Dæordæa Lada o Pavlovojterminologiji: “Kada prouåavamo Pavlove izraze nameñe se jedno: kaoda namerno koristi ãto raznovrsnije nejasne izraze kada govori o timanœeoskim nivoima. To se posebno vidi na nedoslednom koriãñenjujednine i mnoæine åitavog niza reåi. Zato je nemoguñe iz toga izvuñi bilokakav red, navodnu sturukturu i poredak nebeskih sfera. Jer – apostol to ine æeli. Opet, on i ne beæi od toga da neåijim pojmovima iskaæeevanœeosku istinu: sve zle sile – ma koje da su i ma gde da su - liåne ilibezliåne – sve su potåinjene Hristu kroz njegovu smrt i vaskrsenje i biñekonaåno uniãtene njegovom mesijanskom vladavinom”.

2:11 “U njemu ste i obrezani” Apostol koristi SZ zavetni simbol(1. Mojs 12:8-14) kao duhovni znak (5. Mojs 10:16; 30:6; Jer 4:4; Rim2:28-2 9; Fil 3:3). Moæda je reå o nekim preterivanjima krivoveracajudaistiåke pozadine. Dosta je nepoznatog oko krivovernih grupa koje sudelovale u NZ vreme. Ponekad su se grupe gnostiåkih i judaistiåkihuverenja spajale u jednu misaonu struju: gråki gnosticizam i jevrejskilegalizam (st 11, 16, 18). Eseni su bili jedna od takvih grupa: zajednicapoznata iz åuvenih svitaka pronaœenih kraj Mrtvog mora. Bili sujudaistiåka sekta prvog veka i æiveli su u pustinji.

“nerukotvorenim obrezanjem” Metaforiåna upotreba SZ pojma.Novo obrezanje je obrezanje srca, kao znak novog odnosa sa Bogomkroz Hrista (Rim 2:28-29; Fil 3:3). Obrezanje se ne spominje åak ni uSZ govorima o Zavetu a kamo li da se istiåe (Jer 31:31-34; Jez36:22-38).

74


“u skidanju åulnog tela” Ovaj se izraz kod Pavla uvek odnosi nanaãu staru, posrnulu prirodu, nipoãto na telo samo po sebi (Rim 6:6;7:24; Gal 5:24; Kol 3:5).

2:12 “kad ste u krãtenju s njim sahranjeni” Glagol je u participuaorist pasiva. Prepozicija sun i “su-sahranjeni”, kao metafora za krãtenje(Rim 6:4). Vernici dele Hristovo stradanje, smrt, sahranu, ali i slavnovaskrsenje (12b; Rim 8:17; Ef 2:5-6). Za Pavla je krãtenje potvrda smrtistarog æivota, “starog åoveka”, znak novog æivota i slobode (2. Kor 5:17;Gal 6:15). Krãtenje je predanje Bogu za æivot sluæenja (Rim 6:2-14; 1. Pet2:24).

“u njemu ste zajedno s njim vaskrsnuti” Ponovo imamoprepoziciju sun kao i kod izraza “su-sahranjeni” (2:13; 3:1; Rim6:4-5; Ef 2:6). Naãa smrt i vaskrsenje su dve strane jedne duhovnestvarnosti. Prema Ef 2:5-6 svi smo “su-sahranjeni” i “su-vaskrsnuti”.Sun znaåi “uzeti uåeãñe s nekim”.“Boga, koji ga je vaskrsao iz mrtvih” Isus je “prvi plod” vaskrsenja(1. Kor 15:20, 23). Duh koji je podigao njega, podiñi ñe i sve nas(Rim 8:10-11, 23). U ovom iskazu imamo odliånu priliku da vidimokako NZ istiåe Trojicu u delu iskupljenja: (1) Bog Otac je vaskrsnuoIsusa (Dl 2:24; 3:15; 4:10; 5:30; 10:40; 13:30,33,34,37; 17:31; Rim6:4,9); (2) Bog Sin je vaskrsnuo sam sebe (Jn 2:19-22; 10:17-18); (3)Bog Duh Sveti je vaskrsnuo Isusa (Rim 8:11). Ovaj trinitarninaglasak imamo u st. 9-10.

2:13 “I vas, koji ste bili mrtvi” Prezent particip u znaåenju “bitimrtav”. Duhovna smrt je posledica pada u greh (1. Mojs 3; Rim 5:12-21;Ef 2:1-3). Pagani su bili sasvim mimo Boæijeg zavetnog naroda (Ef2:11-12). Upravo, Biblija govori o tri vrste smrti: (1) duhovna smrt (1.Mojs 3; Is 59:2; Rim 7:10-11; Ef 2:1; Jak 1:15); (2) fiziåka smrt (1. Mojs 5);(3) veåna smrt, tj. “druga smrt u ognjenom jezeru” (Otk 2:11; 20: 6,14;21:8).

“i neobrezanja vaãe ploti” Ovom slikom se iskazuje stanje svihnejevrejskih naroda.“ (on) oæiveo je” Misli se na Oca, tako da se sve radnje do st. 15pripisuju njemu.

75


“oæiveo je zajedno sa njim” Tri su sun prepozicije u st. 12-13:“su-sahranjeni”, “su-vaskrsnuti” i “su-oæivljeni”. Aorist jasno kazujeda je reå o neåemu ãto se desilo sa vernicima. Sliåne reåi su i u Ef2:5-6. U Ef 1:20 åitamo o Ocu koji podiæe Sina u Ef 2:5-6 i Sina kojipodiæe spasene.“oprostivãi nam sve prestupe” Aorist particip. Reå “oproãtenje” ugråkom dolazi iz korena reåi “milost” (Rim 5:15, 16; 6:23; 2. Kor1:11; Kol 3:13; Ef 4:32). Primetimo naglasak “sve”.

2:14 “na taj naåin ãto je izbrisao obveznicu” Misao koja opet slutineku gnostiåku ideju. U svakom sluåaju misli se na zavetni odnos (Ef2:15), utemeljen na premisi: “åini – æiveñeã; greãi – umreñeã” (5. Mojs27:26; Jez 18:4). Pavle nedvosmisleno istiåe sveopãtu greãnost svekolikogåoveåanstva (Rim 3:9,19,23; 11:32; Gal 3:22). SZ je bio jedna velikasmrtna presuda celom svetu! Izraz “obveznica” se koristi za: (1)potpisanu priznanicu; (2) potpisano priznanje; (3) legalnu optuænicu.Dakle, SZ je proglas prokletstva!

“izbrisao obveznicu” Perfekt aktiv indikativ. Isti glagol sreñemo u Jn1:29 i 1Jn 3:5 u smislu “uzimanja greha sveta”. Isus je æiveo upotpunosti po zahtevima Mojsijevog zaveta i sasvim ih ispunio.Uradio je ono ãto åitavo ogrehovljeno åoveåanstvo nije moglo.Njegova smrt zato nije bila kazna za njegove grehe, veñ bezgreãnaærtva za grehe drugih (3. Mojs 1 do 7). Postao je “proklet” za nas (5.Mojs 21:23) da bi åoveåanstvo bilo osloboœeno osude Zakona (Gal3:13).“prikovavãi je na krst” Izraz nosi slike: (1) javnog proglasa; (2)presude raspete osobe. Krst je pobedio osudu Zakona (2. Kor 5:21).

2:15 “razoruæao” Retko sretan pojam u participu aorist medijuma.Doslovno znaåi “skinuti nekoga do nagosti”. Takoœe znaåi i oduzimanjeoruæja mrtvom vojniku. Tek, u ovom kontekstu znaåenje je jasno: Bog jeponiãtio silu zla koja je uniãtavala åoveka. Vernici po Duhu kroz Hristapreuzimaju tu pobedu. U ovom gramatiåkom obliku znaåi “oslobodio jesebe”.

“poglavarstva i vlasti” Rado koriãñeni pojmovi od strane gnostiåkihkrivoveraca. (2:10; Ef 1:21, 3:10; 6:11-12; Rim 8:38-39; 1. Kor 15:24).Vidi posebnu temu u Ef 6:12.

76


“javno ih osramotio i pobedio ih na njemu” Istorijska slika kojomse Pavle ovde koristi jeste vrlo poznata: trijumfalni paradni ulazakpobedniåkih generala u Rim (2. Kor 2:14). Zarobljenici bi okovani ulance, poniæeni hodali iza pobednika. Isus je pobedio svojomkrsnom smrti i vaskrsenjem: (1) prokletstvo Zakona; (2)neprijateljske zle demone. Moderniji prevodi izraz “na njemu”prevode u dva smisla: (1) na krstu; (2) na Hristu. No, kako je ugråkom reå o srednjem rodu, veñina je sklona prvom reãenju.“javno ih osramotio” Vidi posebnu temu: “Hrabrost” (parrsia).Gråki izraz je saåinjen od dve reåi: pan – “sve” i rhesis - “govor”. Reåje o slobodi, o hrabrosti da je neãto objavi uprkos moguñnostiprotivljenja i odbacivanja (Jn 7:13; 1. Sol 2:2). Jovan koristi izraz 13hu svojim spisima u smislu javnog proglasa (Jn 7:4; Kol 2:15). Nekadapojam znaåi “jasno” (Jn 10:24; 11:14; 16:25,29). U Delima vidimo daapostoli govore o Isusu na isti naåin kako Isus govori o svom Ocu,njegovim namerama i obeñanjima (Dl 2:29; 4:13,29,31; 9:27-28;13:46; 14:3; 18:26; 19:8; 26:26; 28:31). I sam je apostol Pavle traæiood drugih molitve za “slobodu govora”, za hrabrost u objavievanœelja (Ef 6:19; 1. Sol 2:2) i æivota po njemu (Fil 1:20). Opet,istina da je Isusov povratak blizu, davala mu je baã tu sloboduPropovedanja u ovom “pokvarenom svetu” (2. Kor 3:11-12).Verovao je da ñe i ostali Hristovi sledbenici åiniti tako (2. Kor 7:4).Ali, postoji joã jedna moguñnost razumevanja ove slike. U PoslaniciJevrejima se baã na ovaj naåin opisuje sloboda i smelost vernika dokpristupaju Bogu (Jev 3:6; 4:16; 10:19, 35). Hriãñani su bez zadrãkeprihvañeni od Oca kroz Sina.

“Da vas, dakle, niko ne osuœuje za jelo, ili za piñe, ili za kakavpraznik, ili mladinu, ili subotu; ovo je sve samo sen onoga ãto ñe doñi, astvarnost je Hristos. Niko da vas ne liãava nagrade, æeleñi da topostigne poniznoãñu i sluæbom anœelima, upuãtajuñi se u ono ãto birado video, nadimajuñi se uzalud svojim plotskim umom, a ne dræi seglave od koje sve telo, povezano i potpomognuto zglavcima i svezama,raste rastom koji Bog daje” Kol 2:16-19

2:16-23 Ovaj odeljak je najjaåa osuda religioznog legalizma u svimPavlovim novozavetnim spisima. Naime, kada je govorio o “slabimvernicima”, apostol je bio obazriv (Rim 14:1-15:13; 1. Kor 8-10), dok je

77


prema legalistima bio neumoljiv. Isus je jasno osudio samopravednostsadukeja i fariseja. Pavle je sasvim dobro znao religiju samoisticanja. Ali,susret sa Hristom na putu za Damask (Dl 9) je promenio sve iz korena!

2:16 “Da vas, dakle, niko ne osuœuje” Zapovedni naåin sadaãnjegvremena, ali u negativu. Tri su stvari u pitanju: (1) ishrana (1. Tim 4:3);(2) prazniåni dani (Rim 14:5; Gal 4:10); (3) oboæavanje anœela (st. 8 i 20).Jasna je paralela sa st. 16 i 18. I danas treba biti oprezan sa bilo kojimreligioznim sistemom – drevnim ili savremnim.

2:17 “a stvarnost je Hristos” Velika je razlika izmeœu “senke” (skia) i“stvarnosti” (soma, st. 17b). U praznicima, åistim jelima i verskimritualima nije bilo niãta loãe sve do Hristovog dolaska. Ali, sada je Isusotelotvorenje evanœelja i sræ radosne vesti. Za Pavla su svi gnostiåkiritualni zahtevi samo prazna ljuãtura istinske duhovnosti. No, pravizadatak tumaåenja glasi: ãta je to “stvarnost je (“telo je Hristovo” – Vuk S.Karadæiñ, op. prev.) Hristos”? Dva se pogleda istiåu: (1) FilonAleksandrijski i Josif u “telu” vide supstancu, stvarnost, pravu Hristovuduhovnost; (2) prava se duhovnost ispoljava u Crkvi kao Hristovom telu.Na isti naåin pisac poslanice Jevrejima koristi sliku “sene”, da bi doåaraoodnos SZ i NZ u Hristu (Jev 8:5; 10:1)

2:18 “Niko da vas ne liãava nagrade” Isto vreme i oblik kao i uprethodnom stihu. Znaåi: hitno zaustaviti neãto ãto se veñ deãava.Zanimljivo da se ovaj pojam koristi samo ovde u åitavom NZ. Spada ugrupu atletiåarskih slika koje apostol koristi za opis hriãñanskog æivota(1. Kor 9:24,27; Gal 2:2; Fil 3:14; 2. Tim4:7). Vernici ne smeju da dozvolenikome da im pokrade slobodu u Hristu.

“æeleñi da to postigne poniznoãñu” Teoloãki ove reåi odgovaraju st.2-3. Naime, stari gråko-rimski svet je veliåao asketizam kaoreligioznu vrednost. Gnostici su na ovaj naåin iskazivali prezir prematelu, prema materiji. Rekli smo da je za njih – i gråku misao uopãte –telo niæa vrednost, nuæno zlo. Zato telo treba do krajnosti poricati aduhovnost izdizati. Naæalost, ovakav stav je joã uvek æiv u crkvi!“Poniznost” nema loã prizvuk u NZ. Pavle ga koristi u vrlopozitivnom smislu u Dl 20:19; Ef 4:2; Fil 2:3; Kol 3:12. Naæalost,mnogi ovaj motiv okreñu u neãto groteskno.

78


“i sluæbom anœelima” Nesumnjivo se udara na uåenje gnostiåkihanœeoskih nivoa (st. 8, 10, 15). Moguñe je da se misli i na judaistiåkapredanja o anœeoskim sferama. U svakom sluåaju danas smopreplavljeni sliånim New Age uåenjima.“upuãtajuñi se” (“ko raspreda” SSP; “uronjen u viœenja” Stefanoviñ,op. prev.) Termin obilno koriãñen u misticizmu. Reå je o navodnimtajnim objavama i lozinkama, koje posebno prosvetljeni dobijaju naputu spasenja kroz anœeoske nebeske sfere, sve dok ne stignu donebeskog boga.“ãto bi rado video” Misli se na laæne uåitelje koji su tvrdili da imajuposebna otkrivenja. Neki prevodi negacijama jasno daju do znanjada je reå o nazovi viœenjima, o njihovim samozvanim tvrdnjama(“ono ãto je kao video” Stefanoviñ). No, to su kasniji dodaciprepisivaåa u papirusima A2 i D2, a pouzdaniji P46, A, B, i Dnemaju negaciju.“nadimajuñi se” Particip prezenta u pasivu. Doslovno znaåenjeglagova “praviti se vaæan” je baã “nadimati se”. Apostol ovu slikukoristi viãe puta u 1Kor (4:6,18,19; 5:2; 8:1; 13:4). U ovom sluåajupasiv jasno kazuje da je reå o tokovima koji se odvijaju iskljuåivo uzabludelim umovima gnostika, koliko god oni bili iskreni i poletni usvemu tome.“svojim plotskim umom” Pavle ponovo istiåe viãe nego oåiglednurazliku izmeœu hriãñanskog i svetskog poimanja stvarnosti. Verniciimaju Hristov um, njegov naåin razmiãljanja koji je u sukobu sasvetskim sistemom vrednosti, sistemom potpuno odvojenim odBoga (1: 21; Rim 7:22-23; 8:5-7; 11:34; 1. Kor 2:16; Ef 2:3; 4:17-23).Tri su razloga zbog kojih Bog odbacuje legalistiåku religiju: (1) njenuvid u stvarnost je viãe nego manjkav; (2) pogreãan je, jer dolazi odtelesnog razmiãljanja; (3) ona se viãe ne dræi Hrista (st. 19). Ali,pazite: ovakvih uåitelja uvek ima meœu nama! Budimo obaveãteni!

2:19 Pavle se opet vraña na centralnu istinu: posrnulo åoveåanstvo isvaki åovek pojedinac treba da obnovi odnos sa Bogom, po Hristu, krozcrkvu (korporativnost, str. 8; Ef 4:16). Svima nam je potrebno spasenjeod greha i Boæija mudrost za æivot. A u Hristu imamo sve to.

“i ne dræe se glave” Glagol je u negativu particip aktiv prezenta. Topodrazumeva da su se laæni uåitelji nekada i dræali Hrista. Dakle,

79


izjava se moæe razumeti na viãe naåina: (1) oni su poput semena izpriåe o sejaåu (Mt 13:20-23), semena ãto je palo mimo plodnog tla inije donelo roda; (2) oni su poput “sledbenika” u Jn 8:31-59 koji suse okrenuli protiv Isusa; (3) oni su ålanovi crkve poput onih u 1. Jn2:18-19; (4) oni su kao efeãki vernici koji su “ostavili prvu ljubav”(Otk 2:4)“glave” Pavle åesto koristi sliku tela za Boæiji narod (Rim 12:4; 1.Kor 10:17; 12:12,14,20; Ef 4:4,16; Kol 3:15). Ali, samo u ovojposlanici (1:18; 2:19) i u Efescima (1:22; 4:15; 5:23) Hrist se nazivaGlavom. Dakle, on je neuporedivi osnivaå, voœa i zaãtitnik crkve.

“Ako ste se smrñu sa Hristom oslobodili svetskih stihija, zaãtodozvoljavate da vam se odreœuju Proisi – kao da æivite u ovom svetu: nedohvati, niti okusi, niti dotiåi, ãto sve upotrebom Proada – shodnoljudskim zapovestima i naukama; sve ovo izgleda mudrost koja sesastoji u samovoljnoj poboænosti i poniznosti, u nepoãtednoj strogostiprema telu, a ne u neåem åasnom, veñ samo radi zadovoljstva ploti.Ako ste, dakle, vaskrsnuli sa Hristom, traæite ono ãto je gore – gdeHristos sedi s desne strane Boæije. Mislite na ono ãto je gore, a ne ãto jena zemlji. Vi ste, naime, umrli i vaã æivot je sa Hristom u Bogusakriven. Kada se javi Hristos, vaã æivot, onda ñete se i vi s njim javiti uslavi”. Kol 2:20 – 3:4

2:20 “Ako” Pogodbeni oblik kojim apostol jasno iskazuje razlogesvog pisanja. Naime, ako su vernici ujedinjeni sa Hristom, onda morajuda se odvoje od palih sistema sveta.

“ako ste umrli” Joã jedan aorist indikativ aktiv. Krãtenje simbolizujesmrt (st. 12; Rim 6:4). Ono je slika vernikove smrti starom naåinuæivota i vaskrsenju u novi æivot, Boæiji, veåni æivot. Kao nekadaobrezanje, tako i krãtenje postaje vidljivi spoljaãnji znak unutraãnjeduhovne stvarnosti (st. 11, 13). Svakodnevno umiranje sebiånimstremljenjima vodi u delotvornu sluæbu (Rim 6:7; 2. Kor 5:14-15;1. Jn 3:16).“sa Hristom” Joã jedna upotreba prepozicije sun koja uglavnompovezuje reåi. Tri su oblika moguña: (1) spoj dve reåi; (2) aorist (st.11-13, 15, 20); (3) pogodbeni oblik, kao u ovom sluåaju koji istiåe dasu vernici veñ u Hristu!

80


“oslobodili svetskih stihija” Pojam “stoikheia” znaåi: (1) osnovneprincipe (Jev 5:12; 6:1); (2) osnove elemente stvarnosti – zemlja,voda, vatra, vazduh (2. Pet 3:10, 12); (3) duhovni svet (Gal 4:3, 8-9;Kol 2:18; Ef 6:10-12); (4) nebeska tela (Enoh 52:9-10, kao i ranicrkveni oci koji su nauåavali sedam planetarnih sfera). Dakle,osnovno etimoloãko znaåenje je “neãto u redu, nizu, u seriji”.

Pavle sagledava æivot kao popriãte duhovne borbe (Ef 2:2-3;6:10-18). Åovek je prevaren od strane Zloga (1. Mojs 3) i sav svet jeogrehovljen, baã kao i åovekova unutraãnja priroda. Dæejms Stjuart piãeu delu “Åovek u Hristu”: “Greh nije neãto ãto je åovek uradio, veñ neãtoãto ga je opsednulo, ãto ga je preokrenulo u otvorenog Boæijegneprijatelja. A Bog ga je voleo. Sve to je donelo neizbeæne posledice –æanjemo posejano. Najgore su unutraãnje posledice. Muåno se saznanjesvodi na : o, pokvaren li sam åovek! Zar nisam rob kad radim ãto neñu ane ono ãto bih hteo. To uniãtava vezu sa Bogom. Postali smo uljezi i “bezBoga na svetu”. Srce nam je otvrdnulo, shvatanja pomraåila a moralzaslepio. “Predade nas Bog pokvarenim mislima”. Æivot je uniãten, jer je“smrt plata za greh”.

Na ovaj naåin apostol opisuje ubilaåku snagu greha. Ali, u svemutome, ma koliko da je reå o sili mimo nas, veñoj od nas, on uvek naglaãavaliånu odgovornost. Da, principi i sile su tu, jake su i deluju, ali izbor jeuvek naã, naãa je odgovornost i sudbina” (str. 106 – 107) Vidi posebnutemu: Pavlovo koriãñenje pojma “svet”

“propisi” Isti reåniåki koren imamo i u st. 14. Hrist nije oslobodiosvoje sledbenike od Mojsijevog zakona da bi se opet upleli ugnostiåke zavrzlame ili bilo kakva druga ljudska pravila. O, kakvusilnu slobodu hriãñani imaju u Hristu! A kakva samo teæina vlada ulegalizmu.

2:21 Ovo su primeri upravo tih Proisa u kojima ne postoji ni trunkaistinske pravednosti. Ljudska priroda uvek teæi legalizmu i asketizmu (Isa29:13; Mt 15:10-12; Mk 7:19; Rim 14:17,21).

2:22 “ãto sve upotrebom Proada” Isus je govorio o istom, prema Mt15:7-20 i Mk 7:6-23, o istoj vrsti religioznosti oslikanoj u zakonima ohrani (3. Mojs 11).

81


2:23 “sve ovo izgleda mudrost koja se sastoji u samovoljnojpoboænosti i poniznosti, u nepoãtednoj strogosti prema telu”U ovom smislu je Isus osudio fariseje i sadukeje (Isa 29:13).

Pavle opisuje laæne uåitelje na tri naåina:1. “samovoljna poboænost” Ovaj se izraz sreñe samo na ovommestu u åitavom NZ. Moæda se koristio u krugovima ranihhriãñana, ili ga je skovao sam apostol.2. “samovoljna poniznost” Istu reå sreñemo u st. 183. “strogost prema telu” Izraz se tiåe asketskog odnosa prematelu, poricanju telesnih potreba radi isticanja duhovnosti.Recimo: (1) odbijanje hrane i vode; (2) bezbraånost; (3) nagost,ili oskudna odevenost po hladnoñi. A sve ovo proizilazi iz gråkedualistiåke misli o materiji kao zlu.

Posebna tema: Hriãñanska sloboda i(li) hriãñanska odgovornost(prema komentaru Rim 14, istog autora)

A. Rim 14 je apostolova teænja da uravnoteæi hriãñansku slobodu iodgovornost. Ista misao se proteæe, kao deo literalne celine sve do Rim15:13.

B. U pozadini åitave ove debate najverovatnije stoji napetost izmeœuvernika jevrejske i nejevrejske, tj. gråke pozadine u rimskoj crkvi. Presvog obrañenja prvi su teæili ceremonijalizmu a drugi raskalaãnosti. Nezaboravite – sve ovo je pisano vrlo iskrenim vernicima i ne tiåe se onihkoji skaradno greãe (1. Kor 3:1). Ali, teænja je da se oslove obe krajnosti.U svakom sluåaju ni prvi nemaju pravo na “dlaku u jajetu”, a ni drugi na“konjski nokat”.

C. Ne smemo stvarati teoloãke i moralne standarde i obrasce svimadrugima (2. Kor 10:12). Treba da hodamo u svetlu koje nam je dato, alida to svoje razumevanje ne proglaãavamo Boæijim standardom. Jer, svismo joã uvek pod uticajem greha. Svako naãe opominjanje, ohrabrivanje,svaka naãa pouka treba da dolazi iz Pisma, åinjenica, iskustva, ali uvek uljubavi. Jer, ãto viãe saznajemo, saznajemo samo koliko ne znamo(1. Kor 13:12).

82

2,23 Koloãanima 2

D. Pred Bogom pravo merilo naãih nastojanja u prvom redu jesunaãe namere, naãi motivi. Svi ñemo jednom stati pred Hrista iodgovarañemo za svoje meœusobne postupke (st. 10,12; 2. Kor 5:10).

E. Martin Luter je rekao – “Hriãñanin je slobodniji od svih drugihljudi i ne odgovara nikome. Ali, hriãñanin je najodgovorniji åovek od svihljudi, odgovoran svakom”. Tako nam i ova biblijska istina dolazi unapetosti paradoksa.

F. Rekli smo da se celo ovo pitanje proteæe u odeljku Rim 14:1 do15:13, ali i u 1. Kor 8 do 10 i Kol 2:8-23.

G. Vaæno je napomenuti da pluralizam stavova meœu iskrenimvernicima nije uvek zlo. Najzad, svako poseduje i jake i slabe strane. Zatosvako treba da se dræi onoga ãto mu je dato, da bude otvoren za uåenjePisma i Duha kako bi dobio joã viãe. Sada vidimo zamagljeno (1. Kor13:8-13), i zato nam treba æivotni hod u ljubavi (st. 15) i miru (st. 17, 19)radi meœusobnog ispomaganja.

H. Pavlovo oslovljavanje rimskih vernika, kao onih koji su “jaki” ionih koji su “slabi”, stvara nam znaåajne probleme. To svakako nije bilaapostolova namera. Rekli smo da su i jedni i drugi iskreni vernici. Poukaje jasna: ne smemo druge terati kroz naã kalup! Prihvatimo jedni druge uHristu!

1. Åitav Pavlov dokaz se moæe ovako iskazati:a) prihvatimo jedni druge jer je Bog nas prihvatio u Hristu

(14:1,3; 15:7).b) ne osuœujmo jedni druge jer je Hrist naã jedini Gospod i

Sudija (14:3-12).c) ljubav je vaænija od naãe liåne slobode (14:13-23)d) sledimo Hristov primer i radije se odrecimo svojih prava

radi dobra drugih (15:1-13).

Predlozi za razgovor

Rekli smo da je ovaj udæbenik tek vodiå u tumaåenju. Svako od nas jeza sebe odgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svoje

83

Koloãanima 2 2,23

unutraãnje voœstvo. Seti se: vi, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustajte odovoga.

I ova pitanja su osmiãljena da bi vam pomogla u saæimanju glavnihmisli ovog odeljka. Dakle, da u njima pronaœete izazov, a ne konaåneodgovore.

1. Opiãite uåenja laænih uåitelja. Zaãto su ona toliko opasna?2. Ãta su to “svetske stihije” (stoikeia, 2:8, 15)3. Da li je Isus åovek ili Bog? Zaãto je to toliko vaæno?4. U kom je odnosu Hrist spram anœeoskih nivoa?5. Zaãto su legalizam i asketizam toliko opasni (2:16-23)?6. Koje smo najvaænije gnostiåke pojmove prouåavali?

84

2,23 Koloãanima 2

Koloãanima 3

Podela poglavlja prema prevodu dr. Emilijan M. ÅarniñaÆivot u Hristovom duhu3:1-17Hriãñanske uzajamne duænosti3:18-25

Treñi krug åitanjaOvaj udæbenik je vodiå, ãto podrazumeva vaãu odgovornost u

procesu tumaåenja. Svako je odgovoran prema onome ãto poseduje,spram svetla koje mu je povereno. Vi, Pismo i Duh Sveti ste prioritettumaåenja. Ne zaboravite to nikada.

Dakle, proåitajte ovo poglavlje kao jednu celinu. Prepoznajtesubjekte, tj. o åemu ili o kome je reå. Saåinite svoj liåni pregled poglavlja,a zatim ga uporedite sa nekim od prevoda koje koristite. Svakako, podelena poglavlja i misaone celine nisu deo nadahnutosti teksta, ali jesu kljuåza prepoznavanje glavne piãåeve namere. A to je srce svakog dobrogtumaåenja. Svako poglavlje ima jednu temu.

1. Prvo poglavlje2. Drugo poglavlje3. Treñe poglavlje

Uvid u celinuA. st. 1-4 su teoloãka osnova hriãñanske etike i naåina æivljenja.

Vernici æive svoj novi æivot u Hristu. Oni su sa Hristom sahranjeni i sanjim vaskrsnuti (1. Kor 6:17). Hristov æivot struji kroz hriãñane.

B. Pavle nabraja stvari koje treba odbaciti (“pomoriti”) i vrednostikoje valja prihvatiti (“obuñi”). Apostol åesto nabraja grehe (1. Kor6:9-10; Gal 5:19-21; Ef 5:3-5), baã kao i duhovne vrline (Gal 5:22-23; Ef5:18-20; Fil 1:4-7; 1. Sol 5:12-22). U mnogo åemu ti primeri nalikujulistama ondaãnjih gråkih moralista. Ali, hriãñanima motiv vrlina nijesamoisticanje, veñ isticanje Hrista.

85

Koloãanima 3

C. U ovom odeljku imamo prelepi poziv na jedinstvo (3:12-17), pouzoru na Boæije trojiåno jedinstvo (vidi Ef 4:1-10). Tu je i zapovest oispunjavanju Duhom (3:16, Ef 5:18). Svakako, ovde nije reå, toliko ojeziåkoj koliko o tematskoj sliånosti. Setimo se toga da poslaniceKoloãanima i Efescima imaju skoro istovetnu graœu.

“Ako ste, dakle, vaskrsnuti sa Hristom, traæite ono ãto je gore – gdeHristos sedi s desne strane Boæije. Mislite na ono ãto je gore, a ne ãto jena zemlji. Vi ste, naime, umrli i vaã æivot je sa Hristom u Bogusakriven. Kada se javi Hristos, naã æivot, onda ñete se i vi s njim pojavitiu slavi” Kol 3:1-4

Tumaåenje reåi i izraza3:1 “Ako” Ovo je prva uslovljena reåenica koju pisac koristi u

pozitivnom smislu za ono ãto æeli da kaæe. Jer, vernici jesu vaskrsnuti saHristom.

“Ako ste, dakle, vaskrsnuti sa Hristom” Ponovo sreñemo predlog“sa”, “sun” (2:12,13; Ef 2:5-6). Hriãñani imaju u vaskrsenju noviæivot. Neka ga tako i æive! Rekli smo da su ova prva åetiri stiha temeljhriãñanske etike i naåina æivljenja.“traæite ono ãto je gore” Iskaz se gramatiåki moæe shvatiti i kaoizjava, i kao zapovest. On je ohrabrenje vernicima da se usmere naduhovne vrednosti (Fil 2:1-2; 4:8). St. 1 i st. 2 su paralelni i najboljeih je åitati u zapovednom naåinu. Vernici se menjaju u ono o åemurazmiãljaju. Oåi i uãi su prozori naãe duãe.“gde Hristos sedi s desne strane Boæije” Pred nama jeantropomorfizam – oslikavanje Boga ljudskim predstavama – oblikvrlo retko sretan kod apostola Pavla. On istiåe Hristovu moñ i slavu(Lk 22:69; Dl 7:55; Rim 8:34; Ef 1:20; Jev 1:3; 8:1; 10:12; 12:2; 1. Pet3:22, Ps 110:1). Ova slika opisuje i Hristovu trajnu sluæbuposredovanja za vernike (Rim 8:34; Jev 7:25; 9:24; 1. Jn 2:1).Metafora takoœe oslikava tron drevnih maloazijskih vladara. Usvakom sluåaju, nadam se da, kad odete u Nebo, ne oåekujete da nadoslovnom tronu vidite prastarog åoveka okruæenog oblaåiñima! Ne,Pismo koristi sve moguñnosti ljudskog jezika kako bi koliko-tolikoiskazalo Neiskazivog. Dakle, tu su metafore, analogije, negacije imnogo toga drugog.

86

3,1 Koloãanima 3

3:2 “Mislite na ono ãto je gore” Ista misao kao i u st. 1,najverovatnije u zapovednom obliku. Hriãñanstvo je spoj teorije i prakse(1. Pet 1:13-21).

“a ne ãto je na zemlji” Sada je kontrast Pavlovih misli postignut.Vernici æive po Duhu a ne po telu (Rim 8:1-17). Iz ovog redosledatreba praviti sve æivotne izbore. Spasenje ne donosi automatski i svetiæivot. Ono to moæe i treba.

Pavle se, rekosmo, ovde sluæi kontrastom. Ali, ne u gnostiåkom smislu –duh protiv tela – veñ u slici starog i novog, ovog sveta i Carstva. Mi smostanovnici dvostrukog dræavljanstva. To nam uliva nadu i hrabrost,smiruje nas pod naletima æivota: jeresi, patnje, progonstava…

3:3 “Vi ste, naime, umrli” Metafora krãtenja, kao moñna slika naãegnovog poloæaja u Hristu (Rim 6:1-11; Kol 2:11-12). Mrtvi smo grehu iæivi Bogu! Ovim Pavle æeli da ukaæe na taj novi standard (st. 5; Ef 2:5-6) ida tako podstakne (2. Kor 5:14-15; Ef 5:1-2; 1. Jn 3:16).

“sakriven” Perfekt pasiv indikativ. Umrli smo u Hristu, ali i sadasmo sa Hristom u Bogu. U tajnim drevnim kultovima ovaj pojam sekoristio kao pojam ritualne inicijacije. Moæe da znaåi: (1) zaãtitu; (2)naãu punu slavu u Hristu koja je sada sakrivena od oåiju sveta (st. 4).

3:4 “Hristos, naã æivot” Izraz odgovara teoloãkoj ideji “zamenjenogæivota” (Gal 2:20; Fil 1:21).

“javiti” Oåigledno se misli na Hristov Drugi dolazak (1. Jn 3:2)“onda ñete se i vi s njim javiti u slavi” Oni koji su umrli u Hristu ivaskrsnuti su u njemu. Oni ñe biti deo tog njegovog slavnogpovratka (1. Sol 4:13-18). Vidi tumaåenje pojma “slava” u Ef 1:6 iposebnu temu koja sledi.

Posebna tema: NZ pojmovi koji opisuju Hristov povratakPavle na nekoliko naåina naglaãava poseban dan kada ñe svaki åovek

stati pred Hrista, bilo kao Spasitelja, bilo kao Sudiju: (1) “dan Gospodanaãeg Isusa Hrista” (1Kor 1:8); (2) “dan Gospodnji” (1. Kor 5:5; 1. Sol5:2; 2. Sol 2:2); (3) “dan Gospoda naãeg Isusa” (1. Kor 5:5; 2. Kor 1:14);(4) “dan Isusa Hrista” (Fil 1:6); (5) “dan Hristov” (Fil 1:10; 2:16); (6)“njegov dan (Sina åoveåijeg)” (Lk 17:24); (7) “dan kad se pojavi Sinåoveåiji” (Lk 17:30); (8) “otkrivenje naãeg Gospoda Isusa Hrista” (1. Kor

87

Koloãanima 3 3,2-4

1:7); (9) “pojava Gospoda Isusa s neba” (2. Sol 1:7); (10) “predGospodom naãim Isusom o njegovom dolasku” (1. Sol 2:19).

Inaåe, nekoliko je izraza kojim NZ opisuje Hristov povratak:1. epiphaneia, ukazuje na sjaj, bljesak, ãto se teoloãki, a neetimoloãki odnosi uvek na slavu. U 2. Tim 1:10; Tit 2:11 i 3:4 segovori i o Hristovom prvom (st. 11, utelovljenje) i o drugomdolasku (st. 13). Izraz sreñemo i u 2. Sol 4:8 (zajedno sa sva trikljuåna izraza); 1. Tim 6:14; 2. Tim 4:1,8; Tit 2:13.2. parousia, istiåe prisustvo, a najåeãñe se koristi za posetevladara, kraljeva. Ovaj izraz najåeãñe sreñemo (Mt 24:3,27,37,39;1. Kor 15:23; 1. Sol 2:19; 3:13; 4:15; 5:23; 2. Sol 2:1,8; Jak 5:7,8; 2.Pet 1:6; 3:4,12; 1. Jn 2:28).3. apokalipsis, oslikava otkrivanje neåega ãto treba da se zna.Poslednja knjiga NZ nosi ovo ime (Lk 17:30; 1. Kor 1:7; 2. Sol 1:7;1. Pet 1:7; 4:13).4. phaneroo, znaåi doneti neãto na svetlo, sasvim obelodaniti.Izraz se u NZ koristi za mnoge vidove Boæijeg pojavljivanja. Poput“epifanije” tiåe se i Hristovog prvog dolaska (1. Pet 1:20; 1. Jn 1:2;3:5,8; 4:9) i drugog (Mt 24:30; Kol 3:4; 1. Pet 5:4; 1. Jn 2:28; 3:2).5. erchomai se takoœe åesto sreñe u smislu “dolaska”, ali i“povratka” (Mt 16:27-28; 23:39; 24:30; 25:31; Dl 1:10-11; 1. Kor11:26; Otk 1:7,8).6. Åesto sretana fraza je i “dan Gospodnji” (1. Sol 5:2), kao SZpojam za blagoslov (vaskrsenje) ali i sud.

NZ koristi pojmove bliske SZ, termine koji obuhvataju:a) sadaãnje zlo i buntovniåki naraãtajb) dolazeñe doba pravednostic) doba o kome Duh govori kao o eri savrãene mesijanskevladavine

NZ jasno istiåe progresivnost Boæijeg otkrivenja. To je potrebnokako bi se prilagodila starozavetna oåekivanja Izraela. Umesto ratniåkog

88

3,4 Koloãanima 3

Mesije, nacionalnog izbavitelja Izraelaca, NZ govori o dva dolaska MesijeSpasitelja. Prvi je utelovljenje Boga Sina u osobi Isusa iz Nazareta. On nijeni ratnik ni sudija, veñ “sluga koji pati” (Isa 53). On je vladar koji poniznojaãe na magaretu a ne na ratniåkom vrancu (Zah 9:9). Prvi dolazaknajavljuje mesijansku eru i Boæije Carstvo na zemlji. Dakle, u jednu rukuta stvarnost je veñ tu, ali u drugu tek treba da doœe. Izmeœu ova dvadolaska postoji odreœena napetost, posebno u preklapanju dva proroåkaperioda za Izraelski narod. Posebno kada se zna da to preklapanje nijejasno objavljeno u SZ. Oba Hristova dolaska naglaãavaju Oåevo –Jahvino obeñanje o iskupljenju celog åoveåanstva (1. Mojs 3:15; 12:3;2. Mojs 19:5), o åemu su govorili proroci, posebno Isaija i Jona.

Crkva ne åeka konaåna ispunjenja proroãtava SZ jer se veñina njihispunila u Hristovom prvom dolasku. Hriãñani åekaju vaskrsenje, slavnipovratak Kralja nad kraljevima i Gospodara nad gospodarima. Tajdogaœaj ñe ispuniti sva istorijska iãåekivanja veånog doba pravde i mirana zemlji i nebu (Mt 6:10). To znaåi da SZ oåekivanja nisu bila pogreãnaveñ neispunjena. Isus dolazi opet, baã onako kako su to proroci najavili –u sili i vlasti Jahvinoj.

Treba reñi da pojam “drugi dolazak” nije biblijski, ali saæima sve onoãto NZ govori o toj istini. Bog ñe ispuniti sve ãto je rekao. Zajedniãtvoizmeœu njega i åoveåanstva ñe biti obnovljeno. Zli i zlo ñe biti osuœeni izauvek odstranjeni. Gospodnja volja ñe trijumfovati na kraju.

“Pomorite, dakle, svoje udove koji su na zemlji, i u njima blud,neåistotu, strast, zlu æelju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo, zbogåega dolazi gnev Boæiji na nepokorne sinove. U ovim porocima ste i vinekada æiveli. A sada odbacite i vi sve ovo: gnev, jarost, zloñu, huljenje,ruæne reåi iz svojih usta. Ne laæite jedan protiv drugoga, poãto stesvukli starog åoveka s njegovim delima i obukli novog, koji se obnavljaza poznanje – po slici onoga koji ga je stvorio, gde nema Grka niJudejina, obrezanja i neobrezanja, varvarina, Skita, roba, slobodnjaka,nego je sve i u svima Hristos” Kol 3:5-11

3:5 “Pomorite, dakle, svoje udove koji su na zemlji” Aorist aktivimperativ sa izraæenom hitnoãñu u sebi (st. 3,8,12). Ovim zapoåinjeodeljak koji naglaãava potrebu odbacivanja starog i trulog u æivotu

89

Koloãanima 3 3,4-5

vernika (st. 5-11). Odeña i oblaåenje su åeste Pavlove slike (Rim 6:6,11 ;8:13; Ef 4:22, 24, 25, 31). Hriãñani treba da umru grehu, sebi i svetovnosti.Naredni odeljak (st. 10-17) naglaãava u koje vrednosti treba da se“obuåemo”.

Rekli smo da su apostolovi popisi greha i vrlina vrlo sliåni popisimagråkih moralista, poput stoika (Rim 1:29-31; 1. Kor 5:11; 6:9; 2. Kor12:20; Gal 5:19-21; Ef 4:31; 5:3-4; Kol 3:5-9).

Posebna tema: Gresi i vrline u NZOvakvih nabrajanja ima dosta u NZ. Sliåna su listama koje su pravili

rabini i jelinisti.

Gresi Vrline

1. Pavle Rim 1:28-32 ————

Rim 13:13 Rim2:9-21

1. Kor 5:9-11 ————

6:10 1. Kor 6:6-9

2. Kor 12:20 2. Kor 6:4-10

Gal 5:19-21 Gal 5:22-23

Ef 4:25-32 ————-

5:3-5 ————-

Kol 3:5,8 Kol 3:12-14

1. Tim 1:9-10 ————-

6:4-5 ————-

2. Tim 2:22a,23 2. Tim 2:22b,24

Tit 1:7; 3:3 Tit 1:8-9; 3:1-2

2. Jakov Jak 3:15-16 Jak 3:17-18

3. Petar 1. Pet 4:3 1. Pet 4:7-11

2. Pet 1:9 2. Pet 1:5-8

4. Jovan Otk 21:8 —————-

22:15 —————-

90

3,5 Koloãanima 3

“blud, neåistotu,” Gråki izraz porneia znaåi “prostitucija” u najãiremsmislu (1Kor 6:9). Naã pojam pornografija dolazi iz ovog reåniåkogkorena. “Neåistota” (akatharsia) je takoœe uopãteni pojam zaseksualnu razuzdanost. U SZ se pojam koristio kao oznaka zaceremonijalnu i moralnu neåistost. Ovde ga Pavle koristi u ovomdrugom smislu.“strast, zlu æelju” Istu kombinaciju pojmova sreñemo i u 1. Sol 4:5(“poæudna strast”) Inaåe “strast” moæe da oznaåava. (1) stradanje;(2) seksualnu æelju.

“Zla æelja” (epithumia) se koristi, takodje, na dva vrlo razliåita naåina: (1)neãto dobro jako æeleti; (2) neãto loãe jako æeleti. Kontekst odreœuje okojoj upotrebi je reå.

“lakomstvo” Pojam koji oznaåava teænju ka neåem. U kontekstuseksualne æelje oslikava srljanje u strast bez obzira na cenu. Za nekeljude su druge osobe tek izvor zadovoljenja te strasti.“koje je idolopoklonstvo” Sve ãto u nama preovlaœuje, upravlja iprisiljava, postaje idol koji zamenjuje Boga. Mnogo je onih kojima jeseks bog i upravlja svim njihovim htenjima.

3:6 “Zbog åega dolazi gnev Boæiji” U mnogo åemu ove reåipodseñaju na apostolovu debatu u Rim 1:18-2:16. U Pismu Boæiji gnevvidimo u dva vremenska okvira: (1) greh donosi privremenu kaznu veñsada; (2) Bog ñe jednom, zbog greha osuditi za veånost.

Gråki rukopisi na ovom mestu pruæaju nekoliko varijanti. Duæeverzije imaju u sebi semitski idiom “nad sinovima nepokornosti” (A, C,D, E, F, G, H, K, L, P). Ovaj produæetak nemaju P46 i B. Duæe åitanje sesvuda sreñe u tekstu Ef 5:6, ãto moæe i ovde biti izvor dodavanja.

3:7 “U porocima ste se i vi nekada kretali ” Koloãki hriãñani imajupagansko poreklo (Rim 6:19; 1. Kor 6:11; Tit 3:3). Svi ovi gresi su bili vrlostvarni u njihovom æivotu.

3:8 “A sada” Vrlo izraæen kontrast.“odbacite i vi sve ovo” Joã jedan aorist imperativ koji naglaãavahitnost. Hriãñani se moraju razlikovati. Svlaåenje i oblaåenje suPavlove slike za naåin æivota. On hrabri vernike da sve staro odbacekao prljave rite ( 3:8, 9; Ef 4:22,25,31; Jak 1:21; 1. Pet 2:1), a obuku seu odelo Hristovo novo

91

Koloãanima 3 3,5-8

( 3:10, 12,14; Ef 4:24: Rim 13:14; Gal 3:27). Svi oni su nekada æiveli podprohtevima greha, zlih æelja, ali u Hristu sada odustaju od svega toga(Rim 5 do 6).

“gnev” Pojam oslikava dugotrajan, kljuåali bes sa dugotrajnimposledicama (2. Kor 12:20; Gal 5:20; Ef 4:31).“jarost” Vrlo æivopisna reå: goruña ljutnja koja se stvara brzo(2. Kor 12:20; Gal 5:20; Ef 4:31).“zloña” Pojam koji doslovno znaåi “zle misli” (Rim 1:29; 1. Kor 5 :8;Ef 4:31).“huljenje, ruæne reåi iz usta svojih” Govor je ono ãto nas predstavljadrugima (Mt 12:34-35; 15:11,18; Mk 7:20; Ef 4:29; 5:4; Jak 2:3-12).

Posebna tema: Snaga ljudskih reåi1. UVODNE MISLI KNJIGE PRIÅE SOLOMUNOVE

a) Jezik i govor su deo bogolikosti åoveåanstva. Åovek jenastao Boæijim govorom. Bog jasno govori åoveku. Govoritiznaåi biti åovek.b) Govor nas otvara prema drugima, ostvaruje komu-nikaciju, odnos sa drugim ljudima. On otkriva ko smo (Izr18:2; 4:23 [20-27]) i testira naãu liånost.c) Åovek je druæeljubivo biñe. Prihvatanje i potvrdjivanjesu nam neophodni, i od ljudi i od Boga. Govor i reåi to moguuraditi vrlo pozitivno (Izr 17:10) ili vrlo negativno (Izr12:18).d) U naãem govoru je velika moñ (Izr 18:20-21), moñ daleåimo i blagosiljamo (Izr 10: 11,21), ali i da prokunemo iubijemo (Izr 11:9).e) Uvek æanjemo ono ãto smo reåima posejali (Izr 12:14)

2. PRINCIPI KNJIGE PRIÅE SOLOMUNOVEa) Negativna i razarajuña sila ljudskog govora

reåi zlog åoveka (1:11-19; 10:6; 11:9,11; 12:2-6)reåi preljubnika (5:2-5; 6:24-35; 7:5; 9:13-18; 22:14)reåi laæova (6:12-15,19; 10:18; 12:17-19,22; 14:5,25; 17:4;19:5,9,28; 21:28; 24:28; 25:18; 26:23-28)

92

3,8 Koloãanima 3

reåi glupaka (10:10,14; 14:3; 15:14; 18:6-8)reåi laænog svedoka (6:19; 12:17; 19:5,9,28; 21:28; 24:28;25:18)ogovaranje (6:14,19; 11:13; 16:27-28; 20:19; 25:23; 26:20)brzoplete reåi (6:1-5; 12:18; 20:25; 29:20)laskave reåi (29:5)suviãne reåi (10:14,19,23; 11:13; 13:3,16; 14:23; 15:2;17:27-28; 18:2; 21:23; 29:20)pokvarene reåi (17:20; 19:1)

b) Pozitivna i blagotvorna sila ljudskog govoraispravne reåi (10:11,20-21,31-32; 12:14; 13:2; 15:23;16:13; 18:20)uviœavne reåi (10:13; 11:12)mudre reåi (15:1,4,7,8; 20:15)isceljujuñe reåi (15:4)neæne reñi (15:1,4,18,23; 16:1; 25:15)reåi ljubaznog odgovora (12:25; 15:26,30; 16:24)reåi zakona (22:17-21)

c) ISTI PRINCIPI U NZGovor je naãa moguñnost da sebe iskaæemo drugima, da,naprosto, kaæemo ko smo (Mt 15:1-20; Mk 7:2-23).Druæeljubiva smo biña. Stalo nam je do toga da nasprihvate. Æelimo da nas cene i ljudi i Bog. Reåi mogu to dasasvim zadovolje (2Tim 3:15-17), ali i da sasvim zanemare(Jak 3:2-12).Velika je moñ u åovekovim reåima. Njima moæemo dablagosiljamo (Ef 4:29) i da proklinjemo (Jak 3:9).Odgovorni smo za svoje reåi (Jak 3:2-12).Odgovarañemo na sudu za svoje reåi (Mt 12:33-37; Lk6:39-45), baã kao i za svoja dela (Mt 25:31-46). Æanjemouvek i samo ono ãto smo sami posejali (Gal 6:7)

3:9 “Ne laæite” Glagol je u prezent imperativu, u negaciji. To uvekoznaåava potrebu da se zaustavi neãto ãto upravo sada traje, deãava se.

93

Koloãanima 3 3,8-9

Ova reåenica zapoåinje u st. 9 i traje sve do st. 11. Hriãñani su pozvani dagovore taåno i jasno, istinito, ljubazno i pouåno (Ef 4:15).

3:10 “i obukli novoga, koji se obnavlja” Particip prezent pasiv.Pasiv je ovde vrlo vaæan: Bog je taj koji obnavlja. Hriãñanski æivot je istanje (Ef 2:5,8) i razvojni tok (1. Kor 1:18). Cilj svega jeste hristolikost(Rim 8:29; Gal 4:19; Ef 1:4), povratak na punu bogolikost. Ta obnova jeBoæji posao koji svaki od vernika treba da dopusti u sebi (2. Kor 4:16;Rim 12:2; Tit 3:5). Recimo, poziv na “ispunjavanje Duhom” je u istomvremenskom obliku: Paticip prezent pasiv.

Posebna tema: Obnova (anakainosis)Naã pojam obnova dolazi iz dve starogråke reåi sa dva osnovna znaåenja(anakainosis, anakainizo).

1. Uåiniti neãto novim, drugaåijim (Rim 12:2; Kol 3:10)2. Doprineti da se preœaãnje stanje promeni (2. Kor 4:16; Jev6:4-6)

Molton i Miligan, u “Reåi gråkog Novog Zaveta”, åak kaæu da prviizraz ne sreñu nigde u gråkoj literaturi, osim ovde, kod Pavla.Moguñe je da ga je sam apostol skovao (str. 34)Frenk Steg, “Novozavetna teologija”, daje zanimljivo opaæanje:“Preporod i obnova jesu Boæiji posao”. Anakainosis, u svomglagolskom obliku, uvek oznaåava radnju koja traje - Rim 12:2 – “…nego se preobraæavajte obnovljenjem svoga uma…”. Isto je i u 2Kor4:16: “… naã unutraãnji åovek se obnavlja iz dana u dan”. Kol 3:10govori o novom åoveku “koji se obnavlja za spoznanje – po slicionoga koji ga je stvorio”. Bog stoji iza tog “novog”, iza svega“obnovljenog”. On je poåetak i kraj svakog toka preobraæaja novogæivota” (str. 118)

3:11 Istu misao sreñemo i u Rim 3:22,29; 10:12; 1. Kor 12:13; Gal 3:28i Ef 2:13-18. Evanœelje je sila koja sklanja sve ljudske barijere. Svakako, tone znaåi da se briãu biblijske uloge. Recimo, odnos muæ – æena (Ef5:21-31). Ili, odnosi bogatih i simaãnih (Jak 1:9-10). Odbacuju se svenepravedne podele.

“varvarin, Skit” Ovo je prigovor podelama na kulturne i nekulturne.Grci i Rimljani su sva evropska plemena zvali varvarima. Naime,

94


njihov neobiåan jezik su oponaãali “var-var-var” slengom, pa je izajedniåko ime doãlo iz toga. S druge strane, Skiti su bili elitanjihovog civilizovanog sveta.

Posebna tema: Rasizam1. Uvod

a) Pojam „rasizam” u najãirem smislu, obuhvatacelokupno ogrehovljeno åoveåanstvo. Rasizam je kolektivniego sveta, æelja pojedinca da vlada nad drugim. Istina, sampojam u naãoj upotrebi se viãe odnosi na savremenifenomen, dok bi drevnom biblijskom svetu viãe odgovaraopojam nacionalizam (plemenizam).b) Nacionalizam je poåeo sa Vavilonskom kulom (1. Mojs11). Noini sinovi su zvaniåni zaåetnici ljudskih rasa (1. Mojs10). Tek, valja naglasiti da åoveåanstvo potiåe sa jednogizvora (1. Mojs 1 do 3; Dl 17:24-26).c) Rasizam je tek jedna od brojnih ljudskih predrasuda.Ljudi boluju od: (1) intelektualnog snobizma; (2)socio-ekonomske bahatosti; (3) samodopadnog religioznogformalizma; (4) politiåkog dogmatizma.

2. Svetopisamsko uåenjea) Stari Zavet

Celo åoveåanstvo je stvoreno po Boæijem liku, i to gaodvaja od sve tvorevine. To istiåe vrednost ineprikosnovenost naãeg porekla, dostojanstva i vrednosti(Jn 3:16)1. Mojs 1:11-25 ponavlja deset puta frazu “prema svojimvrstama”. Rasistiåka segregacija u ovim stihovima nalazisvoje laæno uporiãte. Ali, kontekst jasno kazuje da je reå oflori i fauni, a nipoãto o ljudskoj rasi.1. Mojs 9:18-27 se takoœe citira radi potpore rasizmu. Ali,odmah valja reñi da Bog nije prokleo Hanana. Noa ga jeprokleo, kad se otreznio i shvatio ãta mu je sin uradio.Pismo nam ni slovom ne kaæe da je Bog potvrdio tu

95

Koloãanima 3 3,11

kletvu. Åak i da jeste, to ne bi uticalo na crnu rasu.Ustvari, Hanan je praotac svih egipatskih i palestinskihnaroda, a sve njih, ni crteæi drevnih piramida neoslikavaju kao crne ljude.Isus Navin 9:23 I ovo se citira kao dokaz da jedan narodmoæe i treba da sluæi drugom. Uostalom, Gavaonci su izistog korena, iz istog porodiånog stabla kao i Izraelci.Ez 9 do 10 i Neh 13 I ovde se varaju svi koji bi da ovimdogaœajima dokaæu valjanost rasizma. Kontekst nam,opet, pokazuje da su meãani brakovi prokleti ne zbogmeãanja rasa (uostalom, svi su u tim brakovima bili Noinisinovi, 1. Mojs 10), veñ zbog meãanja nepomirljivihverskih sistema.

b) Novi zavetEvanœelja

Isus je u nekoliko navrata opovrgao mrænju Jevreja i Samarjana,pokazavãi da je svaki oblik rasizma potpuno tuœ Bogu.

milostivi Samarjanin (Lk 10:25-37)æena na bunaru (Jn 4:4)zahvalni gubavac (Lk 17:7-19)

Evanœelje je za sve ljudeJn 3:16Lk 24:46-47Jev 2:9Otk 14:6

Carstvo Boæije je za sve ljudeLk 13:29Otk 5Dela

Dl 10 nam jednom zauvek dokazuju da Bog voli svakoga i da jeevanœelje sveopãta dobra vest.Zbog dogaœaja u Dl 10, Petar je bio napadnut (Dl 11) od stranejevrejskih nacionalista u crkvi. Zato je sazvan jerusalimski Sabor (Dl

96

3,11 Koloãanima 3

15) da bi se reãilo sporno pitanje. Svejedno, napetosti izmeœuhriãñana Jevreja i hriãñana iz paganske pozadine i dalje su postojale.

PavleNema podela u Hristu

Gal 3:26-28Ef 2:11-22Kol 3:11

Bog ne gleda ko je koRim 2:11Ef 6:9Petar i Jakov

Bog se ne dodvorava nikome, 1. Pet 1:17Ako Bog nije pristrasan, ni njegov narod to ne bi smeo da bude (Jak2:1)

JovanU Jn 4:20 je jedan od najsnaænijih poziva na meœusobnuodgovornost

3. Zakljuåaka) Rasizam i nacionalizam – i bilo koja sliåna predrasuda –su u potpunoj suprotnosti sa hriãñanstvom. Helen Barnet jekazala da je “rasizam nebiblijska, nehriãñanska i antinauånajeres” (“Glorieta” forum, “Christian Life Commission”,Novi Meksiko, 1964. god.)b) Rasizam je prilika da hriãñani pokaæu svoju ljubav,oproãtenje i razumevanje prema izgubljenom svetu. Vernicine smeju po ovom pitanju biti neodluåni, jer Zli moæe damnoge slabe u veri obeshrabri na ovaj naåin. Takoœe,mnogim ljudima je rasizam problem da poveruju u Hrista.c) Pa, ãta ja tu mogu da uradim? (Odeljak koji sledi uzet jeiz poglavlja “Odnos meœu rasama”, iz pomenutog “Chris-tian Life Commission”)

Ãta da uradim ja liåno?Prihvatiñu svoju odgovornost u problemu rasizma i nacionalizma.

97

Koloãanima 3 3,11

Moliñu se, åitañu Pismo i druæiñu se sa ljudima drugih nacionalnosti,a sve u æelji da savladam bilo kakve predrasude.Iskazañu svoja uverenja po ovom pitanju, posebno tamo gde su ljudioptereñeni mrænjom.

Ãta da uradim u porodiånom æivotu?Naglasiñu vaænost porodice u razvoju stavova prema drugaåijimljudima.Naglaãavañu hriãñanska uverenja posebno onda kada su decaizloæena rasizmu i nacionalizmu.Kao roditelj ñu paziti da svom detetu budem primer u svemu ovome.Pokuãañu da ostvarim prijateljstva sa porodicama drugih rasa.

Ãta da uradim u crkvenom æivotu?Nauåavañu i Propovedañu biblijske istine o rasama, a sve u æelji dacela zajednica bude primer u svom okruæenju.Paziñu da æivot crkve, njene sluæbe i sva druga okupljanja buduotvorena za sve, baã kao ãto je åinila i Rana crkva (Ef 2:11-22; Gal3:26-29).

Ãta da uradim u svakodnevnom æivotu?Uåiniñu sve da doprinesem suzbijanju svakog oblika rasizma inacionalizma.Doprineñu nastojanjima raznih organizacija koje se bore za jednakaprava za sve. Pri tome ñu paziti da treba napadati pogreãna naåela, ane ljude. Cilj je ostvariti razumevanje a ne ogoråenost.Shodno prilikama, podræañu, ili ñu otpoåeti, posebne akcije kojedoprinose boljem shvatanju meœu ljudima, taånoj obaveãtenosti naãirem nivou.Pomoñi ñu svako pravno nastojanje da se zakonom suzbije rasnamrænja i usprotiviñu se onima koji ubiraju politiåke poene na ovomzlu.Traæiñu dosledno i pravedno sprovoœenje istih tih zakona, bezdiskriminacije.Osuœivañu svaki oblik nasilja i nadgledañu praktiånu primenuzakona, kako ne bi dolazilo do podvajanja.Nastojañu da Hristov duh ljubavi ugradim u sve svoje odnose saljudima.

98

3,11 Koloãanima 3

“sve i u svima Hristos” Isus je veñi od svih naãih ograniåenja. Unjemu, u Boæijoj ljubavi nestaju kao besmislene sve naãe podele. Svisu dobrodoãli u njegovu porodicu (Gal 3:28). Spasenje je obnovasvega ãto je pad u greh pokvario (1. Mojs 3), baã kao i Vavilonskakula (1. Mojs 10 i 11).

Obucite se, dakle, kao izabranici Boæiji, sveti i mili, u srcemilosrdno, u åestitost i smernost, krotost, strpljivost, snoseñi jedandrugoga i praãtajuñi jedan drugome, ako ko ima tuæbu na koga; kao ãtoje Gospod i vama oprostio, tako opraãtajte i vi. A na sve ovo obuciteljubav, koja je sveza savrãenstva. I mir Hristov neka vlada u vaãimsrcima, na koji ste i pozvani u jednom telu; i zahvalni budite. Hristovareå neka bogato obitava u vama; u svakoj mudrosti uåite i opominjitejedan drugoga psalmima, himnama, duhovnim pesmama, umilnopevajuñi Bogu u srcima svojim. I sve ãto god åinite reåju ili delom, sveåinite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujuñi Bogu kroz njega”

Kol 3:12-173:12 “izabranici Boæiji, sveti i mili” Ovim reåima je u SZ opisivan

Izrael (2. Mojs 19:5-6). Sada je i crkva Boæiji miljenik (Gal 6:16; 1. Pet2:5,9; Otk 1:6). Vidi posebnu temu za Ef 1:4

Primetimo da je svetost Boæijeg naroda darovana po izabranju a nepo privilegijama (Ef 1:4). Izrael je izabran da bude Boæije oruœe upovratku celog åoveåanstva Bogu. Ali, promaãili su svoj misionarskipoziv (1. Mojs 12:3; 2. Mojs 19:5). Crkva preuzima tu ãtafetu (Mt28:19-20; Dl 1:8). Vernici su pozvani na svetost i svedoåanstvo (viditumaåenje Ef 1:1-23).

“obucite se” Zapovedni naåin u aoristu pun hitnosti. Apostolnastavlja svoju metaforu preoblaåenja. Moguñe je da je reå o pojmukoji se koristio kod krãtavanja (Gal 3:27).“u srce milosrdno” Doslovno, u “utrobu milosrœa” (2. Kor 6:12; Fil1:8; 2:1; Flm 7,12,20). Ljudi drevnog istoka su verovali da je stomakcentar ljudskih oseñanja.“åestitost” Ovo bi trebala biti vrlina po kojoj se ophodimo premasvakome (Rim 2:4; 9:23; 11:22; 2. Kor 6:6; Gal 5:22; Ef 4:32; Kol 3:12;Tit 3:4).

99

Koloãanima 3 3,12

“smernost” Ovo je posebna hriãñanska vrlina (Ef 4:2; Fil 2:3). Stoicisu je prezirali kao slabost i nikada je nisu upisivali na svoje listevrlina. Istina, samo su dva åoveka u Pismu nazvani “smernima” –Mojsije (4. Mojs 12:3) i Isus

(Mt 11:29; Fil 2:8). Bog æeli da svi budemo smerni, krotki (Mt 18:4;23:12;Jak 4:6,10; 1. Pet 5:5,6). Pojam se u negativnom smislu koristi samo u2:18, 23

“krotost” Pojam se redovno koristio za domañe æivotinje – konje,kamile i magarce – åija se snaga krotila i svrsishodno upotrebljavala.Bog ne æeli da nas slomi, veñ da nas upotrebi za svoju slavu. Ovaslika je åesta kod apostola Pavla (1. Kor 4:21; 2. Kor 10:1; Gal 5:23;6:1; Ef 4:2; Kol 3:12; 1. Tim 6:11; 2. Tim 2:25).

“strpljivost” Reå najåeãñe opisuje Boæiju strpljivost prema ljudima.(Rim 2:4; 9:22; Tit 3:2, 1Pet 3:20), baã kao i Isusovo strpljenje (1. Tim1:16; 2. Pet 3:15). I vernici su pozvani na ovakvo meœusobno strpljenje

(1. Kor 13:4; Gal 5:22; Ef 4:2; 2. Tim 4:2).3:13 “snoseñi jedan drugoga” Prezent particip imperativ. Ovaj

reåniåki oblik pretpostavlja odsustvo svake osvetoljubivosti (Ef 4:2; Fil2:3-4).

“praãtajuñi jedan drugome” Joã jedan prezent particip. Glagol imaiste korene kao i imenica “milost”, i znaåi: nekome potpuno islobodno oprostiti. Najveñi znak da nam je oproãteno jeste kadapraãtamo drugima (Mt 5:7; 6:15; 18:22-35; Mk 11:25; Lk 6:36-38;Jak 2:13; 5:9). Praãtanje drugima je plod praãtanja nama, nipoãtonjegov uslov.“ako ko ima tuæbu na koga” Uslovljena reåenica koja podrazumevaneãto ãto treba tek da se uradi. O, biñe tuæbi! Ali, Isusov krst potiresve razmirice i naãe meœusobne nepravde (Rim 14:1 do 15:13).“kao ãto je Gospod i vama oprostio” Ovo je pravi temelj svakognaãeg odnosa (Ef 4:32; Rim 15:7). U imenima “Bog”, “Gospod”,“Hrist” i “Bog u Hristu” postoje razlike u manuskriptima. “Gospod”sreñemo u åuvenom P46, A, B, D, ãto najverovatnije ima i hagiograf– originalni spis.

100

3,13 Koloãanima 3

3:14 “A na sve ovo obucite ljubav koja je sveza savrãenstva” Ljubavje suãtina duhovnog jedinstva i najuoåljiviji hriãñanski znak (Ef 4:2-3; 1.Kor 13; Gal 5:22).

3:15 “i mir Hristov” Doslovno – “sastaviti polomljeno”. (Jn 14:27;16:33; Fil 4:7). NZ trojako opisuje mir: (1) u objektivnom(doktrinarnom) smislu, kao mir koji imamo sa Ocem kroz Sina (Kol1:20); (2) u subjektivnom (liånom) smislu, kada je åovek u dobromodnosu sa Bogom (Jn 14:27; 16:33; Fil 4:7); (3) u smislu spajanjazavaœenih naroda, Jevreja i pagana u jedan novi narod, novo Telo. To jetajna crkve u Hristu (Ef 2:14-17; Kol 3:15).

“vlada” Prezent aktiv imperativ. Poziv stoji u jasnoj suprotnosti salaænim uåenjem u 2:18. Hrist je naã vladar, sudija, vodiå.“srcima” vidi posebnu temu: Srce, u 2:2“na koji ste i pozvani” Bog je uvek taj koji prvi zove, bira i privlaåivernike k sebi (st. 12; Jn 6:44,65; Ef 1:4-5,11). Glagol “pozvani”(kaleo) ima nekoliko teoloãkih prizvuka: (1) greãnici su kroz Hristapozvani Bogu; (2) greãnik priziva Gospodnje ime da bi se spasao(Rim 10:9-13); (3) vernik je pozvan da æivi hristoliko (Ef 4:1); (4) svismo pozvani u razliåite sluæbe (1. Kor 12:4-7).“u jednom telu” Jedinstvo u moru razliåitosti (1:18,24; Ef 4:4-6)!Primetimo da ovde naglasak nije na pojedinaånom veñ nazajedniåkom pozivu. Spasenje ima obe dimenzije. Zbog zloupotrebacentralizma, Reformacija, i protestantizam uopãte, naglasili su pravai odgovornosti pojedinca pred Bogom. Ali, ovde smo pred biblijskim“centralizmom”. Sveto pismo ne nauåava sveãtenstvo pojedinaca veñsveãtenstvo svih vernika. Ali, nije doktrina to u åemu nalazimo svojuindividualnu slobodu, veñ meœusobna odgovornost (1. Kor 12:7)“i zahvalni budite” Prezent aktiv imperativ, u smislu “uvek buditezauzeti zahvaljivanjem. Zahvalnost je odlika zrelog hriãñanstva iDuhom ispunjenog æivota (st.17; Ef 5:20; 1. Sol 5:18). Ovde nije reåo fatalistiåkom prihvatanju sudbine – “usuda”, kao u Islamu. Ne,zahvalnost je sveobuhvatni pogled na svet biblijskog poimanjastvarnosti. Bog je sa nama i onda kada nam ogrehovljeni svet pruæisvoje najgore!“Hristova reå neka bogato obitava u vama” Isto glagolsko stanjekao i u prethodnom stihu. “Hristova reå” moæe da se odnosi na: (1)

101


Evanœelje; (2) Isusovu prisutnost; (3) Duha Svetog. Treba naglasitida se to “obitavanje” ne deãava po automatizmu. Vernici se morajupredavati Bogu stalno, baã kao ãto su to uradili kod svog obrañenja.

Neke manuskriptne varijacije usaglaãavaju ovaj izraz sa st. 13 i 15.Prepisivaåi su æeleli da ovaj pojam usaglase veñ poznatom apostolovomvokabularu. Naime, fraza “Hristova reå” se nalazi jedino ovde u celomNZ! Te varijante je menjaju u “Boæija reå” (MSS, A, C), ili “Gospodnjareå” (MS, A). Ali åuveni P46 i prestiæni papirusi A2, B, C2, D, F, G,zadræavaju “Hristova reå”.

Sliånu skicu vidimo i u poslanicama Efescima i Koloãanima.Posebno pogledajmo Ef 5:18. Svakodnevna hristolikost podrazumevaispunjavanje Duhom, unutraãnje menjanje Hristovim umom i reåju usvim podruåjima, posebno u odnosima sa drugima.Postoji odreœena dvoznaånost s obzirom na gråku prepoziciju “u” (ev).Moæe se prevesti i kao “meœu”. “U” teæi pojednicu a “meœu” grupi ljudi(1:27).

“u svakoj mudrosti” Pavle ponovo udara na omiljene temeiskrivljenog i prenaglaãenog uåenja o svemoñi ljudskog saznanja.Hristova reå, tj. Duhom ispunjen æivot je jednina prava mudrost.Mudrost je utelovljena (Izr 8:22-31), ona je naåin æivota a neizolovana doktrinarna recitacija.“psalmima” Neki prevodioci radije koriste izraz “sa pesmama”, dokdrugi kombinuju i jedno i drugo.

Mnoge danaãnje kontroverze bi se mogle osloviti ovim reåima (Ef 5:19).Naime, nekoliko razliåitih stilova slavljenja je pomenuto: (1) psalmi; (2)himne; (3) duhovne pesme. Svakako da ne moæemo znati u potpunostikako se slavilo u Ranoj crkvi, ali je raznolikost stilova oåigledna. Upitanju je srce slavljenja a ne forma, muziåki stil (3:17)

3:16-17 Postoji strukturalna i sadræajna paralela izmeœu Ef 5:18-21 iKol 3:16-17. U Efescima je glagol u sadaãnjem vremenu, u pasivnomzapovednom naåinu – “ispunjavajte se” – dakle, stalno i uvek. UKoloãanima je reå o aktivnom imperativu – “neka prebiva”. Takoœe, uEfescima imperativ sledi prezent particip, i to nam opisuje ãta je zapravoDuhom ispunjen æivot:

102


1. st. 19, govorite jedan drugome u psalmima, himnama,duhovnim pesmama (prezent aktiv)2. st. 19, pevajte (prezent aktiv)3. st. 19, pojte (prezent aktiv)4. st. 20, zahvaljujte svagda (prezent aktiv)5. st. 21, pokoravajte se jedan drugome (prezent medijum)U Koloãanima neki participi imaju sledeñi oblik:1. st. 16, uåite (prezent aktiv)2. st. 16, opominjite … u psalmima, himnama, duhovnimpesmama (prezent aktiv)3. st. 16 pevajuñi (prezent aktiv)4. st. 17 zahvaljujuñi (prezent aktiv)

3:17 “I sve ãto god åinite” ovo je kljuåna duhovna istina. Hriãñanitreba da sve svoje motive i dela usaglase u Hristu pred Bogom. Nemakutka naãeg æivota koji ne treba da bude “kao za Gospoda”. Ne æivimosami sebi (st. 23 ; Rim 14:7-9; 1. Kor 10:31; 2. Kor 5:15; Ef 6:7; 1. Pet 4:11).Koliko bi ova istina trebalo da preobrazi sve naãe sebeljubive crkveprepune solo igraåa i primadona!

“Æene, pokoravajte se muæevima kao ãto priliåi u Gospodu.Muæevi, volite svoje æene i ne ljutite se na njih. Deco, sluãajte svojeroditelje u svemu, jer je to ugodno u Gospodu. Oåevi ne razdraæujtesvoju decu, da ne postanu maloduãna”. Kol 3:18-21

3:18 “Æene, pokoravajte se muæevima” Prezent imperativ.Paralelni tekstovi su u Ef 5:21-22; Tit 2:5; 1. Pet 3:1. U Efescima sreñemozajedniåki princip meœusobnog pokoravanja svih vernika (Ef 5:21), kaoposledicu Duhom ispunjenog æivota. Tri su relacije: (1) muæevi – æene,5:22-31; (2) roditelji – deca, 6:1-4; (3) gospodari – robovi, 6:5-9. Ovakvapriåa ne godi mnogima danas, ali u njoj je mnogo pouke. Ove tri grupe suimale potpunu vlast tadaãnje kulture - muæevi, roditelji, gospodari – nadnezaãtiñenim suprugama, decom i robovima. Ali, hriãñanstvo donosipromenu! Vidi Posebnu temu: Pokoravanje, Ef 5:21

3:18-19 Iz konteksta prepoznajemo da je reå ne o muãkarcima iæenama uopãte, veñ o onima koji su u braku. Princip muãkaråevogvoœstva je uspostavljen joã u 1. Mojs 3. Ono je uvek aktivno (prezent

103


aktiv impertiv) i oslikava se u davanju, poærtvovanosti utemeljenoj uHristovoj ljubavi (Ef 5:25, 28-29). U NZ voœstvo je uvek sluæenjedrugome (Mt 20:25-27; 23:11).

U naãe vreme svaki pojam “potåinjavanja” je izriåito negativan ioslikava polnu diskriminaciju. Inaåe, pojam je uzet iz vojniåkog jezika ioslikava podloænost u lancu komandovanja. U NZ njime se opisujeIsusov odnos prema roditeljima (Lk 2:51), kao i prema nebeskom Ocu(1. Kor 15:28). Pavle se sluæi ovim pojmom 23 puta. U Ef 5:21 ovajprincip prepoznajemo kao sveopãtu odliku Duhom ispunjenog æivota.Tek, pokoravanje je tuœe naãoj zapadnjaåkoj kulturi, posebno naãemizraæenom individualizmu. Sebiånost nam je tako ukorenjena (Rim12:10; Gal 5:13; Fil 2:3; 1. Jn 4:11)!

“kao ãto priliåi u Gospodu” Paralelna misao u Efescima ima samo“kao Gospodu”. Savremeni slobodni prevodi kaæu: “jer je to ono ãtotreba da radite kao hriãñani” (st. 20). Naã meœusobni odnos treba dabude pun poãtovanja, ne zato ãto to zasluæujemo, veñ zato ãto smovernici (st. 23). Duh je taj koji preusmerava opãtesvetsko sebeljubivostremljenje u brigu o drugima, baã kao ãto je i Isus radio. (2. Kor5:14-15; 1. Jn 3:16).

3:19 “i ne ljutite se na njih” Prezent negativ sa odreånomprepozicijom. Rekli smo, tiåe se radnje koja je u toku, koja traje. “Neogoråujte se”. U Ef 5 nema paralelne misli, ali odeljak st. 28-29 iskazujeistu misao, samo u pozitivnom smislu. Biblijski pojam “jednog tela”oslikava odnos ljubavi muæeva prema æenama. Voleñi njih muæevi,zapravo, vole sami sebe. Zato je hriãñanski dom mesto koje zraåi Boæijomljubavlju!

3:20 “Deco, sluãajte” Prezent aktiv imperativ, sa znaåenjem:“nastavite da budete posluãni”. Ef 6:1-4 ovaj poziv vezuje za poznatetekstove 2. Mojs 20:12 i 5. Mojs 5:16 – “Poãtuj oca i majku svoju”. U tomsmislu je posluãnost “ugodna Gospodu” jer se zahteva od decehriãñanskih porodica. Primetimo, ovo je zapovest, dok se æene pozivajuna pokornost. Naravno, æene hriãñanke. No, problem koji nas boli glasi :koliko su stara ta deca koja treba da sluãaju? U jevrejskoj kulturi deåak jeu trinaestoj godini postajao muãkarac s pravom na brak, a devojåica æena

104


u dvanaestoj, s pravom na udaju. Za Rimljanje to je bilo u åetrnaestoj a zaGrke u osamnaestoj godini.

3:21 “Oåevi ne razdraæujte svoju decu” Ponovo prezent imperativ unegativu - nemojte viãe, prestanite sa tim. Odgovornost je uvekuzajamna (Ef 6:4)

Generacijskih jazova je oduvek bilo i biñe. Hriãñani – u braku i uporodici – su uvek pozvani na obzir i predane odnose ljubavi, zato ãtoprevashodno pripadaju Hristu. Treba reñi da su ove Pavlove reåi bile vrlopozitivne za ono vreme. On se obraña osobama koje imaju stvarniautoritet i vlast. Rekli smo – muæevi, oåevi i gospodari. Obraña se i onimakoji su pod autoritetom: æenama, deci i robovima, i to sa punouvaæavanja i ljubavi. Svi su oni tek upravitelji, samo je Bog vlasnik igospodar svega!

“Robovi, sluãajte u svemu svoje telesne gospodare, ne upritvornosti kao oni koji ljudima ugaœaju, nego u prostoti srca – bojeñise Boga. Ãto god åinite, åinite iz duãe kao da åinite Gospodu a neljudima, znajuñi da ñete od Gospoda kao uzvrañaj primiti nasledstvo.Sluæite Gospodu Hristu. Jer ko åini nepravdu primiñe ãta je skrivio i negleda se ko je ko.

Gospodari, åinite robovima ãta je pravo i praviåno, znajuñi da i viimate gospodara na nebu”. Kol 3:22 – 4:1

3:22 “Robovi, sluãajte u svemu” Joã jedan u nizu prezent aktivimperativa – “budite i dalje posluãni”. Joã jedna prilika iz hiãñanskogdoma (Ef 6:5-9). U naãe vreme ovo moæe da vaæi za ãefove, poslovoœe iradnike. I ovde, baã kao i u Efescima, misli se na gospodare i robove kojisu hriãñani. Hriãñanstvo je ono ãto jesmo, a ne ãta radimo da bismo sedrugima svideli. Vernici udovoljavaju jedino Bogu!

Ne verujem da se izraz “u svemu” tiåe i greha. Izjava je uopãtena ipoziva na generalnu posluãnost a ne na stvari koje Bog ne odobrava. Istoje i kada su supruge u pitanju (Ef 5:22). Vidi posebnu temu: Pavlovoupozorenje robovima, u Ef 6:5

3:23 Odanost Gospodu je najuzviãeniji cilj svake hriãñanskeaktivnosti ( st. 17; Ef 6:7; 1. Kor 10:31).

105


3:24 Drevni svet nije davao nikakva prava robovima, posebno neprava nasleœivanja. Ali Hrist daje! Bog ñe nagraditi sve koji mu veruju isluæe mu. (st. 23; Ef 6:8)

3:25 Boæiji sud je potpuno nepristrasan (5. Mojs 10:17; Dl 10:34; Rim2:11; Ef 2:9; 6:9; 1. Pet 1:17 ). To je posebno jasno iz poznatih reåi Gal 6:7.Svaki vernik ñe za sebe odgovarati pred Bogom, ali ne zbog greha, veñprema odgovornosti (2. Kor 5:10).

4:1 Postoji jasan reciprocitet u naãoj meœusobnoj odgovornosti (st.19, 21). Ove reåi se po sadræaju slaæu sa 3. poglavljem i zavrãavajuapostolovu pouku hriãñaskim odnosima u domu. Vidi posebnu temu:Pavlovo upozorenje robovima, u Ef 6:5.

Predlozi za razgovorRekli smo da je ovaj udæbenik tek vodiå u tumaåenju. Svako od nas je

za sebe odgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svojeunutraãnje voœstvo. Seti se: Ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj odovoga.

I ova pitanja su osmiãljena da bi ti pomogla u saæimanju glavnihmisli ovog odeljka. Dakle, da u njima naœeã izazov, a ne konaåneodgovore.

1. Kako smo umrli u Hristu? Ãta nam ta istina znaåi usvakodnevnici?2. Zaãto je odeljak st. 11-17 tako vaæan za hriãñansku veru?3. Objasnite pojam “pokornosti” Nije li to znak manjevrednosti? Ako da – zaãto; ako ne – zaãto?4. Zaãto je hriãñanski dom najbolji primer uzajamneodgovornosti?

106

3,24-4,1 Koloãanima 3

Koloãanima 4

Podela poglavlja prema prevodu Emilijana M. ÅarniñaHriãñanske uzajamne duænosti4:2-6Zavrãni pozdravi4:7-18

Treñi krug åitanja (vidi uvod u tumaåenje poslanice)Ovaj udæbenik je tek vodiå, ãto podrazumeva vaãu odgovornost uprocesu tumaåenja. Svako je odgovoran prema onome ãto ima, spramsvetla koje mu je povereno. Vi, Pismo i Duh Sveti ste prioritet tumaåenja.Ne zaboravite to nikada.

Dakle, proåitajte ovo poglavlje kao jednu celinu. Prepoznajtesubjekte, tj. o åemu ili kome je reå. Saåinite svoj liåni pregled poglavlja azatim ga uporedite sa nekim od prevoda koje koristite. Svakako, podelena poglavlja i misaone celine nisu deo nadahnutosti teksta, ali jesu kljuå uprepoznavanju osnovne piãåeve namere. A to je srce svakog dobrogtumaåenja. Svako poglavlje ima jednu temu.


Tumaåenje reåi i izraza“Budite istrajni u molitvi, bdijte u njoj s zahvaljivanjem, moleñi se

ujedno i za nas, da nam Bog otvori vrata za reå, da kaæemo Hristovutajnu – za koju sam i ja svezan, da je objavim onako kako moram reñi”

Kol 4:2-44:2 “Budite istrajni u molitvi” Prezent aktiv imperativ, sa

znaåenjem “nastavite da se i dalje predajete molitvi”. Molitva nije stvarizbora. Ona je kljuåna stvarnost plodonosnog duhovnog æivota i sluæbe(Ef 6:18-19; Rim 12:2; Fil 4:6; 1. Sol 5:17). Ako je Gospod Isus –

107

Koloãanima 4 4,2

utelovljeni Boæiji Sin - natapao svoj æivot i liånom i javnom molitvom,koliko viãe mi treba da se molimo!

“bdijte u njoj” Particip prezenta u funkciji zapovesti. Molitva traæiplaniranje, upornost i samopoærtvovanost. Za hriãñane ona treba dabude pravilo a ne izuzetak, naåin æivota a ne sporadiåni dogaœaj.“sa zahvaljivanjem” Primetimo tri vida molitve u st. 2. Setimo se daPavle piãe u zatvoru, pa opet, njegove reåi obiluju ovakvim pozivima(1:3,12; 2:7; 3:15-17; 4:2). Ova istina moæe radikalno da promeninaãe poimanje stvarnosti (Rim 8:31-39). Zahvalnost je odlika æivotapunog Duha (Ef 5:20; 1Sol 5:18).

Posebna tema: Zahvalnost1. Uvod

A. Ispravni stavovi vernika prema Bogu:a) Izvor naãe zahvalnosti Bogu kroz Hrista

2. Korinñanima 2:142. Korinñanima 9:15Koloãanima 3:17

b) Pravi motivi naãe sluæbe Bogu, 1. Kor 1:4c) Zahvalnost caruje u Nebu

Otkrivenje 4:9Otkrivenje 7:12Otkrivenje 11:17

d) Zahvalnost ispunjava naã æivotKoloãanima 2:7Koloãanima 3:17Koloãanima 4:2

2. Sveto PismoA. Stari zavet

a) Dve osnovne reåi:jadah – slavatodah – zahvaljivanje. Najåeãñe se koristi kod ærtvovanja(2. Dn 29:31; 33:16)

b) David je posvetio Levite ovoj sluæbi. Solomun takoœe, baãkao Jezekija i Nemija:

108

4,2 Koloãanima 4

1. Dnevnika 16:4,7,411. Dnevnika 23:301. Dnevnika 25:32. Dnevnika 5:132. Dnevnika 7:62. Dnevnika 31:2Nemija 11:12Nemija 12:24, 27, 31, 38, 46

c) Psalmi su zbirka slavopoja i slavoslovlja Izraela:zahvalnost Jahvi za njegovu zavetnu vernost

Psalam 197:8Psalam 103:1Psalam 138:2

zahvalnost kao deo bogosluæenja u HramuPsalam 95:2Psalam 100:4

zahvalnost uz prinoãenje ærtavaPsalam 26:7Psalam 122:4

zahvalnost za Jahvina delaosloboœenje od neprijateljaPsalam 7:17Psalam 18:49Psalam 28:7Psalam 35:18Psalam 44:8Psalam 56:4Psalam 79:13Psalam 118:1, 21, 29Psalam 138:1

zahvalnost za osloboœenje iz zatvora (metafora) Ps 142:7zahvalnost za spasenje od smrti

Psalam 30:4, 12Psalam 86:12-13

109

Koloãanima 4 4,2

Isaija 38:18-19zahvalnost ãto je Bog porazio neprijatelje i uzdigaopravednike

Psalam 52:9Psalam 75:1Psalam 92:1Psalam 140:13

zahvalnost za oproãtenjePsalam 30:4Isaija 12:1

zahvalnost za briguPsalam 106:1Psalam 111:1Psalam 136:1, 26Psalam 145:10Jeremija 33:11

B. Novi zaveta) Glavni izrazi za zahvalnost:

eucharisteo (1. Kor 1:4,14; 10:30; 11:24; 14:17,18; Kol1:3,12; 3:17)eucharestos (Kol 3:15)eucharistia (1. Kor 14:16; 2. Kor 4:15; 9:11,12; Kol 2:7; 4:2)charis (1. Kor 15:57; 2. Kor 2:14; 8:16; 9:15; 1. Pet 2:19)

b) Isusov primerzahvalnost Bogu za hranu

Lk 22:17,19 ( 1Kor 11:24)Jn 6:11,23

zahvalnost za usliãenu molitvu, Jn 11:41c) Drugi primeri zahvalnosti

za Hrista, Boæiji dar, 2. Kor 9:15za hranu

Dl 27:35Rimljanima 14:61. Korinñanima 10:30; 11:24

110

4,2 Koloãanima 4

1. Timotiju 4:3-4za izleåenje, Lk 17:16za mir, Dl 24:2-3za izbavljenje od opasnosti

Dela 27:37Dela 28:15

za sve okolnosti, Fil 4:6za sve ljude, posebno za voœe, 1. Tim 2:1

* drugi oblici zahvalnosti* to je Boæija volja za sve vernike, 1. Sol 5:18to je odlika Duhom ispunjenog æivota, Ef 5:20nezahvalnost je greh* Luka 17:16* Rimljanima 1:21* zahvalnost je protivotrov greha, Ef 5:4

d) Pavlova zahvalnostNjegov blagoslov za crkvu

Rimljanima 1:8Koloãanima 1:3-4Efescima 1:15-161. Solunjanima 1:2

za milost1. Korinñanima 1:42. Korinñanima 1:11; 4:15

za prihvatanje evanœelja, 1. Sol 2:13za zajedniãtvo u ãirenju evanœelja, Fil 1:3-5za rast u milosti, 1. Sol 1:3za svest o izabranju, 2. Sol 1:13za duhovne blagoslove, Kol 1:12; 3:15za slobodu davanja, 2. Kor 9:11-12za radost zbog novih vernika, 1. Sol 3:9

Pavlova liåna zahvalnostza to ãto je vernik, Kol 1:12za osloboœenje iz okova greha, Rim 7:25; 2. Kor 2:14

111

Koloãanima 4 4,2

za poærtvovan rad za dobro drugih, Rim 16:4; . 2Kor 8:16za neke stvari koje se nisu dogodile, 1. Kor 1:14za liåni duhovni rast, 1. Kor 14:18za duhovni rast prijatelja, Flm 4-5za snagu u sluæbi, 1. Tim 1:12

3. ZakljuåakA. Zahvalnost je naã osnovni odgovor na Boæije spasenje. Ona je

viãe od usmenog izraæaja. Zahvalnost je naåin æivota.B. Zahvalnost na svemu je odlika zrelog æivota (1. Sol 5:13-18)C. Zahvalnost je bitna tema i SZ i NZ. A tema naãeg æivota?4:3 “moleñi se ujedno i za nas” Pavle traæi zastupniåke molitve. U st.

3 i 4 (Ef 6:19-20) on se moli za tri stvari u vezi evanœelja: (1) za otvorenavrata Propovedanja (Dl 14:27; 1. Kor 16:9; 2. Kor 2:12; Otk 3:8); (2) zapriliku da iznese evanœelje; (3) za priliku da slobodno iznese evanœelje.

Posebna tema: Zastupniåka molitva1. Uvod

A. Isusov primerliåna molitva, Mk 1:35; Lk 3:21; 6:12; 9:29; 22:29-46åiãñenje Hrama, Mt 21:13; Mk 11:17; Lk 19:46oblik molitve, Mt 6:5-13; Lk 11:2-4

B. Molitva je stavljanje vere na delo, pouzdanje da ñe Bog liåno ivoljno da se zauzme za nas.

C. Bog je sebe na viãe naåina ograniåio kada je reå o naãimmolitvama (Jak 4:2)

D. Svrha svake molitve je zajedniãtvo sa Trojedinim Bogom.E. U molitvu spada sve ono ãto bilo koji vernik donese pred Boga.

Moæemo se moliti samo jednom za odreœeni predmet, ali i viãe puta.F. Nekoliko je elemenata molitve:

slavljenje i uzvisivanje Trojedinog Boga,zahvaljivanje Bogu za to ãto je tu, ãto je s nama i ãto se brine,ispovedanje greha,zastupanje drugih pred Bogom za njihove potrebe,

112

4,3 Koloãanima 4

G. Zastupniåka molitva je posebno tajnovita. Jer, Bog voli osobe zakoje se molimo viãe od nas. Pa opet, naãe molitve mu mnogo znaåe. Onemenjaju stvari i donose usliãenje.2. Sveto pismo

A. Stari zavetNeki primeri zastupniåke molitve

Avram se moli za Sodomu, 1. Mojs 18:222. Mojsijeva 5:22-232. Mojsijeva 32:315. Mojsijeva 5:55. Mojsijeva 9:18, 25

Samuilova molitva za Izrael1. Samuilova 7:5-6,8-91. Samuilova 12:16-231. Samuilova 15:11

David se moli za svoje dete, 2. Sam 12:16-18Bog traæi zastupne molitelje, Isa 59:16Nepokajani gresi gase zastupniåku molitvu:

Psalam 66:1Priåe Solomunove 28:9Isaija 59:1-2; 64:7

B. Novi zavet1. Bog Sin i Bog Duh u molitvi zastupanja

a) IsusRimljanima 8:34Jevrejima 7:251. Jovanova 2:1

b) Molitva za crkvu2. Pavlove zastupniåke molitve

a) molitva za JevrejeRimljanima 9:1Rimljanima 10:1

b) molitva za crkvuRimljanima 1:9

113

Koloãanima 4 4,3

Efescima 1:16Filipljanima 1:3-4:9Koloãanima1:3,91. Solunjanima 1:2-32. Solunjanima 1:112. Timotiju 1:3Filemonu st. 4

c) Pavle traæi zastupniåke molitve od drugihRimljanima 15:302. Korinñanima 1:11Efescima 6:19Koloãanima 4:31. Solunjanima 5:252. Solunjanima 3:1

3. Crkvina zastupniåka molitvaa) molitva za druge

Efescima 6:181. Timotijeva 2:1Jakov 5:16

b) molitva za posebne grupe ljudi:za neprijatelje, Mt 5:44hriãñanske radnike, Jev 13:18vladare, 1. Tim 2:2bolesne, Jak 5:13-16posrnule, 1. Jn 5:16

c) molitva za sve ljude, 1. Tim 2:13. Prepreke za usliãenje molitava

A. Naã odnos sa Sinom i Duhomprebivanje u Hristu, Jn 15:7u njegovo ime, Jn 14:13-14; 15:16; 16:23-24u Duhu, Ef 6:18; Juda 20prema Boæijoj volji, Mt 6:10; 1. Jn 3:22; 5:14-15

B. Motivivera, Mt 21:22; Jak 1:6-7

114

4,3 Koloãanima 4

poniznost i pokajanje, Lk 18:9-14loãe moljenje, Jak 4:3sebiånost, Jak 4:2-3

C. ostali aspekti1. upornost

Luka 18:1-8Koloãanima 4:2Jakov 5:16

2. uporno traæenjeMatej 7:7-8Luka 11:5-13Jakov 1:5

3. nesuglasice u domu, 1. Pet 3:74. osloboœenje od poznatih nam greha

Psalam 66:18Priåe Solomunove 28:9Isaija 59:1-2Isaija 64:7

4. Teoloãki zakljuåciA. Molitva je privilegija! Kakva moguñnost! Opet, kakva

odgovornost i kakav poziv.B. Isus je naã primer. Duh je naã vodiå. Otac je æeljan takvih

molitvi.C. Molitva menja nas, naã dom, porodicu, prijatelje, svet.

“Hristovu tajnu” vidi komentar u 2:2“za koju sam i ja svezan” Ako su bibliåari precizni, Pavle je bio urimskom zatvoru ranih 60-ih (4:18). Treba reñi da se njegovopojavljivanje pred Cezarom nije desilo sluåajno. To je bilo proreåenojoã kod obrañenja (Dl 9:15-16; Fil 1:13).

“Mudro æivite prema onima koji su napolju; iskoriãñavajte svojevreme. Vaãa reå neka je uvek ljubazna, solju zaåinjena, da znate kakovam treba svakom pojedinom odgovarati” Kol 4:5-6

115

Koloãanima 4 4,3

4:5-6 Ovi stihovi se odnose na naãu evangelizaciju. Vernici ne æivekao nevernici: (1) nisu pasivni; (2) aktivni su. Svaki hriãñanin je pozvanda bude svedok, i reåima i æivotom (1. Pet 3:15)!

4:5 “Mudro æivite” Prezent aktiv imperativ, u znaåenju – “uvek sebeposvetite mudrosti”. Vernici su svesni i predani evangelisti.Evangelizacija je Boæja volja i zapovest za crkvu (Mt 28:19-20). Svakihriãñanin je potpunuo posveñen ovoj sluæbi (Ef 4:11-12)

* “iskoriãñavajte svoje vreme” Istim pojmom (exagorazo) se opisujei otkupljenje (Gal 3:13; 4:5). U njemu je starozavetni prizvuk otkuparoba, ili posredovanje bliskog roœaka (go’el). Njime se slikovitoopisuje dobra kupovina, pogodba, niska cena za dobar proizvod udobro vreme (Ef 5:16).

Vernici su ovim pozvani na mudar i trezven æivot tako ãto koristevreme i prilike za evangelizaciju i duhovne vrednosti.

4:6 “vaãa reå … solju zaåinjena” Hriãñani moraju da paze na svojereåi (Ef 4:29). Oni se raspoznaju po naåinu svog govora (Mt 15:1-20; Mk7:2-23) i odgovarañe Bogu za to (Mt 12:33-3 7; Lk 6:39-45). Naãe reåiotvaraju put objavi evanœelja! Zato nije najvaænije na koji naåin, kojommetodom ñemo to da uradimo. Molitva a ne utisak – to je poredak stvari.Taåno je da nam trebaju veãtina i mudrost, ali Duh je taj koji åinisuãtinsku razliku. Vidi Posebnu temu: Govor, u 3:10“O mojim prilikama obavestiñe vas Tihik, dragi brat, i verni sasluæitelju Gospodu, koga vam baã za to poslah da doznate kako smo mi i dauteãi vaãa srca, zajedno sa Onisimom, vernim i dragim bratom, koji jejedan od vaãih; oni ñe vas obavestiti o svemu ãto se ovde zbiva”

Kol 4:7-94:7-8 “Tihik” Pavle ga pominje u viãe navrata (Dl 20:4; Ef 6:21; 2.

Tim 4:12; Tit 3:12). On je donosilac i ove poslanice, baã kao i Efescima iFilemonu. Tihik treba da opiãe i objasni rimske prilike vernicima MaleAzije, kako bi se ovi bolje i taånije molili, saoseñali i radovali se (uvod i4:8)

4:8 “srca” vidi Posebnu temu 2:2

116

4,5-8 Koloãanima 4

4:9 “Onisim” Onisim je odbegli rob koga je Pavle priveo k veri uzatvoru. Apostol ga je vratio njegovom gospodaru, Filemonu, koji jetakoœe bio hriãñanin. Ovaj dogaœaj i odnos roba i gospodara su praviprimer za izazove hriãñanske ljubavi.

“Pozdravalja vas Aristarh, moj drug u suæanjstvu, i Varnavinneñak Marko, za koga ste primili uputstva – ako vam doœe, primite ga –i Isus zvani Just; iz obrezanja oni su jedini koji mi pomaæu za carstvoBoæije i koji mi se naœoãe za utehu. Pozdravlja vas vaã zemljak Epafras,sluæitelj Hrista Isusa koji se jednako bori za vas u molitvama – da bi stevi kao savrãeni i potpuno osvedoåeni mogli ostati u svemu ãto je voljaBoæija. Ja, naime svedoåim za njega da se mnogo trudi za vas, i za one uLaodikiji, i za one i Ierapolju. Pozdravlja vas dragi lekar Luka, i Dimas.Pozdravite brañu u Laodikiji i Nimfana i crkvu u njegovom domu. Ikad se ova poslanica proåita kod vas, postarajte se da se proåita i uLaodikijskoj crkvi, a i vi da proåitate poslanicu iz Laodikije. KaæiteArhipu: pazi na sluæbu koju si primio u Gospodu – da je ispuniã.”

Kol 4:10-174:10-14 Titomotej i ostalih ãest apostolovih saradnika ãalju svoje

pozdrave Koloãanima. Meœu njima je i Filemon. Tihik je najverovatnijenosio tri pisma – Koloãanima, Efescima i Filemonu – tamoãnjimcrkvama.

4:10 “Aristarh” Hriãñanin Jevrej o kome malo znamo (Dl 19:29;20:4; 27:2)

* “moj drug u suæanjstvu” Ova jeziåka slika moæe da se odnosi nadoslovno utamniåenje ili sauåesniãtvo u apostolskoj sluæbi (Rim16:7;Flm 23).“Varnavin neñak Marko” Kuña Jovana Marka ugostila je poslednjupashu Hrista i apostola, sastanak apostola i ostalih na Pedesetnicu ipreostala ukazanja vaskrslog Gospoda (Dl 12:12). Ovaj Marko jepisac istoimenog evanœelja prema Petrovim señanjima isvedoåanstvu (1. Pet 5:13). Zbog njega su Pavle i Varnava doãli donesporazuma i razilaska u misiji ( Dl 12:25; 13:5; 15:36-39).

117


“ako vam doœe, primite ga” Pavle je bio ljut na Marka zato ãto ih jenapustio u sred misije. Ali, njihov se odnos vremenom obnovio (2.Tim 4:11).

4:11 “Isus zvani Just” Isus – Joãua, prema SZ imenu za Mesiju, åiji jekoren u Boæijem JHVH imenu. Znaåi “spasenje” (Mt 1:21). Naæalost,niãta ne znamo o ovom Isusu.

“carstvo Boæije” Ovaj pojam je veoma vaæan u sinoptiåkimevanœeljima. Isusova prva i poslednja poruka, baã kao i mnoge priåe,govore o carstvu. U prvom redu ono je u srcima vernika. Zanimljivoje da evanœelist Jovan pominje carstvo tek dva puta, i to nijednom uIsusovim priåama. Ali, za Jovana je “veåni æivot” metafora Carstva.

Carstvo je pojam vezan za Isusovo uåenje o eshatoloãkim – buduñimdogaœajima. Reå je o “veñ sada, ali ne joã” teoloãkom paradoksu, kojiproizilazi iz ugla gledanja jevrejskog naroda – o carstvu i vremenusadaãnjem i onom veånom i pravednom koje ñe doñi. To carstvo ñeuspostaviti sam Mesija. Istina, Jevreji su ga oåekivali kao vojnog ipolitiåkog oslobodioca (poput sudije iz SZ). U Hristovom Prvom iDrugom dolasku vidimo preklapanje ova dva vremenska perioda.Utelovljenje je veñ donelo carstvo u naãe vreme. Ali, Isus se tada rodiokao beba u Vitlejemu. Nije ujahao u izraelsku prestonicu poputsvevladara sveta (Otk 19). Doãao je po proroãtvima kao Sluga koji pati(Isa 53), kao ponizni voœa (Zah 9:9). Dakle, Carstvo je ozvaniåeno (Mt3:2; 4:17; 10:7; 11:12; 12:28; Mk 1:15; Lk 9:9,11; 11:20; 21:31-32), ali tektreba da se ostvari (Mt 6:10; 16:28; 26:64).

Zato hriãñani æive u napetosti izmeœu dva carstva. Iako smo u Hristuveñ vaskrsnuli, ipak ñemo proñi kroz fiziåku smrt. Greãimo joã uvek,premda smo u Hristu osloboœeni sile greha. To je ta eshatoloãka napetostkoju su bogoslovi nazvali – “veñ sada, ali ne joã”.

“iz obrezanja” Ljudi navedenih imena u ovom odeljku su Jevrejihriãñani.“koji mi se naœoãe za utehu” Doslovno – “olakãanje su mojimbolovima”.

4:12 “Epafras” Osnivaå crkve u Kolosima (uvod i 1:7)

118


“koji se jednako bori za vas u molitvama” Jak atletski izraz, od kogadolazi naã pojam “agonija”. Epafras je molitveni ratnik (st. 13).Zastupao je tamoãnje vernike da budu: (1) åvrsti u Bogu; (2) zreli;(3) voljni da prihvate Boæiju volju.

4:13 “Laodikija… Ierapolj” Dva, tada poznata grada (zajedno saKolosima) u dolini reke Likus, u podruåju pionirskog misijskog radaEpafrasa.

4:14 “Luka” Pavlov najbliæi saradnik i liåni lekar. Poreklom jepaganin i autor je treñeg istoimenog evanœelja, kao i Dela apostolskih.

“Dimas” Saradnik koji ñe kasnije napustiti Pavla (2. Tim 4:10)4:15 “Nimfan” Najverovatnije muãkarac (neki åitaju Nimfa).

Primetimo åinjenicu okupljanja Rane crkve po domovima vernika (Rim16:5; 1. Kor 16:19; Flm 2).

4:16 “I kad se ova poslanica proåita kod vas” Sva Pavlova pisma sukruæila tadaãnjim zajednicama i svi su imali priliku da ih proåitaju i åuju.Crkve su verovale da apostoli imaju nadahnutu reå od Boga. A to ãto suposlanice bile traæene i preporuåivane svima, samo istiåe veliku istinu -Sveto pismo je pisano za sve ljude svih vremena.

“a i vi da proåitate poslanicu iz Laodikije” Najverovatnije jeposlanica Efescima bila okruæno pismo. Markion ga u svom kanonunaziva “Poslanica Laodikejcima”. Ali, nijedan rani crkveni otac nijenaveo ni slovo citata iz ovog pisma.

4:17 “Arhip” Voœa kuñne crkve (Flm 2). U Ranoj crkvi voœe su bilepostavljane po obdarenosti i potrebama, a ne po zvanju ili pozicijama.

“Pozdrav mojom rukom, Pavlovom. Señajte se mojih okova.Blagodat sa vama” Kol 4:18

4:18 Ovo je apostolov prepoznatljivi naåin osiguravanja autorstvasvojih pisama (2. Sol 2:2; 3:17). Svakako, åesto je upoãljavao pisare (Rim16:22). Moæda zbog problema sa vidom (Dl 9:8-9,12,18; Gal 4:15; 6:11).Moæda je taj problem onaj poznati “trn u telu”.

Predlozi za razgovorKazali smo da je ovaj udæbenik tek vodiå u tumaåenju. Svako od nas

je za sebe odgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svoje

119


unutraãnje voœstvo. Seti se: Ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj odovoga.


1. Nabrojte tri svrhe molitve u st. 2-32. Navedite tri odlike hriãñanskog æivota, prema st. 5-63. Istaknite posebnosti navedenih osoba u st. 7-14

120

4,18 Koloãanima 4

Uvod u poslanicu Efescima

Osnovne napomeneA. Istine ove poslanice delovale su na mnoge svete ljude

Samuel Koledriks ju je nazvao “boæanskim delom åoveka”.Za Æana Kalvina ovo pismo je bilo omiljena svetopisamska knjiga.Dæon Noks je traæio da mu na odru åitaju Kalvinovo tumaåenje poslaniceEfescima.

B. Poslanica Efescima se naziva krunskim draguljem Pavloveteologije. Apostol je na veliåanstven naåin opisao uzviãene istine.

C. Kao ãto je pismo Rimljanima pokrenulo Reformaciju, tako ipismo Efescima treba da pokrene, ujedini rascepkani hriãñanski svet. Jer,jedinstvo i zajedniãtvo vernika u Hristu su mnogo veñi od svih naãihrazliåitosti.

PisacA. Pavle

1. Podatak iz samog uvoda pisma, 1:1, kao i 3:12. Podatak o utamniåenju (verovatno u Rimu) 3:1; 4:1; 6:203. Svedoåenje najãire crkvene tradicije:

a) Klement Rimski, oko 95. god., iz njegovog pismaKorinñanima, 4:4-6.b) Ignacije (30-107 po Hristu), prema pismu 1:9; 2:19; 3:4-9.

c) Polikarp (65-155 po Hristu), uåenik apostola Jovana,vladika crkve u Smirni.d) Irinej (130-200 po Hristu) takoœe oslovljava apostolaPavla kao pisca.e) Klement Aleksandrijski (150-210 po Hristu) takoœe.

4. Drugi izvori:a) Markion svedoåi Pavlovom autorstvu u prilog oko 140.god u Rimu.b) “Muratorijev fragment” (180-200 po Hristu) navodikanonske knjige, i ovu poslanicu meœu ostalim Pavlovim.

121


5. Zavrãnih 29 reåi poslanica Koloãanima i Efescima, i toprema izvornom gråkom su identiåne (makar da Koloãanimaima dve reåi viãe).

B. Neko drugi1. Erazmo Roterdamski je prvi izneo sumnju u Pavlovoautorstvo zbog:

a) Stila – preduge reåenice, netipiåne za ostala Pavlovapisma.b) Nema liånih pozdrava.c) Poseban reånik

2. Teolozi 18-og veka su odluåno odbacivali Pavla kao pisca:a) Nekoliko stihova su napisali vernici postapostolskegeneracije, 2:20; 3:5.b) Razliåite definicije pojedinith teoloãkih pojmova.c) Æanr drugaåiji od poznatih Pavlovih okruænihposlanica.

C. Odgovori na Erazmove prigovore1. Stil jeste drugaåiji, ali samo zato ãto je Pavle u zatvoru imaona pretek vremena za razmiãljanje.2. Liånih pozdrava nema jer je poslanica i pisana kaookruænica, namenjena crkvama åitavog podruåja. Efes jepripadao dolini reke Likus, zajedno sa joã nekim crkvama,prema Otk 2 do 3. “Blizanac poslanica” – Koloãanima – pisanaje posebnoj grupi vernika i zato ima tu liånu notu.3. Broj jedinstvenih reåi poslanice (hapax legomena – jednomreåeno) isti je broju istih takvih reåi poslanice Rimljanima.Uostalom, takve reåi i nastaju zbog posebne svrhe pisma,posebnih tema, primaoca i posebnih okolnosti.4. Pavle govori o “apostolima i prorocima” u 2:20 i 3:5, ãtoodgovara istoj frazi 1. Kor 12:28. A niko ne sumnja da je baãPavle pisao ovo pismo Korinñanima.

Literalni odnos poslanica Koloãanima i EfescimaA. Istorijske veze izmeœu Kolosa i Efesa

122


1. Epafras (Kol 1:7; 4:12; Flm 23) se obratio tokom Pavlovogboravka i rada u Efesu (Dl 19).

a) Mladi obrañenik je svoju novootkrivenu veru doneoåitavoj dolini reke Likus.b) Zapoåeo je rad u tri mesta –Ierapolju, Laodikiji iKolosima.c) Epafras je traæio od apostola savet kako da se bori sarastuñim krivoverjem. Pavle je tih 60-ih veñ bio u rimskomzatvoru.

2. Laæni uåitelji su poåeli da spajaju evanœelje sa gråkimuåenjima:

a) Duh i materija su veåni.b) Duh (Bog) je dobar.c) Materija (tvorevina) je zla.d) Izmeœu najviãeg Boga duha i najniæe materije postojimnoãtvo eona – anœeoskih nivoa.e) Spasenje åoveka je u saznanju tajne ãifre, lozinke kojomse iz niæeg prelazi u viãi anœeoski nivo.

B. Literalni odnos izmeœu ova dva Pavlova pisma1. Iako nikada nije bio u tim krajevima, apostol je od Epafrasaåuo o tamoãnjim dogaœanjima.2. Pismo Koloãanima je direktno i oãtro pismo. Puno jeemocija i oslovljava laæne uåitelje. Tema mu je (Hristovasveopãta boæanstvenost).3. Imajuñi u zatvoru vremena na pretek, Pavle na osnovu idejaposlanice Koloãanima razraœuje iste misli u novom pismu.Upravo je to odlika poslanice Efescima – veoma duge reåenicejakih teoloãkih ideja (1:3-14, 15-23; 2:1-10, 14-18, 19-22;3:1-12, 14-19; 4:11-16; 6:13-20). Misli iz Koloãana su posluæilekao osnov dubljeg promiãljanja. Glavna tema je sveopãtejedinstvo u Hristu, kao suprotnost krivovernim gnostiåkimkonceptima.

C. Literaralni i teoloãki odnos poslanica1. Sliånosti u strukturi

123


a) Vrlo sliåan poåetak.b) Doktrinarni deo u kome preovlaœuje Hrist.c) Praktiåne napomene u kojima su, na poboæan æivotohrabrene iste kategorije graœana. Vrlo sliåne fraze i izrazi.d) Potpuno isti zavrãni odeljak od 29 gråkih reåi, s tim daKoloãanima imaju dve reåi viãe.

2. Sliånost reåi i izrazaEf 1:1c - Kol 1:2a “verni”Ef 1:4 – Kol 1:22 “sveti i pravedni”Ef 1:7 - Kol 1:14 “izbavljenje… oproãtenje”Ef 1:10 – Kol 1:20 “sve ãto je na nebu i na zemlji”Ef 1:15 – Kol 1:3-4 “åuvãi… za vaãu ljubav za sve svete”Ef 1:18 – Kol 1:27 “kako je bogato njegovo slavno…”Ef 2:1 – Kol 1:13 “koji ste bili mrtvi”Ef 2:16 - Kol 1:20 “krstom pomiri”Ef 3:2 - Kol 1:25 “data meni”Ef 3:3 - Kol 1:26,27 “tajna”Ef 4:3 - Kol 3:14 “jedinstvo”Ef 4:15 – Kol 2:19 “rastemo… glava”Ef 4:24 - Kol 3:10,12,14 “obuñi “Ef 4:31 - Kol 3:8 “goråina, bes, ljutnja, gnev”Ef 5:3 - Kol 3:5 “blud, neåistota, lakomstvo”Ef 5:5 – Kol 3:5 “idolopoklonik”Ef 5:6 – Kol 3:6 “gnev Boæiji”Ef 5:16 – Kol 4:5 “iskoristite svaku priliku”

3. Istovetne fraze i reåeniceEf 1:1a – Kol 1:1aEf 1:1b – Kol 1:2aEf 1:2a – Kol 1:2bEf 1:13 - Kol 1:5Ef 2:1 - Kol 2:13Ef 2:5b - Kol 2:13cEf 4:1b - Kol 1:10a

124


Ef 6:21-22 - Kol 4:7-8 (29 dosledno sliånih reåi, osim “kaisyndoklulos” u Koloãanima)

4. Sliånost fraza ili reåenicaEf 1:21 – Kol 1:16Ef 2:1 – Kol 1:13Ef 2:16 - Kol 1:20Ef 3:7 – Kol 1:23d, 25aEf 3:8 - Kol 1:27Ef 4:2 – Kol 3:12Ef 4:29 - Kol 3:8; 4:6Ef 4:32b – Kol 3:13bEf 5:15 - Kol 4:5Ef 5:19-20 - Kol 3:16

5. Sinonimni teoloãki konceptiEf 1:3 – Kol 1:3 molitva zahvalnostiEf 2:1,12 – Kol 1:21 otuœenje od BogaEf 2:15 - Kol 2:14 osuœenje ZakonaEf 4:1 - Kol 1:10 sveto æivljenjeEf 4:15 - Kol 2:19 Hristovo telo od Glave raste i sazrevaEf 4:19 - Kol 3:5 polna neåistoñaEf 4:22,31 - Kol 3:8 “svlaåenje” grehaEf 4:32 - Kol 3:12-13 hriãñanska meœusobna ljubaznostEf 5:4 - Kol 3:8 hriãñanski govorEf 5:18 - Kol 3:16 ispunjavanje Duhom = Reå HristovaEf 5:20 – Kol 3:17 zahvalnost Bogu na svemuEf 5:22 – Kol 3:18 podloænost æena muæevimaEf 5:25 - Kol 3:19 ljubav muæeva prema æenamaEf 6:1 - Kol 3:20 deåija posluãnost roditeljimaEf 6:4 - Kol 3:21 roditeljski obzir prema deciEf 6:5 - Kol 3:22 posluãnost robova gospodarimaEf 6:9 – Kol 4:1 gospodari i roboviEf 6:18 – Kol 4:2-4 Pavlove molitvene potrebe

6. Pojmovi obe poslanice netipiåni za ostala Pavlova pismaa) “punina”

125


Ef 1:23 “… punina Onoga koji sve ispunjava u svemu”Ef 3:19 “… da se ispunite do potpune punine Boæije”Ef 4:13 “… do mere dobi punine Hristove”Kol 1:19 “ … da se u njemu nastani sva punina”Kol 2:9 “Jer u njemu æivi sva punina Boæanstva…”

b) Hrist je “glava” crkveEf 4:15, 5:23 – Kol 1:18;2:19

c) “otuœenje”Ef 2:12; 4:18 - Kol 1:21

d) “iskoriãñavanje vremena”Ef 5:16 - Kol 4:5

e) “ukorenjeni”Ef 3:17 - Kol 2:7

f) “reå istine, evanœelja”Ef 1:13 - Kol 1:5

g) “trpljenje”Ef 4:2 – Kol 3:13

h) neuobiåajene fraze (“usklaœeno i povezano”)Ef 4:16 – Kol 4:19

D. Zakljuåak1. Viãe od treñine reåi poslanice Koloãanima se nalazi uposlanici Efescima. Oko 75 od 155 stihova u Efescima odgovarastihovima u Koloãanima. To dokazuje Pavlovo zatvorskoautorstvo.2. Oba pisma na odrediãta je doneo Tihik, Pavlov prijatelj.3. Oba pisma su pisana za isto podruåje Male Azije.4. Oba pisma raspravljaju o hristoloãkim pitanjima.5. Oba pisma istiåu Hrista kao glavu crkve.6. Oba pisma ohrabruju na doliåan hriãñanski æivot.

E. Najuoåljivija neslaganja1. U Koloãanima crkva je uvek lokalna zajednica vernika, a uEfescima sveopãta, vaseljenska. To je najverovatnije zbogokruæne namene poslanice Efescima.

126


2. Krivoverje, jasno prisutno u Koloãanima, ne pominje sedirektno u Efescima. Ali, oba pisma imaju karakteristiånegnostiåke pojmove – mudrost, punina, tajna, spoznaja, sile ivlasti.3. Drugi Hristov dolazak je u Koloãanima neposredan, dok jeodloæen u Efescima. Zato je crkva pozvana da sluæi palomåoveåanstvu (2:7; 3:21; 4:13).4. Autor koristi nedosledno nekoliko tipiånih Pavlovih izraza.Recimo, pojam “tajna” je u Koloãanima sam Hrist (Kol 1:26-27;2:2; 4:3), a u Efescima je to dugo skrivani, a sada otkriveni Boæijiplan za jedinstvo Jevreja i nejevreja u spasenju.5. U Efescima sreñemo viãe SZ aluzija (1:22- Ps 8; 2:17- Isa57:19) (2:20 - Ps 118:22), (4:8 - Ps 68:18), (4:26- Ps 4:4) (5:15-Isa 26:19, 51:17, 52:1, 60:1) (5:3 - 1. Mojs 3:24) (6:2- 3 - 2. Mojs20:12) (6:14-Isa 11:5, 59:17) (6:15-Isa 52:7)

F. Velika sliånost reåi, izraza u toku misli åini oba pisma znaåajnim ipo jakim temama:

1. Trinitarni blagoslov milosti - Ef 1:3-142. Odeljak o milosti - Ef 2:1-103. Jedinstvo Jevreja i pagana u jednom telu - Ef 2:11-3:134. Jedinstvo i duhovna obdarenost Hristovog tela - Ef 4:1-165. “Hrist i crkva” – slika zajedniãtva muæa i æene- Ef 5:22-336. Duhovno ratovanje - Ef 6:10-187. Hristoloãki odeljak – Kol 1:13-188. Ljudski rituali i pravila – Kol 2:16-239. Dok u Koloãanima åitamo o sveoãtem, kosmiåkomHristovom gospodstvu, dotle u Efescima imamo naglaãenojedinstvo svega u Hristu.

G. Na kraju, valja se podsetiti da F.F. Brus i A.T. Robertson naosnovu svega ovoga istiåu Pavlovo autorstvo oba pisma, s tim da uEfescima imamo razvijene teoloãke misli poslanice Koloãanima.

127


Vreme pisanjaA. Vreme pisanja poslanice Efescima je povezano sa jednim od

Pavlovih utamniåenja – u Efesu, Filipima, Kesariji ili Rimu. PremaDelima najverovatnije je reå o Rimu.

B. Kada je poslanica pisana? Prema Delima, Pavle je tamnovaoranih 60-ih, ali je bio puãten i u tom periodu slobode napisao pastoralnapisma (Timoteju i Titu). A onda je ponovo bio uhvañen i pogubljen09. juna 68. god, pre Neronovog samoubistva.

C. Poslanica je najverovatnije pisana ranih 60-ih, za vremeapostolovog prvog suæanjstva.

D. Tihik i Onisim su poneli ovo pismo zajedno sa pismimaKoloãanima i Filemonu u podruåje Male Azije.

E. Evo moguñe hronologije Pavlovih poslanica, sa malimizmenama, prema F.F. Brusu i Mariju Harisu:

Knjiga Datum Mesto pisanjaOdnos premaDelima

1. Galatima 48. god Antiohija sirijska 14:28; 15:2

2. 1. Solunjanima 50. god Korint 18:5

3. 2. Solunjanima 50. god Korint 19:20

4. 1. Korinñanima 55. god Efes 20:2

5. 2. Korinñanima 56. god Makedonija 20:3

6. Rimljanima 57.god Korint

7-10

Koloãanima rane 60. rimski zatvor

Efes rane 60. rimski zatvor 28:30-31

Filemonu rane 60. rimski zatvor

Filipljanima 61.-62. rimski zatvor

11. 1. Timoteju 63. god Makedonija

12. Titu pre 63. Efes (?)

13. 2. Timoteju 64. god Rim

128


PrimaociA. Mnogi manuskripti (Åester Beti, P46, Sinaitikus, Aleksandrinus,

Vatikanus, B, Origenov i Tertulijanov gråki tekst) izostavljaju “u Efesu”,prema 1:1.

B. Gråka gramatika dozvoljava fleksibilnost kada je u pitanju imemesta u ovom stihu. Naime, kada je reå o okruænim pismima, ime mestaprimaoca ostaje prazno, a izgovara ga åitaå poslanice glasno u crkvi, tj.mestu u kome se åita. Ovo bi moglo da objasni frazu iz Kol 4:15-16 –“pismo iz Laodikije”, a to pismo bi moglo da bude poslanica Efescima(Markion je tako zvao ovu poslanicu – “Poslanica Laodikiji”)

C. Pismo je pisano prevashodno paganima (2:1; 4:17). Nikoga odnjih apostol nije liåno susreo (1:15; 3:2). Crkve u dolini reke Likus –Laodikija, Ierapolj, Kolosi – osnovao je Epafras, a ne Pavle (Kol 1:7; 4:12;Flm 23).

Svrha pismaA. Tema pisma je iskazana u 1:10 i 4:1-10, gde je naglaãeno

jedinstvo svega u Hristu. On je taj koji obnavlja bogolikost uåoveåanstvu i u svetu (kosmos).

B. Poslanica Efescima je jedno od åetiri apostolova zatvorska pisma.Skice pisma Koloãanima i Efescima su veoma sliåne. Prvo je pisano radiobraåuna sa gnostiåkim krivoverjem koje se ãirilo u novoosnovanimcrkvama male Azije. Drugo je nastalo kao okruænica za zajednice koje jetrebalo upozoriti i pripremiti za taj isti problem krivog uåenja. PoslanicaKoloãanima je teãko, saæeto, polemiåko pismo, a poslanica Efescima jeteoloãko raspredanje tih istih tema u dugim mislima i reåenicama(1:3-14, 15-23; 2:1-9; 3:1-7).

Skica poslaniceA. Pismo se prirodno deli na dva dela (kao i veñina Pavlovih spisa)

1. Jedinstvo u Hristu, od 1. do 3. poglavlja (teologija)2. Jedinstvo u crkvi, od 4. do 6. poglavlja (primena)

B. Predlog tematske podele1. Prepoznatljiv Pavlov uvod, 1:1-2

129


2. Oåev plan za jedinstvo svekolike stvarnosti u Hristu,1:3-3:21

a) Pavlov hvalospev Ocu, 1:2-14(1) za njegovu ljubav od iskona(2) za njegovu ljubav u Sinu u pravo vreme(3) za njegovu trajnu ljubav kroz sva vremena u Duhu

b) Pavlova molitva Ocu za crkve, 1:15-23(1) da Oåevo otkrivenje u Hristu bude jasno(2) da Oåeva sila i moñ budu delotvorni u vernicima(3) da Otac uzvisi Sina iznad svega

c) Pavlovo razumevanje Oåevog plana za åoveåanstvo,2:1-3:13

(1) potreba ogrehovljenog sveta(2) Oåevo raskoãno staranje(3) potreba sveta da se pokaje(4) Oåev otkriveni plan

d) Pavlova molitva Ocu za sve vernike, 3:14-21(1) da prime unutraãnju snagu (u Duhu)(2) da sasvim shvate evanœelje, ne samo umom, veñ nadelu, u ljubavi(3) da se ispune svom Boæijom puninom (koja je uHristu)(4) a sve ovo je od Boga koji jedini ima moñ

3. Oåeva æelja za jedinstvom njegovog novog naroda, 4:1-6:20a) Jedinstvo Trojice se oslikava u jednistvu Boæije dece,4:1-16

(1) Duhovno jedinstvo je naåin æivota a neuniformisanost(2) Bog je jedan u Trojici(3) duhovni darovi su za dobro Tela, a ne liånu slavu(4) jedinstvo zahteva sluæbu(5) jedinstvo napadaju demoni(6) jedinstvo je jedino u Hristu

130


b) Hriãñansko jedinstvo je suprotnost paganskojsebeljubivosti, 4:17-5:14

(1) odbaciti dela tela, dela starog naåina æivota(2) prihvatiti hristolikost

c) Kako dosegnuti i odræavati jedinstvo, 5:15-6:9(1) uvek se ispunjavati Duhom(2) opis duhovnog naåina æivota

a) pet odlikab) tri primera iz æivota:

muæevi i æeneroditelji i decagospodari i robovi

d) Borba za duhovno jedinstvo, 6:10-20(1) duhovna borba(2) Boæije oruæje(3) sila molitve

4. Zavrãne napomene, 6:21-24

Filozofska i teoloãka pozadina laænih uåitelja (gnostika)A. Gnostiåka uverenja prvog i drugog veka:

1. Postoji ontoloãki (veåan i suãtinski) sukob duha (Boga) imaterije (sve fizikalne tvorevine).2. Duh je dobar a materija je zla.3. Postoje anœeoski nivoi (eoni) izmeœu preuzviãenog Boga iniæih bogova koji su stvorili zlu materiju.4. Put spasenja:

a. Potrebno je znati tajnu lozinku kojom se uzdiæemo krozanœeoske nivoe u sve viãe i viãe sfere neba.b. Svakome je potrebna boæanska iskra spoznaje bez kojene moæe da razume i primi spasenje.c. Spoznaju poseduju elitne grupe ljudi posebno im datogotkrivenja.

5. Etika

131


a. Potpuno odsutna kada je u pitanju duhovnost(libertanizam, antinominijanizam).b. Neophodna za spasenje (legalizam)

B. Suprotnosti prema istorijskom, biblijskom hriãñanstvu1. Razdvojenost Hristove ljudskosti i boæanstva. Za gnostikeHrist nipoãto nije potpuni Bog i potpuni åovek.2. Gnostici poriåu Hristovu krsnu smrt kao jedini put naãegspasenja.3. Oni uzdiæu ljudsko znanje na raåun Boæije spasavajuñemilosti.

C. Pavlovi pozdravi, 4:15-17


sopstveno tumaåenje Pisma. Åinite to u svetlu objave koju imate. Svetopismo i Duh Sveti – vi ste najvaæniji u tumaåenju. Ne morate sve daprepustite drugome.






132


Efescima 1

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija StefanoviñaUvod1:1-2Himna izbavljenja u Hristu1:3-14Pavlovo zahvaljivanje i molitva za verne1:15-23

Treñi krug åitanja (vidi uvodne napomene)Prema izvornim piãåevim namerama

Ovaj komentar je tek vodiå u vaãem prouåavanju Pisma. To znaåi daste za svoje tumaåenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi usvetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh –najvaæniji u tumaåenju. Ne prepuãtajte sve drugim tumaåima.

Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog prvog poglavlja. Tek onda tosvoje uporedite sa prevodima Biblije koje posedujete. Podele na poglavljai manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.

1. Prvi odeljak2. Drugi odeljak3. Treñi odeljak

Kontekstualni uvid u celo poglavlje, Ef 1:1-23A. Neki prevodi u uvodnoj reåenici izostavljaju frazu “u Efesu”. To

je zato ãto neki pouzdani papirusi (P46, A, B) nemaju geografskulokaciju. Ãta viãe, ostavljen je prazan prostor da bi se moglo umetnuti imebilo kog mesta. Naime, pismo je bilo zamiãljeno kao okruænica zamaloazijske mlade hriãñanske zajednice. Ovu praksu vidimo iz pismasedam crkvama Otkrivenja (Otk 2 do 3).

133

Efescima 1

B. Slavopoj svetoj Trojici u 1:3-14 (takoœe u 1:17; 2:18; 3:14-17;4:4-6)

1. Otac je u veånosti, st. 3-6 (on sam u sebi nalazi svrhu iljubav)2. Sin je objavljen u vremenu, st. 7-12 (u njemu je pokazanaOåeva ljubav)3. Duh je najavljen za buduñnost, st. 13-14 (i u njemu jeprikazana Oåeva ljubav i svrha spasenja).

Stihovi 3-14 su jedan od najdivnijih slavopoja trojedinom Bogu! Svaka secelina zavrãava refrenom – “na hvalu slave svoje milosti” (st 6, 12, 14).Iako su sve tri boæanske osobe pomenute, Oåev lik je najistaknutiji (st.15-23). Vidi posebnu temu: “Sveta Trojica”, u 1:3

C. Izabranje je veliåanstvena doktrina. No, ona nije proglaspovlaãtenih, veñ poziv odabranima da budu kanal, oruœe iste milostiotkupljenja za druge! U SZ se taj pojam iskljuåivo koristio kao pojamsluæenja. U NZ se odnosi na spasenje onih koji su takoœe pozvani dasluæe. U Pismu ne nailazimo ni traga napetosti izmeœu istina o Boæijemsuverenom izabranju i slobodnoj ljudskoj volji. Ãta viãe, Boæja reå obeove istine podjednako objavljuje! Recimo, dobar primer za ovo je opisBoæije volje u Rim 9 i opis odziva åoveåanstva u Rim 10 (10:9, 11-13).Kljuå ove teoloãke napetosti nam se nudi u Ef 1:4. Isus je Boæiji izabranik,i u njemu smo – kao åoveku –i svi mi potencijalno izabrani (Karl Bart).Isus je to Boæije “DA” u greh strovaljenom åoveåanstvu. Takoœe, Ef 1:4 jeodliåno uporiãte za dokazivanje da se Boæije izabranje ne tiåe neba sutra,veñ naãe svetosti danas – sada i ovde (hristolikost). Previãe i preåesto smozadivljeni prednostima koje nam evanœelje donosi, a zaboravljamo namnoge odgovornosti. Boæiji suvereni poziv (izabranje) je i za vreme i zaveånost!

Svaka doktrina postoji iskljuåivo u odnosu na druge istine, nipoãtosama za sebe. Recimo, svaka zvezda sija za sebe, ali je neraskidivi deosvoga sazveæœa. Bog nam je otkrio svoje istine u æanrovima ikategorijama istoka a ne zapada. Zato nemamo pravo da uklanjamo ovu,i druge dijalektiåke napetosti istina, koje redovno imaju dve strane svojemedalje. Na primer, u Izlasku nam se Bog istovremeno otkriva kao

134

Efescima 1

onostrani i preuzviãeni Bog, ali i kao bliski, Bog koji je ovde sa nama. Ili,Isus sebe predstavlja kao onoga koji je uvek sa Ocem na nebu, ali je usvakom åasu na zemlji njegov sluga. Pomenimo i poznatu nam napetostizmeœu duhovne slobode koja nam je data i odgovornosti koju imamoprema bliænjem u veri.

Teoloãka ideja Saveza uvek u sebi nosi jasnu objavu Boæijesuverenosti. On je taj koji åini prvi korak i Proisuje pravila odnosa,Zaveta. Ali, na svakome od nas pojedinaåno je odgovornost da sepokajemo i verujemo. Zato, pazimo da ne istiåemo jednu stranu bilo kojeistine gomilanjem biblijskih stihova, a da drugu stranu sasvimzanemarujemo. Åuvajmo se isticanja svojih omiljenih doktrina ilidoktrinarnih sistema!

Tumaåenje reåi i izraza“Pavle, apostol Hrista Isusa po volji Boæijoj, svetima koji su u

Efesu i vernima u Hristu Isusu. Blagodat i mir vam od Boga, naãeg Oca,i od Gospoda Isusa Hrista” Ef 1:1-2

1:1 “Pavle” Gråko ime koje znaåi “mali”. Nekoliko je teorija oporeklu imena: (1) nadimak koji oslikava neåiji rast, visinu. Odgovaratradiciji drugog veka koja tvrdi da je apostol bio baã takav – nizak, debeo iñelav, kosmatih obrva i buljavih oåiju. Opis potiåe iz apokrifne knjigepomenutog doba, poznate kao “Pavle i Tekla”; (2) ime koje je odrazapostolovog samoshvatanja (1. Kor 15:9; Ef 3:8; 1. Tim 1:15). Sam sebenaziva “najmanjim od svih svetih” zbog toga ãto je progonio crkvu (Dl9:1-2). Odatle je vrlo moguñ njegov oseñaj za liånu nedostojnost,“malenkost”. Sa druge strane, u poslanici Galatima sreñemo snaæninaglasak na istovetnosti njegovog apostolstva sa apostolstvomjerusalimskih stareãina, sa Dvanaestoricom. I taj opis je apostolunetipiåan (2. Kor 11:5; 12:11; 15:10); (3). Veñina Jevreja koji su roœeniizvan svoje zemlje su imala dva imena – jevrejsko i gråko. U apostolovomsluåaju to su imena Savle (Saul) i Pavle.

* “apostol” Titula iz korena glagola “poslati” (apostelo). Isus jeizabrao Dvanaestoricu da budu sa njim i sam ih prozvao apostolima(Lk 6:13). Istim pojmom se iskazuje Isusovo poslanje od Oca (Mt

135

Efescima 1 1,1

10:40; 15:24; Mk 9:37; Lk 9:48; Jn 4:34; 5:24, 30, 36, 37,38,40,57;7:29; 8:42; 10:36; 11:42; 17:3,8,18,21, 23,25; 20:21). Jevreji su ovimpojmom opisivali poslanje nekoga zvaniånika od strane nekoga.Neãto poput ambasadora (2. Kor 5:20).“Hrist” Gråki ekvivalent jevrejskom “Mesija” (Dan 9:25-26; Jn 1:41;4:25) i znaåi “pomazanik” (Mt 1:16). Istina, sama titula se retkosreñe u SZ, ali ideja prisutna u Boæijem imenu JHVH je vrloprisutna. Pored ideje Spasitelja koji ñe doñi, pojam se tiåe i kraljevskei sveãteniåke sluæbe (Zah 4:11-14; Ps 110;1,4). U svemu je prisutnaideja nekoga ko je “posebno odabran od Boga i opunomoñen zasluæbu”. Jer, SZ poznaje tri kategorije voœa: sveãtenike, kraljeve iproroke. Jedino oni su se pomazivali. Isus u sebi povezuje sve troje.“Isus” Jevrejsko ime iz JHVH korena. Znaåi “Jahve spasava”, “Jahvedonosi spasenje”. Upravo to su åuli Marija i Josif kada im jenagoveãteno roœenje sina (Mt 1:21). Ime Isus je jevrejsko ime zaspasenje, (Osija); Boæije zavetno ime; ali i liåno ime Joãua.“po volji Boæijoj” Istu uvodnu misao sreñemo u Kol 1:1; 1. Kor 1:1;2. Kor 1:1; 2. Tim 1:1. Pavle je bio visoko svestan svog poziva odBoga. Sve je poåelo njegovim obrañenjem na putu za Damask (Dl 9,22, 26). Svakako, ovaj uvod je teoloãki naåin isticanja njegovogapostolskog autoriteta.“svetima” Sveti – hagioi. Teoloãka novozavetna paralelastarozavetnom kadeã – “odvojen za Boæiju sluæbu” (1. Kor 1:2; 2. Kor1:1; Rim 1:1; Fil 1:1; Kol 1:2). Imenica je u NZ uvek u mnoæini, osimFil 4:21, ali i tu je prizvuk zajedniãtva oåigledan. Spasenje nas uvodiu porodicu vere, u zajedniãtvo sa vernicima. Vidi posebnu temu uKol 1:2.

Boæiji narod je sveti narod jer mu je darovana Hristova pravednost(Rim 4; 2. Kor 5:21). Njegova je volja da njegovi æive posveñeno (1:4; 4:1;5:27; Kol 1:22; 3:12). Vernici su veñ prozvani svetima (darovana svetost),ali i pozvani su na svetost kao naåin æivota (zadata svetost). Opravdanje iposveñenje uvek idu zajedno!

Posebna tema: PosveñenjeNZ jasno uåi da svako ko se preda Hristu u pokajanju i veri postaje

istog åasa opravdan i posveñen. Upravo je to ono novo u Hristu. Hrist

136

1,1 Efescima 1

nam daje svoju pravednost (Rim 4). Proglaãava nas pravednima isvetima. To je zadivljujuñe delo njegove milosti.

Ali, NZ jasno poziva sve vernike na æivot svetosti, na posveñivanje(Mt 5:48). Obe strane ove jedne istine poåivaju na dovrãenomHristovom delu. Pozvani smo na hristolikost u verovanju i u delovanju usvakodnevici. Spasenje je Boæiji dar ali obavezuje ceo naã æivot na svetostna delu.

darovana svetost zadata svetost

Dela 20:23; 26:18 Rimljanima 6:19

Rimljanima 15:16 2. Korinñanima7:1

1. Korinñanima 1:2-3; 6:11 1. Solunjanima 3:13; 4:3-4:7;5:23

2. Korinñanima 2:13 1. Timoteju 2:15

Jevrejima 2:11; 10:10,14; 13:12 2. Timoteju 2:21

1. Petrova 1:1 1. Petrova 1:15-16

“koji su u Efesu” Manuskripti se ne podudaraju na ovom mestu.Neki ispuãtaju “Efes” (P46, A, B, i gråki tekstovi koje su koristiliOrigen i Tertulijan). Rani jeretik Markion je ovu poslanicu nazivaoposlanicom Laodikijcima. Opet, drugi velikoslovni rukopisi pominju“Efes” (A2, B2, d, F, G). Efes je odrediãte i prema Vulgata prevodu,ali i prema sirijskom, koptskom i armenskom prevodu.

Gråka gramatika dozvoljava fleksibilnost kada je u pitanju ime mesta uovom stihu. Naime, kada je reå o okruænim pismima, ime mestaprimaoca ostaje prazno, a izgovara ga åitaå poslanice glasno u crkvi, tj.mestu u kome se åita.

“vernima” Naãi pojmovi “vera”, “pouzdanje”, i sl. imaju ististarogråki koren “pistis”. Osnovno znaåenje je pouzdanje u Boga ane u åoveka. Vernik je onaj koji se oslanja na Boæiju nepromenljivunaklonost, veåna obeñanja i nepokolebljivi karakter. Biblijska veranaglaãava objekat verovanja a ne sebe kao takvu i svoju snagu.Hriãñanstvo je vera u Hrista a ne vera u veru, vera radi vere.

137

Efescima 1 1,1

Hriãñanstvo zapoåinje pokajanjem ali traje u veri kao sveti naåinæivota. Biblijska vera je niz odgovornih åovekovih odaziva na Boæijipoziv – pokajanje, vera, posluãnost, predanost.

1:2 “blagodat vam i mir od Boga” Uobiåajeni gråki pozdrav jebio“charein” – dobro ti bilo! Pavle prilagoœava to poznato novimizrazom “haris” – milost. Neki åak misle da je apostol spojio jevrejski igråki pozdrav u jedno, pojmom “mir” (“ãalom”). Teorija je atraktivna,ali viãe je uåitavanje nego li iãåitavanje u procesu tumaåenja (Rim 1:7;1. Kor 1:3; 2. Kor 1:2; Fil 1:2; Flm 3). Teoloãki – iz Boæije milosti proizilazisvaki ljudski mir!

“Oca” Ovaj pojam se ne koristi u smislu krvne veze, hronologijeporodiånih odosa i sl. Bog kao otac bira sebi nove ljude za novuporodicu vere. Primer za ovo imamo u Os 2 do 3. A Os 11 oslikavaBoga i kao oca i kao majku koja nas voli.“Gospod” Kurios je gråka titula i u Pismu se koristi i u svom opãtemi u duboko teoloãkom smislu. Moæe da znaåi “gospodin”, “gazda”,“vlasnik”, “muæ” (Jn 4:11, 15; 9:36). Znaåi i “potpuni Bogoåovek”(Jn 4:19 i 9:38). SZ “adon” je vezan za upotrebu svetog Boæijeg imenaJahve. A Jahve je uzroåni oblik osnovnog glagola “biti” (2. Mojs3:14). Naime, stari Jevreji su se bojali da ñe izgovaranjem imenaJahve naruãiti zapovest “Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Bogasvoga” (2. Mojs 20:7; 5. Mojs 5:11). Pa, ako ga ne izgovaraju uopãte,neñe ni greãiti – mislili su. Tako su poåeli koristiti druga imena. Adonje meœu najåeãñim, a znaåenje mu je vrlo sliåno gråkom kurios,Gospod. NZ ovim pojmom opisuje Hristovo boæanstvo. Fraza “Isusje Gospod” bila je u Ranoj crkvi javni iskaz vere, ispovest krãtenika(Rim 10:9-13; 1. Kor 12:3; Fil 2:11).

“Slava Bogu i Ocu naãeg Gospoda Isusa Hrista, koji nas je u Hristublagoslovio svakim duhovnim blagoslovom s neba! U njemu nas jeizabrao pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred njim. KrozIsusa Hrista predodredio nas za posinstvo, za sebe, po dobrohotnostisvoje volje na hvalu slave svoje milosti kojom nas je zavoleo uLjubljenome. U njemu imamo izbavljenje njegovom krvlju,oproãtenje greha po bogatstvu njegove blagodati, koju je bogato izliona nas u svoj mudrosti i razumevanju.

138

1,2 Efescima 1

On nam je objavio tajnu svoje volje, po svojoj æelji koju je naumioda izvrãi u Hristu da se sprovede punina vremena: uglaviti u Hristu sveãto je na nebu i ãto je na zemlji u kome smo izabrani od poåetka poplanu u kome sve deluje po odluci njegove volje, da budemo na hvalunjegove slave mi koji smo se prvi pouzdali u Hrista. U njemu ste i vikoji ste åuli reå istine, evanœelje svog spasenja. Poãto ste poverovali,zapeåañeni ste obeñanim Svetim Duhom, koji je kapara naãegnasledstva, kako bi primili osloboœenje na hvalu njegove slave.”

Ef 1:3-141:3 odeljak 1:3-14 je poznat kao najduæa reåenica, vrlo

karakteristiåna za ovu poslanicu (1:3-14,15-23; 2:1-10,14-18,19-22;3:1-12,14-19; 4:11-16; 6:13-20).

“Slava Bogu” “Eulogu” u NZ uvek oznaåava Boæiju slavu. Drugaåijeje znaåenje pojma “makarios”, “blaæenstava” iz Mt 5:1-9. Otac jeposlao Sina i Duha da bi doveo ljude u zajedniãtvo sa sobom i unjihovo meœusobno zajedniãtvo. Pavle obiåno zapoåinje svojapisama zahvalnoãñu Bogu za vernike kojima piãe. Ovoga puta, uokruænoj poslanici on slavi i hvali Svetu Trojicu.“koji nas je u Hristu blagoslovio” Blagosloveni Bog blagosiljavernike! Sve ãto imamo primamo kroz Hrista. Isus je taj izabranik.Rekli smo, reå je o jednoj reåenici koja opisuje rad Trojice prevremena, u vremenu i posle vremena. Ali, Oåeva slava provejava usva tri segmenta (st. 3-6, 7 –12; 13-14).

Posebna tema: Sveta TrojicaIstaknimo delovanje sve tri osobe u Trojstvu. Tertulijan je prvi poåeo

da koristi ovaj pojam. Jasno je da titula nije biblijska veñ teoloãka.1. Evanœelja

a) Matej 3:16-17; 28:19b) Jovan 14:26

2. Dela – Dl 2:32-33, 38-393. Pavle

a) Rimljanima 1:4-5; 5:1,5; 8:1-4,8-10b) 1. Korinñanima 2:8-10; 12:4-6c) 2. Korinñanima 1:21; 13:14

139

Efescima 1 1,3

d) Galatima 4:4-6e) Efescima 1:3-14,17; 2:18; 3:14-17; 4:4-6f) 1. Solunjanima 1:2-5g) 2. Solunjanima 2:13h) Tit 3:4-6

4. Petar – 1. Petrova 1:25. Juda – st. 20-21

Trojstvo je sakriveno u SZ1. Boæije ime se koristi u mnoæini

a) Elohim je u mnoæini, ali je imenica Bog uvek u jedninib) “Mi” u 1. Mojs 1:26-27; 3:22; 11:7c) “Jedan” u “Ãema – Åuj Izraele” u 5. Mojs 6:4, ali i u 1.Mojs 2:24; Jez 37:17

2. Gospodnji anœeli kao vidljivi predstavnici Boæijia) Postanje 16:7-13; 22:11-15; 31:11,13; 48:15-16b) Izlazak 3:2,4; 13:21; 14:19c) Sudije 2:1; 6:22-23; 13:3-22d) Zaharija 3:1-2

3. Bog i Duh su odvojeni, 1. Mojs 1:1-2; Ps 104:30; Isa 63:9-11;Jez 37:13-144. Bog (Jahve) i Mesija (Adon) su odvojeni Ps 45:6-7; 110:1;Zah 2:8-11; 10:9-125. Mesija i Duh su odvojeni, Zah 12:106. Spomen sve Trojice, Isa 48:16; 61:1

Hristovo boæanstvo i osobnost Duha su åinili velike probleme uverovanju prvih monoteistiåkih uåitelja:

1. Tertulijan je tvrdio da je Sin podreœen Ocu.2. Origen je i Sina i Duha podreœivao Ocu (subordinacija).3. Arije je poricao boæanstvo i Sina i Duha.4. Monarhianisti su nauåavali postepenu Boæiju objavu.

Dakle, uåenje o Trojici ima svoj istorijski razvoj, ali sasvim zasnovan naPismu:

140

1,3 Efescima 1

1. Potpuno Hristovo boæanstvo, ravno u åasti sa Oåevim je325. potvrœeno na saboru u Nikei.2. Potpuno boæanstvo Duha Svetog, ravno u åasti i slavi saOcem i Sinom je potvrœeno na saboru u Kostantinopolju 381.god.3. Avgustin sasvim prihvata uåenje o Trojici u svom delu DeTrinitate.

Istina o Svetoj Trojici nas uvodi u nedokuåivu tajnu. Ipak, NZ jasnopotvrœuje da su Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh tri osobe jednogboæanstva.

“svakim duhovnim blagoslovom s neba” Retko sretan obliklokativa (epouranious). Zapravo, ovakvu formulaciju sreñemo jedinoovde, u Efescima (1:20; 2:6; 3:10; 6:12). Kontekst jasno predstavljasferu duhovne stvarnosti u kojoj vernici æive sada i æiveñe sutra, uveånosti.

1:4 “… izabrao nas je” Glagol je u aorist indikativu, ãto znaåi da jenaglasak na subjektu – Oåev izbor pre vremena. Ipak, ovde nije reå osudbini kao u islamu, ili o predestinaciji kao u kalvinizmu, u smislu –“Bog koji je izabrao jedne, protiv boga koji nije izabrao druge”. Bog jeobeñao da ñe otkupiti ceo ljudski rod, sve ogrehovljeno åoveåanstvo(1. Mojs 3:15). Zato je izabrao Avraama (1. Mojs 12:3; 2 .Mojs 19:5-6).On je pozvao k sebi svaku pojedinu osobu koja ñe se u veri odazvatiHristu. Njegova inicijativa u spasenju je neprikosnoveno prva (Jn 6:44,65). Tekstovi Rim 8:28-30; 9:1-33 su Avgustinu i Kalvinu pruæili najjaåeuporiãte doktrine predestinacije. Ali, Bog nas ne bira samo za spasenje,veñ i za posveñenje (Kol 1:12)! A to nas stavlja (1) u poseban odnos saHristom (2. Kor 5:21); (2) istiåe Boæiju æelju da u nama gradi svojkarakter (2:10; Rim. 8:28-29; Gal 4:19; 1. Sol 4:3). Bog nam ne æeli samonebo sutra veñ i hristolikost danas.Zamenice u ovoj frazi nisu lako prevodive. Veñina prevodioca istiåe BogaOca. Jer, ceo odeljak govori o njegovoj ljubavi, naumima i planuotkupljenja zalutalog åoveåanstva. Ipak, kontekst st. 7, 9, 13 jasno govorida je reå o Hristu.

141

Efescima 1 1,4

Posebna tema: PredodreœenjeBog uvek ima prvi inicijativu u pozivanju, odabiru i privlaåenju

vernika sebi. (Jn 6:44, 65; 15:16; 1. Kor 1:12; Ef 1:4-5,11). Nekoliko jeteoloãkih naglasaka u ovome:

A. Greãnike ka spasenju poziva milost Boæija, uveravanjem Duhakroz dovrãeno Hristovo delo ( kletos Rim 1:6-7; 9:24, ãto teoloãkiodgovara (1. Kor 1:1-2; 2. Tim 1:9; 2. Pet 1:10).

B. Greãnici su pozvani na pokajanje u Boæijem imenu ( epikaleo, Dl2:21; 22:16; Rim 10:9-13). Na isti naåin su se Jevreji izraæavali u svombogosluæenju.

C. Vernici su pozvani na hristoliki æivot (klesis, 1. Kor 1:26; 7:20; Ef4:1; Fil 3:14; 2. Sol 1:11; 2. Tim 1:9).

D. Vernici su pozvani u sluæbu (Dl 13:2; 1. Kor 12:4-7; Ef 4:1).“u njemu” Kljuåni koncept. Svi Oåevi blagoslovi i milost spasenjadolaze iskljuåivo kroz Hrista (Jn 14:6). Ponovo je lokativ (sferadogaœanja) naglaãen: st. 3 “u Hristu”; st. 4 “u njemu”; st.7 “unjemu”; st.9 “u njemu”; st. 10 “u Hristu”, “u njemu”; st.12 “uHristu”; st.13 “u njemu” dva puta. Isus je za pali svet “Boæije oko”(Karl Bart). On je Oåev izabranik i svi imaju moguñnost izbora unjemu. Svi nam Oåevi blagoslovi dolaze samo kroz njega.“pre postanja sveta” istu frazu sreñemo u Mt 25:34; Jn 17:24; 1. Pet1:19-20; Otk 13:8. To nam otkriva da je Bog radio na naãem spasenjujoã pre stvaranja sveta, pre 1. Mojs 1:1. Vidi posebnu temu: Pavlovaupotreba pojma “kosmos” u Kol 1:6. Za nas, ljude, vreme jenesavladiva kategorija. Sve nam se desilo u proãlosti, deãava se sada idesiñe se sutra. Naã Bog je iznad vremena.“da budemo sveti i pravedni pred njim” Cilj izabranja nije dabudemo privilegovani veñ sveti. Bog poziva sve ljude a ne samo retkepojedince Adamovih potomaka. Izabranje je Boæija namera dabudemo ono ãto je naã Stvoritelj oduvek æeleo (1. Sol 4:7; 5:23; 2. Sol2:13; Tit 2:14). Pozvani smo u “njegov lik” (1. Mojs 1:26-27). Svakookoãtavanje istine predestinacije u teoloãku tvrœavu, umesto uæivotni poziv, prava je tragedija. Preåesto naãe omiljene teologijegovore jaåe od svetopisamskog teksta!

Pojam “sveti” (neporoåni) (amomos) znaåi “åist od poroka”. Njime seopisuje (1) Isus (Jev 9:14; I Pet. 1:19); (2) Zaharija i Jelisaveta (Lk 1:6);

142

1,4 Efescima 1

(3) Pavle (Fil 3:6); (4) svi istinski hriãñani (Fil 2:15; 1. Sol 3:13; 5:23). Vidiposebnu temu u Kol 1:22.Bog æarko æeli da nas uhristoliåi veñ danas, a ne tek sutra u nebu (Rim8:29-3 0; 2. Kor 3:18 ; Gal 4:19; 1. Sol 3:13; 4:3; 1. Pet 1:15). A svrha togajeste evangelizacija izgubljenog sveta.

Posebna tema: Svetost

I.Stari ZavetA. Prema etimologiji, starojevrejski termin kadosh je najverovatnije

hananskog porekla. Moguñi reåniåki koren je u glagolu “kd” – “odvojiti”.Odatle crpe sve nama poznate definicije “odvojenja” (od hananskekulture, 5. Mojs 7:6; 14:2,21; 26:19) za posebnu, Boæansku svrhu.

B. Pojam svetosti se tiåe kulta, mesta, vremena i osoba. U tomsmislu je redak u Postanku, ali veoma prisutan u Izlasku, Levitskoj iBrojevima.

C. U proroåkim spisama (Isaija, Osija) vrlo je naglaãen momenatsvetosti pojedinca. Ipak, ovaj vid upotrebe nije i najvaæniji. Proroci istiåuBoæiju svetost (Isa 6:3). Bog je svet, a njegovo sveto ime oslikava njegovsveti karakter. Zato i njegov narod, koji oslikava njega samog, treba dabude svet (ako u veri posluãaju Savez sa njim).

D. Boæija milost i ljubav su neodvojivi od teoloãkih ideja Zaveta,pravednosti i suãtinskih odlika Boæijeg karaktera. Upravo zato jeoåigledna napetost izmeœu svetog Boga i greãnih ljudi, buntovnogljudskog roda. Robert B. Girdlestone je napisao odliåan tekst o odnosuBoæije milosti i svetosti u delu “Sinonimi Starog Zaveta”, str. 112-113.

II.Novi zavetA. Pisci NZ su uglavnom Jevreji koji imaju jevrejski naåin

razmiãljanja (osim Luke), ali pod uticajem koine gråkog jezika. To seposebno vidi u odnosu prema Septuaginti. Iz nje se crpi reånik NZ, ne izstarogråkih klasika ili religioznih spisa.

B. Isus je svet jer je poslat od Boga i Bog je sam (Lk 1:35; 4:34; Dl3:14; 4:27,30). On je jedini pravedan i svet (Dl 3:14; 22:14). Svet je jer jebezgreãan (Jn 8:46; 2. Kor 5:21; Jev 4:15; 7:26; 1. Pet 1:19; 2:22; 1. Jn 3:5).

143

Efescima 1 1,4

C. Zato ãto je Bog svet i njegova deca treba da budu sveta (3. Mojs11:44-45; 19:2; 20:7,26; Mt 5:48; 1. Pet 1:16).Hristovi sledbenici trebajuda budu sveti kao i njihov Uåitelj (Rim 8:28-29; 2. Kor 3:18; Gal 4:19; Ef1:4; 1. Sol 3:13; 4:3; 1. Pet 1:15). Hriãñani su spaseni da bi sluæili svetusvojom hristolikoãñu.

“u ljubavi” Gramatiåki bi ova fraza mogla da ide i sa st. 4 i sa st. 5.Kako god, njom se u ovom pismu åesto opisuje åovekova ljubavprema Bogu (3:17; 4:2,15,16).

1:5 “predodredio nas” Aorist participa. Pojam je saåinjen odprefiksa “pre” (pro) i glagola “oznaåiti” (horizo). Misli se na od iskonanaåinjen Boæiji plan otkupljenja (Lk 22:22; Dl 2:23, 4:28; 13:29; 17:31;Rim 8:29-30). Uoåljivo je da NZ istiåe zajedniãtvo u spasenju (Dl 13:48).Individualizam je izokrenuo tu prelepu inkluzivnost u sebiånuekskluzivnost, prenaglaãavajuñi pojedinca. Bog je izabrao ljude koji ñeizabrati njega. Predestinacija je tek jedna od veånih istina naãeg spasenja.Ona je deo ãireg mozaika povezanih istina. Boæija reå nema nameru daod nje naåini samostojeñu doktrinarnu tvrœavu! Rekli smo veñ da nam jeobjavljeno viãe istina sa odreœenom napetoãñu svojih, naizgledprotivureånih strana. Determinizam nosi u sebi tendenciju da odstraniovu zdravu biblijsku napetost i naglasi samo jednu dijalektiåku istinu.Recimo: predestinacija protiv slobodne ljudske volje; sigurnost spasenjaprotiv istrajnosti u veri; izvorni greh naspram voljnog greãenja;bezgreãnost protiv borbe sa grehom; zadata svetost spram progresivnesvetosti; vera protiv dela; hriãñanska sloboda protiv hriãñanskeodgovornosti; onostranost nasuprot ovostranosti, prisutnosti.

“za posinstvo za sebe” Prepoznatljiva apostolova metafora (Rim8:15,23; 9:4; Gal 4:5). Jedna od nekoliko kojima Pavle opisujespasenje. Nije bilo nimalo lako i jeftino usvojiti dete u rimskompravnom sistemu. Ali, kada bi se to pravo postiglo, niãta ga nijemoglo naruãiti. Otac je u ta vremena imao apsolutno pravo darazbaãtini svoje dete, ili ga åak i ubije, ali niãta od toga nije smeousvojenom detetu. Zato je to moñna slika naãe sigurnosti u Hristu(2:5,9; Jn 6:37,39; 10:28).

144

1,5 Efescima 1

“po dobrohotnosti svoje volje” Boæiji izbor ne poåiva na pukompredznanju åovekovog izbora, veñ jedino na njegovom raskoãnom imilostivom karakteru. (st. 9 i 11). On æeli da se svi ljudi spasu, a nesamo privilegovani pojedinci, kako su to nekada nauåavali gnostici, adanas hiperkalvinisti (Jez 18:21-23, 32; Jn 3:16-17; 1. Tim 2:4; 4:10;Tit 2:11; 2. Pet 3:9). Upravo je milost kljuåni koncept celog ovogodeljka (st. 6a; 7c; 9b), ali i svih drugih odeljaka o predestinaciji.Recimo, Rim 9 do 11.

Samo je milost nada ogrehovljenom åoveåanstvu (Dl 15:11; Rim3:24; 5:15; Ef 2:5,8), milost ukorenjena u Boæijoj nepromenljivoj prirodi(Ps 102:27; Mal 3:6; Jak 1:17; 1. Jn 1:5).

“kroz Isusa Hrista” Boæija ljubav je jasno otkrivena u darovanomSinu, baã kako i kaæe u Jn 3:16 (2. Kor 13:14). Isus je taj Oåev plan zaobnovu sveta i åoveåanstva (1:10; 1. Kor 15:25-28; Kol 1:15-23).Samo je jedan put spasenja i taj put je poosobljen (Jn 14:6; Dl 4:12;1. Tim 2:5).

1:6 “na hvalu … svoje milosti” Ljubav objavljena u Hristu otkrivasamu suãtinu njegovog biña (Jn 1:14,18). Tri puta je ponovljena ova fraza(st. 6,12,14). Ona istiåe delo sve tri osobe boæanstva u naãem spasenju:(1) delo Oca pre vremena, st. 3-6; (2) delo Sina u vremenu, st 7-12; (3)delo Duha kroz vreme, st. 13-14. Ali, rekli smo, konstrukcija gråkereåenice istiåe Oåevo delo.

“… slave” Najåeãña SZ reå za slavu (kabod) znaåi “terazije” -“izmeriti neåiju teæinu” - pri åemu ono ãto je teãko ima svojusuãtinsku vrednost. Najåeãñe je pojam sjaja, pojam svetlosti u SZ iãaozajedno sa izrazima Boæije slave (Ãekina – oblak slave). Bog je sampo sebi “teæak”, slavan i vredan. U greh strovaljeni svet ga ne moæedosegnuti (1. Mojs 16:13; 32:30; 2. Mojs 20:19; 33:20; Sud 6:22-23;13:22). Ovakav Bog se moæe doæiveti jedino kroz Hrista (Jer 1:14; Mt17:2; Jev 1:3; Jak 2:1).

Ipak, pojam “slava” je sloæenog znaåenja: (1) moæe da se odnosi na“pravednost Boæiju”; (2) “savrãenstvo Boæije”; (3) ili se tiåe Boæije slikepo kojoj je åoveåanstvo sazdano (1. Mojs 1:26-27; 5:1; 9:6), da bi sekasnije strovalilo u greh (1. Mojs 3:1-22)

145

Efescima 1 1,5-6

“koju je bogato izlio na nas” Izraz “milost”, “charitas” je istogkorena kao i charis. Oåeva ljubav i milost (1:8) nam dolaze krozMesijinu patnju (1. Mojs 3:15; Isa 53). A sve to je zbog njega, zbogonoga ãto Bog jeste, a ne mi! Bit je u njemu samom, u njegovomkarakteru a ne u naãim zaslugama.“u Ljubljenome” Particip perfekt pasiva. Isus je bio i ostao jedinivoljeni Oåev sin. Septuaginta (LXX) ovu titulu pripisuje samoMesiji. Njome se takoœe menja i imenica “Jeãurun” – Jerusalim, u 5.Mojs 32:15; 33: 5, 26; Isa 44:2. Takoœe, Otac ovako oslovljava Sina nakrãtenju, u Mt 3:17; 12:18 (SZ citat) i 17:5 (Hristovo preobraæenje).Isti pojam Pavle koristi za Isusa u Kol 1:13.

1:7 “u njemu imamo” Glagol je u obiånom sadaãnjem vremenu, doksu svi ostali glagoli u jakim oblicima aorista. To naglaãava sigurnostonoga ãto sada imamo u Hristovim dostignuñima. Opet, istovetnareåenica u st. 14 govori da ñemo to sve tek imati. Spasenje poåinjeBoæijim pozivom, nagovorom Duha (Jn 6:44, 65). Ali, nakon toganaglasak je uvek na odluci da se sledi Isusov put, put posluãnosti iodanosti koji ñe se jednom zavrãiti u potpunoj hristolikosti (1. Jn 3:2).Spasenje se zato tiåe raspona stvarnosti onoga ãto jesmo i onoga ãto tektreba da budemo.

Posebna tema: Vremena gråkih glagola koji opisuju spasenjeSpasenje nije puki produkt, nekakav rezultat, veñ æivi odnos. Kada se

neko pouzda u Hrista, obrati se, to ne znaåi da je sve gotovo. Naprotiv,tada sve poåinje! Spasenje nije poput polise osiguranja, karte u jednompravcu za nebo, ono je liåni odnos sa Hristom kroz naãe suobliåavanje unjegov lik.

Spasenje je dovrãeno delo (aorist)Dela 15:11Rimljanima 8:242. Timotiju 1:0Titu 3:5Rim 13:11 (aorist sa futurom)

146

1,6-7 Efescima 1

Spasenje je trenutno stanje (perfekt)Efescima 2:5,8Spasenje je trajno delo (prezent)1. Korinñanima 1:18; 15:22. Korinñanima 2:151. Petrova 3:21; 4:18Spasenje je buduñi dogaœaj (futur)sadræan je u Mt 10:22; 24:13; Mk 13:13Rimljanima 5:9,10; 10:9,131. Korinñanima 3:15; 5:5Filipljanima 1:281. Solunjanima 5:8-91. Timoteju 4:16Jevrejima 1:14; 9:281. Petrova 1:5,9

Spasenje uvek zapoåinje odlukom vere (Jn 1:12; 3:16; Rim 10:9-13),ali se nastavlja kao naåin æivljenja (Rim 8:29; Gal 4:19; Ef 1:4; 2:10). Ali,jednog dana ñe se u potpunosti ostvariti (1. Jn 3:2). To konaåno stanjespasenja se zove proslavljenje. Dakle, moæemo ga oslikati kao:1. Inicijalno spasenje – opravdanje (spaseni od kazne za greh)2. Progresivno spasenje – posveñenje (spaseni od sile greha)3. Konaåno spasenje – proslavljenje (spaseni od prisutnosti greha)

“izbavljenje” Doslovno “osloboœeni od” (Rim 3:24; Kol 1:14). SZsinonim “gaal” znaåi “otkupiti”, uglavnom institucijom bliskogroœaka “goel”-a. U SZ se ovim pojmom opisivalo neåije otkupljenjeiz ropstva ili vojnog zatoåeniãtva. Apostol se sluæi gråkimekvivalentom åetiri puta u ovoj poslanici i u Koloãanima (1:7, 14;4:30; Kol 1:14). Bog je taj koji sam donosi izbavljenje. Glagol se neodnosi na onoga koji se otkupljuje. Recimo, u Mk 10:45 se jasnokaæe da je Isus taj koji plaña otkup za palo åoveåanstvo (1. Pet 1:19).Åovek je rob greha (Isa 53:6; nekoliko SZ citata u Rim 3:9-18; 1. Pet2:24-25). Vidi posebnu temu u Kol 1:14, “Otkupljenje – Izbavljenje”.

147

Efescima 1 1,7

“njegovom krvlju” Krv je uvek metafora smrti (1. Mojs 9:4; 3. Mojs17:11, 14). Isusova ærtva je pobedniåka i zastupniåka smrt. On jeumro umesto nas i za naãe grehe (Post3:15; Isa 53; Rim 3:25; 5:9; 2.Kor 5:21; Ef 2:13; Kol 1:20; Jev 9:22).

Ovo je vrlo moñno pobijanje stavova laænih uåitelja i njihovih zabludakoje su poricale Isusovo åoveãtvo – telo, krsnu smrt i dr.

* “oproãtenje” Doslovno “otpustiti, poslati nekud”. Dan pomirenjau 3 Mojs 16 i dva ærtvena jarca su najpoznatije SZ slike za ovo: (1)otpuãtanje jednog jarca u pustinjsku divljinu simbolizovalo jeoproãtenje narodnih greha (Ps103:12; Isa 1:18; 38:17; 44:22; Jer31:44; Mih 7:14); (2) ærtvovanje drugog je simbolizovalo cenu æivota.Tako je i Isus umro umesto nas (2. Kor 5:21; Kol 1:14), i u sebispojio oba ova znaåenja.“izbavljenje” Jedan od starogråkih pojmova za greh (paraptoma),doslovnog znaåenja – “pasti na jednu stranu” -odgovara SZ slikamaodstupanja, iskrivljavanja standardnih vrednosti. Recimo, pojam“reed” je graœevinski pojam koji slikovito opisuje i Boæiji karakter. Aprema tom i takvom karakteru sve je åoveåanstvo izopaåeno ipokvareno (Isa 53:6; Rim 3:9-23; 11:32; Gal 3:22).“po bogatstvu njegove blagodati” Ne moæemo zavrediti oproãtenjeu Hristu (Ef 2:8-9; 2Tim 1:9; Tit 3:5). Slika bogatstva je åesta u svim“zatvorskim poslanicama”: “bogatstvo njegove blagodati” 1:7; 2:7;“bogatstvo njegove slave” 1:18; 3:16; “bogat u milosti” 2:4; “Hristovobogatstvo” 3:8 i Gal 1:27; 2:2; Fil 4:19. Kroz Hristovo otkupljenjesmo ukorenjeni, ni manje ni viãe, nego u samom Boæijem karakteru!

1:8 “izlio” Pojam “perisseuo” je åest kod apostola (Rim 5:15; 15:13; 1.Kor 15:58; 2. Kor 1:5; 8:2,7; 9:8; Ef 1:8; Fil 1:9; 4:12,18; Kol 2:7; 1. Tim4:1). Snaæna slika obilja, punine Boæije milosti namenjena nam u Hristu.Njegova ljubav u Isusu nas preplavljuje kao moñna fontana usredpustinje!

“u svoj mudrosti i razumevanju” Bog nam je dao svoj uvid, svojesagledavanje stvarnosti (drugaåije od tzv. “tajnih znanja” gnostiåkihkrivoveraca). Samo po njemu ogrehovljeni svet moæe da razumeevanœelje (st. 3, 4, 5, 6, 7, 9, 10; 18-23; Lk 1:17; Kol 1:9). Laæniuåitelji su naglaãavali tajno znanje. Ali, jedino pravo znanje je uHristu i dostupno je svima!

148

1,7-8 Efescima 1

1:9 “tajna” Joã jedan åesti Pavlov izraz (Rim 1:25; 16:25; 1. Kor 2:7;4:1; Ef 1:9; 3:3,4,9; 6:19; Kol 1:26; 2:2; 4:3; 2. Tim 1:9-10). Boæiji planspasenja je mnogostran. U Ef 2:11 do 3:13 se govori o ujedinjavanju svihljudi, kroz sliku “Jevreja i Grka”, o spajanju u Hristu. To je Oåev plan odveånosti (1. Mojs 3:15; 12:1-3; 2. Mojs 19:4-6; Ef 2:11-3:13). A to je odlikamonoteizma – verovanja u jednog i jedinog Boga. Ono ãto je od iskonabilo tajnovito i prikriveno, sada je sasvim objavljeno u Hristu. Vidiposebnu temu u Ef 3:3.

“svoje volje” Vidi posebnu temu koja sledi: Boæija volja

Posebna tema: Boæija volja (thelema)Jovanovo evanœelje

Isus je doãao po Oåevoj volji (4:34; 5:30; 6:38)vaskrsenje “u poslednji dan” svih koje je Otac dao Sinu (6:39)odgovor na molitve po njegovoj volji (9:31; 1Jn 5:14)

Sinoptiåka evanœeljaNajvaænije je åiniti Boæiju volju (Mt 7:21)u Isusu smo braña i sestre ako åinimo po njegovoj volji (Mt 12:5;Mk 3:35) nije Boæija volja da bilo ko propadne (Mt 18:14; 1. Tim 2:4; 2.Pet 3:9)Golgota je Oåeva volja za Sina (Mt 26:42; Lk22:42)

Pavlova pismaZrelost i sluæba svih vernika (Rim 12:1-2)izbavljenje vernika od zlog doba (Gal 1:4)Boæiji plan otkupljenja (Ef 1:5, 9, 11)Duhom ispunjen æivot za sve vernike (Ef 5:17)mudroãñu ispunjen æivot svih vernika (Kol 1:9)savrãenstvo i zrelost svih vernika (Kol 4:12)posveñenje svih vernika (1. Sol 4:3)zahvalnost svih vernika na svemu (1Sol 5:18)

Petrova pismaVernici åine dobro (potåinjavanje vlastima) i utiãavanje bezumnih ljudi(1. Pet 2:15)stradanje vernika (1. Pet. 3:17; 4:19)

149

Efescima 1 1,9

nesebiåan æivot (1. Pet 4:2)Jovanova pisma

Veåno postojanje vernika (1. Jn 2:17)Vera koja usliãava molitve (1. Jn 5:14)

1:10 “æelja koju je naumio” Doslovno: “upravljanje imanjem”(oikonomia). Pavle koristi ovaj pojam na nekoliko naåina: (1) apostolskopredanje Propovedanju evanœelja (1. Kor 9:17; Ef 3:2; Kol 1:25); (2) veåniplan otkupljenja, “tajna” (Ef 1:10; 3:9, 1. Kor 4:1); (3) predanje planuotkupljenja kroz dosledan naåin æivljenja (1. Tim 1:4).

“punina vremena” Ovim izrazom je naglaãen Boæiji potpuni nadzornad istorijom (u skladu sa proroãtvima). “Kada se napunilo vreme”Otac je poslao Sina i on ñe se vratiti u pravi åas.“uglaviti u Hristu sve” U koine gråkom (narodnom jezikumediteranskog sveta kojim se govorilo oko åetiri veka, od 200. god.pre Hrista, do oko 200. god po Hristu) ovo slikovito znaåi: “poreœatisve stvari pod jednu glavu”. Predivan iskaz Hristovog sveopãteggospodstva (ãto je jasno i u 1. Kor 15:24-28 i Kol 1:20-22). Ovo je,inaåe, i glavna tema poslanice Koloãanima. Hrist je “glava”, ali nesamo svoga tela – Crkve, veñ i sve tvorevine (kosmos).

1:11 “u kome smo izabrani” Glagol je u pasiv aoristu i doslovnoznaåi “izabrani smo kao nasledstvo”. U SZ tako neãto sreñemo samo kodLevita, izraelskog plemena koji su posveñeni za sveãtenstvo, hramskesluæbenike i uåitelje Zakona. Oni nisu dobili hanansku zemlju kao svojeplemensko nasleœe (4. Mojs 18:20; 5. Mojs 10:9; 12:12; 14:27,29). Bogsam im je bio nasledstvo (Ps 16:5; 73:26; 119:57). Ovo je postala metaforaza sav Boæiji narod (5. Mojs 4:20; 7:6; 9:26,29; 14:2; 2. Sam 21:3; 1. Kr8:51,53; 2. Kr 21:14; Ps 28:9; 33:12; 68:9; 78:62,71; 94:14; 106:5,40; Isa19:25; 47:6; 63:17; Jer 10:16; 51:19). NZ umesto obeñane zemlje govori osudelovanju u Boæijoj porodici i razliku na relaciji Jevreji – Grcipreslikava na sve koji veruju i koji ne veruju. Istu sliku imamo i saJerusalimom. On ñe postati Novi Jerusalim, ãto je viãe eshatoloãkametafora neba, a ne geografska lokacija.

“u kome smo izabrani od poåetka” Particip pasiv aorista koji istiåeistinu da je naãe izabranje iskljuåivi akt Boæije milosti a ne ljudskihzasluga. (Ef 2:8-9 jasno kaæe da to “nije od vas, Boæiji je dar” i da

150

1,10-11 Efescima 1

“nije od dela, da se niko ne pohvali”). Iste izraze imamo i u Rim8:28-29. Hristolikost je svrha svega. Viãe o predestinaciji pogledajte utumaåenju 1:4-5.

1:12 “mi” Misli se na Jevreje hriãñane (Rim 1:16)“slava” Vidi komentar 1:6

1:13 “vi” Misli se na vernike gråkog porekla (2:12).“koji ste åuli reå istine… poãto ste poverovali” Oba glagola suponovo u particip pasiv aoristu. Spasenje je poruka kojoj se veruje iosoba koja se sledi. Ono ukljuåuje umno oslanjanje i prihvatanjeverodostojnosti Pisma i oduãevljeno prihvatanje Hrista! Zato valjanaglaãavati liåno prihvatanje evanœelja (Jn 1:12; 3:16,18,36; 6:40;11:25-26; Rim 10:9-13).

Posebna tema: “Istina” u Pavlovim spisimaI ovde valja naglasiti da se pojam istine, u svim svojim reåniåkim

izvedenicama uveliko oslanja na svoju SZ paralelu – emet –“verodostojan, izvoran”. Pojmom se u vanbiblijskoj literaturi opisivaokontrast istine i laæi. To se posebno vidi u spisma sa Mrtvog mora –“Himne zahvalnosti” – kao pojam otkrivene istine. Eseni su zato bili“svedoci istine”. Pavle ovim pojmom opisuje Hristovo evanœelje:

1. Rimljanima 1:18,25; 2:8,20; 3:7; 15:82. 1. Korinñanima 13:63. 2. Korinñanima 4:2; 6:7; 11:10; 13:84. Galatima 2:5,14; 5:75. Efescima 1:13; 6:146. Koloãanima 1:5,67. 2. Solunjanima 2:10,12,138. 1. Timoteju 2:4; 3:15; 4:3; 6:59. 2. Timoteju 2:15,18,25; 3:7,8; 4:410. Titu 1:1,14

Istom reåi Pavle opisuje i taånost svog govora:1. Dela 26:252. Rimljanima 9:13. 2. Korinñanima 7:14; 12:6

151

Efescima 1 1,12-13

4. Efescima 4:255. Filipljanima 1:186. 1. Timoteju 2:7

Ovom reåi apostol opisuje svoj motiv u 1. Kor 5:8 i naåin æivota (svoji svih hriãñana) u Ef 4:24; 5:9; Fil 4:8. Nekada se njome opisuje:

1. Bog - Rim 3:4 (Jn 3:33; 17:17)2. Isus, Ef 4:21 (sliåno je i u Jn 14:6)3. Apostolsko svedoåanstvo, Tit 1:134. Pavle, 2Kor 6:8

Samo Pavle koristi ovaj glagolski oblik (aletheuo) u Gal 4:16 i Ef 4:15,a odnosi se na evanœelje.

“zapeåañeni ste” U gråko-rimskom svetu peåat je bio znaksigurnosti, izvornosti i verodostojnosti neåijeg vlasniãtva (4:30;2. Kor 1:22; 5:5; Otk 7:1-4). Opet je reå o aorist pasivu. Pojampeåañenja je teoloãka paralela krãtenja u Duhu Hristovih vernika(1. Kor 12:13; verovatno i Ef 4:4-5).“obeñanim Svetim Duhom” Dolazak Duha je znak novog doba ( Jl2:28; Jn 14:26). On je Oåevo obeñanje (Jn 14:16, 26; 15:26; Dl 1:4-5;2:33). Prebivanje Duha u vernicima je garancija njihovog vaskrsenja(Rim 8:9-11).

1:14 “koji je kapara” Pojam kapare ima SZ korene: (1) obeñanje dañe dug biti isplañen (1. Mojs 38:17,18,20; 5. Mojs 24:10-13); (2) obeñanjeo brizi, izdræavanju (1. Sam 17:18); (3) liåno obeñanje (2. Kor 18:23; Isa36:8).Gråki pojam takoœe znaåi “poloæeni novac”, “garancija” (2. Kor 1:22;5:5). U savremenom gråkom ova reå se koristi i za vereniåki prsten, kaoobeñanje predstojeñeg venåanja. Zato je Duh znak da ñe se ispunitiobeñanje novog doba pravednosti. To je ona “veñ sada ali ne joã” NZnapetost u kojoj se dva proroåka doba izraelskog naroda preklapaju,zbog dva Hristova dolaska. Duh je predukus buduñeg carstva.

“osloboœenje” Vidi tumaåenje u 1:7 i posebnu temu za Kol 1:14

152

1,13-14 Efescima 1

“naãeg nasledstva” Moguñe da se misli na 2. Mojs 19:5 i 5. Mojs 7:6;14:2. Izrael je bio Boæija “predraga svojina” radi dosezanja celogsveta (1. Mojs 12:3; 2. Mojs 19:6). A sada je to Hristovo telo – crkva.“na hvalu njegove slave” Vidi komentar u 1:6

“Zato ja, poãto sam åuo za vaãu veru u Gospoda Isusa i vaãu ljubavza sve svete, i ne prestajem da zahvaljujem za vas kad vas spomenem usvojim molitvama: da Bog naãeg Gospoda Isusa Hrista, Otac slave, davama Duha mudrosti i otkrivenja, da ga bolje poznate. Molim se i daprosvetli oåi srca vaãeg da spoznate nadu kojom vas je pozvao, kako jebogato njegovo slavno nasledstvo meœu svetima.I kako je neizmerna veliåina sile njegove prema nama koji verujemo podelovanju moñi sile njegove, koju je pokazao u Hristu kada ga jepodigao iz mrtvih i postavio sebi s desne strane na nebu, iznad svihpoglavarstava, vlasti, sila, gospodstva i iznad svakog imenaimenovanog ne samo na ovom svetu nego i na onom ãto ñe doñi. I sve jepodloæio pod noge njegove, a njega postavio glavom nad svime uCrkvi; koja je njegovo telo, punina Onoga koji sve ispunjava u svemu”

Ef 1:15-231:15-23 Pred nama je apostolov hvalospev i zastupniåka molitva za

primaoce poslanice. Joã jedna duga reåenica u izvornom jeziku, kao onaod st. 3-14. Rekli smo: prepoznatljivi Pavlov stil ovog pisma(1:3-14,15-23; 2 :1-10,14-1 8,19-22; 3:1-12,14-19; 4:11-16; 6:13-20).

1:15 “… vaãu veru” Poslanica Efescima je okruænica: apostolovopismo za nekoliko crkava tog prodruåja. Pavle je åuo za probleme mladihzajednica u dolini reke Likus (Laodikija, Ierapolj, Kolosi) od Epafrasa(Kol 1:6-8).

Pojam “vera” oznaåava: (1) obrañeniåku, liånu veru u Hrista; (2)dosledno hriãñansko æivljenje; (3) doktrinu (Dl 6:7; 13:8; 14:22; Gal 1:23;6:10; Juda 3, 20). Ovde je verovatno reå o treñoj moguñnosti.

“vaãu ljubav” Ove misli nema u åuvenom manuskriptu P46, baã kaoni u A, B, niti u korpusima spisa kojima su se sluæili Origen, Jeronimi Avgustin. No, ima ga u paralelnom odeljku u Kol 1:4 i Flm 5.Najverovatnije je reå o dodatku prepisivaåa koji je æeleo dastandardizuje Pavlove izraze.

153

Efescima 1 1,14-15

“… svete” Vidi posebnu temu u Kol 1:21:16 Ovde vidimo dvojakost Pavlovog molitvenog æivota: (1)

upornost; (2) zahvalnost. Apostol se åesto molio za sve crkve (Rim 1:9; 2.Kor 11:28; Fil 1:3-4; Kol 1:3,9; 1. Sol 1:2-3; 2. Tim 1:3, Flm 4).Ovo je dobar primer za ravnoteæu poverenja u Boga i zastupniåkihmolitava. Bog hoñe da se evanœelje Propoveda i da se crkve razvijaju. Paopet, Pavle je oseñao poriv da se jako moli baã za to. Naãe molitve moguda oslobode snagu Duha na posebno sveæ naåin. Zamislite: suvereni Bogje rado omeœio svoju volju molitvama svog naroda (Jak 4:2)! Zato jezatupniåka molitva uvek tajna povezanosti Boæije sile i naãe molitvenedobrovoljnosti. Vidi posebnu temu “Zahvalnost”, u Kol 4:2, i“Zastupniåka molitva” u Kol 4:3.

1:17 “da Bog naãeg Gospoda Isusa Hrista, Otac slave, da vamaDuha” Uoåimo jasno istaknutu Trojicu. Takoœe u 1:3-14; 1:17; 2:18;3:14-17; 4:4-6. Vidi posebnu temu u 1:3.

“Otac slave” SZ titula za Boga (Ps 24:7; 29:3; Dl 7:2). Genitivni obliksreñemo za Isusa u 1. Kor 2:8 i Jak 2:1. Naime, Pavle se moli da samJahve da vernicima potpuni misaoni uvid i punu mudrost u IsusuHristu, umesto zabludive i ohole spoznaje laæljivih gnostiåkihuåitelja. Vidi punije objaãnjenje “slave” u 1:6.“da vama Duha mudrosti” Imenica u ovoj frazi je neodreœena, alisvakako se tiåe osnaæivanja ljudskog duha Boæijim Duhom. Isa 11:2opisuje dar Duha kao Boæiji dar “duha mudrosti”, “razumevanja”,“duha savetovanja”, “snage”, “saznanja” i “straha Gospodnjeg”.

U NZ sreñemo niz stihova koji opisuju ãta je sve taj isti Duh u æivotimavernika: (1) “duh svetosti”, Rim 1:4; “duh koji nas usvaja kao sinove”,Rim 8:15; (3) “duh krotkosti”, 1. Kor 4:21; (4) “duh vere”, 2. Kor 4:13;(5) “duh mudrosti i otkrivenja”, Ef 1:17; (6) “duh istine”, 1. Jn 4:6.

“… i otkrivenja, da ga bolje upoznate” Zamenica ove reåenice seodnosi na Boga Oca, ãto je inaåe sluåaj u odeljku st. 3-14. Mudrost iotkrivenje nisu samo za nekolicinu, veñ za sve vernike (4:13). Ovajnaglasak je upravo zbog gnostiåke intelektualne ekskluzivnosti.Evanœelje je hristocentriåno Bogom-dano otkrivenje (Kol 1:9). Hristje srediãte istine i sama istina (Jn 8:32; 14:6)!

154

1,16-17 Efescima 1

1:18-19 Znati ãta nam je sve Otac dao u Hristu podrazumeva sledeñe:(1) nadu predodreœenja; (2) naãe slavno nasledstvo; (3) uoåavanjeneshvatljive Boæije sile u Hristu.

1:18 “da prosvetli oåi srca vaãeg” Prelepa metafora donoãenja svetlaogrehovljenom svetu (Dl 6:18; 2. Kor 4:6). A to je Boæija volja od iskona.Vidi posebu temu “Srce”, u Kol 2:2.

“… nadu kojoj vas je pozvao” Za pojam nade vidite posebnu temuu Kol 1:5 i Ef 4:4. Tek, pojam “pozvan” (kaleo) ima nekolikoteoloãkih NZ naglasaka: (1) Bog poziva greãnike da mu doœu krozHrista; (2) greãnici koji prizovu ime Gospodnje biñe spaseni; (3)vernici su pozvani na hristoliki æivot; (4) vernici su pozvani da sluæe.“bogatstvo slave” Pavle åesto govori o istinama evanœelja kao obogatstvu ( 1:7; 18; 2:4,7; 3:8, 16). Vidi punije objaãnjenje u 1:7.“nasledstvo” Vidi punije objaãnjenje u 1:11“neizmerna veliåina” “Huperballo” koristi jedino Pavle i to jedinoovde. To je izraziti naåin iskazivanja zapanjenosti nad onim ãta jeBog u Hristu uradio sa neprijateljskim ljudskim rodom. (2. Kor 3:10;9:14; Ef 1:19; 2:7; 3:19).

1:19 Posebna tema: Pavlova upotreba predloga “huper” – “nad”Van svake sumnje, apostol ima sklonost ka stvaranju novih reåi

upotrebom gråke prepozicije, predloga “huper”, koji u osnovi znaåi“nad, viãe”. U genitivnom obliku znaåenje je uvek “u korist, na neåijiraåun”. Moæe da znaåi i “ãto se tiåe”, “u pogledu” (2. Kor 8:23). Uakuzativnom obliku znaåi “iznad”, “preko”. Dakle, kad god Pavle æeli danaglasi neãto, on se koristi spajanjem odreœenog pojma sa predlogom.

Evo tipiånih primera za ovo:A. Hapax legomenon – reåi jednom upotrebljenje u celom NZ

1. Huperakmos – nestrpljivost prema prolaznosti æivota, 1. Kor7:362. Huperauxano – preobilno umnoæavanje, 2. Sol 1:33. Huperbaino – zakidanje u trgovini, 1. Sol 4:6

155

Efescima 1 1,18-19

4. Huperkeina – i dalje (prostorno), 2. Kor 10:165. Huperekteina – hvaliti se preko mere. 2. Kor 10:146. Huperentugchano – pomaæe u slabostima, Rim 8:267. Hupernikao – nadmoñno pobeœivanje, Rim 8:378. Huperpleonazo – blagodat bogato izlivena, 1. Tim 1:149. Huperupsoo – preuzviãenost (Hristova), Fil 2:910.Huperphroneo – obnovljenje uma, Rim 12:3

B. Reåi upotrebljene samo u Pavlovim spisima1. Huperairomai - izdiñi sebe, 2. Kor 12:7; 2. Sol 2:42. Huperballontas - raskoãno, preko svake mere, 2. Kor 11:23(jedino je ovde u pitanju prilog, ali u 2. Kor 3:10 9:14; Ef. 1:19;2:7; 3:19 je reå o glagolu).3. Huperbole – prekomerna teãkoña, Rim 7:13; 1. Kor 12:31;2. Kor 1:8; 4:7,17; 22:7; Gal 1:13.4. Huperekperissou – preko svake mere, Ef 3:20; 1 Sol 3:10; 5:135. Huperlian – odliåno, izvanredno, 2. Kor 11:5; 12:116. Huperoche – poboænost, uzviãenost, 1. Kor 2:1; 1. Tim 2:27. Huperperisseuo – prekomerno umnoæavanje, Rim 5:20;2. Kor 7:4.

C. Reåi koje koristi Pavle a retko se sreñu kod ostalih NZ pisaca1. Huperano – mnogo viãe, Ef 1:21; 4:10; Jev 9:52. Huperecho – viãe vlasti, Rim 13:1; Fil 2:3; 3:8; 4:7; 1. Pet 2:133. Huperephanos – ponos, Rim 1:30; 2. Tim 3:2 and Lk 1:51; Jak4:6; 1. Pet 5:5.

Pavle je izgarao za evanœelje. Zato su mu i opisi dobrog viãe negodobri, a opisi loãeg viãe nego loãi. Jednim svakidaãnjim predlogom jeuspeo da iskaæe duboka oseñanja o sebi, grehu, evanœelju, Hristu.

“prema nama koji verujemo” U ovom izrazu imamo moñnopobijanje bilo kakve doktrine o tzv. “univerzalizmu” – verovanju dañe u konaånosti svi ljudi biti spaseni. Inaåe, takvi stavovi poåivaju naloãem tumaåenju tekstova poput Rim 5:8. Bog jeste suvereno odluåioda svaki åovek moæe (uslovljeni odnos) da se spase. Ali, svakipojedinac na taj odabir treba da odgovori liånim pokajanjem iverom (Mk 1:15; Dl 3:16,19; 20:21). I danas je evanœeoski

156

1,19 Efescima 1

inkluzivizam protiv-otrov ekskluzivizmu laænih uåitelja. Evanœeljejeste univerzalno u svom pozivu (Jn 1:12; 3:16-21), ali spaãñe sesamo oni koji prizovu ime Gospodnje (Rim 10:9-13).“po delovanju moñi sile njegove” Moæda joã jedna aluzija na Isa11:2 (st. 17). Tri su gråke reåi u ovom izrazu – energas, kratos, ischus– i sve tri se tiåu Boæije snage. Postoji joã jedna reå – dunamis –upotrebljena na samom poåetku ovog stiha. Fokus spasenja jesteuvek na Boæijem delu kroz Hrista a ne na umnim dostignuñimaåoveka, ili bilo kakvoj ljudskoj dobroti.

1:20 Sledeña tri izraza opisuju ãta je ta neopisiva Oåeva snaga uåinilakroz Hrista: (1) vaskrsnula ga je iz mrtvih, st.20. To je znak da je Hristovazastupniåka ærtva prihvañena; (2) postavila ga je sa desne strane trona uslavi, st.20. To je u Pismu uvek znak preuzviãenosti i dostojanstva (Kol3:1). Takoœe, to je znak Hristove trajne zastupniåke sluæbe (Rim 8:34; Jev7:25; 9:24; 1. Jn 2:1) i ispunjenja proroãtava (Ps 110:1, Dl 7:56) ; (3)uåinila ga je glavom crkve, st. 22. Crkva je novi poredak sa novim Boæijimnarodom koji, bez razlike, ukljuåuje sve koji veruju – “I Jevreje i Grke”(2:11-3:13; Gal 3:27-29). Ono ãto je Otac uåinio za Sina to Sin åini zasvoje sledbenike (2:5-6). Sva tri pojma u 2:5-6 imaju prepoziciju “syn”,ãto daje znaåenje “sudelovati, biti zajedno”.

“iznad svih” “Epouranious” u dativu upotrebljen jedino u ovojposlanici (1:20; 2:6; 3:10; 6:12). Kontekst opet naglaãava da verniciæive sada i ovde, a ne u oblacima.

1:21 “iznad svih poglavarstava, vlasti, sila, gospodstva i iznadsvakog imenovanog” U ovim reåima moæda imamo poredak duhovnihsila tame, demonske redove koji mrze ljude (Ef 2 :2; 3:10; 6:12; Kol 1:16;2:10,1 5; Rim 8:38-39; 1. Kor 15:24). Ali, Isus je uzviãeniji od zlih sila (Jev1-2). I ovde najverovatnije imamo opasku na raåun gnostiåkih zabluda oanœeoskim eonima. Takoœe, ove reåi mogu da se odnose na svetskestrukture koje daju åoveku oseñanje moñi i nezavisnosti od Boga.Recimo, filozofija, obrazovanje, vlada, medicina, religija… Vidi posebnutemu “Pavlova upotreba predloga “huper” – “nad”, u 1:19.

“i iznad svakog imena imenovanog” Ponovo Pavle udara nagnostiåke “poslastice” – tajne ãifre kojima se otvaraju dverianœeoskih sfera. Mislili su da posedovanje tajnih formula donosi

157

Efescima 1 1,20-21

spasenje. Ne, za apostola nema spasenja izvan zajedniãtva sa æivimBogom kroz ime Isusa Hrista (Fil 2:9-11). U SZ ime je uvek nosilokarakter dotiåne osobe. Zato je Oåeva priroda potpuno objavljena uSinu (Jn 14:8-14; 17:11).

“ne samo na ovom svetu nego i na onom ãto ñe doñi” Jevreji suverovali u dva doba: trenutno carstva zla i zlatno doba mesijanskepravednosti. Baã to novo je doãlo na Pedesetnicu sa dolaskom SvetogDuha (Mt 12:32, Mk 10:30; Lk 16:8; 18:30; 20:34; 1. Tim 6:17; 2. Tim4:10; Tit 2:12, Jev 6:5).

Posebna tema: Ovo doba i novo dobaProroci SZ su videli buduñnost proåiãñenjem sadaãnjosti. Za njih je

ono ãto dolazi sutra obnova geografske slave Izraela. Takvim su videlinove dane (Isa 65:17; 66:22). Ali, uporno odbijanje zavetnog odnosa saBogom njihovih praotaca, sa Jahvom – posebno posle periodaizgnanstava – razvilo je novo poimanje stvarnosti: apokaliptiåne spise(Enoh, 4. Jezdrina, 2. Baruhova). U ovim se knjigama poåinje pravitirazlika izmeœu dva vremena: sadaãnjeg, koje pripada Sotoni; i onog kojedolazi, doba pravednosti u kome svojim Duhom vlada Mesija (najåeãñeratnik osvajaå).

Uoåljiv je razvoj ovog teoloãkog ogranka (eshatologija). Teolozi tozovu “progresivnim otkrivenjem”. Tek, i NZ istiåe kosmiåku realnostdva doba, dva perioda vremena (privremeni dualizam):

Isus Pavle Jevrejima

Matej 12:32 Rimljanima 12:2 1:2

Matej 13:22, 29 1. Korinñanima 1:20; 2:6,8; 3:18 6:5

2. Korinñanima 4:4 11:3

Galatima 1:4

Marko 10:30 Efescima 1:21; 2:1,7; 6:12

1.Timoteju 6:17

Luka 16:8 2. Timoteju 4:10

Luka 18:30 Tit 2:12

Luka 20:34-35

158

1,21 Efescima 1

U NZ se ova dva doba preklapaju, nisu im jasne granice. To je zbogneoåekivanih dolazaka Mesije. Isusovim utelovljenjem su se ispunila SZproroãtva o novom dobu. Iako SZ vidi Mesiju i kao Pobednika, kaoSudiju, on je doãao kao sluga (Isa 53), krotki i ponizni stradalnik (Zah9:9). Ali, vratiñe se u punoj slavi, onako kako je i proreåeno (Otk 19).Ovaj dualizam o dolasku Carstva tiåe se i sadaãnjosti i buduñnosti,ostvarene inauguracije i tek oåekivane pune afirmacije. Ta se tenzija zove“Veñ sada, ali ne joã” - Eshatoloãka napetost.

1:22 “i sve je podloæio pod noge njegove” “Podloænost” je striktnovojniåki termin i tiåe se posluãnosti u lancu komandovanja (Ps 110:1;8:6). Otac je dao Sinu najuzviãenije mesto nad svim (Kol 1:18-19). Akada se Sin vrati u slavi, ponovo ñe sve predati Ocu (1. Kor 15:27-28).Ova Isusova podloænost je, da tako kaæemo, administrativna,upravljaåka. Sin nije manji od Oca u slavi i åasti. Reå je o funkcionalnomodnosu Trojice. Vidi viãe objaãnjenja u 5:21.

“a njega postavio glavom nad svime” Metaforu Hrista kao glavesvoje crkve – svoga tela – sreñemo joã jedino u poslanicamaKoloãanima i Efescima ( 4:15; 5:23; Kol 1:18-19; 2:19). Ljudi drevnogMediterana su verovali da æivot dolazi direktno iz glave.“u Crkvi” U svakodnevnom gråkom ovim se pojmom opisivao bilokoji skup ljudi (Dl 19:32). Eklesiju sreñemo i u Septuaginti (LXX),kao prevod SZ pojma “gahal” – “zbor” (2. Mojs 10:3, 12:6; 3. Mojs4:13; 4. Mojs 20:4). Ovo je prva upotreba pojma u ovoj poslanici(1:22; 3:10,21; 5:23,24,25,27,29,32). Dakle, i u Efescima (1:22-23) i uKoloãanima (1:24) Pavle crkvu zove “telom Hristovim”. Rana crkvaje upravo tako doæivljavala sebe – odaziv Boæijem pozivu za novinarod. Ipak, posebnost Efescima je ãto, govoreñi o crkvi, misli nasveopãti Hristov organizam (1. Kor 10:32; 12:28; 15:9; Gal 1:13; Fil3:6), dok se u Koloãanima uvek misli na gradski skup vernika. To jedokaz cirkularne namene ovog pisma.

1:23 “punina Onoga koji sve ispunjava u svemu” Prezent participkoji pruæa nekoliko uglova tumaåenja: (1) Hrist ispunjava crkvu; (2)crkva je puna Hrista; (3) crkva je puna vernika (u brojåanom smislu, Rim11:25). Opet je pred nama lingvistiåki napad na gnostiåke anœeoskezablude. Naime, pojmovi “punina” i “ispunjenje” su oblici bogatog

159

Efescima 1 1,22-23

gråkog “pleroma”. A to je tehniåki pojam gnostika, iz drugog veka, zapuni broj anœeoskih nivoa (st. 21) izmeœu dobrog boga duhovnog,nebeskog sveta, i zlog boga materije. Za viãe detalja pogledajte ognosticizmu iz uvoda ove poslanice.

Ovo je moñna definicija crkve! Ona æivo odraæava svoju glavu –Hrista. Kao ãto Sin odraæava Oca, tako i crkva odraæava Sina.

Predlozi za razgovorKazali smo da je ovaj udæbenik tek vodiå u tumaåenju. Svako od nas

je za sebe odgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svojeunutraãnje voœstvo. Seti se: Ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj odovoga.


1. Ko se slavi u odeljku, st. 3-14?2. Opiãite gnosticizam.3. Koji je odnos Boæijeg izabranja (st. 4,5,11) i åovekoveslobodne volje (st. 13)?4. Ãta se sve desilo pre stvaranja (st. 4; Mt. 25:34; Jn 17:24;1. Pet 1:19-20; Otk 13:8)?5. Da li smo mi Boæije nasledstvo ili je on naãe (st. 11)?6. Na koga se odnosi fraza “na hvalu slave Njegove” ?7. Koji je odnos izmeœu 1:20 i 2:5-6?8. O kome je reå u 1:21 – o anœelima, demonima, palom svetu injegovim strukturama?9. Objasnite dva doba istorije Jevrejskog naroda.

160

1,23 Efescima 1

Efescima 2

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija StefanoviñaBlagodatoãñu smo pozvani u jedno Hristovo telo2:1-22



Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog poglavlja. Tek onda to svojeuporedite sa prevodima Biblije koje posedujete. Podele na poglavlja imanje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Kontekstualni uvid u celinu 2:1-22A. Gnostiåko i Judaistiåko zastranjeno naglaãavanje ljudske

dobrote, kao uslov za spasenje, nateralo je apostola Pavla da naglasi: (1)Boæije suverno izabranje u gl. 1; (2) Boæiju inicijalnu milost u 2:1-10; (3)Tajnu spasenja, od iskona sakrivenu, tajnu da su i Jevreji i Grci jedno uspasenju po Hristu, u 2:11-3:13. U sve tri sfere åovek nema ama baã niãtasvoga da doprinese! Naãe spasenje je u potpunosti Boæije delo (1:3-14;2:4-7). Ali, svako od nas mora liåno da odgovori na Boæiji poziv (2:8-9) ida æivi u svetlu tog novonastalog Saveza (2:10).

161

Efescima 2

B. Tri su neprijatelja ljudskog roda, prema st. 2-3 (Jak 4:1,2,7): (1)greãni sistem sveta, st. 2; demonske zle sile, st. 2; (3) ogrehovljenaåovekova narav (Adamova priroda), st. 3. Naime, st. 1-3 istiåubeznadeænost åoveåanstva pred Bogom i naãe nepomirljivo bunto-vniãtvo (Rim 1:18-2 :16).

C. Ako prva tri stiha oslikavaju beznaœe, st. 4-6 daju potpunikontrast u slikama Boæije ljubavi i milosti. Greh je nepopravljivo zlo, aliBog voli åoveka i æeli da ga spase po milosti (Rim 5:20). Ono ãto je Otacuradio za Sina (1:20), to Sin radi sa nama, svojom decom (2:5-6).

D. Novi zavet nam oslikava veliku napetost izmeœu Boæije milosti iljudskih nastojanja u spasenju. Taj paradoks moæemo iskazati ovako:postoji proglas (indikativ) i zapovest (imperativ); milost i vera (kaoobjektivni sadræaj evanœelja) protiv naãeg iskustva (subjektivnidoæivljaj); pobeda trke vere (u Hristu) i trka sama po sebi (za Hrista).Ova se napetost jasno ogleda u 2:8-9, gde je milost suvereno naglaãena, amisao u 2:10 naglaãava dela. Ali, nema tu suãtinski nereãivog sukoba,neåega ãto bismo morali da biramo. Naime, milost uvek dolazi prva kaotemelj svake naãe hristolikosti. Zato su st. 8-10 klasiåni evanœeoskizakljuåak tog paradoksa: Evanœelje je besplatni dar, ali samo zato ãtokoãta neizrecivo mnogo! Dakle, prvo vera, pa tek onda dela (Jak 2:14-26).

E. Novu temu imamo u celini 2:11-3:13. Reå je o tajni, briæljivosakrivanoj i åuvanoj kroz sve naraãtaje - tajni spasenja za svakog åoveka –Jevreje (Jez 18:23,32) i pagane (1. Tim 2:4; 2. Pet 3:9). Spasenje doseæemoliånim odazivom vere u Hristovu zastupniåku ærtvu na krstu. A ta smrt jenajavljena proroãtvom veñ u Edenskom vrtu (1. Mojs 3:15; 12:3). Ovakoradikalno oproãtenje za svako ljudsko biñe je ãokiralo jevrejsku verskuelitu (Rim 5:12-21), posebno judaiste i gnostike. Ali, dobra vest evanœeljai danas sablaænjava savremene religiozne samopravednike.

Tumaåenje reåi i izraza“A vi, koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i greha, u kojima ste

nekad æiveli po eonu ovog sveta, po vladaru vazduãnih sila, duhu koji(i) sada deluje u sinovima nepokornosti, - Svi mi koji smo s njima

162

Efescima 2

nekad æiveli u æeljama svoga tela, åinili smo volju i pomisli tela, i bilismo, po prirodi deca gneva kao i ostali.

Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi koju jeimao prema nama, nas koji smo bili mrtvi zbog prestupa, oæiveo je sHristom – blagodañu ste spaseni! – S njim nam je vaskrsao i postaviona nebo u Hristu Isusu, da u vremenima koji ñe doñi, pokaæenemerljivo bogatstvo svoje blagodati iskazane u njegovoj dobrotiprema nama u Isusu Hristu” Ef 2:1-10

2:1 Pred nama je joã jedna duga gråka reåenica, sa glavnim glagolomu st. 5. Pavle istrajava na jednoj istini sa viãe lica: (1) svet je izgubljen inemoñan pred Bogom, st. 1-3; (2) Boæija ljubav nam se daje sasvimnezasluæeno, st. 4-7; (3) samo su pokajanje i vera pravi odogovori predBogom, st. 8-10.

“vi” I u Koloãanima i u Efescima zamenica u mnoæini se odnosi navernike iz paganstva (1:13; 2:12)“koji ste bili mrtvi” Particip prezenta, kao naglasak - “biti vrlo mrtav”.Misli se na duhovnu smrt (st. 5; Rim 5:12-21; Kol 2:13). Pismo namgovori o trojakoj smrti: (1) duhovna smrt (1. Mojs 2:17; 3; Isa 59:2;Rim.7;10-11; Jak 1:15); (2) fiziåka smrt (1. Mojs 5); (3) veåna smrt, tj.“druga smrt” (Otk 2:11; 20:6,14; 21:8).

“prestupa” Gråki pojam “paraptoma” znaåi “pasti na jednu stranu”(1:7). Svi NZ pojmovi za greh stoje u odnosu prema SZ ideji odstupanjaod Boæijih standarda. Pojam “taåan”, “ispravan” i njima sliåni potiåu odSZ graœevinske slike premeravanja trskom. Bog je naãa mera. On je taåanstandard. Naæalost, åoveåanstvo je beznadeæno ispod tog standarda(Ps 14:1-3; 5:9; 10:7; 36:1; 53:1- 4; 140:3; Isa 53:6; 59:7-8; Rim. 3:9-23;1. Pet 2:25).

“i greha” “Hamartia” je druga poznata gråka reå za greh slikovitogznaåenja – “promaãiti metu” (4:26). Veñ dva sinonima u st.1 jasnooslikavaju nepopravljivo stanje sveta, greh izgubljenog ljudskog roda(Rim 3:9,19,23; 11:32; Gal 3:22).

163

Efescima 2 2,1

2:2 “u kojima ste nekad æiveli” Doslovno “hodali”. Hod jeuobiåajena biblijska metafora za naåin æivota (2:1,10; 4:1,17; 5:2,8,15).

“po eonu ovog sveta” Svet je poosobljen kao Boæiji duhovnineprijatelj (Gal 1:4). Ljudi pokuãavaju da meœusobno zadovolje svesvoje potrebe ne mareñi za Boga, svojom silom i dostignuñima. JovanBogoslov naziva tu silu “svetom” (1. Jn 2:2,15-17; 3:1,13,17; 4:1-17;5:4,5,19), ili “Vavilonom” (Otk 14:8; 16:19; 17:5; 18:2,10,21). Mi todanas zovemo “ateistiåkim humanizmom”. Vidi posebnu temu:Pavlova upotreba pojma “Kosmos”, u Kol 1:6.“po vladaru vazduãnih sila” Ovo je drugi opaki neprijateljåoveåanstva – Sotona. Svet i ljudi su scena njegovog vrãljanja (1.Mojs 3; Jov 1-2; Zah 3). On je “vladar ovog sveta” (Jn 12:31; 14:30;16:11; 2. Kor 4:4; 1. Jn 5:19). NZ vazduãnu sferu vidi kao popriãtedelovanja demonskih sila. I Grci su verovali da su niæe nebeske sferepopriãte neåistih sila. Zato mnogi tumaåi i sam pojam “vazduha”uzimaju kao sliku duhovne stvarnosti. Recimo, ideja “uzimanjacrkve” je ukorenjena u latinskom prevodu 1. Sol 4:17, prevodupojma “odneseni… na nebo”. Hriãñani ñe sresti svog Gospoda u sredpolja delovanja Zloga, u “njegovom carstvu”!

Posebna tema: Poosobljeno zloOva tema je osetljiva zbog viãe stvari:

1. SZ nigde ne izdvaja Œavola kao Boæijeg otvorenogneprijatelja. Naprotiv, on je Boæiji sluga koji nudi alternativnareãenja, neãto suprotno Boæijim putevima.2. Ideja poosobljenog zla se razvila u nekanonskoj biblijskojliteraturi pod uticajem zoroastranijanizma – persijske religije.To je snaæno uticalo na rabinski Judaizam.3. Opet, NZ nam daje moñne i nepokolebljive kategorije zla iZloga.

Tako, ko god pokuãa da sagleda uåenje Pisma o ovoj temi, suoåiñe sesa ovih nekoliko osnovnih uglova gledanja na stvarnost zla. Opet, kosagleda i uporedna uåenja izvanbiblijskih spisa, uåenja drugih religioznihsistema, uoåiñe sliånosti sa pomenutim persijskim dualizmom igråko-rimskim spiritizmom.

164

2,2 Efescima 2

Oni koji veruju u boæansko nadahnuñe Svetog pisma videñe u svemutome progresivno otkrivenje. Kao hriãñani moramo se odbraniti odnapada i ultimatuma jevrejskog folklora i zapadnjaåke naive Dantea iMiltona. Moramo se vratiti uåenju Pisma. Naravno, i u njemu imamostvari koje nas zbunjuju i nisu nam jasne. No, Bog i nije hteo da namsasvim predstavi zlo – detalje porekla, delovanja i sl. – veñ da istaknenjegov krah!

U SZ pojam Œavola se moæe trojako svrstati:1. Tuæitelj ljudi (1. Sam 29:4; 2. Sam 19:22; 1. Kr 11:14,23,25;Ps 109:6)2. Tuæitelj anœela (4. Mojs 22:22-23; Zah 3:1)3. Tuæitelj demona (1. Dn 21:1; 1. Kr 22:21; Zah 13:2)

Zmija iz 1. Mojs 3 je tek u inter-testamentalnom periodu poisto-veñena sa Sotonom (Knjiga Mudrosti 2:23-24, 2. Enohova 31:3). To jeznatno kasnije prihvañeno od strane rabina. Tako “sinovi Boæiji” iz 1Mojs 6 postaju anœeli, prema 1. Enohovoj 54:6. Da se razumemo – ja ovonavodim kao åinjenice razvoja ove teoloãke ideje, a ne kao argumente zanjenu ispravnost. Dakle, NZ sve pomenute SZ aktivnosti zla poosobljujeu lik Sotone (2. Kor 11:3; Otk 12:9). Pronañi tragove liånog zla u SZ je ilivrlo teãko ili sasvim nemoguñe (Naravno, ovo zavisi od ugla vaãegteoloãkog gledanja). Jedan od razloga ove teãkoñe je strogi jevrejskimonoteizam (1. Kr 22:20-22; Pro 7:14 ; Isa 4 5:7; Am 3:6 ). Sve ãto sedeãavalo – i dobro i zlo – se pripisivalo Jahvi, i to u prilog njegovojuzviãenoj neprikosnovenosti (Isa 43:11; 44:6,8,24; 45:5-6,14,18,21,22).

Moguñe tragove vidimo na sledeñim mestima: (1) Jov 1-2, gdeSotona dolazi zajedno sa “sinovima Boæijim” (anœelima); (2) Isa 14 i Jez28, gde se oholi istoåni kraljevi Vavilona i Tira uzimaju kao slike Sotone(1. Tim 3:6). Iskreno, nisam baã sasvim siguran oko ovoga. ProrokJezekilj se sluæi slikom Edenskog vrta ne samo kada je reå o kraljuTirskom, kao Sotoni (Jez 28:12-16), veñ i kada je reå o egipatskom kralju.Naime, on ga poredi sa stablom poznanja dobra i zla (Jez 31). Taåno je daIsa 14 delimiåno opisuje pad anœela zbog oholosti. Ali, ako je Bog hteo danam da kao “2+2” jasnu sliku o svemu tome, onda je to uradio viãe nego

165

Efescima 2 2,2

neobiåno na vrlo nesvakidaãnjem mestu. Moramo se åuvati da od paråiñavrlo nategnutih znaåenja ne zidamo kule sistematske teologije.

Alfred Aderãeim, u svom delu “Æivot i vreme Isusa Mesije” dokazujeda su rabinski spisi bili pod snaænim uticajem meœuzavetne apokaliptike,persijske demonologije. Ne, rabini nisu dobar izvor saznanja po ovompitanju. Isus se radikalno odvojio od uåenja tadaãnjih sinagoga. Mislimda rabinska uåenja o anœeoskom posredovanju i borbama kod davanjaZakona Mojsiju na Sinaju otvaraju vrata ideje sukoba Boga Jahve sa Zlim– njegovim i naãim neprijateljem. Ali, iranski dualizam – oslikan ubogovima Ahkimanu i Ormazi – je prenaglasio tu boru Javhe i Sotone.Nema sumnje da NZ progresivno otkriva istinu duhovnog ratovanja, aline onako kako nam to objaãnjavaju tadaãnji rabini. Recimo, razlike upojmu “rata na nebu”. Åinjenica je da je Sotona zbaåen sa neba, ali namnisu dati detalji tog dogaœaja. Åak i ono ãto nam je dato, zamaskirano jeteãkim æanrom apokalipse (Otk 12:4,7,12-13). Isto tako, premda zbaåenzbog greha na zemlju, Sotona je funkciuonalno u sluæbi Boæijih nauma(Mt 4:1; Lk 22:31-32; 1. Kor 5 :5; 1. Tim 1:20). Moramo da discipli-nujemo naãu radoznalost u ovoj sferi. Moramo da razluåimo ãta je ãta, ãtaje kuãnja zloga, ãta dolazi od naãe pale prirode. Posebno treba da znamoda je Bog neprikosnovena sila i da smo pred njim odgovorni za sve svojeodluke i postupke. Samo u njemu moæemo da pobedimo Zloga utrajnom duhovnom ratu. Zli je veñ pobeœen na krstu a uskoro ñe biti itrajno odstranjen - baåen u veånu propast!

“u sinovima nepokornosti” Ovo je tipiåan jevrejski izraz zabuntovni karakter (5:6)

2:3 “Svi mi koji smo s njima nekad æiveli” U ovoj poslanicizamenica “mi” se uvek odnosi na hriãñane jevrejske pozadine, brañu kojasu pratila apostola u sluæbi. Izraz “kao i ostali” se verovatno odnosi na sveJevreje, kao SZ Boæiji izabrani narod. Tek, glagol je u pasiv aoristu, ãtonaglaãava spoljni uticaj, demonsku manipulaciju ljudskim rodom (st. 2;3:10; 6:12).

“u æeljama svoga tela” Ovo je treñi neprijatelj åoveåanstva. Istina,nije naveden u istoj gramatiåkoj paraleli – “… nekad æiveli”, kao iprva dva neprijatelja u st. 2, ali je teoloãka paralela jasna. Egoizam je

166

2,2-3 Efescima 2

svakako ogavni neprijatelj (1. Mojs 3) pa i najgori (Gal 5:19-21). Onpreokreñe i manipuliãe svim i svaåim samo radi sebe i svoga (Rim7:14-25). Pavle koristi pojam “telo” na dva naåina, a samo kontekstodreœuje o åemu je reå. Recimo u 2:11,14; 5:29,31; 6:5, 12 reå je oosobi, o liånosti, a ne o paloj prirodi kao ovde.“åinili smo volju i pomisli tela” Prezent particip, koji naglaãavatrajnost radnje, naviku i rutinu. Nisu naã um i telo zli sami po sebi,ali su omiljeno ratno polje svake kuãnje i svakog greha (4:17 -19;Rim 6 -7).“po prirodi” Reå je o suãtini ogrehovljenog åoveåanstva. To je naãezajedniåko Adamovo nasleœe (1. Mojs 3; Ps 51:5; Jov 14:4; Rim5:12-21; 7:14-25). Zanimljivo je da rabini ne naglaãavaju pad u grehna osnovu 1. Mojs 3. Oni istiåu da åovek ima dve sklonosti – jednudobru i jednu loãu. Prevlaœuje ono åemu se priklonimo. Poznata jenjihova poslovica: “Svako u svom srcu ima belog i crnog psa. Rasteonaj koga hranimo”. Ipak, NZ nam daje nekoliko teoloãkih razlogaza sveopãtu greãnost åoveåanstva: (1) Adamov pad u greh; (2) svesnoneznanje; (3) pogreãni izbori.“deca gneva” “Deca…” – izraz poput – “sinovi…” je jevrejski idiomza neåiji karakter. Bog je protivnik svakog gneva u njegovom poretkustvaranja. To je pravedni gnev koji ima i ovostranost i onostranost –vremenski, istorijski okvir, ali i buduñi, eshatoloãki, koji ñe doñi nakraju istorije.“kao i ostali” Slika potpune izgubljenosti sveta, kako Jevreja tako inejevrejskih naroda (Rim 1:8-3:21). Pojam “ostali” je åestaapostolova slika kojom se opisuju izgubljeni (1. Sol 4:13; 5:6).

2:4 “Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojuje imao prema nama” Vrlo je dramatiåan prelaz odeljka o beznadeænostisveta (st.1-3) i zapanjujuñe Boæije milosti (st. 4-7).

Velika je to istina! Ljubav i milost Boæija su kljuå naãeg spasenja (st.7). Oni dolaze iz srediãta Boæijeg karaktera (1:7,18; 2:7; 3:8,16), i ljudskanastojanja nemaju tu niãta da doprinesu, nikakvu dobrotu da ponude.Vidi tumaåenje “bogatstva” u 1:7.

Zanimljivost za tumaåe su dva glagolska vremenska oblika – participprezenta i aorist. Divna slika: Bog nas je voleo od iskona i nastavlja da nasvoli i dalje (1. Jn 4:10)!

167

Efescima 2 2,3-4

2:5 “nas koji smo bili mrtvi zbog svojih prestupa” Misao poput oneu 1a. Pavle se vraña poåetnoj misli- izgubljenost åoveåanstva - poslemnogih umetnutih u st. 1-3. Usred tako oåajne potrebe Bog silno delujeiz svoje ljubavi (Rim 5:6,8).

“oæiveo je s Hristom” Jak oblik aorista glagola “suzopoieo”, glavnogglagola u reåenici, kojim je zapoået st. 1. Ovo je prvi od tri glagola saprepozicijom “syn”, koja znaåi “prikljuåiti se neåemu”. Recimo,vernici su “su-vaskrsnuti” u Hristovom vaskrsenju (1:20). U njemuimamo isti takav æivot (Kol 2:13). Istinski smo æivi kroz njega.

2:5-8 “blagodañu ste spaseni” Predivna gramatiåka konstrukcija:particip aorista, ali u naglaãeno opisnom pasivu (ponalja se u st. 8).Znaåi, spaseni smo u proãlosti od nekoga mimo nas, sa strane (pasivnismo bili u tome), ali sa moñnom posledicom danas – doslovno – “spasenismo joã i spasavamo se Gospodom”. Vidi posebnu temu u Ef 1:7.Ovo je jedan od nekoliko svetopisamskih odeljaka koji nas uåi osigurnosti spasenja (Jn 6:37,39; 10:28; 17:2, 24; 18:9; Rim: 8:31-39).Svakako, poput svih drugih jasnih istina i ova se mora uravnoteæenonauåavati, u skladu sa ostalim istinama Boæje reåi.

2:6 “S njim nas je vaskrsao” Drugi aorist sa “syn” prepozicijom. Veñsmo vaskrsnuti s Hristom! Sahranjeni smo s njim u krãtenju (Kol 2:12;Rim 6:3-11), ali i podignuti Oåevom silom (Duhom Svetim, prema Rim8:11). Kako moñne teoloãke slike! Sauåesnici smo u kljuånim dogaœajimaspasenja – U Hristovom raspeñu, smrti, sahrani, vaskrsenju i vaznesenju.Zato ãto delimo i njegov æivot i njegova stradanja deliñemo i njegovuslavu (Rim 8:17).

“i postavio na nebo” Treñi aorist sa prepozicijom “syn”. Naã odnossa Gospodom se tiåe i proãlosti i sadaãnjosti i buduñnosti. To jeodnos pobede (Rim 8:37)! Slika ustoliåenja govori o tome da ñemovladati sa Hristom. Zamislite, vladañemo zajedno sa Kraljem nadkraljevima koji sedi na Oåevom tronu (Mt 19:28; Rim 5:17; Kol 3:1;2. Tim 2:12; Otk 22:5)!

Posebna tema: Vladanje u Boæijem carstvuNaãe uåeãñe u Hristovoj veånoj vladavini je ideja ãireg teoloãkog

koncepta Boæijeg carstva. Ona se javlja u SZ svesti o Bogu kao jedinom

168

2,5-6 Efescima 2

pravom kralju Izraela (1. Sam 8:7). Bog simboliåno vlada kroz vladareplemena Jude (1. Sam 8:7; 10:17- 19; 1. Mojs 49:10), kroz potomkeJesejeve porodice (2. Sam 7).

Sve su se ove odrednice mesijanski ispunile u Isusu iz Nazareta.Svojim roœenjem u Vitlejemu, Isus je inaugurirao svoju kraljevskuvladavinu. Zato je i carstvo Boæije bilo moñna tema njegovogPropovedanja. Zapravo, to carstvo je doãlo sa njim (Mt 10:7; 11:12;12:28; Mk 1:15; Lk 10:9,11; 11:20; 16:16; 17:20-21).

Ipak, carstvo i stvarnost koja tek dolazi, eshatoloãke je prirode. Tu je,ali ne u potpunosti (Mt 6:10; 8:11; 16:28; 22:1-14; 26:29; Lk 9:27; 11:2;13:29; 14:10-24; 22:16,18). To je zato ãto je Isus doãao radi naãeg spasenjaprvi put kao sluga koji pati (Isa 52:13-53:12), ponizni vladar (Zah 9:9).Ali, drugi put o svom povratku dolazi kao Kralj kraljeva (Mt 2:2; 21:5;27:11-14 ). Dakle, u teoloãku ideju Boæijeg carstva spada i naãesauåesniãtvo. Otac ñe nam u Sinu predati veånu vladavinu (Lk 12:32).

Ipak, tu je nekoliko vaænih pitanja:1. Ãta je smisao naãe vladavine sa Hristom, koju nam je Otacraskoãno poklonio kroz svog Sina (Mt 5:3,10; Lk 12:32)?2. Da li se Isusova obeñanja njegovim uåenicima tiåu i vernikasvih vremena, i nas (cf. Mat. 19:28 ; Luke 22:28-30)?3. Da li je ovaj apostolov naglasak saglasan ili protivan onomeãto je rekao do sada (Rim 5:17; 1. Kor 4:8)?4. U kojoj su vezi stradanje i slava (Rim 8:17; 2. Tim 2:11-12; 1.Pet 4:13; Otk 1:9)?5. Glavna tema knjige Otkrivenja je sauåesniãtvo u Hristovojslavi:

a) na zemlji, 5:10b) u hiljadugodiãnjem carstvu, 20:5,6c) u veånosti, 2:26; 3:21; 22:5, Dan 7:14,18,27

“na nebo” Lokativ koji sreñemo samo u ovom apostolovom pismu(1:20; 2:6; 3:10; 6:12). Kontekst nam otkriva da je reå o duhovnojdimenziji, o napetosti naãeg æivota ovde, ali i na nebu.

169

Efescima 2 2,6

2:7 “da u vremenima koja ñe doñi” Jevreji su vreme posmatralidvojako: sadaãnjost u kojoj prevladava zlo (Gal 1:4) i buduñnost u kojojñe nadvladati pravda (vidi posebnu temu u 1:21). To novo doba ñezapoåeti slavnim Mesijinim ustoliåenjem u sili Duha. “Vreme” u 1:20 je ujednini, a ovde je u mnoæini (1. Kor 2 :7; Jev 1:2; 11:3). To znaåi: (1)postoje najmanje dva doba; (2) plural naglaãava slavu doba koje dolazi.To je zapravo bio rabinski plural koji su zvali “plural slave”. Simboliåkaupotreba mnoæine ove imenice se vidi i u opisivanju proãlosti (Rim10:25; 1. Kor 10:11; 2. Kor 1:9; Tit 1:2).

Neki teolozi smatraju da je reå o obiånoj metafori za veånost zbogupotrebe iste fraze u koine – svakodnevnom, narodnom gråkom jeziku,ali i na joã nekim NZ mestima (Lk 1:33, 55; Jn 12:34; Rim 9:5; Gal 1:5; 1.Tim 1:17).

“pokaæe” Joã jedan aorist kojim se istiåe veliåina Boæijeg karaktera(1:5-7). Doslovno – “izloæio je javnosti” (Rim 9:17,22). Anœeli su bilisvedoci zapanjujuñe milosti koju je Bog u Hristu iskazaoizgubljenom åoveåanstvu (3:10; 1. Kor 4:9; 1. Pet 1:12).“nemerljivo” “hyperballo” Vidi posebnu temu “Pavlova upotrebapredloga “huper” – “nad” u 1:19

2:8 “Jer ste blagodañu” Spasenje je iskljuåivo delo “blagodati –milosti” (Ef 1:3-14). Ona iskazuje Boæiji karakter (st. 4-6). Mi smo trofejimilosti nezasluæene Boæije ljubavi, koja dolazi iz suãtine Hristovog srca,gde niãta naãe nema ãta da doprinese.

“spaseni” Ponovo jaki oblik perfekt pasiva, paralelnog sa st.5 i istogznaåenja – “Spaseni smo i spasavamo se” po milosti. SZ pojamspasenja se tiåe i fiziåkog osloboœenja, izleåenja (Jak 5:15). U NZ jenaglaãenija duhovna dimenzija: Bog nas spasava od posledica greha idaje nam veåni æivot.“kroz veru” Samo se verom moæe primiti besplatni dar milosti

(Rim 3:22,25; 4:5; 9:30; Gal 2:16; 1. Pet 1:5). Svaki åovek treba daodgovori na ponudu Oåeve ljubavi u Sinu, Hristu (Jn 1:12; 3:16-17,36;6:40; 11:25-26; Rim 10:9-13).

Bog je odluåio da obnovi odnos sa åoveåanstvom kroz zavet milosti.On nam pristupa prvi (Jn 6:44, 65), ali i postavlja granice, uslove (Mk1:51; Dl 3:16,19; 20:21). On jasno kaæe da mu je moguñe pristupiti, da se

170

2,7-8 Efescima 2

moæemo spasiti u njegovoj ærtvi. A to åinimo pokajanjem i verom,posluãnoãñu, sluæbom, upornoãñu, slavljenjem.

SZ pojam vere je uvek oslikan kao neãto åvrsto, nepomiåno. Vera jepoåivanje na neåem ãto je pouzdano, nepokolebljivo. Naæalost, ni za onekoji se spasavaju se ne moæe reñi da su na taj naåin pouzdanja vredni.Samo je Bog potpuno siguran. Jedino u njemu je moguñe nañi potpunusigurnost. U takvom zavetnom odnosu je onda moguñe biti verantakvom Bogu iz zahvalnosti. Naime, vera nikoga ne moæe da spase.Spasava nas jedino milost koju prihvatamo verom. Uvek je naglasak naobjektu vere, na Hristu a ne na veri samoj po sebi (Mt 17:20).

“i to” Gråki prilog srednjeg roda “touto”. Zanimljivo je da suimenice “milost” i “vera” u æenskom rodu, pa apostol svesnousaglaãava svoju centralnu misao – niãta u spasenju ne pripadanama, sve je Boæije delo. No, na osnovu Fil 1:28 i sliåne gramatike,moguñe je da se prilog odnosi na “veru”, pa je teoloãki naglasak viãenego jasan. U svakom sluåaju Boæiji poziv milosti i åovekov odazivvere su joã jedan primer teoloãke napetosti: Boæija suverenost“protiv” åovekove slobodne volje.“nije od vas” Prva od tri fraze koje direktno naglaãavaju da nismodoprineli svom spasenju. Dakle, to su: (1) “nije od vas” (st. 8); (2)“Boæiji je dar” (st. 8); (3) “ne od dela” (st. 9).“Boæiji je dar” Ovo je suãtina milosti – sasvim nezasluæena ljubav(Rim 3:24; 6:23). Teãko je dokuåiti ovaj paradoks: potpunonezasluæena ljubav i poziv da je prihvatimo u punoj odgovornosti.Ali, to je jedna istina sa dve strane! Spasenje je besplatno jer koãtabeskrajno mnogo. Rekli smo da nam mnoge biblijske istine dolazeoslikane u tenziji. Recimo: sigurnost spasenja i istrajnost u veri; verai dela; Boæija suverena volja i åovekova slobodna volja i dr.

171

Efescima 2 2,8

Posebna tema: Novozavetne åinjenice o spasenju1. Spasenje je utemeljeno u Oåevom karakteru (Jn 3:16), udelu Sina (2. Kor 5:21) i u sluæbi Duha (Rim 8:14-16). Ononema niãta sa naãim nastojanjima, dobrotom i dostignuñima.2. Spasenje je dar (Rim 3:24; 6:23; Ef 2:5,8-9).3. Spasenje je novi æivot i novi pogled na stvarnost (Jakov i 1.Jovanova)4. Spasenje je saznanje (evanœelje), zajedniãtvo (vera u Isusa) inaåin æivljenja (hristolikost) – svo troje zajedno.

2:9 “ne od dela” Spasenje nema veze sa naãim dostignuñima (Rim3:20, 27-28; 9:11, 16; Gal 2:16; Fil 3:9; 2. Tim 1:9; Tit 3:5).

“da se niko ne pohvali” Ako je sve od Boga a niãta od nas – nema nimalo mesta bilo kakvom hvalisanju (Rim 3:27; 4:2). Ako veñ hoñemoda se hvalimo – poziva nas Pismo – onda se hvalimo Hristom (1.Kor 1:31, kao citat Jer 9:23-24).

Posebna tema: Hvalisanje“Kaoshaomai”, “kaushesis” i sliåne oblike ovog glagola sreñemo oko

35 puta u Pavlovim spisima, a samo joã dva puta u ostatku NZ (taånije,kod Jakova). Najåeãñi su u pismima Korinñanima.

Dve su stvari najvaænije u vezi hvalisanja:1. Niko ne moæe da se hvali pred Bogom (1. Kor 1:29; Ef 2:9).2. Vernici treba da se hvale jedino u Bogu (1. Kor 1:31; 2. Kor10:17, ãto je aluzija na Jer 9:23-24)

Dakle, postoji pogreãno i ispravno hvalisanje:1. Ispravno

a) nadajuñi se slavi (Rim 4:2)b) u Bogu kroz Gospoda Isusa Hrista (Rim 5:11)c) krstom Gospodnjim (Kol 1:17-18; Gal 6:14)d) Pavle se hvali:

svojom sluæbom bez nadoknade (1. Kor 9:15,16; 2. Kor 10:12).svojim autoritetom u Hristu (2. Kor 10:8,12)ne hvali se tuœim trudom (kao neki iz Korinta), (2. Kor 10:15) ne hvali sesvojom nacionalnom pripadnoãñu ( 2. Kor 11:17; 12:1,5,6).

172

2,9 Efescima 2

e) Hvali se jakim crkvama:Korint (2. Kor 7:4,14; 8:24; 9:2; 11:10)Solun (2. Sol 1:4)

f) svojim pouzdanjem u Boæiju utehu i izbavljenje (2. Kor1:12)

2. Neispravno:a) U odnosu prema svom jevrejskom nasleœu (Rim2:17,23; 3:27; Gal 6:13)b) Neki u Korintu su se hvalili:

ljudima (1. Kor 3:21)mudroãñu (1. Kor 4:7)slobodom (1. Kor 5:6)

c) Laæni uåitelji su se hvalili crkvom u Korintu(2. Kor 11:12)

2:10 “Jer smo njegovo delo” Pojam “poema” dolazi od gråkog“poiema”. Sreñemo je samo dva puta u celom NZ: ovde i u Rim 1:20.Zaista, mi smo Boæija poema milosti. Paradoksa li: veñ smo spaseni, alismo joã u izgradnji!

“stvoreni u Hristu Isusu” Particip aorist pasiv. Duh je taj koji nasoblikuje po Oåevoj volji kroz Hristovo delo (st. 1:3-14). Istim reåimakojima apostol opisuje ovo duhovno stvaranje opisano je i stvaranjesveta u knjizi Postanka (3:9; Kol 1:16).“za dobra dela” Hriãñanski naåin æivota je dokaz spasenja (Jakov i 1.Jovanova). Miloãñu smo spaseni za dobra dela! Vera bez dela jemrtva, kao ãto su i dela bez vere beskorisna (Mt 7:21-23; Jak2:14-26). Cilj Oåevog izabranja je da budemo “sveti i bez mane”(1:4).

Pavle je åesto bio napadan zbog svoje objave “preslobodnog”evanœelja. Govorilo se da tako ohrabruje bezboæan naåin æivota. Istina,sloboda bez odgovornosti i moralnih normi vodi u zloupotrebu. Pavlejeste Propovedao slobodu u milosti Boæijoj, ali i prikladan naåin æivotakao odgovor na tu istu slobodu. Teãko je ovo do kraja izreñi, jer je reå ojoã jednom paradoksu - o odnosu besplatnog spasenja koje na delu znaåipunu odgovornost. Setimo se: napetost naizgled suprostavljenih istinatreba dræati u ravnoteæi.

173

Efescima 2 2,10

Zapadnjaåki individualizam razara poruku evanœelja. Nismospaseni zato ãto je Bog bio opåinjen sa mnom i sa tobom kaopojedincima, veñ zato ãto je voleo ceo svet. Svaki åovek nosi njegov lik.Ali, spasava nas ponaosob da bi mogao, preko nas, da spase joã mnogopojedinaca. Æiæa Boæije ljubavi je na åoveåanstvu kao celini (Jn 3:16), alije odgovornost uvek pojedinaåna (Jn 1:12; Rim 10:9-13; 1. Kor 15:1).

“koja je Bog unapred pripremio” Vrlo jak izraz (pro + hetoimos)teoloãki vezan za pojam predestinacije (1:4-5,11). Pominje se joãsamo na jednom mestu, u Rim 9:23. Ponovo se naglaãava veåniBoæiji naum: da kao Otac kroz Sina obnovi grehom naruãenubogolikost u ljudskom rodu (1. Mojs 1:26-27).

“Zato pamtite da ste ranije neznaboãci po telu nazivanineobrezanima od onih koji sebe zovu obrezanima po telu, ljudskomrukom, da ste u ono vreme bili bez Hrista, odvojeni od graœanstva uIzraelu i bez uåeãña u zavetima obeñanja, bez nade i bez Boga na svetu!A sada ste u Hristu Isusu, vi koji ste nekad bili daleko, postali blizuHristovom krvlju.

Jer on je naã mir; on je sastavio oba dela u jedno i sruãio pregradukoja je razdvajala, neprijateljstvo u svom telu. Zakon zapovedi uProisima obesnaæi da od dvojice stvori u sebi jednog novog åovekanaåinivãi mir, i da obojicu u jednom telu krstom pomiri s Bogom, jer jena njemu ubio neprijateljstvo. I tako je doãao i Propovedao mir vamadaljima i mir onima koji su blizu; jer kroz njega obojica imamo pristupk Ocu, u jednom Duhu.

Tako, dakle, niste viãe tuœinci i doãljaci, nego ste sugraœani sasvetima i Boæiji ukuñani, nazidani na temelju apostola i proroka, gde jesam Hrostos Isus ugaoni kamen. U njemu je sva zgrada sastavljena iraste u sveti hram u Gospodu. U Njemu se i vi zajedno naziœujete ustan Boæiji u Duhu” Ef 2:11-22

2:11 “Zato” Odnosi se ili na odeljak st. 1-10 ili na 1:3-2:10. OvakoPavle åesto zapoåinje novu literalnu i misaonu celinu koju hoñe dapoveæe sa prethodno reåenim (Rim 5:1; 8:1, 12:1). Ovo je treña velikaistina prvog, doktrinarnog dela poslanice, gl. 1-3. Prva je bila: suverenoBoæije izabranje utemeljeno na milosti. Druga je: beznadeænost sveta

174

2,10-11 Efescima 2

izgubljenog u svom grehu, sveta koji moæe da se spase jedino delomnezasluæene ljubavi iskazane u Hristu, bez trunke udela svoje dobrote. Tose spasenje prima jedino verom. Ova, treña istina otkriva veånu Boæijunameru da spase svakog åoveka (1. Mojs 3:15) – i Jevreje i Grke(2:11-3:13). Nikakav ljudski razum, pa ni naduvani gnostiåki, ne moæeda shvati ovo otkrivenje.

“pamtite” Jasan oblik zapovednog naåina u sadaãnjem vremenu.Vernici nejevrejskog porekla ne smeju da zaborave sve prethodnoreåeno.“da ste ranije neznaboãci po telu” “Ethos” znaåi nacija, narod. To jezajedniåki naziv za sve ljude i nacije mimo Jakovljevog plemena. SZje imenicom “goim” nazivao sve narode mimo Jevreja.“po telu nazivani neobrezanima” Åak je i SZ jasno isticao da jeobrezanje spoljaãnji znak unutraãnje vere (3. Mojs 26:41-42; 5. Mojs10:16; Jer. 4:4). Judaisti, koji se spominju u poslanici Galatima, sutvrdili da je obrezanje joã uvek pred Bogom neophodno za spasenje(Dl 15:1; Gal 2:11-12). Pouka: Pazimo da nikada ne pomeãamosimbole sa duhovnom stvarnoãñu koju ti simboli oslikavaju(Dl 2:38)!

2:12 “bez Hrista” Doslovno: “bez ikakvog temelja”. Naime, sledeñihnekoliko izraza (st. 12), poput odeljka st.1-3, istiåu potpunubeznadeænost i nemoñ sveta bez Hrista.

“odvojeni” Ponovo particip perfekta u pasivnom obliku: “bili ste ijeste iskljuåeni, stranci”. U SZ se ovim pojmom oznaåavao stranac,doãljak ograniåenih graœanskih prava. Pagani su bili odvojeni odprivilegija izabranog naroda u Jahvinom zavetu.“od graœanstva u Izraelu” “Politeia” je doslovna reå za naã pojam“politika”, ali izvorno znaåi “graœanstvo”. Odnosi se na Avraamovepotomke. Njihove privilegije se navode u Rim 9:4-5.“zavetima obeñanja” Ovo moæe da se odnosi na paralelu izmeœu SZi NZ. Naime, moguñe je uoåiti odreœenu napetost izmeœu zahtevajednog i drugog. U SZ Bog je zahtevao odreœene stvari: od Adama upogledu Edena; od Noja, s obzirom na Arku; od Avraama, kad je reåo mestu æivljenja i odnosu prema Isaku; od Mojsija kada je trebaloda vodi narod iz ropstva i dr. Ali, od svih se oåekivalo da verujuonome ãto je Bog kazao! Neke teoloãke struje (dispenzacionalisti) se

175

Efescima 2 2,11-12

usredsreœuju na razliåitosti. Opet, drugi (poput kalvinista) teæeobjedinjavanju, uniformisanju aspekta vere. Pavle se usredsreœuje naAvraamov zavet (Rim 4) kao model odnosa po veri.

NZ ne traæi od åoveka niãta manje vere od SZ, kada je reå o liånompouzdanju u Boæija otkrivenja, makar da je reå o razliåitom sadræaju (Jer31:31-34). Zavet naåinjen pod Mojsijem je zahtevao ritualnu posluãnost,a NZ teæi veri i posluãnosti Hristu. I taj novi put je boæanski naåinujedinjavanja i Jevreja i Grka u jednoj veri u Hrista (2:11-3:13).Oba su zaveta i bezuslovna (Boæija obeñanja) i uslovljena (ljudskiodgovor). Oba odraæavaju Boæiju suverenost (predestinaciju) i sloboduljudskog izbora (veru, posluãnost, predanje).

Posebna tema: Zavet“Berit” je tipiåan SZ pojam za “savez”, “zavet” i nije ga lako opisati.

Nema odgovarajuñeg, paralelnog glagola u jevrejskom, pa su nategnutisvi etimoloãki (reåniåki) pokuãaji da se pojam definiãe. Utoliko je viãeposla za tumaåe da odrede funkcionalno teoloãko znaåenje ove reåi.

Zavet je odnos koji Bog uspostavlja sa åovekom. Ako pravilnoshvatimo ovaj odnos moñi ñemo pravilno da razumemo i åitavu Boæijureå. Naime, tek se u zavetu vidi veñ pominjana napetost suverene Boæije islobodne åovekove volje. Zaveti se temelje na Boæijem karakteru,delovanju i naumima.

1. Tvorevina (1. Mojs 1 i 2)2. Poziv Avramu (1. Mojs 12)3. Zavet sa Avraamom (1. Mojs 15)4. Spasenje Noja i obeñanja (1. Mojs 6 do 9)

Svaki zavet zahteva åovekov odgovor:1. Adam je u veri trebalo da odbije drvo poznanja dobra i zla(1. Mojs 2)2. Avram je verom trebao da napusti dom svojih predaka ioåekuje potomstvo (1. Mojs 12,15)3. Noje je u veri gradio poseban brod daleko od bilo kakvevode, u veri je sabirao æivotinje (1. Mojs 6-9)

176

2,12 Efescima 2

4. Mojsije je u veri poveo Izraelce iz Egipta; u veri je primioposebne zapovesti za svaku oblast æivota, prihvatajuñi blagoslovza posluãnost a prokletstvo za neposluãnost (5. Mojs 27 i 28).

Istu napetost odnosa Boga i åoveka imamo i u nagoveãtajima NZ.Uzmimo samo Jez 18 i Jez 36:27-37. Da li je zavet zasnovan na pozivuBoæije milosti ili na åovekovom odzivu? To je goruña dilema oba zaveta –i Starog i Novog. Ali, oba imaju cilj: (1) obnova odnosa naruãenih joã uEdenu (1. Mojs 3); stvaranje novog naroda koji odraæava Boæiji karakter.

NZ, najavljen u Jer 31:31-34, reãava tzv. napetost tako ãto sasvimobezvreœuje bilo kakav napor u spasenju sa ljudske strane. Boæiji zakonnaglaãava unutraãnji stav, a ne spoljaãnju ritualnu pojavnost. Dakle, ciljje uvek istinska poboænost ali se metodologija menja. Ljudski rod morada bude svestan koliko je u sebi unakazio Boæije obliåje (Rim 3:9-18). Unama je problem – u naãoj greãnosti i nepouzdanosti – a ne u Boæijimzavetima (Rim 7; Gal 3).

Napetost SZ bezuslovnosti i uslovnosti traje i u NZ. Spasenje jedovrãeno Boæije delo u Hristu i potpuno nezasluæeni dar koji se prihvatajedino pokajanjem i verom (pokajanje i vera se zahtevaju i posleobrañenja). I jedno i drugo su deo boæanskog proglasa naãeg spasenja,poziva na doæivotnu hristolikost. Bog nas proglaãava spasenima i svetimaali nas trajno poziva, zapoveda nam da æivimo sveto. Ne spasavamo sesvojom dobrotom veñ posluãnoãñu (Ef 2:8-10). Dobra dela i celovitipoboæni æivot su dokaz spasenja a ne njegov uzrok. Ovu napetost najviãevidimo u poslanici Jakovljevoj i 1. Jovanovoj.

“bez nade i bez Boga na svetu” Naglaãeni kontrast izabranja: Bogpoziva Izraelski narod dok svi paganski narodi ostaju bez objaveZakona, u mraku idolatrije (1. Sol 4:13; Rim 1:18-2:16).

2:13 “A sad” Radikalna je razlika izmeœu preœaãnjeg beznaœa (st.11-12) i nade koja je svanula sa evanœeljem.

“vi koji ste nekad bili daleko, postali blizu” Ista ideja se ponavlja ust. 17 gde se citira Isa 57:14-19. I dok prorok Isaija misli naprogonstvo Jevreja, Pavle misli na pagane. Ovo je tipiåan primerapostolove tipoloãke upotrebe SZ. Apostoli nose u sebi SZ nadu, istunadu i za nekad prognane Jevreje i za, dugo vremena otuœene,pagane.

177

Efescima 2 2,12-13

“Hristovom krvlju” Apostol istiåe slavnu i pobedniåku zastupniåkuHristovu ærtvu (1:7; Rim 3:25; 5:6-10; 2. Kor 5:21; Kol 1:20; Jev9:14,28; 1. Pet. 1:19; Otk 1:5). Bog viãe nema nacionalnu porodicuveñ duhovnu (Rim 2:28-29; 4:16-25).

Hristova krv je ærtvena metafora (3. Mojs 1-2) Mesijine smrti. Naime,Preteåa je objavio: “Vidi Jagnje Boæije koje uklanja grehe sveta! (Jn 1:29).Isus je doãao, rodio se da bi umro za nas (1. Mojs 3:15; Isa 53; Mk 15:53;10:45).

2:14 U ovoj reåenici imamo tri glagola. Prvi je u sadaãnjem vremenu.Isus nam trajno daje svoj mir. Drugi glagol je u pasivnom proãlomvremenu: Desilo se sve ãto je trebalo da ujedini Jevreje i Grke u jednonovo, neviœeno telo.

Mir podeljenog åoveåanstva je glavna tema ove literalne celine2:11-3:13. To je ona, od iskona åuvana Boæija tajna. Mir znaåi: (1) mirizmeœu Boga i ljudi (Jn 14:27; 16:33; Rim 5:1-11; Fil 4:7,9); (2) mirizmeœu Jevreja i pagana (14, 15, 17; Gal 3:28; Kol 3:11).

“Jer on je naã mir” U gråkom je zamenica “on” u naglaãenom obliku(autos). A pojam mir slikovito znaåi “popraviti ono ãto jepokvareno” Isus je Mesija – Princ mira (Isa 9:6, Zah 6:12-13). Tajmir je svestran. (Vidi posebnu temu: “Hriãñani i mir”, u Kol 1:20).“on je sastavio oba dela u jedno” Vernici viãe nisu ni Jevreji ni Grci– svi su hriãñani (1:15; 2:15; 4:4; Gal 3:2 8; Kol 3:11). PoslanicaEfescima nam otkriva ovu tajnu, drevni Oåev plan (1. Mojs 3:15).Bog je odabrao Avraama da bi po njemu izabrao jedan narod a timnarodom ceo svet (1. Mojs 12:3; 2. Mojs 19:5-6). I to je zajedniåkatema oba saveza – i Starog i Novog. (Vidi posebnu temu u Kol 3:11,“Rasizam”).“pregradu koja je razdvajala” Vrlo redak pojam. Kontekst kazuje daje reå o kategoriji sinajskog Zakona (st. 15). Neki tumaåi kaæu da jereå o zastoru koji je, u Irodovom hramu, odvajao Jevreje i prozelitetokom bogosluæenja. Isti simbol vidimo u åasu Isusove smrti nakrstu, kada se pomenuti zastor pocepao na dvoje (Mt 27:51).Jedinstvo je Boæija volja i omoguñeno je svima (Ef 4:1-10).

U gnosticizmu ovakva barijera oslikava jaz izmeœu neba i zemlje, duha imaterije, na ãta se verovatno aludira u Ef 4:8-10.

178

2,14 Efescima 2

2:15 “obesnaæi” Joã jedan omiljeni apostolov izraz (Rim 3:31; 6:6;Kol 2:14). Doslovno: “anulirati, poniãtiti”. Glagol je u particip aoristu.Isus je u potpunosti uklonio svaku kaznu za greh (st. 16; Kol 2:14; Jev8:13).

Svakako, to ne znaåi da SZ nije vaæno i nadahnuto otkrivenje (Mt5:17-19), ili da Zakon nema mesta u naãem spasenju (Dl 15; Rim 4; Gal 3;Jevrejima). NZ se temelji na novom srcu i novom duhu (Jer 31:31-34; Jez36:22-36), a ne na zakonskom kodeksu i åovekovom pridræavanju svihtih pravila. Sada svi koji veruju u Hrista – i Jevreji i Grci – dobijajuHristovu pravednost.

Posebna tema: Poniãtenje – obesnaæenje (katargeo)“Katargeo” je glagol bogatog znaåenja. Pavle ga koristi 25 puta.A. Osnovno reåniåko znaåenje:

1. nedelotvoran2. besplodan3. neupotrebljiv4. beskoristan

B. Zajedno s predlogom “kata” znaåi:1. beskoristan2. neaktivan3. otkazan4. prevaziœen

C. U Lk 13:7 je ovim glagolom opisano neplodno stablo.D. Pavle ga koristi slikovito:

1. Bog obezvreœuje neãto ãto nam åini zlo –a) greãnu ljudsku prirodu (Rim 6:6)b) Mojsijev zakon u smislu Boæijeg obeñanja “semenu”(Rim 4:14; Gal 3:17; 5:4,11; Ef 2:15).c) duhove sile (1. Kor 15:24)d) “åoveka bezakonja” (2. Sol 2:8)e) fiziåku smrt (1. Kor 15:26; 2. Tim 1:16; Jev 2:14)

E. Bog menja staro za novoa) Mojsijev zakon (Rim 3:3,31; 4:14; 2. Kor 3:7,11, 13, 14)

179

Efescima 2 2,15

b) poreœenje zakona i braka (Rim 7:2,6)c) stvari ovog sveta (1. Kor 13:8,10,11)d) fiziåko telo (1. Kor 6:13)e) voœe ovog sveta (1. Kor 1:28; 2:6)

Ova se reå prevodi na mnogo naåina, ali svi oni imaju vrlo sliånoznaåenje: prestanak, poniãtavanje, obesnaæivanje, ali ne nuæno i potpunouniãtenje, prestanak postojanja, anihilaciju.

“u svom telu” Joã jedan naglasak Isusovog åoveãtva (Kol 1:22) idelotvornog utelovljenja (Ef 4:8-10). Laæni uåitelji su odbacivali ijedno i drugo jer su bili zaslepljeni ontoloãkim dualizmom, laænimsukobom duha i materije, u kome je duh nuæno dobro a materijanuæno zlo (Gal 4:4; Kol 1:22).“neprijateljstvo” Uravnoteæena struktura izjednaåava“neprijateljstvo” (st. 16) sa “Zakon zapovedi u Proisima”. SZ jeProisivao – “åini to i æiveñeã” – ali to je bilo nemoguñe zaogrehovljeno åoveåanstvo. Prekrãaj Zakona je prekrãitelju donosioprokoletstvo (Gal 3:10) – “duãa koja zgreãi umreñe” (Jez 18:4,20).NZ je otklonio to neprijateljstvo tako ãto je ljudima ponudio novosrce i novi duh (Jer 31:31-34; Jez 36:26-27). Duhovnost u NZ postajeplod a ne cilj. Spasenje postaje dar a ne nagrada za dobra dela.“Zakon zapovedi u Proisima” Misli se na SZ put spasenja (Rim9:30-32; Gal 2:15-21).

Posebna tema: Mojsijev zakon i hriãñaniA. Zakon je nadahut i veåan (Mt 5:17-19)B. Oduvek je bilo nemoguñe spasti se pridræavanjem Zakona.

Svako åovekovo upinjanje ostaje manjkavo (Mt 5:20, 48; Rim 7:7-12; Gal3:1ff; Jak 2:10).

C. Hristovo evanœelje je jedini put ka Bogu (Jn 14:6; Rim 3:21; Gal2:15-21; Jev 8:12).

D. SZ je joã uvek odliåan za naã druãtveni æivot, ali nipoãto kao putspasenja. Kult – ærtveni sistem, sveti dani, civilni i religiozni zakoni – jeproãlost, mada Bog i danas govori kroz svoj SZ. Napomena u Dl 15:20 se

tiåe zahteva zajedniãtva meœu vernicima, nipoãto njihovog spasenja.

180

2,15 Efescima 2

“u sebi stvori” Zamenica “sebe” je u gråkom u naglaãenom obliku.Bog od iskona æeli da ujedini åoveåanstvo u svom spasenju (1. Mojs3:15). A to je bilo moguñe samo kroz jedinstvenu liånost SZ –Mesiju.“jednog novog åoveka” Izvorni jezik pojam “nov” svrstava ukategoriju vrste a ne vremena. Naime, NZ Boæiji narod nisu niJevreji ni Grci, veñ hriãñani! Crkva je u Hristu to novo duhovno biñe,novi entitet (Rim 11:36; Kol 1:16; Jev 2:10).“naåinivãi mir” Joã jedan omiljeni apostolov izraz: 11 puta uRimljanima i 7 puta u Efescima (1:2; 2:14,15,17; 4:3; 6:15,23). Koristise trojako: (1) mir izmeœu Boga i åoveka, Kol 1:20; (2) mir pojedincasa Bogom kroz Hrista, Jn 14:27; 16:33; Fil 4:27; (3) mir meœuljudima, Ef 2:11-3:13.

Glagol je u particip prezent pasivu. Dakle, Hrist je taj koji i daljedonosi mir Adamovoj deci, onima koji mu priœu u pokajanju i veri.Hristov mir nije automatski ali je dostupan svima (Rim 5:12-21).

2:16 “pomiri” Gråki pojam ima u sebi sliku premeãtanja nekoga izjedne sfere postojanja u drugu. Naglaãen je kontrast (Rim 5:10-11; Kol1:20,22; 2. Kor 5:18,21). Pomirenje znaåi uklanjane prokletstva iz 1 Mojs3. Bog i åovek ponovo ulaze u najprisnije zajedniãtvo veñ sada, makar dasmo i dalje u svetu nesklada. To pomirenje ima dalekoseæne posledice nanaã odnos sa drugim ljudima i sa åitavom prirodom (Isa 11:6-9; 65:25;Rim 8 :18-23; Otk 22:3). Upravo je izmirenje Jevreja i ostatka sveta uspasenju najbolji primer evanœeoskog ujedinjavanja sveta.

“u jednom telu” Pojam jedinstva ima viãe znaåenja u Pavlovimspisima: (1) fiziåko Hristovo telo (Kol 1:22) ili njegovo duhovnotelo, Crkva (Kol 1:23; 4:12; 5:23,30); (2) novo åoveåanstvo saåinjenood spasenih Jevreja i nejevreja (2:16): (3) sklad i raznolikost lepezeduhovnih darova (1. Kor 12:12-13,27). U svakom sluåaju, sva reãenjateæe prvoj ideji (1).“krstom” Sluæbeni jevrejski vlastodrãci su u Hristovom krstu videlidokaz prokletstva (5. Mojs 21:23), ali za Boga on postaje izvorotkupljenja (Isa 53). Isus umesto svih nas “postaje kletva” (Gal 3:13)!Smrt za njega postaje vrelo slavne pobede (Kol 2:14-15). Za nas je tasmrt pobeda nad: (1) SZ prokletstvom; (2) zlim silama; (3)nacionalnim neprijateljstvom izmeœu Jevreja i Grka.

181

Efescima 2 2,15-16

“jer je na njemu ubio neprijateljstvo” Naãi prevodi (engleski, op.prev.) daju dvojako znaåenje. Naime, zamenica moæe da bude i umuãkom i u srednjem rodu. I kontekst daje moguñnost dvojakomreãenju (i na krstu i na Hristu). U svakom sluåaju naglaãeno jeHristovo delo otkupljenja.

2:17 Jasna aluzija na Isa 57:19 ili 52:7. Rabini su ovim pojmomoznaåavali prozelite – paganske preobrañenike na jevrejstvo.

2:18 Åitava poslanica jasno istiåe delo svete Trojice u naãem spasenju(1:3-14,17; 2:18; 4:4-6). Iako pojam “Trojica”, “Trojstvo” nije sveto-pisamski, åitava ideja je vrlo ukorenjena u Boæijoj reåi (Mt 3:16-17;28:19; Jn 14:26; Dl 2:33-34,38-39; Rim 1:4-5; 5:1,5; 8:9-10; 1. Kor 12:4-6;2. Kor 1:21-22; 13:14; Gal 4:4-6; Ef 1:3-14; 2:18; 3:14-17; 4:4-6; 1. Sol1:2-5; 2. Sol 2:13; Tit 3:4-6; 1. Pet. 1:2; Juda 20-21). (Vidi posebnu temu u1:3).

“obojica imamo pristup” Jak oblik aktivnog prezenta, ãto oznaåavatrajnu radnju trajne delotvornosti – uvek i uvek imamo pristup. Isusnas je na jedinstveni naåin doveo u Oåevu prisutnost i predstavio naskao svoje (Rim 5:2, poziv na slobodno pristupanje Bogu u Jev 4:16;10:19,35).“u jednom Duhu” Isti je naglasak i u Ef 4:4. Laæni uåitelji cepaju

zajedniãtvo a Duh donosi jedinstvo (ne i uniformisanost!).2:19 Paganski narodi, do juåe sasvim po strani, sada su sasvim

dobrodoãli. Pavle koristi jasne i moñne biblijske metafore: (1)“sugraœani” (misli se na sveti grad); (2) “sveti” (misli se na odvojenost zaboæanske namere); (3) “ukuñani” (ålanovi porodice); (4) “nazidani”(misli se na duhovni hram, st. 20-22a). (Vidi posebnu temu u Kol 1:2).

2:20“nazidani na” Particip aorista u pasivnom obliku. A to znaåi daje osnova naãe vere davno i u potpunosti poloæena delom svete Trojice.Tu dobru vest su svetu objavili apostoli i proroci (3:5).

“na temelju apostola i proroka” Isus je doneo suãtinu Radosne vesti(1Kor 3:11). O tome su prorokovali SZ proroci, o dolasku Boæijegcarstva. Isusov Duhom voœen æivot, njegova smrt na krstu i slavnovaskrsenje su ispunjenje svega najavljenog. A apostoli su svedocisvega toga. Ipak, pitanje je o kojim se to prorocima radi? Onima uSZ ili u NZ (3:5; 4:1)? Redosled nam kazuje da se misli na NZ

182

2,17-20 Efescima 2

proroke (st. 3:5; 4:11). No, mesijanska aluzija “ugaonog kamena”svakako se tiåe SZ proroãtava.

Potreba da razlikujemo SZ i NZ proroke je vrlo vaæna. Starozavetniproroci su pisci Biblije. Bili su Boæije oruœe u objavi. Ipak, i NZ govori oprorocima (1. Kor 12:28; Ef 4:11). Znaåi li to da se pisanje Pismanastavlja? Moramo da razlikujemo nadahnuñe (apostola i SZ proroka)od prosvetljenja i duhovne obdarenosti (NZ vernika).

“ugaoni kamen” Moñna SZ metafora (Isa 28:16; Ps 118:22; 1. Pet2:4-8). Vrlo åesto nam SZ Boæju snagu i sigurnost oslikava kao“stenu” (5. Mojs 32:4, 15, 18, 30; Ps 18:2, 31, 46; 28:1; 33:3; 42:9;71:3; 78:15).

Slika Hrista kao stene:1. odbaåena stena (Ps 11:22)2. stena na kojoj se zida (Ps 118:22; Isa 28:16)3. stena sablazni (Isa 8:14-15)4. pobedniåka i osvajaåka stena (Dan 2:45)5. Isus sebe opisuje kao stenu ( Mt 21:40; Mk 12:10; Lk 20:17)

Isus je srediãte SZ objave koju tadaãnji ritualizam i legalizam nisu hteli daprihvate (Isa 8:14)

Posebna tema: Ugaoni kamen

I.Stari zavetA. Slika kamena, stene kao neåega jakog, izdræljivog opisivala je

samog Jahvu (Ps 18:1)B. Vremenom se ta slika razvila u mesijansku ideju (1. Mojs 49:24;

Ps 118:22; Isa 28:16).C. Mesija ñe doneti Boæiji sud (Isa 8:14; Dan 2:34-35,44-45).D. Vremenom slika dobija i graœevinsku metaforu:

1. Kamen temeljac koji se prvi stavlja, kao mera i sigurnoståitavom temelju, uglavnom kao ugaoni kamen.2. Poslednji kamen u graœevini, onaj koji dræi ceo zid (Zah 4:7;Ef 2:20-21)3. “Kljuåni” kamen, onaj koji stoji u centru dovratka i dræi sve.

183

Efescima 2 2,20

II. Novi zavetA. Isus je citirao Ps 118 nekoliko puta i primenio ga na sebi samom

(Mt 21:41-46; Mk 12:10-11; Lk 20:17).B. Pavle citira takoœe Ps 118 kao sliku Boæijeg odbacivanja

nevernog, buntovnog Izraela (Rim 9:33).C. Za Pavla je Hrist ugaoni kamen, prema Ef 2:20-22D. I apostol Petar u 1. Pet 2:1-10 govori na isti naåin o Gospodu. On

je ugaoni kamen a vernici su æivo kamenje kojim se zida (slika vernikakao hrama, 1. Kor 6:19). Isus je taj novi hram (Mk 14:58; Mt 12:6; Jn2:19-20).Odbacivãi Isusa kao Mesiju Jevreji su odbacili svu svoju nadu.

III. Teoloãke izjaveA. Jahve je pozvao Davida i Solomuna da mu sazidaju hram. Rekao

im je da ñe biti blagosloveni ako budu åuvali Savez sa njim. Ali, ako mubudu nesposluãni, hram ñe se pretvoriti u ruinu (1. Kr 9:1-9).

B. Rabinski se Judaizam usredsredio na rituale, te tako zapostavioliånu veru (iako su veñina njih bili iskreno poboæni ljudi). Ali, Bog i tada isada traæi samo naãu, predanu i svakodnevnu veru – zajedniãtvo saåovekom, svojom slikom (1. Mojs 1:26-27). Zato u Lk 20:17-18 åitamozastraãujuñe reåi osude.

C. Isus je u metafori hrama oslikao svoje telo. To naglaãava iproãiruje koncept liåne vere u Mesiju, kao posrednika izmeœu Boga iåoveka.

D. Spasenje obnavlja Boæiju sliku u nama. Zato je zajedniãtvo saBogom moguñe. Cilj hriãñanstva je naãa hristolikost, sada i ovde. Mi smoto “æivo kamenje”.

E. Isus je temelj naãe vere – Alfa i Omega. Nekima je kamenspoticanja a nekima stena zaãtite. Ne sakriti se u njemu znaåi Proasti.Sredine nema!

2:21-22 Ideju zajedniãtva Boæijeg naroda smo videli u st. 19 (dvaputa). Ovde je iskazana u mnoæini. Biti spasen znaåi biti deo Boæijeporodice, deo æivog zdanja, Hristovog tela, hrama.

184

2,20-22 Efescima 2

Ideju crkve kao hrama sreñemo razraœenu u 1. Kor 3:16-17. I tu jenaglaãena korporativnost, priroda zajedniãtva crkve. Naãe pojedinaånoålanstvo je iskazano u 1. Kor 6:16. I to su dva lica jedne istine!

Glagol u ovom odeljku takoœe ima taj kolektivni naglasak.Prepozicija “syn” upravo to pruæa: “sa, zajedno, pri”. A glagolsko vreme –prezent pasiv – samo istiåe to da Bog sam zida svoju crkvu.

Ovde se u manuskriptima javljaju odreœeni problemi sa frazom “svazgrada”. Unicijalni (velikoslovni) prepisi – A, B, D, F i G – nemaju ålan,dok neki drugi viœeniji, opet, imaju ålan. Pitanje je: da li Pavle misli najednu veliku, ili viãe malih graœevina koje su ujedinjene? Cenjenibibliåari su skloniji prvom reãenju. Kako god, ta graœevina joã nijezavrãena. Ona raste joã uvek.

Posebna tema: NaziœivanjeI “oikodomeo” spada u korpus Pavlovih omiljenih reåi. Doslovno –

“graditi kuñu” (Mt 7:24). Slikovito:1. Hristovo telo – crkva (1. Kor 3:9; Ef 2:21; 4:16)2. graditi:

a) slabu brañu (Rim 15:1)b) susede (Rim 15:2)c) jedan drugog (Ef 4:29; 1. Sol 5:11)d) svete za sluæbu (Ef 4:11)

3. mi se izgraœujemo u:a) ljubavi (1. Kor 8:1; Ef 4:16)b) izbegavajuñi zamlañivanja (1. Tim 1:4)c) ograniåavajuñi liånu slobodu (1. Kor 10:23-24)d) ograniåavajuñi govornike na sluæbi (pevaåe, uåitelje,proroke, govor u jezicima, tumaåe jezika – 1. Kor 14:3-4, 12)

4. Sve treba da nas izgraœuje:a) Pavlov autoritet (2. Kor 10:8; 12:19; 13:10)b) zakljuåna izjava u Rim 14:19; 1. Kor 14:26

185

Efescima 2 2,22




1. Zar su stvarno svi ljudi otuœeni od Boga?2. Imamo li svoj bitni deo u spasenju?3. Zaãto je ujedinjenje Grka i Jevreja toliko vaæno?4. Kako je Isus obesnaæio Zakon?5. Da li je Boæiji Zakon veåan? U kom su odnosu hriãñani i SZ?6. Zaãto apostol Pavle naglaãava metaforu izgradnje u st.19-23?

186

2,22 Efescima 2

Efescima 3

Podela poglavljaPrema revidiranom prevodu dr. Dimitrija Stefanoviña3:1-21Pavle sluæi Boæijoj tajni

Treñi krug åitanjaOvaj udæbenik je tek vodiå, ãto podrazumeva vaãu odgovornost u

procesu tumaåenja. Svako je odgovoran spram onoga ãto ima, spramsvetla koje mu je povereno. Vi, Pismo i Duh Sveti ste prioritet tumaåenja.Ne zaboravite to nikada.

Dakle, proåitajte ovo poglavlje kao jednu celinu. Prepoznajtesubjekte, tj. o åemu ili kome je reå. Saåinite svoj liåni pregled poglavlja azatim ga uporedite sa nekim od prevoda koje koristite. Svakako, podelena poglavlja i misaone celine nisu deo nadahnutosti teksta, ali jesu kljuå uprepoznavanju glavne piãåeve namere. A to je srce svakog dobrogtumaåenja. Svako poglavlje ima jednu temu.


Uvid u celinu 3:1-21A. Rekli smo da je ova poslanica okruæno pismo. Prve tri istine koje

apostol obraœuje doktrinarni su deo poslanice (vidi Uvod).1. U 1. poglavlju slavi se Otac za ljubav “pre postanja sveta”,ljubav iskazanu kroz Hristovo delo otkupljenja i trajnu sluæbuDuha Svetog.2. U odeljku 2:1-10 apostol nam otkriva dubinu spasonosneljubavi za izgubljeno åoveåanstvo.3. U odeljku 2:11-3:13 otkriven nam je od iskona åuvani planspasenja, koji ukljuåuje sve ljude kroz besplatni dar Hristovemilosti (1. Mojs 3:15). Sve – Jevreje i Grke, muãkarce i æene,

187

Efescima 3

robove i gospodare. Taj plan spasenja je delotvoran u Boæijojsili, srazmeran ljudskoj beznadeænosti i kolapsu cele tvorevine(1:4)

B. Odeljci 2:11-22 i 3:2-13 govore o jednoj od nekoliko Boæijih tajnikoje Pavle spominje u svojim spisima. Jevreji i pagani su u Hristuujedinjeni u jedan narod, u novi duhovni entitet – Hristovu crkvu. Vidiposebnu temu za 3:3.

C. Pavle 3:1 zapoåinje slavopojem, pa se odmah vraña na tajnu ospasenju neznaboæaca, da bi se opet vratio hvalospevu od st. 14 do st. 21.

D. Tri su dela molitve koja zapoåinje u st. 1 i zavrãava st. 14-21:1. Vernici primaju unutraãnju snagu, st. 16-17a.

a) primaju snagu u Duhub) primaju snagu prebivajuñi u Hristu

2. Vernici mogu da shvate puninu tajne evanœelja, st. 17b-19aa) kroz pouzdanjeb) kroz iskustvo

3. Vernici su ispunjeni puninom (pleroma) Boæijom, st. 19b.

Tumaåenje reåi i izraza“Zato ja, Pavle, zatvorenik Hrista Isusa za vas, neznaboãce…Jer ste åuli za sluæbu Boæije blagodati koja je data meni za vas: da je

meni otkrivenjem kazana tajna, kao ãto sam ranije ukratko napisao.Åitajuñi to, moæete da shvatite moje razumevanje Histove tajne, koja udrugim naraãtajima nije data åovekovim sinovima, kao ãto je sadaotkrivena njegovim Duhom Svetim apostolima i prorocima.

Neznaboãci su kroz evanœelje, sunaslednici, sutelo i sudeonici uobeñanjima u Hristu Isusu. Njemu sam postao sluga po daru Boæijeblagodati, koja mi je data delovanjem njegove sile.

Meni, najmanjem od svih svetih, data je ova blagodat: daneznaboãcima objavim neistraæivo Hristovo bogatstvo, i da svakompokaæem u åemu je tajna koja je od veånosti bila sakrivena u Bogu kojije sve stvorio,

188

Efescima 3

da bi poglavarstvima i vlastima na nebu, kroz crkvu bila objavljenamnogorazliåna Boæija mudrost, po njegovoj veånoj odredbi, koju jeispunio u Isusu Hristu, naãem Gospodu!

U njemu i kroz veru u njega imamo slobodu i pristup spouzdanjem. Zato molim, da se ne obeshrabrite zbog mojih nevolja zavas: one su vaãa slava” Ef 3:1-13

3:1 “Zato” Ceo ovaj odeljak st. 2-13 je teoloãki nastavak odeljka2:11-22. Tek, istu ovu frazu Pavle ponavlja u st. 14 i nastavlja svojhvalospev Bogu.

“zatvorenik Hrista Isusa za vas, neznaboãce…” Apostol piãeposlanicu iz rimskog zatvora, uhvañen i optuæen zbog pobune uJerusalimu (Dl 21:27-22:22). Neredi su poåeli kada su tamoãnjiJevreji otkrili da je Pavle u hram uveo paganina, Trofima iz Efesa. Zanjih je to bila nepodnoãljiva uvreda (2:14). Pavle je doæiveo posebanpoziv od Boga za neznaboãce (st. 2, 8; Dl 9:15; 22:21; 26:16, 18, Rim11:13; 15:16; Gal 1:16; 2:9; 1. Tim.2:7; 2. Tim 4:17).

3:2 “Jer” U gråkom ovo je izrazito uslovljena reåenica, kojapodrazumeva potvrdan odgovor na sve do sada reåeno. Deo st. 2-7 jejedna reåenica u izvorniku. Efesci su åuli za apostolov poziv i sluæbu,makar da nije liåno bio osnivaå maloazijskih crkava.

“za sluæbu Boæije blagodati koja je data meni za vas” Pavle jeoseñao duboku sigurnost svog evanœeoskog poziva (st. 9; 1. Kor 4:1;9:17; Kol 1:25; 1. Pet 4:10). Darovana mu je milost (st. 7-8) kao darupravljanja (st. 2). Ovde imamo primer dva aspekta Boæijeg Saveza.

Svi su vernici darovani Duhom (1. Kor 12:7,11) i svima je poverenasluæba objavljivanja evanœelja (Mr 28:19-20). Ovo je Veliko poslanje a neVelika moguñnost izbora! Ova zapovest obuhvata sve: naã æivot,duhovnu zrelost, plansku misiju. Nemoguñe je biti veran sluga Boæiji aogluãiti se na povereni nam zadatak!

3:3 “otkrivenjem” Moguñe je da se misli na: (1) iskustvo sa puta zaDamask (Dl 9:3-8; 22:6-11; 26:12-18); (2) Ananijino nauåavanje uDamasku (Dl 9:10-19; 22:12-16); (3) viziju u Jerusalimu (Dl 22:17); (4)Boæije pouåavanje Pavla u Arabiji (Gal 1:12, 17-18).

189

Efescima 3 3,1-3

“tajna” Pavle preko 20 puta pominje ovaj pojam u nekolikoznaåenja. Uglavnom to åini kada objaãnjava ãta, kako i zaãto suujedinjeni Jevreji i pagani u jedno novo druãtvo, u crkvu (Ef2:11-3:13; Kol 1:26-27).

Posebna tema: Boæiji plan otkupljenja - “tajna”Bog je joã pre edemske katastrofe (1. Mojs 3) imao jedinstveni plan

otkupljenja za åitavo åoveåanstvo. SZ ima nekoliko vaænih najava o tome– 1. Mojs 3:15; 12:3; 2. Mojs 19:5-6; i svakako, proroåka viœenja. Ipak, ceoovaj plan nije bio jasan (1. Kor 2:6-8; Kol 1:26). Isusov dolazak i Oåevoposlanje Duha objavlju sve sasvim jasno. U tom smislu Pavle koristi reå“tajna”, kao zbirni pojam sveukupnog Boæijeg plana spasenja (1. Kor 4:1;Ef 6:19; Kol 4:3; 1. Tim1:9). Evo tih nekoliko znaåenja:

1. Delimiåno “otvrdnuñe” Izraela radi prikljuåenjaneznaboæaca Boæijem spasenju. To ñe pobuditi svetu ljubomoruJevreja da prihvate odavno proreåenog i poslatog Mesiju (Rim11:25-32).2. Evanœelje se objavljuje svakome i po celom svetu, svima kojiñe priñi Bogu kroz Hrista i u Hristu (Rim 16:25-27; Kol 2:2).3. Vernici ñe dobiti novo telo o vaskrsenju i Hristovompovratku (1. Kor 15:5-57; 1. Sol 4:13-18).4. Saæimanje svega ãto jeste i postoji u Hristu (Ef 1:8-11)5. Obrañeni Jevreji i pagani su braña i sestre u istoj veri (Ef2:1-3:13).6. Bliskost Hrista i crkve je opisana bliskoãñu supruænika ubraku (Ef 5:22-33).7. Pagani su po evanœelju deo zavetnog naroda. Po Duhuprebivaju u Hristu i rastu u hristolikosti, a to je dugo oåekivanaobnova naãe bogolikosti koju je pad u greh izopaåio (1 Mojs1:26-27; 5:1; 6:5,11-13; 9:6; Kol 1:26-28).8. Kraj vremena i pojava Antihrista (2. Sol 2:1-11)9. Joã jedna naznaka ranocrkvenog shvatanja tajne (1. Tim1:16).

190

3,3 Efescima 3

“kao ãto sam ranije ukratko napisao” Veliki reformator Æan Kalvinje smatrao da apostol ovde misli na neku prethodno napisanuposlanicu. No, mnogo je izvesnije zakljuåiti da se misli na prethodnoreåeno u ovom pismu, najverovatnije na odeljak 2:11-22. U svakomsluåaju ovako åesta upotreba aorista zove se “epistolarni aorist”.

3:4 “åitajuñi to” Apostolska pisma su se naglas åitala u ranimcrkvama (Kol 4:16; 1Sol 5:27; Otk 1:3). Ne zaboravimo da je i ovo pismojedno od okruænih pisama.

3:5 “u drugim naraãtajima” Bog je konaåno i potpuno otkrio svojplan spasenja åoveåanstva (Kol 1:26a). Svi su pozvani – Jevreji i pagani;siromasi i bogati, robovi i gospodari, muãkarci i æene (1. Kor 12:13; Gal3:28).

“nije data… kao ãto je sada otkrivena” Oba glagola su u pasivu, ãtonaglaãava Boæiju akciju u otkrivanju tajne odvajkada sakrivene(1:3-6), sada, u vremenu (1:7-12) i kroz sva vremena (1:13-14).“Svetim apostolima i prorocima” Istu frazu imamo u 2:20; 4:11.Apostoli su sveti jer su posveñeni, izdvojeni za poseban zadatak.Takoœe, misli se na proroke NZ (4:11; Dl 11:27; 13:1; 15:32; 21:9,10;1. Kor 12:28; 14:1-40). I jedni i drugi – zajedno sa evangelistima,pastorima, uåiteljima – objavljuju tajnu evanœelja, novu duhovnustvarnost koja sve narode ujedinjuje u telo crkve.

3:6 “Neznaboãci su kroz evanœelje, sunaslednici, sutelo i sudeoniciobeñanja” To se zove otkrivenje Boæijeg plana spasenja! U Hristu viãenema prastare podele na Jevreje i ostale (Jn 8:37-44; Rim 2:28-39; 3:22;10:12; 1. Kor 12:13; Gal 3:7-9, 28-29; Kol 3:11). Istu reå, “sunaslednici”,apostol koristi i u Rim 8:17; Jev 11:9 and 1. Pet 3:7.

Pred nama su tri “syn” sloæenice: (1) su-naslednici; (2) su-telo; (3)su-deonici. Rekli smo da je Pavle sklon stvaranju jeziåkih sloæenicapomoñu ovog predloga, da bi naglasio novinu hriãñanskog æivljenja.Sliåno je i sa 2:5-6.

3:7 Ova misao moæe da se odnosi na åas Pavlovog obrañenja. Ali,kontekst nam nameñe njegovo apostolsko pozvanje i misiju meœupaganima (Ef 3:2; 6:20; Rim 12:3; 15:15-16; 1. Kor 3:10; 15:10; Gal 2:9;Kol 1:25).

191

Efescima 3 3,4-7

“sluga” Naã pojam “œakon” dolazi upravo od ove starogråke reåi“diakoneo”, ãto znaåi “sluga” (4:17; Mt 8:15; 20:28).“delovanjem njegove sile” I spasenje i delotvorna sluæba potiåu odBoga a ne od Pavla (1:19; Kol 1:29).

3:8-12 Joã jedna duga reåenica u izvornom jeziku. A to je – rekli smo– odlika poslanice Efescima.

3:8 “Meni, najmanjem od svih svetih” Doslovno – “najmanjim odnajmanjih”, ãto je redak oblik komparativ superlativa (1. Kor 15:9; 1Tim1:15). Pavle je bio skruãen zbog svog preœaãnjeg æivota, svoje nadutereligiozne samopravednosti i progona koje je vrãio. Bio je zapanjenBoæijom ljubavlju koja ga je prihvatila kao takvog. Vidi posebnu temu:“Sveti”, u Kol 1:2.

“neistraæivo” Snaæna jeziåka slika Boæijeg bogatstva u Hristu (Rim11:33 i LXX prevod Jov 5:9; 9:10). Åovek nikada ne moæe da otkrijeBoga, ali Bog hoñe i moæe da se otkrije svetu.“Hristovo bogatstvo” Bogatstvo je omiljena apostolova reå (Ef1:7,18; 2:4,7; 3:8,16). U prvom poglavlju je opisivao Oåevobogatstvo, a ovde se divi sinovoj raskoãi! NZ åesto, u æelji da istakneboæanstvo Sina, pripisuje Hristu Jahve titule (recimo, “Bog, naãSpasitelj”; “Isus Hrist naã Spasitelj”, Tit 1:3-4; 2:10; 2:13; 3:4; 3:6).

3:9 “i da svakom pokaæem” Doslovno: “upaliti svetlo” (1:18; Kol1:26b). Samo Duh Sveti moæe da uåini tako neãto u åovekovommraånom srcu (Jn 1:4-5; 6:44, 65). Pojam “foto” dolazi odavde.

“u åemu je tajna” Doslovno: “upravljanje gazdinstvom”(oikonomia). Ovo je jedna iz serije Pavlovih omiljenih reåi kojimaopisuje veåni Boæiji plan otkupljenja kroz Hrista (1:10; 3:2,9; Kol1:25).

Postoje neslaganja u manuskriptima kada je u pitanju reå oikonomia.Ima je u svim velikoslovnim spisima, kao i u P46, u veñini maloslovnih,svim starim verzijama, a citiraju je i rani crkveni oci. Dakle, nesumnjivose radi o izvornoj reåi. Ipak, polemike postoje u domenu tekstualnogkriticizma. O tome vidi Drugi dodatak.

* “u Bogu koji je sve stvorio” Ovo je teæak udarac gnostiåkomdualizmu i laæi o podvojenosti duha i materije (2:10, 15). U

192

3,8-9 Efescima 3

paralelnom odeljku u Koloãanima Isus se naziva Oåevimposrednikom u stvaranju (Jn 1:3,10; Rim 11:36; Kol 1:15-16; 1. Kor8:6; Jev 1:2-3; 2:10).

3:10 “mnogorazliåna Boæija mudrost” Sloæenica slikovitog izraza –“mnogo boja”. U 1Pet 1:6; 4:10 se govori o “raznim napastima” i“viãestrukoj milosti”. Ãarolikost Boæije mudrosti se najbolje vidi uPavlovoj doksologiji u Rim 11:33-36 i Ef 3:18-21.

“kroz crkvu” “Ekklesia” se sreñe u LXX (Septuaginta), kao prevodjevrejskog “gahal” – “Izraelski zbor” (2. Mojs 12:6; 10:3; 4. Mojs20:4; 3. Mojs 4:13). Ovo je jedna od upotreba u Efescima (1:22; 3:10,21; 5:23, 24, 25, 27, 29, 32). Inaåe, Pavle i u ovom pismu (1:22-23) iu Koloãanima (1:24) crkvu zove telom Hristovim. Rani su hriãñanisebe videli kao autentiåni Boæiji narod sa Hristom kao glavom.

Jedan od neobiånih literalnih odnosa pisama Koloãanima i Efescima jeda potonja pojam crkva koristi u sveopãtem, vaseljenskom (Mt 16:18;Gal. 1:13), a prva u lokalnom, gradskom smislu (1. Kor 10:32 ; 12:28;15:9; Gal 1:12; Fil 3:6). Ovo istiåe okruæni karakter poslanice Efescima.

“bila objavljena” Anœeli su æudeli da saznaju Boæije namere (1. Pet1:12) – da ñe njegova silna ljubav biti kroz crkvu objavljena svima(2:7; 1. Kor 4:9)“poglavarstvima i vlasima” Misli se na sve nivoe autoriteta, posebnona anœeoske – i dobre i zle (Rim 8:38-39; 1. Kor 2:8; Ef 1:21; 6:12;Kol 1:16; 2:10, 15, 20). Duhovni svetovi su teoloãka okosnica uåenjagnosticizma. Po gnosticima se spasenje dobija tajnim znanjem kojepojedinac osvaja prolaskom kroz anœeoske nivoe (eone), sve dokrajnjeg dobra, do Boga.

Dæordæ Lad, u svojoj “Novozavetnoj teologiji”, (str. 401) govoriiscrpnije o ovim nivoima. Tek, o ovoj temi nema ni traga nekakvojdetaljnoj diskusiji. Zato moramo da budemo krajnje oprezni prema svimsistematizacijama i teologijama koje definiãu neãto o åemu u NZ imapremalo traga! Ova tema je odliåan primer za pomenuto pravilo.Posebno treba paziti na one biblijske odeljke u kojima nije reå oduhovnim, veñ o svetskim strukturama, sveta bez Boga. Knjiga HendrikaBerkofa – “Hrist i poglavarstva” (“Christ and the Powers”) je odliåna uovom domenu. Vidi posebnu temu u 6:12

193

Efescima 3 3,10

“na nebu” Jasan oblik lokativa (sfera) “epouranious” – “u nebeskimmestima”; sreñemo ga samo u ovoj poslanici (1:20; 2:6; 3:10; 6:12).Kontekst jasno kazuje da je reå o duhovnoj stvarnosti, u kojoj verniciæive sada i ovde, a ne o nebu sutra i tamo.

3:11 “po… veånoj odredbi” Doslovno: “po svrsi vremena” (1:9-10).Pojam je poznat i u klasiånom gråkom – “isplanirati, odrediti”. Dakle, zaBoga nema iznenaœenja i plana “B” (Lk 22:22; Dl 2:23; 3:18; 4:28)!

Koji je Boæiji veåni plan? Objavljen je joã u 1 Mojs 1-3: Bog je stvorioåoveka radi zajedniãtva. Naæalost, ono je poruãeno grehom. Krozspasenje, Bog obnavlja svoj prvobitni naum sa åoveåanstvom (Jevreji iGrci). O tome govori åitavo Sveto pismo. Isus Hrist je ostvarenje togplana (1. Mojs 3:15) kroz sluæbu Duha (Jn 16:8-14).

3:12 “sloboda” Pojam se koristi za slobodu govora, ali i za uverenjeonoga koji neãto autoritativno radi (Jev 4:16; 10:19,36; 1Jn 2:28; 3:21).

“pristup s pouzdanjem” Termin je poznat iz LXX kao liånopredstavljanje kraljevima. Poseban naglasak imamo u Ef 2:18 i Rim5:2. Hriãñani pristupaju Ocu kroz Sina (1. Pet 3:18). On je jediniposrednik (1. Tim 2:5). Reformacija je naglasila „“sveãtenstvo svihvernika”” kao reakciju na klerikalizam Rimokatoliåke crkve. Pismouvek daje naglasak na mnoæini, a to je dobra kritika naãemzapadnjaåkom individualizmu, koje iskljuåuje eklesioloãkukorporativnost. Hriãñani su pozvani u posredniåku – sveãteniåkusluæbu, a ne na pojedinaåne privilegije. I kao ãto je taåno da sespasavamo kao pojedinci, taåno je da je hriãñanstvo zajedniåkoiskustvo vere.“kroz veru u njega” Isus je Oåev kanal za sve blagoslove (1:4, 7, 9, 10(dva puta), 12, 13 (dva puta). Doslovno – “njegovu veru” (Gal 2:16;3:22), jer je reå o objektnom genitivu. On je vredan svakogpouzdanja! Veñini tumaåa to je joã jedan signal da je reå o okruænompismu.

3:13 “da se ne obeshrabrite” Jak oblik sadaãnjeg vremena, uznaåenju – “ne gubite iznova i iznova hrabrost”. Zanimljivo da segramatiåki ovo odnosi koliko na Efesce, toliko i na samog apostola. Åestoapostol koristi ovu frazu (2. Kor 4:16; Gal 6:9; 2. Sol 3:13).

“zbog mojih nevolja za vas” Vidi posebnu temu koja sledi:“Nevolje”

194

3,11-13 Efescima 3

Posebna tema: NevoljePotrebno je naåiniti razliku izmeœu koriãñenja ovog pojma kod

apostola Pavla i kod apostola Jovana.A. Pavlova upotreba pojma (istovetna Isusovoj)

1. problemi, patnje, delovanje zla u posrnulom svetua. Mt 13:21b. Rim 5:3c. 1. Kor 7:28d. 2. Kor 7:4e. Ef 3:13

2. nevolje, trpljenje, zlo izazvano nevernicimaa. Rim 5:3; 8:35; 12:12b. 2. Kor 1:4,8; 6:4; 7:4; 8:2,13c. Ef 3:13d. Fil 4:14e. 1. Sol 1:6f. 2. Sol 1:4

3. stradanja, patnja, zlo poslednjeg vremenaa. Mt 24:21,29b. Mk 13:19,24c. 2. Sol 1:6

B. Jovanova upotreba pojma1. Jovan pravi razliku izmeœu “thlipsis” i “orge”, tj. “thumos”

u knjizi Otkrivenja. Prva reå opisuje ono ãta nevernici radevernicima, dok druga – orge – ãta Bog radi nevernicima. Dakle:

a) thlipsis - Otk 1:9; 2:9-10,22; 7:14b) orge - Otk 6:16-17; 11:18; 16:19; 19:15c) thumos - Otk 12:12; 14:8,10,19; 15:2,7; 16:1; 18:3

2. Jovan ovim pojmom opisuje u svom Evanœelju i problemekoje vernici sreñu u ovom zlom sistemu sveta (Jn 16:33)

“one su vaãa slava” Nije nam sasvim jasno na koji naåin Pavle mislida su njegova stradanja slava efeãkih vernika (3:1). Moæda se misli na ceodogaœaj apostolovog spasenja i poslanja paganima, kako piãe u Dl9:15-16 (Dl 20:23). Pavle ispunjava svoju sluæbu meœu paganima, meœu

195

Efescima 3 3,13

neznaboæaåkim narodima, i to dokazuju njegova stradanja. (Vidi punoobjaãnjenje pojama “slava” u Ef 1:6).

“Zato savijam svoja kolena pred Ocem, koji svakom rodu na zemljii na nebu daje ime: neka vam dade po bogatstvu svoje slave da ojaåatesnagom po njegovom Duhu za unutraãnjeg åoveka, da se Hristos useliu vaãa srca kroz veru, da budete ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, dabiste mogli da razumete sa svima svetima kolika je ãirina i duæina,visina i dubina, Hristove ljubavi, koja prevazilazi svaki razum, da seispunite do potpune Boæije punine” Ef 3:14-19

3:14 “Zato” Pavle se vraña svojoj prvobitnoj misli (st.1)“savijam svoja kolena” Stajanje, a ne kleåanje je uobiåajeni jevrejskimolitveni poloæaj. Zato ovim Pavle istiåe svoj æar (Mt 6:5; Mk 11:25;Lk 18:11, 12; 22:41; Dl 7:60; Fil 2:10).

3:14-15 “pred Ocem… rodu” U izvornom jeziku reå je o igri reåi“pater” i “patria”. Trojedini Bog je primer familije povezane u ljubavi.

3:14-17 “Otac… Duhu… Hristos” Primetimo delo Trojice u 1:3-14,17; 2:18; 4:4-6. Neki prevodi imaju “… pred Ocem Gospoda naãeg IsusaHrista”, ali ovo reãenje izostavlja åuveni P46, A, B, C, kao i tekstovi kojekoriste Jeronim i Avgustin. Ovaj dodatak se javlja u velikoslovnimtekstovima D, G, K, i prevodu koji je koristio Jovan Hrizostom –Zlatousti.

Taåno je da se doslovni pojam “Trojstvo”, “Trojica” ne sreñe u NZ,ali mnogi navodi – poput ovog – staljaju sva tri lica Boæanstva ujedinstveni kontekst (Mt 3:16-19; 28:19; Jn 14:26; Dl 2: 33-34,38-39; Rim1:4-5; 5:15; 8:9-10; 1. Kor 12:4-6; 2. Kor 1:21-22; 13:14; Gal 4:4-6; Ef1:3-14, 17; 2:18; 3:14-17; 4:4-6; 2. Sol 2:13; Tit 3:4-6; 1. Pet 1:2; Juda20-21).

Istina, nemoguñe je shvatiti razumom koncept trojedinosti Boæije –tri lica u jednoj osobi. Ali, Pismo nam jasno pored boæanske liånosti Ocagovori o boæanstvu Sina i Duha, baã kao i o njihovom savrãenomjedinstvu. Vidi posebnu temu u 1:3.

3:15 “na nebu i na zemlji” Misli se na sve vernike, tu, na zemlji, i onekoji su veñ na nebu (Fil 2:10).

196

3,14-15 Efescima 3

3:16-19 Apostolovu molitvu moæemo gramatiåki dvojakoposmatrati:

1. Tri “hina” ålanaa) st. 16 “… neka vam dade” (aorist konjuktiv)b) st. 18 “… da razumete” (aorist konjuktiv)c) st. 19 “… da se ispunite” (aorist konjuktiv)

2. Åetiri aorist infinitivaa) st. 16 “… da ojaåate”b) st. 17 “… da se Hristos useli u vaãa srca”c) st. 18 “… da razumete”d) st. 19 “… da… svaki razum”

Ovde vidimo Pavlovu molitvu za sve vernike, æelju da ojaåaju uBoæijoj sili kroz Hrista po Duhu; da odole: (1) laænim uåiteljima; (2)progonima sveta.

3:16 “po bogatstvu svoje slave” Rekli smo da je “bogatstvo” reå izapostolovog omiljenog korpusa. Njom on doåarava puninu koju imamou Hristu (1:7,18; 2:4,7; 3:8,16). U suãtini Boæjeg srca leæi kljuå njegovenepobedive moñi i brige.

“za unutraãnjeg åoveka” Duhovni rast jeste unutraãnji, ali uvekpotaknut spoljnjim uticajima. Pavle voli da pravi kontrast izmeœu“spoljaãnjeg” i “unutraãnjeg” åoveka, gde mu je prvi slika duhovnog adrugi slika telesnog. Unutraãnji åovek je veñ deo Carstva koje dolazi, dokse spoljaãnji raspada, umire u sadaãnjem sistemu sveta. To je ta naãastara, greãna priroda (Ef 2:1-3).

3:17 “da se Hristos useli u srca vaãa kroz veru” Ovaj oblik aorista(aktiv infinitiv) naglaãava svrãeno delo vere. NZ oslikava isprepletanusluæbu Sina i Duha. Sluæba Duha je da: (1) uveri ljude da im je Isuspotreban zbog greha; (2) otkrije Isusa iz Evanœelja; (3) privuåe Isusu; (4)krsti u Hrista (1. Kor 12:13); menja nas u Hristov lik (hristolikost). Vidiposebnu temu “Srce” u Kol 2:2 i “Isus i Duh Sveti” u Kol 1:26.

“da budete ukorenjeni” Veñ sretani oblik particip perfekt pasiva –“bili ste i ostanite ukorenjeni Boæijom rukom”. Ova baãtovanska

197

Efescima 3 3,15-17

metafora se joã jedino sreñe u Kol 2:7. Zaista, biranim reåima apostolistiåe Boæiju neprikosnovenu naklonost.

“i utemeljeni” Joã jedan particip perfekt pasiv, ali ovog putagraœevinska metafora. Istu meãavinu slika zemljoradnje i izgradnjeimamo i u 2:20, kao i u 1. Kor 3:9.

3:18-19 “da razumete” Aorist infinitiv, poput ona åetiri u odeljkust.16-19. Pavle naglaãava pravo hriãñansko znanje, kao kritiku gnostiåkojintelektualnoj nadutosti. Moæda se misli na objavljenu tajnu, naujedinjenje Jevreja i neznaboæaca.

3:18 “da biste mogli” Joã jednom se apostol moli da vernici buduojaåani u punom razumevanju evanœelja. Drugi put Pavle istiåe svrhupisanja.

“sa svim svetima” Rekli smo da ova imenica uvek ide u mnoæini,osim u Fil 4:21 gde takoœe ima kolektivni prizvuk. Biti hriãñanin znaåibiti deo zajedniãtva. Bog hoñe da duhovno rastemo i sazrevamo (Ef 4:13).(Vidi posebnu temu: “Sveci”, u Kol 1:2).

3:19 “kolika je” “hyperballo” smo sreli u 1:19. Vidi posebnu temu:“Pavlova upotreba predloga “huper” – “nad”. Ovu reå sreñemo i u 1:10;2:7. Joã jedan primer imamo u 3:20 (hyperekperissou) kao i u 1. Sol 3:10 i5:13.

“da se ispunite do potpune punine Boæije” Treñi put apostol iznosisvrhu svog pisanja. Ovo se ne tiåe toliko naãeg prebivanja u Hristu,ili u Duhu (st.17), koliko upozorenja na gnostiåka zabludiva uåenja iprenaglaãavanje pojma “punine – pleroma”. To je, navodno, biloposebno dato otkrivenje pojedincima, poput tajne lozinke kojom seduhom prolazi kroz nebeske, anœeoske sfere do konaånog neba. Ne,Hrist je jedina istinska “punina” Boæija (1:23; Col. 2:9).

“A Onome, koji po svojoj sili koja radi u nama, mnogo viãe moæe dauåini nego sve ãto traæimo ili zamiãljamo. Njemu neka je slava u crkvi iHristu Isusu kroz sva pokoljenja, uvek i zauvek! Amin” Ef 3:20-21

3:20 “A Onome, koji… moæe” Ovim dokosoloãkim povikomapostol zavrãava doktrinarni deo poslanice. Tri puta u NZ sreñemo ovupredivnu titulu – ovde, Rim 16:25 i Juda 24.

198

3,18-20 Efescima 3

Posebna tema: Pavlovi slavopoji, molitve i zahvalnosti BoguPavle je åovek slavljenja. Dobro poznaje SZ i sluæi se mnogim

prepoznatljivim slavoslovljima, posebno iz Psalama (Ps 41:13; 72:19;89:52; 106:48). Nekoliko je naåina njegovog veliåanja Boga:

1. U uvodnim napomenama poslanicaa) zahvalnost ili pozdrav (Rim 1:7; 1. Kor 1:3; 2. Kor 1:2)b) uvodni blagoslovi (eulogotos, 2. Kor 1:3-4; Ef 1:3-14)

2. Iznenadni iskazi zahvalnostia) Rim 1:25; 9:5b) 2. Kor 11:31

3. Slavoslovlja (doksologije: saåinjenje od imenice “doxa” –“slava” i fraze “u veke vekova”

a) Rim 11:36; 16:25b) Ef 3:20-21c) Fil 4:20d) 1. Tim 1:17e) 2. Tim 4:18

4. Zahvalnost (euharisteo)a) uvodi poslanica (Rim 1:8; 1. Kor1:4; 2. Kor 1:11; Ef 1:16;Fil 1:3; Kol 1:3,12; 1. Sol 1:2; 2. Sol 1:3; Flm 4; 1. Tim 1:12; 2.Tim 1:3)b) pozivi na slavljenje (Ef 5:4,20; Fil 4:6; Kol 3:15,17; 4:2; 1.Sol 5:18).

5. Kratki izlivi zahvalnostia) Rim 6:17; 7:25b) 1. Kor 15:57c) 2. Kor 2:14; 8:16; 9:15d) 1. Sol 2:13e) 2. Sol 2:13

6. Zavrãne zahvalnostia) Rim 16:20b) 1. Kor 16:24c) 2. Kor 13:14

199

Efescima 3 3,20

d) Gal 6:18e) Ef 6:24

Pavle zna ko je Trojedini Bog koga slavi, i iz iskustva i iz teoloãkemisli. Uvek zapoåinje svoja pisma molitvama i slavljenjem. Ovde vidimokako ga duh slavljenja obuhvata u æiæi doktrinarne misli. I na zavrãetkuposlanica ne zaboravlja reåi zahvalnosti i blagosiljanja. Naprosto, njegovispisi odiãu tim duhom, odiãu molitvama i zahvalnoãñu. Poznaje Boga,poznaje sebe, poznaje evanœelje koje propoveda.

“mnogo viãe” Apostolov prepoznatljiv komparativ superlativa (1Sol3:10; 5:13). Vidi posebnu temu u 1:19. Loãa gramatika ali odliånateologija!“po svojoj sili koja radi u nama” Misli se na prebivanje Hrista uDuhu kroz nas (st.7; 16-17; Gal 2:20; Kol 1:27). Upravo taj trajniboravak Boga u nama åini suãtinsku razliku SZ i NZ (Jez 36:26-27).

3:21 “Njemu neka je slava u crkvi i Hristu Isusu” Crkva je mestoHristove slave i uzviãenosti (1:23). Hrist je najveñi u narodu koji jeotkupljen njegovom krvlju i ispunjen njegovim Duhom. Pojam “crkva”dolazi iz gråko-rimskog sveta i oznaåava one “koji su pozvani napolje”,na gradske sastanke od opãteg dobra (Dl 19:32). Inaåe, ovim pojmom seprevodi i znaåajna jevrejska SZ ideja “Skupãtine graœana” – “gahal” (2.Mojs 12:6;10:3; 3. Mojs 4:13; 4. Mojs 14:5; 20:6; 5. Mojs 5:22; 9:10; 10:4;18:16). Vernici prve crkve su sebe nedvosmisleno videli kao istinski Boæjinarod (Gal 6:16; 1. Pet 2:5-9; Otk1:6).

“amin” Vidi posebnu temu koja sledi.

Posebna tema: Amin1.Stari zavet

A. Reå je jevrejskog porekla (emeth), i znaåi potvrdu, neãto ãto jeverodostojno.

B. U prenosnom smislu oznaåava nekoga ko je stabilan, ko åvrstostoji u telesnom smislu, spram onih koji to nisu (5. Mojs 28:64-6 7;38:16; Ps 40:2; 73:18; Jer 23:12), onih koji padaju (Ps 73:2). Iz oveupotrebe se razvila joã slikovitija primena oznake za vernost, lojalnost,pouzdanost (1. Mojs 15:16; Av 2:4).

200

3,21 Efescima 3

C. Posebna uoptreba:a) stub, 2. Kr 18:16 (1. Tim 3:15)b) sigurnost, 2. Mojs 17:12c) stabilnost, 2. Mojs 17:12d) åvrstina, Isa 33:6; 34:5-7e) istina, 1. Kr 10:6; 17:24; 22:16; Izr 12:22f) jakost, 2. Dn 20:20; Isa 7:9g) verodostojnost (Tora), Ps 119:43,142,151,168

D. SZ poznaje joã dva pojma za aktivnu veru:a) “batach” – pouzdanjeb) “yra” – strahopoãtovanje, slavljenje (1. Mojs 22:12)

E. Pojam je od prvobitnog liturgijskog znaåenja dobio i primenu umeœuljudskim odnosima, za opis nekoga ko je pouzdan i poverenjavredan (5. Mojs 27:15-26; Neh 8:6; Ps 41:13; 70:19; 89:52; 106:48).

F. Teoloãki naglasak pojma nije na åoveku i njegovoj sigurnosti veñna Jahvi (2. Mojs 34:6; 5. Mojs 32:4; Ps 108:4; 115:1; 117:2; 138:2). Zavetsa tako naklonjenim i sigurnim Bogom, je jedina nada za åoveåanstvo.Oni koji poznaju Boga ñe biti kao on (Av 2:4). Sveto pismo je zapis sveteistorije o promeni åoveka u Boæiji lik (1 Mojs 1:26-27). Cilj naãegspasenje jeste baã to – vratiti se u nepomuñeno zajedniãtvo sa Bogom. Zanjega smo stvoreni.

II.Novi zavetA. “Amin” sreñemo u zavrãnim liturgijskim odeljcima kao potvrdu

svega reåenog, osiguranje. I to je vrlo tipiåno i za NZ (1. Kor 14:16; 2. Kor1:20; Otk 1:7; 5:14; 7:12).

B. Ovim se terminom zavrãavaju molitve NZ (Rim 1:25; 9:5; 11:36;16:27; Gal 1:5; 6:18; Ef 3:21; Fil 4:20; 2Sol 3:18; 1. Tim 1:17; 6:16; 2. Tim4:18).

C. Isus je jedini koji je amin koristio kao uvod u svoje reåi (Lk4:24;12:37; 18:17,29; 21:32; 23:43).

D. Amin je Isusova titula u Otk 3:14, baã kao i Jahve u Isa 65:16.E. Pojam “pistis” u svim svojim oblicima u gråkom je NZ paralela

SZ “amin”, a znaåenje mu je istovetno.

201

Efescima 3 3,21




1. Kako je Pavle nauåio svoju teologiju?2. Zaãto apostol sebe naziva “najmanjim od svih svetih”?3. Zaãto je Boæija tajna bila vekovima sakrivena?4. Ãta je svrha crkve pred duhovnim svetovima?5. Koje tri stvari Pavle traæi od Boga za vernike u st. 16-19?6. Na koji naåin se ispunjavamo Boæijom puninom?

202

3,21 Efescima 3

Efescima 4

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija StefanoviñaPoziv na jedinstvo4:1-16Hriãñanska svetost17-32



Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte samo da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek ondato svoje uporedite sa prevodima Biblije koje posedujete. Podele napoglavlja i manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu dadokuåimo izvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrogtumaåenja. Neka svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Kontekstualni uvid u celinu 4:1-32

A. Ovo poglavlje otvara praktiåni deo poslanice (æivot, “hod”, 4:1,17; 5:2,15). Svako znanje mora da postane naåin æivota! Istina je stvarodnosa. Spasenje nije nekakva nagrada, polisa osiguranja protiv poæara,ili ulaznica za nebo, veñ svakodnevni odnos pokajanja i vere koji u nama

stvara hristolikost.

203

Efescima 4

B. st. 1-6 tiåu se teme cele poslanice – jedinstva. Jedinstvo jeosnovano na nepomuñenom odnosu Oca, Sina i Duha – TrojedinogBoga. Ovo naglaãeno zajedniãtvo je otvoreni izazov bahatomindividualizmu laænih uåitelja judaizma i gnosticizma. Kvalitet togjedinstva je opisan u st.2-3. Zato je duhovno jedinstvo odgovornostsvakog vernika. Jer, Isus se molio za naãe jedinstvo (Jn 17:11,12-22).

C. Jedinstvo je svesno predavanje svakodnevnim odnosima upravozbog raznolikosti duhovne obdarenosti Boæijeg naroda. Svaki vernik imaduhovni dar radi delotvorne sluæbe (1. Kor 12:7,10). Dar nije dat za liånoposedovanje, veñ za meœusobnu sluæbu u Isusovo ime. I takav dar je kljuåcrkvenog jedinstva. Svi smo mi kao hriãñani jedno telo i pozvani smo dadelujemo zajedno.

D. Naãe savremene crkve na zapadu oåajniåki trebaju istinu stihova11-12. Voœe su Boæiji dar crkvi – Hristovom telu. Oni pomaæu iohrabruju svakoga u sluæbi, a sluæba je poziv svakom verniku. Zato nijeistinita podela na “klerike” i “laike”. To nisu NZ kategorije. Ako sihriãñanin, obdaren si i pozvan da sluæiã svima! To je tvoja punovremena,celovita sluæba. To nije moj i tvoj izbor, stvar dobrovoljnosti, veñ uzviãenipoziv. Zadatak crkvenih voœa je da “opreme svete za sluæbu”, jer samoduhovno odrasli i zreli vernici mogu da nose evanœelje nespasenima (st.12; Mt 28:19-20).

E. Efescima 4:17-5:20 je odeljak koji se obraåunava sa greãnimnaåinom æivota, sa paganskim uåenjima i hriãñanskim krivoverjima.Itekako je vaæno kako hriãñani æive! Bez korena nema ni ploda.Promenjeni æivoti vernika su valjani dokaz njihovog spasenja.

Tumaåenje reåi i izraza“Molim vas, dakle, ja, zatvorenik u Gospodu, da æivite dostojno

poziva kojim ste pozvani, u svakoj poniznosti i krotosti, u trpljenju,podnoseñi jedan drugoga u ljubavi, starajuñi se da odræite jedinstvoduha u svezi mira,

Postoji jedno telo i jedan Duh, kao ãto ste i pozvani jednoj nadikada ste pozvani; jedan Gospod, jedna vera, jedno krãtenje; jedan Bog i

204

Efescima 4

Otac svih, koji je nad svima i kroza sve i u svima”.Ef 4:1-6

4:1 “zatvorenik u Gospodu” Dok veñina prevoda kaæe “zatvorenikGospodnji”, doslovan izraz je “zatvorenik u Gospodu”. Ovim nasapostol podseña da piãe iz zatvora u Rimu ranih 60-ih god. Ovaj se izrazrazlikuje od onog u 3:1 – “zatvorenik Hrista Isusa”. Za Pavla je svakivernik uronjen u Hrista – postoji i æivi u njemu (Jov 12:10; Dan 5:23; Dl17:28).

“da æivite dostojno” Ovim reåima poåinje praktiåni odeljakposlanice. Jedinstvo se odræava vrlo delotvornim akcijamahristolikog æivota (2:2, 10; 4:1,17; 5:2, 15; Kol 1:10; 2:6). Zato jehriãñanstvo neãto ãto smo doæiveli jednom, kao odluku i promenu,ali i sve ono ãto delotvorno u svakodnevici potvrœuje tu odluku ipromenu. Ovo sasvim odgovara prvom imenu koju su Hristovisledbenici nosili – “sledbenici Puta” (Dl 9:2; 19:9, 23; 22:4; 24:14,22). Apostol Jovan odliåno objaãnjava ãta to znaåi “dostojno æiveti”(1. Jn 2:6).

Ovaj poziv na sveti æivot odgovara naãem konaånom cilju a nijeuslov da se do cilja doœe (2:8-9, 10). Naime, spaseni smo miloãñu zadobra dela a ne po dobrim delima. Dobra dela su taj dostojni naåinæivljenja jer su moguña jedino po Svetom Duhu. Ona su posledica a neuzrok (2:8-9). Zato je spasenje poput velikih sveåanih vrata kroz kojasmo zakoraåili na doæivotni put naãeg dostojnog æivota.

“poziva kojim ste pozvani” Glagol je u aorist pasivu. Bog je taj kojinas poziva (Jn 6:44, 65). Reå “poziv” etimoloãki odgovara pojmu“crkva” u 3:21. Oåigledna je igra reåi, ovde u st. 1 i u st. 4. Vidiposebnu temu: “predodreœenje”

Vernici su pozvani da budu sveti (1:4) i to je teoloãki balans doktrineo izabranju – predestinaciji. Åovek mora da se odazove Boæijem pozivu(1:13). Bog je potpuno suveren da pozove ljude k sebi kroz Hristovospasenje, ali svako mora liåno da se odazove pokajanjem i verom (Mk1:15; Dl 3:16,19; 20:21). Boæije izabranje i åovekov odaziv su dva stubablizanca NZ teologije. Treñi stub je poboæni æivot hriãñana. Bog upravoto hoñe – Narod koji odsijava njega samog (1. Pet 1:13-25).

205

Efescima 4 4,1

4:2 “u svakoj poniznosti” Ovom vrlinom apostol zapoåinje popisvrednosti koje donose duhovno jedinstvo. Poniznost je jedinstvenahriãñanska vrednost koja se ne moæe nañi ni na jednoj listi gråkih stoiåkihmoralista. I Mojsija i Isusa je krasila poniznost (4. Mojs 12:3; Mt 11:29).Pavle nekoliko puta spominje ovu vrlinu (Fil 2:3; Kol 2:18, 23; 3:12).

“krotost” Krotost je “pripitomljena snaga”, i redovno se misli nadomañe æivotinje. To je sila koja sluæi åoveku. Bog ne æeli da nasslomije u duhu. On je naã Stvoritelj (Ps 139). Ali, rado usmeravanaãu energiju. Ovo je jedna od omiljenih apostolovih metafora zahriãñanski æivot (1. Kor 4:21; 2. Kor 10:1; Gal 5:23; 6:1; Kol 3:12; 1.Tim. 6:11; 2. Tim 2:25; Tit 3:2).“ u trpljenju” Ponovo Pavlu draga vrednost (Rim 2:4; 9:22; 2. Kor6:6; Gal 5:22; Kol 1:11; 3:12; 1. Tim 1:16; 2. Tim 3:10; 4:2). Treba dabudemo strpljivi jedan prema drugome zato ãto je Bog strpljiv premanama. I ovo je autentiåan plod Duha (Gal 5:22-23).“podnoseñi jedan drugoga u ljubavi” Izraziti oblik prezenta,sadaãnjeg vremena. Åak 12 puta apostol u ovom pismu spominjepodnoãenje. Bog “ima æivce” i dugo trpi nevernike (Rim 2:4; 9:22).Na isti naåin i mi treba da se odnosimo prema svojim i tuœimupornim slabostima i greãkama (1. Tim 1:6). Pozvani smo da veñuåast dajemo drugima - onima za koje je Hrist umro - nego samimasebi (Rim 14:1-15:13; Gal 5:22; Fil 2:3; 4:5; Kol 3:12- 13). Takav stavpoærtvovanosti veliåa Isusa (1. Jn 3:16).

4:3 “starajuñi se da odræite” Sloæeni oblici sadaãnjeg vremena uparticipu i infinitivu. Doslovno: “ne ãtedite se, ne æalite truda”. Rekli smoda je jedinstvo vernika glavni cilj poslanice. To je Boæija volja za njegovucrkvu (Jn 17:11,21,23) i moramo joj se zduãno predati svaki ponaosob.

“jedinstvo” Pazimo: cilj je jedinstvo a ne uniformisanost! Cilj ovogodeljka jeste da se razobliåe gnostiåke zablude o: (1) mnogimemanacijama; (2) intelektualnom ekskluzivizmu. Svakome od nastrebalo bi da je stalo do opãteg duhovnog zdravlja Hristovog tela,crkve. Svako u tome ima svoju odgovornost.

“sveza mira” Ti i ja smo odogovorni za zajedniåko duhovno zdravljesvih nas i vitalnost Hristovog tela (Kol 3:14-15). Naãe predanopodreœivanje zajedniåkom dobru stvara i odræava mir (Ef 5:21).

206

4,2-3 Efescima 4

4:4 “jedno telo” Åesta metafora u ovoj poslanici (2:16; 3:6; 4:4; Kol1:18). Misli se na sveopãtu crkvu, a to istiåe okruæni karakter poslanice.Na veñem broju mesta gde se u NZ pominje crkva misli se na odreœenugrupu ljudi, vernika, na neko mesto. Samo u Mt 16:18 i u pismu Efescimase govori o vaseljenskoj crkvi. I pri tome se naglaãava njeno suãtinskojedinstvo, zajedniãtvo celog Boæijeg naroda.

“jedan Duh” Svakako, misli se na Svetog Duha. Bez njega niko nemoæe upoznati Boga, doñi Hristu i æiveti autentiåan hriãñanski æivot(Jn 18:8-15).

Trojstvo nije biblijski pojam, ali ideja svakako jeste utemeljena uåitavom NZ (Mt 3:16-17; 28:19; Jn 14:26; Dl 2:33-34,38-39; Rim1:4-5;5:15; 8:9-10; 1. Kor 12:4-6; 2. Kor 1:21-22; 13:14; Gal 4:4-6; Ef 1:3-14,17; 2:18; 3:14-17; 4:4-6; 2. Sol 2:13; Tit 3:4-6; 1. Pet 1:2; Juda 20-21).Ako je Isus Bog i ako je Duh osoba, onda se judejski monoteizam (5. Mojs6:4-6; Isa 63:9-10) mora ponovo teoloãki izreñi u svetlu istine o jednomBogu u tri lica. Otac, Sin i Duh – ravni u åasti i slavi – tajna nedostupnanaãem umu, ali vredna svakog poklonjenja.( Vidi posebnu temu u 1:3).

“u jednoj nadi” I ovaj pojam apostol koristi na viãe meœusobnopovezanih naåina. Najåeãñe ga povezuje sa ispunjenjem cilja naãevere. Carstvo svakako dolazi, ali je taj åas nama nepoznat. Vidiposebu temu: “Nada” u Kol 1:5

4:5 “jedan Gospod” Ova titula ima svoj SZ prizvuk u JHVH Boæijemimenu (2. Mojs 3:14). U NZ je najåeãñe vezana za Hristovo boæanstvo(Rim 10:9; 1. Kor 12:3; Fil 2:9-11). Samo je jedan put do Boga – vera uGospoda Hrista (Jn 1:9-18, 3:16; 10:7-18; 14:6; 20:31).

“jedna vera” Misli se ili na liåno pouzdanje, ãto odgovaraneposrednom kontekstu (Gal 2:16; 3:6-9), ili na veru kao teoloãkuistinu (Gal 1:23; 3:23, 25; Fil 1:27; Juda 3, 20).“jedno krãtenje” Poãto se u kontekstu odeljka pominju Trojica,najverovatnije se misli na vodeno krãtenje. U Ranoj crkvi je to biojavni iskaz vere i obrañenikovog preumljenja (Mt 28:19; Rim10:9-13). Krãtenje je simbol smrti starog æivota i poåetka novogæivota u Hristu (Rim. 6:4; Kol 2:12). Ipak, moguñe je da je reå i oduhovnom krãtenju (Dl 2:38; 1. Kor 12:13), jer je Duh spomenut u

207

Efescima 4 4,4-5

st. 4. U svakom sluåaju ova dva krãtenja su – jedno unutraãnje adrugo spoljaãnje – bitni NZ doæivljaji.

4:6 “jedan Bog i Otac svih” Zar nije ãokantno zvati Boga Ocem (Mal2:10). Po stvaranju svaki åovek je povezan sa Bogom. Svako ljudsko biñeje bogoliko (1. Mojs 1:26-27). Ali, u ovom kontekstu reå je onomdrugom stvaranju, o obnovi – duhovnom roœenju – otkupljenju krozdelo Trojedinog Boga (1:3-14). Nijedan åovek ne moæe zbog prvogstvaranja da pristupi Bogu. To je moguñe jedino kroz otkupljujuñedovrãeno Hristovo delo (Mk 1:15; Dl 3:16, 19; 20:21).

“koji je nad svima i kroza sve i u svima” NZ naglaãava Oåevusveprisutnost (1. Kor 3 :23; 15:2 8). Ovo je primer kako Pismooslikava delo spasenja kao delo Trojice. Ovde je naglaãeno Oåevodelovanje (Jn 14:23). Opet, u Mt 28:20 i Kol 1:27 istaknuto je deloBoga Sina, baã kao i Boga Duha (Jn 14:17;Rim 8:9). Dakle, kontekstnaglaãava Oca (1:3-14; Rim 11:36). U Kol 1:16 se ista jeziåkaformulacija koristi za Sina, a to oslikava jednakost boæanskih lica uåasti i slavi, makar da imaju razliåite uloge u planu spasenjaåoveåanstva. Inaåe, reå “sve” (“pas, pasa, pav”) se javlja u ovomodeljku u svim svojim oblicima. Uglavnom je srednjeg roda, amuãkog je kada govori o Telu Hristovom, i sveopãtem ipojedinaånom.

“A svakome od nas dato je onoliko blagodati koliko je Hristos darovao.zato kaæe:

Popeo se na visinu i poveo zarobljeno roblje, dao darove ljudima,A “pope se” ãta znaåi osim da je i silazio u donje delove zemlje? On

koji je siãao, to je onaj koji se i popeo iznad svih nebesa, da sve ispuni.I tako je “dao” jedne za apostole, druge za proroke, neke za

evanœeliste, neke za pastire i uåitelje, da se sveti pripreme za rad usluæbi, da se naziœuje Hristovo telo, dok svi ne doœemo do jedinstva uveri i u poznanju Boæijeg Sina, do savrãenog åoveka, do mere dobipunine Hristove.

Tada viãe ne bismo bili deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar novihuåenja, kao i ljudska prevara, lukavstva, radi zavoœenja u zabludu,nego da æivimo istinu u ljubavi i u svemu rastemo u njega koji je glava:Hristos od koga celo telo, usklaœeno i povezano, potpomognuto

208

4,6 Efescima 4

svakom potpornom vezom po meri svakog pojedinog dela, omoguñujerast tela na svoju izgradnju u ljubavi”

Ef 4:7-164:7 “A svakome od nas dato je” Primetimo promenu apostolovog

fokusa sa kolektivnog na pojedinaåno u crkvi. Svaki vernik ima svojduhovni dar u spasenju za opãte dobro (1. Kor 12:7,11). Popisi tih darova(1. Kor 12:1-13, 28-29; Rim 12:3-8; Ef 4:11) nisu konaåne liste.Uostalom, to se vidi iz njih samih, iz njihove neusaglaãenosti.

Naæalost, vernici znaju da zloupotrebe svoju obdarenost: (1) ako sehvale svojim darovima; (2) uporeœuju sa drugima; (3) ograniåavajuosobine svojih darova. NZ ne åini niãta od toga i ne hvali tako neãto.Darovi su dokaz naãeg pozvanja i opremljenosti za sluæbu kraljevskogsveãtenstva (1. Pet 2:5,9; Otk 1:6). Pozvani smo da sluæimo a ne da seãepurimo!

“onoliko blagodati koliko je Hristos darovao” Sam Isus je Boæijidar izgubljenom svetu. On sam (u darovima Duha, 1. Kor 12) injegovo delo (plodovi Duha, Gal 5:22-23) su darovani hriãñanima dabi se evanœelje i dalje ãirilo kroz duhovno jedinstvo i sluæbu Duha.

4:8 Ovo je citat Ps 68:18 koji je pisan Jahvi u åast. Fraza “dao daroveljudima” se nalazi u aramejskom Targumu i sirijskoj Peãiti. Septuaginta iMasoretski tekst opet imaju izraz “primio je darove od ljudi”. Oåiglednoje da Pavle bira onaj prevod koji ide na ruku njegovom teoloãkom cilju:Bog je u Hristu darovao svoj narod. Obdario nas je za dobra dela, zasluæenje, a ne da nam se sluæi (Mt 20 :25-28; 23:1-12).

“poveo zarobljeno roblje” Uporedni stih u Kol 2:15 oslikavatrijumfalnu rimsku gardu koja paradira posle pobede i vodizarobljenike kao trofej. Takva je i Hristova pobeda nadneprijateljskim zlim silama åitavog kosmosa.

4:9 Misli se ili na: (1) utelovljenje (Fil 2:6-11); (2) Isusov boravak uHadu (Dl 2:31; Rim 10:6-7; moæda i 1. Pet 3:18-20; 4:6, kao kredo Ranecrkve).

4:10 “iznad svih nebesa” Jak kontrast sa “donjim delovima zemlje”.Isus je napustio slavu neba i postao åovek. Ali, vratio se u åast koja mupripada kao Spasitelju nakon slavne pobede! Primetimo mnoæinu –

209

Efescima 4 4,7-10

“nebesa” (2. Kor 12:2). Rabini oduvek raspravljaju da li postoje tri ilisedam nebesa. U svakom sluåaju reå je o stvarnosti Boæije vladavine i“sediãtu” trona njegove slave (Otk 4-5).

Posebna tema: NebesaU SZ je imenica “nebo” najåeãñe u mnoæini, “shamaim”. Doslovno:

“visina, uzviãenost”. Bog prebiva u takvim sferama. Koncept neba,nebesa podrazumeva njegovu svetost i preuzviãenost.

U 1. Mojs 1:1 “nebesa” su Boæija tvorevina: (1) atmosferski omotaåoko planete; (2) stvarnost koja sve obuhvata (fiziåki i duhovno). Od ovihznaåenja su proistekle slike “neba nad nebesima” (Ps 68:33, 5. Mojs10:14; 1. Kr 8:27; Neh 9:6; Ps 148:4). Zbog toga rabini misle da postoje:(1) dva neba (Juda, Hagigah), (2) tri neba (Midraã Tihilim); (3) petnebesa (III Baruh); sedam nebesa (Simon, Lakiã, II Enoh); (4) desetnebesa (II Enoh). Sve ovo istiåe Boæiju odeljenost od tvorevine, istiåenjegovu transcedentnost. Ipak, sedam je najsretaniji broj nebesa urabinskim raspravama i spisima. A. Koen, u delu “Talmud za svaki dan”(str. 30) dokazuje da to ima veze sa atmosferom. Ipak, pre ñe biti da seovim brojem iskazuje punina, savrãenstvo, jer to je broj dana u stvaranju(1. Mojs 1).

Pavle u 2. Kor 12:2 pominje svoje iskustvo sa treñim nebom(ouranos) i neiskazanom Boæijom slavom koju je tada doæiveo. Ali, i ovdenije naglasak na nebu veñ na Bogu i susretu sa njim!

“da sve ispuni” Isus je doãao da ispuni veåni Boæiji plan spasenja iujedinjenja spasenih ljudi, baã kao i plan otkupljenja sve tvorevine(Rim 8:19-21). “Ispuniti” – “pleroma” (1:23; 3:19; 4:10; 5:18) jeomiljeni gnostiåki pojam laænih uåitelja kojim su opisivali nebeskesfere (eone). Ali, spasenje nije u tome, niti u posebnim saznanjima.veñ u pokajanju i veri u Hristovo dovrãeno spasiteljsko delo –njegovo utelovljenje, æivot, uåenje, raspeñe i smrt, vaskrsenje,vaznesenje i ponovni dolazak.

4:11 “i tako je dao” Hrist je dao, zapravo sva Trojica su dali, duhovnedarove svom narodu (4:4-6; 1. Kor 12:4 -6). Svaki vernik je nadareniBoæiji sluæbenik. Neki su voœe, ali su svi u sluæbi. Pomenuli smo nekoliko

210

4,10-11 Efescima 4

popisa duhovnih darova (1. Kor 12: 8-10, 28-30; Rim 12:6-8; Ef 4:11).Jedno je odmah jasno – liste nisu iste, navedeni darovi nisu identiåni. ZaPavla su darovi vodovi Hristove sluæbe svom sopstvenom Telu – crkvi.Kroz njih Isus i dalje sluæi na zemlji. NZ nigde ne daje konaåne popisedarova i vodiåe za naãe liåno otkrivanje obdarenosti. Jer, æiæa nikada nijena pojedincu, veñ na boæanskom karakteru sluæbe. Postoje dobre knjigekoje mogu da nam pomognu u prepoznavanju sopstvenih darova.

“apostoli” Ovaj se izraz dosledno koristi joã od pojma“Dvanaestorice” (Dl 14:4, 14, Varnava; Rim 16:7, Andronika i Junije;1. Kor 4:6, 9; 12:28-29; 15:7, Apolo; Fil 2:25, Epafrodit; 1. Sol 2:6,Sila i Timotije). Njihov zadatak nije detaljno opisan, ali se svakakotiåe objave evanœelja i sluæbe voœenja u crkvama. Treba napomenutida Rim 16:7 pominje æenu – Juniju – kao apostola (prevod D.Stefanoviña ipak govori o Juniju – muãkarcu, op. prev.).“proroci” I njihova sluæba nam do kraja nije poznata (Dl 11:28;21:9-11; 15:32). Ovo nisu SZ proroci, pisci SZ tekstova. NZprorocima zove ljude koji te iste tekstove primenjuju na noveokolnosti. Njihova sluæba je æivo povezana sa apostolima,evangelistima, pastorima, uåiteljima. Svi oni objavljuju evanœelje, alisvako na svoj naåin.“evanœelisti” Zanimljivo je da u svetlu Velikog poslanja - Mt28:19-20 - ovaj dar sreñemo samo tri puta u celom NZ. I njihov opisposlova nam nije jasan iz novozavetnih tekstova, kao i za prethodnedve sluæbe (Dl 21:8; 2. Tim 4:5). No, van svake sumnje, vidimo ihrame uz rame sa ostalim voœama Rane crkve.

Moguñe je da su evangelisti zajedno sa apostolima i prorocima u tovreme obavljali putujuñu sluæbu po novonastalim crkvama.

“pastiri i uåitelji” Titule “stareãine” (presbuteroi), “biskupi”(episkopoi), i “pastori” (poimenas) se odnose na jednu sluæbu koja jeneãto kasnije uspostavljena (Dl 20:17, 28; Tit 1:5-7). “Stareãina” jeSZ termin a “episkop” (doslovno “onaj koji gleda iznad”,“nadglednik”) je NZ reå koja se koristila u gradskom govoru. Gråkasintaksa veæe ove dve titule u jednu sluæbu, jednu obdarenu osobukoja Propoveda evanœelje u svom okruæenju u datim okolnostima.Zanimljivo je da u Rim 12:7, 28 imamo uåitelje navedene kaoposeban dar, posebnu sluæbu, a pastori se i ne pominju (osim fraze

211

Efescima 4 4,11

“ako ohrabruje”, Rim 12:8). Eh, ima mnogo toga ãto mi danas neznamo o Ranoj crkvi.

4:12 “da se sveti pripreme za rad u sluæbi” Voœe su Boæiji dar crkviza æivot i sluæbu! Danas nam je potrebno da obnovimo tu snagubiblijskog modela voœstva, kao i da obnovimo sveopãti duhovni pozivsvih ålanova crkve (Joel 2 je citiran na dan Pedesetnice, u Petrovoj prvojbesedi, Dl 2). Svaki vernik je u punovremenoj sluæbi, svako ima poziv odBoga da sluæi drugome i za to je prigodno obdaren duhovnim darom.Izraz “pripreme” znaåi uåiniti nekoga spremnim za odreœenu svrhu.Inaåe izraz je vrlo slikovit i znaåi: (1) nameãtanje iãåaãenog zgloba injegov povratak u funkciju; (2) krpljenje ribarskih mreæa iosposobljavanje za novi ribolov; (3) bezbedno vezan brod; (4) piliñidovoljno veliki da se prodaju na pijaci. Primetimo da cilj nije da samonekolicina sazri veñ da to bude sa svima (st.13). Za pojam “sveci” vidiposebnu temu u Kol 1:2.

Dakle, duhovni dar se daje svakome na opãte dobro (1. Kor 12:7,11).Svaki vernik je pozvan i opremljen darovima za sluæbu onom drugom.Sluæbe nisu zvanja i poloæaji veñ pravo sluæenje. Savremena crkva jeokrnjena zbog: (1) podela na laike i kler; (2) stava da je spasenje gotovastvar, umesto da se vidi kao tok aktivnog sluæenja!

“da se naziœuje Hristovo telo” Pavle meãa graœevinske metafore saslikama ljudskog tela (1:23; 4:12; 5:30). Naãa obdarenost je zazajedniåko dobro a ne za liåno isticanje (1. Kor 12:7). Akcenat jeuvek na zajednici a ne na pojedincu (st. 4-6). Duhovni dar je poputpeãkira i lavora a ne sveåanog ordenja! Mi smo poput koãnice påelaradilica. Vidi posebnu temu “Naziœivanje” u 2:21

4:13 “dok svi ne doœemo” Glagol je u aoristu, ãto znaåi da jenaglaãena moguñnost, potencijal. Doslovno: “dok ne doœemo naodrediãte”. Ponovo reå “svi” naglaãava zajedniåku odgovornost. Tri suvida te zajedniåke zrelosti: (1) jedinstvo vere; (2) poznanje Boæijeg Sina;(3) zrela hristolikost. I to, recimo opet, nije privilegija pojedinaca veñpoziv svakom hriãñaninu.

“poznanje” Sloæeni glagol “epiginosko” koji obuhvata i razum iiskustvo, tj. delotvorno znanje. Na ovaj naåin apostol odbacujegnostiåka nadmena naklapanja o tzv. tajnom znanju i ekskluzivnim

212

4,12-13 Efescima 4

spoznajama. Naãa je spoznaja potpuna u Isusu Hristu. Moæda ovdeapostol koristi pojam “saznanja” u onom jevrejskom smislu –upoznati nekog duboko, intimno (1. Mojs 4:1; Jer 1:5; Fil 3:8,10). Ato je toliko drugaåije od idejnog, kognitivnog – razumskog shvatanjagråkog sveta. No, i jedno i drugo nam je potrebno da bismo bili zrelihriãñani.“do savrãenog åoveka” Izraziti kontrast spram “dece” u st. 14. Gråki“telos” znaåi “potpun”, “sasvim opremljen”, a ne savrãen umoralnom smislu

4:14 “Tada ne bismo bili viãe deca” Svi su vernici spaseni ali nisu svizreli (1. Kor 3:1-3; Jev 5:11-14). Nezreli ne oseñaju potrebu zaposveñenom sluæbom, za predanjem. Svako od nas treba da umre sebi,svojim prohtevima, da bi æiveo za Boga (Rim 6:1-14; 2. Kor 5:14-15; Gal2:20; 1. Jn 3:16).

* “koju ljulja i zanosi svaki vetar novih uåenja, kao i ljudskaprevara, lukavstva, radi zavoœenja u zabludu” Viãe nego jasnaaluzija na laæne uåitelje, bilo da je reå o judaistima legalistima ili ogråkim filosofima. Pavle osuœuje i ljudske i demonske podlosti ovimreåima. Uostalom, iza svake ljudske laæi leæi duhovno zlo (6:10-12; 1.Kor 10:20; Dan 10). Nezreli vernici se lako upletu u œavolske zamke.Nezrele je lako izmanipulisati. Taj duhovni rat ne jenjava naãimobrañenjem. Jer, naã cilj nije nebo sutra, veñ hristoliokost danas –sada i ovde (st. 15; Rim 8:28-30; Gal 4:19)!

4:15 Hriãñani su pozvani ne samo da govore istinu, veñ i da je æive idruge uåe o njoj u ljubavi (Ezra 7:10). Krajnji cilj svega jeste jedinstvo (st.2-3)! Koliko je to drugaåije od zbrke koju su donosili svaœalaåki nastupilaænih uåitelja!

4:16 Slika ljudskog tela je moñna slika jedinstva u ljubavi usrednajveñe raznolikosti. Nejedinstvo otvara vrata Sotoni, njegovimdemonima i njegovim slugama – krivouåiteljima (Kol 2:8). Vidi posebnutemu “Naziœivanje” u 2:21.

“Ovo, dakle, govorim i zaklinjem u Gospodu: Ne æivite viãe kao ãtoæive neznaboãci u ispraznosti svoga uma. Njihove pomraåene misli,odvojene su od Boæijeg æivota, zbog neznanja koje je u njima, zbog

213

Efescima 4 4,14-16

njihovih okamenjenih srca. Jer su postali tupi i predali su seuæivanjima, da åine svaku neåistotu u nezasitosti.

A vi niste upoznali Hrista na taj naåin; svakako ste åuli za njega ipouåeni ste u njemu u skladu sa istinom koja je u Isusu: da vam jeodloæiti prijaãnji naåin æivota, starog åoveka koji Proada po varljivimæeljama, obnavljajuñi se duhom svoga uma, i obuñi novog åoveka poBogu stvorenog u pravednosti i svetosti istine”

Ef 2:17-244:17 “Ovo, dakle, govorim i zaklinjem u Gospodu” Pavle se sveåano

poziva na svoj Bogom-dani apostolski autoritet i poznavanje Isusovoguåenja.

“Ne æivite viãe” U st. 17-19 imamo opis bezboænog naåina æivota.Efeãki vernici su pre svog obrañenja baã tako æiveli (st. 28). Nekolikoputa u poslanici apostol navodi osobine greãnog ljudskog roda (Rim1:29-31; 1. Kor 5:11; 6:9; 2. Kor 12:20; Gal 5:19-21; Ef 4:19,31; 5:3-4;Kol 3:5-9).

Kako biti svet – to je kljuåno pitanje i judaista i apostola Pavla. I oni ion su æeleli da vide ispravan æivot Efesaca. Pavle ih podseña na greãnuproãlost, ali samo zato ãto je uveren da ñe ih milost osloboditi, spoznajaevanœelja umudriti i sila Duha im dati ono ãto nikakav legalizam neñe ine moæe. Pravednost SZ je zamenjena stavom novog srca i obnovljenoguma NZ (Jer 31: 31-34; Jez 36:22-32).“u ispraznosti svoga uma” “Praznina”, “besmisao” (Rim 1:21). Tiåe se:(1) ãpekulacija laænih uåitelja; (2) preœaãnjeg æivota vernika upaganizmu.

4:18 “Njihove pomraåene misli” Pasiv particip istiåe sadaãnje stanjeduhovnog slepila. Ono dolazi od: (1) sile prevare; (2) krivoverja; (3)liånog izbora.

“odvojene su od Boæijeg æivota” Joã jedan particip perfekt pasiva kojinaglaãava odvojenje neznaboæaca od Boæijih saveznih obeñanja (2:12).

“zbog neznanja koje je u njima” Reå je o svesnom samozavaravanju,namernom neznanju (Rim 1:18-3:20).

“zbog njihovih okamenjenih srca” Ovo je tipiåna posledica pada ugreh (1. Mojs 3; Jn 3:17-25 ). Vidi posebnu temu “Srce” u Kol 2:2

214

4,17-18 Efescima 4

4:19 “Jer su postali tupi” Joã jedan perfekt particip. Ogrehovljenisvet je postao i ostao duhovno neosetljiv, tvrd za otkrivenja (Ps 19:1-6;Rim 1:18-2:16). Posebno za reå Pisma, Boæiju reå (Ps 19:7-12) i objavukroz Isusa (Jn 1:1-14).

“i predali su se uæivanjima” Doslovno: “javnim sramotama” (Rim1:24, 26, 28). Svet bez Boga nema mere – ni telesne ni duhovne. Laæniuåitelji su svojom raskalaãnoãñu ãokirali åak i pagane oko sebe.

“da åine svaku neåistotu u nezasitosti” Cilj je bio greãiti sve viãe iviãe bez obzira na cenu (Kol 3:5). Greãni svet nema oseñaj za zajedniåkodobro. Ljudi æive samo za sebe, za trenutak i bljesak uæivanja. To jeprokletstvo pada u greh opisano u 1. Mojs 3. I kako je to samo oåiglednou naãem savremenom svetu.

4:20 “A vi niste upoznali Hrista na taj naåin” Joã jedan kontrastizmeœu pravog i laænog puta, izmeœu Hristovih i laænihPropovedvednika. U st. 17 smo veñ sreli opis razlike starog, paganskog inovog, hriãñanskog naåina æivota.

4:21 “svakako ste åuli” Ovo je prepoznatljiv retoriåki sled misli.Apostol se opet vraña svojoj prvobitnoj nameri. Pitanje je zato retoriåko– naravno da su Efesci åuli istinu.

“Isus” Retko se sreñe u Pavlovim spisima Gospodnje ime, ovako,samo za sebe. Moæda je namera da se Isus kao åovek “suprotstavi”gnostiåkom Hristu kao duhu. Jer, navodno postoji sukob izmeœunjegove ljudskosti i boæanstva. Gnosticima je bilo suludo da Isus bude ijedno i drugo. Verovali su kako je duh (Bog) u nepomirljivom sukobu samaterijom (åoveãtvo). Zato su i prihvatili jedino “Hrista” kao boæanstvoa ne i “Isusa” kao åoveka (1. Jn 4:1-6). Tuæno je koliko je ova jeres æiva idanas.

4:22 “odloæiti” U st. 22-24 sreñemo tri aorist infinitiva. Metaforasvlaåenja i oblaåenja je vrlo moñna u prenoãenju duhovnih istina (Jov29:14; Ps 109:29; Isa 61:10). To naglaãava potrebu za pokajanjem ipromenjenim æivotom (Mk 1:15; Dl 3:16,19; 20:21).

“prijaãnji naåin æivota” Stari “King James” prevod iz 1611. god.ovde ima sve drugo samo ne ono ãta treba : “naåin æivota”. Zato su nampotrebni dobri i savremeni prevodi! Jer, nijedan prevod nije Sveto pismo.

215

Efescima 4 4,19-22

Smisao prevoda jeste da prenese poruku evanœelja sa jedne na drugugeneraciju. Samo je izvorno napisana poruka boæanski nadahnuta.

“starog åoveka” Moñna slika svega ãto smo dobili kao prtljag odAdama (Rim 6:6; Kol 3:9). Staro je sve ono u nama ãto nas uzdiæe iznadBoga i Boæijega.

4:23 “obnavljajuñi se duhom svoga uma” Ovaj glagol je u prezentpasiv infinitivu. Znaåi, reå je o trajnoj radnji, o naãem stalnom umnompreobraæaju po Duhu (Rim 12:2; Tit 3:5).

4:24 “i obuñi” Ovoga puta je reå o aoristu. Ova metafora skoro uveknaglaãava ono ãto nam se jednom desilo i ãto traje i sada – svakodnevnose moramo odluåivati za Hrista (Rim 13:14; Gal 3:27; Kol 3:8,10,12,14;Jak 1:21; 1. Pet 2:1). Moæda je ova jaka slika bila vezana za åin krãtenja uRanoj crkvi, kada su se krãtenici nakon izlaska iz vode oblaåili u novo iåisto.

“novog åoveka” Klasiåna slika novog åoveka u Hristu. Petar tonaziva “udeo u Boæijoj prirodi” (2. Pet 1:4), i daje kontrast starojAdamovoj prirodi (st. 22).

“po Bogu stvorenog” Vernici nose osobine prepoznatljive Boæijeporodice (Rim 8:28-29; Gal 4:19). Pismo veoma naglaãava naã novipoloæaj u Hristu i potrebu da se menjamo u njegov lik. Naãe spasenjejeste besplatno, ali nas koãta sveukupne promene! Mi smo, sa jednestrane, mrtvi a, sa druge, æivi; veñ smo proslavljeni ali se trajnoposveñujemo; darovani smo ali i pozvani u sluæbu. Teãko nam je daprihvatimo ovakav paradoks. Skolni smo da prenaglasimo ili jedno ilidrugo.

216

4,23-24 Efescima 4

Posebna tema: PravednostOvo je viãe nego vaæna tema i svaki ozbiljan tumaå Boæije reåi joj se

mora posvetiti. SZ opisuje Boga kao pravednog. Pojam dolazi åak izMesopotamije i doslovno znaåi “trska”, mera za ravne zidove ugraœevinarstvu. Bog je baã takav sam po sebi – potpuno “ravan”, bezikakvih “krivina” i nedostataka. On je mera po kojoj sve drugo treba da semeri. To znaåi da je Bog i potpuno pravedan sudija.

Stvoreni smo po Boæijem liku (1. Mojs 1:26-27; 5:1,3; 9:6). Sazdanismo za zajedniãtvo sa svojim Stvoriteljem. Sva tvorevina oko nas je poputpozornice æivota na koju smo postavljeni Tvoråevom voljom. Bog jeæeleo da uæiva u nama, u zajedniãtvu ljubavi. Zato je i odluåio da isprobanaãu odanost (1. Mojs 3). Naæalost, prvi ljudi su pali na toj probi. Sve sezavrãilo u bolnom raskidu (1. Mojs 3; Rim 5:12-21).

Ipak, Bog je obeñao da ñe obnoviti poruãeno (1. Mojs 3:15). I uradioje to po svojoj suverenoj volji kroz svog Sina. U tom planu ljudski rod jebio potpuno nemoñan (Rim 1:18-3:20).

Bog je to uradio kroz Savez – Zavet. Sa njegove strane je uraœeno svekako treba, a åovek je pozvan da u pokajanju i veri prihvati to spasenje(Rim 3:21-31; Gal 3). On je napravio prvi korak i obnovio upropaãteno:

1. Proglasio je pravednost svima koji mu pristupe kroz Hrista(legalni proglas opravdanja).2. Dao je pravednost svima kroz dovrãeno Hristovo delo(inputirana pravednost).3. Darovao nam Duha koji stvara pravednost u nama (etiåkapravednost).4. Obnovio je izgubljeno zajedniãtvo edemskog vrta tako ãto unama, kroz Hrista, obnavlja Boæiji lik (1. Mojs 1:26-27)(pravednost u odnosima).

Bog oåekuje da u Savezu uradimo naã deo. On åini sve, opraãta, brinese a naãe je da prihvatimo u:

1. pokajanju2. veri3. æivotnoj posluãnosti4. izdræljivosti

217

Efescima 4 4,24

Reå je o zavetnoj pravednosti, delotvornoj po reciproånosti odnosaStvoritelja i stvorenja. Zasnovana je na Boæijem delu u Hristu, nadelotvornosti Duha i na naãem voljnom pojedinaånom odgovoru. Taj seteoloãki koncept zove “opravdanje verom”. Naravno, ovaj pojam nesreñemo u Pismu, ali on je sasvim utemeljen na Boæijoj reåi. ApostolPavle je viãe od stotinu puta pomenuo pravednost u svojim pismima.

Reå koju Pavle koristi je rabinski pojam “dikaiosyne”, paralela jejevrejskom pojmu “pravednost”. Ova reå se sreñe samo u LXX. Uvanbiblijskoj literaturi pojam se koristio za opis ljudi koji su, po svemu,odgovarali boæanskim ili ljudskim oåekivanjima. SZ reå koristi uvek uzavetnim relacijama. Jahve je pravedan Bog. On æeli da i njegov narodbude takav. Otkupljeni ljudi postaju i u tome nova stvorenja. Novo uHristu se ogleda u æivotu poboænosti (Rimokatoliåki fokus naopravdanju). Kako je stari Izrael bio teokratsko druãtvo nema jasnegranice izmeœu sekularnog (druãtvene norme) i sakralnog (boæanskenorme). U engleskom jeziku se ta razlika vidi u razlikovanju reåi“pravda” (“just” na engleskom, op. prev.) i “pravednost” (“righteous-ness” na engleskom, op. prev.). Prva se tiåe odnosa prema druãtvu, adruga odnosa prema Bogu.

Dobra vest – Evanœelje je poruka izgubljenom åoveåanstvu dapostoji spasenje i obnova u Hristu. Pavle je svestan paradoksa: Bogopravdava krivca. Ali, to je moguñe kroz Oåevu milost i ljubav, krozIsusov æivot, smrt i vaskrsenje. Moguñe je kroz sluæbu Duha koji donosi iobjaãnjava evanœelje. Opravdanje je milostivi Boæiji dar ali uvek vodi upoboæan æivot (Avgustin je naglaãavao i jedno i drugo, dok jeReformacija morala da naglasi Boæije delo zbog rimokatoliåkogprenaglaãavanja åovekovog dela u spasenju). Reformacija u opravdanjuviãe teæi åoveku kao objektu Boæijeg dela. Rimokatolicizam u opravdanjuviãe istiåe åoveka kao subjekat, nekoga ko teæi spasenju i promeni. Astvarnost ima i jednu i drugu stranu!

Slobodan sam da kaæem da u Pismu sve – od 1. Mojs 1 do Otk 20 –govori o obnovi edenskog zajedniãtva. Naime, Biblija zapoåinje opisomovozemaljskog zajedniãtva Stvoritelja i åoveka (1. Mojs 1-2) , ali tako i

218

4,24 Efescima 4

zavrãava (Otk 21-22). Bog ñe obnoviti svoj lik u åoveku i dosegnuti svojeciljeve sa njim!Evo i NZ pregleda istine opravdanja:

1. Bog je pravedan (ãto znaåi da je i Sudija)a) Rimljanima 3:26b) 2. Solunjanima 1:5-6c) 2. Timoteju 4:8d) Otkrivenje 16:5

2. Isus je pravedana) Dela 3:14; 7:52; 22:14 (Mesijina titula)b) Matej 27:19c) 1. Jovanova 2:1, 29; 3:7

3. Bog æeli pravednost u celoj tvorevinia) Levitska 19:2b) Matej 5:48 (5:17-20)

4. Boæiji naåin za postignuñe pravednostia) Rimljanima 3:21-31b) Rimljanima 4c) Rimljanima 5:6-11d) Galatima 3:6-14e) Bog daje pravednost

Rimljanima 3:24; 6:231. Korinñanima 1:30Efescima 2:8-9

f) pravednost se prima veromRimljanima 1:17; 3:22,26; 4:3,5,13; 9:30; 10:4,6,102. Korinñanima 5:21

g) pravednost kroz delo SinaRimljanima 5:21-312. Korinñanima 5:21Filipljanima 2:6-11

5. Bog æeli da njegova deca budu pravednaa) Matej 5:3-48; 7:24-27b) Rimljanima 2:13; 5:1-5; 6:1-23

219

Efescima 4 4,24

c) 2. Korinñanima 6:14d) 1. Timoteju 6:11e) 2. Timoteju 2:11; 3:16f) 1. Jovanova 3:7g) 1. Petrova 2:24

6. Bog ñe suditi svet na temelju pravednostia) Dela 17:31b) 2. Timoteju 4:8

Pravedost je odlika Boæijeg karaktera. Bog nam je besplatno dajekroz Hrista kao:

svoj proglassvoj darHristovo delo

Ipak, opravdanje je doæivotni proces kome se, kao hriãñani, moramorado i predano posvetiti. Tek ñe ga Hristov povratak dovrãiti. Sadaimamo obnovljeno zajedniãtvo sa Ocem kroz Hrista. I sve dok se Isus nevrati – za naãeg æivota ili posle njega - pozvani smo da se menjamo unjegov lik.Evo kako IVP-ov “Reånik poslanica apostola Pavla” kaæe na str 834:“Kalvin joã viãe od Lutera naglaãava naãu pravednost u odnosima. Luterje naglasio ono ãto je Bog uradio za nas proglasivãi nas pravednima uHristu”

Za mene liåno naã odnos prema Bogu je trojak:1. Evanœelje je osoba (naglasak Istoåne crkve i Kalvina)2. Evanœelje je istina (naglasak Avgustina i Lutera)3. Evanœelje je promenjeni æivot (naglasak Rimokatoliåkecrkve)

Sve troje je taåno i vaæi za zdravo i biblijski uravnoteæenohriãñanstvo. Zanemarimo li ili prenaglasimo bilo ãta – eto namproblema. Zato:Dobrodoãao Isuse!Dobrodoãla istino!Dobrodoãla hristolikosti!

220

4,24 Efescima 4

“ Zato odbacite laæ i govorite istinu, svaki sa svojim bliænjem; jersmo udovi jedni drugih. Kad se ljutite, ne greãite! Sunce da ne zaœe uljutnji vaãoj, i ne dajte œavolu uporiãte.Ko je krao, viãe da ne krade, nego da radi i svojim rukama poãteno dazaraœuje, da bi mogao da daje onome kome treba. Nikakva prljava reåda ne izlazi iz vaãih usta, nego samo dobra, na potrebnu izgradnju, dase oåituje ljubav sluãateljima.I ne oæaloãñavajte Boæijeg Svetoga Duha, kojim ste zapeåañeni za danizbavljenja.Svaka goråina, bes, ljutnja, gnev, vika i hula i svaka zloña neka je dalekood vas. Jedan drugome budite dobri, milostivi, praãtajte jedandrugom, kao ãto je i Bog u Hristu oprostio vama”

Ef 4:25-324:25 “Zato odbacite” Zanimljiv oblik particip aorista izreåen kao

zapovest. Nastavlja se metafora “preoblaåenja” (st. 24) Ono ãto smojednom obrañenjem odluåili potvrœujemo svakodnevno odlukama zasveti naåin æivljenja. Vidi posebnu temu: “Gresi i vrline u NZ”, u Kol 3:5

“laæ” Moguñe je da je reå o: (1) laganju; (2) neverstvu, 1. Jn 2.22; (3)neistinitoj poruci laænih uåitelja.“govorite istinu, svaki sa svojim bliænjem” Ovo je citat Zah 8:16.Pavle to åini da bi ohrabrio nove vernike (st. 26). SZ nije otkriospasenje ali je autoritativno Boæije otkrivenje (Mt 5:17-19). On idanas ne govori o spasenju veñ o posveñenju. Vidi posebnu temu“Istina” u 1:13.“jer smo udovi jedni drugih” Telo je moæda najsnaænija apostolovametafora za crkvu (1. Kor 12:12-30). Svi smo u neåemu obdareni zazajedniåko dobro (1. Kor 12:7). Hriãñani åine jednu duhovnuporodicu. Ne moæemo æiveti duhovni æivot kao individualci.

4:26 “Kad se ljutite, ne greãite” Naglaãeni zapovedni naåin usadaãnjem vremenu. Ovde apostol citira Ps 4:4. Naime, u nekimpodruåjima naãeg æivota ljutnja je prikladna, ali joj se ne smemo sasvimprepustiti (Isus i åiãñenje hrama, Jn 2:13-17).

Ovom zapoveãñu Pavle zapoåinje seriju “ne” poziva. Uglavnom jereå o stvarima sa kojima treba prestati, zaustaviti se (st. 26 -30).

221

Efescima 4 4,25-26

“sunce da ne zaœe u ljutnji vaãoj” I ovo moæe da bude aluzija na 5.Mojs 24:15. Jevreji su raåunali poåetak dana od zalaska sunca (1.Mojs 1:5). Ljutnja je uragansko oseñanje koga se treba reãiti ãto pre.Poziv se moæe shvatiti i doslovno i slikovito. U svakom sluåajuljutnja se ne sme potisnuti.

4:27 “i ne dajte œavolu uporiãte” Druga zapovest o neåemu ãto viãene sme da se deãava. Nerazreãena ljutnja ãiroko otvara vrata Zlome zaduhovni napad. Åak i opravdana ljutnja (Jn 2:13-17; Mt 21:12-13) semora brzo gasiti (Ef 6:10-18).

Ime “œavo” dolazi od gråke sloæenice “diablos” (prevariti) (Dl 13:10;Ef 4:27; 6:11; 1. Tim 3:6,7; 2. Tim 2:26). Slika odgovara SZ pojmu Sotone,palog anœela, tuæioca. Pavle govori o œavolu na viãe mesta (Dl 26:18; Rim10:20; 1. Kor 5:5; 7:5; 2. Kor 2:11; 11:14: 12:7; 1. Sol 2:18; 2. Sol 2:9; 1. Tim1:20; 5:15). Sotona je bio uzviãeni Boæiji anœeo koji se pobunio protivBoga (1. Mojs 3; Jov 1-2; Zah 3). Nije lako govoriti o njemu jer: (1) Pismonigde ne govori direktno o postanku i svrsi zla; (2) SZ tekstovi koji setradicionalno tumaåe kao opisi Zloga, prevashodno govore o ponosukraljeva tadaãnjih velesila (kralj Vavilona, Isa 14; kralj Tira, Jez 28).

NZ jasno govori o stvarnosti duhovnog rata (Mt 4:10; 12:26; 16:23;Jn 13:27; 14:30; 16:11; Dl 5:3; 2. Kor 4:4. Ef 2:2; 1. Jn 5:19; Otk 2:9,13,24;3:9; 12:9; 20:2,7). Ãta, gde, kako – i sva druga pitanja nisu nam do krajarazjaãnjena. Jedno je sigurno: naã neprijatelj je duhovno zlo biñeogromne snage (2:2). Œavo nije stvoren kao œavo. Njegov odnos saBogom se, iz bezrezervne otvorenosti, izopaåio u nepomirljivoneprijateljstvo. Ipak, njegovo opako delovanje – opisano u 1. Mojs 3; Jov1-2; Zah 3 – kontrolisano je suverenom Boæijom voljom. Njegovi planovisu u sluæbi provere naãe odanosti i pouzdanosti. Naæalost, åesto padamo.

4:28 “ko je krao, viãe da ne krade” Novi æivot u Hristu ima u sebistvarajuñu silu i cilj koji donosi radikalne i stalne promene naãegponaãanja i karaktera. Ta promena je i dokaz naãeg spasenja isvedoåanstvo izgubljenima.

“nego da radi” Sledeña zapovest. Judaizam je visoko cenio fiziåkirad, baã kao i rano hriãñanstvo (1. Sol 4:11; 2. Sol 3:10-12).

222

4,27-28 Efescima 4

“da bi mogao da daje onome kome treba” Rad nije samo Boæijiprohtev nego i naåin zadovoljavanja liånih potreba i potreba drugih.Mi smo upravitelji Bogom nam poverenih dobara (5. Mojs 8:11-20)a ne vlasnici. Zato je naãe materijalno davanje taåno merilo naãegduhovnog zdravlja (2. Kor 8-9).

Posebna tema: Blagostanje

I.Stari zavetA. Bog je vlasnik svega

a) 1. Mojsijeva 1-2b) 1. Dnevnika 29:11c) Psalam 24:1; 50:12; 89:11d) Isaija 66:2

B. Ljudi su korisnici svih dobara sa Bogom-danom svrhoma) 1. Mojsijeva 8:11-20b) 3. Mojsijeva 19:9-18c) Jov 31:16-33d) Isaija 58:6-10

C. Davanje je deo bogosluæenjaa) Dva desetka

4. Mojsijeva 18:21-29; 5. Mojs 12:6-7; 14:22-275. Mojs 14:28-29; 26:12-15

b) Izreke 3:9D. Blagostanje je Boæiji dar i znak zavetne odanosti

a) 5. Mojsijeva 27-28b) Priåe Solomunove 3:10; 8:20-21; 10:22; 15:6

E. Upozorenje protiv bogañenja na raåun drugiha) Priåe Solomunove 21:6b) Jeremija 5:26-29c) Josija 12:6-8d) Mihej 6:9-12

F. Bogatstvo nije samo po sebi greh, ali ni cilja) Psalam 52:7; 62:10; 73:3-9b) Priåe Solomunove 11:28; 23:4-5; 27:24; 28:20-22c) Jov 31:24-28

223

Efescima 4 4,28

II.Poseban naglasak Priåa SolomunovihA. Blagostanje kao izvor sebiånosti

a) osuda lenjosti: 6:6-11; 10:4-5,26; 12:24,27; 13:4; 15:19;18:9; 19:15,24; 20:4,13; 21:25; 22:13; 24:30-34; 26:13-16b) pohvala radu: 12:11,14; 13:11

B. Siromaãtvo kao kontrast bogatstvu je slika kontrasta pravednosti igreãnosti 10:1; 11:27-28; 13:7; 15 :16-17; 28:6,19-20

C. Mudrost je bolja od bogatstva (mudrost je poznavanje Boga injegove reåi i æivot po tom poznanju): 3:13-15; 8:9-11,18-21; 13:18.D. Upozorenja i podseñanja

a) upozorenjajamstvo za pozajmice 6:1-5; 11:15; 17:18; 20:16; 22:26-27;27:13.nepoãteno bogañenje 1:19; 10:2,15; 11:1; 13:11; 16:11; 20:10,23; 21:6; 22:16,22; 28:8pozajmice: 22:7nestalnost bogatstva: 23:4-5neupotrebljivost bogatstva za dan Suda: 11:4laæni prijatelji: 14:20; 19:4

b) podseñanjapreporuåeno davanje 11:24-26; 14:31; 17:5; 19:17;22:9,22-23; 23:10-11; 28:27pravednost je bolja od bogatstva: 16:8; 28:6,8,20-22molitva za potrebe, ne za æelje: 30:7-9dati siromahu = dati Bogu: 14:31.

III.Novi zavetA. Isus

a) bogatstvo nas kuãa da se pouzdamo u sebe i svoje,umesto u Boga i Boæije

Matej 6:24; 13:22; 19:23Marko 10:23-31Luka 12:15-21,33-34Otkrivenje 3:17-19

224

4,28 Efescima 4

b) Bog se brine za naãe fiziåke potrebeMatej 6:19-34Luka 12:29-32

c) æetva zavisi od setve (i doslovno i slikovito)Marko 4:24Luka 6:36-38Matej 6:14; 18:35

d) blagostanje zavisi od pokajanjaLuka 19:2-10Levitska 5:16

e) Bog osuœuje iskoriãñavanjeMatej 23:25Marko 12:38-40

f) Naãa upotreba materijalnih dobara biñe prozvana naSudu: Mt 25:31-46

B. Pavlea) rad je blagoslov

Efescima 4:281. Solunjanima 4:11-122. Solunjanima 3:8,11-121. Timoteju 5:8

b) bogatsvo je prolazno, zadovoljstvo je vrlina1. Tomoteju 6:6-10Filipljanima 4:11-12Jevrejima 13:51. Tomoteju 6:17-191. Korinñanima 7:30-31

IV.ZakljuåakA. Pismo nam ne sistematizuje teologiju o blagostanju.B. Pismo nam ne daje posebne odeljke na ovu temu, zato je

potrebno posmatrati mnoge kontekste. Åuvajmo se uskogrudnihstavova na osnovu pojedinih odlomaka.

225

Efescima 4 4,28

C. Izreke su poseban biblijski æanr s posebnim pogledom nablagostanje. Pisac je praktiåno i liåno ukljuåen u ovu temu. Zato nam jepotrebna ravnoteæa sa ostalim delovima Boæije reåi (Jer 18:18).

D. Nama je potrebno da se paæljivo odredimo prema blagostanju usvetlu svetopisamskog uåenja. Moramo da se åuvamo krajnostikapitalizma i komunizma. Zadovoljenje potreba treba da nam je vaænijeod gomilanja dobara.

E. Svako bogañenje mora da bude u skladu sa naãom odgovornomupotrebom (2. Kor 8-9).

4:29 “Nikakva prljava reå da ne izlazi iz vaãih usta” Izraz doslovnoznaåi “truo, troãan” (Mt 7:17-18; 12:37; Lk 6:43). Zato se i koristislikovito za neãto iskvareno, podlo, prevarantski. U ovom kontekstu semisli na dela i reåi krivovernih uåitelja (Kol 3:8), a ne na nepristojne,prostaåke ãale (5:4; Kol 4:6). Isus je rekao da sve naãe reåi izviru iz srca( Mk 7:15; 18-23).( Vidi posebnu temu “Snaga ljudskih reåi”, u Kol 3:8).

“nego samo dobra, na potrebnu izgradnju” Najmoñniji dokazautentiånosti duhovnih darova jeste njihova izgradnja celog telacrkve (Rim 14:13-23; 1. Kor 14:4,5,12,17,26). Vernici treba da dajusebe, da æive i sluæe opãtem dobru duhovnog zajedniãtva (1. Kor12:7), a ne samima sebi (st. 3). Pismo naglaãava naãu zajedniåkuveru a ne pojedinaånu slobodu (Rim 14:1-15:13). (Vidi posebnutemu: “Naziœivanje”, u 2:21).“da se oåituje ljubav sluãateljima” Prema kontekstu, nije reå o“milosti” koja spasava (u eng. umesto “ljubav” stoji “grace”, milost,op. prev.), veñ o milosti koja radi za dobro drugih. Posebno se mislina one koji su pod naletima: (1) laænih uåitelja (2. Pet 2:1-21); (2)navikama preœaãnjeg, paganskog naåina æivota (2. Pet 2:22).

4:30 “I ne oæaloãñavajte Boæijeg Svetog Duha” Moæda najpoznatijazapovest iz serije ovog odeljka. Kao prvo, ona nam indirektno otkriva daje Duh boæanska osoba. Naãa dela ili raduju ili æaloste Boga Duha (1. Sol5:19)! Moæda je ovo aluzija na Isa 63:10. Hristolikost je Boæija æelja za svevernike (1:4; 2:10; 4:13; Rim 8:28-29; Gal 4 :19).

“kojim ste zapeåañeni” Aorist pasiv – ãto znaåi – Duh je taj koji namje doneo spasenje (Ef 1:13-14; Otk 7:2-4). Peåañenje je i tada bio

226

4,29-30 Efescima 4

znak stavljanja vlasniãtva, osiguravanje neåeg vrednog. Mipripadamo Hristu!“za dan izbavljenja” Misli se na Drugi dolazak ili dan Suda, ãto veñzavisi od naãeg odnosa prema Hristu. (Vidi posebnu temu:“Otkupljenje – izbavljenje”, u Kol 1:14).

4:31 “svaka goråina” Izraz je vrlo jak i cilja na netrpeljivost u kojojviãe nema moguñnosti za poboljãanje.

“bes” “tumos” oslikava brzo i zapaljivo emotivno stanje (2. Kor12:20; Gal 5:20; Kol 3:8).“ljutnja” “orge” opet oslikava sporo i uporno tinjanje vatre (2. Kor12:20; Gal 5:20; Kol 3:8).“vika” Misli se baã na haotiånu galamu (Mt 25:6; Dl 23:9). U ovomkontekstu se verovatno misli na viku svaœanja ili grdnje koje se laæniuåitelji nisu ustruåavali da dele svojim sledbenicima.“hula i svaka zloña” Verovatno se opet misli na krivoverne uåitelje.Uostalom, ceo popis ovih grehova dolazi zbog (1) laænih uåenja koja(2) izazivaju neslogu i rascepe. Iste grehe vidimo i u Kol 3:8.“neka je daleko od vas” Aorist pasiv imperativ. Duh je taj kometreba da dozvolimo da nas oslobodi svega ovog - naãe stare prirode.Doneli smo odluku za spasenje, ali istu odluku donosimo i zaposveñeni æivot.

4:32 “Jedan drugome budite dobri, milostivi, praãtajete jedandrugome” U zavrãnici svoje misli apostol prelazi na pozitivne zapovesti(Kol 3:12-13): (1) udovoljavajte Duhu; (2) gradite zajedniãtvo savernicima, (3) privucite one koji ne veruju.

“kao ãto je i Bog u Hristu oprostio vama” Ovo je krunski motivsvakog naãeg delovanja – ono ãto je i kako je Isus nama uåinio (Mt6:12, 14-15; 18:21-35; Fil 2:1-11; 1. Jn 3:16).



227

Efescima 4 4,31-32


1. Nabrojte osobine “dostojnog æivota”. Kako u tom svetluocenjujete svoj æivot?2. Zaãto je jedinstvo toliko vaæno?3. Ãta je apostolov naglasak u st.4-6?4. Ima li svaki hriãñanin duhovni dar? Odakle? Ko ga nam je izaãto dao?5. Koji je krajnji cilj crkve?6. Koje su odlike bezboænog naåina æivota (st. 17-19)?7. Koje tri stvari su vaæne za hriãñansko delovanje (st. 22-24)?8. Nabrojte neprijatelje hriãñanskog æivota (st.25-31).

228

4,32 Efescima 4

Efescima 5

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija StefanoviñaHriãñanska svetost5:1-21Duænosti u porodici i u kuñi5:22-33





Kontekstualni uvid u celinu 5:1 – 6:9A. Odeljak 5:1-14 je proãirenje dela 4:17-32. Nastavlja se misao o

hriãñanskom æivotu i objaãnjavanjima ãta vernik ne treba, a ãta treba daåini.

B. Odeljak 5:3-5, su misli o poærtvovnoj Hristovoj ljubavi, u st.2,prelazi opet na sebiånu, svetsku ljubav ogrehovljenog åoveåanstva.

C. Odeljak 5:8-18 daje kontrast laænih uåitelja i pravih vernika

229

Efescima 5

1. tama, st. 8 svetlo, st.82. besplodna dela tame, st.11 plodovi svetla, st.93. tajna sramota, st.12 razobliåavanje, st.114. nemudri ljudi, st.15 mudri ljudi, st. 155. bezumlje, st.17 znati Boæiju volju, st.176. opijanje vinom, st.18 opijanje Duhom, st.17

D. Glagolsko vreme – prezent pasiv imperativ – u 5:18, “buditepuni Duha”, odreœuje blok od pet participa (st. 19-21). Ovo je najvaænijisvetopisamski odeljak o ispunjavanju Duhom.

E. Pavle na primeru hriãñanskog doma objaãnjava ãta znaåi biti punDuha. On oslovljava: (1) muæeve i æene, 5:22-31; (2) roditelje i decu,6:1-4; (3) gospodare i robove, 6:5-9.

Tumaåenje reåi i izraza“Ugledajte se, dakle, na Boga, kao voljena deca, i æivite u ljubavi,

kao ãto nas je i Hristos voleo i prinese sebe za nas kao prinos i ærtvuBogu na ugodan miris” Ef 5:1-2

5:1 “Ugledajte se, dakle, na Boga” Vrlo jasan oblik zapovednognaåina u sadaãnjem vremenu. Reå “mimika”, “imitator”, dolazi iz korenaove gråke reåi. U 4:32 i 5:2 “Boæiji imitator” je opisan kao onaj koji: (1)opraãta; (2) koji æivi u ljubavi i nesebiånosti poput Isusa. Ove vrlineuspostavljaju i odræavaju hriãñansko jedinstvo (4:2-3). Svim vernicimatreba da je stalo do zajedniåkog dobra, a ne do pojedinaåne dobiti i prava,nekih privilegija ili sloboda (4:3).

“kao voljena deca” I vernici su oslovljeni titulom kojom je oslovljeni Isus (1:6). Voljeni smo jer je i Isus voljen. Ovo je osnovna odlikaBoæijeg oåinstva. Isus i Duh u nama obnavljaju katastofalneposledice pada u greh (1. Mojs 3).

5:2 “æivite” Doslovno “hodajte”. Joã jedan prezent imperativ, slikahriãñanskog æivljenja (4:1, 17; 5:2,15). Hriãñanstvo zapoåinje odlukomobrañenja i nastavlja trajnim odlukama posveñenja, predanog uåeniãtva.Prvo je trenutna odluka u vremenu a drugo trajno odluåivanje krozvreme, sa konaånim vrhuncem na kraju vremena! Posebna tema:“Vremena gråkih glagola koji opisuju spasenje”, u Ef 1:7.

230

5,1-2 Efescima 5

“kao ãto nas je i Hristos voleo” Najstariji starogråki NZ prepisiimaju i “nas” i “vas”. P46, D, G, K imaju “nas”, dok “vas” stoji u A iB. Ipak, prema kontekstu “vas” bolje odgovara. Isus je naã najboljiprimer (1Jn 4:11).“i prinese sebe za nas kao prinos i ærtvu Bogu” Isusova ærtva jezastupniåka, slavna i pobedniåka (Isa 53; Mk 10:45; Rim 5:8; 8:32; 2.Kor 5:21; Fil 2:6-11; 1. Sol 5:9). Gråki predlog “huper” zajedno sagenitovom (ablativ) je sinonim predlogu “anti” – “umesto”. Zatoprepisi koji umesto “nas” imaju “vas” istiåu bolje nadmoñ Hristoveærtve. “Vas” imamo u P46, A, D, a “nas” jedino u B papirusu.“na ugodan miris” ovo je SZ ritualna metafora za Boæije prihvatanjeærtve (1. Mojs 8:21; 2. Mojs 29:18; 3. Mojs 1:9, 13; Jez 20:41; 2. Kor2:14; Fil 4:18). Nad zapaljenom ærtvom se podizao dim. Ova fiziåkastvarnost dobija preneseno, duhovno znaåenje

“Da se meœu vama ne spominju blud i svaka neåistota ililakomstvo, kao ãto dolikuje svetima, niti sramotne i budalaste reåi, iliuvredljive ãale, ãto ne pristoji, nego zahvaljivanje! Jer ovo treba dobroda znate: nijedan bludnik, neåist ili lakomac – to je idolopoklonik –neñe imati nasledstva u Boæijem i Hristovom carstvu! Ef 5:3-5

5:3 “blud” “porneia” je izvorna gråka reå od koje dolazi i naã pojam“pornografija”. Za NZ blud je prekoraåenje Bogom-danih seksualnihgranica. A to su: (1) seks van braka (Mt 21:31-32; Mk 7 :21; Dl 15:20, 29);(2) preljuba (Mt 5:32; 19:9); (3) incest (1. Kor 5:1); (4) raskalaãnost (Rim1:29). SZ jasno razlikuje preljubu, kada je reå o osobama u braku, inemoral, predbraånu polnu aktivnost. U NZ nema viãe te granice.Naime, osuœen je svaki seks mimo braka: predbraåni, vanbraåni,homoseksualni, sodomijski.

“svaka neåistota” Zanimljiva konstrukcija pojma “åist” sanegativnim prefiksom. Tri poroka - “blud i svaka neåistota ililakomstvo” – mogu se ticati: (1) laænih uåitelja (2. Tim 3:6); (2)paganskog naåina æivota, iz koga su doãli efeãki vernici, a gde suseksualne razuzdanosti smatrane bogosluæbenim obredom.

231

Efescima 5 5,2-3

“lakomstvo” Misli se na stav – “ja, mene, meni, moje”. No, kako je upitanju kontekst seksualnih grehova, verovatno se misli naegocentriånu poæudu i iskoriãñavanje drugih (Kol 3:5).“Da se meœu vama ne spominju” Jak oblik prezent pasiv imperativasa negacijom. Dakle: treba prestati sa neåim ãto je postojalo i postoji.Verovatno su se upravo ti gresi deãavali meœu vernicima. Efesci imse moraju odupreti (1. Sol 5:22). Moraju da æive veru onako kako jeispovedaju.“kao ãto dolikuje svetima” Izraz koji se slaæe sa pozivom na “nespominjanje”. (Vidi posebnu temu: “Sveci”, u Kol 1:2).

5:4 Hriãñani treba da paze na svoj reånik. On ih odaje onakve kakvijesu (Mk 7:15, 18-23; Kol 3:18; Ef 4:19; Jak 3:1-12). Vidite posebnu temuu Kol 3:8. Ovo poglavlje oslovljava drugu grupu greha koja takoœe ima trielementa. Sliåno je i u 4:17-32.

“nego zahvaljivanje” Pravi vernici pokazuju svoju vrednost u stavuzahvaljivanja, bez obzira na æivotne okolnosti (5:20; Kol 3:17; 1. Sol5:18). (Vidi posebnu temu: “Zahvalnost”) .

5:5 “Jer ovo treba dobro da znate” Izraz koji neãto jako naglaãava,koristi dva oblika glagola “znati”: (1) perfekt imperativ (oida); (2)prezent particip (gnosko). Setimo se da su gnostiåki uåitelji tvrdili daposeduju puninu tajnog znanja od Boga. Zato Efesci moraju da znaju dase pravo znanje prepoznaje iz poboænog naåina æivota (Mt 7).

“nijedan bludnik, neåist ili lakomac” Ovo je ponavljanje st. 3 ikljuånog pojma “porneia”. Pridevi su u muãkom rodu i verovatno seodnose na muãke hramske prostitutke, sodomiste i raskalaãnegnostiåke uåitelje.“to je idolopoklonik” Misao poput one u Kol 3:5. Sliåna izjava je i u1. Jn 5:21. Kada seks postane æivotna preokupacija, on postaje iboæanstvo æivota. Isto tako je i sa novcem – postaje idol kome seklanjamo i sluæimo (Mt 6:24). Mnogi tumaåi ovaj greh vide kaoporok iste vrste veñ navedenih grehova, st. 3-5.“neñe imati nasledstvo” Naã naåin æivota pokazuje ko je naã Otac –ili Bog ili Œavo? (Mt 7; 1Jn 3:6,9).

232

5,4-5 Efescima 5

“u Boæijem i Hristovom carstvu” Genitivni oblik u strukturi ovefraze jasno povezuje Oca i Sina u jedno (Lk 22:29; Kol 1:13). Ovo jejedan od naåina kako NZ istiåe Hristovo boæanstvo. “Carstvo” je biloglavna tema Isusovih poruka. Ono se tiåe Boæije vladavine uljudskim srcima sada, baã kao i trenutka kada ñe ta vladavinapreplaviti celu zemlju (Mt 6:10). Jednog dana ñe sav ljudski ianœeoski rod priznati Hrista za Gospoda (Fil 2:10-11). Ali samo onikoji to urade sada, u pokajanju i veri, biñe deo tog Carstva (Dan7:13; 1. Kor15:27-28).

Posebna tema: Carstvo BoæijeSZ veliåa Jahvu kao izraelskog kralja (1. Sam 8:7; Ps 10:16; 24:7-9;

29:10; 44:4; 89:18; 95:3; Isa 43:15; 4:4,6) i Mesiju kao konaånog, veånogkralja (Ps 2:6). Kada se Isus rodio u Vitlejemu (6-4 god.), to Carstvo jeuãlo u istoriju åoveåanstva sa novom snagom otkupljenja (Novi savez Jer31:31-34; Jez 36:27-36). Jovan preteåa je propovedao skori dolazak togCarstva (Mt 3:2; Mk 1:15). Zato je Isus objavljivao da je ono – Carstvo –veñ tu u njemu i sa njim (Mt 4:17,23; 9:35; 10:7; 11:11-12; 12:28;16:19;Mk 12:34; Lk 10:9,11; 11:20; 12:31- 32; 16:16; 17:21). Opet, ono je i stvarbuduñnosti koju oåekujemo (Mt 16:28; 24:14; 26:29; Mk 9:1; Lk 21:31;22:16,18).

U podudarnim odeljcima sinoptika – Marka i Luke – sreñemo izraz“Carstvo Boæije”. Hrist je Propovedao i nauåavao Boæiju vladavinu uljudskim srcima, prisutnost koja ñe jednog dana sasvim i zauvekzagospodariti tvorevinom. To se vidi u Isusovoj molitvi “Oåe naã”, Mt6:10. Opet, evanœelist Matej, koji piãe vernicima jevrejskog poreklaizbegava Boæije ime, pa ovu stvarnost naziva “Carstvom nebeskim”. ZaMarka i Luku, koji piãu vernicima nejevrejskog porekla ovo nije vaæno, teslobodno spominju Boæije ime.

Carstvo je kljuåna ideja prva tri evanœelja. Isusova i prva i poslednjaPropoved, kao i mnoãtvo priåa, govore o Carstvu. No, najvaænije je: onozapoåinje sada i ovde – u naãim srcima! Zanimljivo je da apostol Jovantek dva puta koristi ovaj izraz, i to nikada u Isusovim priåama. Kodnjega, u njegovom evanœelju je metafora “veåni æivot” kljuåna ideja.

233

Efescima 5 5,5

Ovu napetost izaziva åinjenica dva Hristova dolaska. I dok SZ raåunasamo na dolazak Mesije – vojnog i politiåkog voœe – NZ otkriva drugi vidtog dolaska: Sluga koji pati (Isa 53), ponizni Kralj (Zah 9:9). Reå je o dvatipa vremena za Jevreje, o preklapanju doba zla i pokvarenosti sa dobommira i pravednosti. Isus sada vlada u srcu svog naroda. Jednog dana ñezavladati svakim kutkom vasione. Sve to je veñ predviœeno u SZproroãtvima! Mi æivimo u “veñ sada, ali ne joã” raskoraku proroåkihdoba.

“Niko da vas ne prevari praznim reåima: jer za to Boæiji gnevdolazi na sinove nepokornosti. Ne budite, zato, zajedniåari sa njima!Jer ste nekad bili tama, ali sad ste svetlost u Gospodu. Æivite kao decasvetlosti – plod svetlosti je u svakoj dobroti, pravednosti i istini –

Istraæujte ãta je Gospodu ugodno. Nemajte niãta s besplodnimdelima tame, nego ih razobliåujte. Jer je sramno åak i reñi ono ãto onirade tajno. A sve ãto se razotkrije pod svetloãñu, razotkrije se, a sve ãtose oåituje, svetlost je. Zato je reåeno:

Ustani, ti koji spavaã, i vaskrsni iz mrtvih, i obasjañe te Hristos!Zato, dobro pazite kako æivite, ne kao nemudri, nego kao mudri,

iskoristite svaku priliku, jer su dani zli!” Ef 5:6-145:6 “Niko da vas ne prevari” Jasan zapovedni naåin u sadaãnjem

vremenu. Dakle: ako vas je neko i varao do sada, ne dozvolite to sebi viãe.Svakako Pavle ovde misli na podmuklosti laænih uåitelja, na “koktel”Propovednike judaistiåkog legalizma i gnostiåkog liberalizma. Mnogotoga danas mi ne znamo o prvim crkvenim krivovercima.

“praznim reåima” Ovde apostol verovatno misli na tada omiljenouåenje kako seksualni greh tela ne utiåe na duhovni æivot. Jer –tvrdili su gnostici – spasenje je u tajnom znanju i anœeoskimsferama. Za njih opravdanje i posveñenje nemaju nikakve veze.Koliko je ova jeres æiva i danas!“jer za to Boæiji gnev dolazi” Sadaãnje vreme koje istiåe: (1) sud zaovog æivota (Jn 3:36; Rim 1:18-32; 2:8-9; 9:22; Kol 3:6 1. Sol 2:16);(2) Sud koji Hrist donosi (Mt 25:31; Rim 5:9; 1. Sol 1:10; 5:9). Boæijignev je siguran kao i Boæija ljubav.

Ali, da razjasnimo neãto. Tragiåno je kada se ova istina ili prenaglasi ilizapostavi. Taåno je da se Bog pravedno gnevi kada vidi kako se ljudi

234

5,5-6 Efescima 5

ophode sa njim, njegovim svetom, njegovom Reåi i jedni sa drugima.Ovo nije svet kakav je Bog æeleo (Gal 6:7; 2. Kor 5:10). Treba ovu istinusagledati iz celokupne biblijske perspektive. Treba uporediti izjavu5. Mojs 5:9 sa sledeñim stihom, 5:10, kao i 7:9. Boæiji sud se prostire nanaredne naraãtaje, do treñeg i åetvrtog kolena, ali se Boæija milost dajenebrojenim generacijama. Zato Isa 28:21 naziva Boæiji sud “delomåudnovatim” (Plaå 3:32-22; Ps 103:8-14). Dakle, u svemiru, koji poåivana moralu, Sud je neizbeæan ali nije mio Bogu. Pakao je rana Boæijeg srcakoja nikada neñe zarasti. Jer, Bog voli one koje je stvorio sebi nalik (1Mojs 1:26-27; 5:1 ; 9:6). Stalo mu je da se svaki åovek spase, da se svakopokaje i poveruje mu (1. Mojs 3:15; Jez 18:23,32; 1. Tim 2:4; 2. Pet 3:9).

“na sinove nepokornosti” Poznati jevrejski idiom (2:2; Kol 3:6).Zavetna posluãnost je osobina Boæije zavetne dece. Neposluãnost jeliåna karta dece neåastivoga.

5:7 “Ne budite, zato, zajedniåari s njima” Doslovno “ne dræite neãtozajedno sa njima”. Joã jedan zapovedni naåin u negativu. I ovde, kao i u2:5-6 i 3:6, Pavle spaja glagole sa predlogom “syn”. Ista fraza se ponavlja iu st. 11. Mi ne samo da treba da beæimo od greha i od moguñih kuãnji, veñtreba paæljivo da biramo svoje druãtvo. Jer, bliski prijatelji, baã kao i reåikoje kazujemo, otkrivaju i nas same.

5:8-9 “tama … svetlost” Ovo jako podseña na dualizam apostolaJovana (1:4-5,7-8; 3:19; 8:12; 9:5; 12:46). Svetlo i tama su sveopãti drevnisimboli kontrasta dobra i zla. Njima su se sluæile razne verske pustinjskegrupe, o åemu svedoåe svici sa Mrtvog mora.

Dakle, prvi glagol ovog odeljaka je u imperfektu, ãto oslikava neãtoãto je bilo – preœaãnji naåin æivota i neprekidnog greãenja (1. Mojs 6:5,11-12: 8:21; Ps 14:3; 58:3; Jer 12:9).

5:8 “ali sad ste svetlost u Gospodu” Najjaåe moguñe iskazanasuprotnost (Mt 5:19; Jn 8:12).

“æivite kao deca svetlosti” Izrazita zapovest (Jn 3:19-21; 1. Jn 1:7).Naãe reåi, naãi æivotni izbori i æivljenje shodno njima – to naspredstavlja svetu u kome æivimo.“deca od…” Naglaãeni genitiv nas upuñuje na joã jedan jevrejskiidiom, kao i u st. 6. Hriãñansko obrañenje se vidi u plodovima

235

Efescima 5 5,7-8

promenjenog æivota. To ñe st. 9 posebno naglasiti: nema ploda bezkorena (Mt 7-9; Jakov; 1. Jovanova).

5:9 “plod svetlosti” Neki prevodi imaju ovde “plod Duha”, ãtoodgovara manuskriptu P46 i joã nekim. Ipak, uvaæeni prepisi P49, A, B,D, G, P, baã kao i neposredni kontekst (st.8), istiåu upravo ovo reãenje.No, ova i sliåna reãenja u naãim prevodima zavise od toga kojoj grupimanuskripta prevodioci naginju.

“pravednost” Vidi posebnu temu u Ef 4:245:10 “istraæujte” Glagol “dokimazo” – “testirati” - (Rim 12:2; 2. Kor

8:8,22; 13:5; Gal 6:4; 1. Sol 5:21; 1Tim 8:10; Jev 3:9), tj. “isprobati” (1. Kor3:13; 1. Sol 2:4; 1. Pet 1:7; 1. Jn 4:1) naglaãava neophodnost ispitivanjaneåega pre upotrebe, pre koriãñenja. Inaåe, glagol se koristio uzlatarskom i kovaåkom zanatu za pretapanje i proveru plemenitostiraznih metala.

5:11 “nemajte niãta” Doslovno: “ne prihvatajte se, ne udruæujte se”.Joã jedan “syn” predlog. Poziv moæe da se odnosi na: (1) intimnost; (2)uåeãñe u paganskim ritualima; (3) uåeãñe na sastancima i predavanjimalaænih uåitelja.

“nego ih razobliåujte” Kako ispuniti ovu zapovest, kako raskrinkatizlo? Kontekst st. 12 nas upuñuje da to åinimo svetim naåinom æivota,baã kao i objavljivanjem evanœelja. Tama ne moæe da izdræi svetlo(Jn 3:17-19).

5:14 “Ustani, ti koji spavaã… i obasjañe te Hristos” Nismo sigurnikoji se SZ odeljak ovde citira: Isa 29:19; 51:17; 52:1; 60:1? Ili je reå o deluhimne koju je pevala Rana crkva (Fil 2:6-11; 1. Tim 3:16; 2. Tim 2:11-13).U svakom sluåaju prepoznaje se ritmiånost pesme. Pavle se rado sluæionajrazliåitijom prozom i poezijom: (1) Starog zaveta; (2) crkvenih himni;(3) hriãñanskih veroispovesti; (4) svetovnih pisaca.

“ti koji spavaã … iz mrtvih” Misli se na duhovno slepilo i duhovnusmrt nevernih ljudi (2:1; 2. Kor 4:4).“obasjañe te Hristos” Misli se na sliku jutarnje zvezde (Isa 9:1-2;59:8; 60:1; Lk 1:78-79), kao suprotnost Luciferu (Isa 14:12). Svetlo jedrevni simbol zdravlja, blagostanja, znanja, dobrote (Mal 4:2).

236

5,9-14 Efescima 5

“Zato, dobro pazite kako æivite, ne kao nemudri, nego kao mudri,iskoristite svaku priliku, jer su dani zli! Zato ne budite nerazumni,nego razumite ãta je Gospodnja volja. I ne opijajte se vinom, ãto vodi unevaljalost, nego budite puni Duha, govorite meœu sobom upsalmima, himnama i duhovnim pesmama. U srcima svojim pevajteGospodu i slavite ga. Uvek zahvaljujte Bogu i Ocu za sve u imeGospoda naãeg Isusa Hrista.

Budite pokorni jedan drugome u poãtovanju prema Hristu”Ef 5:15-21

5:15 “Zato, dobro pazite kako æivite” Kako paæljivo odabranajeziåka finesa: Ovo nije joã jedan imperativ, veñ indikativ. Ovo je izjava oneåemu ãto jeste, a ne poziv, zapovest. Rekli smo da je poziv “æivite” slika“hodanja”, kao metafora naåina æivota (4:1,17; 5:2).

“ne kao nemudri, nego kao mudri” Mudrost nije samostojeñavrednost veñ sve ãto åini poboæni æivot (Kol 4:5).

5:16 “iskoristite svaku priliku” Prezent particip, sa znaåenjem:“uåiniti neãto kompletnim”. Vernici su pozvani da koriste prilike æivotaza duhovno dobro (Kol 4:2-6; 1. Pet 3:15). Jer; “dolazi noñ kada nikoneñe moñi da radi”. Vreme nam otvara vrata moguñnosti objaveevanœelja. Zato se mora iskoristiti!

5:17 “Zato ne budite nerazumni” Veñ vrlo poznati zapovedni naåinsadaãnjeg vremena sa negativnim predznakom. Luksuz je za hriãñane dase ponaãaju budalasto.

“Gospodnja volja” Bog hoñe da se pouzdamo u Hrista (Jn 6:29, 40),a to znaåi nekoliko “volja”, nekoliko Gospodnjih htenja. (Vidiposebnu temu “Boæija volja” u 1:9).

5:18 “i ne opijajte se” Prezent pasiv imperativ, naravno opet unegativu. Nema mesta neåem takvom u hriãñanskom æivotu. Ako je i bilo– treba odmah stati (Izr 23:30-31). Tadaãnji kultovi su rado koristili ialkohol i razne opijate da bi dosegli ekstatiåka iskustva. Opijanjepodrazumeva opetovani doæivljaj koji sasvim opseda neåiji æivot. Opiti sealkoholnim piñem znaåi popiti, “ispuniti se” tako mnogo da te piñesasvim obuhvati. Na isti naåin se treba “opijati” Duhom. Kao ãto smo

237

Efescima 5 5,15-18

dragovoljno prihvatili Hrista u obrañenju, tako treba davati sebe Duhu(prezent pasiv), da nas on nadzire i vodi.

* “nego budite puni Duha” I opet prezent pasiv imperativ kojipoziva na istrajnost u radnji, stalno i stalno. Ovo je zapovest a nemoguñnost! I to se tiåe svih vernika a ne nekolicine. Dakle, treba bitina raspolaganju, biti osetljiv i posluãan oblikovanju Duha u nama,promeni u Hristov lik (Rim 8:28-29; Gal 4:19; Ef 1:4; 2:10; 4:13; Kol1:28). Mi ne moæemo da ispunimo sami sebe , ali moæemo da damoDuhu punu slobodu da deluje. Nikakvo naãe upinjanje ne moæe dapoboljãa istinsku duhovnost (Gal 3:1-3). Moramo se svojevoljno isvakodnevno otvoriti voœstvu Duha.

Pojam “ispunjenje” je åest u NZ kada se govori o motivima iputokazima duhovnosti. Svi mi biramo åime se ispunjavamo. Recimo, uDelima vidimo da punina Duha znaåi evangelizaciju. Petar je nekolikoputa bio “ispunjen”, Dl 2:4; 4:8,31. Zato je ovde reå o trajnoj potrebi iiskustvu koje se ponavlja.

Misaona paralela “ispunjavanja Duhom” u Kol 3:16 (ove dveposlanice imaju skoro istovetnu ãemu misli) glasi: “Hristova reå nekabogato obitava u vama”. Tako i jedna i druga zapovest pozivaju na rado,oduãevljeno i predano predanje delu Duha. A on ima smo jedno kao cilj –naãu hristolikost – posebno kada je reå o naãim odnosima sa drugima.Jer, Isus je umro za ljude. Oni su cilj spasenja i naã prioritet.

5:19 “govorite… pevajte… slavite” Tri od åetiri prezent participakoji opisuju Duhom ispunjeni æivot. Ova tri se tiåu pevanja i citiranjaPsalama. Duh je taj koji u naãa srca stavlja pesmu za Boga (Kol 3:16).Slaviti Boga je cilj Duha!

Ovaj odeljak je odliåan kada je reå o nesporazumima oko razliåitihmuziåkih pravaca po naãim crkvama. Primeñujemo nekoliko kategorija.Svi znamo da su slavljenje i oboæavanje stvar liånog doæivljaja a nedobrog ili loãeg, ispravnog ili pogreãnog. To je stvar srca a ne uha. Trebada nam je stalo do suãtine, teologije slavljenja, a ne do prolazne ipromenljive forme. Zato ne unosimo svoje liåne stavove kaoopãtevaæeñe. Slavljenje je stvar srca a ne ritma! Pogledajte viãe tumaåenjeRim 14:1-15:13.

238

5,18-19 Efescima 5

“u srcima” (Vidi posebnu temu u Kol 2:2).5:20 “Uvek zahvaljujte” Åetvrti prezent pasticip. Zahvalnost je

oåigledni dokaz æivota po Duhu (5:4; Fil 4:6; 1. Sol 5:18). Ona je biblijskipogled na æivot i ukupnu stvarnost, uvid koji verniku daje snagu daistinski prihvati “sve” (Rim 8:29-30). Ako smo puni Duha znañemo da jeBog sa nama i okolnosti æivota nam neñe pomutiti taj mir i tu radost.Knjiga Hane Vithal Smit, “Hriãñanska tajna sreñnog æivota” mi je veomapomogla u ovom pogledu. (Vidi posebnu temu: “Pavlovi slavopoji,molitve i zahvalnosti Bogu” u 3:20).

5:21 “Budite pokorni” I ovaj glagol je u prezent participu (vidi 5:22).Ovom frazom apostol prelazi sa odeljka 1-20 na 22-31, ali kontekst seproteæe sve do 6:9. Moæemo reñi da je ovo peti particip koji opisujeDuhom ispunjeni æivot. Uporedni odeljak je Kol 3:16, a on takoœe istiåenaãu svakodnevnu hristolikost.

Danas je svaki pomen ideje “pokornosti” nepopularan. To jeiskljuåivo negativan i seksistiåki pojam. Izvorno, reå je o terminu koji uvojnom reåniku podrazumeva posluãnost u lancu komandovanja. NZ gakoristi na viãe naåina. Recimo, njime se opisuje Isusov stav premazemaljskim roditeljima (Lk 2:51) i nebeskom Ocu (1. Kor 15:28). Pavlekoristi ovaj pojam 23 puta. Tek, st. 21 postavlja sveopãte duhovno praviloodnosa vernika koji su ispunjeni Duhom. Kako god, bilo kakvopokoravanje je skandalozno naãoj zapadnjaåkoj egoistiåkoj bahatosti.Sebiånost i individualizam se cene i brane, ali i dalje su neprihvatljivistandardima Boæije reåi (Rim 12:10; Gal. 5:13; Fil 2:3; 1. Jn 4:11)!

Ove nam reåi naglaãavaju uzajamni stav koji se tiåe svih. Ovde nikoposebno nije oslovljen niti izostavljen. Zato se treba obratiti posebnapaænja na kontekst (st. 22-31). Naime, kontekst nam istiåe odnoseunutar porodice, u okvirima braka, a ne opãte muãko – æenske odnose.Dakle, æene nisu manje vredne ni u jednom smislu (Dl 2:16-21; Gal 3:28).

Posebna tema: Pokoravanje (hupotasso)Ovom gråkom reåi LXX prevodi åak deset jevrejskih SZ pojmova.

Temeljni jevrejski pojam je “zapovedati”, “komandovati”. Kao takvog gapronalazimo u LXX – Septuaginti.

239

Efescima 5 5,20-21

1. Boæije zapovesti (3. Mojs 10:1; Jona 2:1; 4:6-8)2. Mojsijeve zapovesti (2. Mojs 36:6; 5 Mojs 27:1)3. Kraljeve zapovesti (2. Dn 31:13).

Sliånu ideju sreñemo i u NZ, u Dl 10:48, kada se govori ozapovestima apostola. Ali, ova je upotreba ipak potisnuta u poreœenju sanovim razvojem ideje:

1. Dobrovoljnost2. Isusovo samoograniåavanje i potåinjavanje Ocu (Lk 2:51)3. Voljnost hriãñana da prihvate neke vrednosti kulture, danapredak evanœelja ne bi trpeo. A to se tiåe:

a) svih vernika (Ef 5:21)b) hriãñanki koje su supruge (Kol 3:18; Ef 5:22-24; Tit 2:5;1. Pet 3:1)c) hriãñana pred paganskim vlastima (Rim 13:1-7; 1. Pet2:13)

Hriãñani treba da rade sve iz ljubavi kao glavnog motiva, na Hristovuslavu, napredak Carstva i opãte dobro svih ljudi. Crkva æivi po agapezakonu, a to znaåi da ne postoji i ne æivi radi sebe i svoga, veñ za druge,baã kao i njen Mesija. Dakle, “pokornost” je u funkciji najuzviãenihciljeva Boæije porodice.

5:21 “jedan drugome” Apostol snaæno istiåe uzajamnost ovogprincipa. On je poziv svima nama, a moguñe ga je ispuniti jedino poDuhu. A to znaåi umreti sebi i svome.

“u poãtovanju prema Hristu” Naãi ukupni odnosi su odreœeninaãom verom i predanjem Hristu. Voleti njega znaåi voleti sve drugeza koje je on, takoœe, dao æivot (Rim 14:1; 15:13). Naãa se ljubavprema Isusu najbolje vidi u naãoj ljubavi prema drugima (1. Jn 4:20).

“Æene, svojim muæevima kao Gospodu; jer je muæ glava æeni, kaoãto je Hristos glava crkvi, svom telu, åiji je Spasitelj. Nego, kao ãto jeCrkva podloæna Hristu, tako i æene muæevima u svemu” Ef 5:22-24

5:22 “Æene (pokorne) svojim muæevima” Ovaj stih u izvornikunema glagol (ãto se i vidi iz Stefanoviñevog prevoda, op. prev.). Glagol senalazi u st. 21, kao jedna od odlika autentiånog duhovnog æivota. Uovom kontekstu nije reå o zapovesti veñ o pasivnom participu. Ãtaviãe,

240

5,21-22 Efescima 5

jedina direktna zapovest je upuñena muæevima u st. 25! Oni su pozvanida se ærtvuju nesebiåno, a na to ñe im se æene rado pokoriti.

Tek, nekoliko je uporednih NZ odeljaka na ovu temu: (1) Kol 3:18(zapovest u sadaãnjem vremenu); (2)Tit 2:5 (pasivni particip usadaãnjem vremenu); (3) 1. Pet 3.5 (isto). Zbog ovih stihova tumaåiparticip, u Ef 5:21, ipak tumaåe kao imperativ. Kako god, viãe trebanaglasiti pasivni oblik radnje: æene, supruge treba da dozvole Duhu da topotåinjavanje uåini u njima.Ovo istiåu mnogi jeziåki struånjaci (“Analytical Greek New Testament”od Barbare i Timoteja Friberg; “An Analysis of the Greek New Testament”od Maks Zerwick i Mary Grosvenor. Drugaåija miãljenja iznosi u “TheAnalytical Greek Lexicon Revised” autor Harold K. Moulton; takoœe“Word Pictures In the New Testament” od A. T. Robertson; “The AnchorBible Commentary” od Markus-a Barta.

Dakle, Pavle oslikava praktiåan æivot po Duhu u trojakom odnosutadaãnjeg gråko-rimskog domañinstva. Cilj mu je da to istakne na tadaobespravljenim grupama: suprugama, deci i robovima. To nam kazujeda izvorno hriãñanstvo kvalitetno menja odnose i osmiãljava prava iodgovornosti.

Ukoliko ovaj particip nije u pasivu, naglaãava se æenino voljnopotåinjavanje radi opãteg dobra, mira i svega ãto donosi brak sa vernimsuprugom. Ako je reå o pasivu, onda se radi o njenom ispunjavanjuDuhom (5:18). To, svakako, deluje i na muæa i na decu, kao i na sve uporodici.

“kao Gospodu” Isti smisao imamo i u Kol 3:18 – “u Gospodu”. Tosvakako ne znaåi da muæ ima neprikosnoveni, bespogovorniautoritet, veñ upuñuje na odnos poãtovanja koji prirodno proistiåe izæeninog poãtovanja prema Hristu. Isus je i njen i njegov model. Onje uvek sluãao autoritet Oca i u tome je imao i ima svoj autoritet nadcrkvom (st. 25).

5:23 “jer je muæ glava æeni, kao ãto je Hristos glava crkvi” Hrist jecrkvi ono ãto je mladoæenja nevesti (Otk 19:7; 21:2,9). Kao ãto Hristosvodi svoju crkvu, na isti naåin Bogom-danim autoritetom i muæevi trebada vode svoje æene. A on je sebe dao za crkvu. Dakle, naglasak nije nakontroli veñ na davanju, ærtvi. Naæalost, usprkos svim ovakvim

241

Efescima 5 5,22-23

objaãnjavanjima, ovo je skandalozna tema naãeg doba. Zato ãto: (1) nerazumemo pojam voœenja u sluæenju; (2) ne volimo niãta ãto podseña napartijarhat, jer se danas naglaãava unitarizam i individualizam; (3)zbunjuje nas svetopisamska oãtrina isticanja muãkaråevog poloæaja ubraku, a opet i objava jednakosti “muãkoga i æenskoga”.

Mislim da su svi odgovori i putokazi upravo u Hristovom odnosuprema crkvi i njegovom sinovskom potåinjavanju Ocu. Autoritetmuãkarca je sadræan u sluæenju punom samoodricanja. Koliko je to samodrugaåije od danaãnjeg odbacivanja svakog autoriteta i oboæavanja moñi!

Takoœe, voœstvo muãkarca posmatram iz perspektive pada u greh (1.Mojs 3:16; 1. Tim 2:12-14). A posebno ga treba razumeti iz ugla Hristovevladavine nad crkvom (Ef 5:22-33). Ali, ne mogu da prihvatimpatrijarhat kao sveopãti Boæiji plan za veke vekova – za svako doba i svakodruãtvo (Rim 3:27; 1. Kor 12:7,13; Gal 3:2 8-29; Col. 3:11 ). Pravo jepitanje: da li se jedinstvo muãkarca i æene, davno izgubljeno u Edenu (1Mojs 3:16) vraña sa naãim spasenjem? Da li je bilo kakva potåinjenostæene deo prokletstva greha koji se skida, briãe u Isusovom otkupljenju?Da li to bitno novo, ãto kao svetlo prodire u nas i naãe odnose, obnavljasve prvobitne Boæije zamisli rajskog vrta?

Isto tako, hteo bih da naglasim i hermeneutiåki momenat. UsprkosBogojavljanja koje nam je dato u Hristu, silno sam iznenaœen jakimkulturoloãkim naglascima Svetog pisma. To je viãe nego oåevidno u SZ –obrezanje, åista i neåista hrana, sitniåavi zakoni, … Ali, joã nam teæetakve stvari padaju u NZ, nama, ljudima 21. veka. Zato treba naglasiti dauprkos svemu: (1) volimo i poãtujemo Boæiju reå; (2) ali bi rado daProiãemo jasna pravila.

Sve ovo je posebno vidljivo u NZ kontroverzama: (1) muãko –æenskih odnosa; (2) robovlasniãtvu. NZ nikada direktno ne udara nanepoãtenje ovih stubova druãtva i kulture tadaãnjeg sveta. Verovatnozato ãto bi to znaåilo smrtnu samopresudu hriãñanstva. Ali, vremenom jesila evanœelja uniãtila i jedno i drugo zlo! Boæanske istine sunepromenjive ali druãtvo i sve u njemu jeste. Zato je besmisleno bilokakve vrednosti 1. veka proglaãavati trajnim i opãtevaæeñim. Pogubna jegreãka i radikalni neevanœeoski potez vrednosti gråko-rimskog sveta, ili

242

5,23 Efescima 5

izraelske kulture podiñi na tron neprolaznog. Bog se uvek i svudaobjavljivao na moñne i uoåljive naåine. Naãa briga treba da bude kako dau krhkom i prolaznom kulturnom okviru saåuvamo veånu inepromenljivu istinu.

Posao tumaåa je da uoåi to veåno od prolaznog, da prepozna iistakne ono ãto se nikada ne menja i vaæi za sve i svuda; ali i da jasno ukaæena ono ãto pripada prolaznom – pa ma kako jakom i dugom - trenutkuvremena i kulture. Zato se iskreno bojim koliko mogu da prevaziœemsvoja liåna, denominacijska, kulturna ograniåenja i uslovljenosti. Kakoda sve to ne bude veñe i vaænije od najveñe i najvaænije istine! Zato æelimda moj vrhovni autoritet bude samo Gospod i njegova Reå, tj. Isusonakav kakav je zasvedoåen u toj Reåi. Zato æelim da prepoznam kako setaj Veåni i Nepromenljivi objavio u vremenskom i promenljivom.Naravno, Bog je uvek i svima govorio na tada jasan i prihvatljiv naåin.Pismo je dosledni i taåni istorijski dokument. I ne æelim da zapostavim nito kulturno i prirodno, baã kao ni ono boæansko i natprirodno u Pismu.

5:24 “kao ãto je crkva podloæna” Ovde se glagol moæe åitati i kaoprezent pasiv i kao prezent indikativ (vidi 5:22). Æene se pokoravajumuæevima: (1) jer je to najbolje za njih; (2) jer ih za to osposobljavapunina Duha. Na isti naåin i crkva sluãa Hrista.

“u svemu” Samo je Hrist, a ne muæ najviãi autoritet u svemu (Mt10:34-39). Ova zapovest ne primorava nijednu suprugu da trpinasilniãtvo muæa, ili bilo kakvo zlo sa njegove strane samo zato ãto jeon muãkarac.

“Muæevi, volite svoje æene, kao ãto je i Hristos voleo crkvu i sebepredao za nju, da je naåini svetom, oåistivãi je vodenim kupenjem ireåju, da je pred se postavi kao slavnu crkvu, koja nema mrlja ni bora,ili druge mane, nego da bude sveta i bez mane. Na isti naåin su i muæeviduæni da vole svoje æene kao svoja tela. Ko voli svoju æenu, voli samogasebe. Jer niko nije omrznuo svoje telo, nego ga hrani i greje, kao ãto iHristos åini za crkvu. Jer smo udovi njegovog tela.

Zato ñe åovek ostaviti oca i mater i priljubiñe se æeni svojoj, i biñedvoje jedno telo. Ovo je velika tajna: - ali ja govorimo o Hristu i o crkvi.

243

Efescima 5 5,24

Ali i vi, svako da voli svoju æenu onako kao samog sebe, a æena dapoãtuje svoga muæa”.

Deco, sluãajte svoje roditelje u Gospodu; jer to je ispravno. Poãtujoca svoga i mater, to je prva zapovest sa obeñanjem: da ti bude dobro ida dugo æiviã na zemlji.” Ef 5:25-6:3

5:25 “Muæevi, volite svoje æene” Veñ prepoznatljiv prezentimperativ. I to jedini u ovom odeljku. Muæevi su oni koji donose u svojdom ozraåje ljubavi voleñi svoje æene kao ãto i Hristos voli svoju crkvu.Ovako neãto izjaviti u onim danima bilo je krajnje radikalno. Naæalost,rekli smo, cela ova teoloãka ideja se danas shvata krajnje negativno jer,navodno, veliåa maåizam (1. Mojs 3 :16; 1. Kor 11:3; 2. Tim 2:13).Hriãñani muæevi nisu gospodari veñ sluge.

“i sebe predao za nju” Predlog “huper” u ovakvom sklopu znaåi “zadobrobit”. Misli se na slavnu zastupniåku Hristovu ærtvu. Na istinaåin muæevi treba da sebe daju za svoje æene.

5:26 “da je naåini svetom” Glavni glagol u ovom i naredom stihu jeu aoristu (Jn 17:17-19; Tit 2:14; Jev 10:10,14,29; 13:12). Isti je reåniåkikoren u pitanju kod glagola “posvetiti” i prideva “svet”. Cilj spasenja jeposveñenje (1:4; Rim 8:29-30). I kao ãto crkva mora da saradjuje, da sevodi na putu posveñenja, tako i æene treba da prihvate voœstvo svogamuæa.

“oåistivãi je vodenim kupenjem i reåju” Jaka SZ metafora oåiãñenjau: (1) obredu krãtenja (Mt 28:19- 20; Dl 2:38; Tit 3:5); (2) ispovestivere krãtenika (Dl 22:16; 1Kor 6:11); (3) ceremoniji venåanja,obrednom kupanju mlade koja tako oslikava svoju nevinost. “Reå”se najverovatnije ne odnosi na Pismo u sadaãnjem smislu reåi, veñ nareå onoga ko krãtava ili izriåe veru krãtenika.

5:27 “da je preda se postavi kao slavnu crkvu” Joã jedan aorist aktivkoji naglaãava moguñnost izreåenog. Misli se na konaånu svadbuJagnjetovu (Otk 19:6-9). I kao ãto Hristova ljubav revolucionarnopokreñe crkvu, tako i ljubav muæeva treba da usreñi i upotpuni skladhriãñanskog doma.

“koja nema mrlje” Doslovno: “bezgreãna”.“ni bora” Doslovno: “nema znaka od godina” .

244

5,25-27 Efescima 5

“da bude sveta” Koren glagola “posvetiti” , st. 26. Vidi posebnutemu “Svetost”, u 1:4.“i bez mane” Ovo je SZ ærtveni izraz (1. Pet 1:19). Istu sliku imamokao Boæiju volju za crkvu u 1:4. (Vidi posebnu temu “Besprekornost,neporoånost, nevinost”, u Kol 1:22). Bog ima krajnji cilj sa svimanama, sa celom crkvom, a to je konaåna svetost (Ef 1:4). Ciljhriãñanstva je hristolikost (Rim 8:28-29; Gal 4:14). To znaåi konaånui trajnu obnovu Boæijeg lika u nama.

5:28 “kao svoja tela” Kada suprug, hriãñanin, voli svoju æenu, on volii samog sebe jer je sa njom “jedno telo” u Hristu (1. Mojs 2:24). Ako jecrkva Hristov “produæetak”, to su i muæ i æena jedno drugome.

5:29 “hrani” Prepoznatljivi eufemizam za neãto ãto je æivo i raste.Istu sliku imamo i u 6:4

“greje” Joã jedna slika brige za æivot koja treba da osokoli hriãñanemuæeve da vole svoje æene. Oni su njihove voœe, oni koji im pomaæuu svemu. A kao duhovne voœe najviãe treba da brinu o duhovnojzrelosti svih ålanova porodice.

5:30 “jer smo udovi njegovog tela” Crkva kao telo poznata jeapostolova metafora zajedniãtva koja naglaãava jedinstvo razliåitosti(1. Kor 12:12-27).

5:31 Ovo je citat 1. Mojs 2:24 prema LXX. I hriãñanski dom i crkva suæivo jedinstvo. Ono je neraskidivo jer poåiva u Gospodu (Jn 17:11,21-22). Ova istina obara svaki ekskluzivizam i tadaãnjih i sadaãnjih laænihuåitelja.

5:32 “tajna” Vulgatino “sacrament” Rimokatoliåka crkva koristi kaopotporu svoje sakramentalne teologije. Ali, ovaj pojam Pavle koristinekoliko puta, jer je to bio omiljeni gnostiåki koncept. U ovomkontekstu on istiåe odnos Hrist – crkva i muæ – æena. (Za viãe detaljapogledajte 1:9 i 3:3).

5:33 “voli… poãtuje” Poziv i za æenu i za muæa je u sadaãnjemvremenu. Muæevi treba da istraju u svojoj predaji æenama, baã kao ãto iæene ne smeju da posustanu u iskazivanju poãtovanja. I jedno i drugo ñeojaåati njihovu ljubav. Ovaj stih saæima misao celog odeljka st. 21-33.

245

Efescima 5 5,28-33




1. Zaãto je toliko vaæno da vernici æive poboæan æivot?2. Zaãto su u ovom odeljku naglaãeni seksualni gresi?3. Moæe li hriãñanin otpasti od milosti zbog svog naåina æivota(st. 5)?4. Ãta sve podrazumeva ispunjenje Duhom?5. Zaãto je poruka odeljka 5:22-6:9 tada bila tako radikalnopozitivna a danas moæda joã i viãe negativna?6. Da li nas stihovi 5:22-33 uåe da je æena rob svog muæa?7. Zaãto apostol poredi odnose hriãñanskog doma sa odnosomHrista i crkve?

246

5,33 Efescima 5

Efescima 6

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija Stefanoviña





Kontekstualni uvid u celinu 6:1-9A. Literalno jedinstvo odeljka poåinje u 5:22 kada apostol zapoåinje

da objaãnjava ãta znaåi biti ispunjen Duhom na primeru hriãñanskogbraka i doma (5:18), ti opisuje duhovnost u svakodnevici.

B. Ovaj primer se tiåe tri odnosa u tadaãnjem domañinstvu:1. æene i muæevi2. deca i roditelji3. kuñni robovi i gospodari

C. Pavle se prvo obraña onima koji nisu imali nikakva prava (æene,deca, robovi), ali i onima koji im u pravima i moñi stoje nasuprot:muæevima, roditeljima i gospodarima.

247

Efescima 6

D. Ovaj primer domañinstva prevashodno oznaåava hriãñanskidom. A u njemu je osnova svega ljubav iskazana u uzajamnompoãtovanju. Ali, kontekst ove apostolske pouke prevazilazi i oslovljene.Ako se hriãñani ravnaju po Hristu a ne po krutim pravilima, tada moguda budu svedoåanstvo i drugima.

Tumaåenje reåi i izraza“Deco, sluãajte svoje roditelje u Gospodu; jer to je ispravno. Poãtuj

oca svoga i mater, to je prva zapovest sa obeñanjem: da ti bude dobro ida dugo æiviã na zemlji.” Ef 6:1-3

6:1 “Deco” Ne znamo sa sigurnoãñu koji je uzrast dece koju apostoloslovljava. Kod Jevreja deåak veñ sa 13 godina postaje ålan zajednice,postaje muãkarac s pravom na æenidbu, odgovoran pred BoæijimZakonom (Bar micvah). Devojåice postaju æene sa svim pravima u 12.godini. U rimskoj kulturi deåak je u 14. godini postajao muãkarac, a ugråkoj tek sa 18 godina.

“sluãajte” Prezent imperativ saåinjem od glagola “åuti” i predloga“niæi, donji”. Uporedna misao u Koloãanima nadodaje “u svemu”.Posluãnost je odlika detinjstva, vremena åovekovog odrastanja. Ovase istina treba sagledavati u svetlu Mt 10:34-39. Jer, jedino Bog imaneprikosnoveni autoritet, a ne roditelji.“u Gospodu” Ovu frazu nalazimo u velikoslovnim gråkimprepisima: B, D4, F, G, ali i u poznatom P46. Papirusi A, D1, baã kaoi Vulgata, Peãita, koptski i aramejski prevod takoœe imaju ovajdodatak. Tako da nema sumnje da apostol oslovljava hriãñanskuporodicu. Kontekst nedvosmisleno govori o roditeljima vernicima injihovoj deci.“jer to je ispravno” Pismo jasno nauåava Bogom-dane odnoseroditelja i dece (Kol 3:20; Izr 6:20; 23:27). Jake porodice åine jakadruãtva.

6:2 “poãtuj” Glagol je ponovo u åistom imperativu prezenta, azapravo je reå o citatu iz Dekaloga (2. Mojs 20:12; 5. Mojs 5:16). Pojam jevrlo ãirok i doslovno znaåi “priznati neåiju teæinu”. Niãta neobiåno za SZkoji visoko ceni sve teãko i veliko. Deca hriãñanskog doma uvaæavaju

248

6,1-2 Efescima 6

“teæinu” svojih roditelja, makar da savrãenih nema - ni jednih ni drugih –ni dece ni roditelja.

“oca svoga i mater” Nema sumnje: oba roditelja su ravnopravna uåasti i poãtovanju.“to je prva zapovest sa obeñanjem” Ovu istinu sreñemo na nekolikomesta u knjizi 5. Mojsijeva (4:40; 5:16,33; 30:17-18). Naglasak nije naliånoj dugoveånosti veñ na kulturnom aspetku, na druãtvenojstabilnosti. Primeñujemo da Pavlovo slobodno i autoritativnocitiranje Dekaloga pokazuje da Zakon (1. Mojsijeva – 5. Mojsijeva)joã uvek upuñuje hriãñane (4:25,26; Rim 10:4; 13:9-10; Gal 2:15-21).Svakako, ne i u spasenju (Gal 3).

6:3 “na zemlji” Pavle prilagoœava citat “… na zemlji koju ti daGospod Bog tvoj” (2. Mojs 20:12; 5. Mojs 5:16) i åini od njega sveopãtiprincip. Nije retkost da NZ pisci SZ Boæija obeñanja Izraelu pretaåu uopãtevaæeñe istine.

“I vi oåevi, ne razdraæujte svoju decu, nego ih odgajajte poGospodnjim uåenjima i poukama” Ef 6:4

6:4 “oåevi” Savremeniji prevodi imaju “roditelji”, u æelji da prema st.2 obuhvate i oca i majku. Ali, nema potrebe za tim, jer je apostol, u svomãirem kontekstu, (5:21-6:9) veñ oslovio sve: prvo æene, decu i robove, asada i muæeve, oåeve, gospodare. Svaki ålan porodice ima svojeodgovornosti.

“ne razdraæujte” Ponovo zapovest, u negativu, u sadaãnjemvremenu, ãto i u gråkoj gramatici znaåi: prestati sa neåim ãto postoji(Kol 3:21). I kao ãto smo u 5:25 kazali, valja naglasiti da nam je iovde potrebna ravnoteæa. I tada i sada hriãñanima treba oprez uvoœenju braka, doma, porodice.

Hriãñani oåevi moraju da shvate svoju Bogom-danu ulogu u æivotudece. Nije na njima da sprovode svoja viœenja, veñ da deci donesuduhovnu istinu. Cilj vaspitanja nije prenoãenje roditeljskog, veñ Boæijegautoriteta deci. Jer, uvek ñe biti jaza meœu generacijama ali nikada jaza uduhovnim istinama i duhovnom autoritetu. Deca ne moraju da teæeroditeljskim ciljevima, prohtevima i idealima da bi udovoljila Bogu.Uvek moramo da pazimo da na svoju decu ne preslikavamo neke svojeteænje.

249

Efescima 6 6,3-4

Stanujem blizu dræavne ãkole i åesto posmatram decu. Oninajproblematiåniji dolaze upravo iz konzervativnih hriãñanskih domova.Nemaju slobodu izbora. Naravno, sloboda znaåi opasnost, aliodgovornost mora da raste u skladu sa deåijim godinama. Deca treba dase razvijaju na osnovu liånog doæivljaja vere a ne po diktatu roditelja.

“nego ih odgajajte” Ponovo jasna zapovest. Doslovno znaåenje ovogglagola je: “hraniti nekoga do zrelosti” (5:29). Muæ ima odgovornostda se brine o duhovnom æivotu svoje æene, baã kao ãto i svoju decutreba da nadzire na putu duhovnog æivota i rasta (4:7).“nego ih odgajajte po Gospodnjim uåenjima” Ovakvo izraæavanje jenajklasiåniji poziv roditeljima na podizanje dece (Jev 12:5,7,8,11), alii na Gospodnju obuku svoje dece (2. Tim 3:16). Drugi pojam(“pouåavajte”, ãto Stefanoviñ nema, op. prev.) viãe naginje svemu ãtoje opomena, prekor ili korekcija (1. Kor 10:11; Tit 3:10). Jevreji sumnogo polagali na uåenje dece do doba zrelosti (5. Mojs 4:9; 6:7-9,20-25; 11:18-21; 32:46). Roditeljstvo podrazumeva prenoãenje kakoistina Boæje reåi tako i liåne vere novim naraãtajima, a ne prolaznekulturne vrednosti.

“Robovi, sluãajte svoje zemaljske gospodare sa poãtovanjem istrahom, u iskrenosti svoga srca, kao ãto biste sluãali Hrista, i nesluæite samo pred oåima, da ugodite ljudima, nego kao Hristovirobovi, koji Boæiju volju izvrãavaju od srca, koji dragovoljno sluæe, kaoGospodu, a ne ljudima, znajuñi da svako koji dobro uåini, to ñe iprimiti od Gospoda, bio rob ili slobodnjak.” Ef 6:5-8

6:5 “robovi” Na redu je treñi primer iz tadaãnjeg domañinstva,primer na kome apostol pokazuje ãta na delu znaåi biti ispunjen Duhom(Kol 3:22). “Robovi” (douloi) su bili kuñne sluge toga vremena.

“sluãajte” Ponovo jasna zapovest u prezentu. Dobru paralelu za ovoimamo u 1. Pet 2:18-21. Oåigledno je poreœenje izmeœu supruga,dece i robova, s tim ãto æene nisu izjednaåene u posluãnosti sa decom(privremeno).

Posebna tema: Pavlovo upozorenje robovima1. Neka budu zadovoljni i neka ne teæe za slobodom po svakucenu (1. Kor 7:21-24).

250

6,4-5 Efescima 6

2. U Hristu nema ni porobljenih ni slobodnih (Gal 3:28; Kol3:11; 1. Kor 12:13).3. Neka rade i sluæe kao da rade i sluæe Gospodu. Jer, on je tajkoji plaña sve na kraju (Ef 6:5-9; Kol 3:22-25; 1. Pet 2:18-20).4. U Hristu i robovi postaju braña (1. Tim 6:2; Flm 16-17).5. Poboæni robovi proslavljaju Boga (1. Tim 6:1; Tit 2:9).

Ali, Pavle upozorava i robovlasnike:Ako su i jedni i drugi hriãñani, neka znaju da nad sobom imaju

jednog zajedniåkog Gospodara. Zato neka se meœusobno odnose sauvaæavanjem (Ef 6:9; Kol 4:1).

“svoje zemaljske gospodare” Doslovno: “gospodare po telu”. Ovdeje gråki pojam “sarx” upotrebljen u smislu ljudskog tela, a ne kaoslika naãe zle telesne prirode. Ova istina odnosi se na sve gospodare, ihriãñane i nehriãñane (ãto bi rekli, i na ãefove koje volimo i one kojene volimo). Takoœe, ovde nema dodatka “u Gospodu”, kao uprethodnim primerima (5:21; 6:1). Istina, u moderno vremenemamo viãe robove, ali ove istine itekako vaæe i za hriãñane radnikei za hriãñane poslodavce.“sa poãtovanjem i strahom” Poznati izrazi uvaæavanja (1. Kor 2:3;2. Kor 7:15; Fil 2:12).“u iskrenosti svog srca” Slika nastala iz pojma “poãtenje, iskrenost”.Dvojako se koristi u NZ: iskrenost (2. Kor 1:12; 11:3; Kol 3:22);sloboda (Rim 12:8; 2. Kor 8:2; 9:11,13). Prvo je reãenje oåiglednoprisutno u ovom kontekstu. Iz naãih motiva kreñu sva naãa dela (st.6-7). Treba da u svemu æivimo kao da æivimo u Bogu (Kol 3:22-25;Rim 14:7-9)! To je naã najuzviãeniji motiv – ko smo zaista u Hristu –a ne zasluge i nagrade.

Muæevi ne vole svoje æene zato ãto su one to zasluæile svojimsavrãenstvom, veñ zato ãto su hriãñani. I ovo je istina za sve naãe odnose.Mi volimo Boga tako ãto volimo njegovo obliåje u svakoj osobi, jer je Isusumro za sve. Vidi posebnu temu: “Srce” u Kol 2:2.

“kao ãto biste sluãali Hrista” Svaki naã odnos prema drugima, aposebno naãa dela, treba da budu proæeta odnosom prema Hristu(5:22; Rim 14:7-9). I to vaæi za muæeve i æene; roditelje i decu;gospodare i robove. Ljudi su naã cilj, naã prioritet, jer je u njima

251

Efescima 6 6,5

Boæiji lik. Volimo ih zbog Boga a ne zbog njih samih, njihovevrednosti ili dobrote.

6:8 “znajuñi da svako koji dobro uåini” Iz konteksta se vidi da se nemisli na rad, posao koji obavljamo za æivot, veñ na dela svakodnevnihodnosa i sa vernicima i sa nevernicima. Bogu je stalo do svega naãega, dosvega ãto radimo. Zato ne vredi podela na sveto i svetovno!

St. 8a oblik je uslovne reåenice – moæemo ako to æelimo. Od nas seoåekuju dobra dela (Ef 1:4; 2:10; 4:17-5:14). Mi se ne opravdavamo predBogom zbog svojih dobrih dela, veñ buduñi da smo opravdani, spaseni,zato åinimo dobro drugima.

“to ñe i primiti od Gospoda” Bog prati naã æivot i nikome ne ostajeduæan (2. Kor 5:10). Pismo nam jasno govori o nagradama koje nasoåekuju (Mt 5:12,46; 6:1-2; 10:41-42; Lk 6:23, 35; 1. Kor 3:8, 14;9:17-18; 2Jn 8; Otk 11:18; 14:13; 22:12); govori o krunama (1. Kor9:25; 2. Tim 4:8; Jak 1:23; 1. Pet 5:4; Otk 2:10). Upravo ovaj principsetve i æetve Pavle pominje u Gal 6:7-9.

“I vi gospodari, tako isto åinite njima, bez pretnje; jer znate da je injihov i vaã gospodar na nebesima, i on ne gleda ko je ko” Ef 6:9

6:9 “gospodari” Joã uvek smo u literalnoj celini 5:22-6:9. Joã uvekapostol opisuje, odnosima svakodnevice, ãta znaåi biti ispunjen Duhom.Ovim reåima se oåigledno obraña hriãñanima imuñnim ljudima, kojiimaju svoje sluge-robove.

“tako isto åinite njima” Kristalno jasan prezent imperativ. I oni, kaoi muæevi (5:28) i roditelji (6:4) traæe ravnoteæu. Posebno oni treba dapokaæu principe duhovnosti na delu a ne staleãke privilegije. Ovo jeono poznato Isusovo “zlatno pravilo” (Mt 7:12).“bez pretnje” Doslovno “olabavite uzde, popustite”.“i da on ne gleda ko je ko” Ovaj izraz je saåinjen od imenice “lice” iglagola “podiñi”. Koren mu je u SZ pozivu sudijama za nepristrasnosuœenje gde sudija ne sme da “podiæe lice”, da vidi da li mu jeoptuæeni poznat. Bog ne gleda na neåiji ugled, ime i sl. (5. Mojs10:17; Dl 10:34; Rim 2:11; Gal 2:6; Kol 3:25; 1. Pet 1:17). Sveovozemaljske razlike padaju pred Hristom i u njemu (Rim 3:22;Gal 3:26,28; Kol 3:11).

252

6,8-9 Efescima 6

Predlozi za razgovor

Kazali smo da je ovaj udæbenik tek vodiå u tumaåenju. Svako od nasje za sebe odgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svojeunutraãnje voœstvo. Seti se: Ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj odovoga.


1. Zaãto je ovaj odeljak bio tako izazovan u Pavlovo vreme?2. Da li se ovde govori o pravima ili o duænostima?3. Ãta nam ove reåi govore o æeni? Moæemo li ove poukeprimeniti na nas i na naãe vreme?4. U kom je odnosu st. 21 sa odeljkom 5:22-6:9?5. Da li deca treba da sluãaju svoje roditelje? Odredite biblijskiko je dete?6. Moæemo li principe tadaãnjeg odnosa rob – gospodar daprimenimo na sadaãnju, savremenu relaciju radnik –poslodavac?7. Ãta je to ãto u ovim tekstovima povezuje æene, decu i robove?

Kontekstualni uvid u celinu 6:10-24A. Hriãñanski æivot je duhovni rat. Problemi, stradanja, åak i

progoni nisu nenormalna, veñ uobiåajena pojava u odnosu sveta palog ugreh prema Hristovim sledbenicima (Rim 5:3-4; 8:17-18; 1. Pet 1;6-9;2:11; 4:12-17; 5:10).

B. Kontekst odeljka koji nam oslikava ovaj duhovni rat moæe da seodnosi na poziv iz 5:18 (prezent pasiv imperativ) “nego budite puniDuha”, ili na 6:10 (isti glagolski oblik) “jaåajte u Gospodu”. Jer, kao ãto jeispunjavanje Duhom svakodnevno iskustvo vere, tako je i sa duhovnomborbom. Bogu su ljudi najvaæniji. Zato i naãa najveña teænja sumeœusobni odnosi.

C. Moramo se åuvati dve krajnosti: (1) Sotona je kriv za sve; (2)nema poosobljenog zla. Taåno je da nam SZ svojim monoteizmom

253

Efescima 6 6,9

oslikava Sotonu kao stvorenje koje ima moñ (1. Kr 22:19-23; Jov 1-2; Zah3:1-5; i analogije Isa 14:12-14; Jez 28:12-16). Ali, on ne poseduje svemoñ idruge boæanske osobine. Nije sveznajuñ i sveprisutan. O njemu smogovorili ranije, kod tumaåenja 2.2 i 4:14.

D. Bog nam daje duhovnu moñ – oklop i oruæje – ali do nas je da:(1) uoåimo gde su naãe svakodnevne bitke; (2) oslonimo se verom naBoæiju snagu. Duhovna nam zrelost ne dolazi preko noñi i sama od sebe.Ona ne zavisi od naãeg stepena initeligencije.

E. Odeljak st. 21-22 je skoro isti sa Kol 4:7-8. Ovo je dobar primerkoji ide u prilog miãljenju o zajedniåkom izvoru ove dve poslanice. Ipakje vrlo zanimljivo da je govor o duhovnom ratu u pismu Koloãanimasasvim izostao. Bez sumnje, obe poslanice su posebne na svoj naåin.

Tumaåenje reåi i izraza“Na kraju: jaåajte u Gospodu i u sili njegove snage! Obucite se u sve

oruæje Boæije, da biste se mogli odræati protiv œavolskog lukavstva. Jernaãa borba nije s ljudima, nego s vladarima, s vlastima, s silama ovogmraånog sveta, sa zlim duhovima na nebu.

Zato uzmite sve oruæje Boæije, da biste u zli dan mogli da seoduprete i , sve svrãivãi, da se odræite. Stojte, dakle, opasavãi svojabedra istinom, obukavãi se u oklop pravednosti, obuvãi nogespremnoãñu evanœelja mira. Povrh svega podignite ãtit vere, o koji ñetemoñi da pogasite sve vatrene strele neåastivoga. I uzmite kaciguspasenje, i maå Duha, t.j. Boæiju reå”. Ef 6:10-17

6:10 “Na kraju” Poznati Pavlov izraz kojim privodi kraju svojeposlanice (2. Kor 13:11; Fil 3:1; 4:8; 1. Sol 4:1; 2. Sol 3:1). Najåeãñe uvodiu novu, zavrãnu temu.

“jaåajte u Gospodu” Prezent pasiv imperativ, ãto doslovno znaåi:“uåiniñe vas jakima baã sada”. Istina, ovaj gramatiåki oblik moæe bitii mediji, ali je teoloãki naglasak kao i ranije: hriãñani morajudozvoliti Duhu da ih ispunjava ako æele pobedu u duhovnoj borbi(3:20; 1. Kor 16:13). Ako ga åitamo kao pasiv, to znaåi da treba da seotvorimo za delovanje Duha: Ako ga posmatramo kao medij, tonaglaãava naãe predano uåeãñe u æivotu za Hrista. Ovu napetostsreñemo u åitavom Pismu. Rekli smo da to postoji i u saveznom

254

6,9-10 Efescima 6

odnosu åoveka i Boga. Naime, Bog uvek prvi åini korak premanama, ali naãe je da mu se okrenemo i odgovorimo (inicijacija ikontunuitet). Ponekad nam Pismo naglaãava baã to drugo – naãuodgovornost: “Naåinite sebi novo srce i nov duh” (Jez 18:31).Nekada je Boæija inicijativa u prvom planu: “I dañu vam novo srce, inov duh ñu metnuti u vas” (Jez 36:26-27). I jedno i drugo je istina!Åetiri gråka pojma (dunamis – snaga; energia – moñ; kratos – jaåina;ischus – sila) upotrebljena u 1:19 opisuju Boæiju moñ u Hristu. Aovde su åak tri upotrebljena.“u sili njegove snage” Jahve je åesto u SZ oslikavan kao moñni ratniku punoj bojnoj opremi (Isa 42:13; 49:24- 25; 52:10 i posebno59:16-17). To je njegov oklop, njegova moñ, a ne naãa. Naãa pobedaje u njegovoj pobedi. Zato moramo sudelovati u njoj (Fil 4:13).

6:11 “Obucite se u sve oruæje Boæije” Aorist imperativ naglaãavahitnost (6:13). Ovo je odluåni akt naãe volje. Bog se pobrinuo za sve ãtonam treba, ali mi treba da znamo ãta nam to treba i da se rado predamoBogu za te potrebe (1. Sol 5:8). Opravdanje pred Bogom (Rim 4) nam nedaje u paketu i osloboœenje od teãkoña duhovne borbe (Rim 7). Prisustvo“novog åoveka” ne iseljava sasvim iz nas onog “starog”. Nekada je borbaizmeœu njih dvojice nesnosna. Jer, ako nas Sotona veñ nije odvratio odspasenja, uradiñe sve da nas duhovno porazi i uñutka!

“da biste se mogli odræati” Moñna gramatiåka forma: prezent pasivinfinitiv iz koga sledi aorist aktiv infinitiv. Borba je svakodnevna.Ona je pravilo a ne sporadiåni izuzetak jednog bojnog polja. U tomsmislu, åitamo u Lk 4:13 je Sotona “za neko vreme” posle kuãanjaodstupio od Hrista, nakon napada u pustinji. Pojam “odræati” je jakvojniåki pojam za åuvanje osvojene kote. Ponavlja se u st. 13 i 14.Dakle, upravo je “odræavanje” sva svrha “sveg oruæja Boæijeg”.

Posebna tema: Odræavanje (histemi)Ovaj se pojam u NZ ima nekoliko teoloãkih naglasaka:

1. Uspostavitia) SZ Zakon, Rim 3:31b) svoju pravednost, Rim 10:3c) novi Savez, Jev 10:9d) optuæbu, 2. Kor 13:1

255

Efescima 6 6,11

e) Boæiju istinu, 2. Tim 2:192. Duhovno odoleti

a) odoleti Œavolu, Ef 6:11b) dan Suda, Otk 6:17

3. Odoleti stojeñi na neåemua) vojna metafora, Ef 6:14b) graœanska metafora, Rim 14:4

4. Stajanje na istini, Jn 8:445. Stajanje u milosti

a) Rim 5:2b) 1. Kor 15:1c) 1. Pet 5:12

6. Stajanje u veria) Rim 11:20b) 1. Kor 7:37c) 1. Kor 15:1d) 2. Kor 1:24

7. Stajanje u ponosu, 1. Kor 10:12Dakle, ovaj jaki pojam spaja u sebi Boæiju zavetnu suverenu milost i

naãu potrebu da odgovorimo na nju. I jedno i drugo åine neraskidivucelinu!

“protiv œavolskog lukavstva” Œavo iskuãenjima napada hriãñane(2:2; 4:14; 2. Kor 2:11; 1. Pet 5:8). I to su vrlo oprobani mehanizmizla: (1) nejedinstvo; (2) naãi liåni gresi; (3) laæni uåitelji; (4)obeshrabrenje; (5) bezvoljnost; (6) stradanja. Sve ovo, i mnogo viãe,je tiãtilo Efesce. Svakako, ne smemo i ne moæemo, svako zlo i svakuposledicu greha, pripisati demonskim napadima duhovnog rata.Æivimo u sasvim poremeñenom svetu i suoåavamo se neprestano sa:(1) svojom greãnom prirodom; (2) zlim sistemom sveta; (3) i,naravno, sa posebnim duhovnim ratom (Ef 2:2-3, Jak 4:1,4,7).Pravilo je da svaki rat poåinje u nama, u naãem umu, ali se njegovpoæar lako prenese na delo. Vidi posebnu temu: “Poosobljeno zlo” u2.2

6:12 “Jer naãa borba nije” Klasiåno sadaãnje vreme naglaãavatrajnost ove duhovne borbe. Dakle, nije reå o izuzetku veñ o pravilu.

256

6,11-12 Efescima 6

Ovde apostol koristi reå poznatu vojnicima i atletiåarima, reå koja znaåidoslovnu borbu prsa u prsa. Hriãñanski æivot je viãe nego teæak! Zapravo,nemoguñe ga je æiveti. On je natprirodni Boæiji dar koji smo dobili umilosti spasenja, kroz pokajanje i veru.

“nije sa ljudima” Doslovno: “protiv tela i krvi”. Nesvakidaãnja fraza.Ovako neãto sreñemo joã jedino u Jev 2:14. Moguñe je da je ovakoPavle napao gnostiåku zabludu o Isusovoj telesnoj prirodi, onjegovom åoveãtvu. Efesci ne smeju da zaborave da nisu pozvani nanadmetanje sa bilo kim, sa ljudima, veñ da im je problem greh, svet iSotona.“nego s vladarima, s vlastima, s silama “ Svi ovi pojmovi mogu dase odnose na vladajuñe, dræavne strukture, kao ãto je sluåaj u Rim13:1-7. Ali, naã kontekst jasno ukazuje na demonsku hijerarhiju(Rim 8:38-39; 1. Kor 2:8; Kol 1:16; 2:10,15; Ef 1:21; 3:10; 1. Pet 3:22).Demonologija je bila omiljena zabluda gnostika. U svakakvakrivoverja su verovali u ovom domenu. Dakle, reå je o: (1) palimanœelima, demonima pod vlaãñu Sotone; (2) anœeoskimautoritetima, “stiicheia”, strukturama koje nisu nuæno otpadniåke(Gal 4:3,9; Kol 2:8)

Posebna tema: Anœeli u Pavlovim spisimaRabini uåe da su neki anœeli postali ljubomorni zbog Boæije ljubavi

prema åoveku, te da su se zato pobunili. Zato su gnostici verovali da namje spasenje jedino u poznavanju tajni – åudnih lozinki pomoñu kojihmoæemo da se probijemo kroz te i takve anœeoske sfere. Samo takomoæemo da dopremo do uzviãenog i dobrog Boga.

Teolog Dæon Eldon Lad, u svom delu “Teologija Novog zaveta”izuåava Pavlovo uåenje o anœelima:

“Apostol nam ne govori samo o podeli na dobre i zle anœele, Sotonu idemone. On se sluæi posebnim terminima za opis rangiranja anœeoskihduhova. Evo koji su to izrazi:

“vlast” (arche), 1. Kor 15:24; Ef 1:21; Kol 2:10“vlasti” (archai), Ef 3:10; 6:12; Kol 1:16; 2:15; Rim 8:38“autoritet” (exousia), 1. Kor 15:24; Ef 1:21; Kol 2:10“autoriteti” (exousiai), Ef 1:21

257

Efescima 6 6,12

“sila” (dynamis), 1. Kor 15:24, Ef 1:21“sile” (dynamies), Rim 8:38“tronovi” (thronoi), Kol 1:16“gospodarstvo”, Ef 1:21“gospodarstva”, Kol 1:16“sile ovog mraånog sveta”, Ef 6:12“zli duhovi na nebu”, Ef 6:12“vlast tame”, Kol 1.13“iznad svakog imena”, Ef 1.21“oni koji su na nebu, na zemlji i pod zemljom”, Fil 2:10

Posebna tema: DemoniA. Drevni narodi su bili animisti. Poosobljavali su sile prirode,

snagu æivotinja, prirodne objekte i strahove ljudske prirode. Æivot je za

njih bio splet svih tih nedostiænih moñnih sila.B. Takva personifikacija sila stvorila je mnogoboãtvo. Demoni su

bili niæa boæanstva silno umeãana u æivote pojedinaca.1. Mesopotamija – haos i sukobi2. Egipat – red i delotvornost3. Hanan – vidi delo “Arheologija i religija Izraela” od W.F.Albrajta, str. 67-92

C. SZ se ne bavi razvojem ideje demona i nekakvih niæihboæanstava, upravo zbog svog strogog jednoboãtva (2. Mojs 8:10; 9:14;15:11; 5. Mojs 4:35,39; 6:4; 33:26; Ps 35:10; 71:19; 86:6; Isa 46:9; Jer.10:6-7; Mih 7:18). Ali, pominju se laæni bogovi okolnih naroda (5. Mojs32:17; Ps 106:37):

1. Seim, demon poæude (3. Mojs 17:7; 2. Dn 11:15)2. Lilit, æenski demon zavoœenja (Isa 34:14)3. Manet, bog podzemlja smrti (Isa 28:15,18; Jer 9:21; 5. Mojs28:22)4. Reãef, bog kuge (5. Mojs 33:29; Ps 78:48; Av 3:5)5. Dever, demon zaraze (Ps 91:5-6; Av 3:5)6. Azazel, demon pustinje (3. Mojs 16:8,10,26)

258

6,12 Efescima 6

Uprkos ovome, SZ nigde ne nauåava dualizam ili nezavisnost palihanœela od Boæije sile. Sotona je Jahvin sluga (Jov 1-3, Zah 3) a ne njegovneprijatelj.

D. Uåenja judaizma su se razvila tokom progona u Vavilon(586-538 god. pre Hrista), pod jakim uticajem persijskog poosobljenogdualistiåkog uåenja – Zoroastranijanizma. Po ovom verovanju postojivrhovni dobri bog Mazda, ili Ormazd, ili glavni zli bog Ahriman. Ovajuticaj je omoguñio da se posle progona razvije uåenje o sukobu uzviãenogJahve, i Sotone sa njegovim demonskim legijama.Judaizam personifikuje zlo na tri naåina:

1. Sotona – Sammael2. Zle namere unutar åoveka3. Anœeo smrti

Teolog Aderhajm prema ovome u judaizmu vidi kategorije Zlogakao: (1) tuæioca; (2) kuãaåa; (3) napasnika. Ipak, mnogo je razlikeizmeœu ove post-egzilske i NZ teologije.

E. Ceo NZ, a evanœelja posebno, istiåu i postojanje i protivljenje zleduhovne stvarnosti Bogu i åoveåanstvu. Judaizam uåi da je Œavo samonaã neprijatelj, a ne i Boæiji, jer je njegov sluga. Œavo, Sotona se protiviBogu i svemu Boæijem. Isus se direktno sukobljavao sa demonima iizgonio ih iz ljudi. Demoni se nazivaju: (1) neåistim duhovima (Lk 4:36;6:18); (2) zlim duhovima (Lk 7:21; 8:2). Isus je jasno istakao razlikuizmeœu opsednutosti Œavolom i bolesti, izmeœu mentalnih i fiziåkihoboljenja i demonskog tlaåenja. Pokazao je svoju suverenu nadmoñ daprepozna i porazi zle sile. Demoni su ga sa strahom prepoznavali i bunilise, molili za poãtedu. Ali, Hrist ih je uñutkivao i izbacivao iz opsednutih.Zato je egzorcizam – sluæba oslobaœanja - znak poraza sotonskog carstva.Zanimljivo je da o tome ima premalo detalja u svim apostolskimpismima. Egzorcizam se nigde ne spominje kao duhovni dar, ili crkvenapraksa, za nove naraãtaje vernika i duhovnih sluæbenika.

F. Zlo je stvarno; zlo je poosobljeno i vrlo prisutno. Makar i danismo sigurni o njegovim poåecima i razvoju, Pismo nam jasno govori orazornoj opakoj moñi koja radi protiv nas. To, opet, ne znaåi da postojistvarni dualizam snaga. Ne, Bog je jedan i jedini koji ima apsolutnu vlast.

259

Efescima 6 6,12

On je porazio i osudio Zloga. Na kraju ñe ga sasvim odstraniti iz svegastvorenog.

G. Hriãñani mogu i treba da se odupru Zlome (Jak 4:7). On nas nemoæe kontrolisati (1. Jn 5:18), ali nas moæe napastvovati, moæe nanetiãtetu naãem duhovnom uticaju (Ef 6:10-18). Bez sumnje, Sotona je vrlovaæan deo naãeg hriãñanskog poimanja stvarnosti. Savremeno dobanema pravo da demitologizuje pojam zla (Rudolf Bultman), ne sme dadepersonalizuje zlo (Pol Tilih), ali ni da ga psihoanalizuje – objaãnjavatipovima psihoanalize (Sigmun Frojd). I danas vernici treba da hodaju uHristovoj pobedi!

* “s silama ovog mraånog sveta” Gråki “kosmokrator” je u mnoæini.Pojam se sreñe i kod gråkih klasika i kod jevrejskih rabina za opisnekoga ko je naklonjen sveopãtoj kontroli. Upravo ta se osobinapripisuje Sotoni (Jn 12:31; 14:30; 2. Kor 4:4; Ef 2:2) i njegovimdemonima (1. Kor 2:6,8 15:24; Ef 3:10; 6:12; Kol 2:15).“sa zlim duhovima” Ovaj izraz su u Pavlovo vreme koristiliastrolozi koji su verovali da moñni anœeli deluju iz nebeskih tela(Rim 8:39) i da te putanje utiåu na naã æivot (zodijak). Izvor ovomverovanju je u vavilonskoj astrologiji, vrlo æivahnoj i dan-danas(horoskopi).“na nebu” Jedino se u poslanici Efescima koristi jak oblik lokativa,tzv. “lokativ sfere” (1:20; 2:6; 3:10; 6:12). Kontekst ovih mesta – sem3:10 i 6:12 – govori o duhovnoj stvarnosti u kojoj æivimo ovde i sada,a ne sutra i tamo, na nebu.

6:13 “Zato uzmite sve oruæje Boæije” Aorist imperativ, oblik kojinaglaãava odluånost u delovanju (st.11). Apostol se sluæi joã jednimvojnim terminom. Moguñe je da se odnosi na Jahvu kao ratnika, premaIsa 59:17. Opis naoruæanja koji sledi zaista prati redosled oblaåenjatadaãnjeg vojnika. Ne zaboravimo da sve ovo apostol piãe iz rimskogzatvora. Ali, naglasak je na svemu onome ãto Bog ima! On se pobrinuo zasve, ali na nama je da to uzmemo i upotrebimo.

“da biste … mogli da se oduprete” Duhovna borba postoji i pre iposle naãeg obrañenja. Neki od nas misle da je posle duhovnogpreporoda gotovo sa nevoljama, ali one se tek tada rasplamsavaju.Zato i ne uzimaju na sebe Boæiju zaãtitu i ne mogu da se odræe. Ove

260

6,12-13 Efescima 6

reåenice liåe na Jak 4:7 i 1. Pet 5:9. Moæemo da naruãimo svoj mir,da izgubimo sigurnost i prednosti darovane nam sluæbe zbog: (1)neznanja; (2) nebrige; (3) greha (1. Kor 9:27; 15:2; Gal 2:2; 3:4; Fil2:16; 1. Tim 1:19). Ovo ne znaåi da se lomimo izmeœu neba i pakla,veñ da gubimo ili zadobijamo delotvornu sluæbu u Carstvu.“u zli dan” Tipiåan SZ idiom koji se tiåe: (1) åasa iskuãenja; (2)åitavog doba zla u kome æivimo; (3) vremena nevolja (Ps 49:5).“i sve svrãivãi” Izraz se odnosi na nekoga ko zavrãi povereni muposao. Pavle ga åak 18 puta koristi u ovom pismu. Zato je uduhovnom ratu vaæna: (1) priprema; (2) izdræljivost; (3) znanje.“da se odræite” Aorist infinitiv znaåi “stajati åvrsto”. Istu slikuimamo u st.11 i 14. Zapoveœeno nam je, i ohrabreni smo, da stojimoåvrsto. Odbranimo se, i nadvladajmo napade Œavola (4:14). A to sedeãava: (1) naãim znanjem evanœelja; (2) zbog naãeg poloæaja uHristu; (3) kada predano i voljno prebivamo u Duhu; (4) kada nasebe obuåemo svu Boæiju opremu; (5) kada voljno i predanodelujemo. Vidi posebnu temu: “Odræavanje”, u 6:11.

6:14 Od åetiri participa koji slede åak tri su iz knjige proroka Isaije.Svi su gramatiåki vezani za glagol “odræavati” iz st. 13. Ova nas strukturapodseña na 5:18, gde jedan imperativ sledi pet participa, 5:19-21:

1. “opasavãi” – Isa 11:5, gde se govori o Mesiji.2. “obukavãi se” – Isa 59:17, gde se Bog oslikava kao ratnik nastarani zalutalog Izraela (59:12).3. “obuvãi” – Isa 52:7, gde Bog æuri svom narodu sa dobrimvestima (61:1)4. “podignite” (st. 13 i 16) – Isa 59:17, gde se Boæija briga nudiza svaki dan.

“istinom” Kako nema ålana moguñe je prevesti imenicu i kao“istinitost”. Vidi posebnu temu u 1:13“oklop” Deo drevne ratniåke opreme, pomenut u Isa 59:17, baã kao ikaciga iz st. 17.“pravednosti” Misli se na Hristovu pravednost (2. Kor 5:21). Setimose, da smo u st. 10, istakli poznatu napetost onoga ãto je do nas i ãtoje do Boga. Naime, svaka pravednost je Hristova (pozicionoopravdanje i posveñenje), i ona ãto je dobijamo u spasenju, i ona ãto

261

Efescima 6 6,13-14

je stiåemo kroz hristolikost. I jedno i drugo daje pobedu uduhovnom ratu. (Vidi posebnu temu u 4:24).

6:15 “obuvãi noge spremnoãñu evanœelja mira” Misli se na: (1)spremnost (Isa 52:7); (2) sigurni temelj. Hriãñani svesno i spremnooåekuju nevolje koje pre ili kasnije dolaze.

6:16 “Povrh svega” “Preko svega toga”. Åak i vojna, ratna oprematreba uvek neãto “povrh”.

“ãtit” Reå dolazi iz korena reåi “vrata”. Reå je o posebnom rimskomãtitu odbrane, veliåine 1,2 x 0,75 m. Pravili su ga od drveta, oblagalikoæom a oiviåavali metalom. Paæljivo su ga namakali u vodu, kako bimokra koæa ãto bolje gasila zapaljene strele neprijatelja. Taj ãtit je bioznak potpune zaãtite tela.“vatrene strele” Misli se na strele umoåene u katran i potomzapaljene. Moñna slika duhovnog napada.“neåastivoga” Gråka gramatika nam ovde zadaje malo muka.Naime, imenica se moæe åitati i kao liåno ime (Mt 5:37; 6:13; 13:38;Jn 17:15; 2. Sol 3:3; 1. Jn 2:13-14) i kao opãti pojam za zlo. Recimo, uMt 13:19 i 1Jn 5:18-19 jasno se misli na Sotonu.

6:17 “I uzmite kacigu spasenja” Ovo je simbol naãeg poznavanjaevanœelja, naãe nade u Hristu (1. Sol 5:8). Glagol je u zapovednomnaåinu.

* “i maå Duha, t.j. Boæiju reå” Pavlu je stalo do toga da naglasi kojeje naãe odbrambeno oruæje (Pismo i molitva). Sliåanu metaforu, zanaåin Boæijeg govora ljudima, imamo u Isa 49:2; Hoã 6:5. Na isti jenaåin Boæije otkrivenje (æiva Reå, Isus Hrist i pisana reå, Svetopismo) opisano u Jev 4:12. Ali, dok je u Poslanici Jevrejima za reå“reå” upotrebljen pojam “rema” – nasuprot “logosu” – ista reå sekoristi za “maå”: kratko dvoseklo oruæje rimskih vojnika.

S jedne strane, nije dobro praviti preveliku razliku reåi “koine” jezikakoji je, ipak, æivi, narodni jezik. U ovom sluåaju je reå o “rema” i “logos”. Sdruge strane, Isus je u kuãnjama uradio tako (Mt 4:1). I mi moæemopobediti na isti naåin svakodnevne napade. Zato treba åitati i pamtiti reåiReåi (Ps 119:105; Izr 6:23). Maå je jedino napadaåko oruæje koje sepominje u ovom opisu (mada bi prema st. 18 to mogla biti i molitva). Alii napad je odbrana radi pobede Carstva!

262

6,15-17 Efescima 6

“U svakoj molitvi i proãnji molite u svako vreme u Duhu i zatobdijte u svakoj ustrajnosti i proãnji za sve svete –

pa i za mene: da mi se da reå kad otvorim svoja usta, da saslobodom objavim tajnu evanœelja, åiji sam poslanik u okovima; dasmelo o njemu govorimo kako i treba” Ef 6:18-20

6:18 “U svakoj molitvi i proãnji molite u svako vreme” Uoåljivo jeponavljanje vremenskog predznaka “u svakoj”, “u svakom”. Molitva jeviãe nego moñno oruæje pobede naãeg svakodnevnog duhovnog rata.Zato apostol traæi molitve za sebe u st. 19 (Kol 4:3-4; 1. Sol 5:17). To nijetraæenje neke liåne dobiti, veñ poslaniåke hrabrosti u objavi evanœelja(Kol 4:3-4). Zanimljivo je da u Koloãanima Pavle ne govori o duhovnojborbi, ali itekako naglaãava molitvu.

“u Duhu” Imenica je bez ålana (ananthrous) i zato daje viãeznaåenja: (1) molitvu Duha za vernike (Rim 8:26-27); (2) naãumolitvu u duhovnoj snazi (Jd 20); (3) “Duh i istina” (Jn 4:23); (4)duh koji stoji nasuprot uma (1. Kor 14:14-15). U svakom sluåajusvaka naãa molitva je delo zastupanja Boga Duha Svetog. Primetimoi osnovne osobine ovakve molitve: (1) u svako vreme; (2) u Duhu;(3) u svim okolnostima; (4) za sve hriãñane.“za sve svete” Vidi posebnu temu “Sveci”, u Kol 1:2.

6:19 “pa i za mene” Åak i ovde apostol ne misli na sebe i svojepotrebe, veñ na svoj uzviãeni poslaniåki poziv. Stalo mu je do toga danjegova objava evanœelja bude jasna i glasna, åak i u uslovima rimskogzatvora (Kol 4:3; 1. Sol 5:25; 2. Sol 3 :1). Stalo mu je:

1. “da mi se da reå”2. “da sa slobodom objavim tajnu evanœelja” (3:12; Jev 4:16;10:19, 35).3. “da smelo o njemu govorimo kako i treba” (st. 20; Kol 4:4).

Posebna tema: Delotvorna molitvaA. Ukorenjena je u liånom odnosu sa Trojedinim Bogom

1. po Oåevoj je voljia) Mt 6:10b) 1. Jn 3.22c) 1. Jn 5:14-15

263

Efescima 6 6,18-19

2. izvire iz naãeg prebivanja u Hristua) Jn 15:7

3. izreåena je u Isusovo imea) Jn 14:13,14b) Jn 15:16c) Jn 16:23-24

4. molitva u Duhua) Ef 6:18b) Juda 20

B. Zavisi od naãih motiva1. ne traæimo

a) Mt 21:22b) Jak 1:6-7

2. loãe traæimoa) Jak 4:3

3. traæimo sebiånoa) Jak 4:2-3

C. Zavisi od naãeg izbora1. od upornosti

a) Lk 18:1-8b) Kol 4.2c) Jak 5:16

2. ometa je braåna neslogaa) 1. Pet 3:7

3. ometa je greha) Ps 66:18b) Isa 59:1-2c) Isa 64:7

Bog odgovara na svaku naãu molitvu, ali ih ne usliãava sve. Jer,molitva je uvek ulica dvosmernog saobrañaja. Najgore bi bilo po nas kadabi nam Bog dao sve ãto traæimo. (Vidi posebnu temu: “Zastupniåkamolitva”, u Kol 4:3).

264

6,19 Efescima 6

“sa slobodom” Vidi posebnu temu u Kol 2:15.“tajnu evanœelja” Apostol ovaj izraz koristi na nekoliko naåina dokopisuje Boæiji plan otkupljenja. Ovde se misli na ujedinjenost Jevrejai pagana u jedno Hristovo telo. O tome je veñ govoreno u 2:11-3.13.Sam izraz se javlja joã u 1:9; 3:3,4,9; 5:32. Vidi posebnu temu u 3:3

6:20 “åiji sam poslanik u okovima” Za Pavla je poziv apostolstvapaganima poziv sluge (1. Kor 4:1; 9:17; Tit 1:7) i poziv ambasadora (2.Kor 5:20). Njegov se autoritet Propovedanja protezao od Rima do Judeje(Dl 9:15).

“Tihik, mili brat i verni sluga u Gospodu, sve ñe vam kazati ãtaradim da i vi znate kako sam ja, koga baã zbog toga i ãaljem k vama, dasaznate kako smo i da uteãi vaãa srca”

Ef 6:21-226:21 “Tihik, mili brat i verni sluga u Gospodu” Tihik se spominje u

Dl 20:4; Kol 4:7; Tit 3:12; 2. Tim 4:12. On Efescima donosi apostolovopismo. Najverovatnije je, zajedno sa Onisimom, nosio i pismaKoloãanima i Filemonu, kao i joã nekim maloazijskim crkvama. Moædaje bio i Pavlov pisar, poput Tertija, u Rim 16:22.

6:21-22 Istovetni stihovi - naravno u izvorniku - sa Kol 4:7-8, osimdodatka u Koloãanima “i radnik u Gospodu”. To nam kazuje da je Pavleoba pisma pisao u kratkom vremenskom razmaku, ako ne i jedno posledrugog.

6:22 Pavlu je stalo da Efesci znaju ãta je i kako je sa njim, danepotrebno ne brinu i da se taåno mole. On zna da iza svega u njegovomæivotu i sluæbi stoji Boæiji plan (Dl 9:15).

“srca” Vidi posebnu temu u Kol 2:2Postoji verovatnoña da je sam apostol dopisao i ove reåi i zavrãne misli u6:23-24

“Mir brañi i ljubav s verom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista.Blagodat neka je svima koji vole vaãeg Gospoda Isusa Hrista unepropadljivosti” Ef 6:23-24

265

Efescima 6 6,20-22

6:23-24 Na isti naåin je i zapoåeto ovo pismo! Pavlu nije bilo stranoda, zbog autentiånosti, i zapoåne i zavrãi svoje poslanice.

6:24 “u nepropadljivosti” Znaåenje je upravo takvo:“nepokvarljivo” (1. Kor 9:25; 15:52; 1. Tim 1:17). Jak idiom za neãtoneprolazno i veåno. I poslednjim reåima Pavle æeli da ulije sigurnostvernicima, koji prolaze bure smutljivih gnostiåkih uåenja, i bore se uteãkim duhovnim borbama.




1. Da li u kosmosu postoji poosobljeno zlo?2. Ãta je naãa odgovornost u duhovnom ratu?3. Zaãto Pavle opisuje teãkoñe hriãñanskog æivota u sliciduhovnog rata?4. Ãta apostol za sebe traæi od vernika?

266

6,23-24 Efescima 6

Uvod u poslanicu Filimonu

Osnovne napomeneA. Ova poslanica je novozavetni primer liånog apostolskog pisma,

spis tipiåan za gråko-rimski svet prvoga veka. Verovatno se radilo ojednom listu papirusa, poput 3. Jovanove. Ne postoji potpuna saglasnostkome je poslanica upuñena: (1) Filimonu; (2) Ahipu (Kol 4:17); (3)åitavoj kuñnoj zajednici.

B. Poslanica nam pruæa uvid u:1. pastoralni rad apostola Pavla2. kuñne zajednice hriãñana prvoga veka (Rim 16:5; 1. Kor10:19; Kol 4:15)

C. Hriãñanstvo je uveliko menjalo socijalni milje mediteranskogsveta. Mnoge ustaljene podele su padale pred evanœeljem (1. Kor 12:13;Gal 3:28; Kol 3:11).

PisacA. Liåni ton pisma daje uverenje mnogim tumaåima da ga je pisao

upravo sam apostol Pavle.B. Poslanica Filimonu i Koloãanima imaju:

1. isti poåetak2. iste osobe koje pozdravljaju3. isti zavrãetak4. Tihik je putovao sa Onisimom i nosio pismo Koloãanima(Kol 4:7,9). To istiåe isto poreklo oba pisma, premda nekesavremeni tumaåi sumnjaju u to.

C. Ova se poslanica nalazi i u kanonu Markiona, jednog od prvihotpadnika ranog hriãñanstva (doãao u Rim 140. god.). Takoœe, pominjese i u problematiånom Muratorijevom spisu, pisanom u Rimu 180-200god. po Hristu.

267


Vreme pisanjaA. Vreme nastanka pisma se vezuje za Pavlovo zatoåeniãtvo (efeãki,

filipski, kesarijski ili rimski zatvor). Prema Delima, najverovatnije je reå oboravku u zatvoru grada Rima.

B. Ukoliko je reå o Rimu, postavlja se pitanje kada je pisano ovokratko pismo? Dela nam kazuju da je Pavle bio zatvoren poåetkom 60-ihgodina. Nakratko je bio puãten i, za to vreme, je napisao korpuspastoralnih poslanica (1. i 2. Timotiju i Titu). Posle drugog hapãenjaubrzo je i pogubljen, svakako pre Neronovog samoubistva – 09. juna 68.god. Tako da je, najverovatnije, vreme pisanja i ovog pisma – kao i pismaKoloãanima i Efescima – baã poåetak 60-ih godina. Takoœe, poslanicaFilipljanima je nastala sredinom pomenutog desetleña.

C. Tihik i Onisim su poneli barem tri pisma u svoj maloazijski kraj.Otprilike sedam godina kasnije, od bolesti oporavljeni Epafrodit, u istikraj je doneo i poslanicu Filipljanima.

D. Evo i predloæenog vremenskog rasporeda nastanka poslanica,prema uåenim bogoslovima F. F Brusu i Mariju Harisu

Knjiga Datum Mesto pisanjaOdnos premaDelima

Galatima 48 Sirija 14:28; 15:2

1. Solunjanima 50 Korint 18:5

2. Solunjanima 50 Korint

1. Korinñanima 55 Efes 19:20

2. Korinñanima 56 Makedonija 20:2

Rimljanima 57 Korint 20:3

zatvorska pisma

Koloãanima rane 60. Rim

Efescima rane 60. Rim

Filimonu rane 60. Rim

Filipljanima 62-63 Rim

268


åetvrti misijski put

1. Timotiju 63. ili kasnije Makedonija

Titu 63. ili pre Efes

2. Timotiju 64. Rim

Razlozi nastanka poslanice (osobe koje se pominju u pismu)A. Filimon je Onisimov robovlasnik. Æivi u Kolosima.

Najverovatnije se obratio dok je Pavle sluæio u Efesu.B. Onisim je u to vreme Filimonov odbegli rob. I on se obratio

Hristu, ali dok je Pavle tamnovao u Rimu (61.-63. po Hristu). Ne znamojasno kada i kako su se sreli. Moæda su: (1) obojica bili u zatvoru; (2)Onisima poslali Pavlu zbog problema; (3) moæda je sam Onisim shvatioteæinu svog bega.

C. Epafras je maloazijski vernik i osnivaå prvih tamoãnjih crkava –u Kolosima, Laodikiji i Ierapolju. Doãao je åak u Rim da bi obavestioPavla o krivoverju gnostiåkih uåitelja u koloãkoj zajednici, ali i opostojanosti obrañenika Filimona.

D. Tihik je donosilac tri apostolova pisma: Koloãanima, Efescima iFilimonu (Kol 4:7-9; Ef 6:21-22). Sa njim se vratio odbegli rob – Onisim– i susreo sa svojim gospodarem (st. 11). Poslanica Filimonu je jedno oddva NZ liåna apostolska pisma. Drugo je Treña poslanica Jovanova.Pedesetak godina kasnije, oko 110., vladika Ignacije je na svom putu zaRim, gde ga je åekala muåeniåka smrt, napisao “Poslanicu Efescima”. Unjoj je, kao voœu tamoãnjih hriãñana, oslovio izvesnog Onisima! Moædaje, upravo to, bio obrañeni rob ove naãe poslanice.

Svrha pismaA. Poslanica istiåe Pavlovu upotrebu apostolskog autoriteta i

pastoralnog ohrabrivanja.B. Ovo je poslanica koja na predivan naåin istiåe hriãñansko

bratstvo u Gospodu! Evanœelje nas povezuje, bili mi robovi ili gospodari,bogataãi ili siromasi. I upravo ñe evanœelje vremenom bitno izmenitimoñno i nepobedivo Rimsko carstvo.

269


C. Pismo nam otkriva apostolovo uverenje da ñe biti puãten izzatvora, i da ñe kao slobodan åovek obiñi sve maloazijske crkve.








270


Poslanica Filimonu

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija Stefanoviña2

Uvodst. 1-3Filimonova vera i ljubavst. 4-7Pavle preporuåuje Onisimast. 6-22Zavrãni pozdravi i blagoslovst. 23-25



Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog prvog poglavlja. Tek onda tosvoje uporedite sa prevodima Biblije koje posedujete. Podele na poglavljai manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimo

271

Poslanica Filimonu

2Makar da podele poglavlja nisu deo nadahnutosti teksta, one su kljuå ispravnog

shvatanja izvornih piãåevih namera. Svi se moderni prevodi sluæe takvim podelama.

Zato svako poglavlje ima svoju glavnu temu, glavnu istinu. Istina, razni prevodi imaju

razliåite pristupe. Kada proåitate ovu kratku poslanicu, uporedite neki od ovakvih

prevoda sa svojim razmiãljanjem.

Ne zaboravite: vaæno je da pre svega sami iãåitavate æeljeni tekst i prepoznate o

åemu je reå. Tek tada posegnite za poznatim prevodima. Samo kad nam je jasno ãta je

prbovobitno nadahnuti autor æeleo, moæemo da kaæemo da ispravno tumaåimo tekst

Pisma. Ne zaboravimo da je samo on, nadahnuti pisac voœen Duhom, i mi nemamo

pravo da sebi prilagoœavamo njegove reåi. Naãa je odgovornost da ono ãto pravilno

protumaåimo pravilno i primenimo u svakodnevici.

izvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Tumaåenje reåi i izraza“Pavle, zatvorenik Isusa Hrista, i naã brat Timotej” st. 1a

st. 1a “Pavle” Gråko ime koje znaåi “mali”. Nekoliko je teorija oapostolovom imenu: (1) To mu je nadimak zbog niskog rasta iopãteg fiziåkog izgleda. Prema tradiciji II veka apostol je bio izrazitonizak, gojazan, ñelav, iskolaåenih oåiju i kosmatih obrva. O tomepiãu vankanonske poslanice “Solunjanima”; (2) Pavle je sam sebetako nazvao jer je bio – kako sam kaæe – “najmanji meœu svimapostolima”. Naime, progonio je crkvu (Dl 9:1-2; 1. Kor 15:9; Ef 3:8;1. Tim 1:15); (3) Veñina Jevreja u rasejanju je imala dva imena –jevrejsko (Savle) i gråko (Pavle).“zatvorenik” NZ kazuje da je Pavle tri puta tamnovao: (1) UKesariji; (2) u Filipima; (3) u Rimu. Prema nagoveãtajima 1. Kor15:32 i 2. Kor 1:8, moguñe da je bio zatvaran i u Efesu. U svakomsluåaju ovde je reå o rimskom tamnovanju poåetkom 60-ih godina.Mnogi tumaåi smatraju da je, noãen pastirskim srcem premaprijatelju, Pavle svesno Proustio svoje prepoznatljivo pozivanje naapostolsku sluæbu.“Isusa Hrista” Iako je ovo vrlo kratko pismo, u njemu nalazimonekoliko oblika Gospodnjih imena i titula: st. 1 “Isus Hrist”;“Gospod Isus Hrist” st. 3; “Gospod Isus” st. 5; “Hrist” st. 8; “IsusHrist” st. 9; “Gospod”, “Hrist” st. 20; “Isus Hrist” st. 23; “GospodIsus Hrist” st. 25.“Hrist” je gråka paralela jevrejskom “Mesija”, “Pomazanik”. A to jeonaj koji je ”pozvan i opremljen za posebnu sluæbu”. SZ je poznavaopomazivanje tri grupe voœa: sveãtenika, kraljeva i proroka. Isus je usebi saæeo sve ove pomazane sluæbe (Jev 1:2-3).

Ime Isus znaåi “Jahve spasava”, ili “spasenje je u Jahvi” (Mt 1:21).Isus je NZ paralela SZ Joãua, ime istog glagolskog korena “osija”. Joãua jezavetno Boæije ime.

272

1a Poslanica Filimonu

“Timotej” Ime koje znaåi “uzdignut od Boga”. Timotej je obrañeniksa prvog apostolovog misijskog puta u Devri i Listi (Dl 16:1). Pavlega je pozvao u svoj mali tim saradnika na drugom misijskom putu,verovatno umesto Jovan-Marka (Dl 15:36-41). Majka mu je bilaJevrejka a otac Grk (Dl 16:1; 2. Tim 1:5). Pavle ga je obrezao radisluæbe meœu Jevrejima (Dl 16:3). Timotej je postao moæda najvernijiapostolov saradnik, uåenik i saputnik (Dl 16:1-17:14; 18:5-19:22;20:4; Rim 16:21; 1. Kor 4:17; 16:10; 2. Kor 1:1, 19; Fil 1:2; 2:19; Gal1:1; Flm 4; 1. i 2. Timoteju). Pavle ga pominje u viãe svojih pisama(1. Kor 4:12; 16:10; 2. Kor 1:1; Fil 1:1; Kol 1:1; 1. Sol 1:1; 2. Sol 1:1; 1.Tim. 1:2; 2. Tim 1:2). To ne podrazumeva njegovo koautorstvo, veñvernu prisutnost i ukljuåenost u zbivanja. Verovatno je bio Pavlovliåni sekretar, pisar, najbliæi saradnik poput Sile, Tertija i Tihika.

“… Filimonu, naãem saradniku, naãoj sestri Apfiji, Arhipu, naãemdrugaru u vojevanju, i tvojoj kuñnoj crkvi: blagodat vam i mir od Boga,naãeg Oca, i Gospoda Isusa Hrista” st. 1b-3

“Filimonu” Filimon je bio aktivan ålan crkve u Kolosima. Istina,pominje se jedino u ovom pismu. Sasvim je moguñe da se Koloãkazajednica okupljala baã u njegovom domu. Apostolov naåinobrañanja nasluñuje njihovo meœusobno poznanstvo. No, nije Pavle,veñ je Epafras zapoåeo duhovni rad u tom mestu (Kol 1:6-7).

Verovatno su se sreli joã ranije, u Efesu (st. 10, 19). Istina, st. 5nasluñuje i moguñnost da se nisu sreli, i da je moæda Epafras preneo Pavluvesti o Filimonu.

“Apfija” Poãto se ime ove æene pominje odmah posle Filimonovog,moguñe je da je reå baã o njegovoj supruzi.“Arhip” Neki tumaåi misle da je reå o Filimonovom sinu, te da je onbio voœa njihove kuñne zajednice (Kol 4:17). E. J. Gudspid i J.Nokssmatraju da je upravo ovaj åovek vlasnik odbeglog roba, Onisima, ada je Filimon tamoãnji pastir. Zato mu Pavle i piãe, ne bi li ovajohrabrio Arhipa da primi Onisima nazad kako dolikuje.“naãem saradniku” Pavle rado uporeœuje duhovni æivot sa vojnimborbama (Ef 6:10-18). I to vidimo u nekoliko pisama (Fil 2:25;2. Tim 3:2).“…crkvi” Imenicu“Ekklesia” åine dve reåi: “ek” – “iz” i “kaleo” –“pozvan”. Koine gråki (koriãñen od 200. god. pre Hrista do 200. god.

273

Poslanica Filimonu 1b-3

posle Hrista) je koristi za opisivanje bilo kojeg skupa ljudi, poputgradskih skupãtina i sl. (Dl 19:32). Crkva je prisvojila ovaj termin jerga koristi i LXX prevod, nastao oko 250. god. pre Hrista, za potrebeåuvene egipatske biblioteke u Aleksandriji. Eklesija je prevodstarojevrejskog pojma “Qahal”, zavetnog pojma za “zajednicuIzraela” (4. Mojs 20:4). NZ pisci vide eklesiju kao Boæiju zajednicusvog vremena, “one koje Bog poziva da izaœu”. To nije radikalnarazlika izmeœu SZ zajednice i Isusovih sledbenika, neki nepremostiviprekid. Ali, jedno je taåno: Hristov narod ispunjava sva SZmesijanska proroãtva, a ne rabinski Judaizam.“tvojoj kuñnoj crkvi” Posebnih crkvenih graœevina nije bilo sve do3. veka (Dl 2:40; 5:42; 20:20; Rim 16:5; 1. Kor 16:19; Kol 4:15). Ovajmodel okupljanja liåi na sinagogu (åitanje Pisma, molitve, pevanje isl.). Izvorni tekst je ovde neprecizan, te se ne zna o åijoj je kuñi reå.“Otac” Nije reå o ocu u smislu krvne veze, veñ o slici najveñemoguñe prisnosti u odnosima. Bog je sam izabrao i ovaj i drugepojmove porodiåne stvarnosti da bi se otkrio buntovnomåoveåanstvu. Osija 2 do 3 ga oslikava kao muæa koji strasno voli, aOsija 11 kao briænog oca i majku.

“Uvek zahvaljujem svom Bogu svagda kad te se prisetim u svojimmolitvama, jer åujem za tvoju veru koju imaã prema Gospodu Isusu iza ljubav prema svim svetima. Molim se da budeã vredan u svedoåenjuo tvojoj veri, tako da imaã puno razumevanje svakog dobra kojeimamo u Hristu. Zbog tvoje ljubavi imam veliku radost i utehu, jer siti, brate, osveæio srca svetih” st. 4-7

st. 4 “Uvek zahvaljujem svom Bogu” Pisma gråko-rimskog sveta suimala svoju ustaljenu ãemu: (1) ko piãe; (2) kome se piãe; (3) blagoslovi izahvalnosti. Pavle se dræi ovog reda i zahvaljuje za åitaoce (Rim 1:8 ;1. Kor 1:4; Fil 1:3; Kol 1:3; 1. Sol 1:2; 2. Sol 1:3; 2. Kor 1:3; Ef 1:3; 1. Tim1:12; 2. Tim.1:3).

“svagda kad te se prisetim u svojim molitvama” Vidi posebnutemu: “Zastupniåka molitva”, u Kol 4:3.

st. 5 “jer åujem za tvoju veru” Pavle nije osnivaå crkve u Kolosima.Najverovatnije mu je Epafras doneo vesti o ãirenju tamoãnjeg krivoverja(Kol 1:4), ali i o Filimonovoj sluæbi vernicima.

274

3-5 Poslanica Filimonu

“veru” (Kol 1:4). Gråki “pistis” prevodimo kao “vera”, “pouzdanje”,“verovanje”. Pojam ima vrlo ãirok spektar znaåenja: (1) u SZ se mislina “vernost”, na nekog “pouzdanja vrednog”. Koriste ga vernici kojise oslonjaju na Boga; (2) u NZ se koristi kao pojam prihvatanjaBoæijeg besplatnog oproãtenja u Hristu; (3) “pistis” oznaåava sadræajvere, doktrinu, skup uåenja i istina o Isusu (Dl 6:7; Juda 3,20). Unekim odeljcima je teãko odrediti o kom znaåenju je reå (2. Sol 3:3).“prema svim svetima” Svetost se odnosi na poziv onih koje Boghoñe u sluæbi. Ona nije stanje vakumirane bezgreãnosti veñ naãegstanja u Hristu. Imenica “svetac” je uvek u mnoæini – osim Fil 4:21 –ali i tu je korporativni smisao prisutan. Zato, biti spasen znaåi bitideo duhovne porodice. Na isti naåin – “sveti narod” - u SZ seopisuje cela zajednica Izraela (2. Mojs 13:5; 19:5-6; 5. Mojs 7:6; 1. Pet2:9; Otk 1:6).

Ne iznenaœuje ãto se ovaj pojam koristi za Boæiji narod, ako se zna dapripadamo Hristu. Pozvani smo ne samo u spasenje, veñ i u trajni rast usvetosti. To je proces progresivnog posveñenja (Gal 2:15-18, 19-20). Ãtaviãe, predodreœeni smo za svetost (Mt 5:48; Rim 8:28-29; Gal 4:19; Ef1:4). Nebo nam jeste krajnje odrediãte, ali cilj nam je sluæba svetu i jedandrugome. Vidi posebnu temu “Sveci” u Kol 1:2.

st. 6 “da budeã vredan u svedoåenju” Na nekoliko naåina moæemoda razumemo ovu izjavu: (1) meœusobno zajedniãtvo vernika (“tvojeuåestvovanje u veri” Savremeni srpski prevod); (2. Kor 8:4; Fil 2:1-5); (2)svedoåenje vere nevernicima (Fil 1:5); (3) deljenje dobara sa onima kojisu u potrebi.

“tako da imaã puno razumevanje svakog dobra” Nekoliko jepitanja ovde: (1) O åijem razumevanju govori apostol –Filimonovom, Onisimovom ili cele kuñne crkve? (2) O kakvom serazumevanju radi – oproãtenju, ropstvu, apostolstvu ili evanœelju(epignosko Fil 1:10; Kol 1:9; 3:10)? U Pavlovoj teologiji mudrost irazumevanje nisu nikada odvojeni od praktiånih etiåkih vrlina. Onisu delo celovite duhovne stvarnosti (Fil 1:9; Kol 1:9-10).“koje imamo u Hristu” Dve su moguñnosti: (1) reå je o onome ãtoåinimo za Hrista; (2) reå je onome ãto imamo u Hristu.

275

Poslanica Filimonu 5-6

st. 7 “ljubav” Pavle tri puta koristi reå “agape” u ovom kratkompismu. Åuo je za veru i ljubav ove kuñne crkve (st. 5). Radovao se iskrenou tome (st. 7). Zato sada svesno æeli da osokoli Filimona.

“srca” Doslovno pojam znaåi “utroba” (“splagchna” Dl 1:18).Verovatno su koreni joã u SZ ærtvenom sistemu, kada je svaki deozaklane æivotinje imao svoje mesto i znaåenje na oltaru (2. Mojs29:13; 3. Mojs 3:3-4,10, 15; 4:8-9; 7:3-4; 8:16, 25; 9:10,16). Ljudidrevnog doba su stomak videli kao vrelo svih oseñanja (Isa 53:15; Jer4:19). Na sliåan naåin Pavle govori o hriãñanskoj ljubavi (2:1; 2. Kor6:12; 7:15; Fil 1:8, 21; Kol 3:12; Flm 7, 12, 20).“svetih” vidi opaæanja u st. 5

“Zato, iako imam veliku slobodu u Hristu da ti zapovedim to ãta trebada uradiã, zbog ljubavi te radije molim. Ja, starac Pavle, a sad joã izatvorenik Isusa Hrista, molim te za svog sina Onisima, koji mipostade sin dok sam bio u okovima. Nekad ti je bio nekoristan, a sad je itebi i meni postao koristan. Njega ãaljem tebi natrag, njega, t.j. svojesrce. Ja sam hteo da ga zadræim kod sebe, da mi umesto tebe pomaæedok sam u okovima za evanœelje. Ali bez tvoga pristanka nisam hteoniãta da uåinim, da bi dobro koje ti åiniã bilo dobrovoljno, a ne odprisile. Jer moæda se samo zato rastao sa tobom na kratko, da gaponovo dobijeã zauvek – ne viãe kao roba, nego mnogo viãe od roba:kao dragog brata. On je meni veoma drag, a tebi je joã draæi: i kao åoveki kao brat u Gospodu” st. 8-16

st. 8 “da ti zapovedim to ãta treba da uradiã” Ovde veñ vidimosvesno pozivanje na apostolski autoritet. Ali, Pavle to radi ohrabrujuñe ivrlo paæljivo.

st. 9 “Ja, starac Pavle” Doslovno svi gråki manuskripti imaju“presbutos” – “starac”. Ipak, bibliåari napominju da u koine jeziku“starac” i “ambasador” (“presbeutes”) skoro isto zvuåe, te da su zabunevrlo moguñe (LXX 2. Dn 32:31). Zato savremeni zapadni prevodi nisupodudarni ovde.

Tek, Pavle navodi nekoliko razloga zbog kojih bi Filimon trebalo daposluãa njegovu molbu:

1. Pavlovo apostolstvo, st. 82. Pavlove godine, st. 9

276


3. Pavlovo zatoåeniãtvo, st. 94. Pavlova sluæba Onisimu, st. 105. Onisimova sluæba Pavlu, st. 11,136. Pavlova ljubav za Filimona, st. 127. Onisimov preobraæaj iz roba u brata po Hristu, st. 15-168. Filimonov stav prema Pavlu, st. 179. Filimonovo obrañenje na Pavlovo svedoåanstvo, st. 1910. Filimonova sluæba Pavlu, st. 20

“zatvorenik Isusa Hrista” Vidi 1:1st. 10 “za svoga sina” Rabini su ovako oslovljavali svoje uåenike.

Ipak, prema kontekstu, Pavle misli na Onisimovo obrañenje na njegovosvedoåanstvo (1. Kor 4:14-15; 2. Kor 6:13; 12:14; Gal 4:19, 1. Sol 2:11; 1.Tim. 1:2; 2. Tim 1:2; 2:1; Tit 1:4).

“dok sam bio u okovima” Ne znamo kako je Onisim obilazio isretao. (1) Moæda je bio i sam zatvorenik. (2) Moæda su ga verniciposlali Pavlu zbog problema sa begom. (3) Moæda je, znajuñiFilimonovo i apostolovo prijateljstvo, Onisim sam zatraæio Pavlovupomoñ i posredovanje.

st. 10-11 “Onisim” Vrlo simboliåno ime: “koristan”. Iz st. 20nasluñujemo Pavlovo poigravanje s ovim imenom, u smislu molbe kojupiãe. Jer, “nekad ti je bio nekoristan”, ali sad je vrlo “Onisim” –“koristan” (“euchretos” 2. Tim 4:11) i jednom i drugom. F.F Brus, u svomdelu “Pavle: apostol osloboœenog srca”, naglaãava ovo svojim slobodnimprevodom – “Onisim je sada koristan i sam po sebi i po svome radu.Znam da ti ranije nije bio od koristi, ali sada – uveravam te – nauåio je ãtaznaåi njegovo ime. Sada je od koristi i tebi i meni” (str. 393).

st. 12 “Njega ãaljem tebi natrag” Ovo je pravni izraz i znaåi:“Poveravam ti ovaj sluåaj”. U ovome vidimo neãto veoma vaæno: vernicitreba da budu spremni da se suoåe sa posledicama svojih postupaka presvog obrañenja. Ovo indirektno potvrœuje tadaãnji red i poredak, a uovom sluåaju legalna prava robovlasnika (st. 14,18).

“njega, t.j. svoje srce” Veoma jak izraz. Apostol se poistoveñuje saobrañenicima svoje sluæbe. Ovo istiåe njegovo beskrajno pastirskosrce, makar da poverava Onisima åvrstoj ruci Filimona.

277


st. 13 Pavle novåano nije zavisio ni od koga. Znao je i da odbijeponuœenu pomoñ vernika samo da mu ãarlatani i laæni uåitelji ne biprebacivali kako iskoriãtava crkve. Ipak, tokom godina je sve viãe bivao uprilici da treba i da primi svakovrsnu pomoñ. Znamo da su mu pomagaliFilipljani (Fil 1:5,7; 4:15) i Solunjani (2. Kor 11:9). Slali su mu novac dokje bio u zatvoru, a filipska crkva je poslala i Epafrodita da mu praktiånopomogne (Fil 2:25). Zato Pavlu nije teãko da u Onisimu vrlo iskrenoprepozna pomoñ i Filimona i koloãke zajednice.

st. 14 Bog ne prisiljava nikoga. On u prvom redu gleda u naãe srce, unaãe motive (1. Sam 16:7; 1. Kr 8:39; 1. Dn 28:9; Jer 17:10; Lk16:15; Dl1:24). Pavlu je stalo da Filimon doæivi raskoã blagoslova svojedobrovoljnosti i ljubavi prema Hristu (2. Kor 8-9), a ne suvoparnostposluãnosti Pavlovoj zapovesti (st. 8).

st. 15 “Jer moæda se samo zato rastao s tobom na kratko” Poãto jeglagol u pasivu, dvojako se moæe shvatiti: (1) u smislu Boæijeg planapredodreœenja. Zato neki studijski prevodi povezuju ove tekstove sa1. Mojs 45:5,8; (2) u smislu da je Boæija providnost okrenula Onisimovugreãku u njegovo spasenje, te tako u sluæenje Filimona Hristu i ojaåanoprijateljstvo sa Pavlom.

st. 16 “ne viãe kao roba, … kao dragog brata” Hriãñanstvo nikadanije otvoreno napalo robovlasniãtvo (Ef 6:5-9). Ali ga je delotvornouniãtavalo objavljujuñi i æiveñi dostojanstvo svakog åoveka (Gal 3:28; Kol3:11). Vidi posebnu temu: “Pavlovo upozorenje robovima” u Ef 6:5.

“i kao åovek i kao brat u Gospodu” Onisimov povratak doprinosiopãtem dobru na dva naåina: ljudski i duhovno. Filimon ñe imatikoristi od njega i kao domañin svog gazdinstva i kao vernik, voœakuñne crkve.

“Ako sam ti ja, dakle, brat, njega primi kao mene. Ako ti je priåinioneku ãtetu ili ako ti je duæan, to zapiãi na mene. Ja, Pavle, piãem ovosvojom rukom: ja ñu ti platiti – da i ne spomenem da si ti sam sebe meniduæan.

Æelim, brate, da imam od tebe koristi u Gospodu; razveseli mojesrce u Hristu”! st. 17-20

278


st. 17-18 Klasiåna Pavlova retoriåna uslovljena reåenica. Njegovo“ako” podrazumeva potvrdan odgovor, jer oåekuje slaganje sa svim ãtoje rekao do sada. Pavle je Filimonov prijatelj i zna da ga je Onisimpovredio i naneo ãtetu (st. 18).

“brat” U izvornom stoji “koinonus”, ãto je imenica izvedena izpojma “koinonia” – “deliti neãto zajedniåko sa nekim”. Pavle timemisli na njihovu novåanu potporu (Fil 4:15). Ipak, moguñe je da seapostol opet poigrava reåima, misleñi na svoje prijateljstvo saFilimonom (st. 19), i na ãtetu koju je Onisim priåinio (st. 17).“njega primi kao mene” Pavlove reåi kao da izviru iz Isusovih – Mt25:44-45 – ili je reå o dramatiånom susretu na putu za Damask (Dl9:4). Naime, proganjajuñi hriãñane, Pavle je proganjao samog Hrista.Zato prihvatajuñi Onisima, Filimon prihvata samog Pavla. Pravaljubav je uzajamna i brine o dobru drugih. Bogu iskazujemo svojuljubav na naåin na koji volimo druge ljude oko sebe (1. Jn 2:9,11;4:20).

st. 18 Moguñe je da je Onisim na neki naåin potkrao svog gazdu, te damu na taj naåin duguje. Pavle nudi delotovorno reãenje: on ñe platitiãtetu.

st. 19 “Ja, Pavle, piãem ovo svojom rukom” Apostol je åesto koristiopisara za svoje poslanice (Tertije, Rim 16:22), najverovatnije zbog svogproblema sa vidom (Gal 4:15; 6:11). Moæda je doslovno zaslepljujuñeiskustvo obrañenja doprinelo tome (Dl 9:8, 18; 22:11; 26:13). Opet,sasvim je verovatno da su tada po crkvama kruæile kojekakve “Pavlove”poslanice (2. Sol 3:17). Tek, dosta je razloga zbog kojih bi Pavle na krajuovakvog pisma svojeruåno dopisao zavrãne redove (1. Kor16:21; Gal6:11; Kol 4:18; 2. Sol 3:17; Flm 19).

“da i ne spomenem da si ti sam sebe meni duæan” Iz ovih reåi jasnovidimo da je liåno Pavle doveo Filimona do spasenja u Hristu. Neznamo gde i kako, ali sigurno znamo da apostol nije zaåetnik crkve uKolosima. Najverovatnije je da su se i Filimon i Epafras obratilitokom Pavlovog boravka i rada u Efesu (Dl 19:10,20).

st. 20 Misao sliåna onoj u Rim 1:12. Naime, naã predani duhovniæivot jeste najsilnija motivacija i ohrabrenje drugim vernicima.

279


“Piãem ti uzdajuñi se u tvoju posluãnost i znam da ñeã joã viãeuåiniti nego ãto ja traæim od tebe” st. 21

st. 21 Vrlo mudar i taktiåan naåin kojim apostol osigurava ono ãtohoñe da postigne u Filimonu.

“I joã neãto: spremi mi sobu, jer se nadam da ñu se vaãimmolitvama vratiti k vama” st. 22

st. 22 “spremi mi sobu” Pavle je iskreno oåekivao svoje osloboœenje(Fil 1:25; 2:24) Pastoralne poslanice opisuju åetvrti misijski put, dok jeapostol u rimskom zatvoru na kraju svog treñeg velikog misijskogpoduhvata. Opet, zanimljivo je da se Filimon vezuje za Koloãane i Efesce,jer u tim poslanicama Pavle iskazuje svoju nesigurnost s obzirom naishod svog zatoåeniãtva. A u Filipljanima poslanici, rekli smo – koja jepisana pod kraj boravka u zatvoru – apostol oåekuje slobodu. Zato,napomenu u st. 22 moæemo shvatiti kao: (1) podseñanje Filimona da ñeuskoro videti Pavla liåno; (2) poznati idiom tog vremena zagostoljubivost.

* “vaãim molitvama” Pavle duboko veruje u moñ molitve(Ef 6:18-19). Sam je æiveo ono ãto je drugima objavljivao (deomai2. Kor 5:20; 8:4; proseuchomai Dl 16:25; 20:36; 21:5; 22:17; 28:8;

Fil 1:9; Kol 1:3,9; 4:3; 1. Sol 5:17,25; 2. Sol 1:11; 3:1; 1. Tim 2:8; proseuchDl 16:13,16; Rim 1:9; 12:12; 15:30; 1. Kor 7:5; Ef 1:16; Fil 4:6; Kol 4:2,12;1. Sol 1:2; 1. Tim 2:1; 5:5; Flm 4,22).

“Pozdravlja te Epafras koji je sa mnom zatvoreni u Isusu Hristu,(pa) Marko, Aristarh, Dimas i Luka, moji saradnici”

st. 23-24st. 23-25 Zavrãetak vrlo sliåan zavrãetku u Koloãanima. Naime, obe

poslanice imaju istovetne istorijske okolnosti i misaone kontekste.st. 23 “Epafras” Osnivaå tri novozavetne zajednice u Kolosima,

Ierapolju i Laodikiji (4:12-13; Flm 23). Najverovatnije se obratio tokomvelikog duhovnog probuœenja u Efesu (Dl 19:10). Puno ime mu jeEpafroditus, oåigledno izvedenog iz imena åuvene boginje Epafrodite.Postoji joã jedna osoba istog imena, pomenuta u Fil 2:25; 4:18, ali izdrugog kraja.

280


st. 24 “Marko” Znamo ga joã i kao Jovan-Marka. Misli se da jeupravo njegov dom pruæio Isusu i uåenicima åuvenu gornju sobu zaposlednju Pashu (Dl 12:12). Bio je Varnavin roœak. Zapisao je drugokanonsko evanœelje prema diktatu apostola Petra (1. Pet 5:13). Zbognjega su Pavle i Varnava doãli do sukoba u miãljenjima oko misije (Dl12:25; 13:5; 15:36-39). Pavle ga je ipak kasnije prihvatio za bliskogsaradnika (2. Tim 4:11).

Dimas” Joã jedan ålan apostolovog tima. Pominje se pored Epafrasa,Luke, Aristarha i Marka u Kol 4:10-12. A tu je i spomen u 2. Tim 4:9.Ipak, åitamo kako je Dimas napustio Pavla, “jer je zavoleo ovaj svet”.Od nekoliko saradnika, Pavlu je najverniji bio lekar Luka. Drugi su,poput Jovan-Marka posustajali pod naporima misije, ali su isazrevali i stasavali. Ipak, bilo je i takvih koji su trajno odustajali. Neznamo zaãto se to desilo Dimasu.“Luka” Najodaniji apostolov saradnik, lekar i vrlo uåen åovek (Kol4:14; 2. Tim 4:11). Pratio je Pavla na mnogim putovanjima, kaæunam Dela apostolska. Zato stalno u toj uzbudljivoj NZ knjizi åitamoono poznato “mi” (Dl 16:11,16; 20:6,7,13; 21:1,5, 7,10,12,15,17,25;27:1,18,26,27). Moæda je on åovek iz “Makedonske vizije”, prema Dl16:9?

“Blagodat Gospoda Isusa Hrista s vaãim duhom”st. 25 Klasiåan Pavlov zavrãni blagoslov. Izraz “s vaãim duhom” je

dobar primer malog “d” u imenici “duh”, tj. preciznog oslovljavanjaåovekovog duha (Dl 7:59; 2. Tim 4:22). Dakle, ne radi se o Bogu DuhuSvetom (Gal 6:18; Fil 4:23). Naravno, åovekov duh moæe da se osnaæijedino u Boæijem Duhu, i na to apostol svakako misli.



281



1. U kakvim prostorima su se okupljale prve hriãñanskezajednice?2. Kome je ova poslanica napisana?3. Na koji naåin ovo pismo istiåe apostolovo pastirsko srce?4. Kako se u ovoj kratkoj poslanici tretira robovlasniãtvo?5. Zbog åega iznenaœuje st. 22?6. Zaãto je u st. 23 imenica “duh” napisana malim slovom?

282

25 Poslanica Filimonu

Uvod u poslanicu Filipljanima

Osnovne napomene

A. Ovo je jedna od najneformalnijih Pavlovih poslanica. Apostol neoseña potrebu da posebno istiåe Filipljanima svoje apostolstvo. Pismo jeprepuno jasnih iskaza njegove ljubavi prema njima. Kao retko kome,Pavle je baã njima dozvolio da ga pomaæu novåano (1:5,7; 4:15). A to jebio izuzetak u njegovoj sluæbi, nipoãto pravilo.

B. Pavle je utamniåan, ali skoro dvadeset puta govori o radosti(imenice i glagoli)! Njegov unutraãnji mir i nada nisu zavisili odspoljaãnjih okolnosti.

C. Filipljani su ipak imali problema sa jednim laænim uåenjem (3:2,18-19). Izgleda da je reå o krivovercima koji su zavodili i Galate –Judaistima. Zahtevali su od svih åovek prvo postane Jevrejin pa tek ondahriãñanin.

D. U ovom pismu imamo primer predivne starohriãñanske himne,doktrinalnog kreda a moæda i liturgijske poeme (2:6-11). U svakomsluåaju reå je o najuzviãenijoj hristologiji u celom NZ(Jn 1:1-14; Kol 1:13-20; Jev 1:2-3). U ovoj doksologiji Pavle uzima primerHristovog samoponiæenja kao model koji svaki vernik treba da sledi(2:1-5). Tako da u tom kontekst naglasak nije toliko na doktirni kolikona etici.

E. Pismo ima 104 stiha a Isusovo ime i titule se javljaju 51 put.Nema sumnje ko je srediãte apostolovog srca, uma i teologije.

Filipi i MakedonijaA. Grad Filipi

1. Filip II Makedonski – otac svog åuvenijeg sina Aleksndra -je 356. god. pre Hrista osvojio, ali i proãirio ovaj grad. Zna se dase naselje prvobitno zvalo Krenides i da su ga osnovali drevniTraåani. Filipi su oduvek bili vaæni, jer su onovani na terenubogatom rudom zlata.

283


2. U boju kod Pidne, 168 god., ceo region je pripao Rimskojimperiji, te kasnije postao jedna tetrargija provincijeMakedonije.3. 42. god., na oim su podruåjima Brut i Kasius (borci zarepubliåko ureœenje imperije) izgubili svoju kljuånu bitkuprotiv Antonija i Oktavijana (boraca za monarhiju). U znakpobede, Oktavije je mnogo toga u ovom podruåju dao kaonagradu svoji ratnim veteranima.4. Kada je 31. god. Oktavijan porazio Aktijuma, sve pristalicegubitniåke strane su doæivotno prognane u filipske krajeve.5. Te iste godine Filipi postaju rimska kolonija (Dl 16:12).Tako su stanovnici grada dobili prestiæni status rimljana.Govorio se latinski i grad je u mnog åemu podseñao na maliRim. Stajao je na Ignatijevom putu, æili kucavici koja jepovezivala istok i zapad. Posebne pogodnosti rimskoggraœanstva su bile:

a) osloboœenje od zemljiãnog porezab) zemljiãno kupoprodajno pravoc) uæivanje svih civilnih zakonskih prava i zaãtited) gradske vlasti

B. Dolazak evanœelja u Filipe1. Pavle je na svom drugom misijskom putu odluåio da krenena sever, put Azije (Bitanija, danaãnja Turska). Ali, tada je dobioviziju (moæda je to bio Luka) u kojoj je pozvan u Makedoniju(severna Gråka) da “doœe i pomogne” (Dl 16:6-10). I to je bioiskorak evanœelja na tlo Evrope.2. Pavlovi saradnici

a) Sila (Silnavus)Sila je bio jedan od voœa jerusalimske crkve i prorok koji je doãao na

Varnavino mesto (Dl 15:15:22,32; 36-41).Sila i Pavle su zajedno uhvañeni i baåeni u filipski zatvor (Dl 16:16-26).Pavle ga je uvek zvao Silvan (2. Kor 1:19; 1. Sol 1:1; 2. Sol 1:1).Moguñe je da je, poput Jovan-Marka, Sila kasnije postao saputnik isaradnik apostola Petra (1. Pet 5:12).

284


b) TimotejObrañenik prvog Pavlovog misijskog puta (Dl 16:1-2; 2. Tim 1:5; 3:15).Baka i majka su mu Jevrejke a otac Grk (Dl 16:1; 2. Tim 1:5).Bio je veoma hvaljen od voœa svog kraja (Dl 16:2), te ga je apostol uzeokao saradnika (1. Tim 4:14; 2. Tim 1:6). U tome je zamenio Jovan-Marka(Dl 13:13).Pavle ga je obrezao zbog bolje prihvañenosti kod Jevreja (Dl 16:3).Postao je Pavlov predstavnik najviãeg poverenja(Fil 2:19-22; 1. Kor 4:17; 3:2,6; 2. Kor 1:1,19).

c) LukaNajverovatniji autor treñeg istoimenog kanonskog evanœelja i knjigeDela apostolska.Bio je grk po poreklu i lekar po zanimanju (Kol 4:14). Neki tumaåismatraju da “lekar” oznaåava samo njegovo visoko obrazovanje a nestrogo i samu struku. I to je taåno. Naime, uåeni ljudi tog doba su bilisvestrani. I Isus nekoliko puta govori o lekarima (Mt 9:12; Mk 2:17; 5:26;Lk 4:23; 5:31).Skoro uvek je putovao sa Pavlom (Dl 16:10-17; 20:5-15; 21:1-18;27:1-28:16; Kol 4:14; 2. Tim 4:11; Flm 24)Inaåe, zanimljivo je da stalno prisutnog “mi”, iz Dela, nema viãe nakonposete Filipima. F.F Brus misli da je Pavle tu ostao da bi pomogao novojgrupi vernika i da bi odatle sakupljao pomoñ vernika gråkog porekla zavernike u Jerusalimu i Judeji.Svakako da je Luka bio i Pavlov lekar. Åitamo o apostolovimzdravstvenim problemima kod obrañenja (Dl 9:3,9), i tokom sluæbe(2. Kor 4:7-12; 6:4-10; 11:23-29). Imao je i posebne slabosti (2. Kor12:1-10).

3. Pavle je na treñem putu svog misionarenja ponovo posetioFilipe (Dl 20:1-3,6). Tamo su ga veñ åekali Sila i Tomotej, koje jesam posalo ranije (Dl 10:19-24; Fil 2:19-24).

C. Filipi kao rimska kolonija (Dl 16:12)1. Pavle pominje u svojim govorima statusom ovog grada.

“pretorijanska garda” 1:13“graœanstvo” 3:20 (Dl 16:22-34, 35-40)

285


“cezarev dvor” (4:22)2. Grad su naseljavali i penzionisani i prograni rimski vojnici ioficiri. U mnogo åemu Filipi su bili “mali Rim”. Modaprestonice se u mnogo åemu ogledala u gradskom æivotu (Dl26:21).3. I Pavle (Dl 22:25; 26:32) i Sila (Dl 16:37) su imali pravorimskog graœanstva i sve ãto je to pravo podrazumevalo.

D. provincija Makedonija1. U makedonskoj regiji æene su imale viãe slobode i pravanego bilo gde u Rimskom carstvu.2. To vidimo po:

Lidiji, poslovnoj æeni (Dl 16:14)æenama, saradnicama u misiji (4:2-3)nekoliko vodeñih æena u Solunu (Dl 17:4)

Pisac

A. Poslanica se oduvek pripisaivala apostolu Pavlu. Za menice “ja” i“moje” pojavljuju se 51 put.

B. Poslanicu spominju i citiraju najraniji teolozi:Klement Rimski u “1. Klementovoj Korinñanima”, pisanoj oko 95. god.Ignacije, oko 110. god.Polikarp, uåenik Jovana Bogoslova, u svom pismu Filipljanima, takoœeoko 110. god.Jeretik Markion oko 170. god. piãe svoj prolog u Pavlovoj poslaniciFilipljaniam.Irinej, oko 180. god.Klement Aleksandrijski, oko 190. god.Tertulijan Kartagijski, oko 210. god.

C. To ãto se I Timotej u 1:1 spominje uz Pavla, ne znaåi da je autor,veñ prisutni i predani saradnik. Moguñe je da je po potrebi bio i apostolovpisar.

286


Vreme pisanjaA. Poslanica je nastala ta vreme apostolovog utamniåenja (2. Kor

11:23). Moguñe lokacije:1. Filipi, Dl 16:23-402. Efes, 1. Kor 15:32; 2. Kor 1:83. Jerusalim/Kesarija, Dl 21:32-33:304. Rim, Dl 28:30 (Markionov prolog Filipljanima)

B. Veñina tumaåa misli da je rimsko zatoåeniãtvo vrene nastankaposlanice, posebno prema kontesktu knjige Dela apostolskih.Najverovatnije poåetkom 60-ih god.

C. Pismo se ubraja u skup tzv. “Zatvorskih poslanica”(Koloãanima, Efescima, Filimonu, Filipljanima). Smatra se da su ovapisma napisana u kratkom periodu, te da ih je poneo Epafras umaloazijsko podruåje tih crkava (Kol 4:7; Ef 6:21). Meœu svimpomenutim pismima, ovo odiãe drugaåijim tonom. Naime, Pavleoåekuje svoje osloboœenje (1:17-26) i raduje se ãto ñe obiñi tamoãnjuzajednicu (2:24). No, u periodu svog zatoåeniãtvo Pavle je: (1) preneoevanœelje pretorijanskoj gardi (1:13; Dl 28:16) i slugama (4:22); åuo uviãe navrata vesti iz Gilipa, vesti koje su doneli glasnici crkve.

Svrha pismaA. Apostol æeli da iskaæe svoju veliku zahvalnost za novåanu

pomoñ, kao i za Epafrodita koga je crkva poslala (1:3-11; 2:19-30;4:10-20). Pavlu je stalo da objasni vernicima zaãto se Epafrodit vraña, aon je joã uvek u zatvoru.

B. Pavle hoñe da ohrabri Filipljane usprkos svojih okolnosti.Evanœelje se ne moæe vezati. On jeste okovan, ali Dobra vest nije!

C. Filipljani se moraju suoåiti sa laænim uåiteljima koji ni njih nisuzaobiãli. Reå je o grupi sliånoj Judaistima iz poslanice Galatima. Oni suod svih zahtevali da prvo postanu Jevreji, pa tek onda mogu da prihvatehriãñanstvo (Dl 15).Ipak, popis greha iz 3:19 odgovara gnosticima, viãe nego Judaistima.Utoliko je taåno prepoznavanje o kojoj grupi krivoveraca je reå oteæano.

287


Moguñe je i da su se neki od vernika vratili svom preœaãnjem, paganskomnaåinu æivota.

D. Apostol posebno æeli da ohrabri vernike usprkos svih nedañakoje ih sustiæu. Njegova radost nije zavisila od neslavnih zatvorskihuslova, veñ od vere u Hrista. Tako tema radosti dotiåe problem stoiåkoguåenja o rezignaciji – preziru. Radost hriãñana traje usprkos stalnihnevolja. Pavle se u pismu posluæio sa nekoliko metafora da bi oslikao ovunapetost hriãñanskog æivota:

1. atletika (3:12,14; 4:3)2. vojska (1:7,12,15,16,17,22,28,30)3. novac ( 3:7,8; 4:15,17,18)

Skica poslaniceA. Teãko je skicirati pismo po bilo kojem sistemu, jer je reå o

neformalnom ãtivu ãreãunom liånih nota. Apostol piãe prijateljima isaradnicima. Njegovo srce isijava mnogim mislima pre nego razum uspeda ih dovede u neki red. Poslanice je predivan primer Pavlovog srca zasluæbu paganskim narodima. On se “raduje” u Hristu, raduje se u svimokolnostima i u sluæbi evanœelja!

B. Literalno jedinstvo1. Tipiåan Pavlov uvod, 1:1-2

a) pozdraviod Pavla (i Timoteja) ,1:1svetima u Filipima (zajedno sa episkopima i œakonima),1:1tipiåna Pavlova molitva, 1:2

b) molitva, 1:3-11zbog zajedniãtva u evanœelju, 1:5zbog pomaganja sluæbe, 1:7Pavlov zahtev za:izobilnu ljubav, 1:9izobilno znanje, 1:9izobilno prosuœivanje, 1:9puninu svetosti, 1:10

288


2. Pavlova briga za njih, njihova briga za njega, 1:12-26a) Bog je upotrebio vreme zatoåeniãtva ua ãirenjeevanœelja:

pretorijanskoj gardi, 1:13nekima sa cezarevog dvora, 1:13; 4:22Pavlovo zatoåeniãtvo je osnaæilo evangelizaciju, 1:14-18

b) Pavlovo uverenja da ñe biti osloboœen zbog:njihovih molitava, 1:19Svetog Duha, 1:19

c) Pavlovo uverenje bilo po oslobaœanju, bilo po smrti,1:20-26

3. Pavlovo ohrabrenje, 1:27-2:18a) jedinstvo u hristolikosti usprkos progona, 1:27-30b) æivot u Hristovoj nesebiånosti, 2:1-4c) Hrist kao primer, 2:5-11d) æivot u miru i Hristovom jedinstvu, 2:12-18

4. Apostolov plan za Filipe, 2:19-30a) poslati Timoteja, 2:19-24b) vratiti Epafrotita, 2:25-30

5. Ostati åvrst pred krivovercima, 1:27; 4:1a) “psi”, laæno obrezanje, Judaisti (Dl 15, Galatima), 3:1-4b) Pavlovo jevrejsko nasleœe:

u svetlu laænih uåitelja, 3:5-6u Hristovom svetlu, 3:7-16

c) Pavlovo æaljenje, 3:17-216. Apostol ponavlja svoju æelju:

a) za jedinstvom, 4:1-3b) hristolikim karakterom, 4:4-9

7. Pavle ponavlja svoju zahvalnost zbog pomoñi:a) kroz sadaãnje darove, 4:10-14b) kroz preœaãnje darove, 4:15-208. Prepoznatljiv apostolov zavrãetak, 4:21-23

289






Drugi krug åitanjaRekli smo da je ovaj uxbenik tek vaã vodiå. Niko ne sme odluåiti



290


Filipljanima 1

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija Stefanoviña3

Uvod1:1-11Apostol poloæaj i evanœelje1:12-26Poziv na jedinstvo i srdaånu predanost1:27-30



Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog prvog poglavlja. Tek onda tosvoje uporedite sa prevodima Biblije koju posedujete. Podele napoglavlja i manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da

291

Filipljanima 1

3Makar da podele poglavlja nisu deo nadahnutosti teksta, one su kljuå ispravnog

shvatanja izvornih piãåevih namera. Svi se moderni prevodi sluæe takvim podelama.

Zato svako poglavlje ima svoju glavnu temu, glavnu istinu. Istina, razni prevodi imaju

razliåite pristupe. Kada proåitate ovu kratku poslanicu, uporedite neki od ovakvih

prevoda sa svojim razmiãljanjem.

Ne zaboravite: vaæno je da pre svega sami iãåitavate æeljeni tekst i prepoznate o

åemu je reå. Tek tada posegnite za poznatim prevodima. Samo kad nam je jasno ãta je

prbovobitno nadahnuti autor æeleo, moæemo da kaæemo da ispravno tumaåimo tekst

Pisma. Ne zaboravimo da je samo on, nadahnuti pisac voœen Duhom, i mi nemamo

pravo da sebi prilagoœavamo njegove reåi. Naãa je odgovornost da ono ãto pravilno

protumaåimo pravilno i primenimo u svakodnevici.

dokuåimo izvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrogtumaåenja. Neka svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Skica poslaniceA. Prva dva stiha su opãti uvod u celo pismo. Lako se uoåava Pavlov

stil, s tim da izostaje pozivanje na apostolsko poslanje. No, kako su Pavle iFilipljani imali predivan odnos, ne åudi taj izuzetak. Crkva je s vremenana vreme slala novåanu pomoñ Pavlu (1:5,7; 4:15). Inaåe, Pavle je joãjedino od Solunjana prihvatao takav dar (2. Kor 11:9).

B. Pisma onog doba su obiåno zapoåinjala molitvom zahvalnosti.Tako je odeljak st. 3-8 Pavlova zahvalnost za filipsku zajednicu.Zahvalnost je bitni deo istine hriãñanstva, ali i smer cele ove poslanice.

C. Pismo ima neobiåno veliki broj sloæenica koje poåinjupredlogom “syn” – “zajedno, sa”:

1. 1:7; 4:14 syn + zajedniãtvo (koinonia, isti koren 1:5; 2:1;3:10; 4:14,16).2. 1:27 syn + borba (atheo u 4:3 kao liåno ime)3. 2:2 syn + duãa (psuche, isto kao i 1:27)4. 2:17-18 syn + radost (chairo)5. 2:25; 4:3 syn + radnik (ergon, Rim 16:3,9,21; 2. Kor 1:24)6. 2:25 syn + vojnik (straitiole, Flm 2)7. 3:10 syn + oblikovan (morphe)8. 3:17 syn + primer (animeomai, isto u 1. Kor 4:16)

D. U st. 9-11 åitamo Pavlovu molitvu za duhovni rast vernika izrelost åitave zajednice. Naglasak je na hristolikom æivotu, dok odeljak st.3-8 naglaãava stanje vernika u Hristu. Dakle, dva poznata elementaspasenja: opravdanje i posveñenje (pozicija i progresija).

E. Na nekoliko naåina Pavle iskazuje svoju nadu u skorooslobaœanje iz zatvora, st. 17-26:

1. “spasenje”, u smislu “otpuãtanja”, st. 19

292

Filipljanima 1

2. uslovna reåenica, st. 22, koja podrazumeva potvrdanodgovor3. liåno uverenje, st. 254. viãeznaåna izjava

Tumaåenje reåi i izraza“Pavle i Timotej, sluge Hrista Isusa, svima svetima u Isusu Hristu

koji su u Filipima, s episkopima i œakonima:blagodat vam i mir od Boga, naãeg Oca, i Gospoda Isusa Hrista”

Fil 1:1-21:1 Pavle je gråko ime. Osnovno znaåenje mu je “mali”. Nekoliko je

teorija o nastanku ovog imena: (1) nadimak koji oslikava neåiji rast,visinu. Odgovara tradiciji drugog veka koja tvrdi da je apostol bio baãtakav – nizak, debeo i ñelav, kosmatih obrva i buljavih oåiju. Opis potiåeiz apokrifne knjige pomenutog doba, poznate kao “Pavle i Tekla”; (2)ime koje je odraz apostolovog samoshvatanja (1. Kor 15:9; Ef 3:8; 1Tim1:15). Sam sebe naziva “najmanjim od svih svetih” zbog toga ãto jeprogonio crkvu (Dl 9:1-2). Odatle je vrlo moguñ njegov oseñaj za liånunedostojnost, “malenkost”. Sa druge strane, u poslanici Galatimasreñemo snaæni naglasak na istovetnosti njegovog apostolstva saapostolstvom jerusalimskih stareãina, sa Dvanaestoricom. I taj opis jeapostolu netipiåan (2. Kor 11:5; 12:11; 15:10); (3) veñina Jevreja koji suroœeni izvan svoje zemlje su imala dva imena – jevrejsko i gråko. Uapostolovom sluåaju to su imena Savle (Saul) i Pavle.

Timotej” Ime koje znaåi “uzdignut od Boga”. Timotej je obrañenikprvog apostolovog misijskog puta u Devri i Listi (Dl 16:1). Pavle gaje pozvao u svoj mali tim saradnika na drugom misijskom putu,verovatno umesto Jovan-Marka (Dl 15:36-41). Majka mu je bilaJevrejka a otac Grk (Dl 16:1; 2. Tim 1:5). Pavle ga je obrezao radisluæbe meœu Jevrejima (Dl 16:3). Timotej je postao moæda najvernijiapostolov saradnik, uåenik i saputnik (Dl 16:1-17:14; 18:5-19:22;20:4; Rim 16:21; 1. Kor 4:17; 16:10; 2. Kor 1:1, 19; Fil 1:2; 2:19; Gal1:1; Flm 4; 1. i 2. Timoteju). Pavle ga ãalje u Filipe da pomognetamoãnjim hriãñanima (Dl 19:22; Fil 2:19-24).

293

Filipljanima 1 1,1

“sluge” Titula koju sreñemo kao: (1) iskaz poãtovanja u odnosuprema Bogu (Mojsije: 2. Mojs 14:31; Joãua: Sud 2:8, proroci: Ezra9:11; Jer 7:25; Dan 9:6; Am 3:7, kraljevi: Ps 78:70); (2) naglasakHristovog gospodstva (kurios); vernici su Boæije sluge (doulos).“svima svetima” Doslovno “svecima” (hagioi), onima koji suizdvojeni za posebnu sluæbu Bogu. To ne znaåi da je moguñbezgreãan æivot, veñ istiåe naãe stanje u Hristu (poziciona svetost). UNZ je imenica uvek u mnoæini. Osim na jednom mestu, i to baã uovom pismu (4:21), ali i tada se iz iz konteksta nasluñuje plural. Bitispasen znaåi biti deo celovite porodice. Pojam je poznat joã iz SZ,kada se sav Izrael gledao kao Boæiji narod (2. Mojs 13:5; 19:5-6; 5.Mojs 7:6; 1Pet 2:9; Otk 1:6). Ne åudi isti koren NZ i SZ pojma “svet”,s obrzirom na naãe stanje u Hristu. Vernici su pozvani ne samo naspasenje, veñ i na svakodnevno posveñenje. Predodreœeni smo zasvetost (hagiasmos, Ef 1:4), ne samo za nebo. Pozvani smo dasluæimo a ne da nam se sluæi. Vidi posebnu temu: “Sveci” Kol 1:2“u Isusu Hristu” Tipiåan NZ lokativ. Njime apostol rado opisujepoloæaj vernika. Sam Isus je podruåje naãeg æivota (Dl 17:28).Teoloãka paralela kod apostol Jovana je “ostanite u njemu” (Jn 15).

Ovaj padeæ uvek istiåe blisko zajedniãtvo sa Hristom. On naglaãavateoloãku poziciju, objektivno stanje naãeg subjektivnog doæivljaja (Rim3:24; 4:17; 8:39; 15:17; 1. Kor 1:2; Gal 2:17; Ef 1:4,7; Fil 1:13; 2:1,5; 4:7,13).U pojedinim odeljcima izraz “u Hristu” je sinonim izrazu “u crkvi” (Rim12:5; 1. Kor 4:15; Gal 1:22; 3:28; Ef 3:6; Kol 1:2). Dobar primer ovog“Pavlovog lokativa” je u Ef 1:3-14: (1) “u Hristu” st. 3,10, 12; (2) “unjemu” st. 4,7,10,13; (3) “u ljubljenome”, st. 6.

“u Filipima” Moñna i poznata kolonija Rimskog carstva (vidiUvod).

“episkopima” Titule (1) “pastor”; (2) “stareãina”; (3) “biskup”; (4)“episkop” – “nadglednik” su razliåiti nazivi jedne sluæbe u crkvi (Dl20:17,28; Tit 1:5,7). “Episkop” ima pozadinu u gråkom graœanskomæivotu, a “stareãine” – “presbuteros” u jevrejskom. Takoœe, pojam“nadglednika” sreñemo u strogim jevrejskim zajednicama krajMrtvog mora (mebaqqerim) (1QS 6:11,20) . Ove titule imamo i umnoæini, u Dl 20:17; Ef 4:21. Crkva u Filipima je imala nekoliko

294

1,1 Filipljanima 1

tipova voœa. Neki prepisi, svesni sliånosti, pokuãavaju varijacijamada naåine razliku, tu u 1:1.“œakonima” Reå se koristila i za kuñnog slugu (diakonoi). Doslovnoznaåenje je: “podignuti praãinu åisteñi”. Isus je sebe nazivao slugom– œakonom (Mk 10:43-45). Apostoli su œakoni (Dl 1:17). Œakonstvoje duhovni dar (1. Kor 12:5). Ovaj se tekst uzima kao dokazstareãinske i œakonske sluæbe u crkvi. U 1. Tim 3:11 se spominju istarije æene, udovice, i njihova uloga. Tek, pojam se od uobiåajenogvrlo brzo pretvorio u formalan i zvaniåan naziv sluæbe(1. Klementova 42; Ignacijevo pismo Smirni 8:1). IgnacijeAntiohijski (II vek) je zapoåeo tradiciju titule “biskup” (nadglednik),kao sluæbe koja je nad svim drugim u crkvi.

Ali, NZ ravnopravno govori o sva tri modela upravljanja: (1)episkopalni (apostoli); (2) prezbiterijanski (stareãine); (3) kongregacioni(zajednica). Sve ih vidimo na Prvom apostolskom saboru, u Dl 15. A toznaåi da oblik upravljanja nije toliko vaæan koliko duhovnost onih kojiupravljaju (1. Tim 3:1-13)! Moñ i vlast se tako lako preobraze od sluge utiranina.

1:2 “blagodat vam” “Haris” je vrlo sliåan uvodnom “pozdrav” –“charein” (Jak 1:1). Pavle voli da uobiåajeno uåini hriãñanski posebnim.Upravo to i åini sa tipiånim zapoåinjanjem pisama. Takoœe, rekli smo daje znaåajno ãto Pavle Prouãta svoje klasiåno pozivanje na apostolstvo.Upravo je to sluåaj u veñini njegovih poslanica (Rimljanima; 1. i 2.Korinñanima; Galatima; Efescima; Koloãanima; 1. i 2. Timoteju i Titu).Jednom reåju, Pavle je imao dubok odnos sa ovom crkvom.

“mir” Pozadina reåi je joã u jevrejskom “ãalom”. Jer, ako suobrañenici ove zajednice iz obe pozadine – jevrejske i gråke – ondaPavle svesno spaja oba pozdrava u jedan. Neki tumaåi vide dubljismisao u isticanju milosti pre mira. U teoloãkom smislu to je taåno,ali konteskt je ovde vrlo jasan: ovo je tek uvodni pozdrav, nedoktrinarna izjava.“od Boga, naãeg Oca” Isus je pozvao sve svoje sledbenike da Bogaoslovljavaju ocem – imenom najbliskijeg porodniånog odnosa (Mt6:9). Ovo je radikalno drugaåiji pogled na Boga (Os 11). Naime,pojam Boga u sebi nosi onostranost, dok “otac” oslikava najbliæumoguñu porodiånu bliskost.

295

Filipljanima 1 1,1-2

“Gospoda Isusa Hrista” Puni naziv koji istiåe Hristovo boæanstvo(Gospod = Jahve) i åoveãtvo (zemaljsko ime). On je Mesija –Pomazanik. No, to se posebno vidi iz gramatiåke veza sa “Bogom,naãim ocem” – jedan je predlog za obojicu! Na taj naåin pisac istiåeIsusovo boæanstvo i jedinstvo sa Ocem. Bog je jedan ali i trojiåan –objavljen u tri lica.

“Zahvaljujem mome Bogu kad god vas se setim i uvek, u svakojsvojoj molitvi molim se za sve vas s radoãñu, Zato ãto ste postalizajedniåari u evanœelju joã od prvog dana pa do danas, uzdajuñi se u to,da ñe onaj koji je poåeo dobro delo u vama, i da ga dovrãi do dana IsusaHrista.

Ispravno je da ovo mislim za sve vas, jer vas imamu srcu, uokovima i u odbrani i potvrœivanju evanœelja, svi ste vi sauåesnici samnom u blagodati. Jer Bog mi je svedok koliko åeznem za svima vama sljubavlju Hrista Isusa. Za ovo se molim Bogu: da vaãa ljubav sve viãenapreduje u spoznaji i prosuœivanju, da moæete da birate ono ãto jenajbolje, da bi za Dan Hristov bili åisti i bez krivice, ispunjeni plodompravednosti kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Bogu”

st. 3-111:3 “Zahvaljujem mome Bogu kad god vas se setim” Apostolovo

señanje moæe da se tiåe: (1) novåanog dara Filipljana. Gråki predlog “epi”je åest kod opisivanja zahvalnosti; (2) åestih Pavlovih priseñanja, tipiånihu njegovim priseñanjima (Rim 1:8-9; Ef 1:16; 1. Sol 3:6; Flm 4).

1:4 “i uvek, u svakoj svojoj molitvi” Kazali smo da je radost uoåljivatema åitavog pisma (chara, 1:4, 25; 2:2, 29; 4:1); “radost” (chairo, 1:18;2:17, 18, 28; 3:1; 4:4 dva puta, 10) “radovati se sa” (synchairo 2:17, 18). Toje posebno uoåljivo ako imamo na umu da je, piãuñi sve ovo Pavle bio uzatvoru, ne oåekujuñi niãta drugo sem smrtne presude.

* “za sve vas” “Sve”, “uvek”, “svaki” i sliåne reåi su takoœe tipiåne zaovo pismo (1:3,4,7,8,25; 2:17; 4:4, 5, 6, 8, 13,21). Istorijski i teoloãkiovo moæe da se tiåe podela koje su izazvali laæni uåitelji gråke misli ijevrejski ekskluzivisti. 13,21).

1:5 “zajedniåari u evanœelju” Koncept “koinonia” znaåi; (1)“pridruæiti se”; (2) “zajedniãtvo u “; (3) idiom za davanje novca

296

1,2-5 Filipljanima 1

(Fil 4:15; Rim 12:13; 15:26; 2. Kor 9:13; Gal 6:6; 1. Tim 6:18). Nezaboravimo da je ova crkva, kao retko koja, novåano pomagalaapostolovu sluæbu (1:7; 4:10,14-18).

“joã od prvog dana pa do danas” Misli se na dogaœaje opisane u Dl16:12-40. Tako da se zajedniãtvo, pomenuto u prethodnoj misliizgleda, ipak, tiåe Propovedanja evanœelja, pre nego finansiranja tihmisijskih puteva.

1:6 “uzdajuñi se” Perfekt particip glagola “nagovarati, ubeœivati”.Ovde ima liånu notu i oslikava pojedinaånu sigurnost. Bog se imenom nespominje (Theos), ali se podrazumeva (Rim 8:11; Gal 1:6,15; 1. Sol 5:24).

“da ñe onaj koji je poåeo dobro delo u vama” Aorist particip.Naglaãeno je uåeãñe subjekta u trajnoj glagolskoj radnji. U teoloãkomsmislu ovo odgovara Boæjoj inicijalnoj ljubavi kojoj je dana åovekovavera. Inaåe sama izjava moæe da se tiåe: (1) poåetka filipske crkve; (2)poåetka zajedniãtva vernika i apostola u ãirenju evanœelja; (3) samogpoåetka njihovog spasenja.“i da ga dovrãi” Apostol sada koristi aktivno buduñe vreme. Ono jeznak neåega ãto ñe se svakako desiti. Ne treba da zaboravimonapetost – “da, ali ne joã” – u kojoj æivimo. Veñ sada imamo nebeskograœanstvo, ali Carstvo nas åeka tek sutra. Æivimo u preklapanju dveproroåke ere vremena, s obzirom na Jevrejski narod. Novo doba jestiglo (Vitlejem – Pedesetnica) ali staro joã uvek traje. Joã uvek usvekolikoj tvorevini vlada zakon pada u greh.“do dana Isusa Hrista” Ovo je joã jedna odlika uvoda Pavlovihposlanica – Isus ponovo dolazi! (1. Kor1:7,8; 2. Kor 1:10; Kol 1:5; 1.Sol 1:10; 2. Sol 1:4). Isti eshatoloãki osvrt imamo i u 1:6,10; 2:16.

Apostol na nekoliko naåina iskazuje ovo svoje dubokopresvedoåenje o blizini Gospodnjeg povratka: (1) “dan naãeg GospodaIsusa Hrista” (1. Kor 1:8); (2) “dan Gospodnji” (1. Kor 5:5; 1. Sol 5:2; 2.Sol 2:2); (3) “dan Gospoda Isusa” (1. Kor 5:5; 2. Kor 1:14); (4) “dan IsusaHrista” (Fil 1:6); (5) “Hristov dan” (Fil 1:10; 2:16); (6) “Njegov dan (Sinaåoveåijeg) (Lk 17:24); (7) “dan pojave Sina åoveåijeg” (Lk 17:30); (8)“otkrivenje naãeg Gospoda Isusa Hrista” (1. Kor 1:7); (9) “kada se pokaæeGospod Isus sa neba” (2. Sol 1:7); (10) “pred naãim Gospodom Isusomkad on bude doãao” (1. Sol 2:19).

297

Filipljanima 1 1,6

Starozavetni pisci su isticali dva doba: trenutnu eru zla i dobapravednosti koje tek treba da doœe. Bog ñe poslati Mesiju a on ñeuspostaviti svoje veåno carstvo. Ovaj dogaœaj znamo kao “danGospodnji”. S druge strane, svi novozavetni pisci taj “dan” pripisujuHristu. Njegovo, roœenje, utelovljenje – dakle, Prvi dolazak – proreåen jeu mnogim SZ odeljcima. Ali, Jevreji, koliko god da su oåekivali boæanskuintervenciju, nisu oåekivali boæansku osobu. Zato govorimo o dvaMesijina dolaska. Prvi put dolazi kao Sluga koji pati, a Drugi kaosveslavni Gospod i Sudija. Ipak, ovo nije bilo otkriveno oåima SZvernika.

“onaj koji je poåeo… i da ga dovrãi” Zanimljivo je ãto su oba izraza– “poåeo” i “dovrãi” – tehniåki izrazi ærtvenog sistema (Rim 12:1-2).

1:7 “jer vas imam u srcu” Donekle nejasan iskaz. Naime, u izvornomse moæe shvatiti kao Pavlova ljubav prema njima, ali i kao njihova ljubavprema Pavlu. Vidi posebnu temu: “Srce” u Kol 2:2.

“u odbrani i potvrœivanju evanœelja” Tehniåki izrazi pravneodbrane. Prvi je “apologia” (Dl 22.1; 25:16; 2. Tim 4:16) a drugi“bebaiosis” (Jev 6:16; Dæejms Molton i Dæoræ Miligan istiåu znaåenje“legalne garancije”). Ovo moæe da se tiåe: (1) apostolove pojave predNeronom i rimskim visokim autoritetima; (2) njegovogpropovedanja evanœelja.“svi ste vi sauåesnici sa mnom u blagodati” Sloæenica predloga“syn” i imenice “koinonia”. Pavle istinski i æivo oseña svojezajedniãtvo sa Filipljanima. Pomenuli smo da ova poslanica imaizrazito mnogo sloæenih reåi koje poåinju predlogom “syn” – “sa,zajedno”

1. 1:7; 4:14 syn + zajedniãtvo (koinonia)2. 1:27 syn + zajedniåki rad3. 2:2 syn + duãa ili um4. 2:17-18 syn + radost5. 2:25; 4:3 syn + saradnici6. 2:25 syn + vojnici7. 3:10 syn + saobliåavanje8. 3:17 syn + primer9. 4:3 syn + saborac (liåno ime)

298

1,7 Filipljanima 1

Razliåite oblike imenice “koinonia” sreñemo i u (1:5,7; 2:1; 3:10;4:14,16). Pavle se oseñao u srcu i u sluæbi iskreno povezan sa vernicima.

1:8 “Jer Bog mi je svedok” Apostol åini zavet. Na ovaj naåin seiskazuje odluånost i liåna verodostojnost (Rim 1:9; 2Kor 1:23; 1Sol 2:5,10).

“koliko åeznem za svima vama” Pavle ume da iskaæe svoja najdubljaprijateljska oseñanja (Fil 4:1; Rim 1:11; 1. Sol 3:6; 2. Tim 1:4).“s ljubavlju Hrista Isusa” Neki prevodi ostavljaju doslovnu sliku“Hristov stomak, utroba”. Oåigledno je reå o zakonskom praviluærtvovanja iznutrica (Hananci su je obavezno jeli) na hramskomærtveniku (2. Mojs 29:13; 3. Mojs 3:3-4,10, 15; 4:8-9; 7:3-4; 8:16, 25;9:10, 16). Svi drevni narodi su abdomen videli kao srediãte onoga ãtojesmo i oseñamo (Isa 63:15; Jer 4:19). I sam Pavle tako oslikavaljubav (2:1; 2. Kor 6:12; 7:15; Fil 1:8,21; Kol 3:12; Flm 7,12,20).

1:9-11 U ovom odeljku Pavle se moli za dobro cele crkve. U st. 3-8 seusredsredio na naã poloæaj u Hristu, a sada istiåe potrebu hristolikosti. Itu ponovo imamo dva vida naãeg spasenja: pozicioni i progresivni; onajkoji nam je legalno dat i onaj kome na delu treba da teæimo. U teologiji seto joã zove forenziåko opravdanje i progresivno posveñenje. Inaåe, ovajodeljak je jedna reånica u izvornom gråkom.

Posebna tema: IstrajnostNimalo nije lako naãom zapadnjaåkom dijalektikom objasniti

biblijsko uåenje o hriãñanskom æivotu. Posebno kada pokuãavamo dasistematizujemo oåigledne paradokse i prividne iskljuåivosti. Zatoimamo sklonost da se priklonimo jednoj strani istine, na raåunodbacivanja ili zanemarivanja one druge.

1. Da li je spasenje jednokratni dogaœaj, svrãeni åin pouzdanjau Hrista ili je reå o doæivotnom i predanom uåeniãtvu?2. Da li je spasenje delo milosti koja suvereno izabira, ili je reå opokajanju i veri kao naãem odgovoru na boæanski poziv?3. Da li je jednom primljeno spasenje nemoguñe izgubiti, ilipostoji potreba trajnog istrajavanja u njemu?

Pitanje odræanja, istrajavanja u spasenju je vekovno pitanje teologije.Problem nastaje prividnim sukobom nekih svetopisamskih odeljaka.

299

Filipljanima 1 1,8

1. Tekstovi o sigurnost spasenjaa) Isusove izjave u Jovanovom evanœelju (Jn 6:37;10:28-29)b) Pavlove izjave (Rim 8:35-39; Ef 1:13; 2:5,8-9; Fil 1:6;2:13; 2. Sol 3:3; 2. Tim 1:12; 4:18)c) Petrove izjave (1. Pet 1:4-5)

2. Tekstovi o potrebi za istrajnostia) Isusove izjave u sinoptiåkim evanœeljima (Mt 10:22;13:1-9,24-30; 24:13; Mk 13:13)b) Isusove izjave u Jovanovom evanœelju (Jn 8:31; 15:4-10)c) Pavlove izjave (Rim 11:22; 1. Kor 15:2; 2. Kor 13:5; Gal1:6; 3:4; 5:4; 6:9; Fil 2:12; 3:18-20; Kol 1:23; 2. Tim 3:2)d) Izjave pisca poslanice Jevrejima (2:1; 3:6,14; 4:14; 6:11)e) Jovanove izjave (1. Jn 2:6; 2. Jn 9; Otk 2:7,17,20;3:5,12,21; 21:7)

Naãe spasenje je duhovna stvarnost koja pripada srediãtu Boæijegsrca, njegovoj ljubavi i milosrœu, dobroti Trojedinog Boga. Niko nemoæe da se spase bez poticaja Duha. Bog je taj koji je sve osmislio iProisao. On traæi odgovor pokajanja i vere na svoj poziv. I to trenutni itrajni odgovor. To je njegov zavetni odnos sa ljudskim rodom. A topodrazumeva privilegije i odgovornosti!

Spasenje je omoguñeno svima. Isusova smrt doseæe svaki naã greh isvaki atom ogrehovljene tvorevine! Bog se sam pobrinuo za put i naåinnaãeg povratka k njemu. On æeli da se svi, kao njemu sliåna biñaodazovemo Hristovom pozivu ljubavi.

Pismo oslovljava dva razliåita problema u ovoj sferi: (1) sigurnostkao dozvola da æivimo sebiåno i besplodno; (2) sigurnost kao ohrabrenjeonima koji stradaju u sluæbi i liånim gresima. No, sav problem nastajekada pogreãni ljudi govore pogreãne stvari i grade teoloãke imperije nadelimiånim biblijskim stihovima. Jer, nekim hriãñanima oåajniåki trebadobra reå o sigurnosti spasenja, dok drugi niãta manje nisu u potrebi zaopomenama o predanju i izdræljivosti. U kojoj smo mi grupi?

Istorija nam kazuje da su ove bogoslovske zavrzlame uvukleAvgustina u debatu s Pelagijem, a Kalvina sa Arminijem koji je bio polu

300

1,8 Filipljanima 1

pelagijanista). A sve se vrti oko spasenja: Da li istinski spasena osobatreba i dalje da se trudi i radi na svojoj plodonosnosti?

Kalvinisti naglaãavaju biblijske tekstove o Boæijoj suverenoj svemoñii naãem sigurnom poåivanju u njoj (Jn 10:27-30; Rim 8:31-39; 1. Jn5:13,18; 1. Pet 1:3-5). Tu su i jaka glagolska vremena, poput perfekt pasivparticipa u Ef 2:5,8.

Arminijanci, opet, istiåu one stihove Pisma koji upozoravaju,pozivaju: “dræite se” i sl. (Mt 10:22; 24:9-13; Mk 13:13; Jn 15:4-6; 1. Kor15:2; Gal 6:9; Otk 2:7,11,17,26; 3:5,12,21; 21:7). Takoœe, pozivaju se – såim se ja liåno ne slaæem – na Jev 6 i 10, kao upozorenje protivotpadniãtva. Isusove priåe o sejaåu (Mt 13; Mk 4) se takoœe navode kaodokaz o moguñem prividu æivota i promene, baã kao i Jn 8:31-59. I dok sekalvinisti pozivaju na pomenutu jeziåku neumitnost, arminijanci takoœetvrde kako prezent -–sadaãnje vreme kazuje suprotno (1. Kor 1:18; 15:2;2. Kor 2:15.Sve ovo je tipiåan primer nasilja u tumaåenju, tzv. metoda uåitavanja(“proof-texting”: doslovno, dokazujem svoj stav onim ãto mi odgovaraiz Pisma, op. prev.), nasilje unapred odreœenih teoloãkih sistema nadjasnim pravilima tumaåenja. Naprosto, izabere se odgovarajuña grupatekstova i ugradi se u doktrinarni blok, makar i da se zna da postojetekstovi koji tome ne idu u prilog. Ovoga se, po svaku cenu, moramoåuvati. Naãa zapadnjaåka logika nas tera na ove sisteme a ne otkrivenjeReåi. Biblija je istoånjaåka knjiga. Ona nam bez uvijanja objavljujezbunjujuñe istine koje naizgled protivureåe meœusobno. Svejedno, kaotakve ih treba æiveti svakodnevno. NZ nam objavljuje da smo sigurni usvom spasenju, ali i da treba da ga istrajno æivimo iz dana u dan.Hriãñasnki æivot je jasno prepoznatljiv åin spasenja, koji se po pokajanju iveri desio jednom i zauvek. Ali, spasenje nije gotovi proizvod (ulaznica zanebo u dæepu, polisa osiguranja), veñ æivi odnos. Ono je svakodnevniodluka i uporno uåeniãtvo. Evo kojim glagolskim vremenima ga opisujeNZ:aorist (zavrãeno delo) Dl 15:11; Rim 8:24; 2. Tim 1:9; Tit 3:5perfekt (zavrãeno delo sa trajnim posledicama) Ef 2:5,8prezent (trajna radnja) 1. Kor 1:18; 15:2; 2. Kor 2:15

301

Filipljanima 1 1,8

futur (buduñi, ali izvesni dogaœaji) Rim 5:8,10; 10:9; 1. Kor 3:15; Fil 1:28;1. Sol 5:8-9; Jev 1:14; 9:28

1:9 “da vaãa ljubav sve viãe napreduje” Prezent konjuktiv kojinaglaãava rast pomenute vrline (1. Sol 3:12). Ljubav je siguran znak pravevere (1. Kor 13; 1. Jn 4:7-20).

“u spoznaji i prosuœivanju” I jedno i drugo pripadaju natprirodnimvrednostima i vode u sveopãtu hristolikost (Kol 1:9). Prva reå,“epignosko” se koristi za opis svesti o potrebi spasenja: poruka ospasenju je dobra i osoba koja je nosi je prihvañenja. Druga reå,“aisthesis” naginje delotvornosti i naglaãava izbor naåina æivota(2:15). Hriãñanska zrelost podrazumeva: (1) taåno uåenje (1. Jn4:1-6); (2) liåni odnos (Jn 1:12; 3:16); (3) poboæni æivot (1. Jn 1:7;2:6); istrajnost (Mt 10:22; 24:11-13; Gal 6:9; Otk 2:7, 11, 17, 26; 3:5,12, 21; 21:7).

1:10 “da moæete da birate” Glagol iz oblasti metalurgije, poznatzlatarima i kovaåima (dokimazao). Doslovno: “topiti, pretapati”, a znaåi“isprobavati neãto do potpune verodostojnosti” (Rim 2:18; 1. Kor 16:3;1. Sol 2:4).

“ono ãto je najbolje” Doslovno: “ono ãto vredi, ubraja se”. isti izrazimamo u Rim 2:18.“åisti” Pojmovi “sunåeva svetlost” ( elie) i “osuda” (krino). Doslovnoznaåenje: “isprobati na suncu”, a slikovito se misli na nepomeãanost:(1) iskrenost (1. Kor 5:8; 2. Kor 2:17; 2. Pet 3:1); (2) moralna åistoña(2. Kor 1:12).“i bez krivice” “Bez mrlje”, “bez spoticanja drugog” (sliåno u 2. Kor8:16). U svakom sluåaju, misli se na neporoånost, besprekornost (Dl24:16; 1. Kor 10:32). Ceo koncept je ukorenjen u SZ pojam krivice”(1. Mojs 44:10; Isu 2:17; Sud 15:3). Besprekornost se nekoliko putaspominje u Filipljanima (2:15; 3:6). Svaki vernik je odgovoran zasvog brata i sestru po istoj veri, kao i za svoje svedoåanstvo predonima koji ne veruju (1. Tim 3:2,7).“za Dan Hristov” Vidi posebnu temu: “NZ pojmovi koji opisujuHristov povratak” u Kol 3:4

1:11 “ispunjeni” Perfek pasiv particip. Pojam ispunjavanja je uvekvezan za delo Duha (Ef 5:18). On je taj koji nas uhristoliåuje – ãto je

302


krajnji cilj spasenja - i deluje u svima koji saraœuju sa njim (Rim 8:28-29;2. Kor 3:18; Gal 4:19).

“plodom pravednosti” Imenica “plod” je u jednini, kao i u Gal 5:22,gde se navodi ljubav kao rod Duha. Ovde je to “pravednost”. UPavlovim se spisima pravednost nekada odnosi na naãe legalnostanje u Hristu pred Bogom (poziciono, forenziåko opravdanje), kaou Rim 8:4-8. Svakako, to podrazumeva da se unutraãnji dogaœajiskaæe na vidljive naåine (progresivno posveñenje, st. 10; Jak 3:18).Vidi posebnu temu u Ef 4:24.“na slavu i hvalu Bogu” (Mt 5:16; Ef 1:6, 12, 14). Naã æivot treba usvemu da proslavlja Boga! Opravdanje vodi u posveñenje. Ko nemaplod nema ni koren! Isus nas spasava od greha, ali i obnavlja u namaBoæiji lik. Hriãñani su oni koji æive sve odlike Boæije porodice. Vidiosvrt u Ef 1:6.

“Æelim da znate, braño, da je ono ãto mi se ranije dogodilo koristiloevanœelju, tako da sva careva garda i svi ostali znaju da sam ja uokovima za Hrista, i veñina brañe u Gospodu, uzdajuñi se u okove,ohrabrila se da govori Boæiju reå bez straha.Istina je da jedni iz zavisti i rivalstva, a drugi zbog dobre volje HristaPropovedaju, ovi pak iz ljubavi, znajuñi da sam zatvoren zbog odbraneevanœelja, oni prvi zbog sebiåne ambicije objavljuju Hrista, ne s åistomnamerom, misleñi da ñe tako da mi nanesu nevolju dok sam u okovima.Ãta to ima veze? Vaæo je samo da se na svaki naåin, zbog laænih motivaili iskreno Propoveda Hristos! I za to se radujem. A i radovañu se idalje, …” Fil1:12-18

1:12 “Æelim da znate” Iz ovog nasluñujemo da je zajednica ranijeposlala neka svoja pitanja apostolu (to isto su uradili i Korinñani 1Kor7:1,25; 8:1; 12:1; 16:1) preko Epafrodita. Po njemu su poslali i svojnovåani dar za Pavlove potrebe u zatvoru (2:25).

“da je ono ãto mi se ranije dogodilo” Svakako se misli na njegovohapãenje, presudu i utamniåenje. Prorok Agav je, prema Dl 21,10upravo tako neãto najavio Pavlu. Zapravo, proroãtvo da ñe Pavleobjaviti evanœelje i pred Cezarem izreåeno je joã u vreme njegoogobrañenja (Dl 9:15). Sada Bog ispunjava ono ãto je kazao, istina na

303


naåin koji Pavle nije mogao da predvidi. Isto pravilo vaæi za æivotsvakog hriãñanina, svakoga od nas. Naã æivot ne zavisi od dobresreñe, sudbine ili liåne snalaæljivosti. Bog je kadar da neãto najgoreãto nam se deãava, neãto sasvim neæeljeno okrene svojim åudesnimputevima sebi na slavu (st. 20; Rim 8:2-29).“koristilo evanœelju” “Napredak” vidimo i u st. 25 i 1. Tim 4:15.Dve su moguñe etimoloãke pozadine iz kojih se apostol sluæi ovimpojmom: (1) Rimljani su imali inæinjerske vojne trupe koje su iãleispred redovnih snaga i – po potrebama – ravnali puteve, uklanjaliprepreke sa njih; (2) Stoici su koristili razne krilatice kao iskazemukotrpnog puta do mudrosti. I evanœelje napreduje uz mnogeteãkoñe. Taj napredak je vrlo praktiåno izraæen. Naime: (1) sav dvorzna za Pavla i razlog njegovog utamniåenja (st. 13); (2) Rimskihriãñani su u Pavlu imali æivo svedoåanstvo koje im je davalo snagu ihrabrost. Zato su i sami smelo i æiveli i propovedali evanœelje.“careva garda” Neki prevodi imaju “dvor, palata”. Niãta neobiåno,jer se ista reå sreñe u Dl 23:35. Izvorno se pojam odnosio na ãatorerimskih generala (preator). Tek, posle viãe od veka upotrebe, dobio jei administrativno znaåenje, kao vojni i politiåki centar moñi (Mt27:27; Jn 18:28,33; 19:9; Dl 23:35).

U vreme pisanja poslanice reå se odnosila i na posebnu vojnujedinicu – Pretorijance – cezarevu gardu. Car Avgust je osnovao ovaj red,a Tiberija ih ozvaniåio u Rimu: (1) svi su bili istog åina – centurioni –stotnici; (2) bili su dvostruko plañeni; (3) imali su posebne pogodnosti;(4) bili su moñna grupacija, pa se njihov izbor da sluæe cezaru visokocenio; (5) raspuãteni su kao elitna formacija tek u Konstantinovo doba.

Dakle, u periodu apostolovog utamniåenja, ovaj pojam je oznaåavaoskup ovih specijalaca, a ne pomenuto vojno mesto. To vidimo iz reåi “isvi ostali”, koje se tiåu odreœenih lica. Ne znamo niãta viãe o njima, ali usvakom sluåaju se radilo o legalnoj grupi cezarovih predstavnika vlasti,zvaniånika ukljuåenih u Pavlov sudski sluåaj.

1:14 “u Gospodu” “Gospod” moæe da se veæe, u izvornom gråkom, isa “brañom” i sa “ohrabrenjem”. U jednu ruku je i svejedno, jer je reå oizvoru Pavlove hrabrosti u zatvoru. Uvek je dobro primetiti kako hrabrodræanje nekog vernika u nevoljama postaje izvor ohrabrenja nekomdrugom (Jov, Jeremija).

304


“da govori Boæiju reå bez straha” Izraz “Boæija reå” sreñemo umnogim manuskriptnim varijantama. Rukopisi poput A, B, P imajuobiåan genitiv - “Reå od Boga”. Ali zato D, Ki P46 izostavljajugenitiv. No, ovakve raznolikosti malo utiåu na suãtinski smisao.

1:15 “da govori Boæiju reå bez straha” Mnoge su rasprave izmeœutumaåa Pisma o tome ko su ti ãto iz “sebiånih ambicija” Propovedajuevanœelje (st 15, 17, 18)! Ustvari, iz konteksta odeljka st. 11-18, vidimo daoni dobro Propovedaju, ali su im motivi neåasni. Viãe su gledali na Pavlanego na samu poruku i Gospoda. Neki tumaåi smatraju da je reå opoznatim rimskim voœama – i Jevrejima i nejevrejima - koje je Pavlovateoloãka i duhovna nadmoñ bacila u zasenak. Moguñe je da su u pitanjubili samo Judaisti, ali znatno slabijeg uticaja od onih u Galatima. Ali,znajuñi kako oãtro se apostol obraña toj galatskoj krivovernoj struji (3:2),teãko da se ove reåi odnose na grupu sliånih laænih uåitelja. Ne, ovde jereå o ljudima siromaãnih motiva. O, pa to zvuåi baã savremeno, baã kaoda je reå o naãem dobu – ljubomora, nadmetanje, loãi odnosi. Zar to svenije osobina Hristove crkve naãih dana, crkve od koje se uvek traæe ljubavi prihvatanje (1. Kor 13; Rim 14; Gal 5:26).

1:16 “znajuñi da sam zatvoren zbog” “Keimai” je vojniåki pojam zastraæara. U prenosnom smislu se koristio za nekoga ko je oznaåen zaposeban zadatak (Lk 2:34). Pavlove muke sa zatvorom i sudom nisu loãasreña, nezgoda, veñ unapred spremljeni Boæiji plan (Dl 9:15). Isus je naisti naåin bio “obeleæen” (Lk 22:22; Dl 2:23; 3:18; 4:28). Zar nije predivnogledati i na sebe na ovakav naåin!

“zbog odbrane evanœelja” Istu reå – “apologia” – sreli smo i u 1:7.Od nje dolaze svi naãi pojmovi pravne odbrane. U njoj je sadræana iideja sudskog procesa (Dl 22:1), ali i Propovedanja u sinagogi.

1:16-17 Zanimljivo je da Textus Receptus ovu frazu prilagoœavakontekstu st.15. To åine i mnogi drugi manuskripti, ali niãta od toganema uticaja na osnovni smisao celog odeljka.

1:17 “sebiåne ambicije” Doslovna slika je “presti vunu u najam”.Slika dolazi iz nadmenog aristokratskog odnosa bogatih prema svimakoji su morali da æive od svoga rada. Dakle, izraz je metafora sebiånihhtenja. Tek, veliåina Pavlovog srca za napredak evanœelja se vidi iz toga

305


da je u stanju da se raduje ãirenju Radosne vesti (st. 18), åak i ako je nekoobjavljuje radi sebe samog. Veliåina je u poruci a ne u onome ko je nosi!

1:18 Za Pavla je evanœelje snaga koja potire svaku sebiånost iprizemnost meœuljudskog rivalstva. Ovaj stih je viãe nego dobar za naãadenominacijska trvenja, za gloæenja kojima crkva danas obiluje. Uovome imamo i teoloãku i liånu korekciju (Rim 14, 1. Kor 8-10).

“iskreno” Vidi posebnu temu u Ef 1:13“… jer znam da ñe sve voditi prema spasenju po vaãoj molitvi i

zanimanju Duha Isusa Hrista.Ja åekam i nadam se da se ni u åemu neñu postideti, nego da ñu

imati hrabrosti da se Hristos proslavi u mom telu kako ranije tako i sadbilo æivotom ili smrñu. Jer je meni da æivim Hristos, a da umremdobitak. A ako æiveti u telu za mene znaåi plodan rad, ne zna ãta ñu daizaberem. Podeljen sam izmeœu dve strane: æelju imam da umrem i dabudem s Hristom, jer je to mnogo bolje; ali ostati u telu potrebnije jeradi vas.

Pouzdajuñi se u ovo, znam da ñu da ostanem i biñu kod svih vas zavaã napredak i radost u veri, da kroz moj ostanak s vama, vaãa radost uHristu Isusu bude preobilna” Fil 1:19-26

1:19 “prema spasenju” Pavle doslovno pominje spasenje,izbavljenje u religioznom smislu (soteria). Istom reåi govori o naãemspasenju u Hristu (Rim 1:16; 11:14; 1. Kor 1:21; 7:6; 1. Tim 4:16; 2. Tim2:10; 3:15; 4:18; Tit 3:5). Ipak, ovde se misli na fiziåko osloboœenje (2Tim4:18; Jak 5:15). Takoœe, koristi se i za izbavljanje od nevolja (Mk 13:11;Lk 12:11-12). Moguñe je da je reå o aluziji na Jova i njegovo konaånoizbavljenje (LXX Jov 42).

Apostol predoseña svoje skoro osloboœenje. To znaåi da su poslaniceKoloãanima i Efescima pisane u ranom periodu njegovog utamniåenja, ada ovo pismo piãe veñ pri kraju. I zaista, nakon puãtanja Pavle kreñe naåetvrti misijski put, o åemu åitamo u Pastoralnim poslanicama – 1.Timoteju; Titu i 2. Timoteju. Njegovo poslednje hapãenje se deãavaiznenada, neposredno pred Neronovo samoubistvo 68. god.

Njegova sigurnost je dvostruka: (1) Filipljani se za to mole; (2) Duhje kadar i tako ãta da uradi. Zanimljivo je primetiti da apostol åesto traæi

306


od crkava da se mole za njega (Rim 15:30; 2. Kor 1:11; Ef 6:18-19; Kol 4:3;1. Sol 5:25). Zastupniåka molitva je nedokuåiva tajna. Bog je sebeobavezao molitvama svoje dece (Mt 7:7-11; 18:19; 21:22; Lk 11:9-13; Jn14:13-14; 15:7,16; 16:23-24; 1. Jn 3:22; 5:14-15). Naime, uistinu, uporno iiskreno zastupanje, na neobiåne naåine, oslobaœa silu Duha. Zato nasJakov prekoreva da “nemamo, jer ne traæimo” (Jak 4:2).

“zauzimanju” Reå je o doslovnom potpomaganju neåijih potreba,kao kada neko sponzoriãe neåiji rad. U prenosnom smislu reå je oboæanskom izobilju u duhovnim potrebama.“Duha Isusa Hrista” Nije retkost da se Sveti Duh opisujepojmovima koji su u odnosu na Sina (Rim 8:9; 1. Kor 15:45; 2. Kor3:18; Gal 4:6; 1. Pet 1:11). G. Kempbel Morgan zove Duha “DrugimIsusom”, i to sasvim odgovara opisu poslova Duha prema Jn16:7-15. Duh je taj koji uverava åoveka, zove ga spasenju,rasvetljavajuñi mu ko je Isus i ãta je uåinio. On krãtava obrañenike uHrista i trajno ih oblikuje u Spasiteljev lik.

Apostol povezuje delo Sina i Duha kao siguran znak da dolazi novodoba. To je doba Duha. Samo on moæe da uvede u stanje pravednosti.Svakako, to doba je doba Mesije. A iza svega stoji Otac koji je, kroz Sina uDuhu, ostvario sve. Vidi posebnu temu: “Isus i Duh”, Kol 1:26.

1:20 “Ja åekam i nadam se” Redak izraz. Sreñemo ga joã u Rim 8:19.Slikovito koriãñenje doslovnog “istezanja vrata” dok se neko iãåekuje sanestrpljenjem.

“da se ni u åemu neñu postideti” U jednoj misli imamo Pavlovuvisoku svest i odgovornost nad poverenom mu sluæbom, ali i teæinupritiska zbog iskuãenja i nevolja (1. Kor 4:1-29; 9:27).“nego da ñu imati hrabrosti” Doslovno: “imati snage da neãtokaæeã”: (1) pred vlastima – Bogom, sudijama, kraljem; (2) unapetostima (Dl 4:13,29,31; Ef 3:12; 1. Tim 3:13; Jev 10:9; 1. Jn 4:17).To je stalna Pavlova molitva (Ef 6:19; Kol 4:3).

“da se Hristos proslavi u mom telu” Pavle paæljivo, biranim futurpasivom istiåe Hrista, a ne sebe. On ñe se u njemu, kao sluziproslaviti, po sili Duha i molitvama Filipljanima (st. 19). Zanimljivoje i to da istiåe ljudsko telo kao æiæu svega. Bez sumnje, hriãñani su

307


pozvani da u telu, i telom proslave Boga (1. Kor 6:20). Drugaåije i nemogu! Uåenja grka su na telo gledali kao na nuæno zlo. Pavle istiåetotalnu neutralnost naãeg åoveãtva, naãe telesnosti. Zato je naãe telobojno polje mnogih iskuãenja, ali i prilika da proslavimo Hrista.“bilo æivotom ili smrñu” Vernici imaju uzviãeni cilj proslavljanjaBoga – bilo svojim æivotom, bilo svojom smrñu (Rim 14:8; 2. Kor5:1-10; 1. Sol 5:20; Otk 13:14).

1:21 “Jer je meni da æivim Hristos, a da umrem dobitak” Glagol“æiveti” je u klasiånom infinitivu sadaãnjeg vremena, dok je glagol“umreti” u infinitivu aorista. To je najsnaænije moguñe naglaãenoceloæivotno predanje Hristu (Rim 12:1-2). Nije lako razumeti ovaj stih,ali u kontekstu drugih Pavlovih izjava znamo da apostol misli na smrtgrehu, zakonu, sebi. S druge strane, æiv je za sve novo u Hristu, posebnoza sluæenje u evanœelju (Rim 6:1-11; Kol 3:4; Gal 2:20; 5:24; 6:14). Ali, usklopu ovog odeljka Pavle svakako misli na svoju fiziåku smrt. Iako mu jeæivot visio o koncu – u pravnom smislu – znao je da je njegov æivotodavno predat Hristu!

“a da umrem dobitak” Pavle zna da kroz kapiju smrti prelazi usavrãeno zajedniãtvo sa Gospodom (st. 23). To, svakao ne znaåi da jepriæeljkivao smrtnu kaznu. Ne, on otvoreno govori o svojimstrahovima u 2. Kor 5:1-10. Svi se mi manje ili viãe plaãimo umiranjai smrti, ali evanœelje je dobra vest o pobedi u Bogu. Dakle, “dobitak”nije toliko njegovo liåno dobro, koliko dobro evanœelja (st. 12).

1:22 “ako” Prepoznatljivi poåetak uslovljene reåenice“æiveti u telu za mene znaåi plodan rad” Ovo moæemo dvojako darazumemo: (1) njegov rad je na vrhuncu i plodovi su sve vidljiviji;(2) æeljan je novih izazova i joã viãe duhovnog rada. Mnogo jenaznaka da je nedugo posle pisanja ovog pisma puãten, da je proveojedno vreme u misiji pre nego su ga ponovo uhapsili. Zna se da je tomoralo da bude pre 68. god., kada se ubio imperator Neron.

Dokazi za ovo su: (1) njegovo iãåekivanje “spasenja” (st.19); (2)Iãåekivanje jednog ili drugog (st.22); nastanak Pastoralnih poslanica kojehronoloãki ne pripadaju dogaœajima Dela apostolskih; (4) KlementRimski, u svom pismu Korinñanima, 5. poglavlju, spominje Pavlovopuãtanje i rad na zapadu; (5) sliåan navod u uvodu Pavlovih poslanica

308


“Muratorijevog fragmenta”; (6) o tome govori i Jevsevije u svojoj“Istoriji crkve” 2:22; (7) Hrizostom govori o tome u propovedima.

“ne znam ãta ñu da izaberem” Glagol koji Pavle ovde koristidoslovno znaåi “objaviti”. Baã zato nije reå o njegovom doslovnompremiãljanju o tome hoñe li da æivi ili da umre, veñ o onome ãta Bogzapravo hoñe. Reå je o: (1) njegovoj liånoj dobiti kroz muåeniåkusmrt; (2) dobiti vernika i crkava, ako dobije joã vremena da sluæievanœeljem – da Propoveda, ohrabruje, pouåava.

1:23 “Podeljen sam izmeœu dve strane” “Sunecho” znaåi “åvrstosteãnjen” ili “dræati se zajedno” (Lk 12:50; 19:43). Pavle je istinski biopritisnut sa svih strana.

* “æelju imam da umrem” Reå koju prevodimo sa “æelja” je vrlojaka, te znaåi strast. Ovde je upotrebljena u pozitivnom smislu

Ovaj pojam (“da odem”, prevode Karadæiñ i drugi naãi prevodi, kao iengleski, op. prev.) je vrlo slikovit. Odnosi se na åamac koji je odvezan odpristaniãta, kao i na vojni kamp koji se pakuje (2. Tim 4:6). Kako istu reåsreñemo u 2Kor 5:1,11, nema sumnje da apostol misli na svoju smrt.

“da budem s Hristom” Fariseji su stalno oåekivali vaskrsenjeposlednjeg vremena (Job 14:14-15; 19:25-27; Dan 12:2). Mnogidrugi sliåni NZ stihovi nesumnjivo govore o Hristovom povratku,sudu i veånosti koja ñe uslediti. Oseña se tradicionalni jevrejskikoncept Hadesa. Naime, kad vernici umru, ne spavaju u nekakvomnesvesnom stanju veñ odlaze u Gospodnju prisutnost (Mk 12:26-27;Lk 16:19-31; 23:43; 2. Kor 5:8). Iako je mnogo nejasnog u ovompodruåju, Pismo uåi o naãem svesnom vantelesnom stanju poslesmrti (1. Kor 15:51-52; 1. Sol 4:13, 17; Otk 6:9; 20:4). Vernici odlazeGospodu, ali to je nepotpuno zajedniãtvo, jer ñe dan sveopãtegvaskrsenja reñi konaånu reå (1. Jn 3:2).“jer je to mnogo bolje” Slede tri poreœenja kojima apostol doåaravasvoju ushiñenost zbog zajedniãtva sa Isusom.

1:25 “vaã napredak i radost u veri” U izvornom jeziku st. 25-26 åinejednu reåenicu. Ideja “napretka” (1. Tim 4:15) podrazumeva teãkoputovanje, ali je zanimljivo da je “radost” – jedna od kljuånih temaposlanice – povezana baã sa tim poteãkoñama. Jedinstvena osobina

309


hriãñana je da se mogu radovati i u srediãtu stradanja i nevolja, progonaåak (Mt 5:10-12; Rim 5:3; 8:18; 1. Sol 5:16; Jak 1:2-4; 1. Pet 4:12-16).

1:26 “da… vaãa radost u Hristu Isusu bude preobilna” Moguñe jeda se Filipljani raduju ili zbog Hrista ili zbog Pavla – ili zbog evanœelja, ilizbog skorog apostolovog dolaska i sluæbe koju ñe im iskazati. Kontekstdaje prednost drugom reãenju. Uostalom, Pavlova sluæba je svakako naHristovu slavu.




1. Ko su stareãine i œakoni? Koje su njihove duænosti?2. Zaãto je ova crkva posebno draga Pavlu?3. Zaãto je st. 6 znaåajan? U kom odnosu stoji prema st. 5 ist. 10?4. Za koje se vrednosti Pavle moli?5. Na koji naåin je Pavlovo zatoåeniãtvo napredak zaevanœelje?6. Ko su propovednici koji propovedaju evanœelje iz zavisti irivalstva?7. Zaãto je st.18 toliko znaåajan danaãnjem denomina-cionalizmu?8. Zaãto se Sveti Duh zove i Duh Isusa Hrista? U åemu je znaåajovog poistoveñivanja?9. Na ãta misli apostol kada kaæe da mu je “æiveti - Hristos, a daumre dobit”? Koji je znaåaj ovih reåi danas, naãem hriãñanskompogledu na svet?10. Ãta se deãava sa vernicima kada umru?

310

1,26 Filipljanima 1

11. U kom su odnosu problemi i radost u naãem iskustvu?

Tumaåenje reåi i izraza“Samo æiviti dostojno evanœelje o Hristu, da bih, bilo da doœem i

vidim vas, bilo da sam daleko, åuo za vas da åvrsto stojite u istom duhu,da se jednoduãno zajedno borite za veru evanœelja. Ne dajte da vasprotivnik bilo åim uplaãi. Ovo je znak Proasti za njih a vama spasenja, ito je od Boga. Jer je vama dato zbog Hrista – ne samo da u njegaverujete, nego da za njega i stradate: jer prolazite kroz istu borbu kojuste videli da sam ja vodio i sad åujete da je i dalje vodim” Fil 1:27-30

1:27 “Samo æiviti dostojno evanœelje o Hristu” I ovaj odeljak åinijednu dugaåku reåenicu u izvornom gråkom jeziku. Glagol ima koren upoznatoj imenici “polis” – grad (3:20; Dl 23:1; Ef 2:19) i doslovan smisaobi bio: “Æivite i dalje kao graœani” (3:20). Neki moderniji engleskiprevodi sluæe se ovim reãenjem (Barkli, Gudspid, Roterman). Ovonaglaãava gradski poloæaj Filipa, velike rimske kolonije. Takoœe, ovopodseña hriãñane na njihovo dvostruko graœanstvo – ovozemaljsko inadzemaljsko – i obaveze prema njima. A glagol “æiveti” je prevodpoznate Pavlove metafore “hodati”. Ne zaboravimo da su u poåetkuhriãñane zvali “sledbenici Puta” (Dl 9:2;18:25-26; 19:9,23; 22:4;24:14,22). Biti vernik znaåi æiveti autentiåan duhovni æivot (Ef 4:1, 17;5:2, 15; Kol 1:10; 1. Sol 2:12).

“da bih, bilo da doœem i vidim vas, bilo da sam daleko” U 2.12 i Ef6:6 imamo iste pozive za doslednim hristolikim æivotom. Naime,Pavle poziva åak i robove da æive svesni trajnog Boæijeg pogleda nasebi, a ne pogleda kontrole svog zemaljskog gospodara. Bog jesvudaprisutan!“åuo za vas da åvrsto stojite u istom duhu” Apostol na dva naåinkoristi ovaj izraz: (1) za naã poloæaj u Hristu (Rim 5:2; 1. Kor 15:1);(2) za naãu aktivnu hristolikost (4:1; 1. Kor 15:1; 16:13; Gal 5:1; Ef6:11,13,14; 1. Sol 3:8; 2. Sol 2:15). Ovoga puta izraz je u sluæbipoziva na duhovno jedinstvo (Dl 4:32; Ef 4:1-6). Govorili smo dostao jedinstvu u Duhu. Videli smo dvojakost ideje: Sveti Duh iotkupljeni ljudski duh. Na ovom mestu – kao i u 2:1 – imamo spojobe moguñnosti. Hriãñani imaju Bogom - danu privilegiju jedinstva

311

Filipljanima 1 1,27

duha i uma (psyhe). Naprosto, jedinstvo je neprikosnovena vrednost(Ef 4:1-6).“jednoduãno zajedno borite” Particip prezenta. Predlog syn ideispred: (1) atletska timska disciplina gråkih igara; (2) vojna akcija.Naã pojam “atleta”, “atletika” dolazi odavde (4:3; 2. Tim 2:5). Ohriãñanskom æivotu, kao duhovnom ratu, smo viãe govorili u Ef 4:14;6:10-20. Jedan moderan prevod (NJB) kaæe: “borite se kao tim zajedna cilj”.“za veru evanœelja” Cilj zajedniåkog stremljenja nije nepoznat.Kontekst odreœuje “veru” kao zbir hriãñanskih istina (Ef 4:5; 1. Tim4:20; 2. Tim 1:14; Juda 3, 20). Treba reñi da o mnogim naãimpitanjima Pismo ne kazuje mnogo: taåan tok stvaranja, nastanakSotone, poreklo anœela, detalji neba i pakla i dr. Ali, Pismo nampruæa sve ãto nam treba za promenu æivota, za spasenje i zadelotvoran duhovni æivot. Åak i “sveta radoznalost” nema pravo naviãe od onoga ãto joj je pruæemo kroz otkrivenje.

1:28 “Ne dajte da vas protivnik bilo åim uplaãi” Jak oblik prezentparticip pasiva je æivopisna slika krda krupne stoke u stampedu (Dl18:9,10; 1. Kor. 2:3). Protivnici bi mogli da budu: (1) gradska zajednicaJevreja, makar da se ne spominje tamoãnja sinagoga; (2) putujuñijudaisti, legalisti poznati iz Galata (Dl 17:13; Fil 3:2-6); (3) sugraœanivernika (Dl 16:16-21); gradske vlasti (Dl 16:21-40).

“Ovo je znak Proasti za njih” Reå “znak” je pravi izraz za dokazzasnovan na åinjenicama (Eim 3:25-26; 2. Kor 8:24). A “Propast” jejak izraz za posledice ratnih pustoãenja i razaranja. Upravo zato jeodsustvo straha i svake bojazni u hriãñanima, baã kao i sveti naåinæivota, najveñi udarac protivnicima spasenja i vere.“a vama” Naglaãena zamenica u st. 28 i st. 29, kao jasna razlikaizmeœu onih koji veruju i onih koji ne veruju.“a vama spasenja” Istu nejasnoñu oko “izbavljenja” imamo u 1:19.Da li je reå o: (1) duhovnom spasenju; (2) starozavetnom naglaskufiziåkog izbavljenja (Jak 5:15)? U kontekstu laænih uåitelja i prisutnihprogona nije lako prepoznati o åemu je reå.“i to od Boga” “Znak” i “spasenje” u st. 28 su u æenskom rodu, dokje “to” u srednjem. Zato se “to” tiåe hrabrosti koju Bog daje svojoj

312


deci u sukobu sa protivnicima. Isti jeziåki oblik je i u Ef 2: 8-9, gde se“to” odnosi na “milost” i “veru”.

1:29 “Jer je vama dato” Aorist pasiv indikativ glagola koji ima korenu “charis” (2:9; Rim 8:32). Boæija raskoãna milost je kljuå i naãeg spasenjai naãeg novog æivota (st. 28).

“ne samo da u njega verujete, nego da za njega i stradate” Infinitivisadaãnjeg vremena naglaãavaju ono ãto nam je Bog dao u Hristu.Verom se i spasavamo ali i rastemo u zrelosti. Hriãñanima modernogdoba na zapadu je veoma teãko da govore o stradanjima. A u NZstradanja su mera zdravog duhovnog æivota (Dl 14:22; Rim 8:17; 1.Sol 3:3; 2. Tim 3:12; 1. Pet 3:14; 4:12-16). Moguñi razlozi stradanjasu: (1) Hristova slava (Jev 2:10; 5:8); dobrobit vernika (2:10; Rim 5:3;Jak 1:2-4; 1. Pet 1:6,7); (3) osiguranja radosti zbog naãeg pripadanjaHristu (Mt 5:10-12; Dl 5:41; Jak 1:2; 1. Pet 3:14; 4:12-16).

1:30 “jer prolazite kroz istu borbu” Vernici iz Filipa su trpeliprogon. “Borba” je åesti apostolov izraz, bilo da se sluæi sportskom ilivojnom metaforom. Naã pojam “gonita” dolazi iz ove gråke reåi.

“kakvu ste videli da sam ja vodio” Mnogo moæemo da nauåimo odPavlovih stradanja u Filipima, o åemu åitamo u Delima 16:22-24 i 1.Solunjanima 2:2. Apostol je u ovom predivan primer svimvernicima.




1. Ãta Pavle traæi od vernika u st. 27?2. Ko su spomenuti protivnici iz st. 28?3. Koje su dobrobiti za hriãñane od nevolja i stradanja?

313


Filipljanima 2

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu Dimitrija StefanoviñaPoziv na jedinstvo i srdaånu predanost2:1-11Svetila koja svetu svetle2:12-18Timotej i Epafrodit2:19-30





Skica poslaniceA. Kontekst ovog poglavlja istiåe jednu od bitnih tema poslanice –

Poziv filipskim hriãñanima na jedinstvo (1:27; 2:1-4; 4:2-3,5,7,9; Ef4:1-6).

B. Mnogo se meœu tumaåima debatuje oko predivne himne Hristu(st. 6-11), oko njenog znaåenja za spasenje i etiku.

1. Ona poziva hriãñane na nesebiånost i æivot davanja (st.1-5)

314

Filipljanima 2

2. U njoj su najdublje objave o Mesijinom prepostojanju,utelovljenju, ali i o njegovom poniæenju i proslavljenju.3. Himna je vrlo pouåna i u domenu spasenja i etike.

C. Odeljak 2:6-11 je najverovatnije jedna od najstarijih hriãñanskihhimni.

1. U izvornom jeziku je uoåljiva poetika i metrika.2. U njoj su retke starogråke reåi, netipiåne za Pavla.3. U njoj nema nekih vaænih Pavlovih misli, ideja koje sunezaobilazne u njegovoj hristologiji.4. Apostol rado citira ranohriãñanske himne i u drugim svojimpismima: 1. Tim 3:16; 2. Tim 2:11-13.5. O drugim pitanjima pogledajte delo Gordona Fija, “ToWhat End Exegesis”?

D. Struktura himne je od strane tumaåa sagledavana sa mnogihstrana. Naziru se dva podjednaka naglaska:

1. Isusova liånost i deloa) prepostojanje, st.6b) utelovljenje, st.7c) zastupniåka smrt, st.8

2. Oåev odgovora) sveopãta boæanstvenost, st.9b) sveopãta ispovest, st.10c) suverena titula (Gospod), st.11

E. Skica himne Hristu1. st. 6-8

a) Hristovo poniæenjeb) SZ pozadina u 1. Mojs 3 (Adam – Hristova praslika)c) usredsreœenost na Isusovo delo

2. st. 9-11a) Hristovo uzviãenjeb) SZ pozadina u Isa 52:13-53:12 (Sluga patnik)c) usredsreœenost na Oåevo delo

3. Ovde su dobrodoãla izdanja Pisma koja razliåitim stilomslova izdvajaju prozu od poezije. U ovome se najbolje vide

315

Filipljanima 2

misaoni i metriåki paralelizmi (od srpskih prevoda to åinijedino “Novi srpski prevod s napomenama”, op. prev.)

F. Osnovne istine ove hristoloãke himne:1. Isus je istinski Bog (u suãtini, morfe)2. Isus je istinski åovek (u obliku, schema)3. Isus ostvaruje najbolje za nas, ne za sebe4. Isus nam je od Oca dat za verovanje i oboæavanje

G. Himnu nije pisao Pavle:1. Izostavljeno je vaskrsenje, ãto je kljuåni koncept apostolovehristologije.2. Nedostaju apostolovi uobiåajeni naglasci odnosa Hrista icrkve.3. Nekoliko je pojmova koje Pavle nikada nije koristio.Pavle rado navodi ranohriãñanske himne, katihetske i liturgijskepoeme (1. Tim 3:16; 2. Tim. 2:11-13; verovatno i Kol 1:15-20; 1.Tim 1:17; 6:15-16).

Tumaåenje reåi i izraza“Je li, dakle, u Hristu kakvo ohrabrenje, kakva uteha ljubavi,

kakvo zajedniãtvo Duha, kakvo srce i milosrœe; upotpunite mojuradost, pa jedno mislite, imajte jednu ljubav, budite jedno u duhu inameri.

(Ne åinite) niãta uz prkos ili za praznu slavu, nego u poniznostismatrajte jedan drugog veñim od sebe; ne mislite na svoje, nego i naono ãto je u interesu drugih.

Imajte iste stavove kao i Isus Hristos. On, koji je trajno lik Boæiji,nije smatrao dobitkom da bude jednak Bogu, nego je ostavio Boæijeobliåje i uzeo je obliåje sluge, postao je kao i drugi ljudi. I naãavãi se naizgled kao åovek, ponizio je sebe i postao posluãan do smrti, åak smrtina krstu. Zato ga je Bog uzvisio i darovao mu ime koje je iznad svakogimena, da se u Isusovo ime pokloni svako koleno od onih koju su nanebu, na zemlji i pod zemljom, i da svaki jezik ispovedi na slavu BogaOca, da je: Isus Hrist Gospod”. Fil 2:1-11

316

Filipljanima 2

2:1 “Je li” Prva u seriji od åetiri uslovne reåenice za koje apostolpretpostavlja potvrdan odgovor. Inaåe, odeljak st. 1-4 je jedna reåenica uizvornom jeziku.

“u Hristu kakvo ohrabrenje” Na nekoliko naåina moæemo daprevedemo ovaj izraz: “podsticaj”, uteha”, ali i “poåast”. Sliånimreåima apostol poziva vernike da meœusobno brinu o svomduhovnom jedinstvu (Ef 4:2-3).“u Hristu” Lokativ sfere, vrlo prepoznatljiv naåin Pavlovogprozivanja naãeg novog identiteta. Da bismo æiveli duhovni æivotizobilja treba da ostanemo u vitalnoj vezi sa Hristom, po veri (Jn 15).“kakva uteha ljubavi” Ljubav je bila i ostala i koren i plodhriãñanskog æivota (Jn 13:34-35; 15:12,17; 1. Kor 13; Gal 5:22; 1. Jn3:11,27; 4:7-21). Isus je æiveo takvu ljubav. Zato ju je i zapovediosvim svojim sledbenicima.“kakvo zajedniãtvo Duha” Poznati pojam “koinonia” – “pridruæitise nekome” (2. Kor 13:14). I ponovo pitanje: Da li je ovde prozvanåovekov obnovljeni duh, koga osnaæuje Sveti Duh, ili je naglasaksamo na Boæijem Duhu koji nam je dat? Nema sigurnog reãenja,poãto ispred imenice ne postoji ålan. No, moæda je i namernoizostavljen, jer su oba reãenja teoloãki ispravna.“kakvo srce” Kao i u 1:8 reå je doslovno o utrobi. Napomenuli smoda su ljudi drevne antike verovali da je stomak centar oseñanja. Istoimamo i u Kol 3:12.“milosrœe” Åetiri puta apostol koristi ovaj izraz: (1) kada opisujeBoæiji karakter (Rim 12:1; 2. Kor 1:3); (2) kada poziva vernike naprepoznatljivo ophoœenje (2:11; Kol 3:12). Bogu je stalo da u svojojdeci izgradi svoj lik, svoj karakter. Isus je zato i doãao – do obnovidavno naruãeni edenski plan.

2:2 “upotpunite moju radost” Aorist imperativ kojim apostolotkriva svoja oseñanja prema Filipljanima, åak i tako poniæen u zatvoru.Oni su ti koji mogu i da ga oraspoloæe i da ga raæaloste.

“jedno mislite” Zanimljiv spoj aktiva i participa sadaãnjeg vremena,koji kreñe od st. 2 sve do st. 4. Pavle pokuãava da naglasi pragmatiånapitanja jedinstva i zajedniãtva (Rim 14:1-15:13; 1. Kor 8:1-13;10:23-33). Ovo je presudna pouka ne samo za Filipljane, ili verniketoga doba, nego i za nas danas. Dakle, åetiri participa: (1) negujte

317


ljubav; (2) ujedinite se u duhu oko zajedniåkog cilja; (3) uvaæavajtedruge viãe nego sebe; (4) brinite se oko dobrobiti drugih. Åuvajte seindividualne religije. Hriãñanstvo je familijarno iskustvo. Takoœe,apostol åesto koristi termin “mislite” (phroneo), ãto je u ovom pismutema za sebe: dva puta u 1:7 i 2;2; 2:5; 3:15; 3:19; 4:2 i 4:10.

2:3 “(Ne åinite) niãta uz prkos ili za praznu slavu” Vrlo je verovatnoda ovde apostol misli na okolnosti koje su nastale ili zbog delovanjalaænih uåitelja, ili zbog progona (1:15,17; Gal 5:26). Iako reåenica nemaglagol, imperativni prizvuk je oåigledan. Jer, ponavljanje poziva da se“razmisli” (phroneo) pretpostavlja glagol.

“nego u poniznosti” Poniznost je bila sve, samo ne vrlina ugråko-rimskom svetu. Ali, Hrist je svojim æivotom pokazao drugaåijestandarde, te je pozvao svoje sledbenike na æivot poniznosti (st. 8; Mt11:29; 1Pet 5:5,6). Jak kontrast “sebiånosti” i “praznoj slavi”.“smatrajte jedan drugog veñim od sebe” Prezent particip. Ovo jeneãto ãto prevazilazi sve ljudsko, svako naãe najplemenitijestremljenje. A upravo to Bog æeli (Rim 12:10; 1. Kor 10:24, 33; Gal6:2; Ef 5:2). Vidi posebnu temu: “Pavlova upotreba predloga “huper”– “nad” u Ef 1:19.

2:4 “ne mislite na svoje, nego i na ono ãto je u interesu drugih” Joãjedan particip zanimljivog oblika: zapovedni naåin u negativu. Obiåno jereå o pozivu da se prekine sa neåim ãto se upravo radi, ãto se deãava.Pojam “gledati” je naglaãen: “gledati uporno u neãto” (2. Kor 4:18). A“interes” se tiåe: (1) stvari; (2) duhovnih darova; (3) posla. No, kljuånareå je “samo” (Stefanoviñ je nema, op. prev.). Dakle, ovo nije poziv dauopãte ne marimo za sebe i svoje (1. Tim 5:8), veñ da pazimo da od togane napravimo izgovor – ne moæemo da sluæimo drugima. Ovu ravnoteæuvidimo u Gal 6:1-2.

2:5 “Imajte iste stavove” Jak oblik zapovednog naåina u sadaãnjemvremenu. Vernici su pozvani da bez prekida razmiãljaju Hristovimmislima (phroneo). Cilj hriãñanstva jeste hristolikost naãeg uma, naãihmisli (Kol 3:16). Ovo je sam poåetak velike hristoloãke himne. Rekli smoda je u njoj nekoliko vaænih pojmova sasvim netipiånih za Pavlov stilpisanja. Sliåne citate imamo i u Ef 5:14; 1. Tim 3:16; 2. Tim 2:11-13 averovatno i u Kol 1:15-20; 1. Tim 1:17; 6:15-16.

318


Hriãñani su dvojako podstaknuti da slede Hristov primer: (1) Isus jenapustio svoju veånu slavu da bi postao åovek, ne zbog samog sebe, veñzbog svih nas; (2) rado je otiãao u smrt, ne zbog svojih greha, nego zbognaãih. U tome je kljuåni motiv za naãu nesebiånost i poærtvovanost (1. Jn3:16). Zato mi jesmo “åuvari brañe svoje”, jer i oni u sebi nose Boæiji lik.

2:6 “On, koji je trajno lik Boæiji” Doslovno “onaj koji je Bog sam”.Ovde, usred nekoliko aorist participa imamo sadaãnje vreme. Takoapostol naglaãava prepostojanje Isusa iz Nazareta (Jn 1:1; 8:57-58;17:5,24; 2. Kor 8:9; Kol 1:17; Jev 10:5-7; 1. Jn 1:1). Ovo je najdirektnijidokaz Isusovog boæanstva. On nije tek u Vitlejemu iz niåega pozvan ubiñe. Nikada nije bilo vremena da ga nije bilo i da, pri tome, nije bio Bog.

“jednak Bogu” Pojam morphe se moæe shvatiti na viãe naåina: (1)kao Aristotelovo poimanje suãtine; (2) kao prirodu neåega, neåijunepromenljivu bit (ovo je bila argumentacija ranih crkvenih Otaca);(3) spoljaãnji oblik nekoga ili neåega, kako i prenosi Septuaginta(LXX). To svakako ne znaåi da Jahve ima fiziåko telo, ali znaåi da susuãtinski atributi Boga Oca sasvim, i vidljivo, utelovljeni u BoguSinu. I ovo je najneposredniji dokaz Hristovog boæanstva.“nije smatrao plenom” Doslovno: “Nije smatrao da biti jednakBogu jeste plen koji treba otimati” (Novi srpski prevod snapomenama). Joã jedan prezent, ali ovoga puta u infinitivu. Gråkareå “jednak” je naã pojam izometrije, uporednih vrednosti istihveliåina. Dakle, joã jedan oblik isticanja Hristovog boæanskog biña(Jn 1:1; 2. Kor 4:4; Kol 1:15; Tit 2:13, Jev 1:3).“plen” Retko sretana gråka reå “harpagmos”, doslovnog znaåenja“oteti, zgrabiti”. Tu je i “harpagma” – “osvojiti plen”. Koristi se i upasivnom obliku (“mos”-zavrãetak): “neãto zgrabljeno”. Treñamoguñnost prevoda je upravo ova: “moñi, imati neãto, ali ne koristitiza liånu dobit”. Filips istiåe to u svom prevodu st.7: “Odrekao sesvake liåne koristi”.

Isus je oduvek bio Bog. Postoje jasni teoloãki razlozi za ovu jeziåkuzavrzlamu. Naime, reå je o tipologiji Adam-Hrist u kojoj je Adam hteo daprigrabi boæanstvo jeduñi zabranjeni plod. Isus, kao “Drugi Adam” (Rim5:12), ispunjava prvobitne Boæije namere svojom potpunomposluãnoãñu. A na tom putu patnja prethodi slavi (Isa 53).

319

Filipljanima 2 2,6

2:7 “nego je ostavio Boæije obliåje” Naglaãeni oblik zamenice “on”,zato ãto je sve ovo Isusov liåni i slobodni izbor! Doslovno: “isprazniosebe” (2. Kor 8:9). Nekoliko je teorija o znaåenju ove moñne ideje: (1)Pavle je koristi u viãe navrata (Rim 4:14; 1. Kor 1:17; 9:15; 2. Kor 9:3). Isusje svojevoljno odluåio da postane åovek. Suverenom slobodom jeodluåio da napusti nepomuñenost svoje slave i utelovljenjem prihvati svaljudska ograniåenja. Svakako je posedovao i dalje u sebi neizrecivuduhovnu veliåinu i silu, neizrecivo veñu od åoveåanstva ograniåenoggrehom. Postao je ono ãto je åovek oduvek sanjao i æeleo da bude. Postaoje Drugi Adam; (2) Napustio je slavu neba i postao åovek. No, u svemutome, utelovljenjem nije izgubio niãta od svog veånog boæanstva. Ãta viãe– svom savrãenom boæanstvu je dodao savrãenu ljudskost. Nijednuprirodu nije podredio onoj drugoj. Isus se svakodnevno punio Duhomtokom ovozemaljske sluæbe, ali ni jednog trena nije prestao da budepotpuni Bog i potpuni åovek. Bio je iskuãavan (Mt 4); umoran (Jn 4);uplaãen (Mk 14:32-42). Istinski je poznavao Boga Oca i savrãeno gaodraæavao u sebi (Jn 1:18). U isto vreme bio je do poslednjeg atomapoistoveñen sa naãom ljudskoãñu (Jn 1:4); (3) Moguñe je da se ovo“ispraænjenje” shvati kao isupunjenje proroãtva u Isa 53:1-3. Dakle, to senije desilo u njegovoj boæanskoj prirodi (Fil 2:7-8a), veñ u njegovomraspeñu kao sluzi Jahvinom (Mk 10:45-15:53).

“i uzeo je obliåje sluge” Precizna paralela frazi “jednak Bogu” izst. 6. “Sluga” – “doulos” je “sluga koji pati” iz Isa 42:1-9; 49:1-7;50:4-11; 52:13-53:12. Isus je menjao presto neba za jasle (2. Kor 8:9).Istu misaonu pozadinu imamo u st. 9-11. Naglaãeno je utelovljenje(aorist particip), a ne raspeñe, kao u st. 8. Isus je nepobitno na sebipokazao silu autoriteta sluge. Ko hoñe da vodi – taj mora da sluæi(Mk 10:42-45; Mt 20:25-28). Njegovo poniæenje je dokaz njegovesnage. Njegova poærtvovana ljubav dokazuje njegovo boæanstvo.“postao je kao i drugi ljudi” Neki prevodi naglaãavaju “rodio se”.Ovo je drugi naglasak ove himne – Hristova ljudskost. Ovo jeposebno vaæno kada znamo za gnostiåke zablude - ontoloãkidualizam materije i duha. Isusova dvojaka priroda je okosnica NZuåenja (1. Jn 4:1-6). Sam Isus je o ovome govorio kada je sebenazvao “Sinom åoveåijim”. Ps 8:4 i Jez 2:1 nam pokazuju da je to

320

2,7 Filipljanima 2

opãti jevrejski naziv za svakog åoveka. Pa opet, “Sinu åoveåijem” sepripisuju boæanske osobine “dolaska na oblacima i primanja veånogcarstva” (Dan 7:13). Upravo taj naziv je Isus primenjivao za sebe.Rabini se baã i nisu previãe sluæili njime, jer nema taj, njima potrebniratoborni, ekskluzivistiåki i nacinalistiåki prizvuk. Tako poåetak st. 8istiåe teoloãku istinu Isusovog poistoveñivanja sa celovitomljudskoãñu. Naravno, to joã uvek ne znaåi da je imao udela u naãojgreãnoj prirodi (Rim 8:3; 1. Kor 5:21; Jev 4:15; 7:26; 1. Pet 2:22;1. Jn 3:5).

2:7- 8 “naizgled kao åovek” Joã uvek postoje zabune oko ove fraze –da li ona pripada st. 7 ili st. 8? Pojam “shema” se obiåno suprostavljapojmu “morphe”. Ovaj drugi pojam gråki filozofi su koristili da opiãuunutraãnju bit, ono ãto odraæava neåiju suãtinu. Prvi pojam oznaåavapromenljivu spoljaãnjost, ono ãto u potpunosti ne oslikava naãuunutraãnjost (1. Kor 7:31). Bez sumnje, Isus je u svemu – sem greha –poput nas.

“ponizio je sebe i postao posluãan do smrti” Sliånu misao imamo uLXX prevodu SZ, u Isa 53:8. Isus je ispunio Oåev plan o konaånomiskupljenu åoveåanstva (Lk 22:22; Dl 2:23; 3:18; 4:28), i tootkupljenju kroz stradanje i smrt.“åak smrti na krstu” Krst je bio teãka sablazan za Jevreje (1. Kor1:23). Oåekivali su Mesiju koji ni izdaleka nije trebalo da bilo u åemutrpi i strada, veñ da pobedi i vlada. Takoœe, 5. Mojs 21:23 jasno kaæeda oni koji se sramotno i javno pogubljuju nose Boæije prokletstvona sebi. Mesija koga su oni oåekivali nije imao bilo ãta sa smrñu. Aliu Gal 3:13 åitamo upravo suprotno – On je postao proklet umestonas (1. Mojs 3:15; Ps 22). Na taj naåin je Jahve pobedniåki reãio grehåoveåanstva – Hristovom zastupniåkom ærtvom (Isa 52:13-53:12;Mk 10:45; Jn 1:29; 1. Pet 1:19). Krst je centralna istina Novog zaveta– mesto na kome su se pomirili Boæja ljubav i pravda.

2:9 “Zato” NZ dvojako oslikava Isusa: (1) kao veånog Boga (Jn1:1-3,14; 8:57-58; Kol 1:17); (2) kao uzviãenog Boga zbog svetog æivotaposluãnosti (Rim 1:4; Fil 2:9). Zbog ovog je u prvim vekovima bilosukoba izmeœu ortodoksne i adoptivne teologije. Ali, i jedno i drugo jeistina. Naime, Isus je potvrœen (usvojen) u onome ãto jeste i ãta je uradio.Ovo nisu dve hristologije, veñ dva ugla gledanja jedne te iste istine. Nije

321


naãe da biramo izmeœu njih, veñ da slavimo Boga ãto je Hrist - odveånosti Bog – postao deo naãeg vremena i sveta. On je pre vremena, uvremenu i posle vremena!

“Zato ga je Bog uzvisio” Aluzija na LXX prevod Isa 52:13. Ovako jakoblik “huperupsoo” sreñemo jedino ovde u celom NZ i vrlo retko uklasiånom gråkom. Vidi posebnu temu oko predloga “huper” u Ef1:19. Dakle, nije ovde reå o adoptivnoj hristologiji koja tvrdi da jeIsus nagraœen boæanskim statusom. Ne, Isusu je vrañena slava koju jeveåno i imao (Ef 4:10). U Jovanovom evanœelju o njegovoj smrtiåitamo, uvek, kao o onome ãto vodi u proslavljenje (7:39;12:16,23;13:31-32; 16:14; 17:1). Sluga patnik je Kralj slave!“i darovao mu ime koje je iznad svakog imena” To se posebnoodnosi na titulu “Gospod” (st.11). Glagol “echarisato”, u st.9doslovno znaåi “dati raskoãno”, kao i u 1:29. “Gospod” je jak SZpojam zavetnog Boga Jahve (2. Mojs 3:14; 6:3). Ovo ime Jevreji nisuni izgovarali, bojeñi se krãenja jedne od zapovesti Dekaloga (2. Mojs20:7; 5. Mojs 5:11). Zato su se sluæili imenicom “Adon” – “gospodar,vlasnik, suprug”. Isus se iz ovozemaljske sluæbe vratio svomkosmiåkom gospodstvu (Jn 17:5; Kol 1:15-20). Ispovest vere “Isus jeGospod” bila je tipiåna za Ranu crkvu (Rim 10:9; 1. Kor 8:6; 12:3).Da, to je upravo taj Isus iz Nazareta (Ef 1:21; Jev 1:4).

2:10 “da su u Isusovo ime pokloni svako koleno od onih koju su nanebu, na zemlji i pod zemljom” Jednoga dana svi ñe znati i priznati da jeIsus Gospod. Jedino pitanje je: hoñe li ljudi to priznati sada u veri, zaæivota – te postati deo Boæije porodice – ili ñe to priznati na Sudu prednjim (Mt 25:31-48; Otk 20:11-15)?

Ovo se tiåe svih stvorenja, anœela i ljudi, mrtvih i æivih. Svako svesnobiñe ñe shvatiti da je Isus Gospod, ali u pravom smislu reåi on ñe to bitisamo iskupljenima. Stihovi 10 i 11 su aluzija na Isa 45:23, stih koji secitira u Rim 14:11. A to znaåi da oboæavanje Jahve pripada i oboæavanjuMesije (Jn 5:23). Tako titule i odnos Jahve i Isusa u NZ istiåu puninuIsusovog boæanstva. Vidi posebnu temu “Anœeli u Pavlovim spisima”, uEf 6:12.

2:11 “i da svaki jezik ispovedi” Neobiåno upotrebljen aorist kaofutur – “exomologeo”. Kraj svekolike realnosti i vremena biñe usmeno i

322


javno ispovedanje Hristovog boæanstva. Smatra se da su krãtenici na istinaåin ispovedali svoju veru u apostolskom periodu crkve. Pavle koristiovaj pojam kada citira SZ prema LXX (2:11 i Rim 14:11 od Isa. 45:23;Rim 15:9 od Ps 18:49). Homologeo sreñemo joã u citatu Rim 10:13, tj. Jl2:37.

Posebna tema: Ispovest (Veruju)A. Dva su oblika za gråki pojam “ispovesti” – “homologeo”,

“exhomologeo”. Zajedniåki im je prvi deo, “homo”, i “lego” – “govoriti”.Predlog “ex” znaåi “iz”. Dakle, “reñi neãto”, “sloæiti se”. Predlog “ex”

naglaãava javnu proklamaciju, ispovest.B. Naãi prevodi glase:

1. objaviti2. ispovediti3. priznati4. proglasiti5. proslaviti

C. Dakle, uoåavamo dve grupe. dva naglaska:1. proslaviti Boga2. ispovediti greh

Raspon ideja potiåe od naãe svesti ko je Bog i ko smo mi: On je svet iuzviãen a mi smo greãnici. Znati istinu Hristovog gospodstva znaåi znati ijedno i drugo.

D. NZ dvojako koristi ovu ideju:1. obeñati (Mt 14:7; Dl 7:17)2. sloæiti se sa nekim sadræajem (Jn 1:20; Lk 22:6; Dl 24:14; Jev11:13)3. slaviti (Mt 11:25; Lk 10:21; Rim 14:11; 15:9).4. prihvatiti

a) osobu (Mt 10:32; Lk 12:8; Jn 9:22; 12:42; Rim 10:9; Fil2:11; Otk 3:5)b) istinu (Dl 23:8; 2. Kor 11:13; 1. Jn 4:2)

5. javno objaviti (uglavnom pred vlastima Dl 24:14; 1. Tim6:13)

323

Filipljanima 2 2,11

a) bez priznanja greha (1. Tim 6:12; Jev 10:23)b) sa priznanjem greha (Mt 3:6; Dl 19:18; Jev 4:14; Jak 5:16;1. Jn 1:9)

“na slavu Boga Oca” Otac je poslao Sina da bi ga slavili. No, ovajizraz je u jakoj vezi sa 1:11 i tiåe se dela Boga Sina. Ista fraza je kljuåPavlovog slavoslovlja Trojedinom Bogu u himni Ef 1:3-14. Isus ñesvu slavu i moñ predati Ocu (1. Kor 15:27-28). Vidi tumaåenjepojma “slava” u Ef 1:6




1. U kom odnosu stoje poslednja tri stiha prvog, i prva åetiristiha drugog poglavlja?2. Ãta je smisao stradanja u hriãñanskom æivotu?3. Nabrojte åetiri naåina na koji vernici neguju jedinstvo.4. Koje dve teme su glavne u hristoloãkoj himni u st. 6-11?5. Zaãto st.10 i 11 naglaãavaju javnu ispovest Hrista?

Tumaåenje reåi i izraza“Zato, dragi moji, kao ãto ste uvek bili posluãni – ne samo kad sam

kod vas, nego sad joã viãe kad nisam kod vas – izgraœujte svoje spasenjesa strahom i drhtanjem! Jer, Bog je taj koji u vama åini da hoñete idelujete u skladu sa njegovim dobrim namerama” Fil 2:12-13

2:12-13 I ovaj odeljak je jedna reåenica u izvornom gråkom.2:12 “Zato” Apostol povezuje nove misli sa prethodno reåenim o

Hristovom poniæenju i posluænosti. Njegov primer je neprikosnoven (st.6-11) i zato su vernici pozvani da æive: (1) u poniznosti i sa obzirom,st. 1-5; (2) poput Hrista, st. 12-18.

324


“dragi moji” Pavle je na poseban naåin voleo ovu crkvu (4:15-16).Ovim reåima najåeãñe oslovljava one koji su se obratili dok im jesluæio (Rim 12:19; 16:8,9,12; 1. Kor 4:14,17; 10:14; 15:58; 2. Kor 7:1;12:19; Ef 6:21; Fil 4:1 [dva puta]; Kol 4:7,9,14; 1. Tim 6:2; 2. Tim 1:2;Flm 1,2,16).“kao ãto ste uvek bili posluãni” Tekst ne kazuje jasno na koga semisli, kome su bili posluãni: (1) Ocu, Sinu ili Duhu; (2) hriãñanskojveri; (3) Pavlu. Posluãnost Hrista, pomenuta u 2:8, je primer na kojisu Filipljani pozvani (Lk 6:46). Moæda se misli na posluãnostapostolovom uåenju (st.12b). Hriãñanstvo je proces koji zapoåinjepokajanjem i verom, ali se nastavalja posluãnoãñu, sluæbom iistrajavanjem!“ne samo kad sam kod vas, nego sad joã viãe kad nisam kod vas”Hriãñanstvo je ono ãto jesmo a ne ono ãta radimo! Vernici se nesmeju pretvarati da bi ih drugi videli (1:27; Ef 6:6; Kol 3:22).“izgraœujte svoje spasenje” Ovo je matematiåki pojam za problemkoji treba da se reãi. Jak oblik imperativa sadaãnjeg vremena umnoæini. Odeljak st.12-13 je primena ranije iznesenog teoloãkogkoncepta, s posebnim naglaskom na suverenost Boæiju i sloboduåovekove volje. Ipak, treba odmah reñi da ovaj pojam “spasenje” nijepojam veånog duhovnog spasenja, veñ slika: (1) fiziåkogosloboœenja; (2) celovitosti, kao u 1:19. Ista ideja je prisutna u Dl4:10; 14:9; 27:34. Naime, iz Ef 2:8-9 jasno je da se spasavamoodazivom pokajanja i vere na poziv suverene Boæije milosti. U ovomspasenju nemamo svoj udeo, ali kao spaseni saraœujemo sa Duhomna svojoj hristolikosti (st. 14-17; Ef 2:10; 5:18). Spasenje je iskljuåivodelo milosti i niko ne moæe da ga zaradi, ali traæi od nas odgovorvere i pokajanja, traæi poærtvovanost i delotvornost (Mt 13:44-46).

Drugo, sam konteskt nam ne da pravo na bilo kakvoindividualistiåko tumaåenje. Naime, mnoæina je oåigledna u oba stiha, ikod zamenica i kod glagola. Ovo je poziv celoj crkvi, a ne vernikupojedincu za liåno spasenje. A to zajedniåko spasenje (1:28) jeprogresivno (1. Kor 1:18; 15:2; 2. Kor 2:15). Apostol hoñe da ih ohrabrida se pouzdaju u Boga, a ne u njega.

“sa strahom i drhtanjem” Klasiåan SZ idiom koji izkazujestrahopoãtovanje prema Bogu (Ps 2:11; 119:120). Sreñemo ga

325

Filipljanima 2 2,12

nekoliko puta u Pavlovim spisima (1. Kor 2:3; 2. Kor 7:15; Ef 6:5).Vernici nikada ne smeju da zaborave uzviãenost i onostranostBoæiju!

2:13 “Jer, Bog je taj koji u vama åini” Bog je naglaãena imenica ureåenici, a glagol “åiniti”, “raditi” je u prezent participu. Dakle, naglaãenatrajnost neåeg ãto je delotvorno (Gal 5:6). Ovaj glagol je i u prethodnomstihu, ali u drugaåijem obliku. Kako je zamenica u mnoæini, moæe seprevesti i kao “meœu vama”. A to ponovo naglaãava Boæije delo u æivotucrkve (Kol 1:27).

“delujete u skladu sa njegovim dobrim namerama” Naãi motivi idelotvornost su delo Boga Duha. Tako preœaãnji prezent particip(st.13a) sada postaje prezent infinitiv (st.13b). Ponovo imamoparadoks izmeœu Boæije suverenosti i zaveta koji je spreman dauradi. Taånije, spasenje je potpuno nezasluæeni dar, ali traæi potpunoi doæivotno predanje! Sam Pavle je odliåan primer nezasluæenemilosti (1Kor 15:10). Tek, u ovom kontekstu ta milost poziva crkvuna predanje u jedinstvu, svedoåanstvu i ljubavi.

“Sve åinite bez gunœanja i raspravljanja, da budete bezgreãni iåisti, deca Boæija bez mane usred pokvarenog i naopakog ljudskogroda, meœu kojima svetlite kao zvezde u svemiru. Dræite se reåi æivota,da ja mogu da se pohvalim na dan Hristov, da nisam uzalud tråao i ra-dio. Ali, ako i svoju krv moram da prolijem kao ærtvu i sluæbu vaãojveri, drago mi je i radujem se sa svima vama. A i vama isto tako, nekabude drago i radujte se sa mnom” Fil 2:14-18

2:14-16 Ponovo se nalazimo pred jednom zahtevnom i dugomreåenicom.

2:14 “Sve åinite bez gunœanja i raspravljanja” Van svake je sumnjeda su Filipljani imali meœusobne sukobe. Uviœamo da su: (1) crkvenevoœe bile ljubomorne (1:14-17); (2) dve æene su imale sukob (4:2-3); (3)verovatno prisustvo laænih uåitelja (3:2). Kako god, sam tekst nam neotkriva da li su u “gunœanja i rasprave” bili ukljuåeni Pavle, neki odFilipljana, ili neko izvan zajednice.

326


2:15 “da budete” Apostol se sluæi aoristom, te tako naglaãava davernici, jednom odabrani za spasenje voljno i trajno odluåuju da æive zaHrista. Novi zavet je i novi savez. Hriãñani imaju i prava i odgovornosti.

“bezgreãni” Doslovno: “bez kvara” (3:6). U SZ pojam se odnosio naæivotinje posveñene hramskim ærtvama, ali u prenesenom znaåenjukoristio se i za ljude (Noje, 1. Mojs 6:9,17; Jov 1:1). Njome se opisujei Isus u Jev 9:14 i 1. Pet 1:19. Moñna slika hristolikog æivota. Bogupravo to æeli od svog naroda (3. Mojs 19:2; 5. Mojs 18:13; Mt 5:48;1. Pet 1:16). On ih zove svojom decom i kao Otac æeli da ga drugivide u njima (Ef1:4, 6:27; Kol 1:22; Juda 24). Tako ñe privuñi svet kasebi (st.15). Vidi posebnu temu “Neporoånost” u Kol 1:22“åisti” Neobiåan pojam iz vinogradarstva za “nepomeãano vino”. UNZ je åesta slika moralne åistoñe (Mt 10:16; Rim 16:19).“bez mane” Pojam uzet iz LXX prevoda kao slika ærtvovanihæivotinja. U NZ se åesto koristi za opis moralnih vrlina (Ef 1:4; Kol1:22; Juda 24; Otk 14:5,6). Ipak, viãe se tiåe zrelosti negobezgreãnosti.“usred pokvarenog i naopakog ljudskog roda” U 5. Mojs 32:5 ovajse izraz odnosi na Izrael u kontekstu neverniåkog sveta. I ovo jeprimer kako NZ pisci uopãtavaju SZ navode i primenjuju na ceosvet. Pojmovi “pokvaren” i “naopak” u SZ åesto stoje nasuprot slicipravednog Boga koji je “mera vrednosti” svega (visak, metar). Svemimo njegovih mera je “pokvareno” i “naopako”. To je osnova idejegreha. Ali, naglasak je na tome da je crkva pozvana da u takvomsvetu bude svetlo u tami.“meœu kojima svetlite kao zvezde u svemiru” Joã jedan plural kojiistiåe korporativni kontekst. Dakle, naglasak nije na pojedincu – kaoi Dan 12 – veñ na crkvi kao celini (Ef 4:13-14). Znaåenje je dvojako:(1) kao i u Dan 12:3, gde se vernici uporeœuju sa sjajnim zvezdamana nebu; (2) kao oni koji nose svetlo (evanœelje) svetu (kosmos). Mt5:14-16 nas oslikava u ovom drugom smislu, sa Isusom kaoprimerom koga sledimo (Jn 8:12; Ef 5:14).

2:16 “dræite se reåi æivota” Klasiåan prezent particip koji se dvojakotumaåi: (1) “åvrsto se dræati”, u smislu trajne vernosti; (2) “isticati onoåega se dræiã”, u smislu svedoåanstva vere. Oba znaåenja odgovarajukontekstu.

327


“na Dan Hristov” Misli se na Hristov povratak. Sliåna fraza je i u1:6,10. NZ vrlo åesto ovim Danom podstiåe hriãñane na sveti æivot.Vidi posebnu temu u 1:10“da ja mogu da se pohvalim” Poboænost Filipljana je dokazPavlovog apostolstva (Fil 4:1; 1. Sol 2:19-20).“da nisam uzalud tråao i radio” Doslovno – “uzalud tråati”. Obaglagola su u aoristu. U drevnim egipatskim papirusima prvi glagol sekoristio kao slika “vode koja teåe bez smisla”. U svakom sluåaju“uzaludnost” se ne tiåe spasenja veñ hriãñanske zrelosti, podobnostionih koji treba da svetle Hristu na slavu! Neretko apostol iskazujesvoju strast za duhovnom zreloãñu mladih crkava. Ovo je jedna odmetafora kojom se sluæi (Gal 2:2; 4:11; 1. Sol 2:1; 3:3,5). Takoœe,Pavle åesto oslikava svoju sluæbu atletskim slikama (1. Kor 9:24-27;1. Tim 6:12; 1. Tim 4:7).

2:17-18 U ovim stihovima sreñemo åetiri pojma koji se najåeãñeprevode kao “radost”. Pavle je voljan da sluæi Hristu sluæeñi njima, makarga to dovelo i do gubitka æivota. A na isto hrabri i Filipljane. Jer, i mi smopozvani da do kraja sluæimo drugima, kao ãto je i Hrist sluæio nama(st.5-11; 2. Kor 5:13-14; Gal 2:20; 1. Jn 3:16).

2:17 “ako” Prepoznatljivo apostolovo pogodbeno “ako” na kojeoåekuje potvrdan odgovor. U svakom sluåaju to joã ne znaåi da Pavleoåekuje svoje smaknuñe, jer u istom pismu on govori o svojoj nadi uskoro oslobaœanje (1:25; 2:24).

“svoju krv moram da prolijem” Glagol je u prezent pasivu, jerapostol vidi sebe kao potrebnu ærtvu za dobrobit vere Filipljana(Rim 15:16). Na nekoliko mesta on govori na sliåan naåin (Rim 15:16; 2Tim 4:6). Sam izraz ima jaku liturgijsku, hramsku pozadinuzapovesti o izlivanju vina na ærtveniku (2. Mojs 29:38-41; 4. Mojs15:3-10).“kao ærtvu i sluæbu vaãoj veri” Za Pavla su sav njegov æivot i sluæbaærtva Bogu. Sluæeñi paganima on sluæi Bogu (Rim 15:16). Isus jeærtvovan za celo åoveåanstvo (Ef 5:2). Hriãñani u Isusu i Pavlu imajuprimer svog æivog ærtvovanja (st.18; Rim 12:1-2).

Gråka reå za ærtvu – leitourgia – poznata je i nama kao pojam liturgija.Sreñe se u LXX prevodu kod opisa sveãteniåke sluæbe. I ovo je aluzija naPavlovo predanje evanœelju.

328


“Nadam se u Gospodu Isusu , da ñu vam uskoro poslati Timotija,da se i ja razveselim kad saznam kako ste vi. Jer nijednog drugognemam kao ãto je on; on ñe se iskreno starati za vaãe dobro. Jer svigledaju svoju korist, a ne ono ãto je od Isusa Hrista. On se dokazao davredi, znate: kao dete ocu, tako mi je pomogao u radu za evanœelje.Nadam se da ñu njega odmah poslati åim vidim ãta ñe biti sa mnom.Uveren sam u Gospodu da ñu i sam uskoro doñi.

Zato mislim da je potrebno da vam vratim Epafrodita, svog brata,pomagaåa i drugara u vojevanju, vaãeg kurira koji je bio sluga mojimpotrebama. On åezne za svima vama i brine se ãto ste åuli da serazboleo. Zaista je bio jako bolestan, skoro do smrti. No, Bog mu sesmilovao, ali ne samo njemu, nego i meni, da mi ne doœe æalost posleæalosti.

Tako ga ãaljem ãto pre, da se obradujete kad ga opet vidite i da se jamalo manje brinem. Primite ga, dakle, u Gospodu sa velikom radoãñu itakve ljude poãtujte, jer za delo Hristovo skoro da je umro, ne brineñiza svoj æivot, da nadoknadi za ono ãto me niste mogli pomoñi.

I na kraju, braño moja, radujte se u Gospodu! Da vam opet istopiãem, meni nije dosadno, a za vas je sigurnost.”

Ef 2:19-3:12:19 “Nadam se u Gospodu Isusu , da ñu vam uskoro poslati”

Apostol je znao da nije vlasnik svog æivota i svojih planova. Boæija volja gaje vodila u svemu (st. 24; 1. Kor 4:19; Jak 4:13-17).

da se i ja razveselim” “Da mi dobro bude”, “da mi se sreñaosmehne” je natpis na drevnim nadgrobnim spomenicima. Ovo jejedino mesto u NZ gde sreñemo ovaj izraz.

2:20 “kao ãto je on” “Isopsuchos” je “srodna duãa”. Timotej nije niãtamanje od Pavla izgarao u ljubavi prema Filipljanima. U 2:2 je sliåan izraz– “jednomisleni” – “sumpsuchos”.

“on ñe se iskreno starati za vaãe dobro” Izvorno znaåenje izraza je“legitimno roœen”, a u metafori se tiåe neåeg ãto je autentiåno,izvorno. Takoœe, izraz “iskreno” sreñemo u 4:6 u negativnomznaåenju, kao “zabrinutost”.

329


2:21 Nismo sigurni na koga apostol misli. No, svakako je reå onekome iz kruga Pavlove tamoãnje sluæbe; moæda neko od ljubomornihpropovednika rimske crkve (1:14-17). Neki smatraju da je reå o laænimuåiteljima o kojima se govori u 3. poglavlju. No, ovo je nesigurnotumaåenje, jer takve Pavle nikada ne bi nazvao “Hristovimpropovednicima” (1:15). Moæda je Dima najbolji primer kombinacijesvih ovih pomenutih stvari (2. Tim 4:10). U svakom sluåaju, sebiånost jetrajni problem crkve (1. Kor10:24; 13:5; Fil 2:4).

2:22 “on se dokazao da vredi” Slikovita reå za proveravanje kvalitetatadaãnjeg kovanog novca. Timotije je bio sa Pavlom u Filipima, kakoåitamo u Dl 16 i 20, i zavoleo ovu crkvu bratskom hriãñanskom ljubavlju.

Posebna tema: Gråke reåi za pojmovi “probe, testa” i njihovoznaåenje

Dva su pojma kojima se iskazuje ideja neåije probe:1. Dokimazo, Dokimion, Dokimasia

Rekli smo da pojam potiåe iz kovaåkog ili zlatarskog zanata i da doslovnoznaåi “pretapati u vatri”. Ova slika je moñna metafora za neåije testiranje,bilo od strane Boga ili neke osobe. Pojam se koristi samo u pozitivnomsmislu i tiåe se neåijeg usavrãavanja do potrebne prihvatljivosti. U NZ gasreñemo na sledeñim mestima:

a) proba volova – Lk 14:19b) samoispitivanje – 1. Kor 11:28c) iskuãavanje vere – Jak 1:3d) iskuãavanje Boga – Jev 3:9

Oåekuje se da ñe konaåni ishod ovih proba biti pozitivan (Rim 1:28; 14:22; 16:10; 2. Kor 10:18; 13:3; Fil 2:27; 1. Pet 1:7). Dakle, ovo isprobavanjeima za cilj:

a) dobrotub) pouzdanostc) izvornostd) uraåunljivoste) dostojanstvo

330


2. Peirazo, PeirasmusOvaj pojam nosi u sebi ideju odbacivanja, teranja na greãku. Najåeãñe sepominje u sluåaju Isusovog kuãanja u pustinji. Dakle:

a) pustinjsko kuãanje Hrista (Mt 4:1; 16:1; 19:3; 22:18, 35;Mk 1:13; Lk 4:38; Jev 2:18).b) Sotona je Peiracon – “Kuãaå” (Mt 4:3; 1. Sol 3:5)c) Isus nas upozorava da “ne iskuãavamo” Boga (Mt 14:7;Lk 4:12). Ili Hrista, prema 1. Kor 10:9. Pojam se koristi i zaopisivanje neuspelih dela, pokuãaja (Dl 9:20; 20:21; Jev11:29). Takoœe, i za iskuãavanja koja donose stradanjavernika (1. Kor 7:5; 10:9, 13; Gal 6:1; 1. Sol 3:5; Jev 2:18; Jak1:2, 13, 14; 1. Pet 4:12; 2. Pet 2:9).

“kao dete ocu, tako mi je pomagao” Pavlov naåin da istakne svojeverne saradnike (Tit 1:4). Ali i obrañenike, kao ãto je Timotej (1. Tim1:2; 2. Tim 1:2).

2:23 “åim vidim ãta ñe biti sa mnom” Apostol je oåekivao da uskoroåuje zvaniåne vesti o svom poloæaju . Naæalost, bilo je ili – ili: Ili ñe bitipuãten – a onda ñe ih posetiti - ili ñe biti pogubljen. Inaåe, smatra se da jeredosled Pavlovih zatvorskih poslanica sledeñi: Koloãanima, Efescima,Filimonu. One su nastale pre suœenja. Pismo Filipljanima je nastalo predsam kraj sudskog procesa.

2:24 “Uveren sam” Perfekt koji apostol koristi naglaãava njegovuutemeljenost u stavu (2. Kor 2:3; Jev 13:18). Naravno, Pavle se pouzdajeu Boga (st.24), u Duha (1:19b) i zastupniåke molitve Filipljana (1:19a).On iskazuje viãe nade u svoje osloboœenje iz zatvora ovde, nego uKoloãanima i Efescima.

2:25 “mislim” tzv. “epistolarni aorist” – Pavle piãe o neåemu ãto jeveñ uåinio kao o onome ãto tek treba da uradi.

“potrebno” Jak izraz (Dl 1:24; 13:46; 2. Kor 9:5; Jev 8:3). Stoji napoåetku radi naglaska.“Epafrodit” Muãko ime koje odgovara imenu åuvene boginjeAfrodite. Jedan drugi Apafras se pominje u Kol 1:7; 4:12; Flm 23. Ali,i ovo ime je skrañeni oblik istog korena.

331


“svog brata, pomagaåa i drugara u vojevanju” Epafrodit je najbliæiapostolov saradnik. Svojevremeno su ga Filipljani poslali da donesePavlu novåani dar, da ostane neko vreme sa njim i pomogne mu.Tokom tog perioda se teãko razboleo (st.27). Sada ga apostol,prepun zahvalnosti ãalje nazad Filipljanima. Stalo mu je da mu nezameraju ãto se vraña pre dogovorenog vremena.“vaãeg kurira koji je bio sluga mojim potrebama” “Kurir” je prevodreåi “apostolos” – “poslanik”. Ovde se ne koristi u strogo tehniåkomsmislu (4:18; 2. Kor 8:23). Ne zaboravimo da kontekst odreœujeznaåenje reåi, a ne njihovo reåniåko znaåenje.

2:26 “On åezne za svima vama” Joã jedna jaka fraza åeænje da vidicrkvu kojoj apostol piãe (1:8; 4:1). Epafrodit je bio bolestan telesno i odæelje za domom.

“i brine se” Znaåenje ovog izraza je åeænja za domom, kako svedoåedrevni egipatski papirusi. Grizlo ga je to ãto njegovi znaju da jebolestan. Ista se reå koristi za opis Gospodnje agonije uGetsemanskom vrtu (Mt 26:37; Mk 14:33).

2:27 “Zaista je bio jako bolestan, skoro do smrti” Oåigledno daPavle nije mogao da ga izleåi (st.30). Inaåe je teãko odrediti gde i kada jeapostol koristio svoj natprirodni dar izleåenja, i gde i kada nije mogao daga upotrebi (2. Kor 12; 2Tim 4:20). Naime, ozdravljenje se ne deãavaautomatski. Zar savremeni iscelitelji, koji tvrde da Bog hoñe da svibudemo zdravi, stvarno misle da Pavle nije imao dovoljno vere upomenutim prilikama? Nije vera ta koja leåi, veñ Boæija odluka, volja daneko ozdravi. U svakom sluåaju Pavle misli da je dobro da Filipljaniznaju koliko ozbiljno je Epafrodit bio bolestan. Jer, neki ñe se sigurnopitati zaãto se ranije vraña kuñi (st.28-30).

2:30 “ne brineñi za svoj æivot” Particip aorista glagola koji doslovnoznaåi “kockati se”. Svakako, misli se na njegovu bolest. Apostol zato ikoristi reå “psyche” – “duãa, æivot”. Pismo ne podræava gråku ideju æivotakao “besmrtnih duãa”, ali jevrejski koncept “æivih duãa” je vrlo jasan (1Mojs 2:7). Naãe fiziåko telo je u potpunosti ograniåeno ovozemaljskimpostojanjem. U tome smo isti sa svim drugim æivim biñima, ali duãomsmo okrenuti Bogu. To ne stvara nikakvu podvojenost u nama –dihotomiju ili trihotomiju. Ne, mi smo celovita biña (1. Sol 5:23; Jev

332


4:12). To jedinstvo je u NZ oslikano pojmovima: (1) stari åovek – noviåovek; (2) sadaãnje doba – buduñe doba; (3) unutraãnje – spoljaãnje; (4)telo – duh; (5) vaskrsli æivot – dan vaskrsenja.

Åuvajmo se nametanja svojih stavova Boæijoj reåi. Ne dozvolimo danekoliko stihova, istrgnutih iz konteksta, postanu zlatni kljuå tumaåenjacelog Pisma. Naime, ako je trihotomija åoveka – duh, duãa, telo - kljuåsvekolikog tumaåenja, gde o tome jasno i glasno uåe Gospod Isus iapostol Pavle? Svako moæe da se lati nekog stiha i da kaæe – evo, to je to.Ali, to bi znaåilo da Pismo nije jasno i glasno obiånim ljudima, veñ samomaloj grupi onih koji imaju posebnu objavu (gnosticizam). Ovakavnaåin tumaåenja Pisma joã uvek je kuga hriãñanstva.

“da nadoknadi za ono ãto me vi niste mogli pomoñi” U engleskimprevodima ova izjava ima negativan prizvuk. Ali, u izvornom jezikuje naglasak na pozitivnoj æelji, istina neostvarenoj, zbog ograniåenjaili nedostatka moguñnosti (4:10; Rim 1:10).




1. Objasnite znaåenje st. 12-13, u njihovom kontekstu iteologiji.2. Zbog åega su Filipljani “gunœali i raspravljali” (st.14)?3. Zaãto apostol u nekim svojim saradnicima vidi pomeãaneinterese (st.21)?4. Zaãto Pavle nije iscelio Epafrodita?

333

Filipljanima 2 2,30

Filipljanima 3

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu Dimitrija StefanoviñaUpozorenje protiv Judaista3:1-21





Tumaåenje reåi i izraza“I na kraju, braño moja, radujete se u Gospodu! Da vam opet

piãem, meni nije dosadno, a za vas je sigurnost” Fil 3:13:1 “I na kraju” Pavle na ovaj naåin vrlo åesto prelazi na novu misao,

novu temu. Posebno kada zavrãava poslanicu (2. Kor 13:11; Ef 6:10; 1.Sol 4:8; 2. Sol 3:1).

“radujte se u Gospodu” Tema na koju se apostol joã jednom vraña.Radujte se u stradanjima, u spasenju, u Njemu!

“Da vam opet isto piãem, meni nije dosadno, a za vas je sigurnost”Kljuåne istine valja ponavljati, naglaãavati. Mora da im je apostolovo usmeno saopãtio, a moæda i pisao u nekom prethodnom pismu.

334

3,1 Filipljanima 3

“Åuvajte se pasa, åuvajte se zlih poslanika, åuvajte se osakañenosti! Jer,obrezanje smo mi, koji Duhom Boæijim Bogu sluæimo, hvalimo seHristom Isusom i ne pouzdajemo se u telo, iako bih ja mogao imatirazlog da se pouzdam u telo. Ako ko drugi misli da se moæe pouzdati utelo, ja joã viãe. Obrezan sam osmog dana, od Izraelskog sam naroda,od Venijaminovog plemena, Jevrejin od Jevreja, u odnosu na zakon –farisej, po revnosti sam gonio crkvu, a po zakonskoj pravednosti biosam bez mane” Fil 3:2-6

3:2 “åuvajte se pasa” “blepo” – prezent imperativ, tri puta ponovljen,prenaglaãen u jednoj reåenici. Rabini su sve paganske narode zvali“psima”. Sada Pavle uzvraña pogrdan izraz na raåun laænih uåitelja. U SZ“psi” su: (1) muãke prostitutke (5. Mojs 23:18); (2) zli ljudi (Ps 22:16,20).“Blepo” je idiom za pse meãance, uliåne lutalice. Laæni uåitelji su opasnipoput divljih pasa i podlih nevernika (Mt 7:6; Gal 5:15; Otk 22:15).

“åuvajte se osakañenosti” Otvoreni ãamar judaistiåkom navaljivanjuza obrezanje (Dl 15:1,5; Gal 5:2-3, 12). Njima je stalo samo do togada ljudi prvo postanu Jevreji, pa tek onda hriãñani. Ko god bipostajao prozelit, prvo bi se obrezivao, zatim bi krãtavao sam sebe ionda prinosio ærtvu u hramu. Tako je obrezanje postalo metafora“jarma” starozavetnog, Mojsijevog Zakona.

3:3 “Jer, obrezanje smo mi” Duhovno obrezanje je opisano u Rim2:28-29 i Gal 3:29. U odreœenom smislu crkva je duhovni Izrael (Gal6:16). U SZ obrezanje je bilo znak Avramovog zaveta (1. Mojs17:11,14,23-25). Ali, i tada je naglasak bio na pravom stavu, a ne naritualnosti (3. Mojs 26:41; 5. Mojs 10:16; Jer 4:4). Duhovno je obrezanjeoslikano sa tri participa u sadaãnjem vremenu: (1) oboæavanje u, ili po,Duhu; (2) proslavljenje u Hristu; (3) nepouzdavanje u telo.

“hvalimo se Hristom Isusom” Vrlo åest Pavlov izraz (Rim 2:23;3:27; 4:2; 5:2,3,11; 11:18; 15:17; 1. Kor 1:31; 3:21; 4:7; 5:6; 7:14; 8:24;9:2,4,11,15,16; 10:8,13,15,16; 11:10,12; 2. Kor 1:14; 5:12; 7:4; 10:17;11:17,18,30; 12:1,5,6,9,11; Gal 6:4,13,14; Ef 2:9; Fil 1:26; 2:16; 3:3;2. Sol 1:4). Glagol se prema kontekstu prevodi kao “ponosimo se”,“uzdiæemo”“i ne pouzdamo se u telo” Misli se na ponos zbog neåega ili nekoga.Ovaj izraz je kontrast prethodnom. Pavle je imao pouzdanje zbog

335


odnosa sa Hristom i svog shvatanja evanœelja. Moæda je ovo udaracjudaistiåkom razmetanju zbog porekla koje su imali u Avramu(st.4-5; Mt 3:9; Jn 8:33,37,39). U svakom sluåaju za njih je obrezanjebilo najveña uzdanica (Dl 15 i Galatima).

3:4 “iako” Klasiåna apostolova uslovljena reåenica kojapodrazumeva potvrdan odgovor, slaganje.

“bih ja mogao imati razlog” Pavle nevoljno uporeœuje judaistiåkehvalospeve sa svojim jevrejskim prednostima. Åak ni u tome oninemaju nadmoñ nad njim (st. 5-6; 2. Kor 11:22). Napadnut je i branise. Brani evanœelje koje obezvreœuju.

3:5 “Obrezan sam osmog dana” Jevreji su deåake obrezivali taåno uosmi dan (1. Mojs 17:9-14; 3. Mojs 12:3). Josif Flaivije beleæi da se Arapiodvajkada, prema 1 Mojs 17:23-27, obrezuju tek u 13. godini æivota.

“od Izraelskog sam naroda” Za popis jevrejskih prednostipogledajte tumaåenje Rim 9:4-5, 11:1.“od plemena Venijaminovog” Prvi izraelski kralj, Saul, je poreklomiz ovog plemena. Nakon podele dræave 922. pre Hrista, ovo malopleme je bilo deo juænog Judinog carstva.“Jevrejin od Jevreja” Idiom koji ukazuje na: (1) rasnu pripadnost;(2) poznavanje jevrejskog (aramejskog) jezika.

3:5-6 “u odnosu na zakon – farisej” Fariseji su bili narodnakonzervativna verska frakcija koja je nastala u vreme Makaveja (Jn 3:1).Zahtevali su sitniåavu odanost Mojsijevom zakonu (Dl 26:4-5). Imali subrojne Proise za svaki detalj æivota, kao plod debate dva uåena rabina -Ãamaja i Hilela. Svoje bogato usmeno predanje su zapisali i Vavilonski iPalestinski Talmud. Znamo da su Nikodim i Josif iz Arimateje, uiskrenosti i predanju, bili retki pozitivni primeri farisejizma.

“po revnosti” Verska ostraãñenost nije uvek od Boga (Rim 10:2).“gonio sam crkvu” Pavle je hapsio i zatvarao hriãñane, a neke odnjih i ubijao (Dl 8:3; 9:1,13,21; 1. Kor 15:9; Gal 1:13-14,23; 1. Tim1:13). On ovde govori o crkvi u sveopãtem smislu (Mt 16:18; Ef 1:22;3:10,21; 5:23-32).“a po zakonskoj pravednosti bio sam bez mane” Apostol istiåesvoje prehriãñansko shvatanje Zakona (Mk 10:20) i njegovogtumaåenja (Talmud). Naime, ako laæni uåitelji hoñe i mogu da se

336


razmeñu svojim poreklom – moæe i Pavle (2. Kor 11:16-23). Vidiposebnu temu u Ef 4:24.

“Bez mane” je SZ izraz sa hramske ærtve (2:15). Ipak, biti “bez mane” neznaåi i biti bezgreãan (1. Mojs 6:9,17; Jov 1:1), veñ znati ãta Bog hoñe. Vidiposebnu temu u Kol 1:22.

“Ali, ono ãto sam smatrao za dobitak, sad smatram za gubitak,zbog Hrista. Ãta viãe, sve smatram za ãtetu prema prevaænompoznanju Hrista Isusa, svog Gospoda, zbog koga sam sve izgubio i svesmatram za smeñe, samo da bih Hrista dobio. I da bih bio naœen unjemu, ne imajuñi svoju pravednost, onu od Zakona, nego onu po veriu Hrista, onu pravednost od Boga, kroz veru. Hoñu da upoznam njega isnagu njegovog vaskrsenja i zajedniãtvo njegovih muka, da budemsaobliåen smrti njegovoj, ne bih li kako dostigao do vaskrsenjamrtvih" Fil 3:7-11

3:7 “sada smatram da je gubitak” Pavle je shvatio uzaludnost Proisai rituala u dosezanju pravednosti (Kol 2:16-23). Ovo je krunski prevrat unjegovoj teologiji, preobraæaj koji se desio napuãtanjem preœaãnjegnaåina æivota i verskih ubeœenja. A to je trenutak obrañenja predkapijama Damaska (Dl 9:1-22; 23:3-16, 26:9-18).

3:8-11 Joã jedna kolosalna reåenica u izvornom jeziku.3:8 “Ãta viãe, sve smatram” Tri puta ovaj izraz sreñemo u st.7-8. Reå

je o poslovno-pravnom terminu za “manjak, gubitak”. Sve svoje najboljeu upinjanju da dosegne zakonsku pravednost, Pavle sada vidi kaopotpuni “manjak”.

“prema prevaænom poznanju Hrista Isusa, svog Gospoda” Suãtinahriãñanstva je liåni odnos sa Hristom. U jevrejskoj svesti “znati”nekoga uvek podrazumeva kontakt, åak i sasvim intiman, a nipoãtosamo åinjeniåno znanje (1. Mojs 4:1; Jer 1:5). Evanœelje je: (1)dobrodoãlica nekoj osobi; (2) sadræaj verovanja; (3) naåin æivljenja!O “prevaænom poznanju” (huperecho) vidi posebnu temu o“Pavlovoj upotrebi predloga huper”, u Ef 1:19. Ista reå jeupotrebljena i u 2:3 i 4:7.“zbog koga sam sve izgubio” Glagol je u aorist pasivu. Moguñe je daapostol misli na ãiru porodicu, pravo na nasledstvo, s mukom sticaniugled i obrazovanje. Sve to - nekada mu viãe nego dragoceno - je

337


izgubio. Sve se dramatiåno i radikalno promenilo na putu zaDamask (Dl 9; 22:3-16; 26:9-18).“i sve smatram za smeñe” Doslovno je reå o pseñoj neåistoñi (st.2).U prenosnom znaåenju slika se koristila za potpuno bezvrednestvari.“samo da bih Hrista dobio” Ovde apostol koristi poznatu trgovaåureå za “dobitak”, “prihod” (1:21; 3:7-8; 1. Kor 9:19-22) kaometaforu. Opet, u Tit 1:11 koristi je u doslovnom smislu.

3:9 “i da bih bio naœen u njemu” Aorist pasiv. Pavle iskazuje svojunajdublju åeænju. “U njemu”, “u Hristu” je njegova omiljena gramatiåkaforma kojom oslikava vernike (Ef 1:3, 4, 6, 7, 9, 10,12, 13).

“ne imajuñi svoju pravednost, onu od Zakona” Ovo je kljuåna ideja(Rim 3:9-18,21-31). Kako åovek moæe da bude pravedan predBogom? Svojim delima ili po milosti? Pavle je jednom i zauvek dobioodgovor u praãini damaãåanskog puta (Dl 9; 22:3-16; 26:9-18). Vidiposebnu temu u Ef 4:24.“nego onu po veri u Hrista” Vera je naãe prihvatanje Boæijeg daramilosti u Hristu (Rim 3:24; 6:23; Ef 2:8-9). Vera i pokajanje su dveneophodnosti u naãem prihvatanju Novog zaveta (Mk 1:15; Dl3:16,19; 20:21).“onu pravednost od Boga, kroz veru” Pravednost je Boæiji dar(“dorea”, Rim 5:15; 2. Kor 9:15; Ef 3:7; “dorema” Rim 5:16; “doron”Ef 2:8; “sharisma” Rim 6:23). Bog uvek prvi åini korake prema nama(Jn 6:44,65). On hoñe da se svi ljudi spasu (Jez 18:23,32; 1. Tim 2:4;2. Pet 3:9). I ne samo da to hoñe, veñ se i pobrinuo za put koji jedostupan svim ljudima: (1) kroz pokajanje; (2) kroz veru; (3) krozposluãnost; (4) kroz sluæbu; (5) kroz izdræljivost. Vidi posebnu temuu Ef 4:24.

3:10 “snagu njegovog vaskrsenja” Slika naãeg novog æivota uHristu. Moæda apostol ovde misli na svoja stradanja zbog evanœelja (2.Kor 4:7-12,16; 6:4-10; 11:23-28), posebno na svoje trenutno tamnovanje.Neki tumaåi ovde vide naãe otajstveno jedinstvo sa Hristom, naãu zrelostu hristolikosti. Naime, i Isus je dosegao puninu kroz svoja stradanja (Jev5:8), tako i mi sazrevamo u svojim nevoljama (Rim 5:1-5).

“i zajedniãtvo njegovih muka” Stradanja su zajedniåko iskustvohriãñana prvih vekova, ali i mnogih vernika danas u svetu (Rim 8:17;

338


1. Sol 3:3; 2. Tim 3:12; 1. Pet 3:14; 4:12-19). Ali, ako delimo Hristovupobedu, tada delimo i njegovu sluæbu (Mt 10:24; Lk 6:40; Jn13:14-16; 15:20; 17:18; 20:21; 2. Tim 3:12).“da budem saobliåen smrti njegovoj” Zanimljiv oblik pasivparticipa u sadaãnjem vremenu. Vernici treba da na sebe gledaju kaona one koju su trajno mrtvi grehu, a æivi Bogu (Mt 16:24-26; Rim6:1-11; Gal 2:20; Kol 3:3). Pravi, novi æivot poåinje smrñu starogæivota!

3:11 Joã jedna uslovljena reåenica opãteg tipa. Tiåe se buduñegdogaœaja, ali ne treba tumaåiti u kontekstu st.10. Jer, ne iskazuje sesumnja u spasenje, veñ u ljudsku snagu.

“ne bih li kako dostigao” Ponovo smo pred dijalektikom, predteoloãkim paradoksom. Pavle zna da je hriãñanin; zna da je Isusvaskrsnuo kako bi i on mogao da vaskrsne (Rim 8:9-11). Ali, tospasenje nije samo neãto iz proãlosti (Dl 15:11; Rim 8:24; 2. Tim 1:9;Tit 3:5), veñ neãto ãto traje (1. Kor 1:18; 15:2; 2. Kor 2:15), neãto ãtotek treba da se zbude (Rim 5:9,10; 10:9; 1. Kor 3:15; Fil 1:28; 1. Sol5:8-9; Jev 1:14; 9:28). Hriãñanstvo ima svoje uporiãte u Boæijojprirodi, u njegovom daru po Hristu, ali i u predanom, oduãevljenomi pobedniåkom æivotu na Boæiju slavu (Ef 2:8-10). Dæordæ E. Lad, usvojoj “Teologiji NZ” ima sjajna opaæanja o ovome na str.521-522.“do vaskrsenja” Jedinstvena sloæenica doslovnog znaåenja – “odsmrti do vaskrsenja”. U åitavom NZ je sreñemo samo ovde i nigdeviãe. Pavle opisuje dubinu odnosa izmeœu sebe i vaskrslog Hrista.Åezne za krajem vremena kada ñe, kao ãto je veñ doæiveo vaskrsenjeduha, doæiveti i preobraæaj svoga tela (Rim 6:4-11; 2. Kor 5:17; 1. Jn3:2). To je ona, veñ pominjana – “da, ali ne joã” – napetost Boæijegcarstva.

“Ne kao da sam se veñ uhvatio, ili da sam veñ savrãen, nego tråim, nebih li uhvatio, ono, za ãta je mene uhvatio Hristos (Isus). Braño, ja joãne mislim da sam uhvatio, ali jedno åinim: ãta je za mnom,zaboravljam, a pruæam se za onim ãto je preda mnom, i tråim ka meti, knagradi za koju me je Bog k nebu pozvao u Isusu Hristu. Koji smo,dakle, zreli tako da mislimo: i ako u åemu razliåito mislite, Bog ñe vam i

339

Filipljanima 3 3,11

to razjasniti. Samo da se dræimo – onoga ãto smo dostigli”.Fil 3:12-16

3:12 “Ne kao da sam se veñ uhvatio” Pavle je svestan raskorakaizmeœu onoga ãto jeste, ali nije joã u potpunosti. Poznavao je Hrista, znako je on, zna da je prihvañen, ali i dalje strada dok se u njemu obrazujeHristov lik (Rim 7). Tu je, “uhvatio je”, stigao je – ali joã ne sasvim.

Neki od najstarijih manuskripta – P46, D, G – imaju dodatak “joãnisam opravdan”. Isto je i sa tekstovima kojima su se sluæili Inriej iAmbrozije. Tek, krañu verziju podræavaju MSS; P61, A, B, Dc, K, P, baãkao i poznati nam najstariji celoviti prevodi: Vulgata, Sirijski, Koptski.

“ili da sam veñ savrãen” Perfekt pasiv koji naglaãava dogaœajproãlosti, neãto ãto je sam Bog uradio i ozvaniåio: (1) sasvimdovrãeno: (2) potpuno opremljeno; (3) dokrajåeno; (4) sazrelo; (5)odgovarajuñe. U svakom sluåaju valja naglasiti da ni ovde nema tragaonome ãto mi zovemo savrãenom bezgreãnoãñu.“nego tråim” Aktivna radnja u sadaãnjem vremenu. Ovo je lovaåkiizraz za æivotinju u trku. Slikovito se koristi za trku. Apostol joã neuæiva puninu spasenja (Rim 9:30), ali raste u zrelosti i hristolikosti(Rim 6:4-9).“za ãta je mene uhvatio Hristos (Isus)” Joã jedna uslovljena reåenicakoja, umesto sa “ei” poåinje sa “ean”, a to se tiåe neåega ubuduñnosti (st.11). Tiåe se: (1) spasenja (st.9); (2) hristolikosti(st.10); (3) vaskrsenja (st.11). Vrlo jaka gråka reå. Pavle je bio“uhvañen” od strane Hrista pred kapijama Damaska (Dl 9:1-22;22:3-16; 26:9-18). Presreo ga je Vaskrsli – Onaj åije je sledbenikenemilosrdno proganjao. Kakav spoj najdublje teologije i liånogdoæivljaja! Pavle postaje poput onoga koga je proganjao.

3:13 “Braño, ja joã ne mislim da sam uhvatio” Joã jedan perfekt,treñi u odeljku st.12-13. Pavle teæi zrelosti, ali zna da je joã uvek daleko odnje (Rim 7). Ipak, velika je istina da je u Hristu veñ dosegnut i celovit.Tako je i sa svakim vernikom. Dovrãeni smo – opravdani i posveñeni(Rim 8:29-30). “Mislim” (Rim 4:3; 6:11; 1. Kor 13:5) istiåe naporogrehovljenog åoveka da shvati evanœelje, te da odabere da æivi hristolikona nov naåin, po novootkrivenoj istini.

340


I ovde su – kod reåi “joã” i “ne” – uoåljive tekstualne razlike. Nekiprepisivaåi su najverovatnije svesno Pavlovo “ne” pretvorili u “ne joã”,misleñi da ispravljaju njegovu preskromnost. Ipak, ovo neznatno utiåe natumaåenje.

“ãta je za mnom, zaboravljam” Prezent particip. Apostol gleda nasve oåima duhovnosti. Napustio je svoju jevrejsku pozadinu. Ali, akopiãe u sadaãnjem vremenu, moguñe je da misli i na apostolskusluæbu, a moæda i na trenutno zatoåeniãtvo. Njegovo duhovno stanjepred Bogom nije vezano za vreme, mesto i okolnosti.“a pruæam se za onim ãto je preda mnom” Prvi u maloj seriji odnekoliko atletiåarskih izraza. Doslovno – “trkaåi seæu za ciljem”.Naglasak je postignut dvostrukim predlogom “epi” i “ek”. Pavle jeæiveo zahvalno i pobedniåki. I nakon spasenja je ostao podjednakosilan u predanju, u odreãitosti, ali je radikalno promenio svojestremljene sa sebe samog na sluæbu evanœelja.

3:14 Nekoliko sportskih, atletiåarski izraza. Oni nam istiåu vaænostpredanja u hriãñanskom æivotu (1. Kor 9:24,27; Jev 12:1).

“i tråim ka meti” Vidi posebnu temu u Ef 4:13:15 “Koji smo, dakle, zreli” Pojam “savrãen”, kao i u st.12, apostol

dvojako koristi. Hriãñani mogu da budu zreli u veri a da ne budubezgreãni (1. Kor 2:6; 14:20; Ef 4:13; Jev 5:14; 6:1).

“tako da mislimo” Apostol åesto istiåe naãe umne tokove. Nekolikoje reåi koje koristi za pojmove razmiãljanja, shvatanja. Ovde je reå opojmu “phroneo” (1:7; 3:15,19). Tu su joã: “ginosko” (cf. 1:12);“psuche‘” (1:27); “noema” (4:7); “logizomai” (4:9); “manthano” (4:9,11). Pozvani smo da veliåamo Boga svojim umom (5. Mojs 6:23,citiran u Mt 22:36-38; Mk 12:29-34; Lk 10:27-28). Izvornohriãñanstvo nikada nije protiv razuma. To svakako ne znaåi da jenaãe konaåno pouzdanje u naãem shvatanju, veñ u onome ãto nam jeBog sam objavio u Pismu.“ako” Joã jedan poznati uslovljeni Pavlov “ako”. Misli seprevashodno na zajedniãtvo sa onima koji “drugaåije misle”.“Bog ñe vam i to razjasniti” Uvek ñe biti odreœenih neslaganjameœu nama po nekim pitanjima vere. Ali, apostol je uveren da ñesam Duh, koji prebiva u vernicima, kroz nova srca i obnovljene

341


umove, voditi vernike i kroz ova podruåja (Jer 31:31-34; Jez36:26-27; Jn 6:45; Ef 1:17; 1. Sol 4:9; 1. Jn 2:27).

U najuæem kontekstu, ovo znaåi da se Pavle uzda u autoritet onogaãto govori. Jer, voœen je Duhom (1. Kor 2:10; 7:10-12; 11:23; 14:37-38; 2.Kor 10:8; 12:1; Gal 1:12,16; 2:2; 2. Sol 3:14). Ovo je jedan od naåinaiskazivanja njegovog apostolskog autoriteta.

Dva su naåina kako moæemo ovo da shvatimo: (1) Bog ñe otkritisvoju istinu vernicima koji greãe; (2) Bog ñe sam objaviti istinu onimakoji doktrinarno ili praktiåno greãe. Drugo reãenje viãe odgovarakontekstu.

3:16 “Samo da se dræimo – onoga ãto smo dostigli” Na kraju svega,apostolu je stalo do toga da ohrabri Filipljane na istrajan hriãñanski æivot(Ef 4:1, 17; 5 :2,15). Opravdani smo i posveñeni kroz Hrista, koji je Boæijidar, ali trebamo teæiti svojoj konaånoj duhovnoj zrelosti (2. Kor 3:18).Nekoliko je dodataka ovom stihu u nekim od saåuvanih prepisa. Krañuverziju imaju P16, P46, A, B. Dodatak “budimo jednomisleni” imaTextus receptus u MSS, K, P. Postoji i joã nekoliko manjih dodataka. Onipokazuju prepisivaåeva nastojanja da izmenama bolje objasne tekst.

“Ugledajte se na mene, braño, i gledajte na one koji æive onakokakav smo vam primer dali. Jer mnogi æive – ja sam vam mnogo putagovorio za njih, a sada i plaåuñi govorim: kao neprijatelji Hristovogkrsta! Njihova sudbina je Proast, njihov Bog je njihov trbuh, a njihovaslava je u njihovom sramu, oni misle na zemaljske stvari. A vaãadomovina je na nebu, odakle nestrpljivo Spasitelja oåekujemo,Gospoda Isusa Hrista, koji ñe preobraziti naãe poniæeno telo da budejednako njegovom slavnom telu, po sili kojom sve moæe da sebi pokori.

Zato, braño moja koju volim i za kojom åeznem, radosti i krunomoja, ovako åvrsto stojte u Gospodu, ljubljeni” Fil 3:17 – 4:1

3:17 “Ugledajte se na mene” U ovom stihu su dva imperativa usadaãnjem vremenu. Apostol ih ohrabruje da ga slede kao ãto i on slediHrista (4:9; 1. Kor 4:16; 11:1; 1. Sol 1:6; 2. Sol 3:7,9). Misao se logiåkinaslanja na st.15-16. Primetimo kako Pavle veãto ukljuåuje i sebe i svojesaradnike u sve ovo o åemu govori: “ja” - “mi”.

342


3:18 “Jer mnogi æive – ja sam vam mnogo puta govorio za njih” Biloje i uvek ñe biti laænih uåitelja u crkvi. U ovom sluåaju reå je o Judaistima(3:2-16), ili o gnosticima. Vidimo ih u Delima 15, poslanici Galatima(1. Jn 2:18,22; 4:1-6). Zato je jedini lek, jedina zaãtita od zabluda znati,prihvatiti i æiveti isitinu! Zavodljive voœe su u priåi neodoljive i privlaåne.Ali – veruj Sinu; sledi Pismo, prioni uz Duha!

“a sada i plaåuñi govorim” Fraza prekomerne æalosti (Mt 2:18;26:75; Mk 5:38-39; Jn 11:31; Jak 4:9; 5:1). Pavle nema druga oseñanjaprema onima koji skandalozno greãe u teologiji i æivotu.“kao neprijatelji Hristovog krsta” Tumaåi se ne slaæu o kome jeovde reå. Zbog jaåine izraza moguñe je da u u pitanju veñ prozivanilaæni uåitelji (3:2-16). Ali, gresi nabrojani u st.19 ne odgovarajujudaistima veñ gråkim antinominijanistima, ili obrañenicima koji suse vratili svom paganskom naåinu æivota (Kol 2:16-23; 2. Pet2:20-22). Pa, kontekst daje najveñu prednost ovom poslednjem. Sdruge strane, kontrast st.20 nasluñuje da dotiåne apostol i vidi kaospasene (Mt 7:13; 1. Jn 2:19; 2. Pet 2:1-22; Otk 2:4-5; 10-11; 16-17;25-26; 3:2,5,11,21).

I ovde ne treba da se åuva uåitavanja u svetopisamski tekst. Pazimona svoja kulturoloãka, liåna i denominacijska iskustva i stavove.Nemojmo ih nametati tekstu. Setimo se da izvorne piãåeve namere iliteralni kontekst jesu prevashodna mera tumaåenja. NZ nije udæbeniksistematske teologije, veñ spis istoånjaåkih æanrova, nama åestoparadoksalnih poruka. Zapravo, NZ skoro uvek iznosi istine dvojako –suprostavljajuñi teze. Hriãñanski æivot je, s jedne strane æivot nade iosigurane buduñnosti, ali, s druge strane, imamo mnoga upozorenja iodgovornosti! Spasenje koje imamo nije gotova stvar veñ naåin æivljenja.

3:19 “Njihova sudbina je Proast” Reå je o ozbiljnim, obaveãtenim ivrlo religioznim ljudima. “Apoleia” oznaåava konaåan Boæiji sud (1:28;Rim 9:22; 2. Sol 2:3; 1. Tim 6:9). To je ono ãto se zove “uzaludnim”sluãanjem evanœelja (Mt 26:8; Mk 14:4). Istini za volju, nemoguñe je sapotpunom sigurnoãñu reñi da li apostol ovde govori o vernicima ili ne.

“njihov Bog je njihov trbuh” To je sklonost ka: (1) odbacivanjusvakog zakona i ograniåenja (antinominijanizam); (2) proædrljivostii materijalizmu. Rekli smo, veña je moguñnost da je reå o gråkim

343


laænim uåiteljima (Rim 16:17-18) nego o Judaistima, jevrejskimlegalistima (3:2-6). Neki slobodniji prevodi kaæu – “Njihov je bognjihova telesna æelja”.“njihova slava je u njihovom sramu” Moguñe je da se misli na: (1)judaistiåko zahtevanje obrezanja ili celokupni jevrejski ponos; (2)gnostiåko prenaglaãavanje znanja; (3) nemoralan æivot grupe tzv.libertanaca. U svakom sluåaju ta grupa se ponosila onim åime jetrebalo da se stidi! NZ åesto povezuje versku zabludu sa seksualnim inovåanim nemoralom.“oni misle na zemaljske stvari” To je koren svake ljudskereligioznosti (Isa 29:13; Kol 2:16-23; 3:1-2).

3:20 “A naãa domovina je na nebu” Jak kontrast odeljku st.18-19.Zamenica “naãa” je posebno naglaãena u izvornom jeziku. Takoœe,imenica “nebo” je u mnoæini (2. Kor 12:2; Ef 4:10; Jev 4:14; 7:26), a to jestarojevrejska jeziåka kovanica – “ãamajim”. Moguñe je da apostol mislina status rimske kolonije Filipa (1:27).

“odakle nestrpljivo Spasitelja oåekujemo, Gospoda Isusa Hrista”Pavle åesto govori o “nestrpljenju” kada je reå o Hristovom povratku(Rim 8:19,23,25; 1. Kor 1:7; Gal 5:5; Jev 9:28). A ta åeænja zaGospodnjim dolaskom je oåigledna iz njegovog odnosa premaHristu, iz predanog naåina æivota (Rim 8:19, 23; 1. Kor 1:7). Iakoåesto govori o tome, mnogo je nejasnoña oko vremena kada ñe se todogoditi. Na nekoliko mesta vidimo da on ubraja sebe u grupu onihkoji ñe æivi doåekati Spasitelja (1. Kor 15:51-52; 2. Kor 5; Fil 3:20; 1.Sol 4:15,17). Takoœe, nekoliko je odlomaka u kojima govori o tomekao o dogaœaju posle njegovog æivota (1. Kor 6:14; 2. Kor 4:14 i cela2. Solunjanima). Moguñe je da je “mi”, iz prve grupe tekstova, naåinkako Pavle razvija ovu ideju. Opet, nije uputno pripisati tako neãtonadahnutom bibiljskom piscu. Sigurnije je vratiti se i ovde veñsretanoj dijalektiåkoj napetosti. Naime, za sve NZ pisce Hristovpovratak “tek ãto nije”. Vernici treba da æive kao da ñe Isus doñisvakog trena! Ali, ne govori li i sam Isus (Mt 24), baã kao i Pavle (2.Sol 2) o dogaœajima koji prvo moraju da se dese? Da, ali istina je ijedno i drugo. Svaki naraãtaj vernika je u bliskosti Isusovog dolaskanalazio svoje nadahnuñe!

344

3,20 Filipljanima 3

Samo na joã jednom mestu Pavle naziva Isusa Spasiteljem (Ef 5:23). Sdruge strane, deset puta ga tako oslovljava u Pastoralnim poslanicama.Ovo je bila titula rimskih imperatora. U Titu se koristi i za Boga Oca i zaBoga Sina (1:3 -1:4; 2:10 - 2:13; 3:4 -3:6). Prvi hriãñani su radije odlazili usmrt nego da slavnu titulu svog Spasitelja pripiãu cezarima. “Gospod” i“Spasitelj” je mogao da bude samo Isus.

3:21 “koji ñe preobraziti naãe poniæeno telo da bude jednakonjegovom slavnom telu, po sili kojom sve moæe da sebi pokori” Ovimapostol u potpunosti potvrœuje dostojanstvo ljudskog tela i naãegbuduñeg postojanja (2. Kor 5:1-10) – i tu i u nebu. Ovo je teologijaproslavljenja (Rim 8:30; 1. Jn 3:2). To je åas kada ñe spasenje biti sasvimostvareno. Naãe troãno telo (Ps 103:14) ñe se, dramatiåno i potpuno,promeniti (1. Sol 4:13-18) u duhovno telo poput Isusovog (1. Kor 15:45;1. Jn 3.2).

* “po sili kojom sve moæe da sebi pokori” Da, vaskrsli Hrist jesuvereni Gospod svega (1. Kor 15:24-28; Kol 1:20).




1. Na koga apostol misli u st.2?2. Zaãto navodi svoje jevrejske prednosti?3. Kako u naãoj praksi deluje st.10?4. Da li su laæni uåitelji spaseni?

345

Filipljanima 3 3,21

Filipljanima 4

Podela poglavlja prema revidiranom prevodu dr. Dimitrija StefanoviñaMiroljubivost i vrlina je poæeljna4:1-9Apostolova zahvalnost4:10-20Zavrãni pozdravi i blagoslov4:21-23



Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog prvog poglavlja. Tek onda tosvoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavljai manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Tumaåenje reåi i izraza“Zato, braño moja koju volim i za kojom åeznem, radosti i kruno

moja, ovako stojte åvrsto u Gospodu, ljubljeni”Fil 4:1

346

Filipljanima 4

4:1 “braño moja koju volim” Pavle spaja dva tipiåna NZ pojma zavernike: “braño” i “ljubljeni”. Ova naglaãena kombinacija istiåe njegovuljubav prema crkvi, ãto se vidi iz misli koja sledi, ali i iz 1:8.

“za kojom åeznem” Jak izraz “epipotheo”, upotrebljen i u 1:8; 2:26;2. Kor 9:14.“radosti i kruno moja” “Kruna” (“stephanos”) je pobedniåki venacna glavi atletiåara. Sliåne raskoãne pojmove imamo i kod Pavlovogopisivanja makedonskih crkava (1. Sol 2:19-20; 3:9). Ova je crkvadokaz apostolove uspeãne sluæbe (1. Kor 9:2; 1. Sol 2:19).“stojte åvrsto” Klasiåan zapovedni naåin u sadaãnjem vremenu.Slika pripada vojnoj terminologiji i tiåe se sposobnosti hriãñana daostanu verni i usred nevolja (1:27; 1. Kor 16:13; Ef 6:11-14).Svakako, tiåe se i istrajnosti (vidi posebnu temu u 1:9-11), a ona jejedino moguña “u Gospodu” (Gal 6:9; Otk 2:7, 11,17,26; 3:5,12,21).

Joã jedan biblijski paradoks na relaciji Boæije suverenosti i åovekoveslobodne volje (uporedi Jez 18:31 i Jez 36:26-27). U ovim tekstovimavernicima je zapoveœeno da “budu åvrsti”, dok u Juda 24 se kaæe da jeBog taj “koji moæe da nas saåuva”. I jedno i drugo je istina.

“Evodiju molim i Sintihiju molim, da se sloæe u Gospodu. Da,molim i tebe, verni druæe, pomaæi im, jer su se sa mnom borile zaevanœelje, zajedno s Klimentom i ostalim mojim pomagaåima, åijaimena su u knjizi æivota” Fil 4:2-3

4:2 “Evodiju… Sintihiju” Åak je, i u ovako duhovno poletnoj crkvi,bilo meœuljudskih napetosti. Nisu u pitanju bile stvari verovanja, kao ãtoje spominjano u gl. 3, veñ neãto iz domena zajedniãtva. Prvo ime znaåi“put uspeha i napretka”, a drugo “dobra sreña”. U svakom sluåaju, imenaim se nisu slagala sa tadaãnjim odnosom. U Makedoniji su æene imaleviãe slobode nego bilo gde u tadaãnjem Rimskom carstvu (Dl 16:12-15).Ali, sloboda nekad postaje liåna korist i dozvola za mnogo ãta.

“da se sloæe u Gospodu” Kljuå meœusobne sloge je naã liåni odnos saHristom, odnos koji iz korena menja odnos sa naãom duhovnomporodicom. Naime, naãa ljubav prema Bogu se najviãe ogleda unaãoj meœusobnoj ljubavi (Ef 4:1-6; 2:1-5; 1. Jn 4:20-21).

347


4:3 “verni druæe” Doslovno – “prijatelj u istom jarmu”. Kako“sizigus” moæe da bude i muãko ime, verovatno se apostol ovde poigravareåima.

Moæda je Pavle ovako oslovljavao Luku? Naime, “mi” u Delimazapoåinje i zavrãava u Filipima. Moæda je Luka ostao kako bi pomogaonovoobrañenicima i sakupio novac za pomoñ jerusalimskoj crkvi.

“pomaæi im” Doslovno znaåenje ovog imperativa je “prihvati seposla”. Pavle moli pouzdanog vernika iz tamoãnje crkve da pomognedvema vernicama u prevazilaæenju meœusobnog problema (Gal6:1-4).“jer su se sa mnom borile za evanœelje” Osim ovog mesta, frazu joãjedino sreñemo u 1:27. Reå je o vojnom, sportskom reåniku za “teãkuborbu”. U metaforiånom smislu se tiåe napornog evanœeoskog rada.Treba reñi da je na popisu apostolovih saradnika, u Rim 16, velikibroj æena. Ali, treba reñi da su neslaganjima skloni åak i muãkarci,misionari (Dl 15:36-41). To nije sporno. Sporno je, da li ñe i kako,razreãiti svoje sukobe, i ãta ñe time poruåiti ostalima!“Kliment” Poznato ime tadaãnjeg sveta. Ipak, jedino ga ovdesreñemo u åitavom NZ. Origen Aleksandrijski, Jevsevije i Jeronimveruju da je ovaj Kliment upravo Kliment Rimski, voœa Rane crkvepotkraj 1. veka, koji je iza sebe ostavio poslanicu Korinñanima. Ipak,ova teorija je previãe nategnuta.“i ostalim mojim pomagaåima” Pavle je rado uzimao pomagaåe zasluæbu. Nikada nije bio “zvezda misije”, “solo igraå”. Hteo je i znaoda opunomoñi i muãkarce i æene za duhovnu sluæbu. Stvarno jezanimljivo videti zavidan broj æena u napred pomenutom odeljku,Rim 16.“åija imena su u knjizi æivota” Tipiåan SZ iskaz za oznaåavanjeBoæijeg zavetnog naroda (Dan 7:10; 12:1), kao metafora Boæijegpamñenja. Dan 7:10 i Otk 20:12-15 pominju dve knjige: (1) Knjiguseñanja; (2) Knjigu æivota. Prva sadræi imena i dela i spasenih iizgubljenih (Ps 58:6; 139:16; Isa 65:6; Mal 3:16). Druga sadræi samoimena otkupljenih (2. Mojs 32:32; Ps 69:28; Isa 4:3; Dan 12:1; Lk10:20; Fil 4:3; Jev 12:23; Otk 3:5; 13:8; 17:8; 20:12,15; 21:27). Bogpoznaje svoj narod. Zato ñe suditi zlima a nagraditi spasene (Mt25:31-36; Otk 20:11-15). U gråko-rimskom svetu ovo je bio pojam

348

4,3 Filipljanima 4

za zvaniånu gradsku registraciju. A to, opet, upuñuje na moguñnostapostolove igre reåi sa kolonijalnim statusom grada Filipi (1:27;3:20)

“Uvek se radujte u Gospodu! I opet kaæem: radujte se! Neka vaãadobrota bude poznata svim ljudima: Gospod je blizu!Ne brinite se ni za ãta, nego u svemu molitvom i molbom i sazahvaljivanjem Bogu predajte svoje æelje. I mir Boæiji, koji prevazilazisvako razumevanje, saåuvañe vaãe srce i vaãe misli u Isusu Hristu”

Fil 4:4-74:4 Poziv na radovanje nam dolazi u obliku dva imperativa. Znaåenje

ove reåi je i “oproãtaj”, ali svakako ne u ovom kontekstu (1. Sol 5:16).Ovo je jedna od glavnih tema poslanice. Vidimo uåestalost reåi “usvemu”, “uvek” u odeljcima st.4-13 i 1:1-8. Hriãñanska radost ne zavisiod æivotnih okolnosti. Njen izvor je u naãem odnosu sa Hristom – “uGospodu”.

4:5 “Neka vaãa dobrota” Poziv na dosledan hriãñanski æivot jezapoåeo veñ u 3:1. Sada se apostol vraña ovoj misli posle upozorenja nadelovanje laænih uåitelja. Pozvani smo na na “blag duh” (1. Tim 3:3; Tit3:2; Jak 3:17; 1. Pet 2:18).

“bude poznata svim ljudima” Dva su naåina da protumaåimo overeåi: (1) Naãa meœusobna dobrota je poziv na obrañenje svima izvanzajedniãtva vere (Mt 5:16); (2) Dobrotu treba iskazati svim ljudima,ne bi li se obratili Gospodu. Boæija sila u æivotima obrañenih paganañe uñutkati bezoåne prigovore (Rim 12:17; 14:18; 2. Kor 8:21; 1. Pet2:12,15; 3:16).“Gospod je blizu”! Joã jedna uoåljiva tema ove poslanice (Mt24:32-33). Fraza je vrlo sliåna znaåenju aramejskog izraza“maranata” (1. Kor 16:22; Otk 22:10). Stvarnost blizine Hristovogpovratka je najjaåi podsticaj hriãñanskog æivljenja (Rim 13:12; Jak5:8-9). Moguñe je da se ovde misli i na neprestanu Boæiju prisutnost– iz trena u tren – u naãem æivotu (Mt 28:20; Rim 10:8).

4:6 “Ne brinite se ni za ãta” Jak prezent imperativ. Filipska crkva jebila, i spolja i iznutra, pod pritiscima. Ali, briga nije odlika hriãñanskogæivota (Mt 6:25-34; 1. Pet 5:7). Nas jedino treba da brine kako nas Bogvidi, da smo mu verni i odani u sluæbi. Briga je ubica duhovnog mira.

349


“nego u svemu molitvom i molbom i sa zahvaljivanjem” Molitva je lekprotiv brige – lek za nas i za druge. Molitva i zahvaljivanje. Pavle åestokombinuje ove dve vrednosti (Ef 5:20; Kol 4:2; 1. Sol 5:17-18; 1. Tim 2:1).Tako je uoåljivi kontrast izmeœu “niãta” i “u svemu”. Vidi posebnu temu:“Pavlovi slavopoji, molitve i zahvalnosti Bogu”, u Ef 3:20.

“Bogu predajte svoje æelje” Joã jedan poziv, joã jedna zapovest.Nekoliko je NZ poziva na ustrajnost u molitvi (Mt 7:7-11; Lk18:2-8). Vaæno je da u molitvama mislimo na ove bitne sastojke –istrajnost i zahvaljivanje. Zna Bog ãta nama treba, ali stalo mu je dozajedniãtva sa nama i naãih molitava. Zato je svojevoljno ograniåiosebe naãim molitvama – “Nemate jer ne traæite” (Jak 4:2).

4:7 “I mir Boæiji” Zanimljivo je da se u ovom kontesktu sam mirspominje (st. 7) pre “Boga mira” (st. 9), onog koji daje mir. Prvonaglaãava dar a drugo karakter Darodavca. U NZ o miru se govori na viãenaåina: (1) to moæe da bude titula (Isa 9:6; Rim 15:33; 16:20; 2. Kor 13:11;Fil 4:9; 1. Sol 5:23; 2. Sol 3:16); (2) pominje se sveopãti mir evanœelja (Jn14:27; 16:33; Kol 1:20); (3) mir koji evanœelje daje pojedincu (Ef 2:14-17;Kol 3:15). Nekada se drugo i treñe spaja u jedno, kao u Rim 5:1. Vidiposebnu temu: “Mir”, u Kol 1:20.

“koji prevazilazi svako razumevanje” Prezent particip dvojakogznaåenja: (1) Boæiji mir je bolji od sve naãe pameti; (2) Boæiji mirprevazilazi svako naãe umovanje. Paralelan odeljak u Ef 3:20 bacaviãe svetla. Boæiji putevi su iznad naãih puteva (Isa 55:8-9). SamPavle je primer za ovo, o åemu je govorio u st. 11-13. Boæiji mir nezavisi od bilo kakvih okolnosti, jer je ukorenjen u Hristu i svemunjegovom. Za pojam “pevazilazi” – “huperecho” vidi posebnu temu uEf 1:19.“saåuvañe vaãe srce i vaãe misli” Boæiji mir bdi nad nama poputnebeskog straæara. O tome imamo divne misli u 1. Pet 1:4-5.Pojmovi “srce” – “kardia” i “misli, um” – “nous” su sinonimi za celuosobu (oseñanja i razmiãljanja). Veñ smo istakli da je apostolu uovom pismu stalo do naãeg naåina razmiãljanja. Vidi tumaåenje 3:15i posebnu temu “Srce”, u Kol 2:2.“u Isusu Hristu” Kljuå Pavlove teologije! Sve dobro, svaki blagoslovkoji svet uæiva jeste zbog æivota, uåenja, smrti i vaskrsenja,zajedniãtva i blizine Hristovog povratka. A mi smo suãtinski

350

4,7 Filipljanima 4

sjedinjeni sa njim. Ovaj izraz odgovara Jovanovom “ostanite u meni”(Jn 15).

“Na kraju, braño, ãto god je istinito, ãto god je poãteno, ãto god jepravedno, ãto god je åisto, ãto god je prijatno, ãto god je hvale vredno,da je ãto vrlina, da je ãto pohvala – na to mislite. Ono ãto ste nauåili iliprimili ili åuli i videli od mene, to åinite, i Bog mira biñe s vama”

Fil 4:8-94: 8-9 Nastavlja se misao o vaænosti hriãñanskog æivota. Rabini su o

naãem umu govorili kao o leji duãe. Jer, ono ãto razmiãljamo – to i jesmo.Ova istina je preko potrebna danaãnjim zapadnim crkvama, u vremekada su svakovrsna zla socioloãki prihvatljiva. Apostolov popis vrlina liåina popis Stoika. Kao stanovnik Tarsa, Pavle je rastao i pod uticajem gråkemisli. To vidimo u njegovom citiranju nekih od tadaãnjih mislilaca (Dl17:28; 1. Kor 15:37; Tit 1:12). Vidi posebnu temu: “Gresi i vrline u NZ”,u Kol 3:5.

4:8 “Na kraju” Vidi tumaåenje 3:1“istinito” Ovo je suprotnost svim pominjanim laæima. Najzad, nijereå o akademskoj istini, veñ o stilu poboænog æivota. Isto imamo uRim 3:4.“poãteno” Doslovno – “dostojanstveno”. U 1. Tim 3:8,11 i Tit 2:2ima znaåenje “poãtovanja”, “integriteta” u odnosu na vernike inevernike.“pravedno” Tiåe se neåijeg stanja pred Bogom, neåijeg karaktera. USZ se ovaj pojam ticao slike “merne trske” i Boæijih mera za sveljude, standarda prema kojima ñe svi biti mereni. Hriãñani nisusvojom dobrotom i moralnom åistoñom postigli ovaj standard.Naprotiv, ucepljena im je Hristova pravednost kroz veru. Bog ihmenja.“åisto” Pojam koji oslikava moralnu åistoñu (1. Jn 3:3).“prijatno” “Hapaks legomena” – “jednom reåeno”, tu i nigde viãe iNZ. Ovo je osobina koja osvaja ljudska srca.“ãto god je hvale vredno” Ponovo jedinstvena fraza u celom NZ.Misli se na uoåljivost, na privlaånost koja nema mane.

351

Filipljanima 4 4,8

“da je ãto vrlina” Osam vrlina apostol navodi, a posle ãeste,gramatiåki menja reåenicu u uslovan oblik. Time æeli da osigura onoo åemu govori. I ovaj pojam Pavle koristi samo jednom i ovde, dokga tri puta sreñemo kod apostola Petra (1. Pet 2:9; 2. Pet 1:3,5). Mislise na prestiæno delo. Stoici su voleli ovu vrlinu. Njome su izraæavalipraktiånu poboænost.“da je ãto pohvala” To su vrednosti koje prihvataju i Bog i ljudi(1:11). To je socioloãki prihvatljivi red stvari, ali u cilju privlaåenjaljudi Bogu (1. Tim 3:2,7,10; 5:7; 6:14).“na to mislite” Ponovo zapovedni naåin. “Logizomai” je ãirokoupotrebljavan pojam za neãto uobiåajeno, sveopãte. U vrlinamatreba misaono prebivati kako bi nas one oblikovale (vidi 3:15). Bogñe uåiniti svoj deo u nama po milosti, ali do nas je da se odreknemoonoga ãto nas odvaja od Boga (1. Sol 5:21-22).

4:9 “Ono ãto ste nauåili ili primili ili åuli i videli” Åetiri aorista namukazuju na apostolove doæivljaje u Filipima. Reå je i o Pavlovomverovanju i o njegovom delovanju (Jzd 7:10). To je bio kljuå obrañenjaFilipljana. Samo to moæe u njima da privuåe i druge ljude Bogu.Zanimljivo je da druga reå - “primili”, “paralambano” – jeste zvaniåanpojam “primanja tradicije” (1. Kor 11:23; 15:3).

“videli” Ovaj naglasak je poåeo veñ u 3:17. Naime, kao ãto je Pavlesledio Hrista, tako su i Filipljani trebalo da slede njega.“to åinite” Neopozivi imperativ – “dræite se toga”! Ne treba bitisamo onaj koji sluãa, veñ i onaj koji åini (Lk 11:28; Jak 1:22). Vrlosliåan koncept je i jevrejski “ãema” (5. Mojs 5:1; 6: 4; 9:1; 20:3;27:9-10) – “uradi kako åujeã”: Hriãñanstvo ne sme da postanerecitovanje nalickanih naåela koja nemaju veze sa svakodnevnompoboænoãñu.“i Bog mira” Posle poziva na mir (st.7), poziva onome koji je izvor

mira. Ovo sreñemo i u Rim 15:33; 16:20; 2. Kor 13:11; 1. Sol 5:23; Jev13:20. Isus je Princ mira, prema 2. Sol 3:16.

“Veoma sam se obradovao u Gospodu, ãto ste konaåno opet mogli dapokaæete svoje staranje za mene. Jer ste se zaista brinuli, ali niste imaliprilike da to pokaæete. Ne govorim ovo zato ãto sam u potrebi; jer samse ja navikao da budem zadovoljan onim u åemu sam. Znam daoskudevam, znam i da izobilujem. Sve i svaãta znam, i sit biti i

352

4,9 Filipljanima 4

gladovati, i æiveti u izobilju i oskudevati. Sve mogu kroz onoga koji meosnaæuje. Ali, dobro ste uåinili ãto uåestvujete u mojoj nevolji”

Fil 4:10-144:10 “Veoma sam se obradovao” Pavle je iskreno ushiñen svom

pomoñi filipske crkve: novac, briga, molitve i Epafrodita.“ãto ste konaåno opet mogli da pokaæete svoje staranje za mene” Sliånumisao imamo i u Rim 1:10. Nesvakidaãnja konstrukcija, koja u nekimengleskim prevodima ima åak i negativno znaåenje. Naime, Pavle hvalinjihovo nastojanje koje su imali, ali ga sve do sada nisu ostvarili (obaglagola su u imperfektu). Najverovatnije se tiåe njihovog novåanog dara(st.14).

4:11 “jer sam se ja navikao da budem zadovoljan onim u åemusam” Apostol koristi poznati stoiåki izraz “autark‘s”. Za njih jezadovoljstvo bilo konaåni cilj sve filozofije, makar pri tome nemali niãtasa praktiånim æivotom. To je samoispunjenje. Ali, apostol to ne kaæeovde. Ne, on je “Isusom-ispunjen” (“u Gospodu”, st.10). Rekli smo damir sa Bogom ne zavisi od okolnosti æivota, veñ od naãeg odnosa saHristom. To je ukupno ispunjenje, kao sveobuhvatan pogled nastvarnost, kao prijateljstvo sa Spasiteljem. Istu ideju zadovoljstva imamoi u 2. Kor 9:8; 1. Tim 6:6,8; Jev 13:5.

4:12 Tri glagola ovog stiha su u perfektu a åak ãest u infinitivuprezenta. Pavle na predivan, poetski naåin, opisuje svoje pouzdanje uBoga i ispoveda dan-za-danom Hristovo staranje. Vidi posebnu temu uEf 4:28.“Sve i svaãta znam, i sit biti i gladovati, i æiveti u izobilju i oskudevati”Apostol je doæiveo obe krajnosti imanja i nemanja! “Poniznost”(“oskudica” kod D.Stafanoviña, op. prev.) je ona Hristova poniznost iz2:8. To znaåi da je iskusio neimaãtinu, u pravom smislu reåi.“Æiveti u izobilju” je druga krajnost i druga opasnost hriãñanskog æivota,niãta manja od siromaãtva (Izr 30:7-9). U siromaãtvu ljudi gube nadu iobeshrabruju se. U izobilju gube veru i zavisnost od Boga.“Sve i svaãta znam” Doslovno: “Oprobao sam, uverio sam se”. Sloæenoblik perfekt pasiva. Naravno, nigde ga viãe ne sreñemo u NZ. Ovimpojmom su drevni kultovi iskazivali svoju inicijaciju, obred ulaska u kult.

353


Pavle naglaãava da ga je verovanje vodilo u Proisno delovanje, ali da jetajnu duhovne sreñe otkrio u Hristu, a ne u okolnostima kao takvim.

4:13 Neki prevodi imaju “Hrist” umesto “onome”. Najuticajnijigråki prepisi ne podræavaju to reãenje. No, u svakom sluåaju “onaj” moæebiti samo Isus i niko drugi. Istina o duhovnom æivotu moæe se i ovakoiskazati (Jn 15:5). Rekli smo da nam biblijske istine dolaze u otvorenokontradiktornim tezama. Obiåno jedna naglaãava Boæije, a drugaåovekovo delo. Ovaj istoånjaåki naåin opaæanja stvarnosti je viãe negoteæak naãem zapadnjaåkom umovanju. Mnoge nesloge meœu crkvenimdenominacijama potiåu upravo odavde! Zaboravlja se dijalektiånostobjavljene istine. Upiljiti se u jedno na raåun drugog znaåi izgubiti ijedno i drugo! Citiranje samo nekih stihova iz Reåi je sakañenje istine.

“osnaæuje” Prezent particip, sa znaåenjem – “Onaj koji me uvek iuvek osnaæuje” (Ef 3:16; Kol 1:11; 1. Tim 1:12; 2. Tim 4:17). Hriãñanitreba stalno da doæivljavaju ovo. Svako od nas treba njegovu snagu(1. Kor 16:13 Ef 6:10; 2. Tim 2:1). Napred pomenuta napetost je vrlotipiåna za ovu istinu. Recimo, hriãñanstvo je zavetni odnos: Bogpokreñe sve, daje ljudima sve privilegije, ali Proisuje put koji trebaslediti. U ovom sluåaju, Filipljani su ometani uåenjem smutljivihuåitelja i neprijateljstvom progonitelja. Ali, ako je Pavle u takvimokolnostima i dalje ostajao ispunjen, to isto mogu i oni da doæive.

4:14 Mnogi od Filipljana su sa apostolom æivo uåestvovali upropovedanju evanœelja (1:5), ali i u progonima koji su usledili. Vidiposebnu temu o ovome u Ef 3:13.

“Jer i vi Filipljani znate da u poåetku (Propovedanja) evanœelja,kada sam otiãao iz Makedonije, nijedna crkva nije bila sa mnom udavanju i primanju, osim vas jedinih. Jer ste mi i u Solun viãe putaposlali ono ãto mi je bilo potrebno. Ne da ja traæim dar, veñ ja traæimplod koji se pripisuje na vaãu korist.

Sve sam primio i viãe od toga. Dobro sam snabdeven otkako samprimio od Epafrodita darove koje ste mi poslali, slatki miris,prihvatljivu ærtvu, ugodnu Bogu. A moj Bog ispuniñe svaku vaãupotrebu po svom bogatstvu, u slavi, i Isusu Hristu. A Bogu i naãem Ocuveåna slava! Amin” Fil 4:15-20

354


4:15-16 U jednu ruku, ova je izjava suprotstavljena odeljku 2. Kor11:8-9, jer se tamo pominju i druge Makedonske crkve koje su pomagalePavla. Ali, faktor vremena je ovde presudan. Apostol ovde misli na nekokrizno vreme njegovih potreba, u kome su samo Filipljani bili dareæljivi.Inaåe, Pavle je bio vrlo nerad da prima novåanu pomoñ (1. Kor 9:4-18; 2.Kor 11:7-10; 12:13-18; 1. Sol 2:5-9; 2. Sol 3:7-9).

4:15 “Jer i vi Filipljani znate” Naglaãeno “vi” u proãlom vremenu. Ion i oni su se nesebiåno meœusobno davali.

“u davanju i primanju, osim vas jedinih” Ponovo serija trgovaåkihizraza u odeljku od 15. do 18. stiha. Ove izraze sreñemo na drevnimpapirusima i glinenim ploåicama joã iz staro-egipatskog doba.“Davanje i primanje” su åisti novåani pojmovi. Pavle je bio svestankolike teãkoñe zna da izazove novac. Rabinima je bilo zabranjeno danaplañuju svoja uåenja. Pavle je posebno bio osetljiv na brutalneoptuæbe laænih uåitelja iz Korinta. Zato je energiåno odbijao novacod crkava. To samo istiåe u kako dobrim odnosima je bio sa ovomzajednicom.

4:17 “… traæim … traæim” Ponovljeni izraz samo pojaåavanejasnoñu oko novåanih davanja u Pavlovoj sluæbi. Naime, onolikokoliko nije traæio ovu pomoñ, utoliko viãe se za nju zahvaljivao. Ali,njegovo zadovoljstvo je bilo veñe zbog njih – darodavaca – nego zbognjega – daroprimaoca.

“veñ ja traæim plod koji se pripisuje na vaãu korist” Joã jedanbankarski izraz, tipiåan za novåanu transakciju od koje ulagaå imadobitak. Davanje evanœelja donosi evanœeosku dobit (st.19).

4:18 “Sve sam primio i viãe od toga” I ponovo pojam novåanedobiti. Pavle je oseñao da je ova crkva uåinila sve ãto je mogla, pa i viãe odtoga. “viãe” znaåi “punina”, “izobilje”.

“Epafroditus” Predstavnik filipske crkve koji je doneo apostolunamensku pomoñ, te ostao da mu bude pri ruci u potrebama(2:25-30).“slatki miris, prihvatljivu ærtvu, ugodnu Bogu” Ovo je SZ metaforaza Proisno prinetu ærtvu paljenicu (1. Mojs 8:21; 2. Mojs 29:18,25,41;Otk 1:9,13; Jez 20:41). Istu sliku imamo u 2. Kor 2:15; Ef 5:2. Sve ãto

355


su dali Pavlu, dali su Bogu samom. On sam ñe im to vratiti iblagosloviti ih.

4:19 “A moj Bog ispuniñe svaku vaãu potrebu” Pazimo – ovo nijeneispunjeni åek naãih æelja! “Potrebe” su neãto drugo. Za njih vaæeprincipi duhovnog davanja iz 2. Kor 8 i 9, posebno odeljka 9:6-15. Ovonije dozvola za udovoljavanje naãih beskrajnih prohteva. Ne, kontekstgovori o potrebama apostolske sluæbe. Bog ñe se uvek pobrinuti za onekoji se brinu za druge, dañe onima koji daju. Naravno, ovo pravilo seprimenjuje i na naãe liåne potrebe, ali evanœelje je vaænije od svega!

“po svom bogatstvu, u slavi, i Isusu Hristu” Ova nas misao vraña naideju Hristovog dela. Naime, sve ãto jesmo i uspevamo, uspevamosamo zbog onoga ãto je Isus postigao. Bogati smo, jaki i slavni “uGospodu” (st.1-2,4). Svi Oåevi blagoslovi nam dolaze samo krozSina.

4:20 “A Bogu i naãem Ocu veåna slava”! Tipiåan Pavlov zavrãetakposlanica i prigodnih molitava. “Veåna slava” doslovno znaåi “od vekado veka”, ãto je gråki idiom za “veåno”. Vidi posebnu temu u Ef 3:20.

Zvati Boga svojim Ocem je najveliåanstvenije svetopisamsko uåenje(Os 11). Rekli smo da nam slike porodiånih odnosa (Otac, Sin) pomaæuda donekle shvatimo Boæiji karakter. Bog nam se velikoduãno otkrio uljudskim imenima, titulama, slikama. Vidi tumaåenje Ef 1:6.

“Amin” Jevrejska reå za “vera”, “vernost” (Av 2:4). Izvorno znaåenjeje “åvrst stav”, “jako uporiãte nogu”. Slikovito se koristi za nekog koje pouzdan u reåi i delu, da se na njega moæe osloniti i pouzdati.Vremenom je postao sveåani i liturgijski povik odobravanja ipotvrœivanja.

“Pozdravite sve svete u Isusu Hristu. Braña koja su sa mnompozdravljaju vas.

Pozdravljaju vas svi sveti, a posebno oni koji su iz cezarevog dvora.Blagodat Gospoda Isusa Hrista neka je s vaãim duhom” Fil 4:21-23

4:21-23 Moæda je ove reåi apostol vlastoruåno pisao. U to vreme setako davala autentiånost pisanih dokumenata (1. Kor 16:21; Gal 6:11;Kol 4:18; 2. Sol 3:17; Flm 19). To pokazuju i nalazi starih koine papirusaiz Egipta. Ipak, veñinu poslanica su pisali apostolovi pisari (Rim 16:22).

356


4:21 “Pozdravite sve svete” Samo se ovde u åitavom NZ imenica“sveti” nalazi u jednini. Ali, sledi je mnoæina u st.22. No, i kao takva imaprizvuk mnoãtva, jer naãe liåno spasenje nas pridruæuje mnoãtvu Boæijedece – duhovnoj porodici; Telu crkve; duhovnoj æivoj graœevini. Nemausamljeniåke, individualne duhovnosti. Svi se mi sami za sebe predBogom spasavamo, ali spasenje je uvek porodiåni doæivljaj.

Åuvajmo se savremenog prenaglaãavanja liånih prava i sloboda.Hriãñanstvo je doæivljaj zajedniãtva. Prema ovome je nepotpun åak iåuveni reformatorski naglasak “sveãtenstva svih vernika”. Jer, NZ ljudivere su opisani SZ slikama (1. Pet 2:5,9; Otk 1:60). Ali, primetimo svudamnoæinu – “carsko sveãtenstvo”.

Takoœe ne zaboravimo da sva naãa pojedinaåna duhovnaobdarenost jeste za zajedniåko dobro (1. Kor 12:7). Spaseni smo dabismo sluæili. Naãa savremena sebiånost menja suãtinu ove istine u frazu– Ãta ja tu liåno dobijam? Straãno je od spasenja napraviti liånu ulaznicuza nebo, a ne trajnu pozivnicu da sluæimo. Nismo spaseni da bismoiskazivali moguñnosti svoje slobode, veñ da bismo bili slobodni od grehada sluæimo Bogu (Rim 6). Vidi posebnu temu u Kol 1:2

4:22 “posebno oni koji su iz carevog dvora” Reå je o slugama,robovima, ili niæim åinovnicima rimske gradske uprave (1:13). Jednog ñedana evanœelje, koje je Pavle skoro neprimetno doneo na tamoãnji dvor,prouzrokovati kolaps celog sistema i pad moñnog, ali moralno trulogRimskog carstva.

4:23 “s vaãim duhom” Misli se na åovekovu osobnost. Inaåe, u NZ jeteãko odrediti kada pisci misle na Svetog Duha a kada na åovekovog duhakoji je pokrenut Duhom. No, u ovom kontesktu se svakako radi oljudima i njihovoj unutraãnjosti.

Manuskripti predlaæu nekoliko reãenja zavrãetka ovog pisma (Gal6:18 i Flm 25). Neki od njih imaju dodatak “sa svima vama”, kako åitamou 1. Kor 16:24; 2. Kor 13:13; 2. Sol 3:18; Tit 3:15. Ali, veñina velikoslovnihprepisa imaju “s vaãim duhom”.

357





1. Koji izraz je kljuåni u ovom poglavlju?2. Ãta znaåi poziv “stojte åvrsto”?3. Na koji naåin se reãava nejedinstvo u crkvi?4. Ãta su odlike molitve koju apostol pominje u st.4-7?5. Svojim reåima opiãite vaænost st.8-9 za naãe vreme.6. Zaãto iskaz u st.10 ima negativan prizvuk?7. Ãta je, prema st.11-13 izvor trajne sreñe?8. Nabrojte i objasnite tri trgovaåka pojma u st.15,17,18.9. Objasnite kako na primeru st.19a kontekst odreœujepravilno tumaåenje?

358

4,23 Filipljanima 4

Documents

Poslanice iz zatvora - Free Bible Commentary · 2017-11-14 · smislu i ovaj priruånik ima prigodan uvod u svaku svetopisamsku knjigu. Drugo pravilo Prepoznajmo knjiæevnu jedinstvenost