Embed Size (px)
Citation preview
2 Oktobar 2012.
P O R U K E
3www.serbianmirror.com
Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4
Ogledalo slavi jubilej strana 5
Politi~ke aktuelnosti strana 6
Sirotinjo i Briselu si te{ka strana 7
Koliko vas je osvanulo strana 8
Humanost strana 9
Zemlja ~uda strana 10
Protekli doga|aji strana 11
Na srcu jabuka strana 12
Kad ~etnici mar{iraju
Markovi konaci strana 13
Od dopisnika iz Njujorka strana 14
Kosovo u srcu: Jasmina Stojiljkovi} strana 16
Pravoslavlje: Pouke starca Pajsija strana 19
Feljton: Najve}i srbi 20. veka strana 20
Sport: Kre}e fudbalsko ludilo strana 21
Knji`evnost: Ivo Andri} strana 22
Feljton: Vuk Dra{kovi} strana 23
Iz konzulata strana 24
Mali oglasi strana 25
Vremeplov: Dogodilo se u septembru strana 26
O~i koje sjaje: Mi{o Krstovi} strana 27
Porodica strana 28
^estitke strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Miti} (Ni{),
Milan Lu~i} (New York),
Sta{a Nasti} (Holivud)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Oktobar 2012.
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472
Chicago IL 60613
I Z R E D A K C I J E
Kad se ne{to
mnogo `eli i
mnogo ho}e, onda
se to i ostvaruje.
Ne `ali se
trud i rad, ne `ali se
vreme, a sve pothranjuje ljubav.
A kada je to, ne obi~na ljubav,
ve} ljubav prema svojoj rodnoj grudi,
prema svom jeziku, veri i tradiciji,
ljubav prema svom narodu, ima li
ne{to sna`nije od toga?
Eto, ta snaga odr`ava i na{
opstanak u ovim te{kim vremenima,
jer samo sa jednom toliko velikom
`eljom i voljom mo`emo da se
odr`imo, da istrajemo u svemu i u
dobru i u zlu.
To je ta ogromna ljubav koja
odr`ava i ovo na{e srpsko Ogledalo.
Hrani ga i daje mu snagu. Utkiva u
njega sva na{a jutra iz zavi~aja, sve
na{e reke i planine, na{e gorde i
vredne ljude i sve na{e srpske vred-
nosti koje bi trebalo i moralo da
sa~uvamo od zaborava, a takvog
bogatstva mi imamo i previ{e.
Zbog svega toga ovo na{e
Ogledalo srpske du{e, jo{ uvek di{e i
pi{e, neguje te srpske vrednosti i
povezuje svoje Srbe.
Zbog toga nema blaga koje bi
se merilo tom na{om ljubavlju prema
stvaranju i odr`avanju ovih na{ih
stranica na kojima hvalimo svoje
ljude, ~estitamo im na{e pravoslavne
praznike, poma`emo im da se izle~e,
da se ute{e, da se podsete odakle su
po{li i ne zaborave tragove svojih
predaka i kandilo svoje vere. Da
preko na{ih stranica osete miris bosilj-
ka i vo{tanice, miris pita i poga~e,
miris maka, da se podsete na svoj
ku}ni prag, na ~istu jutarnju rosu, na
jabuku iz dvori{ta i sjajne zvezde
iznad zavi~aja.
Eto {ta nas dr`i da trajemo i
opstajemo ovih 11 godina, i da i dalje
ponosno kora~amo, jer imamo ~ime
da se ponosimo, i da pripremamo
sve~anost i slavimo ogledanje srpskih
vrednosti, ~ak i ovde na ovom konti-
nentu u dalekom svetu.
Hvala svima koji nas poma`u u
na{oj misiji!
Dobro nam do{li da zajedno
proslavimo 11 godina srpskog
Ogledala.
RE^ UREDNIKA
4 Oktobar 2012.
S R B I N F O
RRUUSSKKII HHOORR SSRREETTEENNSSKKOOGG MMAANNAASSTTIIRRAA ^uveni hor Sretenskog manastira iz Rusije nastupi }e svojim
izuzetnim programom duhovne muzike u
Chicago Symphony Hall-u
u ~etvrtak 11. Oktobra, u 20h (220 S. Michigan Ave.)
Ovim putem apelujemol na sve na{e organizacije i gradjane da se odazovu i prisustvuju ovom izuzetnom koncertu jer svrha turneje
ovog cenjenog hora po Americi je skupljanje priloga za manastire na Kosovu. Sretenski manastir iz Moskve je do sada poslao $350.000
na{im manastirima na Kosovu. Karte za koncert se mogu rezervisati telefonom
(sa kreditnom karticom): (312) 294-3000.
To je retka prilika da Srbi iz^ikaga poka`u {ta ose}aju prema
kosovskim manastirima, a istovremeno da u`ivaju u nezabo-
ravnom izvodjenju ruskih duhovnih i svetovnih pesama ~uvenog hora.Dovoljno jak razlog da pohrlimo na pomenuti koncert i ispunimo
koncertnu dvoranu do poslednjeg mesta!!!
Lifeline Humanitarian Organization-Chicago Officewould like to invite you to join us for a casual afternoon with good food
and entertainment in a historic location at:
The Murphy50 East Erie Street, Chicago, IL 60611
Saturday, October 20, 2012 12:00 – 3:30 pm
Special Guest: HRH Prince Peter of Serbia
Folk Dance Ensemble “Talija”Mismo Orchestra
A Surprise Serbian ChoirSilent Auction
Superbowl Raffle Drawing
Tickets $100For more information or tickets contact us at
www.lifelinechicago.orgor by phone
312-228-0600
Lifeline Humanitarian Organization155 N. Michigan Ave. #409
Chicago, IL 60601312-228-0600
Svi prilozi (ulaznice, lutrije, donacije, aukcija ) mogu da se odpisu od taksejer smo non-profitna organizacija 501(c)(3). Takodje, ima jos karata za raffle
($100 – svega 250 karata; jedan dobitnik – nagrada je 2 ulaznice zaSuperbowl 2013, hotelski smestaj za dvoje 3 noci i $1,000 gotovine).
Mile Kiti} turneja u SAD
FRIDAY OCT 12 CLEVELANDSt. Sava – 2151 W. Wallings Rd. Broadview Hts., OH 440-941-7372
SATURDAY OCT 13 DETROITMacedonian Cultural Ctr. –43133 Ryan Rd.,
Sterling Hts., MI 586-822-3278 & 586-872-0620
FRIDAY OCT 19 CHICAGOHanging Gardens – 8301 W. Belmont, River Grove, IL 773-677-0247
SATURDAY NOV 3 JACKSONVILLEClub Aqua 11000 Beach Blvd, Jacksonville FL 904-866-2732SUNDAY NOV 4 MIAMISt. Simeon – 175 NW 154 St., North Miami FL 954-446-8980
SUNDAY NOV 11 PHOENIXFiesta Rocky Point Hall – 1650 E. Roosevelt, Phoeniy AZ 602-330-6990 / 602-405-5587
Specijalni Gosti: MARTA SAVIC, DJ SPAZ i MIRKO GAVRI] (TROPICO BAND)Pretprodaja $30.00
Udru`enje Kraji{kih Srba
‘’ P R E L O ‘’ organizuje
DRUGU ^IKA[KU KESTENIJADUSubota, 13. oktobar u 11 ~asova, na novom imanju crkve
Sv. Jovan Krstitelj u Homer Glenu, 13847 Bell rd. 60491
Na manifestaciji pored pe~enog kestena doma}i specijaliteti sa ro{tilja i doma}i kola~i.
Bogat kulturno zabavni i sportski program za decu i odrasle, kao i muzejska postava “Od lana do platna.”
U muzi~kom programu predstavi}e se neki od starih instrumenata, a sve to uz pratnju stare dobre pesme. U popodnevnim i ve~ernjim
satima zabavlja}e vas Sa{a Ku{evi}.Ukoliko `elite osetiti miris i ukus pe~enog kestena, dodite i budite na{ gost.
Ulaz je slobodan, dobro nam do{li.
Dodatne informacije tel.708 829 7073
e-Mail [email protected]
J U B I L E J I
Oktobar 2012. 5www.serbianmirror.com
Pred vama je 131. broj srp-skih novina “Ogledalo”, koje izlazi u^ikagu, a ~ita se u Americi, Srbiji, pa~ak i {irom sveta, zahvaljuju}i inter-netu. To je ujedno i 11. ro|endannašeg lista. Nadamo se da i ovaj131. broj prihvatate sa radošcu, kaoi onaj prvi i da ga sa nestrpljenjemo~ekujete, kao i svaki naredni. Mismo uvek sa poštovanjem uva`avalivaše predloge i savete i nastojali dasadr`ajem i dizajnom zadovoljimovaše interesovanje i potrebe srpskeemigracije u Americi.
I eto, proletelo je 11 godinaradosti, briga, mnogih neprospa-vanih no}i i neizvesnosti uz prisust-vo stalnog pitanja, šta }e biti sa“Ogledalom”, ho}e li pre`veti svepote{ko}e, ho}e li na vreme sti}i naadrese ~italaca, koji ga sa nestrpljen-jem o~ekuju svakog meseca?
Uz bo`ju pomo}, pomo}nekoliko videnijih Srba i naravno uznesebi~no po`rtvovanje i istrajnostmajke ovih novina, njenog glavnogi odgovornog urednika, SlavicePetrovi}, “Ogledalo” neprestanoraste, razvija se i opstaje. Ogledalo
stoji gordo svih ovih godina, bašonako kako i dolikuje novinamakoje neguju jezik, pismo, kulturu,istoriju i obi~aje, a posebno verupravoslavnog, srpskog naroda.
Priznajemo veoma je teško,skoro nemogu}e u ovim vremenimasvetske ekonomske krize, da sa~uvamajka svoje mezim~e. No, ipak uznesebi~an i po`rtvovan rad svihsaradnika, u Ogledalu se i dalje ods-likava srpska du{a. Iako su mnogio~ekivali da }e mati di}i ruke odsvog tre}eg, najmla|eg deteta, jersu joj mnogi pesimisti neprestanogovorili : “ Ti ne mo`eš izdr`ati,kriza je zahvatila svet, para nema zaštampanje…”.
No, majka ne bi bila majkada ne nadja~a sve teškoce i sa~uva,pored Saše i Petra, još jedno, svojetre}e, najmladje dete – Ogledalo,govore}i ponosno takvimskepti~nim predlaga~ima da “nijebogat onaj koji mnogo ima, ve} onajkome malo treba.”
A, Ogledalu je bilo potreb-no malo, a to je ljubav i odlu~nostsa~uvati ga onda kada je najte`e. To
su svi sa uva`avanjem i ~uli i videli,ali nisu verovali. Vrteli susumnji~avo glavom, a glasno izgo-varali “ bojimo se da ne}eš izdr`ati,a svoje zdravlje }e{ dovesti u pitan-je”. Ali, ljubav Slavice premaOgledalu, njena ljubav premajeziku, kulturi i veri srpskog naroda,ja~a je bila od svih teško}a koje suse javljale iz dana u dan, iz mesecau mesec, iz godine u godinu. LjubavSlavice prema svojoj zemlji i srp-skom pitanju bila je sve ja~a, pa i odsaznanja da joj je ta ljubav narušilazdravlje.
Iako suo~eni sa ekonom-skom krizom, “Ogledalo” i njego-va mati ne odustaju, ve}neprestano pokre}u ljude. Primersu mnoge humanitarne akcije zapomoc obolelima u matici,anga`ovanje bogatih i humanihSrba da pru`e pomo} za le~enjedece od teških bolesti. Mnogi suna tome neizmerno zahvalni, alina `alost majka Srbija, boljere~eno, srpska vlada, uklju~uju}i iMinistarstvo za dijasporu, su uvekostajali gluvi i slepi na sve
humane i patriotske aktivnosti“Ogledala”, jedinog srpskog~asopisa u Americi! Na pitanje,zašto imaju takav odnos premasrpskim novinama u dijaspori,odgovarali su besmislenomre~enicom “Sramota je dapoma`emo srpske novine uAmerici.” Verovatno, misle}i da uAmerici na svakom koraku tekumed i mleko i da dolari padaju saneba. Bo`e mili, oprosti im jer neznaju šta govore.
I tako “Ogledalo” uz velikuljubav i srpski inat Slavice Petrovi},ve} 11 godina raste i napreduje.Raste gordo i `ivi ponosno, jer znasvoju misiju, zna da je u slu`bisvoga naroda.
Zato mogu da ka`em u imesvih nas koji sara|ujemo u stvaranjui kreiranju ovih novina, da smo zah-valni Slavici Petrovic na njenojupornosti u o~uvanju ovog lista.�elimo njoj i Ogledalu mnogosre}e, zdravlja i radosti.
Hvala vam što postojite iznajte da smo srcem i dušom uzvas! Milutin Šoški}
OGLEDALO SLAVI JUBILEJ
6 Oktobar 2012.
A K T U E L N O
Pi{e: Marijana Maljkovi}
SRBIJA BI NA ISTOKI ZAPAD
Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} je
tokom susreta u Rusiji od ruskog
predsednika Vladimira Putina dobio
uveravanje da }e Rusija na politi~kom
planu nastaviti da podr`ava Srbiju u
odbrani njenog suvereniteta i teritorijalne
celovitosti. U ekonomskoj sferi Rusija }e
novim kreditima pomo}i Srbiji da premosti
bud`etski deficit i realizaciju vi{e kapital-
nih zajedni~kih projekata.
Istovremeno prvi potpredsednik
Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar
Vu~i} boravio je u Berlinu, gde je sa
najvi{im nema~kim zvani~nicima razgo-
varao ekonomskim temama, kao i o evrop-
skoj budu}nosti i onome {to se od Srbije
o~ekuje da bi do{la do ~lanstva u EU
Srbije. Bilo je re~i i o najkonkretnijim
pitanjima, uklju~uju}i one o Kosovu i
trgovini organima, rekao je Vu~i} po
povratku u zemlju, ne iznose}i detalje.
Ove dve poste, prema mi{ljenju
ve}ine analiti~ara, {alju poruku da Srbija
ubudu}e `eli da tesno sara|uje i sa Istokom
i Zapadom, kako bi uspe{no ostvarila svoje
interese, {to je u skladu sa spoljnom poli-
tikom koju je promovisala prethodna vlada.
To je i distanciranje od “pogubne politike
da za Srbiju EU nema alterantivu”, koju je
u praksi sprovodila prethodna vlada, ocenio
je lider Demokratske stranke Srbije
Vojislav Ko{tunica. To nije okretanje le|a
Evropi i pogled ka Istoku, ve} kucanje na
sva vrata, iza kojih mogu da nam
pomognu, smatraju mnogi i vide Peking
kao jednu od prvih slede}ih destinacija.
Sa druge strane nekada{nji
ambasador Srbije u Berlinu, politi~ki anal-
iti~ar Ognjen Pribi~evi}, smatra da EU nije
izgubila prioritet za Srbiju, jer je, kako
navodi, Vu~i} jasno poru~io da je strate{ko
partnerstvo sa Nema~kom na{ klju~ni
zadatak, a ~lanstvo u EU glavni cilj.
“Srbija mora jasno da ka`e na koju }e
stranu da se svrsta. Napominjem da je
interes Srbije za strate{ko partnerstvo sa
Nema~kom veoma velik, ali ne i interes
Nema~ke za Srbiju i Balkan, jer na tom
prostoru ima malo novca, a puno proble-
ma”, isti~e Pribi~evi}.
Nema~ka je najve}i investitor u
Srbiji, a ujedno je i zemlja od koje najvi{e
zavise evropske inetegracije Srbije. Priznala
je i otvoreno se zala`e za nezavisno
Kosovo. Motiv ekonomski osna`ene Rusije
da podr`i Srbiju po pitanju Kosova pokla-
pa se s ruskim interesima da se vrati na
pozicije koje je imala u me|unarodnim
odnosima. Kad je re~ o re{avanju
kosovskog problema, Rusija insistira na
po{tovanju me|unarodnog prava, ali ujedno
{alje i poruku SAD i svetu da se uspe{no
vra}a na me|unarodnu scenu. U svemu
tome Srbija treba da se sna|e i efikasno
za{titi svoje interese.
AKO ME OPETIZABERETE, JAO SI
GA VAMA
Predsednik Demokratske stranke Boris
Tadi} izjavio je na sednici Glavnog
odbora stranke, da je on najodgov-
orniji za izborni poraz Demokratske
stranke, ali da nije jedini i da je potrebno
utvrditi i odgovornost potpredsednika
drugih strana~kih funkcionera. Kao {to se
od njegovog karaktera o~ekivalo, nije dao
ostavku, naprotiv, okrivio je druge, tvrdi da
je njegova krivica bila samo to {to ih nije
smenjivao i vrlo nadobudno im zapretio:
“Ako me opet izaberete, jao si ga vama.”
Direktno je optu`io svog najve}eg rivala u
stranci: “Nema nikakve sumnje da je
Dragan \ilas odgovoran za podba~aj u
rezultatu na izborima u Beogradu, gde je
DS osvojila vi{e od devet odsto glasova
manje nego 2008. godine”.
Nabrajaju}i svoje odgovornosti u
izve{taju o radu, Tadi} je rekao da je
odgovoran i zato {to je dozvolio kadrovske
gre{ke i ulazak u stranku ljudi koji imaju
bezobzirne ambicije. “Ljudi stra{nih ambi-
cija su verni samo svojim ambicijama, a ne
politi~kim idejama”, rekao je Tadi}. “Bio
sam bole}iv i prema nedelotvornim min-
istrima i funkcionerima stranke”, rekao je
Tadi} i dodao da je odgovoran zato {to nije
odlu~nije smenjivao te ljude i zbog toga {to
nije zahtevao sveobuhvatniju rekonstrukciju
republi~ke vlade Mirka Cvetkovi}a. “Moja
krivica je {to sam verovao da je svima
javni interes iznad li~nog: Trebalo je br`e
da smenjujem koga treba,” rekao je Tadi}
i poru~io da }e, ako ponovo bude izabran
za predsednika stranke, to promeniti.
Sa Glavnog odbora DS podeljene
struje demokrata oti{le su gotovo podjed-
nako zadovoljne. Lider stranke Boris Tadi}
„dobio” je svoj termin izborne skup{tine –
10. novembar, ali i lideri mo}nog beograd-
skog i vojvo|anskog odbora, Dragan \ilas
i Bojan Pajti} ne odlaze kratkih rukava.
Predsednik stranke }e se birati po dele-
gatskom sistemu, a ne neposrednim izbori-
ma koje je predlagao Tadi}. Da se Tadi}
godinama izgubio u “predsednikovanju” i
da smatra da }e posle njega biti potop,
potvr|uje jo{ jedna njegova re~enica: “Sa
Draganom \ilasom i Bojanom Pajti}em na
~elu, stranka (DS) }e i}i ka u pravcu kon-
federalizacije i bi}e dovedena u pitanje.”
Predsednik Srbije Tomislav Nikoli}
boravi u Njujorku na plenarnom
zasedanju Generalne skup{tine UN.
Nikoli} je u sedi{tu UN na Ist
riveru u~estvovao na visokom panelu o vla-
davini zakona, kojim je predsedavao Vuk
Jeremi}, a osim sa Ban Ki Munom, razgo-
varao je i sa Dimitrisom Hristofijasom,
predsednikom Kipra - jedne od pet zemal-
ja EU koje nisu priznale Kosovo.
Kosovo i ekonomska pitanja su,
kako je najavio spoljnopoliti~ki savetnik
predsednika Marko \uri}, u centru pa`nje
Nikoli}evih bilateralnih susreta, na
zasedanju koje je u Njujorku okupilo lidere
193 zemalja ~lanica UN.
Nikoli} je zajedno sa ostalim svet-
skim liderima, bio gost na prijemu koji je u
poznatom njujor{kom hotelu Valford Astorija
priredio ameri~ki predsednik Barak Obama.
Sa posebnom pa`njom o~ekuje se
i susret Nikoli}a sa {eficom evropske diplo-
matije Ketrin E{ton koji je u Njujorku,
planiran za 4. oktobar, {to je nakon zat-
varanja na{eg lista.
Nikoli} u UN
NIKOLI] U NJUJORKUSA BAN KI MUNOM I
OBAMOM
7www.serbianmirror.comOktobar 2012.
E V R O P E I Z A C I J A B A L K A N A
Autor: Marko Lopu{ina
Na nagovor sina odu~io sam na letu-jem na Crnom moru unekada{njim komunisti~kim oaza-
ma za odabrane – Zlatnim pjascima iMamaji. Rekao mi je da su bugarski irumunski drumovi odli~ni, a cene jeftine. Ibio je delimi~no u pravu. Putevi koje jeizgradila EU, od kako su Bugarska iRumunija 2007. postale njeni ~lanovi, sudobri. Ali, cene sme{taja, ishrane,turisti~kih u`ivanja su kao i cene goriva –evropejske.
Ono ~ega nema u EU, a ima uBugarskoj i Rumuniji na svakom koraku,jesu op{te siroma{tvo, koje sa sobom nosisitnu i krupnu korupciju, prevare i obmaneturista. I psi lutalice, koji se slobodnoizle`avaju ~ak i u samom centru Bukure{ta,kraj pozla}ene palate pokojnog Nikolae^au{eskua.
Bugarska i Rumunija su pristupileEU 1. januara 2007. godine, iako nisu ost-varile kriterijume u pravosu|u, borbi protivkorupcije i borba protiv organizovanogkriminala. Neki analiti~ari tvrde da suSofija i Bukure{t prihva}eni u Briselu kao“par~e Rusije”, a drugi kao izaslaniciMoskve, da se vidi kako Stari kontinentmo`e da osvoji evropski Istok. Bugarska iRumunija su i dalje najsiroma{nije ~laniceEU, sa bruto doma}im proizvodom postanovniku oko 45 procenata evropskogproseka. I to se vidi na svakom koraku, jeri u najve}im njihovim letovali{tima prosjacii sirotinjska mafija dr`e glavne punktove.
Kada sam video da je letovali{teZlatni pjasci (Zlatni pesak) pored Varneoronula varo{ na obali Crnog mora, u kojuvi{e ne dolaze ni sledbenici legendarnogbugarskog predsednika Todora @ivkova,koji je ovde imao vilu, uzeo sam hotel ugradu Nesebru kod luke Burgas. Ova varo{,koja li~i na Sveti Stefan jer je na polu-ostrvu i na Ohrid, jer je prepuna stareslovenske i turske arhitekture, a i crkava,za{ti}ena je od Unesko kao kulturnaba{tina. Nesebar ima 27 hramovapravoslavne crkve, 320 ku}a i hiljadu `itel-ja, 66 restorana i pla`e Sun~ev breg, Sanybi~ i Sveti Vlas. Prima godi{nje oko mil-ion turista, uglavnom Rusa, Nemaca, Srbai Engleza.
Me|utim, kako je Unesko gradza{titio kao autenti~no arhitektonsko delo,tako su ga Bugari pred naletom evropskihmultinacionalnih kompanija i turskih{vercera pretvorili u veliki buvljak firmi-rane robe i, krijum~arene i kradene garder-obe i parfema. Od buvljaka se stara sloven-ska arhitektura ne vidi, a du{a starog `ivotane ose}a. Ovde se pored sjane bugarskeko`ne galanterije i parfema od ru`e, mogukupiti {vercovani mirisi za 10 leja (5 evra),majce, farmerke, pi}e, koka-kola i svedruge globalisti~ke drangulije. Cene su kaou Parizu i Dubrovniku.
Znaju Bugari za jadac, ~im su u{li
u EU i dobili cenovnik uvozne nafte i ben-zina, dobili su i listu sa cenama u
turisti~kim mekama Gr~ke, Turske, [panijei Hrvatske. Sa EU stigao je i pokvareniengleski jezik, kojim su ispisani nazivimnogih hotela, restorana i artikala. Na
bugarskim i rumunskim radio stanicama uautu sam vi{e ~uo engleski nego li doma}inacionalni melos.
Pre tri godine kada su stigli ruskitajkuni na bugarsko Crno more, oko gradaNesebara niklo je na stotine ruskih dvora-ca i vila, koji, tako|e, nose engleska imena,na primer, “Sunset resort”. Pored hotela na
ledinama su stvorene kockarnice i kazinaza no}ni `ivot razuzdanih Rusa. Bugarski
gra|evinari su poku{ali da ih prate u grad-nji apartmana za prodaju, ali je kriza nat-erala i Ruse i Bugare da zatvore radnju.Danas ti dvorci stoje nezavr{eni u korovu i
rasprodaju se po 450 evra za kvadrat naobali Crnog mora.
Rumuni, koji su zahvaljuju}idinastiji ^au{esku tri decenije ve`balikomunisti~ki turizam u letovali{tu Mamajakod Konstance, su ograni~ili izgradnjunovih hotela, sa~uvali staru infrasturkturu ihotel svog omiljenog predsednika. Kao tur-
iste doveli su Nemce, Austrijance, Ma|are,Ukrajince, Srbe, Italijane i ponekog Rusa. Imada je topli septembar produ`io letnjusezonu Mamaja je sredinom meseca zatvo-rila hotele, ali je otvorila no}ne klubove ikazina. Tako je nekada{nji raj Nikolae^au{eskog nastavio da `ivi kao najboljeletovali{te na Crnom moru.
Me|utim, Mamaja kao varo{ sastotinu hotela je deo grada Konstanca,najve}e isto~ne luke Evrope, industrijskogcentra, grada {pijuna i menad`era, do kogvode sjajni tek izgra|eni putevi EU. Zbogpropasti javne infrastrukture i dr`avnogsektora o gradu nema ko da brine, pa jeKonstanca ugu{ena u sme}u, rupi~astimtrotoarima i izmetu pasa lutalica. Za razlikuod bugarskih varo{i, koje su pune restoranadobre hrane, u rumunskoj provinciji ihgotovo i nema. Tu je Mek Donalds i drugalinija ameri~ke brze hrane, ali vi{e kaouzorak Zapada, nego kao presa|eni brend.U trgova~koj ulici Konstance prodaju sekineski bofl i rumunska komunisti~ka kon-fekcija.
Evropski kapitalizam jeBugarskoj i Rumuniji doneo nove dru-move, nove gazde najvrednijih firmi i novecene. Ove dve zemlje, koje su me|unajsiroma{nije u EU, dobile su i dostanovca iz strukturnih fondova. Bugarska6,67 milijardi evra, a Rumunija skoro 20milijardi. Dobile su 13 miljardi evrapoljoprivredne pomo}i.
Njihov ulazak u EU je uni{tiosocijalni mir, produbio bedu, od srednjeklase napravio sirotinju, jer su prose~neplate obi~nih ljudi oko 250 evra. Svakadruga ku}a u Sofiji i Bukure{tu li~i naru{evinu, jer nema ko da ih odr`ava. Kadasam pitao Bugare i Rumune {ta im je done-lo ~lanstvo u EU, rekli su:
– EU nam je donela da putujemoslobodno bez viza, odnosno da be`imo izBugarske i Rumunije i po Starom kontinen-tu tra`imo posao i pare, jer ih kod ku}enema!
Biv{i @ivkovi i ^au{eskovikomunisti ne}e da rade za male pare zabriselske vladare. Svesni da su pretvoreniu koloniju Bugari i Rumuni `ive od onoga{ta imaju, meso, sir, orahe i vino. ZaEvropejce mnogo ne mare, a EU pak }uti,jer je po staroj mudrosti jasno da je ovasirotinja ne samo Bogu, ve} i Briselu jakote{ka.
Evropa je dolaze}i i kupuju}idr`avnu imovinu od komunisti~ke elitena~inila nove bogata{e, {to je oja~alo krim-inal i korupciju. Svaka menja~nica evra i uBugarskoj i u Rumuniji vara na kursu levai leja. EU je upozoravala i pretila Sofiji iBukure{tu zbog korupcije, kriminala i azi-lanata rasutih po Starom kontinentu, ali seu Bugarskoj i Rumuniji ni{ta tim povodomnije promenilo. Prosto se pitam kako jemogu}e da su Bugarska i Rumunijausko~ile u voz EU, a da Hrvatska i Srbija,jo{ moraju da sede u ~ekaonici?
SIROTINJO I BRISELU SI TE[KAEvropski kapitalizam je Bugarskoj i Rumuniji doneo nove drumove i cene, ali je njihov ulazak u EU uni{tio socijalni mir, produbio bedu,
oja~ao kriminal i korupciju.
Nesebar, grad buvljak
Konstanca, pasiji grad
8 Oktobar 2012.
D R U [ T V O
Pi{e: Milovan Brki}
(Pr)osudite sami.
Jesen je do{la, sunce nas jo{ greje, ali sezima i studen uvukla u na{e du{e.Poskupelo je grejanje, gradski prevoz,
mleko, meso, ulje, {e}er, sapun… Spisakposkupljenja `ivotnih namirinica nema kraja.
Plate su zamrznute, porez nadodatnu vrednost je pove}an. Bauk bankro-ta navio se na Srbijom. Penzionerima jepodeljeno po ~etiri hiljade, samo onima kojiprimaju mese~nu penziju ispod 130 evra.
Socijalna pomo} je mislena imeni-ca. Ne ispla}uje se. Lekovi su poskupeli, sviodreda. Odlazak kod lekara je privilegija.Poskupeo je ogrev, drva, ugalj…
Pasulj, krompir, paprika, paradajz,ko za o~i. Poskupela je garderoba, ode}a,obu}a.
Gra|ani Srbije su gladni. Decagladuju, idu u {kolu bez doru~ka, mnogo|aka le`e bez ve~ere. U Srbiji samo 50 hil-jada gra|ana smatra se srednjom klasom.
To tvrde iz Evropske unije. Ej,samo 50 hiljada! I jo{ toliko onih koji imajupara u izobilju. Svi ostali se bore za goli`ivot.
Ulice glavnog grada su “komotni-je”. Sirotinja ne vozi automobile.
Plate zaposlenih kod privatnika suminimalne, ali i pored toga zatvaraju radnje.U Beogradu, u Balkanskoj ulici bureg`ijskaradnja posle 16 sati rasprodaje peciva podeset dinara komad. Nema ko da ga kupi.Gladna usta bi jela, ali nema se para. Napijacama kamare kupusa, paprika, paradajza.^iko, {ta }e ti toliko kupusa, pitaju deca, ~ijiroditelji ne mogu da kupe ni jednu glavicu.
[abacka mlekara mesecima ne
ispla}uje ma~vanskim seljacima novac zaotkupljeno mleko, pa ni premije koje jedobila od dr`ave. Su{a je uni{tila kukuruz,pa{njake… Spr`ila je rod i travu. Po~eo jepokolj stoke.
Novine, radio i televizija ne pom-inju ove surove brojke. Kao da `ivimo usrecnoj zemlji. Na TV Bastilji se peva, igra.Repriziraju se praistorijske emisije.
Dnevnik traje kao i u vremeSlobodana Milo{evi}a. Koliko treba da seopi{e delovanje predstavnika vlasti.
Poskupelo je opelo, sahrane!Sve{tenici su sve suroviji i pohlepniji.Mnogi se voze u skupim d`ipovima i limuz-inama, kao njihove vladike.
Poskupela je hrana za bebe i odo-jcad. Poskupeo je porodaj u bolnicama! I
sve }e jo{, lan~ano poskupljivati.Postoji masa ljudi, postoji koli~ina
proizvedene hrane. I koli~ina novca kojomgra|ani raspola`u. Deljenjem se dobijatragi~an rezultat. Hrane nema za ve}inugra|ana, a druga polovina ne}e mo}i da jekupi.
A vlast?Gradona~elnik najavljuje jo{ bru-
talnije postupanje prema onima koji nemajujo{ skuplju kartu za prevoz u SP, i mnogi|aci, nezaposleni i zaposleni, ne}e mo}i dase kre}u gradom, da idu na posao.Komunalna policija }e juriti i hapsitigra|ane koji }e, da bi se prehranili, proda-vati svoje ku|ne stvari i name{taj u nekomdelu grada.
Vlast najavljuje energi~nu akciju
privatnih izvr{itelja. Pleni}e iz hladih stano-va name{taj, posteljinu, poku}stvo. Srbijaima najsuroviji zakon o izvr{nom postupku.Mo`da }e ovi privatni uteriva~i ljudimapleniti decu, de~je pelene i kolica!
Vlast najavljuje da se porez, komu-nalne takse i nameti moraju pla}ati, i sve }ebiti skuplji. Prete prinudnom naplatom.
Banke kre}u u akciju. Oko {to hil-jada onih koji su kupili stan na kredit –izgubi}e ga ove hladne i gladne zime!Banke su nemilosrdne, privatni sudskiizvr{itelji i sudije jo{ nemilosrdnije.
Slutim kako }e se ubudu}e, ujutru,pri svakom susretu, gra|ani pozdravljatipitanjem: Zdravo, koliko vas je osvanulo`ivih? Bo`e, pogledaj Srbiju!
Izvor: Tabloid
KOLIKO VAS JE OSVANULO?
Na dr`avnoj televiziji Srbije emito-van je snimak izjave za{ti}enogsvedoka srpskog tu`ila{ta, biv{eg
pripadnika OVK-a i direktnog u~esnikava|enja organa na KiM, koji je do detaljaopisao ~itav proces. Svoju ispovest po~eo jeod obuke u specijalnom kampu u Albaniji,preko operacija u improvizovanim bolnica-ma, do transporta na aerodrom u Tiraniodakle su organi distribuirani na crnotr`i{te.
Tokom obuke presa|ivanja organaniko nije rekao da se radi o kriminalnom ~inuva|enja organa, napomenuo je zameniktu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}. On jepojasnio da se u ovom slu~aju ne radi o “@utojku}i”, koja je poznata javnosti i da je svedok“`utu ku}u” spomenuo samo jednom. Svedokje do detalja opisao stravi~ni prizor kako su`ivom nealbancu, starosti oko 19-20 godinaizvadili srce bez ikakve anestezije. Kada jesrce izvadjeno, jo{ uvek je radilo i transporto-vano je privatnim avionom sa turskom zas-tavom, a aerodrome je obezbe|ivala albanskavojska. Nakon {to je svedok zavr{io posao
va|enja srca, jedan od visokih poznatihstare{ina mu je rekao: “Svaka ~ast, pozlatilo tise, takvi vojnici nam trebaju na Kosovu. Samotako }emo pobediti”.
Sumiraju}i svedo~enje koje srpskotu`ila{tvo smatra klju~nim za istragu otrgovini organima najza{ti}enijeg svedoka uSrbiji, Vekari} je istakao i da je vreme istra-
ga i su|enja pred kamerama pro{lo. “Mi ne`elimo da zavaravamo ni sebe ni drugeizjavama u koje nismo sigurni. Ovo je samojedan posto onoga {to je on izgovorio. Nistevideli nijednu lokaciju. Mi smo njegaproveravali 16 meseci na sve mogu}ena~ine, a sve me|unarone institucije itu`ila{tva }e imati priliku da razgovaraju sa
njim i uvere se u njegov kredibilitet”,naglasio je Vekari}.
Tu`ilac za ratne zlo~ine VladimirVuk~evi} izjavio je da, povodom ovogiskaza, o~ekuje reakciju Me|unarodnogistra`nog tima i dolazak njihovog {efa KlintaVilijamsona u Beograd. Trgovina ljudskimorganima bi}e tema razgovora i sa glavnimtu`iocem Ha{kog tribunala Ser`omBramercom, najavio je ministar RasimLjaji}.
Direktorka nevladine organizacije“Organ vo~” Nensi [eper Hjuz navodi da je~ak i u najgorim uslovima mogu}e obavljatizahvat va|enja organa. “Potrebni sutehni~ar, sredstva za o~uvanje i brz transportka aerodromu. To je ve} ra|eno u situacija-ma kao ovoj na Kosovu. Moj odgovor je –te{ko je, ali mogu}e”, navodi [eper Hjuz idodaje da su oput`be Dika Martija veomamogu}e.
Vlada Srbije smatra da su posleizjave za{ti}enog svedoka ste~eni svi uslovi“za jednu sveobuhvatnu, celovitu istragukoja }e imati svoj pravni epilog”.
SVEDO^ENJE O VA\ENJU ORGANA
Ku}a u kojoj su Srbima va|eni organi: Vladimir Vuk~evi}
9Oktobar 2012. www.serbianmirror.com
H U M A N O S T
Ogledalo informise, promovise, povezuje i
neguje srpske vrednosti!!!
773.744.0373
^ITAJTE OGLEDALOwww.serbianmirror.com
Miljan [apuric (13) putuje uItaliju, nedostaju sredstva za operaciju
Trinaestogodi{nji Miljan [apuriciz Trebinja otputova je upravo u medicins-ki centar u italijanskom gradu Padova, gdje}e biti obavljene neophodne pretrage, apostoji mogu}nost da, zbog hitnosti, {to prebude uklju~en u program ~ekanja za trans-plantaciju jetre za koju je neophodno200.000 evra.
Iako je u proteklom perioduodr`ano vi{e humanitarnih akcija za pomo}ovom de~aku, jo{ nije prikupljeno dovoljnosredstava za transplantaciju jetre.
Svi ljudi dobre volje jo{ mesecdana pozivom na humanitarni broj 1415mogu da doniraju jednu konvertibilnumarku za pomo} u le~enju Miljana[apuri}a.
Miljan u medicinski centar uPadovi putuje nakon iznenadnog poziva izItalije, a prema re~ima njegovog ujakaNeboj{e Ratkovi}a, postoji mogu}nost dazbog hitnosti, a ako to medicinske analizei potvrde, de~ak {to pre bude uklju~en u
program ~ekanja za transplantaciju.Porodica [apuri} je veoma zah-
valna svima koji su pomogli u prikupljan-ju novca za Miljanovo lije~enje do sada.
Bezbedan transport sa svimneophodnim uslovima za Miljana obezbi-jedile su “Hidroelektrane na Trebi{njici”.
Miljan [apuric `ivi u Trebinju saroditeljima Dragoljubom i Radmilom ibratom Sr|anom, a nekoliko poslednjihmeseci 24 casa je na aparatu za kiseonik.Bez aparata mo`e svega 15-20 minuta, a satako lo{om jetrom i aparatom predstoji mujo{ godina `ivota.
Kada je Miljan bio beba, sa 40dana, operisani su mu `u~ni putevi. Drugaoperacija ura|ena je kada je napunio {estgodina, a sada mu se zdravstveno stanjepogor{alo. Ima cirozu jetre zbog ~ega jehitno potrebna transplantacija.
Otac Dragoljub, koji je jedinizaposlen u porodici, ne mo`e sam daobezbijedi potreban novac od malihmese~nih primanja.
Izvor: SRNA
POMOZIMOtrinaestogodi{njem
MILJANU
10 Oktobar 2012.
F E L J T O N
Mihailo Petrovi} Alas ro|en je 6.maja 1868. godine u Beogradu,na Savskoj padini, nedaleko od
Konaka kneginje Ljubice, kao prvo odpetoro dece oca Nikodima, profesoraBogoslovije, i majke Milice. Poha|ao jePrvu beogradsku gimnaziju od 1878. do1885, a zatim upisao prirodno-matemati~kiodsek Filozofskog fakulteta u Beogradu.Studije je zavr{io 1889. godine.
Mika Alas, talentovani mladinau~nik, u septembru 1889. oti{ao je uPariz, radi daljeg {kolovanja i spremanjaprijemnog ispita za upis na nau~ni odsekVisoke normalne {kole. Zatim je naSorboni diplomirao matemati~ke nauke1891. godine, a fizi~ke nauke 1893. Kaonajbolji student svoje generacije prisustvo-
vao je prijemu kod predsednika FrancuskeMari-Fransoe Karnoa 1893. i 1894. godine.
Radio je na pripremi doktorata i21. juna 1894. godine odbranio je dok-torsku disertaciju na Sorboni, pred komisi-jom profesora [arla Ermita, Emila Pikara iPola Penleve, i postao doktor matemati~kihnauka. Njegov doktorat je bio iz oblastidiferencijalnih jedna~ina.
Godine 1894. postao je profesorza matemati~ku grupu predmeta na Velikoj{koli u Beogradu. Kralj Aleksandar IObrenovi} ga je svojim ukazom od 22.oktobra 1894. postavio za profesoramatematike na Velikoj {koli, a Mika Alasje u to vreme ve} bio poznat kao jedan odnajve}ih stru~njaka u svetu za diferenci-jalne jedna~ine. Godine 1897. postao jedopisni ~lan Srpske kraljevske akademije idopisni ~lan Jugoslovenske akademijeznanosti i umjetnosti u Zagrebu. Redovni~lan Srpske kraljevske akademije postao je1899, kada je imao 31 godinu. Na Svetskoj
izlo`bi u Parizu 1900. godine prikazao jesvoju konstrukciju – hidrointegrator,ra~unar za diferencijalne jedna~ine – i sanjom osvojio zlatnu medalju.
Kada je 1905. godine Velika {kolaprerasla u Beogradski univerzitet, me|uprvih osam redovnih profesora koji su daljebirali ceo nastavni kadar bio je i MikaPetrovi} Alas. Predavao je teorijskumatematiku na Filozofskom fakultetu, nakojem je od 1908. do 1909. bio dekan.Pored matematike, Mika je imao jo{ jednustrast, koja ga je inspirisala koliko i difer-encijalne jedna~ine – ribolov. I tu je bionajbolji. Tako je na me|unarodnoj izlo`biu Torinu 1911. dobio zlatnu medalju zaizlo`ene eksponate iz ribarstva. Rekordanulov je imao 1912, kada je ulovio soma od
120 kilograma. A onda su usledili ratovi,pa je Mika ostavio pero i pecaljku i prih-vatio se pu{ke. Bio je u~esnik balkanskihratova i Prvog svetskog rata kao oficir, aposle rata je bio rezervni oficir.
Mika Alas je objavio sijasetpronalazaka, nau~nih radova, ud`benika iputopisa sa svojih pomorskih putovanja.Dobio je niz nagrada i priznanja i bio je~lan nekoliko inostranih akademija nauka(Prag, Bukure{t, Var{ava i Krakov) inau~nih dru{tava. Posle smrti JovanaCviji}a, 1927. godine, akademici su gapredlo`ili za predsednika Akademije nauka,ali vlasti nisu prihvatile ovaj predlog.Razlog je verovatno bio taj {to je MihailoPetrovi} Alas bio blizak prijatelj princa\or|a Kara|or|evi}a, kraljevog brata, kojije 1925. uhap{en i nalazio se u ku}nompritvoru. Godine 1931. akademici su gajednoglasno predlo`ili za predsednikaAkademije, ali vlasti ponovo nisu prihvatilepredlog. Sve nepravde koje je dr`ava
nanela velikom Miki donekle su ispravljene1939. godine, kada je doktor sa Sorbonepostao i po~asni doktor Beogradskog uni-verziteta, a iste godine nagra|en jeOrdenom Svetog Save prvog reda.
Po svom nau~nom radu i rezulta-tima, Mihailo Petrovi} Alas spada unajve}e srpske matemati~are. Zaslu`an je iza osnivanje Beogradske matemati~ke{kole, iz koje je iza{ao veliki broj njegov-ih u~enika koji su nastavili njegovo delo.Sve doktorske disertacije iz matematikeodbranjene na Beogradskom univerzitetu od1912. do Drugog svetskog rata bile su podnjegovim mentorstvom.
Medutim, Mika nije bio samou~enjak, nego i svestrani stvaralac, velikizaljubljenik u svet i prirodu. Bavio se krip-tografijom, a njegovi {ifarski sistemi dugogodina su kori{}eni u vojsci, sve doDrugog svetskog rata. Te 1941. godineMika je ponovo pozvan u rat kao rezervnioficir i odazvao se, ali stari matemati~ar iratnik, na sre}u, nije mnogo propatio.Nemci su ga zarobili u Sarajevu i poslenekog vremena pustili zbog bolesti.
Ribolova~ka pri~a Mike Alasaduga je koliko i njegov put ka nau~nimvisinama. Godine 1882. postao je ribarski{egrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. polo`ioje ispit za ribarskog majstora. U~estvovaoje u dono{enju prvog zakona o slatkovod-nom ribolovu na jezerima i rekama Srbije,1898. godine. Kao vrsni poznavalac ribolo-va i kao stru~njak u toj oblasti, stigao je ida u~estvuje u pregovorima za zaklju~enjekonvencije o ribolovu sa Rumunijom, kaoi u pregovorima o za{titi ribolova na Savi,Dunavu i Drini sa Austrougarskom. ABeogra|ani su ga obo`avali, pa su mu inadenuli ime koje }e ostati urezano uistoriji svetske nauke – Mika Alas.
Kao da sve navedeno nije dosta,Mika Alas je bio talentovan i za muziku,svirao je violinu, a 1896. osnovao jesvira~ko dru{tvo pod nazivom „Suz”.
Mihailo Petrovi} bio je istrastveni putnik, obi{ao je sve evropskezemlje i upoznao njihove glavne gradove, aobi{ao je i Severni i Ju`ni pol. O tim eks-pedicijama i avanturama koje je do`iveonapisao je ~etiri knjige. Srbi su ga voleli izbog njegovih pitkih putopisa, a napisao jei „Roman jegulje”. Objavio je knjigu„\erdapski ribolovi u pro{losti i
sada{njosti”. Predavao je mnogim generaci-jama studenata, sve do odlaska u penziju1938. godine. Profesor Mihailo Petrovi},besmrtni velikan srpske nauke, umro je 8.juna 1943. u svom domu na Kosan~i}evomvencu u Beogradu, objavio je 14 mono-grafija i oko 260 stru~no-nau~nih radova, aameri~ki i ruski nau~nici su Miku Alasaproglasili za vizionara koji je predvideonovu nauku – kibernetiku.
Genije u nedoumiciPri~a Mika Alas:
- Pre neki dan sastadoh se ja sa doktorom Vladimirom
Varicakim iz Hrvatske, ti ga, Jelenko, zna{, i slatko se izraz-
govarasmo, ali, niti je on razumeo mene, niti ja njega!
Profesor Jelenko Mihajlovi} se pogladi po bradi, pa
upita:
- Pobogu, Miko, na kojim ste to jezicima razgovarali?
- Pa na na{em, na kom bismo drugom?
- Otkuda se onda niste razumeli?
- Lepo! Ja sam mu pri~ao o mojim funkcijama –
matemati~koj fenomenologiji, a on, ~ovek, klima
glavom, no ja dobro vidim da mu nije jasno.
- A posle, kada je on tebi stao da pri~a?
- Ni{ta bolje! Razvezao ~ovek o neeuklidskoj geometriji,
o op{toj i specijalnoj teoriji relativnosti, a ja samo
povla|ujem. Ali, da me ubije{ ako pojma imam {ta mi
je ispri~ao!
- E, moj Miko! – huknu Jelenko. – Ova tvoja zgoda bolje
obja{njava kolika je provalija matematika, nego da si o
tome napisao monografiju.
Ruska, poljska i ameri~ka nauka odale su Petrovi}u priz-
nanje kao predskazatelju jedne nove savremene nauke
– kibernetike.
Lov na kitove
Tokom leta 1931. Petrovi} je bio ~lan Me|unarodne
nau~ne ekspedicije za ispitivanje Severne polarne
oblasti. Tom prilikom je upoznao na~in `ivota Eskima,
u~estvovao je u lovu na kitove. Ve} u poodmaklim
godinama, Petrovi} je u~estvovao u jo{ tri nau~ne eks-
pedicije, u osvajanju Severne i Ju`ne polarne oblasti.
O svim ovim putovanjima i krstarenjima napisao je
~etiri knjige, me|u kojima je najpoznatija „Kroz polar-
nu oblast: putopis jedne polarne ekspedicije”, objavl-
jena 1932. godine.
28. maj 1879. l 1868. U Beogradu je ro|en
srpski matemati~ar, izumitelj, putopisac,
ribolovac i muzikant Mihailo Petrovi} Alas.
1885. Petrovi} zavr{ava Prvu beogradsku
gimnaziju.
1889. Zavr{ava studije matematike u
Beogradu i odlazi u Pariz, gde se {koluje na
nau~nom odseku Visoke normalne {kole.
1891. Mihailo Petrovi} je diplomirao na
Sorboni.
1893. Diplomira fizi~ke nauke na Sorboni i
kao student generacije odlazi na prijem kod
predsednika Francuske Karnoa.
1894. Brani doktorsku disertaciju o diferenci-
jalnim jedna~inama pred najuglednijim profe-
sorima Francuske. Po povratku u Beograd
postaje profesor matematike na Velikoj {koli.
1895. Pola`e ispit za ribarskog majstora.
1896. Osniva svira~ko dru{tvo „Suz”, u
kojem svira violinu.
1897. Postaje dopisni ~lan Srpske kraljevske
akademije.
1899. Postaje redovni ~lan Akademije u 31.
godini.
1900. U Parizu je na Svetskoj izlo`bi prikazao
svoju konstrukciju – hidrointegrator, i sa njim
osvojio zlatnu medalju.
1905. Velika {kola postaje Beogradski uni-
verzitet, a Mika Alas bira nastavni kadar za
nekada najugledniju obrazovnu instituciju.
1910. Mihailo Petrovi} u Torinu osvaja zlatnu
medalju za eksponate iz ribarstva.
1912. Odlazi u Prvi balkanski rat.
1914. U~estvuje u Prvom svetskom ratu.
1932. Objavljuje knjigu „Kroz polarnu oblast:
putopis jedne polarne ekspedicije”.
1938. Odlazi u penziju kao jedan od najcen-
jenijih i najomiljenijih profesora na
Univerzitetu.
1941. Odlazi u Drugi svetski rat, a posle
zarobljavanja u Sarajevu biva pu{ten na slobo-
du i vra}a se u Beograd.
1943. 8. juna u Beogradu umire u 76. godi-
ni, a na rukama su ga odneli na ve~ni po~inak
njegovi drugovi ribari.
Hronologija
Z A N I M L J I V O S T I O M I K I A L A S U
Mika Alas
